borba između crnogorskog dvora i srpske vlade oko

Borba između crnogorskog dvora i srpske vlade oko obrazovanja

crnogorske vojske i oko dobrovoljaca 1916—1918. godine

P itan je obrazovanja crnogorske vojske u izbeglištvu nalazilo se u centru pažnje crnogorskog dvora i vlade i predstavljalo je najva- žnije p itan je u odnosima izm eđu crnogorske i srpske strane 1916— 1918. godine. U vrlo značajnom razdoblju prvog svetskog rata , u kome se neposredno postavljao problem stvaran ja zajedničke jugoslovenske države, kralj Nikola, koji nije bio sprem an da se odrekne svog vladarskog položaja i prava svoje dinastije, raspolagao je sa mnogo m anje snage i mogućnosti nego suparnička, srpska strana, koja je, iako s velikosrpskim program om i na Pašićev zakulisan način, ipak radila da se jugoslovenske mase nađu u istoj državi. Da bi crnogorski dvor mogao da obezbedi svoje ran ije položaje u zemlji, mimo procesa jugoslovenskog ujedinjenja, bila m u je potrebna vojna snaga. K ralj Nikola, znajući da će kao slabiji p artner m orati da izbegava neposredno borbeno angažovanje, i bojeći se da bi crnogorska vojska u izbeglištvu bila pod uticajem srpske vojske te da m u ne bi mogla poslužiti kao m aterija lna snaga za vraćanje vlasti u Crnoj Gori, sm atrao je da je bolje da Crnogorci ostanu u zemlji. Kako je udarna snaga ipak bila potrebna da se izvrši posedanje Crne Gore u završnim nedeljam a rata, k ralj Nikola je od prv ih dana emigracije nastojao da od izbeglih dobrovoljaca iz bivše crnogorske vojske obrazuje crnogorski odred, ne da se bori, gine i slabi na save- zničkim frontovim a, nego da sc dobrovoljci drže pod kontrolom do odlučujućih trenu taka rata, a potom uz Italijane, koji su podr- žavali crnogorski dvor pro tiv s tvaran ja jug©slovenske zajednice, upadnu i u tv rde vlast u Crnoj Gori.

Bivši crnogorski dobrovoljci i drugi dobrovoljci iz redova austrougarskih podanika iz Am erike i delom iz zarobljeništva doživeli su nezavidnu sudbinu da budu um ešani u srpsko-crnogorske meduso- bice; oni su, dakle, p redstav ljali ne samo volju pokorenih Jugoslo- vena da se oslobode strane vlasti i borce u svrgavanju tudinskog iga nego su, bez svoje volje, poslužili kao orude za razne nenarodne, dinastičke i kontrarevolucionarne političke program e. U samim do-

70 — BOGUMIL HRABAK

brovoljačkim m asama n ije bilo srpsko-crnogorskog antagonizma, iako su kod bivših crnogorskih dobrovoljaca Hercegovaca i Bokelja dolazile do izražaja dotadašnje tradicije i veze sa Cetinjem , kao naj- bližim oslobodilačkim središtem . Ovu okolnost i neraspoloženje crnogorskih dobrovoljaca prem a uključivanju u srpsku vojsku zbog grubog ponašanja srpskih oficira koristili su privrženici i agenti crnogorskog dvora da stvaraju jedinice sa crnogorskim obeležjem, m ada su dobrovoljačke mase bile sklone samo obrazovanju sam ostalnih dobrovoljačkih jedinica. О sudbini dobrovoljaca iz bivše crnogorske vojske kao i о crnogorskoj vojsci u izbeglištvu, m eđutim , nisu odlu- čivali samo crnogorski dvor, srpska vlada i u izvesnom smislu sami dobrovoljci, nego i savezničke države, čiji su in teresi bitno uticali na sve m om ente srpske i crnogorske politike za vrem e ratn ih godina i neposredno po prestanku vojnih operacija.

Dok su se na bojištim a prvog svetskog ra ta borile vojske koje su brojale stotine h iljada boraca, u borbi crnogorskog dvora i srpske vlade oko obrazovanja crnogorske vojske u p itan ju je bilo nekoliko hiljada ljudi, a često i stotine pa i desetine dobrovoljaca. Za k ralja Nikolu, koji je izgubio poverenje u v lastite mase, bile su važne orga- nizovane pristalice, uzete i u sasvim malom broju. Ovaj elem enat neznatnog broja ljudi u vrem enu kad su о ishodu ra ta odlučivale m ilionske m ase ne um anju ju značaj stvari, je r za razum evanje i realizaciju izvesnih istorijski nužnih pojava nisu uvek potrebne mno- gobrojne ljudske snage, naročito u uslovim a kada ove uporedo postoje na drugim područjim a borbe. S obzirom na prirodu posm atranog pitanja, nisu obradene samo akcije nego su napom enuti i razni planovi i nam ere zvanične S rb ije i Crne Gore, iako nisu ostvareni. Obraćena je pažnja i na m etode rada suparničkih strana, koji su, s obzirom da je u p itan ju bio isti k ra jn ji cilj, osvajanje vlasti u Crnoj Gori, bili slični.

Iako se о Crnoj Gori za vrem e prvog svetskog ra ta i о pitanju u jed in jen ja sa Srbijom dosta pisalo, a u poslednje vrem e su se pojavile i neke specijalne studije, na problem u obrazovanja crnogorske vojske u izbeglištvu nešto više zadržao se samo D. Vujović u svojoj doktorskoj tezi (1961.). S obzirom da veliki deo arhivskog m aterijala nije uključen u pom enute obrade i kako postojeći prikazi nisu obu- hvatili sva poprišta sukobljavanja i sve aspekte, odnosno nisu do k ra ja izveli sve zaključke koji su se nam etali, — p itan je obrazovanja crnogorske vojske u izbeglištvu i suparništvo crnogorske i srpske strane oko dobrovoljaca zaslužuje posebnu obradu. Im ajući u vidu da su se neki elem enti sukobljavali i sprovodenja posebnih interesa s dobrovoljcim a pojavljivali i pre početka 1916. godine, ovde su uzete u razm atran je i pojava i borba dobrovoljaca u sastavu crnogorske vojske 1914— 1915. godine, crnogorsko skupljan je dobrovoljaca u Americi 1915. godine i sudbina crnogorskih dobrovoljaca u vrem e kapitulacije crnogorske i povlačenja srpske vojske u A lbaniji.

Istraživanje pom enutih p itan ja omogućili su dobro sačuvani fon- dovi kako srpske (spoljnopolitička i diplom atska služba, vojska, resor unu trašn jih poslova, delimično dnevnici i korespondencija pojedinaca) tako i crnogorske strane (vlada, konzulati, Crnogorski odbor za narodno ujedinjenje). Mestimice, izvesne nagoveštaje pru- žila je prepiska jugoslovenskih političkih radnika u obe Am erike. Samo sasvim izuzetno ova p itan ja su javno tre tiran a u srpskoj, crno-

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — 7J

gorskoj, jugoslovenskoj, savezničkoj i neprijateljskoj štampi. Od objavljene diplom atske grade korisnija je bila samo poznata ruska kolekcija dokum cnata, a od publikovane domaće dokum cntacijc ko- risne podatke, ali periferne, pružila je zbirka Veliki rat Srbije. Isto tako, sećanja učesnika na događaje u vrem e pisanja studije sasvim neznatno su korišćena, je r je većina ak tera događaja pom rla ili iskazi učesnika posle četiri i po decenije nisu mogli pružiti kori- snije elem ente za puniju sliku stvari; dobro su, m eđutim , poslužila zabeležena sećanja i napisi polemičkog karaktera, objavljeni između dva svetska rata. Ispitivanje je bilo otežano okolnošću što ni ran iji pisci ni autor ove studije nisu imali mogućnosti da dođu do arhiv- ske grade Francuskog m inistarstva vojnog, Vrhovne kom ande francuskih arm ija, Istočne vojske i Francuskog m inistarstva spoljnih poslova, koju su dosad i francuski pisci koristili samo preko zva- ničnih publikacija. Neki bi niom enti dobili u reljefnosti (ali i u prostoru) da su se mogli koristiti kom pleti svih jugoslovenskih listova u Severnoj i Južnoj Americi.

Ovakav bogat i po navodim a divergentan m aterija l nalagao je u izvesnim slučajevim a opširnije pretresanje, da bi se u tvrd ili stvarni odnosi snaga i uticaji, m nogostruki činioci u izvesnim situacijam a i precizna hronologija. Po svom karakteru , dokum entacija znatnim delom predstavlja izveštaje zvaničnih ili nezvaničnih agenata i agitatora, te je u izvesnom smislu subjektivno obojena. Građa je in tenzivnije korišćena da se ispita raspoloženje dobrovoljačkih masa, dok ш odnosi zainteresovanih političkih faktora ovom prilikom samo skicirani.

S obzirom da se radn ja događala istovrem eno na raznim tere- nima, i da je ponegde im ala i specifične momente, ekspozicija m a- terija la nije mogla ići za tim da se da stroga hronologija događaja, nego je hronološko izlaganje kombinovano s tem atskim . Kako je rečо relativno kratkom vrem enom ođseku, ovaj elem enat u prikazi- vanju stvari n ije ugrozio redosled akcija i n jihovu povezanost. Da bi se dobilo na jasnosti, ponegde su stvari m orale b iti ponovljene u rezim iranom obliku.

I. ■—■ Dobrovoljci и crnogorskoj vojsci 1914— 1915.Njihovo skupljanje od strane Crne Gore и SAD 1915. godine

Tokom 1914. i 1915. godine u sastavu crnogorske vojske našli su se mnogi Hercegovci, Bokelji, Bosanci, Ličani i po koji Dalm atinac i Vojvođanin. Ovi bivši austrougarski podanici ili su već živeli u Crnoj Gori, ili su prebegli u Crnu Goru na samom početku rata, ili su prešli borbene linije kao dezerteri iz austrougarske vojske, ili su stupili kao dobrovoljci u crnogorsku vojsku kad su njihov kraj posele crnogorske trupe, ili su se predali odnosno bili zarobljeni u Srbiji i u Rusiji pa onda došli da se bore u Crnoj Gori, ili su, najzad, došli iz Severne A m erike odnosno iz raznih m esta Levanta.

Posle okupacije i aneksije Bosne i Hercegovine, a naročito. posle izbijanja prvog balkanskog rata, mnogi su iz Hercegovine i drugih susednih jugoslovenskih pokrajina, naročito vojni begunci i siro- mašne zanatlije, prešli u Crnu Goru, tu bili dobrovoljci, te u njoj ostali do izbijanja ra ta u leto 1914, kada su se većinom opet kao


dobrovoljci javili crnogorskim vojnim vlastim a.1 Na samom početku ra tn ih akcija aktivirali su se u Nikšiću em igranti iz Hercegovine, a na Cetinju oko 60 Bokelja. Prcko granice su prv ih dana po izbijanju neprijate ljstava počeli da prebegavaju mnogi vojni obveznici, a bilo je pojedinačno slučajeva da su prebegavale i grupice austrougarskih vojnika.2 Ovakvog prebegavanja bilo je i u toku rata, na prim er u proleće 1915. godine, kada su stizali pozivi Hercegovcima da se jave austrougarskim vojnim kom andam a.3

A ustro-U garska je po izbijanju neprijate ljstava evakuisala Bu- dvu i svoje prim orje južno od nje. Tu je bilo oko 200 ljud i koje njene vlasti nisu povele sa sobom, je r po tadašnjim norm am a nisu bili vojni obveznici (preko 42 godine). Ti ljud i su se kao dobrovoljci prik ljučili crnogorskim trupam a. Slično tome, posle ofanzive crnogorskih četa prem a Foči i Cajniču Crnogorcima se priključilo oko 300 dobrovoljaca.4

Slučajeva prebegavanja ili predavanja austrougarskih vojnika Crnogorcima u toku borbi ili u zatišju n ije bilo toliko kao u Srbiji, m ada je to ovde bilo mnogo lakše izvodljivo, je r borbe nisu bile tako žestoke kao u S rb iji 1914. godine. Neki oficiri Slovenci i Cesi iz 37. dalm atinskog puka u Krivošijam a, na prim er, nisu im ali pove- ren ja u način kako Crna Gora vodi ra t i uopšte u njene eventualne veze s A ustro-Ugarskom .5 Iz Boke Kotorske prebeglo je oko 50 vojnika, a pojedinačnih slučajeva bilo je i na sektoru Višegrada i san- đžačke vojske i prem a Trebinju .6 Na Lovćenu su se pred samo odstu-

1 М и л а н Т о п л и ц а (Pero S lijepčević), Добро во љ ц и , Њ у јо р к 1916, 38—43. — O m lad inci su dobežava li na ro č ito 1912. i stiroa li u d o b rovo ljačke redove. G ru p ica n jih , n a p rim e r, p reb eg la .ie iz H erceg-N ovog (fo tokopije m a- teri.ia la iz bečk ih a rh iv a u V oinom is to rijsk o m in s ti tu tu JN A ■—• u d a liem te k s tu : A V II), a od is ta k n u tij ih p o jed in aca tr e b a p o m en u ti s tu d e n ta S im u R ošu iz D alm ac ije (A rh iv Is to rijsk o g in s ti tu te N R C rne G ore — u d a ljem tek s tu : A -IIC G , fond C rnogorske v lad e u izbeg liš tvu — u d a liem te k s tu : CIV, sv. 95, M in is ta rs tv o u n u tra š n jih de la — u d a ljem te k s tu MUD — b r. 548/49). P re laz ili su i l.iudi u zreli.iim god inam a, ko ii su se zaposlili u C rnoj G ori ili su posle b a lk a n sk ih ra to v a dob ili zeml.iu u M etohiji, gde su se n a s ta n il i (Jed an p rim e r: A -IIC G , CIV, sv. 87, M in is ta rs tv o vo jno br. 445/1916, F očan in I l ija S ucum p reb eg ao je 1907. iz au s tro u g a rsk e vo jske u C rn u G oru, odak le je o tišao u A m erik u p a se 1913. ponovo v ra tio u C rn u G oru i dobio zem lju u Peći.)

2 N ek i p r im e ri: N evesin jac S tan k o K okotović p rev eo je šes t v o jn ik a (A -IIC G , CIV, sv. 98, MUD, br. 2.184/1917; sv. 98, M in is ta rs tv o vo jno b r. 779/1917, G rb lja n in Jovo B ilan ; sv. 69; G rb lja n in N ikola M arović 5/18. X II 1917). O m la- d in a i s tu d e n ti su i ovom p rilik o m p red n jač ili. (N eki p r im e ri: Глас Ц рногораца 2/15. V III 1918.) M eđu on im a k o ji su k a sn ije o d ig ra li v eću u logu , u re d ovih »uskoka« sp ad a igum an iz H ercegov ine L eo n tije N inković, koga je k ra lj N ikola o d v ra tio od p u ta u S rb iju , uzevši ga za sv e š ten ik a d v o rsk e k ap e le i s ta re š in u m a n a s tira O stroga. (D ip lom atsk i a rh iv D ržavnog s e k re ta r i ja ta za in o s tran e poslove — u d a ljem te k s tu : D A SIP , C rnogorsko o d e ljen je — u d a ljem te k s tu : CO, sv. I, Pov. C. br. 361, s rp sk i m in is ta r v o jn i P a š iću bez broja.)

3 J e d a n p r im e r: S avo M ilićević p rešao je u C rn u G oru 28. III/10. IV 1915. (AVII, I I I - l l l , b r. 6, sa s lu šan je u B a ta ljo n u S rb a do b ro v o ljaca n o v em b ra 1916.) Im en a Fočanaca , T reb in jaca i d ru g ih k o ji su p reb eg li u C rn u G oru m ogu se naći u služben im nov in am a A ustro U garske u vezi sa zap lenom im a n ja p re - beg lih (jed an p rim e r: P reg led listova, Z eneva, b r. 17 od 1. X I 1915, s tr. 2.)

4 M и л а и Т о п л и ц а , n. d., 43. i 35,5 L j . P i v k o , S em e , M arib o r 1924, 19—20, 24— 5, 57—9 (po jed inci vojn ici,

K o to ran i i B u d v an i su n o v em b ra 1914. p reb eg av a li, o b avestiv ši p re th o d n o o ficire u k o je su se pouzdavali).

0 М и л а н Т о п л и ц а , n. d., 43. N eki p r im e ri: A V II, I I I - l l l , b r. 6, sa s lu šan je Đ oka G aćića; III-202 -I, b r. 2/33, Pov. D. br. 1255; A -IIC G , CIV, b r. 87, M in ista rs tv o vo jno b r. 81/1916, R o g a tičan in L ju b o K rsm anov ić .

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — 7 3

panje crnogorske vojske predali neki Cesi.7 Nije poznato da su Crnogorci iz redova zarobljenika vrbovali dobrovoljce za boračke dužnosti.8 Među proaustrijsk i orijentisanim zarobljenicim a Jugoslo- venim a u Srbiji pričalo se da zarobljenici u Crnoj Gori žive vrlo lepo.9 i

Dosta dobrovoljaca došlo je u Crnu Goru iz Srbije, gde su ovi ljud i zarobljeni ili su se predali srpskim trupam a. Ovo je bio slučaj ne samo sa Bokeljima i drugim Prim orcim a10 nego i sa Hercegovcima i Dalmatincima, kojim a srpske vlasti nisu sm etale da odu u Crnu Goru.11 Među ovima se nalazio i potporučnik Đuro Ban, sinovac crnogorskog m itropolita M itrofana.12 Crnogorski poslanik na srpskom dvoru zatražio je od srpske vlade uskoro posle p rv ih borbi da se Bokelji i Hercegovci koji su se predali srpskoj vojsci upute u Crnu Goru. Odmah zatim učinjen je zahtev da se pošalju i neki Dalm atinci studenti, koji su želeli da stupe u crnogorske čete.13 Srpske vojne vlasti su još pre ove intervencije bile m išljenja da se pom enuti Đuro Ban i Bosanac M ihajlo Surm an, koji su u Nišu odabirali ljude da kao dobrovoljci pođu tamo gde im odredi Srpska vrhovna komanda, upute u Crnu Goru, da bi se upotrebili za oslobodavanje Boke i Dal- m acije.14 Možda je to činjeno s izvesnim računom. Kada su se tokom

7 T О о а о в а д , Писмп Њ его во м В ели чанст ву К р а љ у Н и к о л и I, Њ у - јоп к 1Я17. 28. — K o risn ih p o d a ta k a о s i tu a c iju n a G rah o v u dao ie C rnogorcim a 6/19. V III 1914. z a ro b ljen i m a io r L. N av ra til. (B. Т о м о в и ћ , У л о га ц рногор- с к р . во јске у светском рату од почетка рата до п о в л а ч е њ а Д р и нск о г одреда и С а нџа чк е во јске са Г ла синц а у октобру 1914. године, Ратник, V/1935, 71.)

8 U C rnoi G ori ie k ra ie m 1914. b ilo 27 o fic ira i 679 z a ro b ljen ik a n ižih činova (D ASIP, P o lltičko o đ e ljen ie — u d a lje m te k s tu : PO , 1915, sv. X. Pov. b r. 3289. crnogo rsk i m in ia ta r v o jn i M in is ta rs tv u in o s tra n ih de la ■— u đ a liem te k s tu : M ID — n a C etin ju ). P rv i za rob lien ie i, 11 o fic ira i 132 m o rn a ra , b ili su p osada sa po top ljenog b ro d a »Zenta«. N jih su a u s tro u g a rsk e v la s ti već sep tem - b ra 191.4. pokuša le d a razm ene, a li n a to n ije p r is ta la c rn o g o rsk a V rhovna kom anda . p re svega zat.o št.o ie z a ro b ljen ik a u C rnoj G ori b ilo v iše (В јесник , Цетинье, 7. V III i 17. IX 191.4). О za ro b lien ic im a u b ic i n a po loža jim a M lada (27. IX/10. X 1914) v id .: P. Р а д о в и ћ , Ц рна Гора у светском рату, Б еоград 1928, 5. i 9 (izvešta ji puk . Р. Pešića).

9 М. В u d а к, R atno roblje. A lb a n sk i k r i žn i p u t aus tro ug arsk ih zarob- Ijen ih časnika, k n j. I, Z ag reb 1941, 96 (čak svakodnevno š e ta ju i ra z g o v a ra ju о novostim a sa k ra lje m N ikolom !).

10 A V II, Ш -6 0 -П , b r. 8/106 (L uka M artin o v ić i T om a Ivan čev ić , k o ji su s lužili kao d o b ro v o ljc i-za ro b ljen ic i kod 25. g ran ičn e če te i p r i š ta b u L im skog odreda), br. 8/12 (N ikola L. P eraz ić ); I I I - l l l , b r . 6. (S as lu šan je S tev e M edina 20. X I 1916); D A SIP, P O 1915. sv. X IV (Ž arko M inar, V aso N ovaković.)

11 A -IIC G , CIV, sv. 98, MUD b r. 683/1917 (L ičan in Savo K orica), br. 743/1917. (B osanac L a z a r L azarev ić); sv. 95, br. 727—3/1916. (M ostarac M arko T erzić, ra n je n i s rp sk i dob rovo ljac — da se leči u C rnoj Gori.)

12 Пијемонт 3. X 1914, 1. — U č lan k u Nacionalni Skandal s ta ja lo je : »In- te r e s a n tn o . je d a je je d a n n aš m itro p o lit k o ji sed i n a tak o v isokom po ložaju u slobodnoj k ra lje v in i C rnoj G ori m ogao dozvoliti, d a n jeg o v ro d en i sinovac o stane u a u s tr ijsk o j vo jsc i i d a se b o ri p ro tiv on ih k o jim a je m itro p o lit B an c rk v en i poglavar.«

13 D ržav n i a rh iv S F R J (u d a lje m te k s tu : A SFR J), h a r t i je J . Jovanov ića (u d a lje m te k s tu : h a r t i je J J ) , zab e lešk a J . Jo v an o v ića о razg o v o ru sa L. M iju š- kovićem 17/30. IX 1914 (Jovanov ić je sm a trao d a oni tre b a da se u p o treb e u S rb iji, ako m ogu b it i borci. R ešen je n ije doneseno n i 1/14. X 1914; D A SIP , PO1915, br. XV, Pov. b r. 5639, n o ta L. M iju škov ića b r. 862 od 20. IX /3 . X 1914.)

14 A V II, III-5 7 -I , b r. 1/30, lis t 3, D rin sk a d iv iz ija b r. 26921 i Pov. D j. br. 2291 od 5/18. i 8/21. IX 1914. V rhovnoj kom and i.

74 -• BOGUMIL, HRABAK

1915. javile političke sum nje u Crnoj Gori u odnosu na Srbiju, na mnoge Grbljane, koji su kao dobrovoljci došli iz Srbije u svoj zavi- čaj, lose se gledalo.15

Preko Srbije dolazili su u Crnu Goru u jesen 1915. i dobrovoljci iz Rusije.16 Neki su se opredelili (njih 12) odmah po dolasku u Skoplje, a neki su se najp re tuk li protiv Bugara, te su se tek pri povla- čenju srpske vojske prik ljučili hercegovačkim bataljonim a u Crnoj Gori.17 Preko Srbije su dolazili pojedinci i iz Carigrada ili Egipta.18 Već svoj im posredništvom u slanju svih pom enutih dobrovoljaca S rb ija je kod tih ljud i sticala izvestan autoritet, te se kod dobrovoljaca u Crnoj Gori n ije moglo agitovati protiv Srbije.

P re 1912. godine dosta Crnogoraca je otišlo na rad u SAD. Po jednom nemačkom vojnom časopisu, samo u vrem enu od 1904. do 1907. godine u SAD je boravilo 15.000 Crnogoraca koji su potpadali pod vojnu obavezu.19 Prem a jednom cirkularu srpske vlade Crnogoraca je u Americi 1912. bilo oko 21.ООО20; kako su ovde uzete verovatno u obzir obe Amerike, a u Južnoj Americi je 1915. godine bilo oko 3.000 Crnogoraca, dobija se približno realan broj Crnogoraca u SAD i ostaloj Severnoj Americi. U vrem enu od 1890— 1912, sudeći na osnovu jednog m išljenja, okean je prešlo od šestine do jedne pe- tine Crnogoraca koji su pripadali prvom pozivu aktivne vojske. Već prilikom objave ra ta Turskoj 1912. veliki deo Crnogoraca-radnika našao se u mučnom položaiu, je r većina n ije im ala toliko gotovine da plati podvoz do staroga k raja ; oni su molili crnogorsku vladu da im obezbedi transportne troškove. Kako ni crnogorska država niie im ala sredstava, kralj Nikola je poručio podanicima u Am erici da ih oslobađa podaničke obaveze, ako sami ne mogu doći. Slično je bilo

13 C. В о г д а н о в и ћ , К а к о je Ц рна Гора заведена за Г о л е ш -п л а н и н п , Њ у јо р к 1917, 13 (iskaz G rb lia n in a St. M ik iie lja ); Србобран (Њ ујорк) 2/15. I l l1917: К а н а д с к и г л а с н и к (W elland) 15. H I 1917. — U v rem e za o š tra v a n ja srp sk o -c rn o g o rsk ih odnosa 1915. ffodine dva C rnogorca đ ak a dobeg la su u s rp sk u v o jsk u (Д. В у ј о в и ћ , У Једињ ењ е Ц р н е Горе и Србије, Т итоград 1962. 115), N a osnovu ugovora , u S rb iji je m og la d a se izv rši m ob ilizac ija c rno - go rsk ih p o d an ik a za s rp sk u vo jsk u : u srp sko j vo jsc i bilo je n a ro č ito C rnogoraca daka . (AVII, III-91 -IV , b r. 10/77. srp sko m in is ta rs tv o vo jno V rhovno j k o -m an d i Pov. F. Dj. O. b r. 3534 od 15/28. I I 1915: Ш -13, br. 1, lis t 97, s rp sk a V rh o v n a ko m an d a m in is tru vo jnom od 10/23. X 1915.)

16 D obrovoljci k lad iva r j i Jugoslav ije 1912— 1918, L ju b lja n a 1936, 167; A V II IV /I-25 -II, b r. 11/3, te le g ra m O. b r. 25481, iz S k a d ra 3/16. X II 1915. — Iz dela B osne k o ji su poseli C rnogorci s tiza le su n a C etin je m olbe ro d b in e da se p o jed in i za ro b ljen ic i u R u s iji oslobode i p rev ezu u C rn u G oru. (В. П а н д у р о - B и ћ, С рпска Писма и з светског рата 1914— 1918, О си јек 1923, 146—-7, 147, 134.)

17 A V II, I I I— 111, b r. 6, sa s lu šan je N ev esin jaca M ata R om ovića i I l ije Z e ra jića i B ilećan in a Š p ira M atijev ića ; Savo P av lov ić iz P a š tro v ić a je kao m o rn a r rad io n a ru sk im lađam a, te je n o v em b ra 1914. došao u C rn u G oru iz R u sije p reko S rb ije .

18 A—IIC G , CIV, sv. 87, M in ista rs tv o vo jno br. 23/1916 (Niko T u jković); sv. 69, P e ta r B ajkov ić K o n zu la tu u R im u, sa L ip a ra 9/22. X 1917; A VII, I I I—57—II, br. 2/31, V rh o v n a ko m an d a sa O. b r. 18738 U žiekoj vo jsc i о C rm n i- čan in u P e tru L ekiću , k o ji je došao iz E g ip ta i ostao u S rb iji.

10 Jb. К о с и j e p, Срби, Хрват и и С л о в ё п ц и у А м ер иц и , Б еоград 1926, 34; Г лас Ц рногораца (od 19. III/1 . IV 1917) d ržao je da je tad a , tj . u pro leće1917. u SAD bilo 10— 15.000 C rnogoraca.

20 D A SIP, CO, sv. II, Pov. C. br. 241, c irk u la r s rp sk e v lad e Pov. b r. 241 od 14/27. I I I 1917; Б . Б р ђ а н и н , П рограм за у је д и њ е њ е С рбије и Ц рие Горе, К р ф 1917, 22. (О ovom e v iđ .: Ђ. П e j о в и ћ, И сељ а в а њ е Ц рногораца у X I X ви је к у , Т итоград 1962, 377.)


i u prvom svetskom ratu. Zbog toga su oni koji su ipak došli sma- tran i u neku ruku dobrovoljcim a.21

Odmah po izbijanju rata, ncšto na inicijativu Mih. Pupina i Sa- veza sjedinjenih Srba »Sloge«, ali bez vidnije agitacije, a nešto i spontano, počeo je dobrovoljački pokret m eđu našim iseljenicima. On se javio ne kao crnogorski nego kao srpski. Tako je bilo i za vrem e balkanskih ratova. Konzulat Srbije u N jujorku n ije imao nikakvih instrukcija, te avgusta 1914. niko nije otišao. K apetan Anto Seferović (kasnije crnogorski konzul u N jujorku) posvetio se otpre- m anju dobrovoljaca, izrađujući im kod brodarskih kom panija popust u vožnji i pomažući ih svojim novcem. Po nekim, nešto preteranim podacima, do dolaska crnogorskih em isara u SAD juna 1915. godine na ovaj način ih je otišlo око 3.000.22 K rajem 1914. povela se m eđu Crnogorcima i drugim Jugoslovenim a akcija za dobrovoljni odlazak na crnogorsko bojište. Većina prijav ljen ih bila je iz istočnog dela SAD (Njujork, Mičigan, Ohajo). Neki su od ovih preko K anade oti- šli već decem bra 1914.23 Ne samo faktorim a SAD nego i britanskim vlastim a govoreno je da su svi prijav ljen i dobrovoljci Crnogorci, je r inače austrougarski podanici ne bi bili propušteni.24 Jedna grupa krenula je iz N jujorka 11. decem bra 1914. godine, iskrcala se u Sen- Nazeru i otuda preko Francuske i M arseja stigla u B ar 23. januara 1915. godine; druga skupina prispela je u Crnu Goru početkom m arta.25 Masovnije jav ljan je u svim, a naročito u zapadnim delovima SAD otpocelo je dolaskom iz Crne Gore, juna 1915, m isije na čelu sa Jovom St. M atanovićem, crnogorskim diplomatom.

Jovo M atanović i Savo M. Đurašković im ali su zadatak da u SAD i Kanadi mobilišu Crnogorce, a ostale Jugoslovene kupe kao dobrovoljce za crnogorsku vojsku. Misija je im ala zadatak i da suzbija u ovim zem ljam a vrlikosrpsku propagandu i radi za crnogorske poli-

21 J. Р у ж и ћ , Ц р на Гора у ратовима 1917—1918. и у поратној историји, В индзор (К анада) 1955, 124—5. — Ip ak , godine 1912. u jedno j parti,ii, n a b ro d u »Princ H ohenlohe« bilo je 400 C rnogo raca k o ji su se iz SAD v ra ć a li u zem lju (Dobrovoljci k lad ivarj i , 110). — U deo p o v ra tn ik a u crnogorsko j vo jsc i b io je posebno zn ača jan 1914. godine, je r su gubici u b a lk a n sk im ra to v im a b ili veom a v e lik i (55%), tak o da je iz ovih ra to v a izašlo zd rav ih i n e ra n je n ih b o raca svega oko 13.000. (N. Š k e r o v i ć , С таa Gora и S v e t s k o m ratu, N ova Evropa, k n j. V III, br. 10— 11, 1926, 308— 9.)

22 П. С л и ј е п ч е в и ћ , С рби у А м е р и ц и 1917 (litog rafisano), 53; A -IIC G , CIV, sv. 87, M in is ta rs tv o vo jno b r. 12 (N evesin jac p o ru čn ik M aksim ); C etko A bram ović iz D ab ra (H ercegovina) došao je u po če tk u r a ta sa 25 H ercegovaca (isto); A V II, I I I— 111, b r. 1, iz jav a N ika M artin o v ića 16/29. IV 1917. u M ik ri; М и л а н Т о п л и ц а , n. d., 31. P odaci V ida S. B rkov ića u p ism u N ovici R akočev iću о dob rovo ljc im a iz A m erike, iz B ijelog P o lja 6. X I 1962. О nek im izdac im a za c rnogorske reze rv is te u SAD od n o v em b ra 1914. do av g u sta 1915. V id.: С пом еница С рпске Народ не О дбрапе у А м е р и ц и о с к у п љ е н и м п р и л о - зим а за Ц р в е н и Крст у С рби ји и Ц р по ј Гори од 3. августа 1914. до 3. августа1915. године, N ew Y ork 1915, 265—8.

23 P o d ac i kolege N ovice R akočev ića (u p ism u od 24. X I 1962), po p rič a n ju n jegovog oca, rodom iz se la T re b a r je v a kod K olašina.

24 Ђ. К р с т о н о ш и ћ , Д о б р о во љ ц и и з А м ери ке , Д етройт 1962, 1 и 30. (Iz N ju jo rk a je 24. I 1915. pošla g ru p a od 28 p rip a d n ik a sokolske o rg an izac ije iz K liv lan d a i 8 iz D e tro ita , pod vodstvom Đ ure B ogojev ića; u N ju jo rk u ih je pozdrav io s rp sk i konzu l prof. M. P up in . G ru p a se isk rc a la p rv o u N a p u lju a onda u B aru .)

25 A—IIC G , CIV, sv. 95, M UD br. 3122/1916, H ercegovac M ihajlo O puka. — Ja n u a ra i fe b ru a ra stig'Ii su S to čan in A ndelo Jok ić , M ostarac P e ro K isić, B ile- ćan in P e ta r M ilićević i d rug i. (AVII, I I I— 111, br. 6, sa s lu šan ja 9/21. X I 1916. u B a ta ljo n u S rb a dobrovoljaca). — A— IIC G , C rnogorsk i o d b o r za n a ro d n o u je - d in je n je (u d a ljem te k s tu : CONU), sv. 59, iz jav a Đ orđa K asav ice , kao p rilog p ism u B. M ilanov ića A. R adoviću , iz B a s ti je ' 5/18. IX 1917 (19. И/4. I l l 1915.)

fJQ — BOGUMIL HRABAK

tičke interese. Matanović se naročito povezivao s hrvatskim kru- govima i propovedao jugoslovenski trijalističk i federalizam , koji bi sačinjavale Srbija, H rvatska i Crna Gora, i gde S rb ija ne bi mogla da proguta Crnu Goru i Hrvatsku. Srpske vlasti s podozrenjem su gledale ne samo na ovakve M atanovićeve političke stavove nego i na samo prikup ljan je dobrovoljaca m edu Dalm atincim a i Hrvatim a, držeći da to crnogorski delegati rade isključivo iz političkih razloga.2(i Od proleća 1915, kada su se pokazale otvorene nesuglasice izmedu Srbije i Crne Gore, javila su se, dakle, uzajam na sum njičenja i u pogledu skupljanja i korišćenja dobrovoljaca.

Crnogorska vlada je još februara 1915. odlučila da u SAD uputi m isiju. je r su se dobrovoljci koji su dolazili iz A m erike žalili da srpski konzul M. Pupin (koji je inače poslao oko 2.000 dobrovoljaca) odbija dobrovoljce. Već onda se na Cetinju pomišljalo i na dobrovoljce austrougarske Jugoslovene. S misijom trebalo je da ide m inis ta r prosvete Cerović. koji ie ran iie stradao zbog svoiih id e iÄ ’nepo- ćudnih crnogorskom dvoru.27 Zanim ljivo je da je M atanović još pri odlasku u SAD, u A tini tražio J. Dučića, kome je govorio о potrebi đa se hercegovačka i dalm atinska inteligencija organizuie i spremi za veliku ulogu, koia će joj b iti dodeljena pod Crnom Gorom; Ma- tanović je laskao Dučiću i molio ga da stupi u kontak t s ostalim inteligentnim Hercegovcima i da sprem i proglas za em igrante u Americi da se vraćaju u Crnu Goru. M atanović ie tada bio uveren da će dalm atinsko prim orje, ukoliko ne bude pod Italiiom . biti pod Crnom Gorom. Već tada ie govorio о »trojednici« (Srbija, Hrvatska, Crna Gora). Sm atrao je da je Crna Gora ljudstvom i inteligencijom slaba za veliku m isiju koju bi želela da odigra, ali je držao da će cela hercegovačka em ieracija požuriti da se stavi na raspoloženje Crnoi Gori za tu m isiju.28

M atanovićev rad bio je om etan s više strana. Em isarim a su sme- tali austrougarski predstavnici, koji su preko veliko-H rvata, »austri- jaka«, saznavali koliko je austrougarskih podanika odvođeno uz Cr- nogorce, te su protestovali u Vašingtonu. Тек što su pom enuta dvojica delegata i om ladinac P e ta r Luburić, koji im je pomagao u poslu, pošli iz N jujorka, am eričke vlasti su ih pohapsile. Američki Jugosloveni m orali su položiti kauciju od 20.000 dolara da se agitatori puste na slobodu, a diplom ati sila A ntante izradili su da im se sudenje odloži do oktobra 1915, kada je kaucija vraćena i kada je propagandni rad po naseobinam a nastavljen. Zbog pom enutog hap- šenja i izlaženja pred sud usporeno je vraćanje Crnogoraca u domovinu, je r su se ljud i pribojavali v lasti.29 M atanovićevu političku delatnost om etali su i srpski agenti u SAD, inače Crnogorci, Todor __________ « j s I

20 Д. В у ј о в и ћ , У једи њ ењ е , 107. i 115. — E ng leska je s lan je dobrovoljaca iz K an ad e u s lo v lja v a la savezničkim . d rž a n je m C rne G ore p rem a A u s tro -U g a rsk o j; о tom e viđ .: J . Ћ е т к о в и ћ , У јединит ељ и Ц р не Горе и Србије, Д убровник 1940, 122.

27 D A SIP, PO 1915, sv. X IV , Pov. b r. 1528, G avrilov ić sa br. 86 P ašiću , sa C e tin ja 10/23. I I 1915.

28 D A SIP, PO 1915, sv. X, Pov. b r. 4540, B alušić šifr. te leg ram o m b r. 732 M ID -u , iz A tin e 23. IV/6. V 1915.

29 A SFR J, h a r t i je J J , M a te rija li M ID о ra d u n a u je d in je n ju i g ran icam a, T odor Božović i Jo v a n Đ oković N. P ašiću , iz N ju jo rk a 23. V II 1915; М и л а н T о п л и ц a, n. d., 31.


Božović i Jovan Đonović.30 Pupin je, m eđutim , navodno povlađivao M atanovićevim izjavam a о federalizm u i dezavuisao je srpski kurs. Po Božoviću i Đonoviću, i rad F. Potočnjaka i Nikolaja Velimirovića bio je neoportun u tadašnjim uslovim a.31

U crnogorskoj kapi i s Danilovim ordenom Matanović je agitovao u zapadnom delu SAD, a Đurašković se bavio na drugim stra - nama. L judi su se, m edutim , jav lja li i tamo gde oni i nisu stigli, a u Kanadi je ceo jedan organizovan bataljon čekao engleske brodove već od kraia 1914. godine. Bilo je naseobina kao, na prim er, ona u rudarskom k ra ju Bjuti, u državi M ontana, koje su same dale po 600 dobrovoljaca. Oni koji bi p ristali da idu bili su s plaćenom pu t- nom kartom upućivani u Kanadu, u V ankuver, a otuda u M ontreal i Troarivijer, na reci Sent Lorens. Jednom esečnu vežbu izvodili su kanadski oficiri. Dobrovoljci su bili razdeljeni u čete od 100 ljudi, po m estu rodenja. H iljadu ljud i činilo je bataljon. Jedan takav se svečano konstituisao i dobio zastavu. Tokom druge polo vine 1915. skupilo se u Kanadi oko 3.000 ljudi, od kojih 1.300 Hercegovaca, 7— 800 Crnogoraca, a ostalo su bili Bosanci, Ličani i nešto malo H r- vata i Vojvodana.32

Dobrovoljci su za stari kraj pošli u tri grupe: prva, sa 1.212 ljudi, 6. avgusta, druga, sa 1.000 ljudi, desetak dana kasnije, a treća, sa oko 494 prijavljena, decem bra 1915. P rve dve partije pošle su na Solun, a poslednja, po upu tstvu Savezničke pomorske komande, na San Đovani di Medua. Prilikom odlaska neki su odustali od puta, a neki od odustalih su naknadno došli. Brod trećega tran sporta naišao je 6. januara 1916. pred m eduanskom lukom na m inu, te su u hladnim talasim a našla sm rt 393 dobrovoljca, a 101 je spasen.33

30 P. P l a m e n a c , Uzroci crnogorske kapitu laci je , N ova Evropa, kn j. V III, b r. 10— 11, 1926, 353. •— Pošto se još k ra je m ja n u a ra 1915. onem ogućio u C rnoj G ori p ro p o v ed an jem odnosa izm edu C rne G ore i S rb ije , T odor Božović je n ap u stio C rn u G oru i o tišao u SAD. Ovo n ije odgovara lo srpsko j v la d i u fe b ru a ru 1915, a li k a d je M atanov ić pošao u SAD, za B ožovićem je up u ćen Jo v a n Đ onović, d a m eđ u C rnogorcim a p ro p o v ed a ju id e ju u je d in je n ja . O ni su n as to ja li da p a r i r a ju M atanov ićevu ag itac iju , k o ji je n ap ad ao p o litik u s rp sk e v lade. (Д. В у j о в и h, n. d., 114, i 115.)

31 D A SIP, PO 1915, sv. V; A S F R J, H a r ti je J J , P re p isk a M ID — p o slanstva , V esnićev te le g ra m N. P ašiću , iz P a riz a 8/21. V III 1915.

8 М и л а н T о п л и ц a, n. d., 31—2; kao nap . 23; podaci V aso jev ića M ila n a Ž ivkov ića k o je n am je poslao ko lega N. R akočević. N a n ek im vežbam a is tak la se g a tač k o -n ev es in jsk a četa , te je u zn ak p r iz n a n ja od k an ad sk ih v la s ti dobila z as tav u ; u zn ak p o što v an ja p rem a neko liko H rv a ta m ed u dobrovo ljc im a, H ercegovci dadoše jed n o m H rv a tu da p re d vo jskom b u d e b a r ja k ta r (M. T o- п л и ц а , n. d., 32). — M edu C rnogo rcim a bilo ih je , k o ji su u M o n trea l došli iz A lja sk e a ponek i se u K a n a d u p rebac io i iz Ju ž n e A m erik e (kao nap . 23). ■— K o m an d an t p rvog b a ta ljo n a bio je N ikšićan in M irko Gezović. b a r ja k ta r V ido S. B rković , a s ta re š in a d rugog b a ta ljo n a Tom o G uzina. (Podaci V ida S. B rkov ića kao u пар. 22.) Z ap o v ed n ik logora u M o n trea lu bio je D an ilo v g rađ a - n in M ita r Jač ić (kao пар. 23).

33 М и л а н T о n л и ц a, n. d., 32 i 33; П. С л и ј е п ч е в и ћ , С рби у А м ери ци , 53— 4; пар. 23; П. Ш о ћ (Ц рна Гора за пробој С о лу н с к о г фронта, Ратник V III— IX/1928, 149) ra z lik u je dva tra n sp o rta , p rv i od 2.000 i d rug i, m eduansk i, od 600 lju d i; Ђ. К р с т о н о ш м ћ , n. d., 112— 18 (sa po im en ičn im sp iskov im a u d a v lje n ih i spašen ih ); Јадран (B uenos A ires), 13. IV 1916, 4; Ћ е т к о в и ћ (n. d. 164) be lež i da je udes u M edui bio 23. X II 1915/5. I 1916; О пера ци је ц р но го рске во јске у П рвом светском р агу , Б еоград 1954, 417— 8; J . Р у ж и ћ, п. d., 125—66; М. С т а н о ј е в и ћ , У спомене с пута у изгнанство (1915— 1916), Б еоград 1932, 25; О. Б о п, З а српеком во јском од Н и ш а до К рф а, Ž eneva 1918, 95; A V II, I I I— 92—II. br. 1/128; A— IIC G , CONU, sv. 59,

— BOGUMII, HRABAK

P rva grupa iz Kanade došla je u Solun avgusta 1915. Jedan deo ostao je u Srbiji, a veći deo, n jih 800, pod vodstvom Tome Guzine prispeo je u Peć 25. avgusta. Na pu tu između M itrovice i Peći A rbanasi su nekolicinu pobili iz zasede. G uverner Marko Petrović zadržao je u peći 100 Ličana kao m etohijsku posadu, a ostali su nastavili pu t za Crnu Goru, gde su Crnogorci stupili svaki u svoj plem ensko-teri- torijaln i bataljon, a dobrovoljci u dobrovoljačke jedinice. Drugi transport iskrcao se u Solunu 15. septem bra. Od ovih dobrovoljaca mali je deo ostao u Srbiji. Ali, kad su došli do Peći, čuli su da su na Srbiju udarili Bugari, te su se sa pom enutih 100 Ličana vratili i stupili pod kom andu generala Bojovića.34 Obe grupe putovale su do Kosovske M itrovice u više ešelona. Do 14/27. avgusta kroz Kosovsku M itrovicu prošlo je 1.212 dobrovoljaca, tj. ceo prvi transport, a do 31. avgusta do 13. septem bra ukupno 1.780 ljudi. Po službenim srpskim podacima, od ovoga broja n jih 16 nije htelo da krene iz Mitrovice u Pec, nego je tu ostalo, a druga 42 v ratila su se iz Peći, te su stupila u srpske dobrovoljce.35 U Srb iju su odlazili i neki od dobrovoljaca iz Am erike koji su ran ije stizali neposredno u Crnu Goru morem, na prim er iz grupe ко ja je krajem zime 1915. prispela u Bar.36

Već u Solunu i na putu za Skoplje bilo je negodovanja kod pojedinaca, s obzirom na poteškoće na koje su nailazili. U Skoplju im je jedan stari potpukovnik rekao da n ije trebalo da dolaze, je r Srbija nije u stan ju da ispuni zahteve koje su postavljali. U Skop lju je nekoliko dobrovoljaca Crnogoraca drugoga transporta ostalo u srpskoj vojsei, često iz razloga koji nisu bili nacionalno-politički. Na pojavu neraspoloženja i nejedinstvenosti m eđu dobrovoljcima možda su uticale m edusobne borbe srbijanskih i crnogorskih agenata u Solunu37, čime počinje neslavna i podm ukla borba izmedu agenata crnogorske i srpske vlade, koja je bila neobično živa, naročito u izbeglištvu 1916— 1918. godine.

Poslednji kontingent od oko 2.000 ljudi trebalo je da krene iz Am erike početkom 1916. godine. On je, m eđutim , zadržan u SAD i u Kanadi zbog kapitulacije Crne Gore.38 Kao što po svemu izlazi, do k ra ja 1915. godine iz Kanade i N jujorka otišlo je u Crnu Goru

N evesin jac R ade K atić Jugoslovenskom odboru , iz P ij B ard i, 2. IX 1917. Je d a n od o rg an iza to ra SSS Sloge Vido S. B rkov ić p iše d a je p rv i b a ta ljo n iz T ro a ri- v ije r od 1.000 lju d i pošao 1. m a ja a d a je u S o lun stigao k ra je m ju n a ; p reb ac i- v a n je je izv ršeno n a dva ra tn a b ro d a iz K anade, k o ji su za p revoz u s tu p lje n i besp la tno ; u ovom tra n s p o r tu b ilo je i S rb ija n a c a i 4 H rv a ta (kao i nap . 22). ■— S pašene brodolom ce iz M edue p rim io je k ra lj N ikola 6/19. I 1916. u svom d vo rcu K ruševcu , ko jom p rilik o m je posebno p o zd rav ljen je d a n R us iz ove g rupe. (M. Ж и в к о в и ћ , Пад Ц-рне Горе, Б ео гр ад 1923, 113—5.)

34 М и л а н Т о п л и ц а , n. d., 32.35 A V II, I I I—92—II, b r. 1/104, g'en. D am jan Popović za K om andu tru p a

nove ob las ti sa Đ. O. b r. 8510 V rhovno j kom and i, iz S k o p lja 3/16. IX 1915; D A SIP, PO 1915, sv. X IV , gen. D. P opović m in is tru vo jn o m 14/27. V III 1915. — N ek i su z a s ta li n a p u tu , te su u C rn u G oru s tig li te k o k to b ra 1915. (Na p rim e r C rm n ičan in S tevo J a n je v ić : A—IIC G , CIV, sv. 87, M in is ta rs tv o vo jno br. 59/1916.)

38 Ђ. К р с т о н о ш и ћ , n . d., 120.37 K ao nap . 23. A S F R J, H a r ti je J J , P rep isk a , d r J . D e d ije r N. Pašiću , iz

S o luna 11/24. IX 1915.38 П. Ш о ћ, п. п., 149.

В ORB A SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — 7 9

i S rb iju do 5.000 dobrovoljaca, i to iz Kanade nešto vise nego iz N jujorka.38

Dobrovoljci su najp re u malim grupicam a služili u raznim jedinicam a crnogorske vojske i nisu imali svojih posebnih odreda. No i posle obrazovanja dobrovoljačkih bataljona n jih je pojedinačno bilo po raznim jedinicam a. S obzirom da je cela crnogorska vojska bila organizovana na p lem ensko-teritorijalnim principim a, u Crnoj Gori su dobrovoljci bez m uke došli do svojih jedinica, što u srpskoj vo j sei nije bio slučaj. Ovome je pomogla okolnost što su i sami dobrovoljci u Crnoj Gori bili jače grupisani i što ih je na početku ra ta i bilo vise, a delimično su se mogli osloniti i na organizaciju ко ja je već postojala.

Dobrovoljci iz oslobođenog jugoistočnog dela Bosne bili su zajedno, u jednom bataljonu, ali ne kao sam ostalna jedinica, nego uz crnogorsku vojsku. Nalazeći se pod jakom kontrolom austrougarskih vlasti, Srbi iz graničnih oblasti Bosne nisu bili u stan ju da m asovnije stupe u borbu protiv zajedničkog neprijatelja . Po dolasku crnogorskih četa na granični prostor (od sela Vikića do sela Bastasi) javilo se 570 Bosanaca sa željom da se bore kao dobrovoljci.40 Oni su se naipre borili na Čelebiću, a onda na brdu Humiću, gde ih je izginulo 30— 40, je r su ju rnu li na bajonet i bili suzbijeni. A ustrijanci su ih prepoznavali. u rovovima, te su se svetili njihovoj rodbini. Prilikom prvog povlačenja oko 120 n jih ostalo je iza borbene linije; neko vrem e skrivali su se po šum am a i> od svojih su porodica dobijali hranu; pomoću špijuna vlasti su ih pohvatale i postreljale. Prilikom drugog prodora Crnogoraca i S rbijanaca ostali su u Foči kao žandarm i, a drugi su se borili u m anjim , letećim kom itskim grupam a.41

U Trebješkom bataljonu odavno je postojala četa Iiercegovaca, u kojoj su bili stari hercegovački ustanici. Po objavi ra ta u četu su ušli i m ladi ljudi koji su se zadesili u Nikšiću, tako da je ona odmah brojala 140 ljudi. Ceta je najp re držala položaje oko Grahova, a prvu veću borbu im ala je 31. VIII/13. IX 1914. kod Vučjeg Dola. Hercegov- ci su se upisivali i u druge bataljone odreda vojvode Dura Petrovića, kako se ко gde zadesio. U ovim bataljonim a oni su sačinjavali kom it- ska odeljenja od 10—20 ljudi, koji su kao izviđači pušteni dublje preko granice. Kada su u jesen 1914. počeli da pristižu prvi dobrovoljci iz SAD, oni su sa istim zadacima slati u pom enuti Trebješki bata ljon42.

K rajem septem bra 1914. od Trebješke čete i pristiglih dobrovoljaca iz SAD kao i od Hercegovaca prebeglih iz Gacka osnovan je prvi dobrovoljački bataljon, Hercegovački, koji se po većini svojih vojnika zvao i Gatački bataljon. On je na jp re imao 200—300 ljud i i

39 P. S 1 i j e p č e V i ć, Naši dobrovoljci и S v e t s k o m R atu , N o va Evropa (Z agreb), k n j. X I, br. 17 (1925), 525 (P rem a p ro cen i n a osnovu p o d a ta k a P. L ubu rića ). — U p u b lik ac iji Добр о в о љ ц и (1916) P. S lijepčev ić je bio m iš ljen ja da je iz K an ad e pošlo 1914— 1915. godine oko 3.000, iz N ju jo rk a isto to liko , d ak ie »oko 6.000 l ju d i ili m ožda i 7.000«, koliko je iz A m erike pošlo i za v rem e b a lk an sk ih ra to v a (32). (V erovatno zbog š ta m p a rsk e g rešk e kod И. З е л е н и - к е (Рат С рбије и Ц р н е Горе 1915, Б еоград 1954, 476) p o m in je se d a je svega 500 do b ro v o ljaca iz A m erik e p risp e lo u C rn u G oru.

40 О перација , 106.41 М и л а н T о п л и ц a, n. d., 35—7. — I п а fro n tu p rem a Foči b ilo je

do b ro v o ljaca ra s u tih po če tam a. (А—IIC G , CIV, sv. 100, MUD br. 2670, M ilan Đ ukić v lad i, iz B ezansona 4/17. IX 1917.)

42 М и л а н T o r i л и ц а , n. d., 38; А— IIC G , CIV, sv. 87, Ć. A bram ović m in is ta rs tv u vo jnom od 22. X i 4. X I 1916 (vodio o d e ljen je od 50 ljudi).

go — BOGUMIL HRABAK

bio je u sastavu Hercegovačkog odreda pod kom andom kapetana Vlade Zimonjića. Bataljon je ubrzo narastao na 700 ljud i i n jim a je komandovao poručnik Tomo Vukomanović. Bataljonski logor nalazio se u Caradu, prem a u tv rden ju Gat, koji su ovi dobrovoljci dva puta uzim ali (u avgustu i septem bru 1914), ali su ga m orali napustiti pred većom silom. Od ljudi iz oslobodenih sela Korita, Meke Grude, Rioca i drugih kao i od nekih Stočana i Nevesinjaca obrazovan je u proleće1915. godine drugi hercegovački dobrovoljački bataljon, Bilećki. On je imao pet četa, brojao je 500—600 ljudi, a kom andant m u je bio Blažo Đukanović. Ovaj bataljon se naročito odlikovao svojim izvida- čima—kom itam a, koji su u grupicam a od po nekoliko ljud i prokrsta- rili celu Hercegovinu istočno od Neretve, agitujući za nacionalnu stvar i ostajući na neprijateljskom terenu i po 20 dana. Logor ovoga bataljona nalazio se u Kapavici, severno od Vučjeg Dola.

Početkom avgusta 1914. Crnogorci su preuzeli ofanzivu protiv Trebinja, došavši šest k ilom etara do njega. Iz okolnih m esta prebeglo je oko 200 ljudi, te je od n jih i od T rebinjaca u vojsci obrazovan tokom 1915. godine Trebinjski bataljon (u stvari polubataljon, sa dve čete i oko 260 ljudi). T rebinjci su držali položaje oko Klobuka i Kosmača i izginuli su vise nego drugi, osobito u borbam a na Zastrm u kod Grahova, u jesen 1915. godine.43

Bokeljski dobrovoljci najp re su operisali u odeljenjim a od 10— 20 ljudi, uz crnogorske bataljone, u brigadi Miloša Lekića, svaki prem a svom rodnom mestu. Već na dan objave ra ta (6. avgusta 1914) uz šest bataljona katunske brigade nalazila se četa dobrovoljaca, koja je upotrebljavana delom na predstražam a a delom u rezervi srednjeg odseka. Kad su Crnogorci ušli u Budvu i prim orje južno od njega, sabralo se oko 200 ljud i koji nisu pokupljeni od A ustrijanaca za vojsku, te je obrazovan P rv i bokeški bataljon od 260 ljudi, rasporedenih u dve čete. U m eduvrem enu je iz austrougarske vojske prebeglo oko 50 ljudi, a 450 dobrovoljaca došlo je iz Am erike, tako da se mogao form irati i Drugi bokeški bataljon sa 4 čete. P rv i bataljon nalazio se na pravcu Mirca, prem a jakom kotorskom u tv rđen ju Goražde, a Drugi oko donjeg Grblja. Dobrovoljci su sačinjavali polovinu borac- kog sastava i u Bataljonu knjaza Petra, koji je isto tako operisao u sklopu Lovćenskog odreda.44

Dobrovoljaca je bilo i po drugim crnogorskim jedinicam a. Spi- čani su se nalazili i u Barskom bataljonu, koji se u vrem e kapitulacije nalazio na fron tu kod Budve.45 Neki su se borili u O putnorudinskom

43 М и л а н Т о п л и ц а , n. d , 38—40; О пераци је , 205; A V II, I I I— 111, br. 6, sa s lu šan je B ilećan ina S ave M ilićev ića i T reb in jca B ogdana B ab ića 4/17. X I1916. u B a ta ljo n u S rb a dob rovo ljaca .

44 М и л а н Т о п л и ц а , n. d., 43, П. С л и ј е п ч е в и ћ , n. n., 517— 8; О п ер ац и је 115, 132. — Je d a n od d v a b o k e ljsk a b a ta ljo n a im ao je naz iv » B ataljon k ra l ja N ikole« (D ržavni a rh iv SR S rb ije — u d a lje m te k s tu : ASRS, MUD, Izbeg lička a rh iv a 1917, Božo M ilovanović d r S v e to m iru R adovanov iću u P ariz , iz B astije 8. VI 1917. •— n ereg istro v an o ). P rv im od p o m en u ta d v a b a ta ljo n a kom andovao je izgleda P u n iša B ojović (A—IIC G , CIV, sv. 87, M ain jan in Ivo R adu lov ić m in is tru vo jske, iz B ize rte 8. X II 1916). ■— N iko K ažan eg ra navodio je da je posto jao je d a n b o kešk i b a ta ljo n sa šes t če ta i sa 800 ljud i, i d a je n jim kom andovao p o ru čn ik R isto H ajd u k o v ić ( Л у б у р и ћ , К ап ит улаци ја Ц р не Горе II , Б еоград 1940, 69). — M eseca n o v em b ra 1914. a u s tro u g a rsk i av ion i su b aca li p ro p ag an d n e le tk e p o z iva juć i vo jn e obvezn ike iz G rb lja , B udve i S p iča d a se ja v e n a v o jn u dužnost, je r da će u p ro tiv n o m b iti sm a tra n i za begunce. (Операп,ије, 227— 8.)

45 А— IIC G , CONU, sv. 59. S p ičan in Savo Popović C rnogorskom odboru , sa K rfa ju la 1917.

BORBA SRBIJE I ORNE GORE OKO DOBROVOLJACA —

bataljonu, na hercegovačkoj strani.40 Bilo ih je rasu tih i u Sandžačko- -pljevaljskoj vojsci, u diviziji brigadira Luke Gojnića.47

Dobrovoljci koji su se borili u sastavu posebnih đobrovoljačkih jedinica nalazili su se pod komandom svojih zem ljaka kao vodnih i četnih oficira, dok su bataljonim a lcomndovali Crnogorci. Dobrovo- ljački oficiri proizvođeni su bez mnogo form alnosti (često i na m aršu za položaje). Bataljoni su dodeljivani pojedinim crnogorskim briga- dama. Prem a jednom tvrdenju , u poslednjim borbam a od tri herce- govačka bataljona obrazovana je Dobrovoljačka brigada, za čijeg je kom andanta im enovan Blažo Đukanović.48

U siromašnoj i patrijarhalno uređenoj crnogorskoj vojsci dobrovoljci su bili slabo naoryžani, odeveni i hranjeni. Uniform e nisu dobili, je r n jih nisu imali ni crnogorski vojnici, nego su ratovali u odelu i obući u kojoj su došli u Crnu Goru. Prim ili su zastarele puške berdanke, koje su se punile fišecima i koje su dimile pri upotrebi, tako da su na borbenim linijam a bile odličan saveznik neprijateljske artiljerije . Hranu, osim hleba donosile su Crnogorcima njihove žene, sestre i kćeri, a dobrovoljcima n ije imao ко da donosi, tako da su ostajali bez hrane po 10 dana, pa su bili prisiljeni da traže po zem lji- štu, često i na »ničijoj zemlji«, korenje i krom pire. Dobrovoljci su u takvim uslovima ipak pokazali izvanredna zalaganja, što se vidi po tome što su samo tri hercegovačka bataljona im ala m rtv ih i ran jen ih око 300.49

Dobrovoljci su obično upotrebljavani za izviđačke i kom itsko- -diverzantske akcije ili u predstražam a na prvoj lin iji fronta. Zbog toga se dešavalo da su avangardna dobrovoljačka odeljenja prva ulazüa u niz m esta.50 Ju la 1915. godine crnogorska V rhovna kom anda, utvrdivši da četnički način ratovanja nije dovoljno prim enjivan tokom 1914. godine, preduzela je m ere da se obrazuju kom itske čete i da se počne s gerilskim ratovanjem . Kako u prim orju n ije bilo uslova za komitske infiltracije i akcije, neki su dobrovoljci otuda pre- bačeni u sandžačku vojsku, gde su obrazovali kom itske čete i grupe, te dodeljeni pojedinim brigadam a i bataljonim a.51 G rupe koje su početkom 1915. godine došle iz Am erike kralj Nikola je hteo da zadrži na Rijeci Crnojevića i da ih pošalje da zauzmu Skadar52, oko koga je u balkanskom ra tu izginulo mnogo Crnogoraca. Stotinu Ličana iz Am erike kao i neki prebezi Hercegovci upotrebljavani su kao žan-

40 A—IIC G , CIV, sv. 87, M in is ta rs tv o vo jno br. 492/1916, B ilećan in SavoV ujević.

47 Isto , sv. 88, b r. 933/1917, n a re d n ik P e ta r V ukm anov ić k ra l ju N ikoli izM arse ja 18. V III 1917. — P oče tkom 1915. god ine sam o sta ln e d o b rovo ljačkejed in ice b ile su sam o: b a ta ljo n u levok rilno j ko lon i L ovćenskog o d red a (»B arski«), do b ro v o ljačk a če ta p r i G rahovskom b a ta ljo n u H ercegovačkog od redai G atačk i b a ta ljo n u desn o k riln o j ko lon i I I I d iv iz ije (b r ig ad ira Jo v a n a B ećira)(О перације, 239, 241, 242.)

48 A. Л у б у р 'и h, n. d., I, Б ео гр ад 1938; J. Р у ж и ћ , п. đ., 125.49 Ђ. К р С т о н о ш и h, п. d., 46—8; М и л а н Т о п л и ц а , n. đ., 39. i 40.50 M ita r V ukm anović, dob rovo ljac iz A m erike, sa svo jim p a tro la m a p rv i

je , n a p rim er, u šao u Č ajniče, G oražde i R ogaticu , a onda je izv iđao n a p re d - n jo j bo rbeno j lin iji, n a Sokocu, n a G lasn icu i K než in i (kao пар. 47).

51 О перације , 252— 3; А—IIC G , CIV, sv. 88, b r. 933, n a re d n ik M ita r V ukm a- nović k ra l ju N ikoli, iz M arse ja 18/31. V III 1917.

52 Ђ . К p с T о и о ш и h, n. d., 44—5. — N a C e tin ju su, navodno , po m en u ti »A m erikanci« p o red ostalog k lica li i veliko j S rb iji, posle čega se k ra lj N ikola povukao u dvor.

6 Z b o rn ik VI

g2 — BOGUMII, h r Ab a k

darm i u Metohiji, u sklopu tzv. Pećanskog bataljona.53 U, b\)či su bila četiri a u Čajniču dve čete, gradske i seoske, u kojim a su kao žan- darm i služili m ešlani-pravoslavci i nešto inusliniana.64 Neki Cesi i Jugosloveni dobrovoljci služili su na Cctinju kao šoferi i m ehaničari. Kao neka vrsta dobrovoljaca tu su jedino upotrebljavani neki Slo- venci, koji su zarobljeni kada su se sa potopljenog austrougarskog broda »Zenta« pojavili na crnogorskoj obali.55 Kao što se vidi, Crno- gorci su upotrebljavali dobrovoljce uglavnom na isti način kao i Srbijanci.

Od oktobra 1914. godine obrazovane dobrovoljačke jedinice na hercegovačkoj stran i korišćene su u operacijam a kao i analogne jedinice regularne crnogorske vojske. Uz Grahovski bataljon je sredinom oktobra dejstvovala jedna dobrovoljačka četa, a ju la 1915. do- brovoljacki polubataljon. Ovi dobrovoljci Trebinjci istakli su se u leto 1915. u odbrani klobučkog odseka. Dobrovoljci su svakako sačinjavali one kom itske grupe koje su u austrougarskim uniform am a ubačene prem a Trebinju kod K orita.5® Gatački dobrovoljački bataljon, рак, s bataljonim a 3. divizije učestvovao je 23. oktobra 1914. u napadu na Avtovac i Trebinje, a dva dana kasnije u napadu na Grm nicu i Ključ, boreći se toga dana ogorčeno za Gat; borba se nastavila i 26. i 27. oktobra.57

Dok su dobrovoljci Hercegovci prebezi. i izranije naseljeni u Nikšiću bili sasvim pouzdani elem enat za interese dinastije Petrovića, dobi'ovoljci z Am erike to nisu bili. U novom svetu, gde su ekonomski i političko-socijalni odnosi bili za tadašnje prilike najnapredniji i gde se u m ešavini raznih naroda m oralo gubiti usko zavičajno ili pokra- jinsko osećanje, i Crnogorci i Srbi iz ostalih krajeva istupali su u nacionalnom p itan ju znatno sire. Dobrovoljci iz Amerike, naročito ako nisu bili Crnogorci, teško su se mogli zagrejati za jedan prim i- tivn i i p a trija rhaln i režim, na čijem se čelu nalazio jedan stari despot, demagog i šeret, koji se oslanjao na lokalne veličine, naročito one iz plem enskih skupina. Zato i n ije čuđno što .su crnogorsko-srbijanske razm irice58 tokom 1915. godine imale odjeka i m eđu »Amerikancima«. A vgusta 1915, na položajima na Kosmaču a verovatno i na drugim a, kasnije poznati poverenik Pašićevog m inistarstva Nikola Svrdlanović vrbovao je m eđu dobrovoljcim a iz Am erike ljude koji će širiti propagandu za u jedinjenje sa Srbijom ; ovi ljudi su potom nalazili po susednim jedinicam a svoje znance i istom išljenike, tako da se raspolo- ženje za u jed in jen je sa Srbijom »u vrlo dobrom redu« širilo i u crnogorskim jedinicam a. Po nalogu Svrdlanovića, njegovi poverenici su se jav lja li u kom itske izviđačke patrole i grupice da bi došli u kontakt sa stanovništvom Hercegovine, kako bi. videli šta ovaj živalj m isli о nacionalno-političkim pitanjim a i kako bi na narod uticali da

53 A—IIC G , CIV, sv. 98, MUD, b r. 1310 (L ičan in Lazo L otina), b r. 2184 (N evesin jac S tan k o K okotović); sv. 87, M in is ta rs tv o vojske, br. 191/1916 (L ičanin S v e to za r Delić), b r. 475/1916 (Đ orđe M ilušić).

* М и л а н Т о п л и ц а , n. d , 37.53 Ђ . К p с т о II о ш и ћ, n. d., 52.50 О перације , 206. i 276; Der K rieg gegen I ta l ien bis z u m E nde der

Z w e i te n Isonzosch lach t (24. Mai bis 10. A u g u s t 1915), Ö sterre icheiseh-ungarische K riegsberich te , H eft 8, W ien 1918, 226 (za 1. VI 1915). О b o rb am a p rem a T re b in ju p o m in ju se još d a tu m i 5, 6, 7. i 10. ju l (isto, 234—5).

57 О пераци је , 20758 О srp sk o -c rn o g o rsk im odnosim a 1914— 1915. godine v id i d e ta l jn u i na

m nog o b ro jn im izvorim a rad en u , a li ip ak nedovo ljno o b je k tiv n u s tu d iju : H. Ш к е р о в и ћ , Ц рп а Гора за ври јем е пр вог свјетског рата, Т итоград 1963.

SORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA —.

se opredeljuje za u jed in jen je sa Srbijom . U jesen 1915. m reža poverenika je već bila potpuno uspostavljena; oni su se m eđu sobom znali i beležili su i jav lja li о gubicima »naših v jern ih drugova«M.

Postavlja se p itan je zašto je relativno znatan broj Srba i izvestan broj H rvata iz oblasti susednih Crnoj Gori, pa i iz krajeva koji su dosta udaljeni od Crne Gore (na prim er Lika, Vojvodina) učestvovali. u crnogorskoj vojsci, a ne u srpskoj. Nekog ekonomskog i političkog interesa s malom, siromašnom i nerazvijenom Crnom Gorom ti ljud i nisu imali, osim što je kod pojedinaca moglo biti sitn ih ličnih ambicija, koje su se dale lakše ostvariti u Crnoj Gori nego u Srbiji. О nekom posebnom nacionalnom osećanju tih ljud i iz raznih jugoslovenskih zem alja koje bi bilo zajedničko s nacionalnim osećanjem Crnogoraca a različito od srpskog ili hrvatskog nacionalnog osećanja nije moglo b iti govora, p re svega zato što ni Crnogorci tada nisu pokazivali svestо posebnoj crnogorskoj nacionalnosti, nego je kralj Nikola upravo kao veliki Srbin okupljao Srbe iz dinarskih krajeva oko sebe. Dosta- lom, kako bi se i privlačili Bosanci, Hercegovci i Dalm atinci kada bi kao Srbi i H rvati m orali da prim e novu, crnogorsku nacionalnost? Ni ljudi najbliži crnogorskom dvoru ni crnogorska štam pa nikad kod ovih dobrovoljaca nisu nalazili neko crnogorsko osećanje. Staviše, ukazivano je da su Crnogorci pravi i najbolji Srbi, da je veliki deo Srbije naseljen Crnogorcima, da zapadni deo crnogorske đržave cini Hercegovina, da su ra tn i dobici u M etohiji stara srpska zemlja.*50

Osim izuzetnb u istočnom delu Hercegovine, ni u Boki K otorskoj, ni u najvećem delu Hercegovine, ni u Dalmaciji, ni u Bosni nije na početku prvog svetskog ra ta bilo ostataka plem enske struk tu re dru- štva, koji je elem enat bio odlučujući da se istočna Hercegovina od 1878. potpuno uključi u crnogorsku državu, u kojoj je načinjen kom- promiš s plem enskom organizacijom društva. Zbog toga je u sociološ- kom smislu i u pogledu m entaliteta bilo razlika izm edu historijske Crne Gore i susednih krajeva na koje je crnogorski dvor pretendovao. Jedino starim vezam a sa susednom slobodnom srpskom državom, ко ja je mnogo pre mogla pružiti utočište i pomoć lj udim a susednih krajeva nego Srb ija (коja je počela da vodi evropsku politiku), napo- rim a crnogorskog dvora da privuče i za sebe veže ugledne i u ticajne ljude iz susfednih oblasti, kao i pa trija rhaln im uredenjem u kome se čovek iz mase više cenio nego u Srbiji, već prilično m ilitarizovanoj, može se objasniti učešće dobrovoljaca Srba i H rvata u Crnoj Gori 1914— 1915. godine. P rim itivna društvena organizacija istočnog dela austrougarske Hercegovine, gde se živalj nije razlikovao od življa u crnogorskoj Hercegovini, činila je da su ovi Hercegovci bili verniji interesim a kuće Petrovića nego Bokelji, Bosanci i Dalmatinci. Rod- binska povezanost i dolaženje dobrovoljaca iz Am erike u grupi bili su dalji razlog što su se u Crnoj Gori 1915. godine našli mnogi ljudi koji ni na koji način nisu m islili da se bore za neke posebne interese kralj a Nikole.

59 D A SIP, PO 1918, sv. I l l , N ikola О. V učurev ić N. S v rd lan o v iću u T re - b in je , iz G rab a 22. IV 1919, s tr . 1—2 i 4 (V učurević je ta d a bio p isa r u če ti K om ansko, zagaračkog b a ta ljo n a , d ak le u crnogorsko j reg u la rn o j a ne d ob ro - vo ljačkoj jedin ici).

00 N a p rim e r u č lan k u B ra tska sloga Iiercegovaca sa C rnogorcima (Глас Ц рногорца 17/30. V I 1918) in s is tira lo se sam o da su C rn a G ora i H ercegov ina »dvije n a js la v n ije s rp sk e p o k ra jin e , čv rs to vezane v ekovn im b o rb am a za oslobo d en je i u je d in je n je srpskog naroda« .

6*

34 — BOGUMIL, HRABAK

Antagonizam srpske ili crnogorske strane u dobrovoljačkim masama u Crnoj Gori ne sreće se, iako je pojedinačno bilo agenata. Uostalom, iz prikazanog se lako moglo videti da 1914. godine kao i u jesen 1915. nije ni kod zvaničnih faktora Srbije i Crne Gore bilo isključivosti u pogledu upotrebe dobrovoljaca, tako da su Ličani i Vojvođani branili Crnu Goru, a dobrovoljci koji su pošli u Crnu Goru ostajali na Kosovu da brane položaje srpske vojske. Antagonizam oko dobrovoljaca javio se kod crnogorskog dvora i srpske vlade s proleća 1915, i imao je čisto politički a ne nacionalni ili. kakav eko- nomsko-socijalni karak ter. O predeljivanje crnogorskih dobrovoljaca za crnogorsku ili srpsku stranu javilo se pod uticajem političkog sukoba između srpske vlade i crnogorskog dvora tek za vrem e povla- čenja kroz A lbaniju i za vrem e boravka na Krfu.

Jedan od odlučujućih razloga što su se mnogi Srbi i I irv a ti iz dinarskih krajeva sa radova u Am erici uputili u crnogorsku a ne u srpsku vojsku nalazio se u tome što S rb ija tada nije bila raspoložena da u redove svoje vojske prim i veći broj dobrovoljaca iz Amerike, te ništa nije preduzim ala, i posle crnogorske akcije u gornjem smislu, da am eričke iseljenike pozove, organizuje i prebaci u Solun. Pašićevoj političkoj strategiji, štaviše, išlo je u prilog da se ijudi šire srpske i jugoslovenske orijentacije nadu u Crnoj Gori i njenoj vojsci, u vrem e kad se na dnevni red postavljalo p itan je jače in tegracije srpske i crnogorske vojske. od čega su zazirali kraij Nikola i njegova vlada.

II. — Crnogorski dobrovoljci и vreme kapitulacije crnogorske i povlačenja srpske vojske и Albaniji

U vrem e kapitulacije crnogorske vojske i neposredno pre nje dobrovoljci koji su se borili u sastavu crnogorske vojske našli su se u teškoj situaciji. K ralj Nikola i njegova okolina koji, kao i načelnik štaba Yrhovne kom ande srpski pukovnik P. Pešić, nisu ništa ozbilj- n ije preduzeli da se evakuiše crnogorska vojska1, nisu obavestili svoje dobrovoljce da se bar oni na vrem e povuku.2 Jedino što su crno-

1 О k a p itu la c iji C rne G ore i о p ita n ju ev ak u ac ije c rnogo rske vo jsk e dosta se p isa lo u našo j is to rio g ra fiji. O vde nem a p o treb e da se о tom e govori, je r to neposredno ne n a laže n i tem a. C itaoci se u p u ć u ju na rad o v e : A. JI у б у p и ћ, К апи т улац и ја Ц р не Горе, Д окум ен та I— II. Б еоград 1933 i 1940; О пераци је црногорске во јске у П р во м светском р агу , изд. В о јн оистори јског и нститута ЈН А , Б еоград 1954, 418—543; Н. Ш к е р о в и ћ , Ц рна Гора за в р щ е м с првог свјетског рата, 90— 159; Ј. Ћ е т к о в и ћ, n. d., 163—93; Љ . Б о р и с а в љ е - в и ћ, Пад Л о вћена и к ап ит улаци ја Ц р не Горе о Б о ж ић у и Н овој 1916. години, I I изд., Б еоград 1941; М. Ж и в к о в и ћ, п. d.; П. П л а м е н а ц, п. п., 348—67; Н. С. М а р т и н о в и ћ , Ј а нк о Вукотић и капи т улац и ја Црне Горе 1916, Цетш-ье 1957; Ј. Т о ш к о в и ћ, Истина о кап и т ула ц и ји Ц рне Горе 1916, Ц етињ е 1957; Ј. А, Р у ж и ћ , Ц р на Гора у данима кр и зе , M ünchen 1961; Д. В у j о в и ћ, п. d., 118—20, 180; М. Р г е 1 о g, С т а Gora г A u s tr i ja počet- k o m 1916 godine, J u g o s lo venska N j iva m a r t i a p ril 1922. — U po sled n je v rem e izraženo je m iš ljen je da b i c rnogo rska vo jska , s obzirom n a svoj k a ra k te r naro d n e vo jske i sv o ju o rgan izac iju , teško u sp e la da se povuče (vid.: B. H r a - b a k u p rik azu u Историјском г л а с н и к у 1—2/1956, 137 i M. P e r o v i ć u p ri- kazu u Jug os lo ven sko m is to r i jskom časopisu 4/1963, 104).

2 Po Ђ. К р с т о н о ш и ћ у (n. d., 69—70), dok je S rb ija , navodno , p rvo ev ak u isa la dobrovoljce, C rn a G ora ih je p o tpuno p rep u s tila n e p r i ja te lju ; štav iše , po n jem u su n ek i C rnogorci au s tro u g a rsk im v la s tim a pom ogali u h v a ta n ju zaosta lih dobrovo ljaca . — P re m a p reg o v o rim a voden im izm edu crnogorske V rhovne k om ande i I I I a u s tr ijsk e a rm ije , C rnogorci su b ili du žn i da p re d a ju za ro b ljen e au s tro u g a rsk e vo jsk e u C rnoj G ori (M. P r e 1 о g, п .п ., m a r t 1922,

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — gg

gorski kralj i predsednik vlade Lazar Mijušković učinili, po odlasku iz zemlje, bilo je njihovo posredovanje kod srpske vlade da se u A lbaniji prihvati »crnogorska vojska«.3 S obzirom da se glavnina crnogorskih dobrovoljaca ipak izvukla preko Skadra, srpska vlada je mogla kasnije pretendovati na to da je stav ljan je dobrovoljaca pod srpsku kom andu učinjeno na molbu crnogorskog kralj a i vlade. Izgle- da da kralj Nikola pre dolaska u Ita liju nije mnogo držao do dobrovoljaca, naročito onih iz Amerike, je r je m orao znati da se na n jih ne može osloniti u svojim dinastičkim planovima.

Dobrovoljci Bosanci povukli su se s raznim jedinicam a crnogorske vojske u pravcu Pive, Zabljaka, Kolašina i dalje. Najveći deo n jih zaostao je u crnogorskoj vojsci kad se ona predavala, a izmaklo je nekoliko stotina im ućnijih ljudi, koji su se, s pasošem dobijenim u Skadru, prebacili na Krf, u Ita liju i u Francusku. S Bokeljim a je ispalo nešto bolje. Kada su, posle srčanog otpora u G rblju, saznali da je Lovćen izgubljen, povukli su se preko Cetinja i Podgorice u Skadar. Deo n jih (Brajička četa око 170 ljudi) blagovrem eno je krenuo s kraljem Nikolom, i pošto su u Skadru dobili putnice, neki su se ukrcali za Italiju , i sm ešteni na Ljparim a; preostali su preko Medove i Drača prispeli na K rf.4

Od tri hercegovačka bataljona Gatački bataljon zadesio se 29. XII 1915/11. I 1916. na položaju »Krstac«, na granici prem a Gacku, gde su borbe počele tr i dan a ranije. Bataljon je dobio naređenje da od- stupi prem a Nikšiću, što je i učinio i ulogorio se na nekoj glavici. Dva dana kasnije brigadir Jovo Bećir došao je u logor i naredio da se sva vojska v rati na stari položaj, što je izvršeno do 4/17. januara izjutra. Istoga dana prispeo je iz Avtovca neki bivši crnogorski graničar Jovan Tepavčić s porukom austrijske komande. Posle toga su se četiri crnogorska oficira sastala sa šest austrijsk ih oficira na nekoj kosi između položaja i odbila da izvrše predaju oružja, s obzirom da nisu imali nikakvog naređenja od svoje vrhovne kom ande u tom smislu. Bataljon se odmah telegram om obratio Vrhovnoj kom andi i od nje dobio naređenje da se povuče u Nikšić. Tu su dobrovoljci dobili nešto hrane i nastavili pu t za Podgoricu, u koju su stigli. 7/20. januara izjutra. Onde im je došao general Janko Vukotić, bodrio ih da ne klonu duhom i rekao im da će se Crnogorci boriti do poslednje kapi krvi. Na putu za Skadar sretale su ih neke crnogorske čete koje su se vraćale kućam a i ođvraćale Hercegovce od daljeg puta, pošto su u

165, 167, 170, 172; a p ril 1922, 279). — Po N. O. V učurev iću , još m a ja 1917. p o je - d in i a u s tro u g a rsk i đostav ljač i, kao n ek i c e tin jsk i k o la r L ju b o Ružić, p ro k a - z ivali su o k u p a to rsk im v la s tim a zaosta le dob rovo ljce H ercegovce (D ASIP, PO 1918, sv. III, N. V u lču rev ić N. S v rd lan o v iću u T reb in ju , iz G ra b a 22. IV 1919, str. 12), Л у б у р и ћ (n. đ., I, s tr . X X III) n av o d i slučaj jednog crnogorskog o ficira , k o ji je iz sv edoeen ja p ro tiv d o b rovo ljaca izvukao zn a tn e ra tn e m a te - r i ja ln e ko risti.

3 L. M ijušković je 8/21. I 1916. m olio da S rb ija n c i p r ih v a te »osta tak c rno - jio rske vojske«. (D A SIP, CO, sv. II, Pov. b r. 1914, M ihailov ićev te leg ram iz B rin d iz ija K rfu od 8/21 I 1916.) — О M ijuškov ićevom ra d u u to v rem e vid.: J. Ћ е т к о в и ћ , n. d., 184 i 187).

4 M и л a H T о п л и ц a, n. d., 37— 8. i 43; О пераци је , 37—8. i 43, 476. i 484; Љ . Б о p и с а в љ е в и ћ, n. d., 68. O d stu p an je B okelja podrobno je opisao N iko K ažan eg ra (Л у б у р и ћ, п. d., II, 69—71, v id i: Isto , I, XVI). — K ao B okelji, p ro b ija li su se k roz a u s tro u g a rsk e rovove u S k a d ru i po jed in i dobrovo ljc i koji su ra d ili na C etin ju . (Ђ. К р с т о и о ш и ћ, п. d., 79—90.)

gß — BOGUMIL HRABAK

Skadar već ušle austrougarske trupe. U Skadar su došli 9/22. januara izjutra. Tu su prim ili novo oružje, m uniciju i trebovanje i pošli za L ješ, ali su ih crnogorski oficiri v ratili i naredili im da čekaju. Voj- nici prve čete nisu hteli da se zadržavaju, nego su bez p itan ja ko- m andira čete krenuli sa delom dobrovoljaca iz drugih četa. Ovom prim eru sledile su i ostale čete. Most na Drim u zauzele su već neprijate ljske prethodnice, ali kako su bile slabe u ljudstvu i naoružanju, nisu om etale prolaz; austrougarski vojnici zadovoljili su se samo da agitu ju za povratak ljudi, tim pre što su prepoznavali neke svoje prebegle zem ljake.5

Trebinjski bataljon u sklopu trupa klobučkog odseka vodio je 26— 27. XII 1915/8—9. I 1916. uspešne borbe oko uporišta Kosmača, visa Vučja i u rejonu sela Skočgrma. Zilavom odbranom tru p a Klo- bučkog odseka zadržane su nadmoćne napadačeve snage i olakšana je situacija susednog, Kotorskog odreda.6

U vrem e povlačenja Gatački bataljon brojao je 500 ljud i u tri čete; komandovao m u je poručnik Tomo Vukomanović, a oficiri su bili porucnik Tanasije Tepavčević, Starović i Slijepčević. Gatački bataljon imao je 884 vojnika a bio je sastavljen od pet četa: Zavodske od 182 vojnika (oficir Savo Milićević), Nevesinjske od 200 (Milovan Gutić), A lbijanićke sa 190 (Blagoje Albijanić), Bjeličke od 140 (Krsto Bjelićka) i M ekogrudske sa 172 dobrovoljca (vodnik Tešanović, po- što oficir Risto K rnjević nije prešao u Albaniju). T rebinjskim bata- Ijonom od 260 ljudi, raspoređenih u dve čete, kom andovali su potpo- ručnici Bogdan Babić i Danilo Hadović. Tada je u svemu bilo, dakle, 1.644 borca u sva tr i hercegovačka bataljona. Gatački i Bilećki b a ta ljon im ali su od a rtilje rije po dva brdska topa starog debanžovog si-

5 K ao пар. 22/11; М и л а н Т о п л и ц а , n. d„ 40—41. О п е р а ц и је , 466 (о n a re d b i n ače ln ik a š tab a V rhovne ko m an d e za p o v lačen je i n a re d b i V rhovne k om ande 1/17. I 1916. za zau z im an je n a p u š te n ih položaja) — C. Б о г д а н о - в и h (n. d., 51—31, p rem a p r ič a n ju A n d rije L u b u rića , tv rd i d a su dobrovo lic i 7/20. ja n u a ra u P odgoric i n a iš li n a a u s tro u g a rsk e oficire . L u b u riće v a v e rz ija pom enu tog p o v lačen ja je v rlo pod ro b n a (n. d., I, s tr. V I—X X III). — O d in te re sa је n a v e s ti š ta ie u svojoj be ležn ici n ap isao k o m a n đ a n t b a ta ljo n a Tom o V uko- m anov ić nod 29. X II 1915/11. I 1916: ». . . 29. X II u k uć i Jo v a n a P e jo v a T ep av - eev ića u K azanačkom P riso ju k o m an d ir J e v ta V išn jić skuplo je okolne se ljake , k o m an d ire če ta G oliiskog b a ta ljo n a кар . M ićka V išn jića i por. T odora P opovića kao i n ek i dio b o ljih v o jn ik a iz G olijskog b a ta ljo n a i p red sv im a je Jev to iz jav io da se on kao k o m a n d a n t b a ta ljo n a neće b iti sa Š v ab am a n it i će o d stu p iti ( . . . ) i d a će p re d a ti b a ta ljo n i p lem e golijsko, što su m u p o m en u ti oficiri, v o jn ic i i se ljac i p rizn a li d a im a p o tpuno p rav o i p o tpuno su m u to odobrili, je r su već s iti ra to v a n ja , a Je v to im je ob jasn io da je sk lo p ljen ugovor sa A ustro u g arsk o m , da će C rn a G ora o s ta ti kao k ra lje v in a i da će jo j se p r id a ti H ercegov ina sa nek im đ ije lom od N ove S rb ije , a da će L ovćen, k o ji je već u to v r ije m e bio u a u s tr ijsk im ru k am a , o s ta ti za A u s tr iju , je r jo j je p o tre b a n zbog I ta li je ; da će k ra lj C rne G ore b it i D anilo P e tro v ić , a li sam o rek ao je Jev to , da će C rnogorci kao zasebna vo jsk a poći u pom oć A u str ijan c im a , k a d se m alo odm ore i k ad ih A u s tr ija sn a b d ije sa sv im a p o treb am a , i onda će u ž iv a ti kao bo g a t i u red en n aro d , pošto će im A u s tr ija sve dati. P rilik o m ov ih razgovo ra b ili su i vo jn ic i iz G atačkog b a ta ljo n a I l ija Z elenović i P a n ta Šupić, od k o jih Je v to n ije n i k rio sv o ju n am eru , nego p red sv im a jav n o rek ao : , . . . ću m u s u tra p re d a ti p lem e i b a ta ljo n G olijsk i a G a tačk i b a ta ljo n ( ako ne u teče), n ek a ga zarobe .“ (D A SIP, CO, sv. II, — ovo n ije o rig in a l nego prep is) D iv iz ija r M ita r M artinov ić savetovao je H ercegovcim a da n e s lu ša ju n a re d b e о koncen - t r a c ij i u c ilju odb rane , nego da se po v u k u u S kadar.« (JI у б у p и h, n. d., II, 38—9; М. Ж и в к о в и ћ, n. d., 118.)

0 О перације , 460— 1.

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — g^

sterna.7 Kom andantom Hercegovačke brigade, koju su tada sačinja- vala pom enuta tr i bataljona, naim enovan je pri povlačenju glavni in tendant crnogorske vojske Danilo Gatalo, po porcklu Hercegovac. On je poveo ljude do Lješa, gde ih je predao srpskim vojnim vlasti- ma, kako m u je bila naredila vlada u Podgorici.8

S dobrovoljcim a je izbeglo nekoliko crnogorskih generala, oficira i vojnika, ali n ijedna jedina jedinica n ije se povukla.9 Po odlasku iz zemlje, kralj Nikola i predsednik crnogorske vlade intervenisali su kod srpske vlade da srpska vojska u A lbaniji p rihvati crnogorsku vojsku. Srpska vlada je prihvatila taj zahtev i 10/23. januara 1916. dala nalog Srpskoj vrhovnoj komandi, a ova komanda'ntu I arm ije da prihvati crnogorsku vojsku i stavi je pod svoju komandu. Do povlačenja i p rihvatan ia crnogorske vojske nije došlo, nego su pri- hvaćeni samo bivši dobrovoljci crnogorske vojske.10 Dve nedelje kasnije povela se diskusija između članova vlade koji su ostali u zemlji da zaključe m irovni ugovor s A ustrijancim a i predsednika vlade L. M ijuškovića, u kojoj se poteglo i p itan je evakuacije crnogorske vojske. Po M ijuškovićevoj izjavi od 11. februara 1918, kralj Nikola je s italijanskog zem ljišta izdao naređenje serdaru Janku Vukotiću da pruži energičan otpor i izvrši povlačenje u pravcu srpske vojske, da se ne pocinju pregovori о miru, i da knjaz Mirko i preostali članovi odstupe zajedno s vojskom, pošto se francuska vlada obavezala da će crnogorsku vojsku, kao srpsku, prebaciti na Krf. Onima koji su ostali u zemlji nije bilo teško dokazati da ovi. navodi ne odgovaraju istini. Bilo je jasno da je iziava data da se um ire saveznici, koji su počeli da sum njaju u lojalnost kralj a Nikole.11

7 M и л a H P. П о п о в и ћ , У лога х е р ц е г о в а ч к и х доб ровол>аца у П рвом светском ратц у U pn o j Гори, Историјски за п и с и 1—2/1957, 327; (vid. n a s tr. 326—70. о dočeku H ercegovaca u P odgoric i i о govoru M ark a K adulov ica , b ivšeg p red sed n ik a cm oR orske v lade); М и л а н Т о п л и ц а , n. d., 42 (od o fic ira u G atačkom b a ta ljo n u p o m in je i A n tunov ića i. T erzića). A u to ri p u b lik ac ije O ne- p a u u je (458—9) n i u to v rem e ne govore о Н Л еб к о т b a ta ljo n u , iako je on bio n a jb ro in iji do b ro v o ljačk i b a ta ljo n , nego p išu о G a tačk o -n ev es in jsk o m b a ta - lio n u i о P o lu b a ta lio n u h e rcegovačk ih d o b rovo ljaca (T reb in jsk i); p o m in ju i M ešoviti b a ta ljo n , a li za n jeg a ne govore da je bio dobrovo ljačk i.

8 М и л а н Т о п л и ц а . n. d., 41—2 (p rilikom p u to v a n ja pom rlo je n ek o liko v o in ika , no oni n isu u šli u g o rn ji b ro il. — K asn ije je ženevsk i С р пски Лист, b lizak crnogorsko j v lad i. p isao 19. V III/1 . IX 1918. za G a ta la p r i po v la - čen ju : »digao je p a re i odm aglio«.

9 Vid. oo m en u ti n am s M. П о п о в и ћ а (325—8) u vezi sa sh v a ta n je m u č lan k u B. Т е р з и ћ а У лога ц р ио го рске во јске у П рвом светском р ату, Историјски зап иси 1/1953, 47—61). — V. T erzić i o sta li a u to r i p u b lik ac ije О пераци је , (529—30) ob jek tiv n o i a rg u m en tisan o su u k aza li n a to d a se b a r deo c rnogorske v o jske rnogao povući, u n rav o kao dobrovoljc i, još i 6/19. I 1916.— L ju b iša B o risav ljev ić , srp sk i m a jo r k o ji je n a K rfu p rik u p lja o dobrovo ljce iz c rnogorske vo jske, u pog ledu izb es lih C rnogo raca naveo je » izvestan b ro j o ficira , d e se ta ra i red o v a C rnogorske V ojske iz S andžačke V ojske i L ovćenskog odreda«, kao i g ra đ a n e ra z n ih p ro fe s ija i ra z lič itih god ina s ta ro s ti (n. d., 67—8).— С. Б о г д а н о в и ћ (n. d., 30) zabeležio je : 10 c rn o g o rsk ih o fic ira i 13 v o jn ik a i 150—200 č in ovn ika i s tu d en a ta . — O sim izuzetno, sv i c rnogo rsk i k o m an d an ti n a s to ja li su da se vo jska r a s tu r i k u eam a i ne povuče u S k a d a r; u o d v raćan ju C rnogoraca od od laska za srp sk o m vo jskom naro č ito je bio rev n o - s tan c iv iln i g u v e rn e r S k a d ra vo jvoda Božo P e tro v ić ; o d stu p an je je k v a lif ik o - vano kao izdaja , je r se govorilo da ie k ra lj svo jim od laskom spasao k ru n u . ( Л у б у р и ћ , n. d., I, s ir. X II—X III ; II , 60.)

10 В е л и к и p a r Србије за ослобођењ е Срба, Хрвата и С ло веп а ц а 1914—1918. (u d a ljem te k s tu ; BPC) X III , Е еоград 1927, 174—5; О пераци је , 532—3;3 е л е н и к а, n. đ., 506—7.

11 H. P а к о ч е в и ћ, П р и л о з и историји аустро-угарске о к у п а ц и је Ц р не Горе 1916— 1918, Историјски за п и си 3/1360, 621—2.

BOGUMIL HRABAK

O braćanje samog kralja Nikole i predsednika crnogorske vlade srpskoj strani nije sprečilo tajne agitacije Crnogoraca pro tiv p ristu- panja crnogorskih dobrovoljaca srpskoj vojsci. Ova agitacija počela je već u Skadru, gde se pokušavalo da se dobrovoljci zadrže, kako bi stigli u arbanaška pristaništa posle evakuacije glavnine srpske vojske. U Skadru su se, pored toga, m eđu Hercegovce um ešala tri b rata Uljarevića, poznati krilaši (žandarmi), koji su agitovali da se dobrovoljci vrate u Crnu Goru, koja je zaključila m ir i navodno svim crnogorskim dobrovoljcima zagarantovala život. U ljarevići su ovo radili po instrukcijam a crnogorskog upravitelja skadarske oblasti vojvode Boža Petrovi'ća i Mašana Božovića. Uspeli su jedino da uzbune četu potporučnika Blagoja Albijanića, koja je 10/23. januara 1916. prim o- ravala u Lješu svoga kom andira da je povede natrag u Skadar i preda Austrijancim a. Kada zahtev zavedenih ljudi nije ostvaren, bla- godareći držanju ostalih četa i Albijanićevoj razboritosti, U ljarevići su u društvu brigadira M. M atanovića produžili pu t za Krf, crneći svuda Srbiju i hvaleći k ralja Nikolu.12

Sam Božo Petrović, m eđutim , uputio je iz Skadra kom andantu srpske I arm ije 9/22. januara kratko pismo, preporučujući m u »okolo dv ije-tri hiljade dobrovoljaca, koji tam o dolaze« da za n jih učini »što se može kao i za srpsku vojsku, dako se prebace s njom i da tamo ostanu«. Na osnovu ovoga pisma pukovnik Miloš Vasić je 10/23. januara naredio da se upućeni dobrovoljci podele na obe divizije I arm ije i odmah sprovedu divizijama, da ih rasporede po pešadijskim pukovima i povedu sobom. Drinskoj diviziji II poziva poslato je 750 dobrovoljaca. Dobrovoljci su imali da prim e hranu za pu t do Drača u pukovim a.13

Bokeški bataljon, koji je u to vrem e brojao 800 ljudi, izdvojio je u Skadru jednu četu da p rati k ralja Nikolu do San Dovani di Medua, a ostatak bataljona otišao je u Lješ, gde se sastao sa Hercegovcima. K ralj Nikola je u Medovi lično rekao regen tu A leksandru da m u predaje dobrovoljce.14 Kad je polazio iz Medove kralj Nikola je rekao svojim bivšim dobrovoljcim a da će za n jih doći u Medovu lada da ih

12 D A SIP, CO, sv. I, p rilo g a k tu srpskog genera lnog ko n zu la u S o lunu V in trov ića N. P a š iću P. b r. 3286 od 13/26. X II 1916 (podatke о ovom e dao je p o v eren ik u M ID N ikoli S v rd lan o v iću A n d ra L u b u rić u S k ad ru ); d a se ne pode u M eduu i L ješ govorio je u svom sa s lu ša n ju u B ordou 10/23. 1916. i b la g a jn ik sandžačke v o jske Savo V ukotić (A—IIC G , CIV, sv. 87). P re m a n av o d im a gen. B. T erzića, srpskog m in is tra vojnog, i b rig 'ad ir L u k a G ojnić n ag o v arao je u S k a d ru H ercegovce da ne p rid u S rb ijan c im a , te je ovu ak c iju produžio i na p u tu za D rač i u D raču (D ASIP, CO, sv. II. Pov. br. 7569, V in trov ić K rfu , iz S o luna 23. Х/5. X I 1916). P o jed in i C rnogorci, pak , n u d ili su srp sk im vo jn ic im a da ih za novae sk riv en im p u tev im a p rev ed u u S rb iju ; ko m an d a I a rm ije sm a- t r a la je ove lju d e za n e p r ija te ljsk e agen te . (AVII, I I I— 13, br. 1, lis t 448 i br.3, lis t 478—8.)

13 A V II, IV/1—25— II, br. 11/7, n a re d b a br. 10511. — K o m an d a I a rm ije n a re d ila je 3. II 1916. k o m an d an tu T im očke d iv iz ije »da p r ik u p lja zaosta le dobrovo ljce H ercegovce, B okeljce, C rnogorce i one k o ji iz jave že lju da hoće da služe u našo j vo jsci a sposobni su«; n a re d b a je po n o v ljen a d v a d an a k a sn ije. (BPC XIV, 256, 268.)

14 M. Ж и в к о в и ћ , n. d., 126 (navodno p re d a ja C rnogoraca k o ji se po- vlače). — Po svedočen ju J. Đ uraškov ića , k ra lj N ikola je zah tev ao od d o b rovo lja c a u M edui da se v ra te u S k ad ar. D obrovoljc i, m edu tim , n isu ga poslušali, nego su m u, p ro lazeći isp red n jeg a p a ra d n im m aršem , oda li počast. K ra lj N ikola, navodno, n ije m ogao ovo da g leda, nego se o k renuo i k roz suze iz jav io : »Ah, de m e izdadoše C rnogorci, n e bilo im pusto!« (A—IIC G , CONU, sv. 62, pism o A. R adoviću, iz M arse ja 16/29. X 1917). — О zah te v u k ra l ja N ikole, p red sa s ta n a k s reg en to m A leksand rom , da se C rnogorci v ra te u zem lju v id .: JI у 6 y - p и ћ, n. d., II, 79—80 (p ričan je kap . Š p ira Perovića).

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — gg

preveze u Ita liju ili Grčku, gde će se odmoriti, preobući, naoružati pa ponovo stupiti u borbu; poručio im je da se pridruže srpskoj vojsci, čije се ,че starešine brinuti о njim a. Zanimljivo je dodati da, kada su se ovi Bokelji u Lješu javili srpskim vlastim a, napadnuti su i nazvani izdajnicim a te prosto isterani iz kancelarije, i to zato što su rekli da su Crnogorci. Zbog ovakvog prijem a, ova četa Bokelja povratila se u Medovu; n jih nisu pustili da se ukrcaju na brodove i odu, nego su m orali ponovo da odu u Lješ i da se tada prijave kao dobrovoljci. Ni ovoga puta nisu bolje prošli, te su se sami uputili u Drač, odakle su ih nekako prevezli na K rf15

О pridolasku i preuzim anju crnogorskih dobrovoljaca u Medovi srpski kom andant m esta M. Nedić je pisao: »U pristanište počeše dolaziti m ase vojnika, m edu njim a i dobrovoljci iz crnogorske vojske. To behu m ahom naši junački Bosanci i Hercegovci izbegli iz austro- -m adžarske vojske. Oni lepo odeveni, dobro naoružani i zdravi izgle- dahu prem a našim bednicim a kao ljud i iz vilinskog carstva. N jih beše uputio lično kralj Nikola u Medovu, govoreći da ih tam o već očekuje naručeni brod radi ukrcavanja. Ovi dobri ljudi, kad dođoše u Medovu, ne nađoše broda, već ogromno razočarenje. Tako ne imađaše ко ni da ih p rihvati ni da ih ishrani. M orali su bežati, da ne bi dopali austrij- skog ropstva, gde su ih čekala samo vešala. Posle dugih i m učnih pregovora sa njim a i sa prvom arm ijom našom, ova ih prihvati i odvede u Drac«.18

15 ASRS, MUD, Izbeg lička a rh iv a , B. M ilanović d ru Svet. R adovanov ićuu P ariz , iz B as tije 8. VI 1917 (nereg istrovano). — A. R adović je 1918. pokušavao da o p rav d a srp sk e v la s ti »što se n ek i C rnogorci n ije su m ogli u k rc a ti u M edovi, nego su se v ra t i l i dom a; k riv ica se rnogla p r ip isa ti sam o p o jed in c i- ma«. (За Ц р п у Гору, П ари з — Ж е н е в а 1918, 32). — C rnogorci i deo dobrovo -liaca zah te v a ii su u A lb an iji da ih p reb ace u I ta l i iu (D A SIP, PO 1917, sv. V, g en e ra ln i k o n zu la t K rfu sa Pov. b r. 1559 od 25. IX /8. X 1917. о šp iju n až i u Solunu).

18 М. H e д и h, С рпска во јска ua алба пско ј Голготи, Б еоград 1937, 215— 16. — O dnosi s rp sk ih i c rn o g o rsk ih v la s ti u M edui n isu b ili p r i ja te ljsk i n i p re neposrednog do laska c rn o g o rsk ih d o b ro v o ljaca i izbeglica. M eduansko p ris ta n iš te b ilo je p re trp a n o p o treb am a za c rn o g o rsk u v o jsku , a is to v a r se obav ljao v rlo lagano , m esecim a, pošto C rnogorci n isu o rg an izova li dovoljno ra d - ne snage za p re to v a r a n isu im ali n i sao b raća jn ih s red s tav a . Sporošću c rn o gorskog is to v a ra i dovoza onem ogućen je dovoz p o tre b a za srp sk e tru p e , tak o da je n ek im s rp sk im zapovedn ic im a izg'ledalo da »ako tak v o s ta n ie ostane , po n a šu v o jsk u n a s tace fa ta ln e posledice« (AVII, I I I—73—I, b r. 1/2, puk. 2 . P av lo - vić d e leg a tu Jan k o v iću n a C etin je , sa O. b r. 25303 od 29. XI/12. X II 1915. da se u b rza is to v a r; u vezi s t im v id .: i br. 1/47). O dnose je zaoštrio s rp sk i k o m a n d a n t (u d ru g o m sve tskom r a tu p o zn a ti izda jn ik ) M ilan N edić, k o ji je c rnogorskom o fic iru M ilu Đ uraškov iću , da ga u k lo n i iz p r is ta n iš ta , n a red io da svo je lju d e iz lu k e u p u ti da ču v a ju s tra ž u kod m osta (A VII, I I I— 73—I, br. 1/16, ko m an d a S ta ro srb iia n sk o g o d red a V rhovno j k o m an d i u S k ad a r, sa b r. 14964 od 8/21. X II 1915. — O voga Đ u rašk o v ića je 22. X I/5. X II 1915. p rim io u pose tu u L ješu k ra lj P e ta r : И. Ђ у к а н о в и ћ , К р а љ Петар I ва н отаџбинв 1915— 1919, Б еоград 1922, 44). S rp sk i po lic iisk i o rg an i n isu m nogo p o što v a li crnogorsko p rav o su v e re n ite ta n a d p ris tan iš tem , u to liko p re što je eng lesk i ad m ira l T ru - b ridž, zbog p o litik e k ra l ja N ikole za sk lap an je sep a ra tn o g m ira , dao najog N ediću da » treb a p az iti n a su m n jiv a lica po p r is ta n iš tu « ; C rnogorci, pak , d rža li su se tak o d a od S rb ijan aca , k o ji su navodno došli d a o k u p ira ju C rn u G oru, saču v a ju b a r m ed u an sk o p ris tan iš te . Do oštrog in c id en ta s c rn o g o rsk im ko- m an d an to m M edue došlo je zbog' to g a što je s rp sk a po lic ija , uz T ru b rid žo v u sag lasnost, in te rn ira la B okelja K am enarov ića , au s tro u g a rsk o g o fic ira , k o ji je od p rv ih d an a 1916. sta ln o dolazio u M eduu i pokazivao živo in te re so v a n je za sve. K am en aro v ić je pobegao crnogo rskom zap o v ed n ik u p ris ta n iš ta , a s rp sk a po lic ija p o s tav ila je s tra ž u p red kućom ovoga. О ovom e je ob av ešten a c rn o - gorska vlacla, k o ja se poslužila d ob rovo ljačkom jeđ in icom u M edui; ova jed in ica je opkolila z g ra d u u kojoj je bio d e leg a t s rp sk e V rhovne ko m an d e i ko m esar policije. N a kraju . sve se lepo svršilo , i K am en aro v ić je ostao pod stražom . (M. Н е д и ћ , n. d., 93, 212, 213—4.)

go -■ BOGUMIL HRABAK

Predaju dela bivših crnogorskih dobrovoljaca pukovniku M. Va- siću u Lješu izvršio je po nalogu crnogorske vlade Danilo Gatalo.17 Dobrovoljci u većini nisu bili zadovoljni kapitulacijom Crnc Gore i svu su krivicu bacali na k ralja Nikolu, njegove sinove i na poslednju crnogorsku vladu.18 Dobrovoljci su u Lješu od srpske kom ande sledo- vali h ranu za četiri dana; u Draču su takođe prim ili trebovanje i ukrcali se na italijanske lađe, te krenuli za K rf.19

Glavniha dobrovoljaca došla je u Drač 15/28. i 16/29. januara. Tu su proveli nekoliko dana i tu je dosta n jih pomrlo od kolere i drugih bolesti.20 Još 14/27. januara srpsko diplomatsko predstavni- štvo u A lbaniji istaklo je objavu da se svi Crnogorci izbeglice od 18— 48 godina, bez obzira da li poseduju pasoše, im aju prijav iti srp- shoj vojnoj komandi, koja će ocenjivati da li su sposobni za vojne dužnosti; oglašeni za sposobne, po objavi, bili su dužni dati pristanak da hoće da stupe u srpsku vojsku; sa ostalima bi se postupilo kao sa izbeglicama; oni koji nisu im ali pasoše dobili bi srpske pasoše, a oni koji su posedovali crnogorske putnice, bili su obavezni da ih predaju pasoškom odeljenju poslanstva u Draču da bi dobili vize.21 U to vrem e srpski m inistarski kabinet već je rešio da se oficiri i vojnici crnogorske vojske, koji su se povukli sa srpskim trupam a, ako izjave želju da stupe u srpsku vojsku, rasporede po jedinicam a, s prinadležnosti- ma ко je prim a ju srpski vojnici, a oficiri s novčanom hranom koju uživaju srpski oficiri, s tim da im se plata naknadno reguliše; one, рак, koji ne bi izjavili želju da stupe u srpsku vojsku trebalo je »sm atrati kao izbeglice, bez prava na m a kakve prinadležnosti«; prijem su mogli vršiti svi kom andati, izveštavajući о tome svoje pretpostavlj ene.22

Iako je izdato naredenje da se Crnogorci p rijav lju ju Srpskoj kom andi m esta u Draču, da bi ih ona uključila u srpske trupe i sa ovima transportovala, do 15/28. januara niko se nije javio, od onih koji su već bili u Draču. Sutradan je general P e ta r Bojović u ime

17 A—IIC G , CONU, sv. 63, A. R adov ić J. Jo v an o v iću u L ondonu , iz P ariza 13/16. I I I 1918 (po R adov icu je bilo 1.800 ljudi). U L ješ su n a jp re p rem ešten i B okelji, a 10/23. ja n u a ra p ris tig li su H ercegovci (JI у б у p и ћ, n. d., И, 71). — B ivši dob rovo ljac M ihajlo O puka je n a sledeći nač in opisao crnogorsko j v lad i do g ađ a je u L ješu i D raču : »Čim sm o u L ješ došli odm a(h) n as počeše v iši s rp sk i o ficiri s ilo v a t da stup im o u n jih o v u v o jsk u n a što n ijesm o n ije d a n p ris ta li. Iz L ješa se upu tism o za D rač, i tu su n as m učili i s ilova li s rp sk i o fic iri d a stup im o u n jih o v e red o v e sa p r i je tn ja m a ako ne stup im o d a će nas o stav iti u D raču n a m ilo s t i n em ilo s t A u s tr ije pa n ek a nas ona sv iju pov ješa , a li m i n ik ak o n ism o p ris ta li, već sm o se o b ra tili eng lesk im i fra n c u sk im tam o šn jim v las tim a , n a što n am odm a(h) eng leska m isija d ade n a re d b u da se is te večeri u k rcam o u la đ u za K rf, kao što je bilo.« (A—IIC G , sv. 95, b r. 3122, p ism o iz za rob ljen ičkog logora u P ij de D om od 25. X 1916.)

18 С в. Т о м и ћ , Н и к о л а П аш ић , н а ј за с л у ж п и ји С рбин за у је д и њ е њ е С рбије и Ц рне Горе, Политика, 16. X II 1926, 1.

19 А—IIC G , CONU, sv. 59, iskaz Đ orđa K asav ice iz L azarića , b ivšeg dobro - v o ljca iz A m erike, in te rn ira n o g n a K orzici, u p rilog p ism u B. M ilanov ića A. R adoviću , iz B a s tije 5/18. IX 1917; D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. b r. 608, B. M ila- nović Av. Tom iću, iz B as tije 7/20. IX 1917.

20 D A SIP, CO, sv. I, Pov. C. br. 16, rezo luc ija in te rn ira n ih n a K orzici od 20. X II 1917, u p u ćen a В. M ilanoviću , sa po tp is im a St. K ovačev ića , V. B orote, T. D želepa, I. M ilića, В. P lavšića , J . B ore te , P. Ivanovića.

21 A—IIC G , p rep is g rad e iz a rh iv a V ojnog is to rijsk o g in s ti tu ta JN A , š tab V rhovne ko m an d e O. b r. 27200 od 14/27. I 1916.

22 A V II, I I I— 162, b r. 11, V rhovna ko m an d a Tim očkoj d iv iz iji sa br. 27171 od 14/27. I 1916.

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — g j

srpske Vrhovne kom ande dostavio I i II arm iji da narede da se p ri- kupljeni Crnogorci »odmah upute po jednom oficiru u Drač, gde će se privrem eno form irati radi ishrane i transportovanja«. General Bojović je istoga dana rešio »da se dobrovoljcima —■ Crnogorcima, Hercegovcima, Bokeljima, pored redovne prinadležnosti koje im aju i naši vojnici, izda na ime pomoći svakom po tri d inara u srebru«23.

Među bivšim crnogorskim dobrovoljcim a Hercegovcima koji su u Drač stigli 15/28. januara bilo je n jih mnogo koji su izjavljivali da bi rado stupili u srpsku vojsku. Regent A leksandar je, u vezi s ovim izjavama, izrazio želju »da se odrede naročiti oficiri, koji će prikup- lja ti sve te ljude i obrazovati kom andu u adm inistrativnom pogledu, dok se ne počne rad na novoj organizaciji naše vojske, kada će se i oni negde upotrebiti«24. U vezi s tim Vrhovna kom anda je još istoga dana izdala naređenje »da se svi Hercegovci, koji žele, da stupe u na- šu vojsku kao dobrovoljci p rikup lja ju u Draču kod 2. bataljona II pešadijskog puka II poziva«; prikup ljan je su obavljali potpukovnik Dragoljub Mihailović i m ajor L jubiša Borisavljević.25 Tako je in te rvene^ om prestolonaslednika A leksandra počelo priprem anje zasebne jedinice bivših crnogorskih dobrovoljaca, kojoj je n jen kom andant u svom izveštaju dao ime Dobrovoljačka brigada.20

Dok je srpska vlada, bar na rečima, prihvatila stilizaeiju zahteva crnogorske vlade u izbeglištvu da se radi о crnogorskoj vojsci prihva- ćenoj pod srpsku komandu, srpska Vrhovna kom anda je otišla bitno dalje i p rihvatan je zaostalih crnogorskih dobrovoljaca sm atrala je ankadriran jem ovih ljudi u srpsku vojsku bez ikakvih ograda ili nijansi. Ogradu je, sa obrazovanjem posebne komande, kako je re- čeno, izvršio sam regent A leksandar. Zbog ovakvoga shvatanja generala P. Bojovića i njegovog štaba odmah je došlo do interveneije. Saznavši da su neki crnogorski oficiri tražili da budu prim ljeni u srpsku vojsku i da su načelnik artiljerijsko-tehničkog odeljenja i neki drugi srpski oficiri pokušali da prinude crnogorske dobrovoljce da udu u sastav srpskih trupa, crnogorski delegat u Brindiziju A. Rado- vić je molio da srpska vlada ne prim a oficire »bez odobrenja Crno- goraca«, a da dobrovoljci ostanu »samo crnogorski vojnici«.27

Ni raspoloženje dobrovoljaca ni reklam acije nisu sprečile srpske vojne vlasti da prilikom ukreavanja ne vrše nad dobrovoljcim a pritisak i ucenjivanje. U vezi s ukreavanjem na brodove u Draču kom andantu Dobrovoljačke brigade je (17/30. januara), pored ostalog'a, naredeno da treba »na najpogodniji i najbrži način saopštiti svima dobrovoljcim a da ко se ne bude prijavio i upisao u Dobrovoljačku brigadu su tra do podne, neće moći. b iti transportovan brodovim a«. Od

23 A V II, I I I—92—III, b r. 1/159—63; I I I—57—II, br. 2/59; I I I— 13, b r. 3, lis t 161; IV/2—43—VI, br. 35/2. O vom p rilik o m jav ljen o je iz š tab a I a rm ije d a jed ino u D rinsko j d iv iz iji I I poziva irna 5 o fic ira i 20 v o jn ik a iz sa s tav a d ob rovo ljackog odreda.

24 Isto , lis t 147-8, p rv i a d u ta n t Nj V. K ra lj a V rhovno j kom and i, p ism om br. 503 od 15/28. I 1916. — S ta re , n e ja k e i nesposobne isto je tak o treb a lo p ri- m iti n a sn ab d ev an je dok se ne p reb ace »u inostranstvo« .

25 Isto , V rh o v n a ko m an d a pod O. b r. 27235 od 15/28. I 1916.26 A V II, I I I-5 7 -I I , br. 2/68, lis t 4, s tr. 8, p o tp u k o v n ik D rag. M ihailoviću

n ače ln ik u š tab a V rhovne kom ande.27 D A SIP, Ju g o slo v en sk i odsek — u d a ljem te k s tu : JO , sv. V II, Pov. J . b r

537, M in is ta rs tv o vo jno M in is ta rs tv u in o s tra n ih dela sa Pov. F. Đ. O. b r. 9073 od 26. 1/8. I I 1916, n a osnovu izv eš ta ja svog d e leg a ta u B rind iz iju .


prvog dana preuzim anja bivših crnogorskih dobrovoljaca vođena je briga da se oni sto potpunije odvoje od pravih Crnogoraca.28

Pored srpskih vojnih vlasti, dobrovoljce iz Crne Gore ukrcavali su i Francuzi, pa delimično i Englezi, a oko transportovanja se brinuo i crnogorski konzulat u Draču. Kao što prijem dobrovoljaca od strane srpskih oficira nije bio na visini, n i crnogorski konzulat se n ije potru- dio da obezbedi smeštaj i ishranu bivšim crnogorskim dobrovoljcima koji su u Draču m orali da čekaju i vise dana na francusku ladu Crve- nog krsta .29 Od prv ih dana januara 1916. u Draču se nalazio francuski general M ondezir (Mondesir), koji je bio odreden da prim i trupe u odstupanju. On je dobio telegram od generalisim a Žofra (Joffre), kojim je naređeno da francuska vojna m isija prihvati deo crnogorske vojske koji bi izbegao, da ih snabde i »učini sve kao što je naređeno i za srbijansku vojsku«; ovaj telegram , koji je poslat na zahtev k ralja Nikole, general M ondezir je pokazao crnogorskim gener'älima L. Goj- niću i M. M atanoviću i bivšem m inistru P. Socu.30 Dobrovoljci iz Am erike koji su se spasli u brodolom u pred Medovom prebačeni su u Bizertu, a potom većinom vraćeni u Am eriku ili prebačeni na K rf.:u Svi oni, pak, koji nisu hteli ili nisu stigli da se povuku sa srpskom vojskom na K rf a nisu zatečeni u zarobljeničkim ešalonima, prevezeni su od strane italijanskih vlasti iz Drača na Lipare. Pored ostalih, na ove otoke transportovano je i in tern irano 420 Hercegovaca i Prim o- raca, ran ijih crnogorskih dobrovoljaca i neki crnogorski oficiri, vojni službenici, činovnici, preseljenici iz Carigrada i drugi.32

Protiv posebnog grupisanja Crnogoraca u izbeglištvu bila je ruska vlada. Ona je, na prim er, dala nalog svom Poslanstvu u Atini da sve crnogorske vojne obveznike upućuje na Krf, da s njim a postupi kao sa srpskim gradanim a i da se ne pomaže ni jedan Crnogorac koji ne bi imao uverenje da je oslobođen od srpskih vojnih vlasti. U vezi s ovakvo'm direktivom carske vlade Pašić se osmelio da zapiše (6/19. februara): »0 Crnogorcima — da se sm atraju kao srpski podanici.«33

О raspoloženju bivših crnogorskih dobrovoljaca i о njihovom prijem u od strane srpskih vojnih vlasti obavestio je srpsku Vrhovnu kom andu kom andant Odreda Srba dobrovoljaca, kako je nazvana dobrovoljačka jedinica, privrem eno k rštena kao Dobrovoljačka brigada. »Oni su izgubili svaku veru, javljao je potpukovnik D. Mihailo- vić, oni su sm atrali da su sram no prevareni, da su ostavljeni na

28 A V II, H I-5 7 -II, br. 2/60, V rhovna k o m an d a D obrovo ljačko j b rigad i sa O. br. 27323 od 17./30. I 1916. — K o m an d an t b rig ad e treb a lo ,ie da podnese izveš ta j о b ro jn o m s ta n ju posebno za C rnogorce a posebno za B okelje, H ercegovce i d ruge.

29 Ђ. К р с т о н о ш и ћ , n. d., 125.30 П. I l l о ћ, n. п., 148-9. — Po Šoću, F ra n c u sk a je p rv o b itn o p ris ta la

da se u F režisu , n a ju g u F ran cu sk e , p r ib ira ju izbegli C rnogorci (п. п., 150). — Ju g o slo v en sk i em ig ran ti, z a h v a lju ju ć i F ran cu z im a za pom oć p r i od stu p an ju , govorili su о jed in s tv en o j s rp sk o -c rn o g o rsk o j v o jsc i (l’a rm ee se rb o -m o n te - negrine) (Bulletin , Y o ug os lave № 9, P a ris , 1. I I I 1916).

31 В у j о в и h, У јед и њ е њ е , 181.32 Б . X р а б а к, С упарпиш тво изл 1еђу ср п аш .т д ел егата и п роп ага-

гора и з в а п и ч н е Ц р не Горе око ослобађањ а и регруговс.њ а и нт ернираних б и в ш и х д о б р о в о л ь ц а па Л ип ар им а и К о р з и ц и 1916— 1918. године, Историј- с к и г л а с н и к 1—4/1962, 148.

33 D A SIP , JO , sv. V II, br. 1000, s rp sk i poslan ik u A tin i B alugdžić K rfu te leg ram o m br. 243 od 5/18. i P ašićev zap is n a po leđ in i p rep isa od 6/19. I I 1916.

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — 93

milost i nemilost nep rija te lju« ; njihova ogorčenost i otuđenje prem a Crnoj Gori »prevršili su svaku meru«. Ali, oni nisu lepo prihvaćeni od srpskih vojnika i oficira, koji su držcći ih za Crnogorcc, sručili na n jih »sav svoj gnjev i ogorčenost, psujući, grdeći i nazivajući (ih) izdajicama«. Ovakav postupak samo je dalje razjarivao dobrovoljce. »Jasno je, — pisao je Mihailović, — da je kod n jih ubijeno svako srpsko osećanje, sve čim su živeli, zašta su se borili i žrtvovali, Sve je to bilo može se reći potrveno, samo strahovito ogorčeno, jed i k ra j- n je razočarenje obuzimali su ih. I zato su se odricali Srpstva i službe u Srpskoj vojsci.« Potpukovnik M ihailović je posebno naveo »grozno postupanje sa njim a na pristan ištu u Medovi«, pu t zasut leševima ljud i i konja od Lješa do Drača, batinanje i psovanje iznurenih i gladnih vojnika od strane srpskih vojnih starešina. P rikup ljan je ovih ljud i om etali su razni agenti, naročito oni koji su bili na vezi s italijanskim konzulom u Draču.34

Kom andant Odreda Srba dobrovoljaca ukrcao je u Draču na dve lade za K rf svega oko 200 Crnogoraca (većinom činovnika i trgovaca), 414 Gačana, 900 ostalih Hercegovaca, i 360 Bokelja sa nešto Ličana, dakle blizu 2.000 ljud i.35

One crnogorske dobrovoljce koji nisu uspeli da se evakuišu oku- patorske vlasti i n jihovi dostavljači Crnogorci su hvatali, osudivali i vešali u samoj Crnoj Gori kao i u nekim hercegovačkim m estim a (Trebinje, Avtovac, Bileće), da bi zaplašili stanovništvo.30 Malo je bilo dobrovoljaca koji su oslobodeni kao gradani SAD. Mnogi su se krili po pećinama, gde su neki od n jih pom rli od zime, gladi, bolesti i nezalečenih rana. Neke naknadno prokazane pohvatali su i pogubili u Trebinju i Zenici u jesen 1916. godine.37 Pojedinci su uspeli da se 1917. godine prik ljuče crnogorskim kom itam a. Po kasnijem izlaganju jednog Slovenca koji je januara 1916. ušao u Crnu Goru kao oficir austrougarske vojske, A ustrijanci su u Crnoj Gori tada razlikovali dve vrste ljudi: pristalice k ralja Nikole, koji su ih dočekali u sveča- nom narodnom ruhu i imali punu slobodu k re tan ja i one koji su nazivali »ustašama«, koji su se krili i koji su kasnije uznem iravali austrougarske garnizone i kolone na m aršu.38

34 K ao nap . 26/1, s tr . 1—4. — N i zn a tn o k a sn ije in te rn ira n i dobrovo ljc i na K orzici n isu zab o rav ili »na po n ižen ja i o m alo v ažav an ja od v o jn ih s ta re - šina«. O d s ta re š in a izuzim ali su sam o L J. B o risav ljev ića . (ASRS, MUD, Izbe- g lička a rh iv a 1917, B. M ilanović d r S vet. R adovanov iću u P a riz iz B astije 8. V I 1917.)

35 K ao nap . 26/1, str. 4. — D obrovo ljc i su p risp e li n a K rf 21. 1/3. I I 1916. (K ao nap . 20/11.)

30 A V II, I I I - 18, br. 1, lis t 29’— 30, p rem a iz jav i rez. a u s tr ijsk o g zas tav n ik a M ihovića M u ra ta . — U p rvo j po lov in i 1916. u T re b in ju je povešano 400, u A vtovcu 37 i izv es tan b ro j u B ileću. (D A SIP, PO 1918, sv. II I , N. O. V uču- rev ić N. S v rd lan o v iću u T reb in je , iz G ra b a 22. IV 1916, s tr . 7— 8); J . Ћ е т - к о в и ћ , n. d. 193 i 214; о su đ en jim a P aš tro v ić im a i B u d v an im a v id .: Pregled lis tova (Ženeva) b r. 454 od 16/29. X II 1916, b r. 494 od 31-I/13-II-17 ; b r. 579 od 3/16. I 1917.

37 A S F R J, h a r t i je J J , P rep isk a L ondon — Š v a jca rsk a , p r ič a n je L uke R a- dovića о p rilik a m a u A u stro -U g arsk o j (u se p te m b ru 1916, u Z enici je s t r e - ljan o 16, a u T re b in ju obešeno 40 lju đ i i dve žene; k ad je g en e ra l S a rk o tić p o s tav ljen za p o g lav a ra B osne i H ercegovine, u tv rđ e n o je d a je v o jn i k o m an d a n t C rne G ore B ra u n bez sudskog zap isn ik a s tre lja o 22 lica). B. L a z a r e v i ć , Ju g o s lo ve n sk i d o k u m e n t i , Z ag reb 1919, 39.

3S L j . P i v k o , n. d., 27-8. — P iv k o je posetio g 'enerala J a n k a Vuko» tica , k o ji m u je tv rd io da je C rna G ora p ro d an a ; n jeg a je bolelo k a d je čitao h va lo speve bečk ih lis to v a о ju n ačk o m zauzeću L ovćena i о k a p itu la c iji c rn o go rske vojske.

g 4 — BOGÜMIL HRÄBAK

III. — Borba izm.edu srpske Vrhovne komande i crnogorskog dvora oko opredeljivanja bivših dobrovoljaca crnogorske vojske na Kr f u

O predeljivanje dobrovoljaca iz bivše crnogorske vojske obavljalo se u uslovima već zaoštrenih odnosa između srpske vlade i crnogorskog dvora. Srpska vlada je odmah preduzela diplom atsku kam panju pro tiv k ralja Nikole i njegove vlade, obaveštavajući u tom smislu srpska diplom atska predstavništva; njoj je naročito sm etalo to što su crnogorski m inistri pozivali crnogorske dobrovoljce da ne stupaju u srpsku vojsku.1 Medu dobrovoljcim a na K rfu bilo je crnogorskih agitatora. Među Hercegovcima nalazili su se Uščumović, po zanim a- n ju kockar, i neki Ivković, puni para. Pod uticajem njihove agitacije, već u prvoj polovini februara gotovo svi Hercegovci i onako ogorčeni i razočarani, nisu h teli da stupe ni u srpsku ni u francusku vojsku; želeli su da se obrazuju posebne kom ande i da se potom pridodaju britanskoj vojsci.2

Iako je dobrovoljce u Medui predao svome unuku, regentu A leksandru, kralj Nikola je ubrzo shvatio da je trebalo da izbeglim dobrovoljcim a svoje raspuštene vojske posveti više pažnje. On je zato preduzeo korake kod savezničkih sila da se preporuči francuskom generalu Mondeziru u A lbaniji da se prem a delu crnogorske vojske koji bi eventualno izbegao postupi isto onako kao što se postupa sa srpskom vojskom u pogledu ishrane i evakuacije. Osim toga, po nj ego vom naređenju, upućen je iz Liona 4/17. februara telegram A ndriji Radoviću, delegatu crnogorske vlade u Brindiziju, da se, u saglasnosti sa m inistrom -predsednikom L. Mijuškovićem, postara »da se što p rije reorganizuju naši vojnici na Krfu«; trebalo je da nabavi potpunu oprem u za oko 4.000 ljudi. Na osnovu toga A. Radović je telegram om zatražio od Crnogorskog konzulata da interveniše kod ita lijanskih vlasti da i »naši vojnici koji su stigli u Brindizi, kao i d rugi koji će stići u Drač budu transportovani kao i Srbi na Krf, kao što je Njegovo Veličanstvo kralj Nikola izrazio želju francuskom generalu Mondeziru«. A ndrija Radović je istovrem eno (6/19. februara) telegram om naredio crnogorskom kapetanu Radisavu Vuksano- viću da sa ostalim crnogorskim oficirima, dobrovoljcim a i drugim zdravim Crnogorcima na K rfu obrazuje »posebnu jedinicu crnogorsku, о kojoj će se interesovati m isija francuska, kao i о srpskoj vojsci«. Svog poverenika s novcem i uputstvom nije stigao da uputi na Krf, je r je kasno dobio odobrenje da to lice može poći torpilje- rom u Drač. Radović se raspitivao о oficirim a i о bro ju vojnika i predlagao da general P e tar M artinović i Vuksanović dođu radi pregovora u Brindizi.3

1 Pašić je , n a p rim er, još 30.1/12. I I 1916. p isao M. S p a la jk o v iću u P e tro g ra d о p reg o v o rim a izm eđu C rne G ore i a u s tro u g a rsk ih p red s tav n ik a , о izdaji C rnog'oraca, о tom e kako je k n ja z M irko ostao u C rnoj G ori da sp asav a in te - re se d in as tije , kako c rn o g o rsk i m in is tr i p o z iv a ju c rnogorske dob rovo ljce na K rfu da ne s tu p a ju u s rp sk u vo jsku . (Д. В у j о в и h, Рад српске влад е у ем и гра ци ји на у је д и њ е њ у Ц р н е Горе и Србије, Историски за п и с и br. 4/1960, 682; У јед и њ е њ е , 202.)

2 A V II, II I-5 7 -II , b r. 2/64; III-13 -I, b r . 3 l is t 16, S rp sko m in is ta rs tv o vojno Pov. F. Đ. O. br. 9122 od 3/16. II 1916. V rhovno j k o m an d i (podaci nekog popa Jo v a n a A dam ovića). — M in ista rs tv o je po na lo g u p red sed n ik a v lad e N. P ašića n a ređ iv a lo da se o b ra ti n a js tro ž a p ažn ja n a ag ita to re , k o ji da se p re d a ju v o j- nom sudu , bez obzira č iji su podanici.

3 В у j о в и ћ, У јед и њ ењ е , 181-2. — Od naučnog je in te re sa v id e ti š ta jeо ovoj s itu a c iji o b aveštavao A. R adović k ad je vodio C rnogo rsk i odbor za n a ro d n o u jed in jen je . U č lan k u C rnogorska jed in ica u O dborovom o rg an u У je-

SÖRBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DÖBROVÖLJÄCÄ — gg

О broju evakuisanih iz Crne Gore na Krf postoji više podataka. Sa Drag. M ihailovićem i Lj. Borisavljevićem u dva transporta i na dve lade prevučeno je oko 2.000 dobrovoljaca, koji su bili potpuno naoružani i sa svojim oficirima.4 Transportovanih pripadnika bivše crnogorske vojske bilo je na K rfu krajem februara 1916. oko 1.700, od kojih svega 13 Crnogoraca, dok su ostali bili Hercegovci i drugi.5 Oni su većinom bili ran iji austrijslci podanici i samo su u m anjem bro ju došli iz Am erike tokom 1915. godine.0 Crnu Goru je napu- stilo, m eđutim , znatno više sveta; tako, na drugoj sednici predstavnika Srpskog m inistarstva vojnog sa misijom francuske vojske na K rfu 2,4. 1/6. II 1916. Francuzi su izneli da su od svoga delegata u Draču obavešteni da se u dračkom pristan ištu ukrcalo 3.300 Crnogoraca, od kojih je do 24. 1/6. II na K rf prispelo 1.600 ljudi.7 U ovaj broj od 3.3Ö0 Crnogoraca, dakle, treba ubrojati hercegovačke dobrovoljce, koji su se 13/26. januara nalazili na p reform iranju u Lješu, kao i Bokelje i druge dobrovoljce, civile i izbeglice koji su došli iz Crne Gore; oni koji iz ove grupe nisu do 24. 1/6. II prispeli na K rf prebačeni su u Italiju , odakle su se rasuli na razne strane, ne ulazeći ni u kakve vojne jedinice tokom ra ta .8

Po dolasku iz Drača kontingent Hercegovaca je prvo smeštćn u logor na ostrvu Lazaretu. Ovim i »dalmatinskim« kontingentom i dalje je zapovedao potpukovnik Drag. Mihailovic. Posle izdržanog karan tina počele su se pojedine grupe dobrovoljaca prem eštati na Govino, ali su dalje prebacivanje sprečile srpske vojne vlasti. Za- b rana je kod dobrovoljaca izazvala strahovito ogorčenje, koje se još povećalo zbog poboljevanja, nastalog usled kiša i hladnoća. Potpukovnik M ihailović tražio je od Vrhovne kom ande (26. 1/8. II) da se izvrši h itan prem eštaj, a potom se sa četvorieom izabranih dobrovoljaca (30. 1/12. II) javio načelniku štaba Vrhovne komande, kome je usmeno a zatim i.pism eno referisao о stan ju i željam a dobrovoljaca.

д и њ ењ е (od 18/31. I 1918, 2) sto ji: »G. R adović bio je d o is ta i kao d e leg a t i kao šef v lad e p ris ta lic a s tv a ra n ja c rnogo rske jed in ice, a li takve , ko ja n e bi b ila odvo jena od s rp sk e vojske, nego u n jen o m sa s tav u i k o ja bi s n jom i sa savezn ic im a p ro d u ž ila d jelo n ašeg a o sloboden ja i u je d in je n ja .

»Bilo je po teškoća. G lav n a je b ila u tom e, što je sva c rnogo rska vo jska p re d a ta n e p rija te lju . Izb jeg lih C rnogo raca je d v a da je b ilo u cijeloj E v rop i k o ja s to tina . H ercegovačk i dobrovoljc i, k o ji su u po to n jem tr e n u tk u po izv r- šenoj k a p itu la c iji k re n u li iz C rne G ore, b ili su ak to m k ra lje v sk e v lad e u pućen i u s rp sk u vojsku.«

4 Љ. Б о р и с а в љ е в и ћ , n. d., 68.5 BPC, XV, 64, Izv eš ta j vo jnog izas lan ik a u P a riz u Pov. b r. 161 od 15/28.

I I 1916. s rp sk o m m in is tru vojnom , k o ji ga je sa Pov. F. Đ. O. br. 9234 od 18. II./3. I I I p red ao V rhovno j k o m an d i (podaci su p re th o d n o do b ijen i sa K rfa).

6 V erova tno zato što je bio tendenc iozno obavešten , p red sed n ik B ritan sk e ja d ra n sk e m isije tra ž io je od srp sk e V rhovne k om ande ak to m b r. 89 (od 29. I1916) da ona o sigu ra h ra n u za 2.500 lju d i iz K an ad e k o ji su se bo rili sa c rno - gorskom vo jskom i »da s rp sk a v o jsk a b u d e d o b ra sm a tra t i te v o jn ik e u svakom pogledu kao deo s rp sk e vo jske za v rem e evakuac ije« ; E n g lesk a k o ja se sm a- t r a la »više ili m a n je odgovorna za is h ra n u ov ih ljud i« tra ž ila je da zn a tn o sm an jeno sled o v an je s rp sk ih v o jn ik a ne bude još m a n je za C rnogorce (AVII, I II-5 7 -II, b r. 2/61, n ep o tp isan i p rev o d srp sk e V rhovne k om ande i odgovor ove sa br. 27329 od 17/30. ja n u a ra ) ; 111-13, br. 3, lis t 163’-4.

7 B PC X IV , 305, a k t srpskog m in is tra vo jnog V rhovnoj kom and i bez b ro ja od 25. 1/7. I I 1916; vid . i О перац и је , 530.

8 В. ' Г е р з и ћ , (Улога ц р ио го рске во јске у п р во м светском рату, Историјски за п и с и 1/1953, 59—60) pogrešno piše da se n a K rfu p rik u p ilo »oko3.000 C rnogoraca , k o ji su se b ili p o v u k li iz C rne G ore sa svo jim ra tn im zastavam a, a delom p ris tig li i iz o sta lih k ra jeva« .

gß — BOGUMIL HEABAK

Potpukovnik Mihailović đržao je da će se dobrovoljci pobuniti ako i dalje ostanu na ostrvu, i to iz sledećih rasloga: 1) u sm eštaju na ostrvu dobrovoljci su nazirali neko nepovcrcnje prem a sebi; 2) sma- tra li su da je to oblik prinude da stupe u redove srpske vojske; 3) na ostrvu se nalazila bolnica sa oko 400 bolesnika i dezinfekciona stanica, tako da je postojala opasnost od zaraze; 4) malo ostrvo bez vegetacije bilo je pretrpano vojnicim a (oko 4.000) i zagadeno; 5) bili su odsečeni od celog sveta, te nisu mogli nabaviti ni najpotrebnije namirnice. U dogovoru s pomoćnikom načelnika štaba Vrhovne kom ande rešeno je: a) da će prijem dobrovoljaca u srpsku vojsku biti prepušten njihovoj slobodnoj volji; b) da će dobrovoljci obrazovati svoju jedinicu; c) da će pom enuti b iti tre tiran i kao srpski vojnici i da će njihovi podoficiri biti prim ljeni kao srpski podoficiri; d) da će oficiri im ati novčanu hranu kao srpski oficiri i. da će u pogledu plate stvar rešiti srpska vlada; e) da na čelu bataljona i četa budu srpski oficiri, s tim da se dobrovoljački oficiri i dalje zadrže na službi.0

Kako su ovakvom bastardnom organizacijom bivši crnogorski dobrovoljci ipak stavljeni pod srpsku komandu, potpukovnik D. Mi- hailović n ije sm atrao da je tada bio mornenat da se više navaljuje da se dobrovoljci p rijave u srpsku vojsku. On je sm atrao da treba udovoljiti n jihovu tražen ju da se najh itn ije prem este s ostrva, da im se dozvoli opštenje s ostalim svetom i da m ogućnost da nabave što im je najpotrebnije, da im se razm ene crnogorski perperi je r su bili bez troška, i da im se da pet-šest dana odmora i vrem ena da se sam i prijave u srpsku vojsku. Dobrovoljci su naročito zazirali od ba- tinan ja i k rutog i surovog ponašanja nekih srpskih vojnih starešina, tako da je p itan je starešina bilo najosetljivije. Po m išljenju D. Mi- hailovića, dobrovoljci se po svojoj vojničkoj vrednosti nisu mogli m eriti sa srpskim vojnicima, te se disciplina m eđu n jim a n ije smela prim enjivati kao kod srpskih trupa. Ipak, kao vrli patrioti, dobrovoljci bi se tuk li kao lavovi ako im se nadu pogodni zapovednici. M ihailović je sm atrao da bi bila politička šteta i nacionalna sram ota da 1.500 ljud i ode »sa našeg gnezdišta« da se bori u redovim a tuđe vojske, i to »razočarani i uvređeni od našeg nebratskog držanja«10.

Na predlog pukovnika Dušija (Douchy), vršioca dužnosti šofa francuske misije, 2/15. februara srpska V rhovna kom anda je naredila da se »hercegovački i dalm atinski« kontingent, rad i udobnijeg sm eštaja, prem esti u logor na poluostrvo Korado (koje sa južne strane obrazuje zaliv Govino), naglašavajući potrebu da se održava red i čistoća i da se poštuju im anja stanovništva, je r je francuska m isija (što n ije odgovaralo istini) zapretila da će u protivnom sve kontingente v ra titi na otoke Lazaret i Yido.11

P itan je ishrane i snabdevanja crnogorskih dobrovoljaca bilo je dugo vrem ena nejasno, je r oni nisu bili sastavni deo srpske vojske. Zbog toga je srpska V rhovna kom anda još 23.1/5. II tražila od svog

9 A V II, I I I-5 7 -II , br. 2/68, lis t 1—4, 4—6.10 Isto , 6—8.11 B PC X IV , 326 i 329, p ism o br. 207/D p u k o v n ik D u šija od 1/14. I I i n a -

re đ e n je V rhovne ko m an d e O. br. 27860 od 2/15. I I 1916. P o sto ji saeu v an a p re - p isk a (AVII, I I I-5 7 -I II , b r. 2/63), u ko jo j se um esto D u šija p o ja v lju je g en era l M ondezir. F ran cu z i su tra ž ili da se »kon tin g en t h e reegovačk i p rem esti iz te - škog logora sa o s trv a L a z a re ta n a p o luostrvo K orađio«, sm a tra ju ć i da će to b iti m oguće »čim se b u d u o d red ili s rp sk i o fic iri i podofic iri ov im trupam a« . (Vid.: A V II 111-13, br. 3, Hst 4.)

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA —

M inistarstva vojnog objašnjenje hoće li glavna in tendan tura trebo- vati h ranu i ostale potrebe i za crnogorske vojnike ili će se njihovo izdržavanje urediti na drugi način. Dva dana kasnije M inistarstvo je tražilo da se javi о broju ovih ljud i »da bi se moglo izdejstvovati nadležno rešenje za njihovo izdržavanje kao i obaveštenje hoće И se oni form irati u našu vojsku«12. Iako о daljem snabdevanju dobrovoljaca pre izjašnjavanja nisu nađeni izričiti podaci, nem a sum nje da se srpska vojska i sledećih nedelja brinula о hran i i sm eštaju dobrovoljaca.13

Prem eštaj dobrovoljaca na poluostrvo Korađo izvršen je 4/17. februara. Mesto na kome su dobrovoljci sm ešteni odgovaralo je »svima pogodbama dobrog biväka«. Kom anda u form iranju zvala se »Komanda Srba dobrovoljaca« i trebalo je da se obrazuje po srpskim vojnim pravilim a. P itan ja su iskrsavala već sa ishranom , jer Kom anda nije imala prevoznih sredstava da sledovanje prenosi četiri kilom etra daleko od magacina; prenošenje na leđim a i u šatorskim krilim a ižazvalo je novo nezadovoljstvo. Bilo je hladno, a dobrovoljci nisu imali preobuke, šinjela i ćebadi, a neki ni odela ni obuće. Zbog toga što se umesto drva prim ao ugalj, n ije se mogla zgotoviti topla hrana. »Radi održavanja dobrog duha« i »vere u nas« potpukovnik D. M ihailović je predlagao da se dobrovoljcim a da nagrada od tri dinara, »koju je dobrovoljcima odredio načelnik Staba još u Draču, a na ime pomoći jednom za svagda«. Ponovo je tražena zamena per- pera, je r su dobrovoljci bili bez duvana i sitnih potreba, a po m enta- litetu su bili ljudi koji um eju da zarade i troše. Između 1.700 pri- kupljenih dobrovoljaca bilo je oko 300 starih , nedoraslih ili nespo- sobnih, tako da su se oni koji bi stupili u srpsku vojsku interesovali šta će biti s njihovim rodacima neborcima. Zabrana izlaska van logora i u varoš vređala je i ponižavala ljude. Potpukovnik Miha- ilović je sm atrao da je zabrana neumesna, »tim pre što i sam Na- čelnik Staba lično je obećao njihovim starešinam a, kada ih je primio pravo odlaska u varoš, pod komandom starešina«. M ihailović je na- glašavao da »to nisu obični vojnici, to su zreli ljudi, starešine porodica, u svojim postupcima, mislima i željam a navikli su da budu potpuno nezavisni, slobodni i odlučni«14.

Iako je raspoloženje sredinom februara bilo bolje nego deset dana ranije, ono još n ije bilo »takvo da bi se odm ah moglo pristu- p iti njihovom upisivanju u redove naše vojske i njihovom form iranju«. S tanje duhova videlo se 6/19. februara, povodom Mihailovi- ćeve zapovesti da se sastave poimenični spiskovi po četam a i bata- ljonima. U Bokeljskom i Trebinjskom bataljonu popis je izvršen, ali u Gatačkom, pa i u Bilećkom: »pod uticajem nekolicine bivših am erikanaca izjaviše da neće da kazuju svoje ime i prezime« i druge podatke, »misleći da saov im pisanjem spiskova oni se uvršćuju i oba- vezujü na služenje u našoj vojsci«. Dugo je trebalo objašnjavati dobrovoljačkim starešinam a da spiskovi služe radi nabavke hrane i k retan ja ljudi, a da će se za stupanje u srpsku vojsku »kad dode vreme«, tražiti pojedinačne izjave. Potpukovnik je ponovo molio »da se ne žuri sa form iranjem ovih dobrovoljaca, a još m anje pri-

12 A V II, III-9 2 -III , br. 1/166, V rh o v n a ko m an d a sa E. br. 54604 M ini- s ta rs tv u i odgovor ovoga pod E. P. b r. 568 od 25. 1/7. I I 1916.

13 Д. В у j о в и ћ (У једињ ењ е, 181) g reš i k ad uopšteno nav o d i da su se о d ob rovo ljc im a » b rinu li F rancuzi« .

14 A V II, I I I-5 7 -I I , br. 2/67, lis t 1—3.

7 Z borriik VI

gg — BOGUMIL HRABAK

begava oštrim i naglim merama«. Tada su dobrovoljci još bili »jako ozlojeđeni, ogorčeni strahovito u svima njihovim nadanjim a«, za- b rinuti za svoju nejač, koja je ostala na kućnom ognjištu, izvrgnuta austrougarskom. teroru. Mihailović je apelovao na strp ljen je: »kakvi su da su, svi politički obziri, ne govoreći о drugim a, nalažu, da oni mo raj u biti s nam a u rešenju našeg sudbonosnog biti ili ne«15.

Od samog dolaska na K rf postavilo se p itan je da И i kako uklo- piti crnogorske dobrovoljce u regularnu srpsku vojsku a da oni ne deluju kao elem enat rastro jstva na ostale trupe, a naročito na ostale dobrovoljce. Još 24. 1/6. II francuska m isija je obavestila predstavnika Srpskog m inistarstva vojnog da u grupi iz Crne Gore im a mnogo nezadovoljnika, te je predložila, ako srpska V rhovna kom anda ne želi da ih upotrebi u svojoj vojsci, da se ova masa popuni oficirima i uputi na kakav drugi front, na prim er francuski, te da na K rfu ne zaprem a m esta i ne bude na teretu . Francuska misija, pak, dobila je izveštaj od srpskih vlasti s terena da se pojavio stran i agent Vlada Popović, koji nagovara crnogorske vojnike i Hercegovce da ne služe u srpskoj vojsci, nego da se jave za otpust iz vojske i da odu u Ame- riku. Francuska m isija nije raspolagala dovoljnim brojem policijskog osoblja, te joj nije bilo moguće da pronađe ovoga Popovića, tako da su zamoljene srpske vlasti da tragaju za n jim i da ga odm ah uhapse, ako ga nadu.10 Po obaveštenjim a i same srpske V rhovne komande, m edu dobrovoljcim a Hercegovcima, Bokeljima i D alm atincim a koji su sm ešteni na poluostrvu Fustapidani bilo je i takvih čije je držanje odm ah zapaženo kao sum njivo i od štetnog uticaja na srpske vojnike. S obzirom da su takvi prim ećeni po raznim logorima, naloženo je kom andantim a arm ija da narede da se pom enutim dobrovoljcima spreči ulazak u logore bez izričite pism ene dozvole, a kom andantu Dobrovoljačke kom ande stavljeno je u zadatak da na n jih obrati najveću pažnju i da im strogo i sasvim odredeno dozvoljava izlaz.17

Borba protiv »sumnjivaca« ne bi bila aktivna da se og'raničila na pooštrenje discipline. Trebalo je m edu dobrovoljce ubaciti poverljive obrazovane ljude da deluju kao kontraagitatori. G rupa m la- dih Crnogoraca koja je na K rfu bila povezana s Pašićevim krugom odlučila je, na prim er, 18. II/3. I l l 1916. da u štab Dobrovoljačkog odreda bude prim ljen pravnik Milo Prlja , koji bi radio »po instruk- cijama, koje su m u date«. Zatraženo je i da se dozvoli da Crnogorci in telektualci koji su tada bili na K rfu mogu dolaziti u logor dobrovoljaca i agitovati. Za rad m edu Hercegovcima preporučeni su sve- štenici Todor Deretić, s tari ustanički vojvoda, i Gačanin Avram ović.18

Ovo uznem irenje imalo je veze s ak tiv iranjem politike kralj a Nikole u pogledu dobrovoljaca. Crnogorski m onarh našao je za potrebno da se lično jav i svoj im bivšim dobrovoljcima, pa im je uputio telegram u kome im je preporučio »slogu, ljubav i strp ljenje« i poručio da će kroz kratko vrem e »dobiti sve što vi prinadleži«. Izve- sne su m ere bile preduzete kod Francuza, te je L. M ijušković javio A. Radoviću u Brindizi da su svi crnogorski vojnici prebačeni na K rf i da će b iti h ran jen i i snabdeveni od francuske vlade, tako da

15 Isto , lis t 3—4 (izveštaj od 7/20. I I 1916).10 B PC XIV, 303 i 305, A k t m in is tra vo jnog V rhovnoj ko m an d i bez b ro ja

od 25. 1/7. I I 1916.17 B PC XV, 65, n a re d e n je V rhovne ko m an d e O. b r. 28230 od 20. II/5. I I I

1916; A V II, I I I —57—II, b r. 2/74; IV /2-31-V , br. 23/6.18 D A SIP, JO , sv. V II, Pov. br. 2009, Jo v a n Đ onnvić P ašiću 19. II/4. I l l 1916.

BORBA SRBIJE I CRNE GORI5 OKO DOBROVOLJACA — gg

nije bilo potrebe da se Radović о njim a brine.19 Od prvog kontakta s dobrovoljcim a Francuzi su ispitivali njihovo raspoloženje. Zbog toga je francuski poslanik na Krfu mogao da obavesti srpsku vladu: a) da vojnici koji su došli iz Am erike i koji su služili u crnogorskoj vojsci žele da ostanu kao zasebna grupa, ne ulazeći ni u srpsku ni u crnogorsku vojsku; b) da se m edu njim a agituje da se vrate u Ame- riku; c) da bi ovim lj udim a što pre trebalo razm eniti perpere.20 Im a- jući obaveze prem a crnogorskom dvoru i vladi, Francuzi su se po- četkom m arta interesovali šta je sa bivšim crnogorskim dobrovoljcima. Srpska V rhovna kom anda odgovorila je da odred od 1.736 dobrovoljaca Bosanaca, Hercegovaca i D alm atinaca i 13 Crnogoraca još n ije konstituisan u jedan odreden odred, i da će ovo p itan je biti uskoro i istovrem eno rešeno s drugim pitanjim a ко ja se tiču reorganizacije srpske vojske.21

Iako je srpska V rhovna kom anda načelno sm atrala dobrovoljce iz bivše crnogorske vojske koji su prihvaćeni i transportovani na K rf (pošto su im iznudene izjave da žele da stupe u srpsku vojsku) sastavnim delom svojih trupa, p itan je definitivnog rešenja dal je sudbine ovih ljudi ipak se iznova postavljalo. Ovo je bilo potrebno već zato da bi se prekinule agitacije agenata k ralja Nikole i rad njeg^i samog, i da bi se otklonio štetan uticaj koji je ova fizički i mo- ralno iscrpljena, neuređena i nedisciplinovana m asa im ala na inače prilično dem oralisanu regularnu srpsku vojsku i druge dobrovoljce na Krfu. Načelnik štaba srpske V rhovne kom ande bio je m išljenja da one koji to budu želeli treba uvrstiti u dobrovoljački odred; druge, pak, ako se slože, treba prebaciti u francusku S tranačku legiju; oni, m eđutim , koji bi odbili i jedno i drugo, imali bi ge sm atrati kao austrougarski podanici, koji bi se predali francuskim vojnim vla- stima, da ih pošalju u neki svoj zarobljenički logor.22 Nešto ranije, po dolasku na Krf, po naređenju srpske Vrhovne kom ande od 6/19. februara, prilikom reorganizacije srpske vojske, bilo je predviđeno da se srpske dobrovoljačke trupe iz svih krajeva form iraju kao Do- brovoljački odred i pripoje jednoj srpskoj diviziji.23 Ova odluka, kojom se išlo za političkom asimilacijom dobrovoljaca, i ко ja je tre balo da predstavlja odgovor na predlog francuske m isije (od 24. 1/6. II) da se nepouzdani elem enti iz bivše crnogorske vojske odstrane sa Krfa, očigledno nije prim enjena na dobrovoljce iz bivše crnogorske vojske, možda zbog otpora dobrovoljaca i dal je agitacije crnogorske vlade m edu njim a.

M išljenje načelnika štaba srpske Vrhovne kom ande od 24. II/ 9. III 1916. najp re je prihvatio srpski m inistar vojni (i preko njega

19 В у j о в и ћ, У је д и њ е њ е 182.20 D A SIP, JO , sv. V II, Pov. b r. 1053, b e lešk a J . M. Jo v an o v ića od 23. 1/5.

II 1916, povodom razgovo ra sa fra n c u sk im poslan ikom . Jo v an o v ić je izjavio d a se su zb ija ag ita c ija za p o v ra ta k u A m eriku , je r posto ji su m n ja d a n ju vode a u s tro u g a rsk i agen ti.

21 A V II, I I I-5 7 -II , b r. 2/66, s rp sk a V rh o v n a ko m an d a sa O. b r. 27782 šefu fran cu sk e vo jne m isije od 20. II/5. I l l 1916.

22 BPC, X V 77 od 24. II/9. I l l 1916, izvešta j V rhovne ko m an d e m in is tru vo jnom O. b r. 28328.

23 B PC XV, 17. — N e sam o b iv š i c rn o g o rsk i d ob rovo ljc i nego i d rug i, na p r im e r p rip ad n ic i »Srem skog odreda« n isu p r is ta ja li da u đ u u »D obrovoljačk i odred« vo jvode V uka, nego su tra ž ili o b razo v an je sam osta lnog b a ta ljo n a ; k ad a je ovaj ip a k fo rm iran , d ob rovo ljc i su ga p ro zv a li »B ata ljon S rb a dobrovoljaca« . (M. I l l к a p и ћ, Четпици и д о бр овољ ци у ратовима за ослобођењ е и у је - дињ ењ е, Н ови С ад 1925, 27.)

1*

10 0 ~ BOGUMIL HRABAK

svakako i srpska vlada), a potom se s n jim složio i šef francuske m isije kod srpske vojske general Mondezir. Izvršena je podela »bosanskih dobrovoljaca« na one koji će služiti u srpskoj vojsci i na one koji su izjavili želju da stupe u S tranačku legiju, a predviden je i logor za one koji ne bi pristali ni na jednu od ovih mogućnosti. Da bi se izbegli nesporazum i i teškoće između tih dveju grupa, F ran cuzi su predložili da se one odmah razdvoje, tj. da se oni koji će ući u sastav srpske vojske povuku sa poluostrva Korađo i grupišu u logorima dodeljenim srpskim trupam a. General M ondezir je obećao da će počev od 12/25. m arta osigurati ishranu dobrovoljaca nam e- njenih Stranačkoj legiji. Samo, pri tom je tražio da mu Srpsko m inistarstvo vojno dostavi spisak sum njivih dobrovoljaca, da bi ih stavili pod strogi nadzor, kako bi se od njihove strane izbegla »svaka propaganda, koja bi mogla škoditi srpskim interesim a«24.

Dok je šef francuske m isije kod srpske vojske prihvatio predlog srpske Vrhovne kom ande о daljoj sudbini pom enutih dobrovoljaca, francuska vlada je želela da se crnogorski dobrovoljci zasebno organizuju kao crnogorska vojska, po želji crnogorskog kralja. Pu- kovnik P e tar Pešić, ran iji načelnik štaba crnogorske V rhovne komande, koji se tada nalazio kao predstavnik srpske V rhovne komande pri kom andi savezničkih vojski, suprotstavio se ovoj koncepciji, tvrdeći da medu ovim ljudim a nema Crnogoraca; ako bi francuska vlada ostala pri ovome iz političkih obzira, Pešić je predlagao da se p itan je reši po dolasku predsednika srpske vlade Pašića u Pariz.25 V rhovna kom anda francuskih arm ija, pak, bila je sklona da srpsku vojsku stvarno prizna za naslednika m aterija ln ih efektiva i porudž- bina bivše crnogorske vojske.20 Francuskim vojnim krugovim a i na K rfu i u Francuskoj bilo je jasno da će ljud i о kojim a je reč voj- nički u punom smislu moći iskoristiti jedino ako se stave na raspo- loženje srpskoj vojsci. Borbeni efekat na frontu posle za saveznike neuspešne 1915. godine bio je van sum nje najvažnije m erilo za dono- šenje odluka. Francuska vladß, m edutim , m orala je da vodi računaо savezničkim obavezama.

Opredeljivanje boraca izvršeno je 24. II/9. I l l odnosno koji dan ran i je, i to na taj način što je od dobrovoljaca zahtevano da dodu u jedan logor srpskih trupa. Izvestan broj ljudi odbio je da se povi- nu je ovoj naredbi. Zbog toga je štab srpske Vrhovne kom ande izdejstvovao kod francuske vojne misije da se ovi ljudi pod jakom stražom sprovedu i in tern ira ju , s tim da se Dobrovaljačka kom anda obavesti kad se reguliše p itan je о ishrani ovih ljud i.27 Komanda Srba dobro-

24 B PC XV, 95—6, g en e ra l M ondezir pod br. 523 od 27. 11/12. I l l 1916. srp sk o j V rhovnoj kom and i, k o ja je a k t sa O. br. 28477 do stav ila s rp sk o m m i- n is tru vojnom .

25 B PC XV, 147 i A V II, Ш -13, br. 3, lis t 162, depeša p u k o v n ik a Pešića S rp sk o m m in is ta rs tv u in o s tra n ih dela , k o ju je ono pod b r. 1741, 3/16. m a r ta dostav ilo m in is tru vojnom , a ovaj pod Pov. F. Đ. O. b r. 9405 od 6/19. m a r ta srp sk o j V rhovnoj kom and i. U P a riz u se raču n a lo da na K rfu im a 1.700 C rnogoraca , no Pešić je ob jasn io d a ih s tv a rn o im a svega 13, a da su o sta li H ercegovci. (BPC XV, 64.)

20 N a p rim er, kako F ran cu z i n isu b ili u s ta n ju da s rp sko j vojsci s tave na ra sp o lag an je 36 b rd sk ih b rzo m etn ih b a te r ija , V rh o v n a k o m an d a fran cu sk ih a rm ija je re š ila da srp sko j vo jsci p red a b a r še s t b a te r ija , k o je su se iz rad iva le za crn o g o rsk u vo jsku , s m o tiv ac ijo m d a ih c rnogo rska v o jsk a »izgleda vise neće treb a ti.« (BPC XV, 16, p rilog uz p ism o šefa fran cu sk e m isije n a K rfu srp sk o j V rhovnoj ko m isiji od 7/20. I I 1916.)

27 A V II, I I I-5 7 -II , br. 2/77, V rhovna ko m an d a k o m a n d a n tu m esta na K rfu sa O. b r. 28319 od 24. II/9 . I l l 1916.

BORBA SRBIJE I CRNE GORE ОКО DOBROVOLJACA — JQ J

voljaca sam oinicijativno je ubrzala realizaciju ove odluke, te je Ko- m andi m esta u K rfu uputila 114 bivših austrougarskih podanika, koji nisu hteli da se bore u redovim a srpske vojske. Ovi ljudi došli su svome kom andantu, m ajoru Lj. Borisavljeviću, i izjavili da su austrijsk i podanici i da traže da ih tre tira ju kao zarobljenike i upute u zarobljeničke logore. M inistarstvo vojno je zatim zamolilo šefa francuske m isije generala M ondezira da se ovi nesrećnici »kao austrijsk i podanici in tern ira ju i upute na neko mesto, dalje od Krfa«. Pored ovih 114 malodušnih, izdvojeno je drugih 188 Hercegovaca. Bokelja i Dalmatinaca, dobrovoljaca iz redova srpskih zarobljenika, za koje je Srpsko m inistarstvo vojno zamolilo V rhovnu kom andu da se upute u kakav logor srpske vojske i stave pod stražu.28 Obe grupe francuski garnizonar uputio je na om rznuto ostrvo Lazaret.29

Ovo opredeljivanje nije bilo u vezi s predlozima srpske Vrhovne komande, nego je bilo stvar grupne odluke dobrovoljaca, čije se nezadovoljstvo nedeljam a kupilo. Pravo opredeljivanje organizovano je tek kasnije, na osnovu usvojenih. pom enutih predloga. Zbog toga se srpska Vrhovna kom anda nije složila s o'vako brzim postupkom dobrovoljačkih komandi, umesto prim ene kazni, tim pre što su dobrovoljci u obema grupam a prilikom sprovođenja u varoši K rfu pra- vili nered »svojim javnim negodovanjem i nepokornošću«. Vrhovnu kom andu su zanim ali brojni odnosi onih koji hoće da ostanu u dobro- voljačkom odredu i onih koji apsolutno ne pristaju da se bore zajedno sa Srbim a i njihovim saveznicima.30

Upravo zato što su u p itan ju bile dve grupe dobrovoljaca H ercegovaca, Bokelja i Dalm atinaca (od kojih je samo m anji deo ranije služio u crnogorskoj vojsci), a koji su pokazivali iste motive i oblike revolta, bilo bi pogrešno ako bi se ovo vrlo zaoštreno nezadovoljstvo dovodilo u vezu s nekom izuzetnom privrženošću crnogorskom dvoru. P re svega, u većoj pom enutoj grupi n ije bilo samo Hercegovaca i Bokelja. Tako akutna ogorčenost izazvana je dnevnom netrpeljivošću, pre svega zbog k ra jn je robusnog držanja srbijanskih oficira i zbog pokušaja grubog uticanja na odluku dobrovoljaca da ostanu u srpsko j vojsci, što su teže prim ali na lično dostojanstvo osetljiviji tipi- čni dinarci i prim orci nego dobrovoljci iz drugih krajeva. Bilo je konkretnih žalbi zbog batinanja i drugih oblika prinude, kao što je bilo pojava da su sami Srbijanci, naročito obrazovaniji ljudi u izbe-

28 A V II, 111-57-11, br. 2/77 i 2/83; Ш -13, br. 3, lis t 88—9, K om anda S rb a dobrovo ljaca k o m an d an tu m esta u K rfu od 24. II/9. I l l 1916. i odgovor V r- hovnoj k o m an d i od 28. 11/13. I l l n a a k t 18319; M in is ta rs tv o vo jno V rhovnoj ko m and i Pov. F. Đ. O. br. 9314 od 24. IL/9. I l l 1916.

89 A V II, I I I-5 7 -II , b r. 2/71. О ovom e je bio izveš ten g en e ra l S a ra j (IH-14, b r. 1, lis t 18, pod 14/27. I l l 1916.)

30 A VII, I I I-5 7 -I I , b r. 2/83, V rh o v n a ko m an d a sa O. br. 28319 k o m an d a n tu S rb a do b ro v o ljaca 25. 11/10. I l l 1916. — P rilik o m sp ro v o d en ja u g ru p i od 114 b iv š ih d o b rovo ljaca _uz p u t su g rd ili S rb iju i n je n e zapovedn ike , koji su im »veći n e p r i ja te lj i od Švaba« (AVII, Ш -5 7 -П , br. 2/71, k o m a n d a n t m esta K rfa srpsko j V rhovno j k om and i sa Pov. br. 30 od 25. 11/10. I l l 1916). K ad a su g ru p u od 188 b iv š ih dobrovo ljaca , k o ji su tra ž ili da lad o m b u d u p reb ačen i tam o gde su i d ru g e srp sk e izbeglice, p o k u šav a li da zad rže neko liko d an a u logoru I I I a rm ije , dok navodno lad a ne dode, dobrovo ljc i su jed n o d u šn o odbili d a im a ju posla bilo s ko jom srp sk o m kom andom . U k rfsk u tv rđ a v u sprovodis ih je vod fra n c u sk ih a lp ijsk ih stre laca . P ro lazeć i g rad o m ovi su dem o n stra - tivno uzv ik iva li: »To n am je h v a la za p ro liv en u k rv n a B regaln ici« , »N eka se zna kako b ra t s b ra to m postupa« , »Ako, b ilo nas je 30.000 k o ji ostav ism o kosti, bo reći se za slobodu srpstva« itd . (AVII, 111-13, br. 3, lis t 88— 9.)

102 ~ BOGUMIL HRABAK

glištvu, najnepovoljnije govorili о svojoj državi i n jenim upravlja- čima i politici.31

Zanimljivo je držanje izvesnih crnogorskih gcncrala i oficira u to vrem e na Krfu. K om andant poslednje crnogorske grupacije koja je pružala nep rija te lju otpor, brigadir P e tar M artinović, kad je sa nekim članovima štaba đošao na Krf, prvo je odredio kom isiju od tri oficira, koja je dobila zadatak da pregleda stanje kase Sandžačke vojske. Oficirima je pre toga u Skadru (gde ih je bilo oko 35) ispla- ćena šestomesečna plata, a na K rfu im je podeljena još izvesna svota. Nem ajući pismenog naređenja da crnogorska vojska vise ne postoji, b lagajnik Savo Vukotić odlučio je da novae preda na priznanicu Grčkoj banci na Krfu, odnosno kao am anet glavnoj srpskoj državnoj blagajni. Pošto je bio odbijen na oba mesta, kasu je prim io sam M ar- tinović. Prim ivši novae, deo crnogorskih oficira (od n jih oko 30) bio je za prelaz u srpsku vojsku, a deo za odlazak u Italiju . Nemajući mogućnosti da novae i dokum enta čuva po bivacim a koji su se me- njali, brigadir M artinović, kada je prešao u sastav srpske vojske, predao je kasu na revers Srpskom m inistarstvu vojnom. Zbog predaje ove kase i zbog kleveta na račun brigadira M artinovića crnogorski M inistarski savet je juna 1916. godine otvorio istragu. koja se odugovlačila nekoliko meseci.32

Izvestan broj hercegovačkih dobrovoljačkih i crnogorskih oficira, podoficira i činovnika podneli su k rajem februara i u prvoj polovini m arta molbe Srpskom m inistarstvu vojnom za prijem u srpsku vojsku. M inistar Terzić u svom refera tu M inistarskom save tu od (4/17. m arta 1916.) tražio je da ovi ljud i od 12/25. januara 1916, tj. od dana kada šu se stavili na raspoloženje Vrhovnoj kom andi ili M inistarstvu, uživaju novčanu hranu, i to po norm am a ко je važe za odgovarajuće činove u srpskoj vojsci. M inistarski savet prihvatio je ovaj predlog kao privrem enu m eru, dok se ne prikupe podaci potrebni za prijem .33

D ržanje generala Mila M atanovića, a naročito brigadira Luke Gojnića od posebnog je značaja. Još prilikom povlačenja u Draču oba generala tražila su od srpske V rhovne kom ande i od prestolonaslednika A leksandra da budu prim ljeni kao generali u srpsku voj-

31 D A SIP , CO, sv. I, S rp sko m in is ta rs tv o u n u tra šn jih poslova N. P ašiću sa Pov. b r. 307 od 12/25. X II 1916 (iskazi fran cu sk o m p o tp o ru čn ik u Selakov iću n a K orzici: H ercegovci, B osanci, B okelji, S rem ci, B an aćan i i d ru g i iz c rn o go rsk e vo jske n isu h te li da se b o re je r su b ili tu čen i od oficira). — О psovan ju , b a tin ja n ju i u b ija n ju do b ro v o ljaca p isao je 1917. N. P ašiću A le k sa n d a r P re ra - dović, č inovn ik M in is ta rs tv a in o s tra n ih dela, n a ra d u u g en era ln o m k o n su la tu u S o lunu (D A SIP, JO , sv. V, Pov. J . b r. 2467). О k r itik o v a n ju s rp sk ih o rg an a od s tra n e izbeglica u Ita liji , s rp sk ih izbeglica, pisao je 14/27. X II 191.5. N. Pašić, p rem a o b av ešten ju p o slan stv a u R im u, m in is tru vo jnom (A V II, II I-7 5 -I , b r. 4/21, lis t 2.)

32 M artinov ić je k a su p red ao srp sk o m novčanom depou (pukovn ik M. M asalović) 2/15. IV 1916; u p ita n ju je b ila svo ta od 157.710 p e rp e ra (A -IIC G , CIV, sv. 87, p ism en a iz jav a P. M artinov ića , kao srpskog pu k o v n ik a , u P a riz u 10/23. V III 1916). Is led n ik a k o ji je isp itiv ao b la g a jn ik a S. V uko tića 10/23. ju n a zan im alo je zašto su ko m isiju od t r i č lan a sač in jav a li o fic iri k o ji su p re š li u srp sk u v o jsk u (k om and ir M. A. Đ ukanović , k a p e ta n В. M. N ovaković, k a p e ta n B. B ulatov ić) i da li je bilo p r isu tn ih u ovom ra d u c rn o g o rsk ih o fic ira k o ji n isu u šli u sa s ta v srp sk e vojske. P o m en u ta kom isija ob av ila je svoj posao 12/25. I I 1916. (Isto, sa s lu šan je S. V ukov ića 7/20. i 10/23. V I 191б. u B ordou.)

33 D A SIP, JO , sv. I l l , K. Pov. J. b r. 559, re f e ra t g e n e ra la T erz ića pod F. A. O. br. 16858 od 4/17. I l l 1916.

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — ^ 3

sku. Ovaj zahtev ponovili su na Krfu. U vezi s M atanovićem nisu postojale iluzije, je r se dobro znalo da je, iako nije bio neki politicar, uvek bio čovek k ralja Nikole.34 Ambicioznom Gojniću nuđen je čin pukovnika, no njem u je to bilo malo.35 U m eđuvrem enu, dok je još vodio pregovore sa Srpskim m inistarstvom , Gojnić je od k ralja Nikole iz Liona prim io telegram , u kome je kralj pozdravljao crnogorske generale, oficire i vojnike koji su se, pored svih teškoća, povukli kroz A lbaniju; kralj im je obećao da će u najskorije vrem e im ati sve što im treba i poručivao im da se što pre organizuju i budu gotovi za nove napore, je r da on na n jih računa. Gojnić je zahvalio k ralju Nikoli na brizi i skrenuo m u pažnju na sledeće: 1) da je vlada u domovini, uzevši kralj evu vlast u svoje ruke, onemogućila i na j- manjoj crnogorskoj jedinici da izade iz zemlje; 2) da veoma m ali broj oficira i vojnika na Krfu, koji su jedva kao pojedinci uspeli nep rija te lju um aći iz Skadra, ne mogu obrazovati bilo kakvu trupnu jedinicu; 3) da su on i njegovi drugovi ponudili svoje snage srpskoj vojsci; 4) da je dobrovoljce Hercegovce, po naredbi vlade, Danilo Gatalo još u Lješu predao srpskim vojnim vlastim a.30 Kada, m edutim , nije uspeo da se nagodi sa Srbijancim a, Gojnić je, prem a izve- šta ju jednog obično dobro inform isanog kontraobaveštajca, počeo da podbunjuje bivše crnogorske dobrovoljce, poručujući im da će im kralj Nikola pozlatiti grbove, da će im slati novac za izdržavanje ako ne udu u srpsku vojsku i da će doći knjaz P e tar da im bude kom andant. Gojnie je vrlo verovatno uhvatio vezu sa glavnim protivsrp- skim agitatorom m edu dobrovoljcima, Vidakom Yaskovicem, koji je pričao da će on (Vasković), ako ih Francuzi ne budu hteli prim i ti, poraditi da dobrovoljci pođu u rusku vojsku, ко ja je stigla u M arsej.37

Pre većeg izjašnjavanja dobrovoljaca, 3 generala, 7 oficira i 20 vojnika regularne crnogorske vojske su 21. m arta upućeni u F rancusku 88 Izjašnjavanje nije izvršeno odjednom i samo pro tiv stupanja u srpsku vojsku; pored onoga о čemu je već bilo reči, dobrovoljci su se več u prvoj polovini m arta deklarisali i za srpsku vojsku, te su pre- bačeni u tzv. severni logor I arm ije, u Kom andu Srba dobrovoljaca.39 Konacni rezu lta t izjašnjavanja dobrovoljaca iz bivše erno-

34 D A SIP, CO, sv. I, Pov. C. br. 113, T ih. Popović N. P ašiću sa Pov. b r. 11, iz P a riz a 5/18. I 1917.

35 D A SIP , CO, sv. IV , Pov. C. b r. 519, M in is ta rs tv o v o jno N. P ašiću sa Pov. F. Đ. O. b r. 13299 od 14/27. IX 1918.

30 D A SIP , CO, sv. III . Pov. C. b r. 279, iz h a r t i ja dob rovo ljačkog p a s rp skog o fic ira T om a V ukom anovića , u m rlo g u Š v a jca rsk o j 7/20. I 1918. O vaj te leg ram u p o tre b lje n je i u nep o tp isan o m i n e d a tira n o m e la b o ra tu iz 1917. godine (verovatno Sv. Tom ića) о po litic i k ra l ja N iko le da saču v a nezav isn o st C rne G ore (D A SIP, CO, sv. II); D A SIP , CO sv. II, Pov. b r. 7569, gen. T erzić p reko V in trov ića K rfu 23. Х/5. X I 1916. о G ojniću .

37 D A SIP , CO, sv. I, izveš ta j N iko le S v rđ lan o v ića , p o v e ren ik a M in is ta r- s tv a in o s tra n ih dela , m a jo ru L j. B o risav ljev iću , n a K rfu 14/27. IV 1916. K ra lj N iko la se te le g ra m im a ja v lja o i d ru g im a, n a p rim e r zap o v ed n ik u bokeškog b a ta ljo n a N ik u K ažaneg ri. (JI у б у р и ћ, n. d. II , 71—2.).

38 Р . д ’ А л о з и j е р, П рво и с к р ц а в а њ е с р п с к и х трупа н а К р ф у , Ратник V/1931, 42. — N. P ašić je i dop isn ic im a ru sk e š tam p e (Новое ереж я) ju n a 1916. dav ao iz jav e d a je u A lb an iju p reš lo sam o 10 c rn o g o rsk ih o fic ira i 13 v o jn ik a (С рпске н о в и н е 4. V I 1916; Д. В у ј о в и ћ , Рад српске влад е 682.)

3(1 A V II, II I-5 7 -I I , b r. 2/59, V rh o v n a k o m an d a m in is tru vo jnom sa O. br. 28474 od 28. 11/13. I I I 1916.

1 0 4 ~ BOÜUMIL HRABAK

gorske vojske na K rfu bio je sledeći: od n jih 1.700 koji su pobegli na K rf 450 je pristalo da ude u sastav srpske vojske 26,5°/o), 1.100 je želelo da se pridruži Stranačkoj legiji (64,7%) a n jih 150 (8,8%) nisu h teli da služe kao vojnici. Kako se po francuskim zakonima bivši austrougarski podanici nisu mogli u toku ra ta prim iti u francusku vojsku (pa dakle ni u Legiju), 1.100 dobrovoljaca ie trebalo uvrstiti u red dobrovoljaca koji bi se, po sporazum u s generalom Sarajem (Sarrail), takode uputili u Solun. P ri tome je V rhovna komanda francuskih arm ija 6. aprila sm atrala da je bespredm etno zanim ati se p itanjem о naročitoj form aciji crnogorskih trupa; one koji nisu h teli da služe kao vojnici ili da stupe u Srpsku dobrovoljačku kom andu trebalo je takođe predati generalu M ondeziru.40

Na K rfu je u to vrem e živelo dosta Crnogoraca civilnih izbeglica. I kod n jih je sprovođena politika izvesnog izjašnjavanja, i to najpre na taj način što su bili prisiljeni od srpske Vrhovne kom ande da traže dozvolu boravka na K rfu.41 Neki su bili nešto kasnije poslani u Francusku, gde su mnogi radili u baru tanam a (Sali de Žirond, Ripo i Lorg); to su obično bili oni koji su od francuskih vojnih kom isija oglašeni za nesposobne.42 Drugi su pojedinačno upućivani u francuske bolnice u Tunisu i A lžiru.43 Sedmog aprila 280 izbeglica iz Hercegovine i Bosne u logoru Govino obratilo se francuskom »kom andantu logora crnogorske dobrovoljačke brigade« Bar- telem iju (Barthelemy) da budu upućeni na rad u Francusku zbog toga što su na K rfu živeli bez posla i u lošim zdravstvenim uslovima; u molbi je napom enuto da će se obratiti engleskim vlastim a, ako im Francuzi ne izadu u susret.44 Pored pom enute dve opredeljene vrste civila izbeglica, postojali su i neutralni, koji su bili protiv izjašnja- vanja i koji su bili štetn i po srpske interese, naročito ako su bili u dodiru s dobrovoljcim a45. Neki su od neutralaca, ne mogavši da trpe

40 B PC XV, 257—8; A V II, 111-14, b r. 1, lis t 87 i 92-111, b r. 1/167, lis t 6, izveš ta j g en e ra la R ašića, srpskog vo jnog izas lan ik a u V rhovnoj k o m an d i f r a n - eu sk ih a rm ija srp sko j V rhovnoj k o m an d i Pov. b r. 18 od 6/19. IV 1916. Vid. о tom e i; P . д ' А л о з и ј е р , n. n., 42 •— P o m en u ti f ra n c u sk i zakon donesen )e 16. V III 1905. — О nezad o v o ljs tv u c rn o g o rsk ih d o b rovo ljaca n a K rfu p isa le su i nem ačke novine, n p r. N eu e Freie Presse (6. IV 1916) (Pregled listova b r. 97 od 31. 111/13. IV 1916, 3.)

41 N a p rim e r; iz jav a P od g o ričan in a N ikole B. Ć etkovića s rp sk o j V rhovnoj k o m and i fA VII, XII-162, br. 11). D r M ih. V ukčević u p ism u N. P ašiću 10. X I1916, u s ta ju ć i p ro tiv p ris iln e m obilizac ije crno g o rsk ih đ ak a za s rp sk u vo jsku , p om in je p o litik u sile p u k o v n ik a M asalovića, K nežev ića i d ru g ih s rp sk ih o ficira p rem a c rnogo rsk im izbeg licam a. (D ASIP. CO, sv. I.)

42 Б . Х р а б а к , n. n., 184; A -IIC G , CIV, sv. 100, br. 1677, M ita r T rifu - nović iz M arse ja 7. V I 1917. C rnogorskom m in is ta rs tv u vo jnom ; CIV, sv. 87, br. 710, B ilećan in S te v a n B je le tić M in is ta rs tv u vo jnom 28. X I 1916. i a k t N e- v esin jca Save Z u rav ca M in is ta rs tv u vo jnom od 28. X I 1936.

43 A -IIC G , CIV, sv. 98, b r. 2184, N evesin jac S tan k o K okotović M in is ta r- s tv u vo jnom od 17. V III 1917.

44 A V II, I I I-9 2 -I II , br. 1/166. B a rte lem i je ovu m olbu sp roveo srpsko j V rhovnoj kom andi.

45 P o d go ričan in N iko la Ć etković, dok je s rp sk a v o jska b ila na K rfu , u d ru š tv u još n ek ih C rn ogo raca d ržao je, n a p rim e r, b a ra k u — k a n tin u kod v o jnog logora i dobro za rađ ivao . K ada je tražen o d a se svi C rnogorci iz jasne hoćeli u s rp sk u ili f ra n c u sk u v o jsk u ili žele da se t r e t i r a ju kao s tran c i, C etkovic se n ig d e n ije p rijav io ; tek k a d su tru p e n a p u s tile ostrvo , traž io je od F rancuza d a m u om oguće od lazak u F ra n c u sk u ili Š v a jca rsk u . Pošto su F ran cu z i za te - za li s vizom , C etković se te leg ra fsk i o b ra tio crnogorsko j v lad i. (D A SIP, CO. sv. I. C. br. 105, n ep o tp isan a beleška.)

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — Ю 5

pritisak Srbijanaca, prebegli u Valonu, odakle su ih Italijan i prebacili na Lipare.46

Slično regrutovanje bivših crnogorskih i srpskih dobrovoljaca obavljeno je u toku m arta i m aja i na Korzici i na Liparima, i to, što je naročito karakteristično, s vise uspeha nego na Krfu, gde su srpskim organim a sva sredstva bila na raspoloženju. Na Liparim a su se ljudi sam oinicijativno jav lja li već februara meseca, a kada je m aja 1916. na otoke došao delegat srpske vlade iz Rima, bez velike agitacije i bez ikakvog pritiska prijavilo se za svega nekoliko dana 35% ukupnog broja izbeglica, tj. ono što je bilo najbolje i najborbe- nije. I na Korzici je m arta 1916. sve relativno dobro išlo, dok se ljudi nisu u M arseju sreli s organim a srpskih vlasti, ко je su svuda brzo i Iako ubijale patriotski zanos dobrovoljaca. Na Liparim a je opredeljivanje bilo: za srpsku ili crnogorsku zaštitu, dok je treća grupacija pokazivala sim patije prem a Italijanim a.47 Na K rfu je tada bilo: najpre za srpsku vojsku ili S tranačku legiju (u koju su se javile i pristalice k ralja Nikole), a kad Francuzi nisu bili sprem ni da po- služe kao paravan, javljale su se nove orijentacije; treća grupacija je ovde bila m alobrojna, i ona je, pristajući na razne statuse, želela da ostane van borbe i politike.

U toku m arta 1916. crnogorska vlada, nasuprot k ralju Nikoli, nije pokazivala interesa u p itan ju posebne crnogorske vojske. F rancuski poslanik p ri crnogorskom dvoru sastao se s predsednikom vlade L. Mijuškovićem, kome je saopštio sadržinu pism a generala Gali- jen ija (Gallieni) od 16. m arta о p itan ju crnogorske vojske. M iju- šković je izjavio da sm atra »nekorisnim insistirati na organizaciji odelitih crnogorskih jedinica«. О ovome je još istoga dana bio oba- vešten vrhovni zapovednik franciiskih oružanih snaga Žofr, uz obave- štenje da Crnogorci koji su evakuisani na K rfu nisu mogli biti uključeni u redove srpskih dobrovoljaca. P rvi biro štaba francuskih arm ija je u vezi s tim obavestio šefa francuske m isije na K rfu da 1.100 ljudi koji su se javili za S tranačku legiju ne mogu biti p ri- m ljeni, te ih kao i drugih 450 ljudi koji su se opredelili za srpsku vojsku »treba uvrstiti u redove gore naznačenog Dobrovoljačkog odreda«. Dalje je poručivao: »Oni će se upu titi u Solun, kao što ste (tj. Mondezir) predložili, sporazumno sa đeneralnom glavnom ko- m andom Istočne vojske.«48

Izjašnjavanje na K rfu za srpsku vojsku ili francusku Legiju izvršeno je po prethodnom dogovoru Srpskog m inistarstva vojnog i generala Mondezira. Sef francuske vojne m isije bio je pokretač i ideje da se razdvoje deklarisani, »da bi se izbegla ma kakva te- škoća između tih dveju grupa«. Oni koji su se opredelili za S tra-

46 Б. X p а б а к, n. n., 149. — U svom č lan k u N iko la Pašić na jzas lu - žn i j i S rb in za u jed in jen je Srb i je i Crne Gore (Политика 16. X II 1921, 1) Svet. Tom ić je p isao da »su se iz d an a u d a n kod ovih izbeg lih C rnogoraca o c rtav a le dve s tru je : je d n a za po tpuno u je d in je n je S rb ije i C rne G ore a d ru g a za s ta n je k o je je i do ta d a postojalo«.

47 Б . Х р а б а к , n. п., 151—4, 161.48 A V II, Ш -9 2 -Ш , br. 1/167, lis t 6; ITI-14, b r. 1, lis t 88, fran cu sk o m in i-

s ta rs tv o in o s tra n ih poslova br. I l l od 29. I l l 1916. i sao p š ten je I b iroa stab s fran cu sk ih a rm ija br. 3312 fran cu sk o j vo jno j m is iji n a K rfu . — U p ism u ko je je povodom svo je o stavke u p u tio k ra ju N ikoli, L. M ijušković je is tak ao (tačka 12) d a sm a tra da je » p itan je fo rm ira n ja jednog crnogorskog dobrovo- ljačkog k o rp u sa n a K rfu loše započeto od sam og početka«, zato što je sam k ra lj N iko la u S an Đ ovani d i M edua p red ao p re s to lo n as led n ik u A lek san d ru » toute sa a rm ee en tr a in d ’em igrer« . (A -IIC G , CIV, sv. 120/5.)


načku legiju prešli su na francusko sledovanje.49 Francuzi su bili zainteresovaniji da bivšim crnogorskim dobrovoljcim a povećaju snage na makedonskom ratištu nego da ih prim aju u svoju S tra- načku legiju, je r se dobijala jedinica koja je m anje sta ja la i nije m orao da se vrši rizičan transport preko ugroženog dela Sredozem- nog mora. Za pristalice k ralja Nikole Legiju je trebalo iskoristiti da se u njenom okviru obrazuje jezgro crnogorske vojske i da se preko n je dode u Francusku, bliže crnogorskom dvoru. Pored toga, u Le- giji je i m aterijaln i položaj bio mnogo povoljniji. Pokušaji da se obrazuju crnogorske jedinice ili bar jezgra predstavljali su u izvesnom sm islu i lin iju m anjeg borbenog izlaganja, pošto bi se prem a m alim nacionalnim form acijam a savezničkih država moralo im ati politi- čkih obzira i n jim a se nije mogao odrediti kakav veći i iscrpljujući vojni zadatak, a, kao kadrovska jezgra, ove form acije bi bile i pri- m erno snabdevene. Dobrovoljci su toga m orali b iti svesni, tim pre što je dobrovoljački status u svim vojskama, a naročito u srpskoj bio najnepovoljniji, je r su gubici dobrovoljaca bili neobično veliki zbog zadataka koji su im poveravani, uz obično m anje uredno snabdevanje i negu nego kod regularne vojske.

Od in teresa je videti kako su tum ačili m otive za svoje oprede- Ijivanje in tern iran i bivši dobrovoljci na Korzici, kada su se jednom rezolucijom (24. decem bra .1917) obraćali predstavnicim a Srbije: »Bijaše nas u tom logoru (Korado) oko 2500 ljudi. Nastadoše medu nam a dogovori, kako ćemo i đe ćemo; nažalost nađe se među nam a nekoliko n jih agenata i to većinom na čelu naših jedinica, te oni da izvedu sebi neku sram otnu nagradu počeše da skupu (!) nekoji tam o a nekoji ovamo; đođe m eđu braćom zbog toga dosta nesloge, nastade čitava nesloga; neki od tih zlijeh ljudi, agenata, počeše da pričaju kako su nas sram otili srpski oficiri da nemamo pravo da idemo pod njihovu kom andu zbog toga, je r kazaše, kad je onda u pu tu bilo onako, a da kako bi bilo da podemo pod njihovom kom andom; oni biše (!) od nas svakog čuda činjeli, batinovali i zlijem rije - čima uvijek vrijedali, nego rekoše da idemo pod englesku ili fran cusku kom andu, i da se tuj borimo. Druga grupa tih čelovođa bjehu oficiri, koji su nam bili starešine u Crnoj Gori, od n jih neki počeše da p rije te kako će se nam a kad pođemo pod srpskom komandom za ono što ih nije smo slušali (biti) gladni, goli i bosi u Crnoj Gori ( . . . ) Navališe oni (!). Dvije s tranke jedna protiv druge, izgubiše volju zbunjenoj vojsci koja je onoga časa sva bila izgubljena, a sve za sve, omraziše nas prem a srpskim oficirima. Istina je da napome- nemo da je baš i bilo i od n jih pojedinaca koji su im ali preslabe izraze prem a nama, što ih nijesmo zaslužili da se nam govori, je r ako se iko srpstvu odužio ovoga ra ta i. svakojega, i de je god trebalo, mi smo tuj prvi bili. Zbog tijeh trzavica koje onda bjehu, dođe nam p itan je oćemo li stupiti u vojsku srpsku ili francusku, ali na žalost mi se iz našeg neznanstva odlučismo da pođemo pod francusku kom andu.«50

Preko hiljadu crnogorskih dobrovoljaca koji su izrazili nepo- verenje srpskoj kom andi sm ešteni su u logoru Go vino na poluostrvu

49 A V II, IIIa -1 1 2 -I, b r. 6 i IV /2-31-V , b r. 23/7, s rp sk a V rh o v n a ko m an d a sa O. b r. 28780 od 16/29. I l l k o m a n d a n tu I I a rm ije .

50 D A SIP, CO, sv. I, Pov. C. b r. 16, rezo lu c iju k o ja je u p u ćen a Boži M i-lanov iću p o tp isa li su : S tevo K ovačević, V aso B oro ta , T rifko D želep, Ivo M ilić,B ogdan P lavšić , Joko B o re ta i P e ta r Ivanov ić.


Korađo pod francuskim zapoveđništvom. Organizovali su se u ba ta ljon (»Batalijon Hercegovačko-Bokijeljski«) od pet četa i izabrali su starešine medu sobom. Kada je kralj Nikola dočuo šta se radi na Krfu, uputio je tam o jednog svog izaslanika da pozdravi ovu vojsku, da joj razdeli nešto novca na ime uskršnje pomoći i da ispita opštu situaciju na Krfu. Kada se delegat vratio sa Krfa, naglasio je da je hitno potrebno da se na K rf uputi nekoliko oficira, koji bi preuzeli kom andu nad ovim bataljonom . U to vrem e, m edutim , kralj Nikola nije mogao ništa ozbiljnije da pruži, je r je usledila ostavka M ijuško- vićeve vlade. U vezi stim tačna je konstatacija » . . . da ni tokom sledećih m jeseci kralj ni vlada nijesu u tom pravcu preduzeli ništa ozbiljno, pa nijesu u ovu jedinicu uputili nijednog oficira«51.

Petnaestog (dvadeset osmog) aprila francuski pukovnik Bruso i ran iji kom andant bivših crnogorskih dobrovoljaca m ajor Lj. Bori- savljević obišli su pom enuti bataljon (tada 1.200— 1.300 ljudi) i izbeglice-zarobljenike u Fustapidaniju, koji su rani je izjavili da neće da se bore (240 ljudi). U Govinu se pukovnik Bruso predstavio da dolazi u ime francuske m isije na Krfu, koja je prim ila izvesne molbe od bivših crnogorskih dobrovoljaca. Na p itan je da li je disciplina u srpskoj vojsci glavna sm etnja da stupe u srpsku vojsku, dobrovoljci su odgovorili potvrdno. Bruso je naveo da je disciplina u francuskim trupam a stroga i da ih francuska arm ija ne može pri- m iti u svoje redove. Kad ih je zapitao da li žele da se bore u sastavu koje druge vojske, ruske, engleske ili italijanske, dobio je pozitivan odgovor. Kad je obećao da će se i za m aloletne i iznurene naći m esta u Francuskoj, bio je pozdravljen sa »Zivela Francuska«. Po dozvoli pukovnika progovorio je nekoliko reči i. m ajor Borisavljević. Za srpsku vojsku ovom prilikom prijavilo se samo 20— 30 dobrovoljaca. U Fustapidaniju , рак, za stupanje u srpsku vojsku javilo se 9, a za stupanje u redove koje druge vojske nije se javio niko. Bruso je rekao Borisavljeviću da bi francuski vojnici digli revoluciju da oficiri s njim a postupaju kao srpski oficiri s dobrovoljcim a.52

K ralj Nikola je mimo svoje vlade nastojao i dalje da preko svojih em isara agitu je kod dobrovoljaca iz bivše crnogorske vojske. P ri tome su se koristili razni putevi i sredstva, pa i grčke barke koje su služile za transport vojske, hrane i pića.53 Zanim ljiv je slučaj nastao о Đ urđevdanu 1916, krsnoj slavi crnogorskog kraljevskog doma. K ralj Nikola (odnosno m ajor Tomašević po kraljevom nalogu)

51 В у ј о в и ћ , У јед и њ ењ е , 182. —■ N aziv b a ta ljo n a u m olb i Iv a R ad u - lovića c rnogo rskom M in is ta rs tv u vojnom , iz B izerte 8. X II 1916. (A -IIC G , CIV, sv. 87, b r. 83.)

62 A V II, I I I-5 7 -I I , b r. 2/103, lis t 1—2, m a jo r L j. B o risav ljev ić n ače ln ik u opera tiv n o g o d e lje n ja š ta b a s rp sk e V rhovne ko m an d e 16/29. IV 1916; I I I - l l l , b r. 2, V rh o v n a k o m an d a m in is tru vo jn o m sa O. b r. 334 od 24. V/6. VI 1916. — V rhovna k o m an d a fra n c u sk ih a rm ija done la je (7/20. V 1916) o d lu k u d a bi »1000 B ošn jaka« , k o ji n isu h te li s luž iti u srp sk o j nego u savezn ičk im v o jsk am a bilo neugodno p rim iti u ru s k u ili i ta li ja n s k u v o jsku , te ih je treb a lo u p u ti ti »u je d a n đ o b ro v o ljačk i odred , k o ji s to ji pod k o m andom g en e ra la S ara ja« (AVII, I I I - l l l , b r. 1, m in is ta rs tv o vo jno V rhovno j k o m an d i sa pov. F. Đ. O. br. 310 od 13/26. V 1916).

63 O čig ledno zato da b i sp reč ila n ep ovo ljne k o n ta k te i s tra n e u tica je , s rp sk a V rh o v n a k o m an d a je z a b ra n ila p revoz srp sk ih i b iv š ih crnogo rsk ih v o jn ik a izm edu K rfa i p o jed in ih o s trv a i m es ta g rčk im b a rk a m a bez n a ro č ite dozvole. D a b i se o d ržav a la čv ršća d isc ip lina , z a b ra n je n a je i p ro d a ja a lko - ho ln ih p ica sa b rodova. (BPC XV, 214, n a re d e n je V rhovne k om ande b r. 28283 od 25. III/7 . IV k o m an d an tim a arm ija .)

1 0 g — BOGUMIL HRABAK

uputio je proglas crnogorskim dobrovoljcima, izražavajući želju da će nastaviti borbe uz saveznike pod crnogorskim zastavam a. Tom prilikom poslat je novac bivšim dobrovoljcima kao k raljev dar, te je francuska vojna m isija na K rfu tražila od srpske V rhovne komande podatke о bro ju Bosanaca, Hercegovaca i drugih, koji su kao crnogorski dobrovoljci prim ljeni u srpsku vojsku. Načelnik štaba Vrhovne kom ande general P. Bojović odgovorio je Francuzim a »da se novac deli samo onim dobrovoljcim a koji su izjavili da će služiti u engleskoj, ruskoj ili talijanskoj vojsci. Oni pak koji su stupili u redove srpske vojske kao dobrovoljci, sm atraju se kao srpski vojnici i n jim a se ne može davati novac, koji sa strane dolazi«54.

Pokušaj darivanja bivših dobrovoljaca bez novca bio je pri- lično jev tin i proračunat gest (upotrebljen u isto vrem e na Liparima, a kasnije u mnogo većoj m eri i na Korzici55), koji je m oralno bio utoliko više deplasiran što se docnije stalno upiralo prstom na to da Pašić ima uspeha kod dobrovoljaca zbog toga što ima vise para. Iz Bojovićevog odgovora, рак, izlazi da su se početkom m aja deklarisani bivši crnogorski dobrovoljci već bili potpuno uključili u srpske jedinice56, dok oni dobrovoljci koji su izjavili da žele da služe pod engleskom, ruskom i italijanskom zastavom još nisu bili uključeni u kadar pom enutih arm ija. Izjašnjavanje za pom enute vojske ne samo na K rfu nego, na prim er, i u A lžiru57 značilo je dobijanje u vrem enu, pošto su i francuske i srpske trupe odmah upućivane na front.

Novi predsednik crnogorske vlade A ndrija Radović, prilikom susreta sa srpskim poslanikom Ljubom M ihailovićem protestvovao je zbog akcije delegata srpske vlade iz Rima na Liparim a i osvrnuo se na držnje srpske strane prem a bivšim crnogorskim dobrovoljcim a na Krfu. On se žalio što se m eđu dobrovoljce ubacuju srpski agitatori da rade na uvlačenju dobrovoljaca u srpsku vojsku. Po Radoviću, crnogorska vlada »želi da se i dalje о njim a stara«, te je о Đ urđev- danu uputila 20.000 dinara kao pomoć tim dobrovoljcima. Radović je apelovao da se, u in teresu zajedničkog rada, dogovorno reši i p itanje dobrovoljaca da bi se izbegla dotadašnja trven ja .58 U jugoslovenskim krugovim a u Ženevi se već 21. V/3. VI 1916, po vesti iz Bordoa, znalo da je crnogorski kralj Nikola protestovao protiv toga što se crnogorski vojnici koji se nalaze na K rfu p risiljavaju da stupe u srpsku vojsku i da se odreknu crnogorskog državljanstva. Po tim vestima, medutim , postojao je nesporazum izmedu k ralja i njegovog novog

54 A V II, 111-14, b r. 1, lis t 139—9, a k t fran cu sk e m isije srp sk o j V rhovnoj k o m an d i pod b r. 1001/D, od 25. IV/8. V 1916; I I I - l l l , b r. 6, V rh o v n a k om anda br. 417 od 27. IV/10. V, s p ism om p u k o v n ik a D ušija i s p rog lasom izda tim u B ordou 23. IV/6. V 1916. K oncep t odgovora gen. B ojovića od 26. IV/9. V n a - lazi se n a po led in i ak ta .

55 Б . Х р а б а к , n. n., 150, 174—6.56 K om anda S rb a d o b rovo ljaca i D o b rovo ljačk i o d red p reš li su iz n ađ lež -

n o sti I I a rm ije (V ard a rsk a d iv izija). O d S rb a d o b ro v o ljaca ob razo v an je p o lu - b a ta ljo n sa dve po luče te po fo rm ac iji do b ro v o ljačk ih kom and i, i to p rv a p o lu - če ta fo rm ira la se od do b ro v o ljaca B ilećkog a d ru g a od do b ro v o ljaca B oke lj- skog, G atačkog , T reb in jsk o g i C rnogorskog b a ta ljo n a . P o lu b a ta ljo n o m je u sa s tav u D obrovo ljačkog od red a kom andovao m a jo r L j. B o risav ljev ić , (A -V II, IIIa -112 -I, b r. 6 i IV /2-31-V, br. 2317, V rh o v n a k o m an d a k o m a n d a n tu I I a rm ije sa O. b r. 28780 od 16/29. I I I 1916.)

57 A -IIC G , CIV, sv. 95, iz ja šn ja v a n je b ivšeg dob ro v o ljca O puhe ju n a 1916. u A lž iru za en g lesk u vo jsku .

58 D A SIP , CO, sv. V II, Pov. b r. 3902 L j. M ihailović K rfu te leg ram o m br. 65 iz B ordoa, 10/23. V 1916.

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — JQQ

M inistarstva, je r je kralj tražio da se u pogledu ovoga p itan ja prego- vara sa francuskom vladom, a novi crnogorski kabinet se s tim nije složio. U Zenevi se znalo i to da je francuska vlada zatražila da se oni crnogorski vojnici koji ne pristanu da stupe u srpsku vojsku dovedu u F rancusku i da se dodele ruskim trupam a, koje su se nalazile u vojnom logoru Meiji u Šam panji.5i)

Ideja о prik ljučivanju bivših crnogorskih dobrovoljaca sa K rf a ruskim jedinicam a je nesum njivo odgovarala politici crnogorskog dvora i ovu ideju su agitatori kralj a Nikole propagirali na K rfu u vrem e opredeljivanja dobrovoljaca; od ovih su se mnogi stvarno i javili za rusku vojsku, kada se Francuzi nisu oduševili da dobrovoljce prim e u Stranačku legiju. Crnogorski dvor i vlada, m eđutim , u ovo vrem e nisu j oš pristupili nikakvim priprem am a ni u Francuskoj, ni u Italiji, ni u Americi za obrazovanje crnogorske vojske van zemlje. Parole crnogorskih agitatora na K rfu a kasnije i druge, koje su se m enjale prem a prilikam a (prvo Stranačka legija, zatim stupanje pod englesku, rusku ili ita lijansku zastavu, docnije i za bataljon pod Francuzim a na Solunskom frontu , najzad, kod dobrovoljaca iz Amerike, opet za Legiju i za rad u francuskim fabrikam a), bile su upravljene samo protiv stupanja dobrovoljaca u srpsku vojsku i u velikoj m eri značile su samo povlađivanje onim raspoloženjim a izvesnih dobrovoljaca da se već dosta dalo za srpstvo i da se vise ne ulazi u neposrednu borbu; u о vim parolam a još nem a pozitivnog, odredenog program a о samostalnoj crnogorskoj vojsci na francuskom ili kom drugom frontu. Za k ralja Nikolu bilo je značajnije da sačuva crnogorsko državljanstvo dobrovoljaca iz zem alja na koje je aspirirao i da crnogorske zastave ovih realizatora interesa dinastije čuva do poslednjih m om enata ra ta u pozadini, dok saveznici ne izvedu ra t do pobe- donosnog kraja, nego da se efektivno učestvuje u borbi za oslobođenje i kroz borbu steknu politički kapitali (kako se uopšte rasuđivalo u ono doba buržoaskog nacionalno-političkog egoizma i imperijalizm a). U jednoj k ra jn je zaoštrenoj situaciji ra tn ih godina separatistička di- nastička politika crnogorskog dvora mogla se, kako je izgledalo, obezbediti samo kroz stvarno bekstvo od borbe, u kojoj su protivnici sa srpske strane ulazili sa više snaga i sa boljim pozicijam a u svakom pogledu.

IV. — Bataljon Crnogoraca pod francuskom komandom na Solunskom frontu 1916. godine

Posle četvoromesečnog boravka na Krfu, pošto se srpska vojska reorganizovala i prebacila na m ekadonsko ratište, n ije bilo vise razloga da se jedinica bivših crnogorskih dobrovoljaca drži neupotrebljena na Krfu. Za kom andanta bataljona postavljen je u Solunu jedan francuski m ajor (Rivet), za kom andire četa niži francuski oficiri. Vodnici i desetari bili su iz redova dobrovoljaca. Dobrovoljci su još na K rfu tražili da im se dozvoli nošenje crnogorske каре. Francuzi su na ovo pristali, te su im uz francusku uniform u podeljene crnogorske каре.1 Kao što se vidi, borbu izmedu srpske V rhovne kom an-

511 Pregled listova (Ženeva) b r. 188 od 26. V/8. VI 1916, s tr. 3 (p rem a lis tu Z e it od 4. V I 1916).

1 В у j о в и ћ, У јед ињ ењ е , 183.


de, koja je nastojala da preko francuskih vojnih krugova i razbija- n jem dotadašnjih dobrovoljačkih jedinica izvuče bivše crnogorske dobrovoljce ispod uticaja dinastije Petrović, i crnogorskog dvora, koji je preko svojih agenata slabio borbenu gotovost pom enutih masa, prekinula je za izvesno vrem e Vrhovna kom anda francuskih arm ija; ona je izdala nalog francuskoj m isiji na K rfu da bi bilo nezgodno prim iti u rusku ili ita lijansku vojsku (kombinacija s britanskim tru - pam a delovala je verovatno neubedljivo i Francuzima) hiljadu »Bo- šnjaka« koji nisu h teli služiti u srpskoj, dakle savezničkoj vojsci.2

Bataljon je doplovio u Solunski zaliv na jednom talijanskom parobrodu 30. m aja. Zapovednik transporta poručnik Radović odmah je stavio na znanje članu srpske kom isije za iskrcavanje da za njega kom isija ne predstavlja nikakvu vlast, je r se bataljon stavlja pod francusku komandu. Francuskom potporučniku, inače Srbinu, Vlad. Zagorskom Radović je službeno izjavio: »Mi smo poslati od našeg gospodara K ralja Nikole da se borimo na stran i naših h rab rih saveznika protiv zajedničkih neprijatelja . Molimo francusku kom andu da nam dozvoli da možemo istaknuti iznad logora našu crnogorsku zastavu i da nam se pošalje francuski komandant.« Hi tno upitan, šef generalštaba Istočne vojske general Mišo sm atrao je da je želja crnogorskog poručnika prirodna, pa je dozvolio da se iznad logora ovog bataljona u M ikri istakne crnogorska zastava. Odmah je bata- Ijonu upućen m ajor Rive, koji je dugo vrem ena služio u Stranačkoj legiji, a koga su dobrovoljci. oduševljeno pozdravili i prim ili. Srpska, kom isija za iskrcavanje zvanično je protestovala protiv ovakvog postupka, dokazujući da su dobrovoljci Srbi i da m oraju biti upućeni u srpske jedinice.3 Bataljon je na zahtev generala Saraja izvršio posedanje grčkih upravnih nadleštava (guvernerstva i prefek ture policije, železnice, pošte i telegrafa, carinarnice i lučke kapetanije) zbog političkih trzavica u Grčkoj4, nastalih savezničkom okupacijom severne Grčke i intervencijom u korist Venizelosa.

Kad je bataljon stigao u Solun, crnogorski delegat za ishranu u Solunu Niko Hajduković došao je u dodir sa crnogorskim oficirima bataljona. On je s njim a razgovarao о obrazovanju jedinice, о stavu srpskih vlasti prem a bataljonu itd. Hajduković se ovom prilikom s njim a dogovorio da se bataljon odvoji od francuske vojske i postane sam ostalna crnogorska jedinica. Crnogorski oficiri su naglasili da su se oni za to borili i na Krfu, bez obzira na to što ih vlada n ije dovoljno pomogla. Rešili su da k ra lju Nikoli u ime svih pripadnika bataljona upute telegram , ко j ini će ga pozdraviti kao gospodara i vrhov- nog kom andanta. Hajduković je sastavio telegram , koji su oni potpisali i poslali k ra lju Nikoli 19. V/1. VI 1916. Istoga dana Hajduković

2 A V II, Ш -.Ш , b r. 1, s rp sk i m in is ta r v o jn i V rhovnoj ko m an d i sa Pov. F. D. O. b r. 310 od 24. V/6. V I 1916 (p rip ad n ic i ovoga b a ta ljo n a , iako n isu sači- n ja v a li jed in icu S tra n a č k e legije, p rim a li su sn ab d ev an je kao leg ionari). — P. д ’ А л о з и ј е р (n. п., 42), m ed u tim p iše : »K onačno oko 1.000 B osanaca i H ercegovaca p o sla ti su u Solun , gde su p r id a ti ru sk o j b rig ad i ekspedicionog k o ra i tu su o b razova li je d a n svoj ba ta ljon .«

3 A rh iv Is to rijsk o g in s ti tu ta u B eogradu , M an ji o tk u p i i pok lon i b r. l l / I , ku t. 73, d r V lad im ir Z agorsk i, B eleške i zap ažan ja sa S o lunskog fro n ta (1915—1917) 26— 7. — Za Z agorskog ovaj je b a ta ljo n p ro s to crnogorsk i. D ok on go- v o ri о B lago jev iću um esto о R adoviću , d ru g i izvori, n a ro č ito iz k a sn ijih n e - d e lja ne zn a ju za tak v o g crnogorskog o fic ira u b a ta ljo n u .

4 П. I l l o h , п. п., 145— 50. — Po Šoću »Z ačetak c rnogo rske vo jn e je d inice« u izbeg liš tvu u p rav o tr e b a tr a ž it i n a m akedonskom ra tiš tu .

BORBA SRBIJE I CRNE GORE ОКО DOBROVOLJACA — Щ

je uputio brzojav predsedniku crnogorske vlade о dolasku bataljonai о potrebi da se kod Francuza preduzm u m ere da se stvori jedna crnogorska jedinica; istovrem eno je tražio telegrafsko ovlašćenje da može u tom pogledu rad iti kod generala Saraja.5 Kao što se vidi, H ajdukovićeva inicijativa je najp re bila sasvim lična, bez uputstva sa strane crnogorske vlade i dvora.

Ne čekajući odgovor vlade, Niko Iiajduković je otišao generalu S araju i obrazložio m u potrebu da se obrazuje crnogorska vojska, koja bi uskoro mogla dostići jačinu od jedne divizije. Saraj se saglasio s predlozim a i naredio je šefu svoga štaba da zajedno s Hajdukovićem razradi ideju о organizovanju crnogorske vojske. U načinjenom refera tu predložio je da postojeći bataljon u Solunu dobije naziv P rv i crnogorski bataljon, da bude pod crnogorskom zastavom i da oficiri nose crnogorske grbove a vojnici na kapam a inicijale kralj a Nikole, da bataljonom kom anduju francuski oficiri, ali sa m ešovitim osobljem štaba. G eneral Saraj je prihvatio ove predloge i dao nalog da se sprovedu.0 Hajduković je о postignutom sporazum u telegrafski obavestio (24. V/6. VI) predsednika crnogorske vlade i tražio da m u se dozvoli da izradi i preda starešinam a grbove. Vlada se s ovim saglasila i dala je potrebna uputstva (26. V/8. VI), а zatim novim telegram om izrazila zahvalnost svim oficirima i vojnicima na ukazanoj odanosti.7

Čim se Hajduković javio vladi dobrovoljci su tražili da im se dadu crnogorske kokarde, što je Saraj dozvolio. Saznavši za ovo, sam srpski m inistar vojni otišao je kom andantu Istočne vojske da mu objasni da nije trebalo dozvoliti kokarde, pošto nije reč о Crnogorci- ma nego о Hercegovcima, Bokeljim a i Bosancima. U ovome, m eđutim , Saraj je ostao pri svome. Prilikom razgovora stradao je samo H ajdu- ković, koga su Srbijanci prikazali kao čoveka koji se samo predstav- Ija kao delegat kralj a Nikole, a stvarno se lično nameće da posreduje

5 В у j о в и ћ, У јед и њ ењ е , 183—4. —• U b io g ra fiji N. H ajd u k o v ića koju je sp rem io za d ire k to ra ženevskog' lis ta Jou rn a l b iv š i k a n c e la r C rnogorskog po- s lan s tv a u P e tro g ra d u S tevo N. B ajkov ić p o red osta loga je n ap isao d a je, n a p r i m er, H a jdukov ić 1915. p rodao svom n e razd v o jn o m o r ta k u M ilanu V aroščiću p a r t i ju navodno b u davog k u k u ru z a od 100 vagona k o ji je R u sija posla la c rn o gorskom s tan o v n iš tv u po 17 d in a ra (12 fran ak a ) sto k ilog ram a, a ovaj ga je još istog d an a p rep ro d ao po 28 f ra n a k a ; g rd n u sv o tu n a s ta lu iz raz lik e cena o rta c i su podelili (A -IIC G , CONU, sv. 62), S rp sk i m in is ta r u n u tra šn jih dela L j. Jovanov ić (u p ism u P ašiću Pov. b r. 1051 od 23. IX /6. X 1918) tv rd io je о H ajd u k o v iću i sledeće: »U v rem e o rg an izac ije n aše vo jske n a K rfu , bilo je na K rfu oko 2.000 do b ro v o ljaca većinom iz B oke K o to rsk e i H ercegovine. N iko je ta d a odavde (iz Soluna) poručio p rek o V asilija U čum ovića d a on i n ipošto ne s tu p a ju u s rp sk u vojsku.« (D ASIP, CO, sv. IV, Pov. C. br. 548.) — J. Ћ е т - к о в и ћ (n. d. 229—30) belež i N. H ajd u k o v ića kao c rnogorskog k u r ira na S o lunskom bo jištu .

• В у ј о в и ћ , У јед и њ ењ е , 183—4.7 Isto . — R adov ićev i te leg ram i H a jd u k o v iću tih d an a eng lesk im kab lo -

g ram o m bili su sledeći: 2. VI 1916: da sao p š ti fran cu sk o m k o m a n d a n tu da m nogo n ade po lažu u n je g a u n a s to ja n ju d a fo rm ira ju crn o g o rsk u jed in icu ; 4. V I 1916: n a iz ja v u lo ja ln o s ti b a ta ljo n a k ra l ju N iko li R adović je odgovorio da k ra lj neće ža liti t ru d a da o lak ša n ap o re oko s tv a ra n ja c rnogo rske jed in ice ;4. VI 1916: R adović je obavestio da n a s to ji d a se H ercegovci dobrovo ljc i pod - v ed u pod k o m an d u b a ta ljo n a u Solunu. T e leg ram a od 26. V/8. VI 1916. nem a m edu R adov ićev im te leg ram im a , kako tv rd i N. H ajdukov ić . — H a jdukov ić je, navodno, p ro izvodio dob rovo ljce u podofic ire i o ficire . (D A SIP, PO 1917, sv. V, g en e ra ln i k o n zu la t sa Pov. br. 1559 od 25. IX /8. X 1917. K rfu о šp iju n sk o m ra d u u Solunu.)


između dobrovoljaca i Francuza.8 Posle pom enutih Sarajevih odluka mogućnosti srpske Vrhovne kom ande i M inistarstva vojnog u ovom pitan ju znatno su ograničene, tako da se m orala aktivisati srpska vlada, koja je za vrem e raspri na K rfu prividno sta ja la po strani. Vlada je želela da zna kako su uopšte svi bivši crnogorski dobrovoljci upotrebljeni i raspoređeni, da li u posebnom odredu uz saveznike, kod srpske Dobrovoljačke kom ande ili su rasuti po operacijskim jedinicam a.9

U mešovitom štabu kao crnogorski starešina bataljona važio je poručnik Danilo Radović, a kao crnogorski kom andiri četa fungirali su: Stanoje Sredanović, Stevo Kovačević (orijentisan vise na Srbiju), Vukan M artinović, Aleksa Dam janac i P e tar Grgur. Radi razm ene novca najpre su išli u Solun Radović i Damjanac, a onda Vukan Martinović, koji je od Hajdukovića doneo svakom oficiru po crnogorski kom andirski grb i obećanje о novom daru kralj a Nikole i о crnogorskoj zastavi. Kada su bile napravljene i voj ničke kokarde i zastava, Hajduković je sa fotografom došao u logor. Pošto su se dobrovoljci slikali sa crnogorskom zastavom, umnožene reprodukcije pod naslovom »Crnogorska vojska na Solunskom. frontu« upućene su po savezničkim zem ljam a u cilju propagande. Protiv ovakvih čisto političkih akata ustali su mnogi dobrovoljci, ali su ove paralisali oficiri, osobito D am janac.10

U m eduvrem enu, na ideji о crnogorskoj vojsci na balkanskom bojištu radila je i Radovićeva vlada u Parizu. Radović je, naime, na jpre 11. juna poslao telegram Hajdukoviću da je vlada donela postav- Ijenja za oficire, barjak ta re i podoficire u bataljonu kao crnogorskoj jedinici; Hajduković je ovlašćen da zatraži od Francuske kom ande da odobri to davanje činova i znakova. Kada se jedinica već nalazila na frontu, 28. juna depeširao je Hajdukoviću da će vlada odrediti nov~ čanu pomoć vojnicim a da bi ih zadovoljila, i da ona nastoji da u

8 D A SIP, k n jig a te leg ram a p resto lonasledn iku . A lek san d ru 1916— 1918. (nereg istrovano), te leg ram n ače ln ik a š tab a V rhovne k om ande О. b r. 1303 od 27. V/9. VI 1916. — О re a k c iji s rb ija n sk e s tra n e g en e ra l S a ra j je pisao da su se S rb i n aš li p o v red en i zbog širo k o g ru d o s ti p rem a zah tev im a dobrovo ljaca ,i d a su dozvolu n o šen ja k o k a rd i sm a tra li kao savezničko n e p riz n a v a n je n jihov ih a sp irac ija n a B osnu, H ereegov inu i D alm ac iju . S a ra j je dobrovo ljce sm a tra o za »slaves du M ontenegro e t des bouches du C attaro« , k o ji n isu h te li pod srp sk u kom andu . ( G e n e r a l S a r r a i 1, M on c o m m a n d e m e n t en O rien t (1916— 1918), P a ris 1920, 91.)

11 A V II, 111-14, b r. 1, lis t 258—-8’; B PC XV, 452—3, m in is ta r v o jn i V rhov - noj k o m and i sa Pov. F. D. O. b r. 200 od 27. V/9. VI 1916. — S rp sk a V rhovna k o m an d a je odm ah odgovorila da je od d o b rovo ljaca H ercegovaca i B okelja kod F ran cu za o b razovan b a ta ljo n od p e t četa , sa 4 o ficira , 5 podo fic ira i 953 red o v a ; b a ta ljo n o m i če tam a ko m an d o v a li su fra n c u sk i o fic iri; b a ta ljo n je im ao k om oru kao slične fran cu sk e jed in ice . (BPC XV, 453.)

10 A -IIC G , CONU, sv. 59, B. M ilanović A. R adov iću 5/18. IX 1917, prilog iz jav e H ercegovca D orda K asav ice ; kao nap . 26/IV. В у ј о в и ћ , У једињ ењ е, 184. — D obrovoljc i su kod H ajd u k o v ića založili novca za 100.000 din. ra d i ra z m ene, k o ja n ije još dugo posle toga o b av ljen a (В. X p а б а к, п. п., 169). — P re m a o b av ešten ju srp skog m in is tra u n u tra š n jih poslova L j. Jovanov ić , poseb n a veza N. H ajd u k o v ića u b a ta ljo n u bio je V asilj U ščum ović i n ek i P e ta r V ukčević, k o ji je p rek o svo jih o rta čk ih veza izdejstvovao dozvolu za d ržan je k a n tin e u S edesu, gde je ju n a 1916. b a ta ljo n logorovao. Po is tim vestim a P e ta r G rg u r i N evesin jac Ja n k o A nđelić done li su u So lun ra d i razm en e 180.000 p e rp e ra i pone li su u logor z a s ta v u i grbove. T om p rilik o m A nđelić se u S o lunu sas tao sa zem ljak o m Ilijo m S tjepanov ićem , k o ji je A nđeliću savetovao da H ercegovci ne posluže p ro h te v im a k ra l ja N ikole, te da u logoru ne p rim e k o k a rd e i za s tav u ; A nđelić ga je poslušao i u logoru bio p ro tiv H a j- dukov ićeve p o litičke lin ije . (D A SIP, CO, sv. IV, Pov. C. b r. 548, p ism o N. P ašiću Pov. b r. 1051 od 23. IX /6. X 1918.)

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — Ц З

Solun pošalje jednog oficira. Misao je bila da se neki viši crnogorski oficir uputi kao kom andant dobrovoljačke jedinice. Ona se nije mogla ostvariti, je r se Luka Gojnić, ne postavši m inistar vojni, oneraspolo- žio i otputovao u Rusiju, a kom andir Risto Ljumović, takode nezado- voljan prestankom svoje pridvorne službe, nije se mogao uzeti u obzir; ostali raspoloživi oficiri, pak, nisu imali ni čin kom andira (majora).11

Teškoće su se pojavile i p ri odredivanju borbenog sektora bataljona. Saraj ga je uputio u planinski teren kod sela Ošina, pored Ljum nice, a prem a Humu, jugozapadno od Đevđelije.12 Kada je upu- ćen na front, bataljon je bio podeljen na pet četa i brojao je ukupno 964 čoveka (od kojih 5 oficira i 5 podoficira). Na zahtev dobrovoljaca Francuzi su, dozvolivši crnogorske kokarde, odlučili da prom ene i dotadašnji naziv bataljona u Crnogorski bataljon. Ove prom ene prav- dane su tim e da bi se sa svakim ко bi iz ove jedinice pao neprija te lju u ruke blaze postupalo kao sa Crnogorcem. Načelnik štaba srpske Vrhovne kom ande molio je generala Saraj a, svakako po nalogu svoje vlade, da se ne m enja ran iji naziv jedinice, i on je to obećao.13

U prv ih deset dana meseca ju la bataljon se nalazio na odseku kota 896, selo Ošin — Sulidere, levo od 122. francuske divizije, a prem a srpskim odeljenjim a. K rajem ju la bataljon i susedne francuske jedinice na lin iji Kupa — Ošin zamenio je jedan pešadijski puki jedna brdska baterija iz sastava srpske M oravske divizije.14 Na novom položaju, koji se nalazio na bitoljskom sektoru, bataljon se nalazio preko dva meseca. P ri prvom sudaru s neprijate ljem jedinica je bila zapažena; neprijatelj je to zabeležio u svojim ratn im biltenim a, govoreći о pojavi crnogorske legije na frontu. Mnogi dobrovoljci su odlikovani francuskim a potom i crnogorskim odlikovanjim a. Crnogorska vlada je još početkom ju la odobrila po franak dnevno vojnicima a oficirim a platu, pored onoga što su prim ali od Francuza. Francuzi su dobrovoljcim a davali samo 4 franka mesečno i odbili su da iko sa strane daje vojnicim a pod njihovom kom andom neku posebnu veću platu. Ipak, za mesec jun Radović je u Solun preko banke »Kredi Lijone« poslao 30.000 franaka. Crnogorski oficiri su i dalje tajno bili na vezi sa Hajdukovićem, a ovaj je redovno о svemu obave- štavao vladu i davao m išljenje о novčanom nagrađivanju .15....... " D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. b r. 92, Tih. Popović P ašiću sa Pov. br. 213iz P a riz a 27. X II 1916/9. I 1917.

12 G e n e r a l S a r r a i 1, n. d., 90; B PC XV, 453, s rp sk a V rh o v n a ко- m an d a m in is tru vo jnom sa O. b r. 1335 od 28. V/10. VI 1916; A -IIC G , CIV, sv. 100, br. 2670, k a p la r fran cu sk o g 60 peš. p u k a B osanae M ilan Đ ukić c rnogo r- skoj v lad i, iz B ezansona 4/17. IX 1916. — P osto ji v e rz ija da je b a ta ljo n odm ah u p u ćen n a po ložaje u p ra v c u B ito lja (П. Ш о h, n. n., 149; A -IIC G , CIV, sv. 87, b r. 417, n a re d n ik B ilećan in U roš Đ. P erinov ić ernogo rskom m in is tru vo jnom 30. V IП/12. IX 1916: p o m in je da je još m a ja m eseca ra n je n n a polo ža ju kod B ito lja!).

13 B PC XV, 453 i A V II, I I I - l l l , br. 1 s rp sk a V rh o v n a k o m an d a O. br. 1135 od 30. V/12. VI m in is tru vojnom . — S ara j, kao k o m a n d a n t savezn ičk ih snaga na S o lunskom fro n tu , pisao je da njegovi. odnosi n isu b ili reg u lisan i, pošto su s rp sk im savezn ic im a d ire k tiv e d o stav lja li n a Is to k u M ondezirova m i- s ija a u F ran cu sk o j m eđ u sav ezn ičk e k o n fe ren c ije u Š an tiju . ( G e n e r a lS а r r a i 1, n . d., 130.)

11 B PC X V I, 93, 207, 213—4 i 216 od 8, 24. i 25. V II 1916. (S rpske k om ande b a ta ljo n zovu B a ta ljo n B ošn jaka.)

13 П. I l l o h , n. n., 145—50; В у ј о в и ћ , У јед ињ ењ е , 188; B PC XV, 453; kao nap . 12/IV — P ro tiv zah te v a crnogorskog m in is tra vo jnog 13/26. ju n a da se d ob rovo ljc im a kao crn o g o rsk im vo jn ic im a p o ša lje 30.000_ fra n a k a p ro te - stovao je n a ro d n i p o s lan ik i č lan d ržav n e k o n tro le Jovo Đ uraškov ić (A -IIC G , CIV, sv. 87, b r. 25/1916.)

8 Z b o rn ik VI

1 1 4 — B O G U M 11* H R A B A K

Srpske vlasti s pažnjom su pratile događaje s dobrovoljačkim bataljonom . Kada su srpske čete zaposele položaje u blizini pome- nu te jedinice, počela je živa propaganda m edu njenim pripadnicim a. Medu crnogorske dobrovoljce navodno je često dolazio pukovnik Stojan Popović s nekim majorom. Zbog toga je Hajduković molio crnogorsku vladu da se pošalje neki viši crnogorski oficir, kako bi se uspešnije suprotstavilo ovoj propagandi. S obzirom da traženi oficir n ije dolazio, Hajduković je intervenisao kod Francuske kom ande da se bataljon prem esti na drugo mesto, kako bi bio dalje od Srbijana- ca.18 Uzalud je general Bojović, kao načelnik štaba srpske Vrhovne komande, tvrdio da se u bataljonu ne nalaze Crnogorci, te da ne treba dozvoliti crnogorske kokarde i da treba izm eniti crnogorski naziv jedinice, je r general Saraj n ije ispunio dato obećanje.17 Srpski m inistar vojni mogao je samo preko generala Rašića da interveniše u Vrhovnoj kom andi francuskih arm ija da se u blizini srpske vojske ne dozvoli nikakva posebna form acija; napom enuto je da se u Solunu bavi em isar crnogorskog kralj a Hajduković i zatraženo je da se upute potrebna naredenja koja bi omogućila da se u srpskoj vojsci u kojoj se tada nalazilo 660 bivših crnogorskih dobrovoljaca održi red. General Rašić je odmah javio da »je izvesno da će se učiniti po našoj želji, naim e da se u blizini naše vojske neće to lerirati nikakva naročita form acija crnogorska«18.

Srpska strana u ovo vrem e m anje se bojala crnogorske agitacije a vise nastojala da, pozivajući se na zadatke poverene srpskoj vojsci, ukloni svaku šansu о nekoj samostalnoj crnogorskoj jedinici, bilo pored srpskih trupa ili na kakvom drugom položaju Solunskog fronta. Kada se ništa nije moglo postići preko ćudljivog Saraj a, radilo se u Parizu. Francuska vojna m isija je malo zatim obavestila srpsku V rhovnu kom andu о nastojanjim a kralja Nikole i Hajdukovića u Solunu. Po njenom m išljenju, i francuska vlada je želela da stane na put crnogorskoj propagandi kod ran ijih crnogorskih dobrovoljaca koji su bili austrougarski ili am erički podanici.19 Svoju ofanzivu protiv crnogorske linije započela je srpska strana na nevojničkom terenui držeći se donesenih francuskih odredaba. Kako saveznička vojna kom anda n ije dopuštala izbeglicama da se bave u Solunu, Hercegovcii Prim orci u Solunu m orali su zatražiti srpsku zaštitu, da ne bi, bez ičije zaštite, bili in ternirani. Da se ovi ljud i ne bi izgubili za buduću crnogorsku vojsku, Radović je 20. jula telegrafski javio Hajdukoviću da će kod Rusa izraditi rusku zaštitu. Od ovog vrem ena izbeglice i

10 В у ј о в и ћ , У једи њ ењ е , 188. —• Za p rilik e u M ak ed o n iji c rn o g o rska v lada , iako za in te reso sv an a za posebn i odred , b ila je in e r tn a . U pogledu o rg an izac ije v o jske n a Is toku , ona je u to doba sam o u p red lo g u b u d že ta za1916. god inu p red v id e la tro šk o v e za vo jsk u n a S o lunskom fro n tu od 2.000 ljud ii tra n sp o r tn e tro šk o v e za lju d e k o ji bi se tam o upuć iva li. (Isto , 183. i 184.)

17 A V II, 111-14, b r. 1, lis t 253—3’, B PC XV, 451—2, s rp sk a V rhovna k o m an d a p re s to lo n as led n ik u n a K rfu sa O. br. 1303 od 26. VI/9. V II 1916.

18 A V II, 111-14, br. 2, lis t 129’ i 131; III-162, b r. 11. B PC X V I, 153, de le - g a t g en e ra l R ašić srp sko j V rhovno j k o m an d i sa Pov. b r. 28 od 3/16. V II 1916. Д. В у ј о в и ћ (У једињ ењ е, 188) p iše da su s rp sk e v la s ti govorile F ra n c u - z im a d a je to po litičk a jed in ica p rek o k o je k ra lj N ikola že li d a se reh ab ilitu je« .

19 K ao nap . 21/IV. Z v an ičn i naz iv b a ta ljo n a bio je ta d a » P rv i crnogo rsk i b a ta ljo n b r. 501«. — U sam om b a ta ljo n u S rb ijan c im a je uspelo da se lju d i zavade i d a p ris ta lic e s rp sk e s tra n e p o cepa ju c rn o g o rsk u z a s ta v u i p re m la te z a s ta v n ik a a da g rbove bace pod noge. O va je g ru p a tra ž ila d a se b a ta ljo n zove jugoslovensk i. (D A SIP, PO 1917, sv. V, g e n e ra ln i k o n zu la t K rfu sa Pov. b r. 1559 od 25. IX /8. X 1917. о šp iju n sk o m ra d u u Solunu.)

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — Ц 5

dobrovoljci su se počeli pokazivati nestabilni i uzbuđeni.20 U celu igru uvučen je i ruski konzul u Solunu.

Ne znajući da su se iza pokrenutih srpskih akcija nalazili i izvesni francuski forumi, i Hajduković je nastavio sa svojim inicijativam a. Svakako namerno, on je francuskoj vojnoj m isiji za kom andanta crnogorskog bataljona dostavio pismo, tražeći da m ajor Rive obavesti svoje oficire i vojnike da on (Hajduković) ima na raspoloženju 30.000 franaka na ime njihove junske plate; molio je da m u se pošalje depu- tacija bataljona sa spiskom koji bi Rive overio.21 Hajdukoviću je svakako naročito stalo da uspostavi zvanični kontakt s pripadnicim a bataljona i da, pored toga, ojača prem a Francuzim a svoj navodno službeni položaj predstavnika crnogorske vlade. U ovoj svojoj pre- nagljenoj akciji nastojao je da se koristi i intervencijom ruskog konzula. Povodom ovog Hajdukovićevog koraka general Saraj je odmah (14/27. jula) izjavio srpskom delegatu pri svom štabu da on n iti poz- naje niti priznaje nikakvog crnogorskog delegata i da im a naređenje iz Francuske da ne uspostavlja nikakve veze sa zvaničnom Crnom Gorom. Saraj je dodao da će, ako Hajduković zatraži prijem , odbiti da ga prim i. Bataljon je dobio naziv Bosanski bataljon22, tj. onako kako su ga zvale srpske kom ande u to vreme.

Da bi sprečio svaki kontak t izmedu bataljona i srpskih trupa i da bi izašao u susret m olbama obeju strana, general Saraj je naredio da se bataljon prebaci na dojranski sektor bojišta. Hajduković je tada, m eđutim , bio protiv seobe; tražio je od generala Saraj a da ba ta ljon ostane na istom položaju, i to iz vojničkih rasloga, je r se nalazio na pravcu prem a Crnoj Gori, u kojoj je general Vešović digao ustanak. Saraj se najpre povukao, a onda iznova izdao zapovest da jed inica pređe na označeni sektor i preko ruskog konzula poručio H ajdu- koviću da ubuduće ne sme da održava vezu s dobrovoljcima, pod pretnjom udaljenja iz Soluna.23 Ono što je započeo Hajduković nastavili su crnogorski oficiri u bataljonu zahtevajući da se jedinica bori na arbanaškoj granici.24

Na pu tu za novi položaj, na m aršu od Kukuša kolonu je sustigao general Saraj. Crnogorski oficiri bataljona otišli su к njem u i ponovo zatražili da se ime bataljona promeni, i da pođe na arbanaški deo fronta (da bi bili bliže Crnoj Gori). G eneral im je odgovorio da oni kao vojnici im aju da slušaju njegova naredenja, a ako bude bilo potrebno da bataljon prom eni mesto, on će izdati zapovest, pa bilo to

2Ü K ao nap. 12/IV.21 A V II, III-4 , b r. 2, lis t 166’; B PC X V I, 349, f ran cu sk a vo jna m isija s rp -

skoj V rhovnoj ko m an d i sa br. 1020/C od 11/24. V II 1916.22 A V II, 111-14, br. 2, lis t 167; III-162, br. 11, O. br. 3569; B PC X V I, 350,

d e leg a t p u k o v n ik M ilojević srp sk o j V rhovnoj k o m an d i sa. O. b r. 572 od 15/28. V II 1916. — S a ra j se k a sn ije žalio n a k ra l ja N iko lu ili ta č n ije n a » jednog od n jegov ih p ris ta lic a bez službenog m andata« , k o ji je u v o jn ik e b a ta ljo n a unosio » in trige n a in trige« , i k o ji je h teo da ih p laća , te je u to m sm islu tra ž io da p o sred u je i ru sk i konzu l; S a ra j ga je zbog toga odagnao iz S o luna ( G e n e r a lS a r r a i 1, n. d., 90—91. — S rp sk a v la d a n ač in ila je (9/22. V II) k o ra k i u P e - tro g ra d u da se n a S a ra ja u tiče da H ajd u k o v ića ne p rim a kao p re d s ta v n ik a C rne G ore. ( Л у б у р и ћ , n. d., I, 91—2.)

2,1 В у j о в и ћ, У јед и њ ењ е , 188—9.24 K ao пар. 3/IV. — Z ago rsk i belež i da je S a ra j za sm ešta j b a ta ljo n a n a

b a ta ljo n sk o m sek to ru b io u dogovoru sa is rp sk o m V rhovnom kom andom , i da je b a ta ljo n s tv a rn o treb a lo da u d e u sa s ta v I srp sk e a rm ije . O vakvo re - š ren je bilo je u su p ro tn o s ti sa sam om idejom о dolask.u b a ta ljo n a n a fro n t.

8*


i na arbanaški deo fronta. Pom enutim oficirima to nije bilo dovoljno, nego je Radović, kad se Saraj povratio, ponovo tražio ono što i ranije. Bataljon je stigao u selo Aleksiju i ulogorio se. Radović je obilazio četne kom ande i s njim a nešto poverljivo razgovarao. Za vrem e biva- kovanja u selu masa se opet pod uticajem oficira uzbunjivala, tražeći crnogorsku zastavu, grbove i crnogorsko ime bataljona. Potom su došli u neku bukovu šumu, koja je bila udaljena dva-tri kilom etra od borbenog lanca, i tu im je odreden logor i odmor za nekoliko dana, s tim da posle toga posednu neka sela koja je neprijatelj držao. Tre- ćeg dana crnogorski oficiri sa svojim francuskim kolegama otišli su da pregledaju položaj. Odmah posle povratka oficira počeo je medu vojnicim a kružiti glas da će samo dobrovoljački bataljon ići da zauzme neka tri sela, m ada su tu već izginule dve divizije Engleza, pošto je u p itan ju bila jedna pregledna ravnica bez ikakvog zaklona, koju su Bugari tuk li m itraljezim a. U vojničkoj masi nastala je uzne- m irenost i slučajevi otkazivanja poslušnosti. Pozvan je kom andant divizije kojoj je bataljon dodeljen. General je izveo pred sebe četne i vodne starešine, koje su, ne pitajući ran ije nikoga, izjavile da vojska neće da se bori; kad su zapitani za uzrok, složno su odgovorili da neće da se bore bez crnogorske zastave i crnogorskog naziva bataljona.25

B ataljon je vraćen u selo Aleksiju. Tamo je svaki preko tum ača zapitan da li hoće da ostane vojnik i da se bori u sastavu Bosanskog bataljona; za ostale je rečeno da će biti vraćeni u Solun da predaju oružje i da će odande biti o tpravljeni za Krf. Većina je krenula za Solun. U Solunu su kod ovih ljudi agitovali sa svake strane. Dolazili su srpski oficiri, popovi i drugi da ruže Crnu Goru i njene upra- vljače. Mnogi od onih koji su došli iz Am erike naivno su verovali da će sada zaista b iti upućeni u svoju drugu domovinu. Optimističke prognoze koje su išle za tim da ljude dem orališu širili su uvek isti ljudi. Po dolasku u Solun Radović i Dam janac su tajno posetili Haj- dukovića i iscrpno ga obavestili о događajima. Na osnovu toga Haj- duković je podneo opširan izveštaj vladi. Ova dva oficira zatvorena su po dolasku u logor. Kasnije su druga dvojica pokušala da se preostali deo bataljona prisajedini Esad-pašinom odredu.28

Osnovno p itan je bilo je naziv jedinice. Crnogorski oficiri (koji su, prirodno, bili nosioci dinastičkih in teresa kuće Petrovića i koji bi se utopili u srpskoj masi, te se na drugi način ne bi mogli razviti kao kakav značajniji činilac) i deo zagrejanih pristalica kralj a Nikole nikako se nisu složili s promenom imena. Vojnike je naročito pođbunjivao potporučnik Aleksa Damjanac, tako da se njegova četa prva pobunila. Dam janac je kao čovek bio najagresivniji; na prim er, bar deset puta potezao je revolver na francuskog poručnika koji je bio kom andir njegove čete. K om andant bataljona m ajor Rive, u tv r- divši istragom da su za odricanje poslušnosti najviše k riv i D am janaci Rađović (koji je u m eduvrem enu unapreden za kapetana), naredio

25 Д. В у j о в и ћ (У једињ ењ е, 189) n a osnovu tendenc iozn ih H a jd u k o -v ićev ih m em o ara s tv a r p r ik a z u je d ru k č ije . — K asn ije , u za to čen iš tv u n a K orzici, n ek i b ivši dobrovo ljc i ovako su o b jasn ili svoj p o stu p ak : »I m eđ u narna ne beše čoveka k o ji b i znao k u d će n as n aš p o stu p ak odvesti, p a da n a m to o b jasn i, nego se ludo pustim o , te o tkazasm o poslu šnost n a fron tu .« (ASRS, MUD, Izbeg lička a rh iv a 1917. (nereg istrovano), B. M ilanović d r S vet. R ad o v a-nov iću u P a riz , iz B astije 8. V I 1917.)

28 D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. b r. 608, iz jav a St. M. T eofilovića, A lojza H ovjeckog i Đ. K asav ice 2/15. IX 1917. u Č ervioni, p o sla ta Sv. T om iću n a K rf.

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA

je da se obojica zatvore. P re nego što je Radović zatvoren, H ajduko- vić je poslao poruku da ako ne može da se održi stari naziv, da se bataljon bar zove »I crnogorsko-hercegovačko-bokeški bataljon«. Iiajduković je, isto tako, dao nalog da se jedinica izbori da ostane na starom položaju.27

U m eduvrem enu je Hajduković od P. Plam enca prim io pismoо tome da se sa L ipara neki dobrovoljci šalju u Solun.28 Hajduković je о tome obavestio šefa štaba Istočne vojske i uspeo da dobije dozvolu da poseti logor razoružanih dobrovoljaca. Još iste večeri odo- b ren je je povučeno, te kad je u logoru bio odbijen, Hajduković je u francuskom štabu izveden pred Saraja, koji m u je jarosno izjavio da n ije nikakav predstavnik Crne Gore, da je k riv što su vojnici otkazali poslušnost, da je njegova (Sarajeva) stvar da se brine о crnogorskim vojnicim a koji budu pristizali, a da će Hajduković dobiti isprave da napusti Solun.29 S obzirom da je vodio brigu о žitu, brašnu i drugoj hran i koja se nalazila u magacinima, Hajduković je uspeo da se uz pomoć ruskog konzula održi u Solunu do oktobra 1916. godine. U toku avgusta i septem bra, kad je situacija s bataljonom bila najaktuelnija , Hajduković nije dobijao nikakav odgovor od vlade na svoje izveštaje koji su se odnosili na »crnogorsku vojsku na So- lunskom frontu«, i to zato što je Radović prešao na kurs političke saradnje sa Srbijom .30

Od oko 960 pripadnika bataljona nekolicina je još u selu Alek- siju pristala da se uključi u srpske jedinice. Od ostalih koji su došli u Solun u drugoj polovini avgusta izgledalo je da će se sa n jih 600 još nešto moći uraditi. Sarajevom naredbom posle konferencije sa- vezničkih generala, 20. avgusta 1916. odlučeno je da se Esad-paša sa svojih hiljadu A rbanasa iskrca u Solunu i da zaposedne položaj izmedu italijanskih trupa i srpskog levog krila. Na isti pravac, prem a srpskom levom krilu , trebalo je da krene i Riveov bataljon (u kome

27 Isto . В у ј о в и ћ , У јед и њ ењ е , 189. — P re m a s rp sk im o b av ešten jim a, veći deo b a ta ljo n a traž io je da se b a ta ljo n zove »hercegovačko-p rim orsk i« , što b i s obzirom n a sa s ta v l ju d s tv a b ilo i n a jp r iro d n ije , a te k je d a n deo je zah tevao naziv »crnogorski«. (K ao nap . 12/IV.)

28 O d sto tin e p r i ja v lje n ih za S o lun pošlo je n jih 19; g ru p u je vodio poru č n ik I l ija P. V ukotić iz B a ra ; u n jo j je b ilo 7 G rb lja n a i 6 iz B ra jića , (X p a-б а к, п. п., 158.)

29 В у ј о в и ћ У јед ињ ењ е , 189—90; Л у б у p и h, п. d., I, 95—6. —О k a ž n ja v a n ju jed in ice v id i: G e n e r a l S a r r a i 1, п. d., 91 — V. Z agorsk i p iše da je S a ra j u jed n o m času n am erav ao d a b a ta ljo n izvede p re d ra tn i sud zbog ned isc ip line . (K ao nap . 3/IV.)

30 J . Ћ е т к о в и ћ , n.d. 229—30; A -IIC G , b r. 297/1, s tr . 168/20; CONU, sv. 62, B a jk o v ićev a b io g ra f ija N. H a jđukov ića . S a H ajd u k o v ićem je in te rn ira n u F ra n c u sk u i n jeg o v pom agač u M ak ed o n iji P e ta r V ukčević (D A SIP, CO, sv. IV, Pov. C. b r. 548, L j. Jo v an o v ić P a š iću sa Pov. br. 1051 od 23. IX /6. X1918). Po svom d o lask u u F ran cu sk u , i pošto je av g u sta 1917. postao c rnogorsk i m in is ta r , H a jd u k o v ić je postao m e ta n o v in a rsk ih n ap ad a . R adov ićevo У је- д ињ ењ е je p o s led n jih sedm ica r a ta izvuk lo n jeg o v p o r tre t »iz N ejiskog a l- bum a«, te je rd a v g las k o ji je H ajd u k o v ić uživao tendenc iozno o b ja šn jav a lo n jegov im rad o m u S o lunu : »O ptuživan je, na im e, da je tam o bio saučesn ik n ek ih G rk a u sn a b d ije v a n ju n e p r ija te ljs k ih su m a re n a kao i u p ro d a ji izv je - sn ih p ro d u k a ta n e p r ija te lju , zbog čega su ga savezn ičke v la s ti p ro t je ra le iz S o luna u o k to b ru 1916. godine.« (У једињ ењ е, 13/26. IX 1918, 3.) Journa l de G eneve je povodom n jegovog izbo ra za m in is tra pisao, n a osnovu iz jav a n ek ih p a risk ih C rnogoraca , d a »nije b aš h ra b r io c rnogo rske dob rovo ljce d a se bo re u redov im a s rp sk e vo jske . (К раљ евск и срп ски пресбиро — u d a lje m te k s tu : К СП , П реглед стран е ш там п е — u d a lje m te k s tu : ПСП1, b r , . 6.7..od.. ll. .VII.I1917, 6.) ... .


se tada beleže »Jugosloveni«), ako se u n jem u zavede discipline.31 Kako ponovni pokušaji slanja bataljona na front odnosno vrbovanja pojedinaca nisu uspeli, bataljon je oktobra prebačen na Korziku.82 Jedan broj pripadnika bataljona našao se u Francuskoj, gde su upu- ćeni kao teži ranjenici kao i srpski vojnici.83

Oko 125 dobrovoljaca (od kojih 20 Crnogoraca) iz Bosanskog bataljona ostalo je u M akedoniji. Većina n jih sačinjavala je tzv. Jugoslovensku četu, sastavljenu, izgleda, od dobrovoljaca iz Amerike, koji su tražili ovaj naziv. Ceta je pod starim nazivom (detache- m ent bosniaque) uključena u francuske trupe na bitoljskom frontu. Neki od ovih boraca upućeni su novem bra 1916. u Francusku, a drugi su identifikovani kod Bitolja m arta 1917. godine.34 A prila 1917. godine ova »crnogorska jedinica« nalazila se u Zejtin liku kraj Soluna i u n ju je iz srpskih trupa prebeglo 11 dobrovoljaca (2 iz Crne Gore, 3 iz Bosne, 5 iz H rvatske i Slavonije i jedan Dalmatinac) i jedan Piroćanac, srpski vojnik. Deo odreda je upravo u to vrem e prebačen u M arsej, gde su se u m arinskoj kasarni vodili kao »Ju~ goslovenska četa«.35

Akcija srpskih vojnih krugova u Solunu, a delom u Parizu, dakle, urodila je plodom: »crnogorski« bataljon kao predstavnik vojske crnogorske države je likvidiran, a glavni protagonist idejeо samostalnoj crnogorskoj vojsci uklonjen je iz Soluna, je r nije imao potrebnu podršku crnogorske vlade. Jed ina korist za crnogorski dvor od postojanja i delovanja pom enutog bataljona sastojala se u tome što je saveznička javnost ipak upoznata s postojanjem posebne crnogorske jedinice na makedonskom ra tištu .36 U vezi s tim, neki

31 G e n e r a l S a r r a i l , n . d., 386. — Iak o je kod S a ra ja pao u nem i- lost, H a jdukov ić je jo š uspeo da se b a ta ljo n u p rik o m a n d u je 15 crno g o rsk ih o fic ira i a r t il je ra c a , k o ji su u svo je v rem e b ili u p u ćen i kao in s tru k to r i E sad - pašino j vojsci, a ta d a su s n jo m došli u Solun. (В у j о в и h, У јед ињ ењ е , 188; B PC XV, 453; П. Ш о h, п. п., 194.)

32 В у ј о в и ћ , (У једињ ењ е, 190) g reš i k a d p iše da je b a ta l jo n »kom ple- tan« u k rc a n n a brod . — O d za tečen ih do b ro v o ljaca n a K orzici do p re d k ra j av g u s ta 1918. 90% in te rn ira c a se jav ilo za srp sk u vo jsku . (X p а б а к, п. п. 183.)

33 A -IIC G , CIV, sv. 87, b r. 417 (liste 24 ra n je n ih u T ulonu , 2 u B ordou itd.) br. 112 (B ilećan in n a re d n ik U roš P erinović), sv. 88, b r. 147 (U. Perinović), b r. 781 (M arko B rkić), sv. 95, b r. 1308 (U. P erinović).

34 Л у б у р и ћ , n. d., I, 95; F ran cu z i su fo rs ira li ju g oslovensk i naziv , te se od d o b rovo ljaca u S o lu n u traž ilo da se iz jasne о n jem u (D A SIP, PO 1917, sv. V, g e n e ra ln i k o n zu la t K rfu sa Pov. b r. 1559 od 25. IX/8. X 1917. о šp iju n až i u S o lunu); još av g u sta 1916. g en e ra l S a ra j je želeo d a se b a ta ljo n zove Ju g o slovensk i ( Ћ е т к о в и ћ , n. d. 230); К а н а д с к и гла сн и к , b r. 39 od 8. I l l 1917, 3, dopis ličkog S rb in a J . D. M edića; A -IIC G , CIV, sv. 100, br. 2670, k a p la r 60. fran c , peš. p u k a B osanac M ilan Đ ukić crnogorsko j v lad i, iz B ezansona 4/17. IX 1917; jed n o p ism o iz Ć ikaga, upućeno 23. I 1917. n a ad re su : D e tach e m e n t bosn iaque, C om pagnie Y ougoslave, sec teu r p o sta l 508, A rm ee d ’O rien t, M onastir. ( П а н д у р о в и ћ , n. d., 229.)

35 D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. b r. 346, s rp sk i g en e ra ln i ko n zu l u S o lunu V in trov ić N. P ašiću , sa pov; br. 751, 23. IV/6. V 1917 (podaci o b av ešta jca N. S vrd lanov ića).

36 Iz lag an je V. T erz ića u č lan k u У лога ц рногор ске во јске у П рвом свјет- ском рату (Историјски за п и с и 1/1954, 60) m alo o d u d a ra od s tv a rn o g s tan ja , p o jed n o s tav ljen im i n e tač n im p rik azo m p o s tan k a ovog b a ta ljo n a . V. T erzić p iše da su b iv š i d ob rovo ljc i iz c rnogo rske vo jske »h te li da fo rm ira ju je d a n b a ta ljo n ili p u k i da za jedno sa S avezn ic im a u č e s tv u ju u b o rb am a n a S o lun - skom fro n tu . S rp sk a v la d a je to n a jene rg 'ičn ije odbila , tražeć i d a se sa tim lju d s tv o m p o pune srp sk e jed in ice . T ako da je došlo do k ru p n o g inc iden ta . P ošto ih s rp sk a V rh o v n a k o m an d a n ije h te la da p rim i, p rim ili su ih F ran cu z i pod sv o ju k o m a n d u . . .« Po T erz iću su navodno sam e fra n c u sk e v la s ti p r i li- kom p reu z im an ja k om ande n a d b a ta ljo n o m fo to g ra fisa le jed in ice sa n jih o v im zastavam a.

BOBBA SRBIJE I CRNE GORE ОКО DOBROVOLJACA

italijanski listovi su još u septem bru 1916, kad bataljona kao borbene jedinice stvarno vise n ije bilo, na osnovu obaveštenja neim enovanih Crnogoraca, donosili prosto fantastične vesti, na prim er о 8.000 naoružanih Crnogoraca u Sarajevoj arm iji koji se bore uz Srbijance i Ruse.37 Na ovu je vest, prirodno, odmah reagovao predsednik srp ske vlade, tražeći od srpske Vrhovne kom ande i moleći generala Saraja da dem antuju ovakvo pisanje strane štam pe i da sa Solun- skog fronta ne dozvoljavaju vesti о crnogorskom odredu.'18

V. ■—■ Bivši crnogorski dobrovoljci i Crnogorci rasuti po jedinicama srpske vojske и Makedoniji 1916— 1918. godine

Dobrovoljci iz bivše crnogorske vojske nalazili su se rasu ti u vise srpskih jedinica. Približan broj grupa rasporedenih dobrovoljaca nije moguće u tv rd iti za sve vrem enske preseke; nešto je lakše sabrati vesti о pravim Crnogorcima u srpskim trupam a. Decembra 1917. srpska Vrhovna kom anda tražila je podatke о ukupnom bro ju dobrovoljaca Crnogoraca po arm ijam a. U I arm iji bilo ih je 138, i to u Moravskoj diviziji 36, u Bataljonu Srba dobrovoljaca 10 (od kojih jedan sveštenik), u Dunavskoj diviziji 80 (od kojih jedan neborac), u Drinskoj diviziji 12 (od kojih četiri neborca), a 21 Crnogorac nalazio se na rashodu. U II arm iji bilo ih je tada svega 331 Po jednom razradenom spisu od 21. IX/4. X 1918. činovnika Crnogoraca po pozadinskim jedinicam a bilo je 53, podoficira 193 i vojnika i kaplara 404. Od jedinica gde ih je bilo nešto vise treba pomen.uti II peša- dijski puk sa 84 podoficira i 197 vojnika, I puk sa 10 podoficira i 17 vojnika, III puk sa 19 podoficira i 18 vojnika, VI puk sa jednim podo- ficirom i 48 vojnika, VII puk sa 34 vojnika, XXI puk sa 13 podoficira i 6 vojnika, XX II puk sa 26 podoficira i 24 vojnika.2 Ovde su svakako uračunati ne samo oni rodom iz Crne Gore nego i mnogi bivši crnogorski dobrovoljci (njih oko 650 u srpskoj vojsci sredinom1916. godine). Oktobra 1918, pošto su završene glavne vojne operacije, Srpsko m inistarstvo vojno je, prem a prikupljenim podacima, moglo saopštiti da ljud i iz Crne Gore ima 219, od kojih n jih 161 iz Amerike, na ukupno 21.000 dobrovoljaca, koliko ih se efektivno nalazilo u jedinicam a.3 U pom enute cifre ne treba sum njati, je r je

37 K SP, P S Š b r. 28 od 1. X 1916, 11 Messagero 26. IX 1916.38 A V II, III-162, b r. 11; D A SIP , CO, sv. I, Pov. b r. 7372) J u r iš ić - š tu rm

kao d e lega t p red sed n ik a M in ista rsk o g sav e ta V rhovnoj ko m an d i iz So luna 18/31. X 1916.

‘ A V II, I I I—21, br. 2, lis t 42‘; I I I— 162, br. 11; IV /1—81, br. 84. — N ovem bra1917. u V ard a rsk o j d iv iz iji (II a rm ija ) b ilo je 16 C rnogoraca , došlih iz A m erike ; n jihovo d rž a n je je b ilo »posle rđavo , u b o rb u neće d a idu, v a n b o rb e tak o d e rđav i« ; n a su p ro t n jim a , dobrovo ljc i iz A u s tro -U g a rsk e i o sta li »A m erikanci« su pozitivno ocenjen i. (AVII, I I I— 111, br. 5, I I a rm ija V rhovno j ko m an d i sa O. br, L ju b a — 10 5 64. —nalog r— 1687

2 A V II, I I I— 162, b r. 11, a k t K. Pov. F. Đ. O. b r. 13521. — P re m a izv eš ta ju m iru s tra vo jnog M. R ašića S rpsko j V rhovno j k o m an d i od 20. IX 13. X 1918, C rn ag o raca u S rp sk o j vo jsc i b ilo je ; o fic ira 90, č inovn ika 93, podofic ira 191 i v o jn ik a oko 470. (AVII, I I I— 162, O. b r. 30049.)

3 B PC X X X , 92; A V II, I I I— 111, br. 3, a k t m in is tra vo jnog V rhovnoj ko m and i O. b r. 13843 od 4/17. X 1918. — M in is ta r za a g ra rn u re fo rm u po tp isao je 14. V III 1924. d v a sp iska d o b rovo ljaca i ko m ita iz C rne G ore, k o jim a se im ala d o d e liti zem lja u V ojvodin i; u p rv o m sp isk u bilo je 111 a u d ru g o m 201. P o seb an sp isak iz B oke sad ržav ao je 132 im ena. (C e tin jska Н ародна Р и је ч 28. V II 1924, 1.). B ilo je z a te zan ja da se d o b rovo ljc im a iz c rnogo rske vo jsk e p rizna do b ro v o ljačk i s ta tu s . О tom e v id .: C. Ђ у р а ш к о в и ћ , Р и је ч д ви је о Ц рној Гори и њ ено м п о с л е д њ е л господару, Б ео гр ад 1924, 43.

120 — BOGUMII, HRABAK

tadašnjoj srpskoj propagandi odgovaralo da prikazuje borbeno anga- žovanje Crnogoraca u redovim a srpske vojske.4

Dobrovoljaca iz bivše crnogorske vojske bilo je najviše u Bata- ljonu Srba dobrovoljaca. Bivši crnogorski dobrovoljci upućivani su u ovu jedinicu odmah po svom opredeljivanju za srpsku vojsku. No pojedinačno, pom enutih dobrovoljaca bilo je i u drugim jedinicama. Neki od oficira iz bivše crnogorske vojske kao i mnogo dobrovoljaca bez čina poginuli su u jesenjim borbam a 1916. godine na bitoljskom delu fronta.5 U jedinici je na jp re vladala uzorna disciplina i nije se govorilo о obećanjim a prim ljenim na Krfu, iako ona nisu ispunjena; m ada je jedinica form irana iz političkih rasloga, prim ala je zadatke kao i svaka druga operativna jedinica. U о vom bataljonu, posle p retrp ljen ih velikih gubitaka, u jesen 1916. godine, došlo je do otkazivanja poslušnosti. N ajpre su se (18/31. oktobra) javila na četni raport dva Bokelja iz 1. čete u ime svih Bokelja i dva Hercegovca u 2. četi u ime svih Hercegovaca u bataljonu, tražeći da se oni koji su došli iz crnogorske vojske vise ne upotreb ljavaju za borbu, dok ne budu došli do svojih granica; navodili su da su im takvo obećanje dali kad su na K rfu stupili u srpsku vojsku i da je glavni m otiv da ovako postupe činjenica da ih je već dve trećine dalo živote i da bar preostali treba da udu kao oslobodioci u svoje krajeve. U istom smislu potporučnik-dobrovoljac Sava Milićević je napisao molbu, prosleđenu redovnim službenim putem , tražeći da se donese rešenje u vezi sa datim obećanjima. K om andant bataljona podneo je0 ovome rapo rt/'

B ataljon Srba dobrovoljaca (jačine 325 ljudi, od kojih 197 boraca) 24. Х/10. XI 1916. nalazio se u rezervi M oravske divizije, ubi-

* U p u b lik ac iji: Б . Б р ђ а н и н , П р о гр а л за у је д и њ е њ е С рбије и Ц рне Горе, К р ф 1917 (iza ko je je s ta ja lo C rnogorsko o d e ljen je S rpskog m in is ta rs tv a in o s tra n ih dela, i k o ja je š ta m p a n a u 3.000 p rim e ra k a te r a s tu ra n a n a S o lun - skom fro n tu u A m erici) о ovom e je p isano (33): »Ono m alo C rnogoraca, što je izašlo iz C rne G ore sa srp sk o m vojskom , to je n a S o lunskom fro n tu , a n e k i od n jih pošli su u ru sk u vo jsku . P o red svih, dolazi i poneka če ta dobrovo ljaca , C rnogo raca iz A m erike, da se b o re za slobodu izgub ljene o tadžb ine; dak le , C rnogorci i danas, p o red sv ih svo jih n esreća , u koliko im sile d o p u šta ju , v rše svo je s rp sk e dužnosti, kao što su je u v ije k vršili.«

5 P o tp o ru čn ik b ivše c rnogo rske vo jske K rs to Đ. B je lica poginuo je 6/9. IX 1916. kod se la B orešn ice a r a n je n i su p o tp o ru čn ic i Y uko M. L u b u rić i P a š tro - vić N iko L. K ažan eg ra 6/19. IX 1916. kod se la B orešn ice (AVII, I I I—435, br. 4; V— 19—III , b r. 18; X — 17b—III , b r. 2 v, lis t 1—2); k a p e ta n iz 5 peš. p u k a Boško V. B u la tov ić , K olašinac, pog inuo je 5/18. IX 1916. (Gitulja poginulih , u m r l ih i nesta lih oficira, Ратник, XI/1921, 137). N a po loža ju C uke ra n je n je 29. IX 1916 p o tp o ru čn ik M ilovan M. G utić (AVII, V— 19—III, 1916). U zav ršn im bo rb am a1916, p a k p og inu li su s tu d e n ti p ra v a M ilo P r l ja iz L ju b o tin a i M ita r M rgudović. (С рпске Н овине , 1. i 3. X II 1916 i Глас Ц риогораца, 19. II/4. I l l 1917.) Od om lad in aca se po m in ju : Pešić, Popović, R,aičković, Đ urović, M arjanov ić , od k o jih su n ek i sv akako pa li kao bo rc i »C rnogorskog« b a ta ljo n a .

6 A V II, I I I— 111, b r. 6, s rp sk a V rh o v n a k o m an d a sa O. b r. 17478 im en o v a- nom is led n ik u d o stav lja a k t 1 (br. 86) i 2. čete. U im e B okelja is tu p ili su M arko M artin o v ić i Savo P av ićev ić , a u im e H ercegovaca p o tp o ru čn ik Savo M ilićević1 n a re d n ik M aksim Je lača . G o rn ja o b ećan ja navodno su dali: 31. ja n u a ra p o tp u k o v n ik D rag o lju b M ihailov ić odnosno m a jo r L j. B orisav ljev ić , p re d m in i- s tro m p ro sv e te L j. D avidovićem , a 2. fe b ru a ra n ače ln ik š ta b a V rhovne k om ande g en e ra l P. B ojović i m in is ta r v o jn i g en e ra l B oža T erzić. O bećan ja su n a K rfu d av a li i do b ro v o ljačk i p rv ac i A n dro L ubu rić , M aksim Je lača , M iljko Popović, Savo M ilićević i d rug i, za k o je se znalo d a o d rž a v a ju veze sa p red s tav n ic im a s rp sk e v lade. Savo lVIilićević je n a sa s lu ša n ju iz jav io da »kad su b ili n a K rfu obećano im je : da će on i o b razo v a ti je d n u sam o sta ln u kom andu , k o ja neće s tu p a ti u b o rb u do g ran ica n jih o v ih p o k ra jin a ; d a će se u srp sko j vo jsc i p r i- zn a ti sv i č inovi on im a k o ji su ih im a li u crnogo rsko j vo jsc i i d a se neće p rim e - n jiv a ti s tro g a d isciplina«.

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — J 2 ]

vakovan na jednoj usamljenoj kosi istočno od sela Zivonje. Te ve- čeri bataljon је dobio naređenje da najdalje u toku nastupajuće noći uđe u sastav Dunavske divizije. Dobrovoljci su, m eđutim , če- kali naredbu, kojom bi sc donclo rcšcnje po njihovim traženjim a. Tri i po časa posle prim ljenog naređenja kom andiri 1. i 2. čete izve- stili su kom andanta bataljona da vojnici mole da ostanu u bivaku do rešenja p itan ja njihovih molbi; kom andiri druge dve čete izve- stili su da se jedan deo njihovih vojnika ne sprem a i da se solida- riše sa onima koji traže da se ostane na m estu. Na ponovljeno nare- đenje sprem ili su se i pošli: iz 1. čete 18, iz druge n jih 7, iz 3. — 45, iz 4. n jih 16, svega 86 ljudi; ostalo je 110 vojnika, koji su izjavili da ne žele da se pom ešaju sa ostalom srpskom vojskom, nego traže da se jedinica posebno vodi i da se ispune data obećanja.7 Uzimajući u obzir niz okolnosti i razloga8, specijalni islednik predlagao je da »po ovoj stvari ne bi trebalo ništa dalje rad iti u pogledu kakve krivične odgovornosti, je r bi to udilo našim nacionalnim ciljevim a i bojati se, da ne bi imalo hrđavih političkih posledica u pokraji- nama, zbog kojih se sve ove žrtve podnose«. Specijalni izaslanik je bio m išljenja da se ljud i iz A m erike »kao ljud i širokih pogleda mogu dobro i zgodno iskoristiti«. Po učinjenoj pojedinačnoj istrazi u sve četiri čete, od 117 ispitanih boraca samo se n jih 20 opredelilo za dalje izvršavanje borbenih zadataka.9 B ataljon ipak nije rasturen.

Rezime specijalnog islednika pružio je realistički pogled na delatnost i držanje bataljona. »Iz celokupne istrage po ovom pred- metu, — pisao je potpukovnik Jovanović, — jasna se slika dobija, da je ljudstvo koje sastavlja ovaj bataljon pridobijano od nadležnih iz političkih razloga pod obećanjem, da se, ako pristupe srpskoj vo jsci, neće uvoditi u borbu sve do granica njihovih pokrajina, pa kada su dovedeni na ovaj fron t kao form irani B ataljon Srba dobrovoljaca, zbog prilika u ко j im a smo se nalazili, m orali su b iti upotrebljeni na ona m esta i uvesti ih u one borbe, gde su nadležni nalazili za oportuno. M ada su ovi ljud i prišli srpskoj vojsci pod izvesnim uslovima a naročito da se neće uvoditi u borbe, u vrem enu kada je bila jaka agitacija drugih političkih stru ja, ipak su u vrem e borbi u kojim a su povrem eno učestvovali i to od 30. avgusta pa do 20. okto-

7 A V II, I I I— 111, br. 6, š tab V rhovne ko m an d e K. b r. 8435, izvešta j sudskog p o tp u k o v n ik a V lad. S. Jovanov ića , iz S o luna 17/30. X I 1917 n ače ln ik u š tab a V rh o v n e ko m an d e (na 14 gusto k u can ih s tra n a , a n a osnovu is tražnog m a te r i ja la od neko liko s to tin a s tran ica ).

8 N ije b ilo p o bune i sukoba, u d a lje n o s t od o sta le vo jske , uslovno p r is tu - p a n je srp sko j vojsci, n ije bilo n a m e re d a se iskaže ja v n a n eposlu šnost nego že lja d a se d o b ije re še n je m olbe, v e lik i deo n ije služio vo jsku .

9 S lična su d b in a k o ja je zad esila u re la tiv n o k ra tk o m v rem en sk o m ra sp o n u i dob rovo ljce u »B ata ljo n u B ošn jaka« , pod fran cu sk o m kom andom , i one u B a ta ljo n u S rb a dob rovo ljaca , pod srp sk o m kom andom , sv ak ak o je raz log da su v e ro v a tn o još sav rem en ic i o v ih d o g ad a ja k a sn ije slili u p am će n ju uspom enu n a ove dve p o sebne jed in ice . T ak v a slivena v e rz ija n a laz i se i kod V. T erzića (n. n., 60). On, na im e, p iše d a je n a p ro te s t s rp sk e v la d e zbog o b ja v ljiv a n ja fo to g ra fija c rnogorskog b a ta ljo n a i z a s tav a C rnogo rsk i b a ta ljo n p rom en io im e u B a ta ljo n S rb a dob rovo ljaca . N a d a lj i zah te v s rp sk e V rh o v n e k om ande b a ta ljo n je p o slan n a n a jtv rd i se k to r fro n ta kod L e rin a i do cn ije n a K a jm a k č a la n (S ta rikov grob). P ošto je b a ta ljo n zbog v e lik ih g u b ita k a bio sveden n a jed n u treć in u , s rp sk a V rh o v n a k o m an d a je n a re d ila d a se n jeg o v im ostac im a popune srp sk e jed in ice , je r n ije žele la d a se b a ta ljo n p o p u n i n o v o p ris tig lim d o b ro v o ljc im a iz p rek o o k ean sk ih zem alja . L ju d stv o b a ta ljo n a odbilo je da izv rši tak v o n a red en je , te je razo ru žan o i sm ešteno u logor sa žicam a, u V ertekop , gde su dob rovo ljce ču v a li fra n c u sk i Senegalc i, kao da su u p ita n ju b ili zarob ljen ic i.

J2 2 — BOGUMIb HRABAK

bra t.g., svojim hrabrim držanjem. postigli takav uspeh da je kom andant I arm ije, usled njihovog držanja na položaju »Zvezda«, kada je 70 ovih vojnika zadržavalo do potrebnog m om enta 30 puta jačeg neprijatelja, bio pobuden da 2. četu Bataljona Srba Dobrovoljaca naročitom naredbom od 27. avgusta t.g. O. br. 2149 pohvali i njihovo herojstvo istakne, a broj gubitaka u ovim borbam a, na ime poginulih 51, ran jen ih 208, kontuzovanih 244, nestalih 17, svega 300, jasan je dokaz о hrabrosti, patriotizm u i poim anju prilika u kojim a se nalazi cela nacija.«10

Za razliku od crnogorske vlade, koja je želela da za poslednje dane ra ta poštedi od borbe bivše crnogorske dobrovoljce, srpska vlada je tokom 1916. godine nastojala da borbom svojih trupa stekne što više političkog kapitala kod svojih saveznika, te n ije štedela ni svoje vojnike, a kamoli dobrovoljce. Ne samo oni iz bivše crnogorske vojske nego i svi drugi dobrovoljci ginuli su u masi, samo, za razliku od bivših crnogorskih dobrovoljaca, nišu masovno tražili da ne budu vise upotrebljeni u borbi. Posle velikih gubitaka krajem 1916. i posle stečenih ra tn ih lovorika na Solunskom frontu, srpska vlada počinje da štedi ljude, tim pre što se zbog iscrpenosti i revolucionar- nih dogadaja u Rusiji u samoj srpskoj vojsci javila ozbiljna kriza. Tokom 1917. godine Pašić je bitno izmenio svoj stav i prem a preo- stalim dobrovoljcim a iz bivše crnogorske vojske, želeći da ih upotreb i u poslednjim danim a ra ta u Crnoj Gori, upravo kao i kralj Nikola. Zbog ovako izm enjene orijentacije verovatno je i došlo, decembra 1917, do traženja podataka o ukupnom bro ju samo Crnogoraca po arm ijam a.

Nekoliko nedelja posle istupa Hercegovaca i Bokelja iz bivše crnogorske vojske preduzete su opsežne m ere da se Bataljon Srba dobrovoljaca priprem i za borbu. Naredba m inistra vojnog predvi- dala je: a) da se za kom andire četa odrede oficiri koji im aju smisla i sposobnosti za nacionalno-politički rad (tj. za elastičniji rad u korist velikosrpske politike) i tak ta da vode slični borački elem enat (za jednog od četnih kom andira preporučen je a rtiljerijsk i kapetan Vo- jin Tunguz, sin starog hercegovačkog serdara Pera Tunguza); b) da za vodne oficire uzmu, pored Srbijanaca, i oficire dobrovoljce poreklom iz Hercegovine i Boke, Nikšićke i Moračke nahije, Kuča i B je- lopavlića, za koje se pretpostavljalo da su pouzdani (posebno su pre- poručeni Ali ja Kurtović i neki Sadžak); с) da se iz bataljona postupno i zgodnim načinom uklone elem enti čije bi prisustvo bilo u suprot- nosti sa zadacima bataljona; d) da se u bataljon radi pojačanja uvrste samo pouzdani Bokelji i Hercegovci, a od Crnogoraca samo oni iz Nikšićke i Moračke nahije, odnosno Kuča i Bjelopavlića, kao protivnici crnogorskog separatizm a. Borci takvog bataljona tre balo bi da posluže kao siguran i privlačan kadar za nove elem ente po dolasku u svoj radni kraj. Zanim ljiv je sledeći odeljak u direkti- vama: »Inače celokupan vaspitni rad u bataljonu razvija ti u duhu ideje nacionalnog jedinstva i uništavanja provincijalnog separatizma; m edutim , naročito obratiti pažnju da se p ri tom e ne vredaju Crnogorci kao deo našeg naroda, u kome su samo još pojedinci, m a- hom zainteresovani, prestavnici separatizma.« Ovo je m inistar vojni

10 K ao nap . 7/V — N ared b e sa pohva lom о d rž a n ju d o b ro v o ljaca b a ta ljo n a iz sep tem b ra 1916. i fe b ru a ra 1917. v id .: kod Л у б у р и ћ а , n. d., I, 150—4.

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — J2 3

Teraić sm atrao da naročito treba da naglasi, »pošto mnogi Hercegovci i Bokelji, u m ržnji protivu, Crnogoraca ne prave ovu razliku«11.

Oni dobrovoljci iz bataljona koji nisu hteli da se bore upućeni su na rad u kamenolome.12 Mnogi, pak, od onih koji su ostali u borbenim redovim a nagrađeni su činovima. U grupi od 17 narednika koji su poslednjih dana m arta 1917, u Bataljonu Srba dobrovoljaca proizvedeni za potporučnike nalazili su se i neki koji su govorili da im je taj čin dodeljen još u Crnoj Gori. U to vrem e u ovaj ba ta ljon su nam erno upućivani samo Hercegovci, i to oni koji dotada nisu bili u ovoj jedinici, pa i srpski vojni obveznici poreklom C rnogorci, i to bez veće provere da li su politički sigurni.13 Pojedinci u bataljonu nisu mogli da se prim ire ni k rajem 1916. godine. Jedan narednik, na prim er, govorio je 10/23. decembra), bataljonskom barjak ta ru da se slikaju i da sliku upute crnogorskom m inistru vojnom; u m eduvrem enu bi pom enuti narednik tražio da ga prem este u vaz- duhoplovstvo i upute na kurs u Francusku; kad bi tamo stigao, on bi otišao u Bordo da crnogorskoj vladi izloži »šta se ovamo radi«; narednik je pričao da pozitivno zna »da je kralj Nikola skupio samo u Ita liji 8.000 vojnika, a da su crnogorski ljud i otišli u A m eriku da se tam o skuplja ju i da im aju velikog uspeha«; neposredno, narednik se sprem ao da bez dozvole dode u Solun i da tu barjak ta ra upozna »sa kim treba«, tj. sa poručnikom Novicom M irovićem.14

“ A V II, I I I— 16, br. 1, 139—9; I I I— 111, b r. 1; B PC X X , 1006—7, a k t m in i- s t ra vo jnog Pov. F. Đ. O. br. 3549 od 26. X I/9. X II 1916. V rhovnoj kom andi. P red loženo je d a se po ov im i sličn im p ita n jim a tra ž i i m iš ljen je k o m an d an ta b a ta ljo n a , k o ji je ocen jen kao srećno izab ran , i zam oljeno je da m u se dozvo- lja v a da od lazi u Solun, n a razgovo re u M in ista rs tv o voino. — K o m an d an t b a ta ljo n a S rb a do b ro v o ljaca obavestio je V rh o v n u k o m an d u 19. X II 1916/1. I 1917о C rnogorcim a: »C rnogorci k o j i s e s a d a n a laze u b a ta ljo n u n isu n ič im d a lip o v o d a da se p o su m n ja u n jih o v u o d anost n am a. C rnogorce ne tr e b a o tu d iv a ti od nas, je r m ed u n jim a im a n a jv a tre n i j ih p ro tiv n ik a rež im a k o ji je v ladao u C rnoj G ori. Ip ak , tre b a b it i obazriv p rilik o m n jihovog p r im a n ja i u p u ć iv a n ja u ovaj b a ta ljo n , je r m ed u n jim a im a i v e lik ih p riv rž e n ik a s ta ro g rež im a u C rnoj Gori«. (AVII, I I I— 111, b r. 6).

12 А. К о v a Č, Im pres i je iz jed n e epohe, Z ag reb 1923, 454—5. Za n jih je rečeno i sledeće: »Oni v iše neće b it i u p o tre b lja v a n i n a fro n tu , je r im je b a ta ljo n bio s tra šn o p ro re d e n u b o rb am a n a G run ickom visu.«

13 A V II. V— 56—X VI, b r. 12, a k t b a ta ljo n a S rb a d o b ro v o ljaca sa b r. 5493 od 14/27. I l l 1917, k o jim su p o sla te zak le tv e n ovop ro izveden ih s rp sk ih o fic ira (Niko K ažan eg ra , M ilovan G utić, Savo M ilićević, B ogdan B abić, B lago je A lb i- jan ić , R adoslav H ere ta , D ušan P rica , I l ija B a tin ica , L u k a M artinov ić); D A SIP, CO, sv. I, an o n im n a d o stav a nedovo ljno obaveštenog k ritič a ra , H ercegovca ili C rnogorca, p o tp isan a sa »P osm atrač , u logo ru S rb a dob rovo ljaca 23.I l l 1917«, u p u ćen a po svoj p rilic i Sv. Tom iću. U vezi s p o m en u tim u n a p re - den jem ovaj »posm atrač« je p isao : »Izbor je p rom ašio cilj, je r ti lju d i iako su d ob ri i p o šten i S rb i i ako zbog p r ilik a (su izab ran i), n isu sposobni za čin k o ji im je da t« ; tre b a lo je »g ledati n a ono što je n a jg la v n ije — d a b a r im a ju ug leda u svom e d ru š tv u i v red n o s t u k ra je v im a iz k o jih su, a li to su većinom rad en ic i iz A m erike, k o ji su davno sv ak u vezu sa svo jim k ra je v im a pogubili« ; ovakv i potezi sam o izaz iv a ju p ro tiv d e js tv o : »N ik ita d a je ne znam što dao, ne b i ovoliko m ogao za sebe postić i; d ak le , m i za n je g a svo jom neum esnošću radim o!« M eđu » n a jo b ičn ijim radn ic im a« nalaz io se i Savo M ilićević, k o ji je , m edu tim , kao p o tp o ru čn ik p o p u la r isan , je r su ga u B ju ti (M ontana) dob ro zn a li n jegov i d rugov i ru d a r i (n ju jo ršk i Србобран, 9/22. I l l 1917, 3). M ilićević je, izgleda, i p re ovog' av an zo v an ja sm a tra n u jed in ic i za p o tp o ru čn ik a . —• P osle ovoga p ro izvod - stv a m o ra la se obezbed iti i egz is tenc ija crno g o rsk ih podoficira . Z bog to g a je s rp sk i m in is ta r v o jn i n a red b o m F. Đ. O. b r. 35518 od 12/25. I l l 1917. p redv ideo da će c rn o g o rsk i i d ru g i s tra n i podo fic iri im a ti u srp sk o j vo jsci is te p rin ad lež - nosti kao s rp sk i podoficiri. (A VII, I I I—436, b r. 4, № 2168.)

14 D A SIP , CO, sv. I, d ru g i p rilo g a k tu gen era ln o g k onzu la u S o lunu V in- tro v ića N. P ašiću P . br. 3286 od 13/26. X II 1916, p rem a sao p š ten ju po v eren ik a N. S v rd lanov ića ,

124 BOGUMIL HRABAK

Srpski m inistar obaveštavao je svoju Vrhovnu kom andu *još pre pom enutog slučaja da se u Solunu i okolini nalazio izvestan broj crnogorskih agenata i da su novi postupno pristizali iz Italije; oni su imali zadalak da kod dobrovoljaca u pozadini a narocito po bolnicama stvore protivsrbijansko raspoloženje. Da bi se odstranio uticaj ovih agenata, pa i da bi se oni pohvatali, kao i da bi se moglo voditi računa о dobrovoljcim a koji su dolazili ili s fron ta u Solun i u bolnice po drugim mestima, ili su stizali iz drugih zem alja da bi stupili u srpsku vojsku, m inistar vojni je predlagao da se u Solunu smesti nekoliko pouzdanih ljudi iz neoslobodenih krajeva (Bosna, Hercegovina, Dalmacija) i Crne Gore; njegov je predlog bio da se oslobode boračkih obaveza i da m u se stave na raspoloženje: Trebi- njac D ragutin Kolaković (iz VII puka, inače poverenik M inistarstva inostranih dela), Danilo Lozanić iz Sremske Mitrovice, Stočanin Maksim Jelača i Nevesinjac Risto Guzina (sva trojica iz Bataljona Srba dobrovoljaca).15 Istoga dana M inistarstvo vojno poslalo je V rhovnoj kom andi poseban akt s podacima о A ndriji Luburiću, uči- telju , novinaru i političkom radniku. M inistarstvo je sm atralo da bi se Luburić mogao vrlo korisno upotrebiti za agitaciju kod dobrovoljaca i za davanje podataka о ljudim a, narocito iz Hercegovine, Crne Gore i Boke. Na osnovu toga Vrhovna kom anda je zatražila da se Luburić uvek pušta u Solun kada se u vezi s tim M inistarstvo vojno bude obratilo.10 A ndrija Luburić, M. Jelača i R. Guzina s pro- leća 1917. godine bavili su se duže vrem ena u Solunu, i to je mno- gima u Bataljonu Srba dobrovoljaca bilo »zagonetno«, pre svega zato što »u Solunu ne živi se od vazduha«; i u bataljonu se znalo da oni dočekuiu i ispraćaju Hercegovce na solunskoj železničkoj stanici, a za Jelaču se govorkalo da se pridružio agentim a kralj a Nikole (Milanu Kovačeviću i Sćepanu Varoščiću).17

Borba protiv agenata kralj a Nikole u M akedoniji nastavila se i tokom 1917. godine, je r su ovi i dal je agitovali m edu dobrovoljcima. Srpske vlasti u stopu. su p ratile sve sum njive Crnogorce i nastojale su da im onemoguće agitacioni rad. U srpskom M inistarstvu vojske, pod neposrednim rukovodstvom m inistra, obrazovan je na- ročiti biro, koji je imao da se bori protiv ljudi d inastije Petrovića. Srpski kontraobaveštajci nosili su uniform u, ili su bili na stalnom bolovanju, da bi se lakše kretali. Pored toga, posebni* propagator! su obilazili jedinice u ко j ima je bilo Crnogoraca ili bivših crnogorskih dobrovoljaca, šireći m edu njim a misao о u jed in jen ju na velikosrpski način. Bilo je slučajeva da pom enuti dobrovoljci, iako su se nalazili u srpskoj vojsci, nisu dozvoljavali da se vreda kralj Nikola, govoreći da се о u jed in jen ju b iti reči posle oslobodenja.18 Pored

15 A V II, I I I— 162, b r. 11 i I I I— 16, b r. 1, lis t 139, a k t m in is tra vo jnog B. T erzića sa Pov. F. Đ. O. br. 3298 od 26. X I/9. X II V rhovnoj kom and i. N ačeln ik š ta b a V rhovne ko m an d e složio se s ov im p red lozim a. — M edu ove ag en te iz I ta l i je sp ad a li su, p re svega, Jo v a n Č ubranov ić , N iko la K a tin sk i i lju d i n jih o - vog k ru g a , k o ji su se u R im u d o b rovo ljno ja v lja li za s rp sk u vo jsku . (X p a 6 a k , n. n„ 157; A V II, I I I—436, b r. 2, № 757 od 15/28. V III 1916.)

18 A V II, I I I— 14, b r. 6, M in is ta rs tv o vo jno V rhovnoj k o m an d i sa Pov. F. Đ. O. b r. 3299 od 26. X I/9. X II 1916.

17 A non im na d o stav a »P osm atrača« . (Kao u nap . 13/V.) — U So lun su m a r ta 1917. d o veden i i n ek i s rp sk i o fic iri iz tru p e , da u S o lu n u i n a f ro n tu ra d e n a u je d in je n ju S rb ije i C rne G ore (D ASIP, 10. I l l , Pov, C, br, 117, ppot, V uk M. K arad ž ić N. P ašiću p ism om ocj 16/29. V III 1917.)

18 В у j о в и ћ, У јед и њ е њ е , 190— 1. i 197. ........

BORBA SRBIJE I CR.NE GORE OKO DOBROVOLJACA — 125

toga što se želelo da se u političke i obaveštajne svrhe iskoriste pojedini Crnogorci ili bivši crnogorski dobrovoljci, ipak se pazilo na dobrovoljce koji su se ponašali podozrivo.19 Ovakva obaveštajna delatnost srpskog M inistarstva vojnog, pored rada Obaveštajnog ode- Ijenja Vrhovne komande, samo potvrduje da je p itan je crnogorskih dobrovoljaca u srpskoj vojsci od k raja 1916. godine steklo politički karak ter i postalo predm et bavljen ja srpske vlade i operativna stavka u n jenim ratn im ciljevima. Niže će se videti da je protiv- crnogorska aktivnost obuhvatala i Crnogorce srpske državljane i oficire.

Posebno p itan je predstavljali su Crnogorci koji su bili sa Esad- -pašom, koji je u jesen 1916. došao u Solun, i Crnogorci nastanjeni u Solunu. N jihov »štab« nalazio se u jednoj kafani (»Neon Faleron«) a duhovni inspirator bio im je crnogorski poručnik Novica Mirović, koji bi ih skupljao na partiju šaputanja i iščitavanja pisam a nasamo pre o tvaran ja debate. Ovoj se grupi početkom februara 1917. pri- ključio Vuksan Nikolić, koji se često vidao u O perativnom odeljenju srpske Vrhovne kom ande20. Sa M irovićem još u Esad-pašinom odredu zajedno je radio i bio povezan sa N. Hajdukovićem crnogorski pot- poručnik Rako Đurković (štabni oficir knjaza P e tra u Budvi i lični p rija te lj njegovog ađutanta, ran ije um ešan u Nastićevu aferu), koji je uspeo da bude prim ljen u srpsku vojsku.21 Kada su se francuske vlasti uverile da je delatnost M irovićeva destruktivna, on je s proleća 1917. in te rn iran u Francusku. Njegovim odlaskom rad su nastavili crnogorski oficiri Ilija Vukotić, Radonja M arković i P e tar Đurišić, koji su prim ljeni u srpsku vojsku, a pre toga su se nalazili u Miro- vićevom društvu. Potporučnik Vukotić, koji se juna 1917. nalazio u oficirskom depou u Mikri, nadajući se da će dobiti raspored, doneo je u kuću solunskog fotografa St. Čortolića zavežljaj pun crnogorskih kokardi, za koje je u tvrdeno da ih je N. Hajduković dobio od crnogorskog konzula u Rimu.22 Kada su ostaci Esad-pašinog odreda

19 N a p rim er, k ad a je V rh o v n a ko m an d a o b av eštav a la , u jesen 1917, da će m u p o sla ti 70 do b ro v o ljaca za p o p u n u p u k o v a S u m ad ijsk e d iv izije , nag 'lasila m u je, n a osnovu o b av ešten ja iz M in is ta rs tv a vojnog, d a je Z ag rep čan in M ato G a tu lin , k o ji je 12/25. V III 1917. došao sa g rupom do b ro v o ljaca sa K rfa , »veom a n epouzdan i da je v e ro v a tn o c rnogo rsk i agent«. (AVII, I I I— 111, b r. 5, V rh o v n a k om anda k o m a n d a n tu II a rm ije sa b r. 19625 od 22. X I/5. X II 1917). P o d a ta kо ovom z id a ru sa C e tin ja dob ila je 18. X I/1. X II od M in is ta rs tv a vojnog, ak tom F. Đ. O. b r. 7359. U a k tu je, p o red ostalog, s ta ja lo : »Vrlo je v e ro v a tn o d a je M ato došao u n a šu vo jsk u d a ra d i kao ag en t c rnogo rske vlade.« (AVII, I I I— 162, b r. 11.)

20 D A S IP , CO, sv. I, Pov. C. b r. 159, p o v e ren ik N. S v rd lanov ić srp skom g en era ln o m ko n zu lu u S o lunu 15/28. X II 1916 i 26. 1/8. I I 1917, a ovaj N. P ašiću ak to m b r. 3286. — D ecem bra 1916. M irović je nek im C rnogo rcim a govorio »da V lada C rnogo rska u I ta li j i sk u p lja v o jsk u do 10.000, k o ji su za ro b ljen i a u s tr ijsk i vo jn ic i većinom iz H ercegovine, B osne, K o to ra i D alm ac ije i da tom e ide na ru k u V lada T a lijan ska .«

21 D A SIP , CO, sv. IV, Pov. C. br. 548, L j. Jov an o v ie N. Pašiću , Pov. br. 1051 od 23. IX /6. X 1918; JO , sv. V II, Pov. b r. 7471, M in is ta rs tv o in o s tran ih d ela m in is tru vo jnom 21. Х/3. X I 1916. i a k t M in is ta rs tv a vojnog N. P ašiću F. A. O. b r. 8413 od 28. Х/10. X I 1916. о tom e d a je R ako Đ urkov ić p r im lje n u s rp sk u v o jsk u u kazom F. A. O. b r. 377 od 6/19. IX 1916. — M in ista rs tv o in o s tra n ih de la d o stav lja lo je p o red osta log : »Da je Đ urkov ić po tpuno n es ig u ran čovek v id i se i iz n jegovog p o stu p k a p rem a on im B okeljim a, k o ji su kao d o b ro vo ljc i došli u S rb iju . S am arao ih je i tu k ao zbog ta k v e n jih o v e o d lu k e .. . .« (Jedno m iš ljen je о D u rkov iću u d an im a k a p itu la c ije vid. kod Л у б у р и ћ а n. d., I, 79—80.)

22 D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. b r. 426, O b av ešta jn i odsek š ta b a V rhovne k o m ande s rp sk o m m in is ta rs tv u vo jnom br. 3928 od 23. V/5. VI 1917.

126 BOGUMH, HRABAK

upućeni u Ber, stanici srpske službe bezbednosti u Beru naredeno je da m otri na nekog Todora Uglješina i ostale Crnogorce u Esad-pa- šinoj službi, kao i da potraži Jovana Čubranovića, koji je aprila1917. pobegao iz zatvora mesne kom ande u Solunu.23

Jedan od »punktova« crnogorske propagande u pozadini m ake- donskog ratišta bila je englesko-srpska bolnica br. 2 u Soroviču, gde se kao tum ač nalazio P iper Đorđe Božović i Trebinjac Novica Vice kao radnik. Ova dvojica su još od k raja 1916. godine kod vojnika u bolnici agitovali za k ralja Nikolu, a m edu engleskim vojnicima, pored ove agitacije, govorili su »protiv Srbijanaca i n jin ih oficira najpogrdnije reči«. Za vrem e božićnih sedeljki Božović je bio posebno aktivan da Englezima i srpskim vojnicim a prikaže crnogorskog k ralja navodno u pravom svetlu.24 Kada se о tom e saznalo, srpska Vrhovna kom anda tražila je izveštaj kakvi se dobrovoljci nalaze u sorovičkoj bolnici, da li su dali izjave propisane za dobrovoljce borce i neborce, ко ih je i kad odredio na službu koju obavljaju i gde su bili pre nego što su došli u bolnicu. U vezi s gornjom dvojicom srpski m inistar vojni izdao je nalog da se upute mesnoj komandi u Solun, ako nisu srpski dobrovoljci, da bi se sproveli u zaroblje- ničku kom andu.25 Đorđe Božović je iz Soroviča prebačen u Dopunsku kom andu u M ikru, no ni tu se nije smirio, tako da je otvoreno agitovao u korist d inastije Petrovića.28

U leto 1917. godine izvestan broj ran ijih crnogorskih dobrovoljaca iz Hercegovine, Dalmacije, Crne Gore i Bosne našao se u Do- punskoj kom andi u Mikri, odakle su uzimani ljudi u m anjim grupam a za popunu jedinica na frontu. U 3. četi I bataljona bilo ih je 6, u Drinskoj četi, koja je služila za popunu Drinske divizije, n jih 29 i u V ardarskoj četi 3. Prem a izveštaju poverenika, svi su ovi dobrovoljci bili »nem aran i vrlo nesolidan i nesiguran elem enat koji neprestano k ritiku je naš rad, agitu je za k ralja Nikolu i širi m eđu dobrovoljcim a nezadovoljstvo pro tivu nas i odvraća ih da se bore u redovim a naše vojske«. Na četvoricu iz 3.. čete obraćena je posebna pažnja, pošto su zbog pom enutog držanja uklonjeni iz engleske bolnice u Soroviču, a u Mikri su nastavili da unose zabunu i neza-

23 ASRS, MUD, Izbeg lička a rh iv a 1917, delovodn i p ro to k o l s tan ice službe bezbednosti u B e ru br. 10 i 56 od 7/20. I i 24. IV/7. V 1917 (nereg istrovano).

2,1 T om p rilik o m je, po red ostalog, rek ao : »On znade š ta rad i, a svakako je b o lji nego li ovi ovde, a što se tiče u je d in je n ja — Bože sačuva j da ćem o ik ad sa Š um ad inc im a pod n jih o v im k ra lje m ž ive ti; ta bo lje je da n as nem a, i n ijed an S rb in to ne sm ije dozvoliti, je r to n ije su S rbi, to su ku k av ice i naši n a jv eć i z lo tvori. T a kako rade , dobro pro laze. P a za r C rna G ora, K o to r-B oka , H ercegov ina , da p rip a d n e pod S rb iju , to ne, to ne m ože biti, nego tre b a da oni pod nas p r ip a d n u i da m i od tih S rb ijan aca n ap rav im o p ra v e ljude.« (D ASIP, CO, sv. I, Pov. C. br. 315, izvešta j p o v eren ik a N. S v rd lanov ića od 18/31. I I I 1917, p rilog a k ta g enera lnog konzu la u S o lunu m in is ta rs tv u in o s tra n ih de la od 26. III/8 . IV 1917). — S lična p re p o te n tn a m iš ljen ja m ogla su se ču ti od d iv iz ija ra M itra M artin o v ića i posle 1918. godine. ( Л у б у р и ћ , n. d., II , 11— 12.)

23 A V II, I I I— 162, br. 11, s rp sk a V rh o v n a ko m an d a O. b r. 13246 od 26. III/8 . IV 1917. n ače ln ik u vo jne s tan ice u Sorov iču i T erz ićev izveš ta j V rhovnoj ko m and i Pov. F. Đ. O. br. 4937 od 24. III/6 . IV 1917. — N a osnovu isp itiv an ja u tv rd en o je da su se u pom enu to j bo ln ici na laz ili H ercegovci Jo v a n R adulović i R isto S am ard ž ić iz K rivošija , A n d rija K ovačević iz O rahovca i D orde M lade- nović iz V e lju n a ; u bo ln ici su se n a laz ili kao srp sk i obveznic i p u n ih 16 m eseci i p rilik o m sa s lu ša n ja 1/14. VI 1917. iz jav ili su da žele da b u d u srp sk i do b ro vo ljc i •—■ neborci.

26 D A SIP , CO, sv. II, Pov. b r. 1085, p o v e ren ik N. S v rd lan o v ić srpskomg en era ln o m konzu lu u S o lunu 12/25. VI 1917.


dovoljstvo u redove dobrovoljaca. Od kom andanta depoa traženo je da proveri navode M inistarstva, te da dobrovoljce ukloni iz logora i. rasporedi na dužnosti »prema ran i je datim izjavama«. P ri tome je trebalo voditi računa »da se oni između sebe razdvoje tako da nigde dvojica ne budu zajedno rasporedena i da se rasporede u čisto naše (tj. srbijanske) jedinice gde nema dobrovoljaca na koje bi oni mogli šteno uticati«. Uostalom, ni u grupam a u kojim a se pom inju, ovi dobrovoljci nisu bili baš sasvim izolovani, je r se pored očigledno hercegovačkih, bosanskih i bokeljskih imena i prezim ena sreću i ka- rakteristično vojvođanska i slavonska prezim ena27, verovatno ljudi koji su kao dobrovoljci iz Am erike ili prebezi iz Austro-Ugarske došli u Crnu Goru tokom 1914. i 1915. godine.

Crnogoraca i Hercegovaca koji su došli na K rf bilo je i u Do- brovoljačkom odredu potpukovnika Vojina Popovića, a kada je ovaj koncem 1916. godine rasturen, izvestan broj ovih ljudi uvršten je u druge operativne jedinice. Crnogorski oficiri su se nalazili raspore- deni po raznim pukovima srpske vojske. U sastavu francuskih i en- gleskih trupa, naročito u njihovim radničkim kom andam a, takode je bilo Crnogoraca i crnogorskih dobrovoljaca. Prem a m ićljenju srpskog m inistra vojnog, m eđu ovim ljudim a isto je tako trebalo računati sa privrženicim a kralja Nikole, koji su, »potpomognuti novčano od strane k ra lja Nikole, a nalazeći oslonca kod Talijana, pa kad što i kod Francuza«, služili kao propagatori stvari crnogorske dinastije. Kod Francuza, koji su ove ljude pomagahi iz neobaveštenosti, nalazilo se mnogo Crnogoraca koji su bili posilni, ali ih je bilo i s podoficirskim i oficirskim činovima. K ontraagenti generala Terzića m otrili su i nastojali da onemoguće rad tih ljud i kao i onih koji su kao civili živeli u pozadini. Mnogi od pom enutih su uklonjeni, čak i kad su se nalazili kod saveznika. Pored ovih defanzivnih m era, u leto 1917. godine pojavila se ideja da se obrazuje šira koncentracija snaga u Solunu, da bi se radilo na propagandi političkih ciljeva Srbije. Ovo je dovelo do stvaran ja Crnogorskog odbora u Solunu i do oslobadanja vojne službe izvesnih in telektualaca Crnogoraca.28

K ontraobaveštajna akcija sprovodila se i prem a mnogim Crnogorcima srpskim oficirima, aktivnim ili rezervnim . Po oficiru-dezer- teru M ilanu M. Krljeviću, nazvati se Crnogorcem na Solunskom frontu značilo je odreći se srpstva. Zbog svog crnogorskog političkog stava (obično odbrane k ralja Nikole i reagovanje na navode о izdaji Crne Gore) osudeni su na duže ili kraće tam novanje: aktivni peša- dijski m ajor M ilutin Ivanović (starinom iz Kuča, a roden u K ru- ševcu), kapetan M ilutin P. Stojanović (rodom iz Pipera), pešadijski potporučnik Savo Đ uranović (iz M artinića), a pešadijskog kapetana Boška Bulatovića (rodom iz Vasojevića), koji je govorio da će ostati Crnogorac i posle sm rti, stalno je pratio jedan žandarm erijski pod- narednik, da ne bi kao »ađutant k ralja Nikole« širio kakvu propag a n d a K ada je poručnik Marko Rašović podneo ostavku na službu zbog m altre tiran ja , odveli su ga u zatvor, čak i ne pitajući ga zašto

27 A V II, I I I— 111, br. 2, V rh o v n a ko m an d a Pov. b r. 16038 od 23. V I/ 6. V II 1917., p rem a a k tu m in is tra vo jnog Pov. F. Đ. O. b r. 5879 od 19. VI/2. V II 1916. P rez im en a о k o jim a je reč b ila b i: G ard inovačk i, S tano jč ić , L evnajić , R ad o je - vić, P e jk ić , C ukić itd .

28 D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. br. 484, m in is ta r v o jn i N. P ašiću sa Pov. F. Đ. O. b r. 6142 od 17/30. V II 1917.

1 2 8 BOGUMIL HRABAK

je ostavku podneo. Sabirno mesto »žbirova« bile su »donje odaje a rtilje rijsko-tehničkog odeljenja M inistarstva vojnog«, u čijoj su se tajnoj kaneelariji prim ale i pisale dostave. Na osnovu ovih sudio je vojni sud, a zatvor se nalazio u zloglasnoj Mesnoj kom andi u Solunu.29

M inistar vojni general Boža Terzić u ak tu predsedniku vlade novem bra 1917. rezim irao je rad agenata crnogorskog dvora i van makedonskog bojišta. Po njem u, od samog početka reorganizacije srpske vojske na K rfu počeo se osećati »nesrpski rad nekih crnogorskih agenata«, i to u redovim a bivših crnogorskih dobrovoljaca. Tada se apelovalo da se dobrovoljci odvoje od Srbijanaca i stupe u italijansku ili francusku vojsku. U isto vreme, izvestan broj tih agenata upućen je i m edu zarobljene Jugoslovene u Ita liju da n jih i Crnogorce, Hercegovce i Dalm atince koji su živeli u Ita liji odvra- ćaju od stupanja. u srpsku vojsku. Kasnije, kada su počeli p risti- zati dobrovoljci iz Am erike i sa drugih strana, s istim je zadatkom u Francuskoj okupljen veći broj pouzdanika k ralja Nikole, čiji se rad pokazivao kao osetno aktivan. P itan je skupljan ja i dovodenja dobrovoljaca bilo je 1917. godine u najužoj vezi s borbom protiv ovih agitatora. Zbog toga je m inistar vojni tražio od Nikole Pašića da se u Bizertu, Marsej i Rim upute tri oficira i četiri obveznika či- novničkog reda, m lađi i in teligentniji ljudi, rodeni u Crnoj Gori, Hercegovini, Boki i Dalmaciji, sa zadatkom da o tkrivaju agente k ralja Nikole. G eneral Terzić je držao da bi u ovom protivagentskom radu korisno bilo popularisati ideje iznesene u Krfskoj deklaraciji. Na ovu predstavku M inistarstvo inostranih dela je odgovorilo da je i ono preduzimalo izvesne korake preko Poslanstva u Parizu i Crnogorskog odbora za narodno u jed in javanje i odredilo ljude da u M arseju i Bordou prate rad crnogorskih agitatora.30

Bez obzira na rad agenata, izvestan broj Crnogoraca iz Amerike, a naročito iz Južne Afrike, pristizao je u Solun, na poziv Crnogorskog odbora za narodno u jed in jen je .31 Da je kralj Nikola sve vise ostajao säm, naročito svedoči činjenica da su mnogi Crnogorci koji su pobegli iz nemačkog zarobljeništva, gde na n jih nisu mogli da deluju ni beogradski ni cetinjski propagatori, tražili da budu upućeni u

9 М и л а н К р ь е в и ћ, Ц р н о го р ц и на фронту, С р п ск и Лист (Zeneva) od 17/30. V I 1918, 2—3. — Đ uranov ić je, n a p rim er, u k a fa n i opon irao pozna- to m »deveru Bože T erzića« M ilošu K a rad ž iću k a d je on ružio C rn u G oru i I ta li ju ; Đ uranov ić je osudio ovakve navode, »dokazu juć i p rav o C rne G ore i b az ira ju ć i to n a večito i n e razd v o jn o p r ija te ljs tv o Ita lije« . — P re tre s je v ršen i u s ta n u n ek e C rnogo rke u S o lu n u (22. X I/5. X II 1917), a p o jed in i C rnogorcii. u B eru su izvođen i p re d k o m an d u m es ta (AVII, V— 56—X II, br. 41 i V—56— X II, b r. 27). O d p o litičk e šp iju n aže v ise s to tin a lju d i lepo je živelo, kao n ik ad ra n ije u S rb iji. Š p iju n a je bilo u svako j jed in ic i, u svakom štab u , bo ln ici ili stan ic i. J e d a n p o tp u k o v n ik je, n a p rim er, iz P a riz a dostav io d a so c ija lis ta V oja L eković i N edeljko D ivac a g itu ju za k ra l ja N iko lu (Ж . Т о п а л о в и ћ , Hanad влад е на ју г о с л о в е н с к и соци јалист ички (комунистички) р а д н и ч к и покрет, N ovi S ad 1919, 9). P o zn a ti n au čn ik i ja v n i ra d n ik J . C vijić sm a trao je da su k o ru p c ija i so lu n sk a šp iju n aža u tic a le n a s ro zav an je po litičkog n ivoa i m ora la u S rb iji posle 1918 godine (Ju g o s la venska N j iva 1920, br. 9, s tr . 189).

30 D A SIP , CO, sv. II, Pov. C. b r. 703, gen. B. T erzić N. P ašiću sa Pov. F. Đ. O. br. 7507 od 27. Х/9. X I 1917. i ko n cep t odgovora M in is ta rs tv a in o s tran ih d ela od 13/26. X I 1917.

31 С в. Т о м и ћ , Д вадесет огодиш њ ица у је д и њ е њ а С рбије и Ц р не Горе, и з Братства X X II I (1929), 18.


srpsku vojsku.3- Kao i druge Jugoslovene, srpske vojne vlasti nastojale su tokom 1916. godine da i mnoge Crnogorce, narocito om la- dinu i crnogorske činovnike koji nisu bili rodom iz Crne Gore, mo- bilišu u srpsku vojsku; ovi su se pokušaji, m eđutim , izjalovili.33

Ipak, zbog rada agenata crnogorskog dvora, kao sum njivi ozna- čavani su neki dobrovoljci koji su stizali tokom 1917. godine u srpsku vojsku. Predsednik Crnogorskog odbora za narodno u jed in jen je A. Radović molio je srpsku vladu da zarobljene Crnogorce (njih 18), koji su pobegli iz Nemačke i preko Svajcarske došli u Pariz, može bez rezerve poslati na Krf. Srpska vlada je pozitivno odgovorila, ali je tražila da se ljud i upućuju u Solun preko Tulona ili M arseja, je r u Ita liji ovakve dobrovoljce zaustavljaju crnogorski agenti.34 Svakako zato što je bio politički podozriv, je r je živeo u Crnoj Gori kao sekre- ta r Velikog suda i advokat, nije prim ljen u srpsku vojsku Ličanin Stanoje Ilić35, nešto kasnije crnogorski m inistar. Kada bi äe Crnogorci u neutraln im zem ljam a pojedinačno javili u dobrovoljce, ti bi se slučajevi posebno dostavljali Krfu, te samo ako ne bi bili o tkriveni kao pristalice dinastije Petrovića, upućivani su preko M arseja za Bizertu, gde su neko vrem e politički proveravani pre nego što bi pošli na Solunski front; neborci nisu prim ani, osim »ako zbog naših propagandnih razloga treba voditi računa о sličnim m olbama«38.

Narocito tokom 1917. godine bilo je slučajeva kažnjavanja dobrovoljaca iz Dopunske komande. Timočki divizijski sud, na prim er, osudio je 29. VII/11. VIII 1917. na 10 godina robije: Todora Perića, Spasoja Lečića, Jovana Labusa, Mila Leticu, a na 12 godina Nikolu Stanojčića; Sava Radojević nije osuđivan, je r je odm ah stupio u bolnicu, iz koje nije izlazio.37 Treba zapaziti da se od pom enutih prezim ena jedino Labus odnosno i Lečić mogu ubro jati u hercego- vačko-bokeljska. S ovom konstatacijom treba uporediti rezu lta t istrage novem bra 1916, gde se od 117 bivših crnogorskih dobrovo-

32 D A SIP , JO , sv. V II, Pov. C. b r. 465, d r D ušan G rg in srp skom m in is tru vojske, iz P a riz a 15/28. I l l 1917 (ree je b ila о p ism u dese to rice b egunaca C rn o goraca, ko je su ovi u p u tili svom zem ljak u M ilošu Ivanov iću , tra žeć i da b u d u poslan i s rp sk im v o jn im v la s tim a n a K rf). G rg in je traž io da se u A m erik u u p u te lju d i k o ji bi, »kon trab a lan c ira li« ra d crno g o rsk ih agena ta , p o slan ih u SAD »da b u n e tam o šn je S rb e iz C rne G ore«; po n jeg o v im o b av ešten jim a , iz A m erike b i se m oglo dob iti 2.500 C rnogoraca d ob rovo ljaca , a li b i se p ro p ag an d n i ra d m orao p o stav iti n a d ru g u osnovu (ag ita to ri C rnogorci n ezav isn i u fo rm am a ra d a od p o tp u k o v n ik a M. P rib ićev ića).

33 В у ј о в и ћ , У јед ињ ењ е , 212, A— IIC G , CONU, sv. 95, b r. 806, c rn o g o rsk i č inovn ik Jo s if P rem užić A. R adoviću, iz L o rg a 14. V II 1916.

34 D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. b r. 183 i 278, V esn ićev te leg ram K rfu br. 349, iz P a riz a 20. I I 1917. i k o p ija odgovora s rp sk e v lad e P o s lan s tv u p r i c rn o g o rskom dvo ru . — K ad a su se p o red p rv e tro jic e b iv š ih z a ro b ljen ik a i jednog K uča p o jav ili i je d a n P ećanac i je d a n B osanac, n a p o sled n ju dvo jice je sk re n u ta p ažn ja kao n a sum n jive . (Isto, izvešta j P u n iše R ačića M in is ta rs tv u in o s tra n ih dela, na K rfu 29. I I I /U . IV 1917.)

35 D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. b r. 94, te le g ra m b r. 23 R istića iz R im a K rfu od 8/21. I 1917, sa p rim ed b o m n ače ln ik a u S rp sk o m m in is ta rs tv u in o s tra n ih dela L j. N ešića od 9/22. I I 1917.

30 D A SIP , CO, sv. II, Pov. C. b r. 510, te le g ra m P o s lan s tv a u H agu b r. 513 i 615 od 24. V II/6. V II I , i 16/19. V III 1917. K rfu povodom m olbe R adosava V ujoševića.

37 A V II, I I I— 111, b r. 2, V rh o v n a k o m an d a Pov. b r. 17310 od 6/19. V III 1917. P o m in ju se t. 3 p a ra g ra f 45 odnosno p a ra g ra f 66. V ojnog k riv ičnog zako - n ik a (sm rtn a k azn a za n e izv ršav an je zapovesti n a b o jiš tu ; b ežan je sa bojišta). (В о јни к а з н е н и за к о н и к , Б еоград 1901, 13 i 17.)

9 Z b o rn ik VI

130, — BOGUMIL HRABAK

ljaca iz Bataljona Srba dobrovoljaca za dalje izvršavanje borbenih zadataka izjasnilo 20 vojnika s podoficirskim činovima ili redova s ne hercegovacko-bokeljskim prezinienim a (medu kojim a i jedan Ceh), koji su tada još bili disciplinovani. U leto 1917, m eđutim , baš se ovi ljud i hvata ju u deliktu, iako je očigledno da su elem enti za rastro j- stvo srpske vojske na m akedonskom ra tištu još 1916. godine bili Hercegovci i Bokelji iz bivše crnogorske vojske. U svakom slučaju, sudski organi su od 1917. bili mnogo blaži prem a Hercegovcima i Bo- keljim a iz bivše crnogorske vojske, na koje se računalo kao na poli- tičko sredstvo, nego prem a dobrovoljcim a iz drugih srpskih i jugoslovenskih zemalja, koji su bili opasniji kad su bile u p itan ju revolucionarne ideje.38

Od interesa je videti kako su vojne starešine m islile о bivšim crnogorskim dobrovoljcim a u svojim jedinicam a kada su podnosile izveštaj о tome kako bi vojnici ispunili naredenje da stupe u borbu. Kom andant Bataljona Srba dobrovoljaca u poznu jesen 1917. n ije ništa sigurno unapred mogao predvideti, »naročito u pogledu 1. i 2. čete, koje su sastavljene od Hercegovaca i Bokelja, bivših crnogorskih vojnika i ljud i potpuno crnogorskog m entaliteta, neiskrenih i Sa lažnim častoljubljem , od kojih je skoro svaki drugi još i nekakav prvak, i ,politički borac’ . . ,«39 Stanje u bataljonu bilo je, stvarno, zabrinjavajuće. To se pokazalo koju nedelju kasnije. Prilikom pola- ganja zakletve jedan prilično veliki deo ljudstva (120 ljudi) nije hteo da se uključi u srpsku vojsku i saglasio se da bude prebačen u zaro- bljeničku kom andu.40 Pošto je ovo učinjeno, jedinica je m aja ili juna1918. najzad likvidirana.41

Svi dobrovoljci su se s pravom žalili da postupak starešina u srpskoj vojsci prem a njim a n ije bio na visini. Na Solunskom frontu držanje srbijanskih oficira posebno je bilo lose prem a dobrovoljcima iz bivše crnogorske vojske. Тек onda kad su se stvari u vezi s tim zaoštrile i tek kad je srpska vlada preko svog M inistarstva vojnog prom enila stav prem a dobrovoljcim a iz crnogorske vojske, počeli su se posebno tražiti iskusni oficiri za rad s ovim lj udima. M inistarstvo vojno bilo je, na prim er, 31. 1/13. II 1917. prisiljeno da skrene pažnju Vrhovnoj kom andi da ima slučajeva da su oficiri i vojnici »rdavo predusretali dobrovoljce, a naročito Crnogorce (...) ne dvojeći pokadšto od n jih čak ni Hercegovce«42. Povod ovakvim pojavam a general B. Terzić nalazio je u tome što pojedinci nisu bili

38 P o jed inačno , n ek i C rnogorci su su m n jičen i d a su p r im a li z a b ra n je n u p a risk u so c ija lp a trio tsk u Будућност. P osle jed n e p rovale , u le to 1918, n ad en i su n ek i sp iskov i te je n a re đ e n a p re m e ta č in a s tv a r i p o m en u tih ljud i. Izm edu osta lih , p re tre s je izv ršen i kod Jag o ša N ikčevića, za koga je sam o u tv rd e n o da je č itao R adovićevo У јед и њ ењ е . (A VII, I I I—200—III, p re tre s n a zah tev O ba- v e š ta jn o g o d e ljen ja V rhovne k om ande Pov. br. 7846 od 27. VI/10. V II 1918. O p širn ije : Б . Х р а б а к — К . Џ а м б а з о в с к и, С р п с к и социјалдемократи на С о лу нск о м фронту, у С о л у п у и на К р ф у 1916— 1918. године, Историјски г л а с н и к 1—4/1961. 194.)

39 A V II, I I I— 111, b r. 6, izveš ta j B a ta ljo n a S rb a do b ro v o ljaca k o m an d an tu I a rm ije S tr . Pov. b r. 472 od 27. XI/10. X II 1917.

40 D A SIP , CO, sv. I l l , Pov. b r. 17, M in is ta rs tv o vo jno sa Pov. F. Đ. O. br. 9059 od 24. 1/6. I I 1918. poslalo je C rnogorskom od b o ru za n a ro d n o u je d in je n je izveš ta j L ju b o m ira V uksanovića.

41 A V II, I I I— 111, b r. 3, V rh o v n a k o m an d a A. Đ. b r. 120611 k o m an d an tuI a rm ije .

42 A V II, I I I—41, b r. 3; I I I— 17, b r. 1, lis t 134, š tab V rhovne kom ande pod b r. 11385 od 5/18. I I 1917.


u stan ju da se otresu neprijatn ih uspomena i negostoljubivog po- našanja Crnogoraca prilikom povlačenja 1915. godine. On je savetovao Vrhovnoj kom andi da izda jednu poverljivu naredbu za sve oficire i činovnike operativne vojske, kojom bi se istakla štetnost sličnih pojava.43 Srpska Vrhovna kom anda m orala je, m arta 1917, da se objašnjava s Komandom savezničkih snaga na Solunskom frontu zbog postupka vojnih starešina prem a dobrovoljcima. Genera l Saraj je bio izvešten i od srpske vlade »da svi neće da budu pod kom andom naših oficira«4"1.

Posebno Crnogorci, iz razloga koje nije lako ustanoviti, nalazili su se u velikom bro ju slučajeva u sukobu i sa vojnicim a, hez obzira iz kojih su pokrajina bili ti n jihovi drugovi. Dobrovoljačka četa u VIII pešadijskom puku, na prim er, iako je bila mala, podelila se na dva dela po želji sam ih dobrovoljaca, je r su je sačinjavali P rizrenci i Crnogorci, koji se nisu slagali.43 Crnogorci su se u jedinicam a još m anje slagali sa Vojvodanima, a naročito s Dinarcima, elem entom sebi srodnim, i to ne samo na Solunskom frontu i kad su u p itan ju bili ljudi iz bivše crnogorske vojske, nego i u logorima u kojim a su se vežbali dobrovoljci iz Amerike. »Antagonizam, ■—■ pisao je jedan potpukovnik, — postoji izmedu pojedinih plemena, a naročito između Ličana, Crnogoraca i Srba iz Bačke, B anata i Srem a.«40 U VII peša- dijskom puku bilo je »izvesnih nesuglasica između Crnogoraca s jedne i Dalmatinaca, Bošnjaka i Hercegovaca s druge strane«, te je poz- dravljeno nastojanje da se dobrovoljci raspodele po četama, prem a zavičajnoj pripadnosti.47 Jedan kom andir čete, kad je iz Bizerte prispeo na Solunski front sa dobrovoljcim a iz Am erike, izvestio je da su dobrovoljci nedovoljno pažljivi i da su zajedljivi prem a Crnogor- cima. »Crnogorce bi, — raportirao je on, — uopšte trebalo izdvojiti, da bi bili pošteđeni od m nogih neprijatnosti, koje im naročito Bo- sanci, Hercegovci i Dalm atinci priređuju , što je često uzrok žalbama, a ponekad i tučam a jačih razm era«.48

Kod Crnogoraca, naročito dobrovoljaca iz Am erike, bila je izra- žena težnja da služe zajeđno, u Bataljonu Srba dobrovoljaca, a ne rasu ti po pukovima srpske vojske. Srpska V rhovna komanda, m edutim, nikako nije odstupila od ove svoje politike asim ilovanja dobrovoljaca iz ostalih jugoslovenskih zemalja. Kada su dva dobrovoljca Crnogorca pobegla iz svojih pukova u Solun, navodno da se žale Vrhovnoj kom andi što im se izdaje pet pu ta m anja plata od one koja im je obećana, .kom andant divizije je bio m išljenja da nije rečо običnom deze rterstvu , zbog kru tosti starešina ili čega drugog, nego zato da ovi vojnici porade za sebe i ostale Crnogorce da odu u dobrovoljački bataljon, za kojim su svi žudeli, govoreći da su u toj

43 A V II, I I I— 111, br. 1, š tab V rhovne k om ande br. 11385 od 5/18. I I 1918.44 A V II, I I I— 15, br. 1, lis t 18, o p e rac ijsk i d n ev n ik O p era tiv n o g o d e ljen ja

V rhovne ko m an d e od 14/27. I I I 1917.45 A V II, I I I—22, b r. 2, lis t 19; IV /1—42, b r. 39, B PC X X V , 225, I a rm ija

V rhovnoj k o m an d i O. b r. 14582 od 18. I I 1918. po st.48 A V II, I I I - l l l , b r. 3; IV /1— 42, b r. 39, š tab V rh o v n e k om ande b r. 22308

од 21. 1/3. I I I 1918, izvešta j p o tp u k o v n ik a D rag o m ira Popovića, k o m a n d a n ta 2. b a ta ljo n a S rp sk o -h rv a tsk o -s lo v en ačk o g puka.

47 A V II, I I I - l l l , b r. 2, O. b r. 10749 i 17350; 111-19, b r. 3, lis t 8"4—4’ od 7/20. i 8/21. V III 1917, V rh o v n a k o m an d a za I a rm iju pod b r. 10749.

48 A V II, 111-20, b r. 3, lis t 54 i 55; I I I - l l l , b r. 2, m in is ta r v o jn i V rhovno j ko m and i sa Pov. F. Đ. O. br. 7042 od 30. IX /12. X 1917.

9*

132 “ BOGUMIL HRABAK

nam eri i došli. Dobrovoljci Crnogorci su već ran ije to tražili, a pojedinci su zahtevali da se odrede na službe koje su im pojedina lica bila obećala. Njima je na to upucen a razcovor jedan potporuenik. Bjelopavlić, no ovaj s dobrovoljcim a nije razgovarao da se pri vole da ostanu u svojim pukovim a.49

D ezerterstva je kod Crnogoraca, Hercegovaca i Bokelja bilo vrlo malo. Oni su se pre bunili nego bežali, dok, na prim er, Vojvođani obrnuto ■— nisu se bunili, ali su dezertirali ili stvarali delikte. U spi- sima Obaveštajnog odseka V rhovne kom ande zabeležena su još samo dva slučaja udaljavanja iz jedinice.50 Kao politički značajan slučaj dezerterstva treba pom enuti slučaj srpskog artiljerijskog poručnika M ilana Krljevića, rodom Crnogorca, koji je 15 godina živeo u Srbiji. Nemogavši da podnese uvrede koje su oficiri S rbijanci nanosili k ralju Nikoli, Crnoj Gori i Crnogorcima, on je uz pomoć Ita lijana prebegao u Italiju, a otuda u Neji, gde je k ra lju Nikoli podneo opširan izveštaj0 prilikam a u srpskoj vojsci i životu Crnogoraca u n joj; kasnije je prešao u Svajcarsku, i kao saradnik ženevskog Srskog Lista vodio žestoku kam panju protiv zvanične Srbije, donoseći članke о srpskoj vojsci u M akedoniji; u Zenevi je nastavio da održava veze s krugo- vima oko italijanskog dvora.51

K rajem 1917. godine, usled opšte m oraine posustalosti srpskih trupa, kao i teške m eđunarodne političke situacije po A ntantin blok1 posebno po Srbiju, javila se potreba da se intenzivnije prihvate i Crnogorci i bivši crnogorski dobrovoljci, kao elem enat koji je dao dovoljno dokaza о svojoj iab ilnosti prem a velikosrpskim planovima. Pomoću članova solunskog Crnogorskog odbora izvršena je in tere- santna provera političkih uverenja i kao neki m ali prebiscit. Prem a naređenju srpske Vrhovne kom ande (od 13/26. novembra), L jubom ir Vuksanović i Dušan Cerović obišli su sve jedinice I arm ije u ко j ima je bilo Crnogoraca, »obaveštavajući ih о ideji uj'edinjenja S rb ije i Crne Gore pod krunom dinastije Karađorđevića i zakulisnim radn ja- m a K ralja Nikole protivu zajednice Srba, H rvata i Slovenaca«. Nagla- šavano je loše držanje k ralja Nikole »prilikom predaje vojske i naroda na m ilost i nem ilost osvajaču«.. Celo ostalo izlaganje upućivalo je na u jed in jen je Srbije i Crne Gore, u kojim a živi jedan narod sa dva imena, ne pom injući jugoslovensko pitanje. Crnogorci po jedinicam a I arm ije jednostavno su izjavljivali da žele u jed in jen je Srbije i Crne Gore, i da su i došli iz A m erike da se sa Srbijancim a bore za zajednič- ku državu; posle toga potpisivali su se na spisak koji se imao pri-

49 A V II, III-198, br. 1, V a rd a rsk a d iv iz ija Pov. b r. 2127 od 19. V II/1. V III 1917. I I a rm iji a ova O b av ešta jn o m odseku V rhovne kom ande. R ad i se о B je lopav liću M lrče ti BI. L alev iću , k o ji je a p rila 1917. kao dob rovo ljac iz A m er ik e od red en u 22. pešad . p u k i о V idu N ikčeviću , C rnogo rcu iz 23. pešad . puka, k o ji je M irče ti došao n a ru č a k a onda ga poveo iz jed in ice ; pobeg li su 11/24, a u h v aćen i su 14/27. ju la ; izgovara li su se da im je obećano 25 d rah m i, a p r i- m ali su s tv a rn o 5. P o tp o ru č n ik -p o v e re n ik zvao se R adović. V ećina C rnogoraca iz L alev ićeve p a r t i je ra sp o ređ en a je u 23. odnosno 22. pešad . puk .

50 N iko la V uković iz H erceg-N ovog i je d a n S rb in iz S isk a 6/19. X II 1916. pobegli su iz D obrovo ljačkog o d red a (AVII, III-198, b r. 1). A v g u sta 1918. u d a - ljio se iz svog II p u k a P aštro v ić Jovo S rzen tić , a li se posle neko liko d an a sam vra tio . (III-200, b r. 4, I a rm ija O dseka sa Pov. b r. 6103). K ra je m m a r ta došao je sa po ložaja u S o lun bez dozvole n a re d n ik -d o b ro v o lja c V III p u k a M arko B ojović (V—92—VI, b r. 17).

51 A SRS, MUD, 1917. Izbeg lička a rh iv a , k o m esa r za s rp sk e izbeg lice u S v a jca rsk o j sa Pov. br. 866 od 24. IV/7. V 1918. s rp sk o m m in is tru u n u tra šn jih poslova.

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — J 3 3

ključiti rezoluciji. Jedino Crnogorci iz VII pešadijskog puka nisu h teli da se potpišu, govoreći da im aju rđavo iskustvo sa Burićem u M arseju, koji je isto tako kupio neke potpise u patriotskom cilju, a zatim je iste zloupotrebio za grdnju k ralja Nikole i crnogorske vlade.

Sastanci su najp re održani u pozadinskim središtim a: u Vodenu (činovnici), O strvu i Soroviču (bolesni dobrovoljci). U I arm iji Vuksa- nović i Cerović su, posle posete arm ijskom štabu, obišli II puk M oravske divizije, gde se nalazila elita Crnogoraca i bivših crnogorskih dobrovoljaca. Tu je Vuksanović govorio i pred ostalim dobrovoljcima koji su došli iz Am erike i Rusije. Petnaest oficira i 65 podoficira i vojnika »Crnogoraca« ponašali su se pri upisivanju »kao u crkvi prilikom prijem a pričešća«. Prilazili su i drugi dobrovoljci, te su se počeli i oni upisivati, iako to od n jih nije traženo; nije im bilo dovoljno jasno zašto i oni ne mogu biti članovi nacionalne organizacije. Prilikom potpisivanja svaki je svoj potpis popratio s nekoliko patri- otskih reči. Jedan jedini u pukovskom provijan tu kazao je da m u je svejedno hoće li doći do u jed in jen ja ili ne. Slično je bilo i u III i I (40 oficira i vojnika) puku. U pročišćenom Bataljonu Srba dobrovoljaca posao je Iako obavljen; tu članovi Crnogorskog odbora nisu mogli dobiti odgovora zašto su bivši crnogorski dobrovoljci u tako velikom bro ju odustali od dalje borbe; sve im je »izgledalo obavijeno nekom tajanstvenošću«52. U VII puku nalazilo se preko 60 dobrovoljaca. Ispred svakog voda istupio je, po prethodnom dogovoru, jedan čovek, koji je u ime ostalih govorio. Ovi posrednici odbili su kao neistinu da je u vrem e kapitu lacije bilo kakve izdaje od strane k ralja Nikole; uopšte, za sve zlo kriv ili su samo vlade, a nikad k ralja Nikolu, koji se, po njim a, uvek žrtvovao za narod. О p itan ju u jed in jen ja re- zonovali su ovako: »Potrebno je da se svi vratim o na svoj a ognjišta i onda, da u zajednici sa ostalim narodom ovo p itan je bude rešeno; kao i to ко će vladati ujedinjenim srpskim narodom.« Neki su izjavljivali da im je svejedno da li će na budućem prestolu sedeti kralj Nikola ili k ralj Petar. Kad su upitani zašto su došli da se bore kad ovako misle о narodnoj budućnosti, odgovorili su: »Došli smo da se borimo za oslobodenje obe kraljevine i ništa više.« Nisu hteli da se upisuju u organizaciju, govoreći da na u jed in jen ju mogu rad iti i posle oslobođenja. Jedan deo dobrovoljaca držao se rezervisano, iz- javljući da se s ovim stavovim a slaže vise iz solidarnosti a m anje iz uverenja. Vuksanović je sm atrao da su pom enuti ljud i obm anuti agentim a Nejija, a inače su većinom bili iz S tare Crne Gore, gde je uporište dinastije Petrovića bilo najjače.

U V III puku dobrovoljci iz Am erike upisali su se u organizaciju »sa puno ljubavi i poverenja«, osudivši držanje drugova iz VII puka. U IX puku bio je samo jedan oficir, koji se odm ah upisao. U Drinskoj diviziji nalazilo se malo dobrovoljaca—boraca, ali zato poviše potpo- ručnika i poručnika koji su završili podoficirsku školu u Srbiji; oni su odm ah pristupili. organizaciji. U II arm iji najviše je Crnogoraca bilo u Vardarskoj diviziji, naročito u XX II puku; tu n ije bilo ničeg naročitog. U X X III puku članovi solunskog Crnogorskog odbora za-

52 P rilik o m гибка и b a ta ljo n u je d a n p o tp o ru čn ik H rv a t (B ranko K ijužna) k ritik o v ao je C rnogo rsk i odbo r и P a riz u ; u tv rđ u ju ć i d a S rb i n isu ž iveli p rav im po litičk im ž ivo tom i d a n isu ra z v ili id e ju о u je d in je n ju , rek ao je d a će oni (H rvati) S rb e u je d in it i и za jeđn ičko j d ržav i i da ih p r i to m e neće n i p ita ti.

1 3 4 — BOGUMIL HRABAK

tekli su nekog narednika—dobrovoljca, koji se već pola godine nalazio u zatvoru, je r je bežao Francuzima, koji su m u obećali da će ga prebaciti u Francusku; on n ije hteo da prim i srpsku uniform u nego je nosio crnogorsko odelo. U V ardarskoj diviziji nalazila su se 23 am erička Crnogorca, koji su došli m arta 1917, a krajem iste godine nalazili su se u zatvoru zbog odricanja poslušnosti; nisu želeli da vežbaju je r su bili već u godinama, i žalili su se na psovke starešina; navodili su, ali nedovoljno odredeno, da im je u Americi obećano da će biti upućeni u crnogorsku vojsku, i da će do crnogorske granice služiti u pozadini kao žandarm i. Ovi zatvorenici su najzad pristali da budu borci, ali s tim da se odmah upute svoj im jednom išljenicim a uVII puk i da se posle oslobođenja mogu v ra titi u zavičaj (svakako zato što su agenti k ralja Nikole govorili da se srpski dobrovoljci neće moći v ra titi u Crnu Goru).53

Borba za svest Crnogoraca i bivših crnogorskih dobrovoljaca na m akedonskom ratištu , koja je bila tako oštra i viševrsna tokom 1917. godine, znatno je popustila u 1918. godini, ali n i tada nije potpuno prestala. Na početku 1918. još se govorilo о agentim a crnogorskog .dvora.34 K ada su se opšti duh i borbeno raspoloženje srpske vojske počeli dizati, od proleća 1918. godine, vise se n ije mislilo na neraspo- loženja pojedinih Crnogoraca, je r bivši crnogorski dobrovoljci tada nisu mogli b iti elem enat rastro jstva m edu srpskim dobrovoljcim a i vojnicima.

U proleće 1918. pokušalo se s crnogorske strane da se protiv Srbijanaca pokrenu i neki oficiri H rvati, za koje se saznalo da su prv ih meseci 1918. bili nešto nezadovoljni na Solunskom frontu. Po- štanski činovnik Svetom ir Novaković, vraćajući se januara 1918. iz Rusije, ostao je u M arselju na bolovanju. Tu je stupio u vezu sa crnogorskim m inistrom finansija Milošem Vujovićem i saglasio se da treba rad iti na uk lan jan ju razm irica izmedu Srbijanaca i Crnogoraca, da se vise Crnogorci ne gone, nego da se rad i na u jed in jen ju srpstva, s tim da na čelu toga pokreta i kao nosilac ideje bude crnogorski kralj Nikola. Novaković je pristao da u tom smislu propagira u srpskoj vojsci, i zato je dobio nešto novaca. Došavši na Krf, prim io je od crnogorskog konzulata u Rimu dva pisma, koje je dao kapetanu Srećku Pandiću, je r su se ona na njega odnosila. U pism ima koja su upućena iz Pariza preko Rima Pandić je predstav ljen kao »jedan od najv idenijih Jugoslovena, koji je, razočaran onim što se sada desilo i što se sada dešava ovde, prešao na našu stranu još u pu tu iz Rusije i ovde na K rfu došao sa naročitim zadatkom koji je završio«; dalje je

53 D A SIP , CO, sv. I I I , Pov. C. br. 17, A V II, 111-22, b r. 1, lis t 95; IH-162, b r. 11, M in is ta rs tv o vo jno ša lje M in is ta rs tv u in o s tra n ih dela sa Pov. F. D. O. b r. 9095 od 24.1/6. I I 1918. izveš ta j L j. V uksanov ića . — O vaj ob ilazak je strogo ko n tro lisan . S obzirom n a v e lik u p red o stro žn o st, i je d a n od n a jo d a n ijih P a š i- ćev ih s led b en ik a u p a risk o m C rnogorskom od b o ru J a n k o S paso jev ić bio je k o n tro lisan p rek o jed n o g o rd o n an s -o fic ira S u m ad ijsk e d iv izije , k a d je S p a- so jević ra zg o v arao s n ek im C rnogorcim a ove d iv iz ije (27.IV/10. V 1918) n a K a - tuncu . (D A SIP, CO, sv. II I , Pov. C. b r. 254, m in is ta r v o jn i N. P a š iću sa Pov. F. D. O. b r. 10784 od 12/25. V 1918.)

54 N a p rim e r, m in is tr i B. T erzić i L j. Jo v an o v ić tra ž il i su od N : P ašića d a se iz S o luna u k lo n i C rnogorac A n d rija A n đ rija šev ić , č inovn ik O tom anske banke , k o ji je ag itovao za odvoden je C rnogo raca i H ercegovaca iz s rp sk ih re~ dova; govorilo se da je bio u tesno j vezi sa N. H a jd u k o v ićem i p rek o š ifre sa c rn o g o rsk im dvorom ; v rbovao je jed n o g dob ro v o ljca iz X X II puka, k o ji je sa ženom i p e to ro dece đošao iz A m erike. (D A SIP, CO, sv. III, Pov. C. b r. 49, m in is ta r v o jn i N. P aš iću sa Pov. F. Đ. O. b r. 8861 od 23. 1/5. I I 1918.)

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — jg g

govoreno da će ga, pošto dođe u Pariz, kao crnogorskog oficira, slati u Rusiju a potom u N jujork, »gde im a zadatak podjednake važnosti sa zadatkom u Rusiji«. Neka ličnost iz kruga k ralja Nikole tražila je od K onzulata u Rimu da omogući Pandiću da o tputuje na Zapad, a onda dalje, »jer je to čovek koji za sobom ima 150 oficira-dobrovoljaca, a vojnici-dobrovoljci u obe divizije na Solunskom frontu i oni koji se još nalaze u Rusiji sm atraju ga kao božanstvo«. Pandić je trebalo da u Rimu od K onzulata prim i i novac, i to svotu koju on bude zatražio.55

Pandiću su ovi provokativni kom plim enti u pism u na tudu adre- su koje je njem u predato m orali b iti prilično indikativni, te ih je odm ah predao organim a Srpskog m inistarstva unu trašn jih dela. Tako je propao ovaj jev tin i providan pokušaj da se proveri Pandićeva sprem nost za saradnju sa crnogorskim dvorom i da se eventualno po- kuša da se preko jugoslovenskih dobrovoljaca proširi kriza na Solunskom frontu a potom unese razdor i m edu Jugoslovene u Americi i Rusiji. Vojni isledni organi, ne znajući za ovo predavanje pisama, saslušali su Pandića na način kao da je on nešto kriv; odm ah su date i izjave о nj ego vom držanju u doba disidentskog pokreta u Rusiji i0 n jem u kao čoveku s izrazitim m entalitetom austrougarskog oficira.56 Ipak, crnogorski dvor n išta nije postigao о vom aferom. Jedino je postalo očigledno da su oni iz Nejija, u nedostatku drugih i s obzirom na prilike, od proleća 1918. počeli da igraju na jugoslovensku kartu .

Crnogorci i njihova dinastija su ipak uključeni u price koje su se širile naročito kod vojnika u pozadini. A ustro-U garska bi, navodno, obnovila Srbiju, potpisala m ir i pobrinula se о njenom izlasku na m ore u Solunu, ali bi predsednik vlade S. R ibarac morao da pristane da kralj Srbije postane crnogorski prestolonaslednik Danilo.57 S druge strane, bugarski p lakati bacani u rovove i pozadinu srpskog fronta pozivali su Srbijance na predaju, napadajući »beskućnike crnogorske oficire«, koji za svoje interese prim oravaju srpsku vojsku da se i dalje bori.58

Crnogorski oficiri, u stvari, čak i kad su se potpuno slagali sa Pašićevom velikosrpskom politikom, p redstav ljali su ozbiljan problem za srpsku vojsku, svojim nezadovoljstvom zbog slabog napredovanja1 svog posebnog tre tiran ja . Njihov zahtev za unapredenjem odbio je srpski m in istar vojni. Da se stvar ipak povoljno reši, posredovao je (2/15. juna 1918) predsednik Crnogorskog odbora za narodno u jed in jen je A. Radović. N jem u je, naime, još 1916. obećano da će se unapređenje sprovesti u roku od šest nedelja; m eđutim , i dalje je bilo slučajeva da su oficiri ostajali u istom činu i po pet godina. Takvi postupci generala B. Terzića, pored ostalog, nisu bili n i politički i nisu vodili računa о m entalite tu Crnogoraca, kod kojih su ovi nepra-

55 D A SIP , CO, sv. III, Pov. C. b r. 310, m in is ta r v o jn i M in is ta rs tv u in o s tra - n ih de la sa Pov. F. A. O. b r. 18222 od 13/26. V I 1918. p ren o s i ra p o r t z a ro b lje - n ičk e k om ande Pov. b r. 2718 od 9/22. VI 1918.

58 D A SIP , JO , sv. VI, Pov. J. b r. 3039, m in is ta r u n u tra š n jih poslova m in is tru vo jnom M. R ašiću 13/26. V II 1918.

57 A V II, III-199-IV , O b av ešta jn i odsek br. 6683. — M in is ta rs tv o u n u tr a - šn jih de la n ije isk lju č iv a lo m ogućnost da ov ak v e g lasove p u š ta ju n e p r i ja te lj - sk i ag en ti d a b i p oko leba li m o ra l u vojsci, te je tra ž io energ ično su zb ijan je o v ak v ih g lasina.

58 A V II, 111-26, b r. 3, lis t 18—8’, p la k a t »D rugovi Srbi!«, izd a t о U sk r- su 1918.

136. — BOGUMIL, HRABAK

vedni postupci izazvali veliko ogorčenje59 U vezi sa svim tim šef Crnogorskog odseka Srpskog m inistarstva inostarnih dela načinio je predstavku za srpskog m inistra vojnog da se oficiri Crnogorci izjed- nače u ra tu sa srpskim oficirima.60

Još početkom 1917. godine postavilo se p itan je о tome kakve će novčane prinadležnosti uživati kadrovski ili rezervni crnogorski podoficiri prim ljeni u srpsku vojsku. M inistarstvo vojno je (12/25. m arta 1917) rešilo da oni koji budu prim ljeni za aktivne podoficire uživaju plate srpskih aktivnih podoficira.01 Posle proboja Solunskog fronta, kad su se prikupljali crnogorski obveznici (njih po 10.000 u prvo vreme), m in istar vojni postavio je predsedniku srpske vlade pitanje: kako tre tira ti ove ljude, da И kao srpske obveznike ili kao dobrovoljce; njegov predlog da se sm atraju kao srpski obveznici. N. Pašić n ije prihvatio, nego je (22. Х/4. XI 1918) odredio: »Crnogorce treba sm atrati kao dobrovoljce!«02

U vezi s proslavom proboja Solunskog fronta P. Soć je prim etio da se Crnogorci iz skrom nosti nisu hvalili svojim učešćem u proboju, ali da je poznato da ih je u srpskoj vojsci tada »bilo na hiljade«, i to kako u vrhovim a tako i u nižim redovima. U vrem e samog proboja (25. septem bra 1918) P. Šoć je kao crnogorski m inistar prosvete izrazio novinarim a zadovoljstvo »što se znatan broj Crnogoraca bori uz braću iz Srbije i ostalih pokrajina jugoslovenskih«, i da se nada da će trijum f saveznika (ne i Srbije!) ostvariti »vjekovječnu žudnju na- šeg naroda da vidi slobodnu i nezavisnu Jugoslaviju«03. U pućivanje što većeg broj a pristalica k ra lja Nikole u Crnu Goru preko srpske vojske, je r su drugi kanali bili m anje efikasni, bila je upravo politika crnogorske vlade oktobra 1918. godine; no, Pašiću se nije moglo podvaliti ovakvim dobrovoljcim a posle b itke.04 Još pre proboja fronta, ekstrem ne izjave о učešću Crnogoraca u M akedoniji dao je dezerter iz srpske vojske Milan K rljević; on je, navodno, na raportu prestolo- nasledniku A leksandru (23. IV/6. V 1917) uspeo da ovome dokaže »da Crnogorci čine jednu trećinu srpske vojske na Solunskom frontu«65.

59 A -IIC G , CONU, sv. 63, A. R ađović m in is tru vo jnom M. R ašiću, iz P a riz a 2/15. V I 1918; В у j о в и ћ, У јед ињ ењ е , 202. — О nezad o v o ljs tv u m eđu oficirim a, po in te rv e n c iji T ih. Popov ića i A. R ađov ića p rek o V esnića i Sv. T o- m ića v id .: D A SIP, CO, sv. IV, Pov. C. b r. 208 i CO, sv. I I bez b ro ja , V esnić K rfu od 1/14. V 1918. i A. R adović Sv. T om iću 25. V/7. V I 1918.

60 D A SIP , CO, sv. II I , ko n cep t odgovora Sv. T om ića A. R adov iću od 16/29. V II 1918. — O b jek tiv n a sm e tn ja sa s to ja la se u tom e što c rnogo rsk i o ficiri n isu im ali o d g o v ara ju će v o jn e ak ad em ije , nego obično srp sk u podo fic irsk u ško lu ili n ek e ita lija n sk e dvogod išn je škole.

D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. br. 2.60, M in is ta rs tv o vo jno M in is trs tv u in o s tra n ih dela F. Đ. О. br. 38518 od 12/25. I l l 1917.

62 D A SIP , CO, sv. IV, Pov. С br. 624, š ifro v an a depeša m in is tra vojnog N. P ašiću , iz S o lu n a sa O. br. 14304 od 20. Х/2. X I 1918. i P ašićev a be leška n a po leđ in i a k ta 22. Х/4. X I 1918. — R azlika u tre tm a n u b ila je zn ača jn a i u m a te r i ja ln o m pogledu, pošto su d ob rovo ljc i p o red veće p la te im ali p ra v a na5 odnosno 3 h e k ta ra zem lje.

63 П. Ш о ћ, n. п., 150— 1 i 156—7.84 A V II, III-25 , b r. 1, l is t 07, m in is ta r v o jn i V rhovno j k o m and i sa Pov.

F. Đ. O. br. 13828 od 5/18. X 1918 (na osnovu P ašićevog te leg ram a Pov. br. 543 od 2/15. X 1918).

65 M. К р љ е в и ћ , Ц ри огор ци на фронту, С р п ск и лист (Ženeva) 17/30.V I 1918, 2. — K rljev ić je pom enuo i b ro šu ru (Б рђанип), š ta m p a n u đecem bra 1917. n a K rfu , u ko jo j se navod ilo da u srpsko j vo jsci im a sam o o fic ira p reko 500 rodom iz C rne G ore.

BORBA SRBIJE I CRNE GORE ОКО DOBROVOLJACA — 1 3 7

VI. — Stvaranje jezgra crnogorske vojske и Bizerti 1916. i 1917. godine

Veliki francuski garnizoni i bolnički centri u Severnoj Africi, a u prvom redu poznata pom orska baza i u tvrđeni logor Bizerta, p r ill vatili su mnoge čete i brojne bolesnike i ran jen ike srpske vojske iz albanskih luka. Pored srpskih obveznika, m edu pom enutim vojnicim a nalazili su se i dobrovoljci, kako oni iz srpske tako i oni iz bivše crnogorske vojske. Kao i na drugim mestima, pojava dobrovoljaca i u M agrebu povlačila je za sobom i p itan je statusa ovih ljud i u uslovima izbeglišta i opšte klonulosti. Takva opšta situacija pružala je izgleda i crnogorskom dvoru da poradi na stvaran ju trupa u tudini.

U proleće 1916. godine u Bizerti se našla grupa od 26 Iiercego- vaca i Crnogoraca, koji su obrazovali jedinicu pod zapovedništvom samozvanog poručnika R ista Markovića. G rupa je u toku m aja izvo- dila vojničke vežbe bez oružja. Glavni inicijator crnogorske vojske u em igraciji Niko Hajduković pisao je crnogorskoj vladi da se zauzme kod Francuza da se pom enuta skupina prebaci u Solun. Njegova akcija kod kom ande francuske Istočne vojske nije uspela, je r je, na srpski zahtev, Francusko m inistarstvo ra ta izjavilo da ne postoji crnogorska jedinica, a da se ljud i mogu jav iti za S tranačku legiju ili za srpsku vojsku. Za srpsku vojsku nije se niko javio, je r ljud i nisu mogli zaboravili uvrede i k in jen ja Srbijanaca. Crnogorci su se p rija - vili za francuske trupe, ali je odlazak u kom ande sprečio telegram (14. juna) crnogorske vlade da se sačekaju n jena dalja naredenja. Dok su oni zatezali da k renu u Solun, pošla su 44 Hercegovca i Bosanca. R evoltirani ovakvim postupkom, Francuzi su p rijav ljene Crnogorce oterali u logor Menzel Džemil.1

U toku juna i ju la razvio se intenzivni telegrafski saobraćaj izm edu Rista M arkovića i crnogorskog m inistra vojnog M atanovića oko oslobadanja i dalje sudbine zatočenih ljudi. M arković je najp re javio (18. VI/1. VII) da je srpski kom andant Bizerte prim io »odred« koji je tada brojao 42 pripadnika. M atanović je poručio da sačekaju dalje instrukcije, pošto će uskoro ući u jednu crnogorsku jedinicu. Marković je onda (19. VI/2. VII) molio da m u dozvole da sa 68 Crnogoraca ode na Solunski fron t ili kuda kralj Nikola naredi. Da bi bili strp ljiv iji, crnogorska vlada je 24. VIII/6. IX 1916. rešila da Ristu M arkoviću i tridesetorici njegovih ljud i izda jednokratnu pomoć i da ih i dalje drži u Bizerti. U toku ju la za 29 vojnika stiglo je odelo, no pocepano, tako da su mogli s njim a da »teater učine«. Pošto je odbi- jena pomoć Francuza, za grupe se zauzeo britanski vicekonzul. Kon- cem 1916. godine skupina je počela da se razbija, je r su neki, i pored M arkovićevog opiranja, potpisali pristupnicu za S tranačku legiju.2 Pojedine Crnogorce su srpske vlasti u B izerti slale srpskoj privrednoj inspekciji u M arseju da bi bili upućeni vlastim a u m estim a gde se

1 A -IIC G , CIV, sv. 87, p ism o B ra n k a L. G o jn ića i t r i d ru g a C rnogorskom m in is ta rs tv u vo jn o m od 2/15. V II 1916; sv. 95, b r. 3122, M ih. O puka c rn o g o rskoj v lad i, iz P ij de D om a, 24. X I 1916; В у j о в и h, У јед и њ ењ е , 186— 7 (preko nek ih č in jen ica se prešlo).

2 A -IIC G , CIV, sv. 87, b r. 83/1916, te leg ram i M atanov ić — R. M arković .— R. M arkov ić se žalio da m u je »odred« u le to 1916. spao n a 30 ljud i, zato što su m u B osance i H ercegovce, došle iz A m erike , oduzeli i p rev e li u S tra - n ačk u leg iju (A -IIC G , CIV, sv. 87, b r. 112/1916, m in is ta r p ro sv e te P . V uković m in is tru vojnom ). — J e d n o k ra tn a pom oć iznosila je 30 ü ran ak a po osobi.

138 “ BOGUMIL, HRABAK

nalaze crnogorske izbeglice.3 Neke Hercegovce, bivše crnogorske dobrovoljce, pak, kad su prezdravili, poslali su u logor srpske vojske »Lazuas«, da bi ih priprem ili za Solunski front.4

Tokom 1916. godine Francuzi su bili sprem ni da dopuste obrazovanje crnogorske vojske u Bizerti pod kom andom francuskih oficira, dakle slično onome što je bilo na Solunskom frontu. Do ovog rezulta ta došlo se zahvaljujući sporazumnom radu A ndrije Radovića i francuskog otpravnika poslova p ri crnogorskom dvoru. K ralj Nikola, m edutim , nije stvarno želeo da prihvati ovu pogodbu, je r n ije hteo da izjednači uslove u M akedoniji, prim enjene iz nužde, i m ogućnosti koje su se na Zapadu nudile za obrazovanje sam ostalne crnogorske vojske.3 K rajem 1916. godine Francuzi su za crnogorski odred odre- dili logor u A in-Bitaru, ali su u odred pripuštali samo crnogorske podanike. A ustrougarske državljane predavali su Srbim a samo ako su ovi ljud i izjavili želju da služe u srpskoj vojsci; ovi dobrovoljci su potom išli u logor Nador. Ostale austrougarske podanike, naro- čito izbeglice iz Hercegovine, koje su htele da budu sa Crnogorcima, Francuzi su upućivali u M arsej.8 Na p itan je Rusa zašto su dali k ralju Nikoli logor kraj Bizerte, pariski političari su izjavili da je logor »dat samo radi forme«.7

Ingerencija crnogorskog M inistarstva vojnog nad »jedinicom« u Bizerti sastojala se u tom e što su izm enjivani telegram i i slate nov- čane potpore.8 Postupci samog Rista M arkovića p redstav ljali su još od početka autokarikature. On je, na prim er, sam sebe proizveo u c ir poručnika srpske vojske, im ajući jedino srpske epolete, uz crnogorsku kapu. Ziveo je isprva bez oficirske plate u kasarni koja je dug'o služila kao depo za prikup ljan je srpskih vojnika koji su stizali iz bolnice. K rajem juna 1916. prispela je grupica Crnogoraca koji su izjavili da neće u srpski logor. Tada je dozvat Risto da pokuša da biv- šim crnogorskim vojnicim a objasni da tada nije postojala crnogorska vojska i da je osnovno p itan je bilo samo borba pro tiv neprijatelja . U pom enutoj grupici samo je n jih osmorica ostalo pri svom zahtevu; oni su izolovani i upućeni u jedan francuski logor kraj Bizerte. Jed - nog dana Risto je, verovatno kad su Hercegovci i ostali pošli na bojište, postao starešina crnogorskog »odreda« od osam ljudi. F ran cuska i Srpska kom anda nisu ga dirale u njegovom kom andovanju, te je on jednog ju tra okačio potpukovničke epolete, koje je skinuo tek na in tervenciju adm irala-guvernera. Francuzi su ovim ljudim a davali i neku platu. No, jednog dana ovih osam Crnogoraca od vojnika postali su baštovanski radnici, a Risto se našao u petnaestodnevnom

3 A—IIC G , CIV, sv. 95, B osanac H ris tifo r M oravac C rnogo rskom m in is ta r s tv u u n u tra šn jih dela , u P a r iz u 29. XI/12. X II 1916.

4 G ru p a od n jih 11 B ilećana , je d a n G ačan in i je d a n L ičan in m olili su (1. X I 1916) k ra l ja N iko lu , p rek o crnogorskog ko n zu la da ih izbav i iz logora i p rev ed e u M arse j (A—IIC G , CIV, sv. 95).

5 D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. b r. 132, T ih. P opović N. P ašiću , iz P a riz a 13/26. I 1917.

6 D A SIP , JO , sv. V II, Pov. J . b r. 278, s rp sk a k o m an d a rez e rv n ih t ru p a u B ize rti S o lu n u sa Pov. Đ. br. 289 od 17. II/3. I l l 1917.

7 JI у б у p и h, n. d., I, 120. (Islav in P e tro g ra d u sa b r. 93, iz P a riz a 31. X II 1916/13. I 1917.)

8 M in is ta rsk i sa v e t je , n a p rim er, 26. 11/11. I l l 1917. doneo o d lu k u d a se 7 v o jn ik a , k o ji su došli R. M arkov iću u B ize rtu n a g ra d i sa 20 f ra n a k a , kao što je u p rav o d a to i osta lim . (A— IIC G , CIV, sv. 88, b r. 280/1917, m in is ta r vo jn i M. M atanov ić m in is tru fin a n s ija 14/27. I I 1917.)


zatvoru, zato što je u odred primio i pet Hercegovaca izbeglica.9 S obzirom da su pom enuta osmorica u nastalom preispitivanju odbili da polože zakletvu srpskom kralju , oni su, zajedno s Ristom (25. IV/8.V 1917), upućeni u Francusku.10

Svojim lagodnim životom bez obaveza i opasnosti da budu upućeni na front, pripadnici crnogorske »jedinice« su i u Bizerti izazvali opadanje m orala dobrovoljaca u srpskoj vojsci. Oko 90 srpskih ran jen ika iz Bataljona Srba dobrovoljaca, m ahom Hercegovci, Bo- sanci i Dalmatinci, koji su bili u bizertskoj bolnici, otkazali su posluš- nost starešinam a i javili su se »delegatu« R. M arkoviću za prijem u crnogorsku »jedinicu« pod uslovima koji su tada važili za Crnogorce. Cak i jedan srpski narednik, kada se posvadio sa svojim kapetanom , pobegao je M arkoviću, koji je zaštitio begunca a kapetana pozvao na dvoboj. U B izerti su se našla i tr i perjan ika k ralja Nikole, koji su podsticali dobrovoljce austrougarske podanike, govoreći im da se potpišu kao crnogorski podanici, te će ih kralj Nikola osloboditi vojne službe; neki su to učinili, te se odmah podigla istraga zašto su dobrovoljci prim oravani na front pa in ternirani, i jedan je francuski m ajor zbog toga dopao zatvora. Kada se »crnogorski« bataljon na Solunskom fron tu pobunio, navodno su istraživane neke kasarne u Bizerti, da bi se tu smestili in tern iran i dobrovoljci »kao crnogorska vojska«. Neki od dobrovoljaca upućeni iz Bizerte na Solunski front, kada se desila pobuna bataljona, zatražili su iz bolnice da se ponovo vrate svom ranijem starešini R. Markoviću, u B izertu .11 Srpski m inistar vojni tražio je da se Crnogorci uklone iz Bizerte, a dok to ne bude bilo moguće, da se spreči njihov kontakt sa srpskim vojnicima, »jer dodir narocito sa dobrovoljcim a koji dolaze iz A m erike mogao bi biti vrlo štetan po naše interese«. S tvar о Crnogorcima u B izerti upućena je na rešenje Francuskom m inistru vojnom, a do rešenja svakoga Crno- gorca kad bi dolazio u B izertu radi izuzetne potrebe pratio bi francuski podoficir.12

U A in-Bitaru, u logoru VIII francuskog puka, 3—4 km od Bizerte, neposredno pod komandom francuskih vojnih vlasti 33 vojnika vodila su se kao Crnogorci, iako su samo četvorica od n jih nesum njivo bila Crnogorci. Oni su preko Rista M arkovića prim ali po pola franka dnevno plate od crnogorske vlade. Osim vežbe m arševanja, ovi ljudi ništa nisu radili, a radova u logoru prihvatali su se tek na ličnu in- tervenciju adm irala-guvernera. D ržanje ovih dobrovoljaca bilo je korektno, ali su uslovi pod kojim a su živeli negativno uticali na m oral srpskih vojnika, je r su »Crnogorci« bili bolje hranjeni, smešte- ni i plaćeni a nisu im ali nikakvih obaveza. To je naročito vredelo za

0 D A SIP, CO, sv. I, b. b., p ism o nekog M ark a d ru g u S ve tozaru , iz B izerte 6/19. I l l 1917. isto, Pov. C. br. 293, s rp sk i m in is ta r v o jn i m in is tru in o s tran ih de la sa Pov. F. Đ. O. b r. 4915 od 24. III/6 . IV 1917.

10 D A SIP, CO, sv. I, Pov. C. br. 328, srp sk i m in is ta r v o jn i K rfu 28. IV./11.V 1917. —• P re m a jedno j ra n ijo j v es ti k o m a n d a n ta srp sk ih t ru p a u B izerti, p re toga su 24 C rnogo rca u p u ćen a n a ra d u F ran cu sk u , a osm orica k o ji n isu h te li da polože z a k le tv u s tra ž a rn o su sp ro v ed en i u P o rto fa rin u , 35 k m od B izerte. (D ASIP, CO, sv. I, Pov. C. b r. 320, s rp sk i m in is ta r v o jn i K rfu od 25. IV/8.V 1917.)

11 D A SIP, CO, sv. I, Pov. C. b r. 125, p rilog : izveš ta j p o v e ren ik a N. S v rd la - nov ića srp sk o m g en era ln o m k o n zu la tu u S o lu n u od 28. X II 1916/10. I 1917. •— O d ov ih do b ro v o ljaca 80 ih je 16. I I / l . I l l 1917. upućeno iz Bizer.te u M arse j, n a z ah te v srpskog m in is tra vojnog. (K ao nap . 12/VI.)

12 D A SIP, CO, sv. I ; Pov. C. br. 293, s rp sk i m in is ta r v o jn i m in is tru in o s tra n ih dela sa Pov. F. Đ. O. b r. 4915 od 24. III/6 . IV 1917; isto, Pov. C. b r. 281, is ti istom e, Pov. b r. 5004 od 30. III/12. IV 1917.


Hercegovce i zarobljenike koji su ran ije bili srpski dobrovoljci. F ran cuzi su se m orali potruditi da spreče i dodir R. M arkovića sa Crno- gorcima koji su bili na Solunskom frontu. Srpska strana je najviše učinila da se R. M arković sa grupicom pravih Crnogoraca ukloni iz Bizerte i uputi na radove u Francusku, pošto su postojale izvesne indikacije da je kralj Nikola navaljivao na Francuze da se od »odreda« u Bizerti obrazuje pravi bataljon; no francuske vlasti tada nisu mislile da treba da о tome razgovaraju kao godinu dana ran ije .13

Početkom aprila 1917. crnogorska vlada i Francuzi postigli su načelni sporazum о Crnogorcima dobrovoljcima. Iako je navodno očekivala obrazovanje crnogorske legi je, crnogorska vlada je pristala da Crnogorci po depoima i vojnim zavodima u Francuskoj, Tunisu i A lžiru budu upotrebljeni po francuskim tvornicam a, po utvrdenim uslovima, i to prvenstveno tam o gde već rade Crnogorci. Ovo bi se odnosilo i na Crnogorce koji bi došli iz Amerike. Oni, pak, koji ne bi pristali na pom enute uslove, ostali bi do daljeg tamo gde se nalaze. Srpski koniandant u B izerti pukovnik Mihi obavestio je Francuze da se ova odredba ne bi mogla ödnositi i na Crnogorce iz Am erike koji su se javili za front a ne za rad po fabrikam a, i za koje je srpska državna kasa platila putne i druge troškove. Francuzi su zamerili sto ih je Mihi odbio. Sam Pašić (8/21. juna) složio se s Mihlom, sma- tra jući da samo Crnogorce koji dodu iz Am erike i kategorički izjave da neće u srpsku vojsku treba predati francuskim vlastim a, uz naknadu troškova; ostali Crnogorci imali bi da se upute na Krf; Pašiću je ovo rešenje bilo utoliko shvatljiv ije što se od Crnogoraca niko u Americi n ije izjašnjavao za francuske fabrike.14

13 D A SIP, CO, sv. I, Pov. C. b r. 293, m in is ta r v o jn i sa Pov. F. Đ. O. br. 4915 m in is ta rs tv u in o s tra n ih dela od 24. III/6 . IV 1917, p rem a izv e š ta ju k o m an - d a n ta s rp sk ih t ru p a u B izerti Pov. br. 430 od 7/20. I I I 1917. — P re s la n ja u F ra n c u sk u fran cu sk e v la s ti su aro g an tn o g i neozb iljnog R. M arkov ića sm en ile sa o fic irske dužnosti te po stav ile za b la g a jn ik a g ru p e ; on je od n ek ih svo jih zem ljak a izvukao i b a tin e . — Zbog m ogućnosti sa »odredom «, isp itiv an o je po- rek lo svakog n jegovog p rip a d n ik a , te je о n ek ih še s t H ercegovaca b ilo re č i u p rep isc i izm edu F ran cu za i S rba . (K ao nap . 6/VI.)

14 D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. br. 395 od 8/21. V I 1917, k o m a n d a n t s rp sk ih tru p a u B izerti srp sk o m m in is tru vo jnom Pov. Đ. b r. 708 od 8/21. IV 1917; m in is ta r v o jn i N. P a š iću sa Pov. F. D. O. b r. 5594 od 19. V/1. V I 1917; P ašićev odgovor gen. T erz iću sa Pov. C. br. 457 i gen. T erzić K rfu sa Pov. b r. 6157 od 16/29. V II 1917; В у ј о в и ћ , У јед и њ ењ е , 194. — P oče tkom a p rila p o red 33 po- m en u ta C rnogorca u B ize rti su se n a laz ila 42 dob rovo ljca iz o s ta lih srp sk o - h rv a tsk ih k ra je v a (A VII, I I I— 111, b r. 1, s rp sk i m in is ta r v o jn i V rhovno j k o m an d i sa Pov. F. D. O. b r. 5115 od 10/23. IV 1917, k o jim je d o s ta v lje n p e tn ae s to - d n ev n i izvešta j k o m a n d a n ta re z e rv n ih t ru p a u B ize rti Pov. Đ. b r. 645 od30. 111/12. IV 1917). P oče tkom m a ja u p u ćen a su u M arsej 24 C rnogorca za rad o v e u b a ru ta n u V ouges (cote d ’Or), t r i su o tiš la n a S o lu n sk i f ro n t a n jih 6 je već t r i m eseca p re toga sm ešteno u za ro b ljen ičk i logor (AVII, CIV, sv. 88, br. 841/1917, c rn o g o rsk i g e n e ra ln i ko n zu l u M a rse ju C rnogo rskom m in is ta rs tv u in o s tra n ih dela, b r. 3212 i 3217 od 2. i 3. V 1917). S ed am n jih n a laz ilo se u srp sk o m logoru u T u lonu , 16 d ru g ih bilo je u logoru za s tra n e rad n ik e , ček a ju ć i o d lazak u V ouges, 9 n jih je iz srpskog depoa u T u lo n u p reb ačen o u m esnu bolnicu . Z an im ljiv a je su d b in a R is ta M arkov ića i D an ila R adovića, c rnogorskog zap o v ed n ik a »crnogorskog« b a ta ljo n a , k o ji je doveden u F ran cu sk u . F ran cu sk o m in is ta rs tv o u n u tra š n jih poslova je n a jp re 31. V 1917. donelo o d lu k u о n jih o - vom izgonu u S p an iju , a onda su obojica 25. ju n a p reb ačen a u logor po litičk i su m n jiv ih u A ženu (dep. K rez). (Isto, is ti istom e, b r. 3524 i 3525 od 3. V II1917.) C rnogo rac .L uka D recun još od fe b ru a ra 1917. k rio se po A lž iru , p re d s ta v - Ija ju ć i se kao rez. p o tp o ru čn ik ; za n jim su tr a g a li o rg an i s rp sk e službe bezbednosti, a li ga n isu n a š li n i posle četvorom esečnog ra d a (ASRS, MUD, Izbeg lička a rh iv a 1917, g lav n a deleg 'acija s rp sk e v lad e u A lž iru g lavnom srp sk o m k o m esa ru za izbegHce u P a riz u sa Pov. b r. 5 od 8/21. VI 1917.)


Energičnim držanjem pukovnika Mihla, s kojim se složio N. Pa- šić, sprečen je pokušaj k ra lja Nikole da onemogući odlazak Crnogo- raca u srpsku vojsku, bez obzira na njihovo prirodno pravo da se lično politički opredeljuju. Francuzim a posle toga n ije ništa drugo ostalo nego da pokušaju da se u ovom p itan ju dogovore crnogorska i srpska vlada, ali opet sa ciljem da se vlada na K rfu privoli da izda naredenje M ihlu da preda dobrovoljce.15 Izgleda da je tada za F ran cuze bila važnija radna snaga u baru tanam a nego popunjavanje redova na drugorazrednom solunskom frontu nedovoljno pouzdanim Crnogorcima.

Crnogorski odbor za narodno u jed in jen je želeo je da preko m ar- sejskog delegata uhvati vezu sa Crnogorcima u Bizerti, je r se sma- tralo da bi trebalo da postoji lice koje bi redovno obaveštavalo iz B izerte i slalo izjave koje bi se štam pale u Ujedinjenju. Medu dobrovoljcim a koji su ju la 1917. otputovali u B izertu nije bilo povoljnog lica, te je m arsejski delegat Vaso Burić predložio da on prvu polovinu avgusta provede u Bizerti, da se dobrovoljci uvere da Odbor о njim a brine, i da bi na licu m esta otklonio eventualno neraspoloženje; Burić je sm atrao da bi uz pu t u Alžiru mogao da nade carinskog činovnika Radosava Sćepanovića, koji bi bio najpogodniji. za vezu u važnom vojnom središtu ■— Bizerti.10

Tokom leta 1917. godine nisu se mnogo prom enila m erila i m etodi rada ni na srpskoj ni na crnogorskoj strani. P rem a naređenju Srpskog m inistarstva vojnog, pukovnik Mihi držao se načela da dobrovoljci Crnogorci koji bi odrekli obavezu da ra tu ju m oraju da plate prevozge i ostale troškove, a ako ne bi im ali novaca, m orali bi sa radom isplatiti naknadu.17 Crnogorski dvor, pak, spremio je dva agenta koji bi pod vidom trgovaca otputovali u B izertu i tu huškali dobrovoljce; ovi pokušaji, m edutim , na vrem e su osujećeni.18 Oktobra1917. Crnogorski odbor je kao svog korespondenta uputio u B izertu dobrovoljca Spasoja P. Vukovića, kome je M ihi u svemu izlazio u susret i koji je našao 50 Crnogoraca, čije ponašanje »nije baš najbolje«. Nešto pre toga jedna grupa Crnogoraca otišla je u Solun kao »Mandušićeva četa«. Prem a jednom pism u iz San Franciska, trebalo je u B izerti očekivati veću grupu am eričkih Crnogoraca.19

Od kraj a 1917. godine n ije bilo sukobljavanja izm eđu srpske i crnogorske strane u Bizerti. Pozicije crnogorskog dvora potpuno su

15 D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. br. 396 od 8. V I 1917, prilog' u p ism u puk. M ihla iz B izerte od 9/22. V 1917: fra n c u sk i m in is ta r r a ta fran cu sk o m M in is ta r- skom sav e tu i m in is tru sp o ljn ih poslova. — F ran cu z i su sve C rnogorce podelili u t r i k a te g o r ije s obzirom n a s ta v ovih p rem a s lu žen ju srp sko j vojsci. (D A SIP, CO, 30. II, Pov. C. br. 552; A V II, I I I—20, br. 1, lis t 115; В у j о в и ћ, У јед и њ е- ње, 195.)

18 A—IIC G , CONU, sv. 59, A. R ađović V. B uriću , iz P a riz a 23. VI/6. V II 1917; sv. 62, V. B urić R adov icu iz M arse ja 20. V II 1917.

17 U vezi s ov im M ih i je o k to b ra 1917. tra ž io p rec izn ija o b a v e š te n ja о tra n sp o r tn im tro škov im a, о sp o razu m u s fra n c u sk im v la s tim a za o d b ija n je de la nadn ice , odnosno d a b i treb a lo dob rovo ljce s la ti u A m erik u ako isp la te i p u tn e tro šk o v e u p o v ra tk u . (D A SIP, JO , sv. V III, Pov. JG b r. 636, puk . M ih l m in is tru vo jnom sa Pov. F. b r. 2169 iz B izerte , 22. IX /5. X 1917.)

18 D A SIP, CO, sv. I, Pov. b r. 494, s rp sk i m in is ta r v o jn i K rfu sa Pov. br. 6433, iz S o luna 11/24. V III 1917.

10 A—IIC G , CONU, sv. 59, S paso je P . V uković Jo v a n u Đ u raškov iću , iz B izerte 29. X 1917.


oslabile, a mogućnosti srpske vojske dokraja se utvrdile. P rilike su se ovde, dakle, razvijale slično kao na Korzici. Crnogorski odbor, m edutim , nije propustio da se о Uskrsu 1918. posluži metodom pozaj- m ljenim od crnogorskih vlada: A. Radović je poslao novčani dar dobrovoljcim a Crnogorcima.20

VII. — Crnogorska četa и vojsci Esad-paše. Pokušaji da se Albanija koristi za prolaz crnogorsko-italijanskih agenata и Crnu Goru

1916. i 1917. godine

Slično crnogorskoj jedinici u Bizerti koja je trebalo da posluži kao kadrovsko jezgro za buduću crnogorsku vojsku na zapadnom delu Sredozemlja, četica Crnogoraca u Esad-pašinom odredu imala je zadatak da bude takvo jezgro na albanskom* sektoru Solunskog fronta, da pored toga olakšava vezu agenata preko Albanije sa Crnom Gorom, i, najzad, da se priprem a da u danim a proboja fronta nastoji da se prva probije do Crne Gore i tu organizuje vlasti koje bi pri- znavale k ralja Nikolu i dinastiju Petrovića.

Pom enuto jezgro za stvaranje crnogorske vojske u izbeglištvu razlikuje se po svom nastanku od sličnih razvojnih kadrovskih jed inica koje je organizovao crnogorski dvor na nekoliko drugih strana. Godine 1915. Esadpaša, srpski eksponent u srednjoj Albaniji, prim io je od k ralja Nikole izvestan broj crnogorskih oficira, podoficira i vojnika da obučavaju A rbanase narocito u rukovanju m itraljezim a i topovima. G lavninu ove ekspedicione grupe činilo je 12 artiljerijsk ih oficira.1 Medu njim a isticao se potporučnik Novica R. Mirović, koga je Esadpaša u Draču otpustio zbog rđavog držanja2. Pojedinačno, Esad-pašinoj vojsci su se prik ljučili i crnogorski dobrovoljci, koji su se pri povlačenju našli u Epiru i tu se zadržali sve „do ofanzive u jesen 1916. godine.3 U leto 1916. Esad-pašin odred nalazio se na kan- tonm anu do 12/25. septem bra u Beru, a onda je pošao za Kožane. Dok se odred nalazio u Beru, u njem u n ije bilo crnogorsko-italijanskih agenata.4 U to vrem e Ita lijan i nisu bili zadovoljni što su zapadni

20 A— IIC G , CONU, sv. 61, A. R adović k o m a n d a n tu depoa s rp sk ih t ru p a u B izerti, iz P a riz a 11/24. IV 1918.

1 М еж дународны е отношения в э п о х у и м пер иа ли зм а , ser. I l l , t. V II/1, № 127, s tr. 169 (K ru p en sk i P e tro g ra d u sa br. 13 od 21. 1/3. I I 1915); В у ј о в и ћ , У једи њ ењ е , 188; A—IIC G , CIV, sv. 88, b r. 859/1917, S te v a n R aičev ić C rnogo r- skom m in is ta rs tv u vo jnom 14/27. V II 1917, i br. 933/1917, n a re d n ik M ita r V uk- m anović M in is ta rs tv u , iz M arse ja 18. V III 1917..

2 O stavš i bez službe, on se počeo d ru ž iti sa C rnogorcim a sum n jiv o g v la - d an ja , a u je sen 1916. p rešao je u Solun, odak le je od c rnogo rske v lad e p reko ru skog k o n zu la ta traž io p la tu za č e tir i m eseca (A— IIC G , CIV, sv. 88, C rnogo r- sko m in is ta rs tv o in o s tran ih de la M in is ta rs tv u vo jnom sa b r. 2598 od 30. X/12. X I 1916; D A SIP, CO, sv. I, s rp sk i konzu l V in trov ić K rfu sa b r. 236, iz S o luna 21. X II 1916/3. I 1917, d o stav iv ši iz jav u nekog G avrilov ića). —■ P osle p re tre sa n a p u to v a n ju u F ran cu sk u , in te rn ira n u F ran cu sk u . (D A SIP, CO, sv. I, M ID sa P. b r. 1539 od 14/27. I I 1917. Pašiću) odnosno n a K orziku .

3 A SRS, MUD 1917, Izbeg lička a rh iv a , B osanac M ih. B ačić iz K om ande n eb o raca u P o tam osu S rp sk o m m in is ta rs tv u u n u tra š n jih poslova, 30. 111/12.IV 1917. (nereg istrovano).

4 Isto , P o lic ijsk a s tan ica službe bezbednosti u B e ru br. 10 od 10/23. IV 1917 (nereg isti'ovano).

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — ^4 3

saveznici p rivhatili Esad-pašu kao jedinog predstavnika Albanije; ovi su sm atrali da treba priznati n jih kao odlučujući činilac u albanskom pitanju. Videći da crnogorski kralj i vlada suviše padaju u zavisnost od Francuske i Rusije, Ita lija se jače zainteresovala i za crnogorsko pitanje.5 Zato su se u jesen 1916. u Esad-pašin odred počeli da ubacuju Crnogorci italijanski agenti.

U jesen se odred našao na poiožaju kod Bitolja. Posle završene ofanzive on je povučen u Zejtinlik odnosno u A rapli Šam li kraj Soluna. Iz odreda je, na inicijativu Nika Hajdukovića, prebačeno 15 crnogorskih oficira u »crnogorski« bataljon. U Z ejtinliku a potom u Solunu (od 28. X II 1916/10. I 1917) radila su na crnogorskoj propagandi tr i b ra ta Uljarevića, bivši crnogorski žandarm i (krilaši).6 Crno- gorsku četicu je tada sačinjavalo 65 ljudi, većinom Bosanci, H ercegovci, Bokelji i Vojvodani, koji nisu h teli da se bore ni u srpskoj ni u francuskoj vojsci, ali su pristali na odredene uslove; ona je im ala zadatak da p rikup lja crnogorske dobrovoljce koji bi se nalazili u pozadini Solunskog fronta i koji bi ubuduće bili upućeni u Solun, u crnogorsku vojsku. Ova jedinica im ala je privilegiju da se ne bavi nikakvom vojničkom dužnošću ni u borbenom lancu ni u pozadini, ali je svom ljudstvu isplaćivala p latu koju je odredila crnogorska vlada. U neposrednoj vezi s ovom četicom postojao je u Solunu crnogorski vojni depo, u kome se početkom 1917. godine nalazilo 17 vojnika koji su se javili za crnogorsku vojsku (medu kojim a samo tr i Crnogorca); nekoliko dana pre toga 13 vojnika iz depoa prešlo je u odred 7

Na sam novogodišnji dan 1917. u crnogorski depo je stiglo osam vojnika iz Bizerte, koji su ran ije služili kao dobrovoljci francuske vojske. Oni su solunske pristalice k ra lja Nikole izbliže upoznali s političkim kretan jim a koja su se ticala crnogorskog dvora. Po njim a, na optužbu Srbijanaca da je kralj Nikola predao vojsku A ustrijan- cima, saveznici nisu k ra lju Nikoli priznali »pravo da razvije barjak«, nego su samo Srbijanci smeli da sakupljaju Jugoslovene. Ali Ita lija se zauzela za Crnu Goru, te su se Engleska i Rusija složile s tim da Crnogorci obrazuju svoju vojsku. Crnogorska vlada je potom poslala agente u Am eriku, Italiju , Francusku i n jene posede. U B izertu su dolazila tr i perjan ika i kupila su one koji su h teli pod zastavu dinastije Petrovića, obećavajući im u kralj evo ime: da nijedan dobrovoljac ili vojnik crnogorski neće učestvovati u borbi, je r k ra lju Nikoli nije potrebna zem lja bez naroda; Italijan i bi, navodno, dali 150.000 vojnika da se oslobodi Crna Gora, posle kojih bi došli do tie neangažovani dobrovoljci da uspostave vlast i red u zemlji. Po ovom planu, kad počne ofanziva na Balkanu, italijanski brodovi bi svu crnogorsku vojsku prebacili u Valonu, gde bi joj se prik ljučili i Crnogorci sa Solunskog fronta. Obrazovana jedinica k re ta la bi se iza Italijana. P rem a m išljenju ove osmorice dobrovoljaca, crnogorski vojnici ne b i vise dolazili u Solun, nego bi se skupljali na drugoj strani, da u

5 A S F R J, h a r t i je J . M. Jovanov iea , p re p isk a P a riz—L ondon, L jub . M ihailo - vić, s rp sk i p o s lan ik p r i crnogo rskom d v o ru P ašiću , iz P a riza 4/17. X 1916.

0 В у ј о в и ћ , У јед и њ ењ е , 188; D A SIP , CO, sv. I, p rilog a k tu srpskog g en e ra ln o g ko n zu la V in tro v ića P ašiću Pov. b r. 3286 od 13/28. X II 1916; A—IIC G , CIV, sv. 88, b r. 859/1917, S te v a n N. R aičković crnogo rskom m in is tru vojnom .

7 K ao n ap . 13/VII. U depou su ag en ti b ili: c rnogo rsk i n a re d n ic i M ilovan S aran ić , N ovica B u la to v ić i k r ila š F ilip U lja rev ić .

1 4 4 " BOGUMIL HRABAK

pogodnom trenu tku budu upuceni u Valonu.8 Njihove price о 6.000 p rikupljen ih dobrovoljaca u Francuskoj pojačavao je već pom enuti poručnik N. Mirović, koji je obaveštavao ovaj krug dobrovoljaca da crnogorska vlada skuplja u Ita liji vojsku od 10.000 zarobljenih austrougarskih vojnika, većinom Hercegovaca, Bokelja, Bosanaca i Dalm atinaca, i da vladi u tome idu naruku Ita lijan i.0

Svakako na in tervenciju srpske strane, ovaj crnogorski »odred« nije dugo imao prilike da se bez posla održi u Solunu i da dem oralise srpske trupe. Nade Francuza da će na ovaj način ipak prikup iti izvestan broj Crnogoraca i dobrovoljaca koji neće pod srpsku vlast i koji bi se mogli u odredenom trenu tku poslati na vatrenu lin iju bojišta gubile su sve više realne izglede. Esadpaša je 14/27. januara 1917. oslobodio pripadnike svoga bataljona vojne obaveze, te su neki Crnogorci i dobrovoljci, na Esad-pašino tražen je a dozvolom Francuza, upućeni u Francusku i stavljeni na raspoloženje crnogorskoj vladi. M anji broj pom enutih ušao je u pom enute jedinice na Solunskom fron tu .10 Neki su, pak, prebegli u italijansku zonu balkanskog ratišta, odakle su ih Ita lijan i slali u »rezervat« na L iparim a.11 Novica Miro- vić, koji je u m eđuvrem enu unapređen u poručnika, in te rn iran je isto na Liparim a, odakle su ga pristalice k ra lja Nikole u Rim u nastojale da oslobode i upute u Francusku.12 K asniji razvitak potvrdio je da izlaganja bizertskih dobrovoljaca i N. M irovića nisu bile obične priče, nego da se očekivalo da će se obrazovati vojske u Francuskoj i Italiji, pri čemu se računalo i na one koji su bili u A lbaniji i u Solunu.

Pored crnogorske, u Esad-pašinom bataljonu postojala je i jedna jugoslovenska četica od oko 45 ljudi. Francuzi nisu branili pripadni- cima ove čete da se prebacuju u crnogorsku četu. No, od n jih 48 jedino su tri Hercegovca izrazila želju da pridu »Crnogorcima«13; ostali su imali i svoju odeljenu kujnu. I na jugoslovensku četu su m otrili organi srpske vlade, da se u jedinici ne bi našle pristalice k ra lja Nikole, koje bi u odredenom trenu tku mogle da m edu A rba- 'nasima rade protiv srpskih in teresa.14 Juna 1918. u četi je ostalo još oko 30 austrougarskih Srba, koji su u početku ra ta bili dobrovoljci u srpskoj vojsci. Pored n jih u četi su se našla i tri Crnogorca, p riv r- ženici k ralja Nikole, kojim a je redovno stizao Глас Црногораца. U četi se često raspravljalo о u jed in jen ju svih Srba u jednu državu kao

8 K ao nap . 13/VII. D obrovo ljc i iz B izerte zna li su da u M arse ju i d ru g im v a ro š im a po F ran cu sk o j i I ta li j i im a sk u p ljih c rn o g o rsk ih dob rovo ljaca , k o ji su se p r i ja v ljiv a li za c rnogo rske podan ike . T v rd ili su da je iz A m erik e stig lo u F ra n c u sk u 6.000 C rnogoraca , H ercegovaca i B okelja , k o je su pod g o ren av e- den im uslov im a p rik u p ili c rnogo rsk i ag en ti; za ove je rečeno da se »negde na laze u F rancusko j« .

9 D A SIP , CO, sv. I, s rp sk i konzu l u S o lu n u V in trov ić K rfu sa b r. 3286 od 15/28. X II 1916. •— V in trov ić je u vezi s tim p re tp o s ta v lja o : »To su v e ro va tn o on i k o ji su se ra n i je p rim ili doći u S rb iju , b o riti se p ro tiv A ustrije .«

10 A—IIC G , CIV, sv. 88, b r. 3204 i 859/1917, S t. R aičković, k o ji je 28. H/13.II I 1917. stigao u F ra n c u sk u crnogorskom m in is ta rs tv u vo jnom ; b r. 934, P e ta r M arkov ić M in is ta rs tv u 9. V II 1917.

11 A—IIC G , CIV, sv. 69, K o n zu la t u R im u, b r. 1967, Jo v a n V uković konzula tu , sa L ip a ra 16/29. X I 1917.

12 A—IIC G , CIV, sv. 71, p re d s ta v k a 26 C rnogo raca iz N e jija K o n zu la tu u R im u od 4/17. I 1918.

13 D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. b r. 125, izveš ta j p o v e ren ik a N. S v rd lan o v ića od 28. X II/10. I 1917, u p ism u srpskog g enera lnog k onzu la u S o lu n u N. P ašiću .

14 S v ak ak o iz ove »jugoslovenske« če te n ek i dobrovo ljc i, n a ro č ito on i k o ji su došli iz A m erike, in te rn ira n i su n a K orzici još u je sen 1916, a izves tan b ro j a p rila i početkom m a ja 1917. ( Х р а б а к , Супарпиштво, 166.)


i о važnosti Krfske deklaracije. Prilikom ovih diskusija Crnogorci su prosipali m asu pogrda protiv ujedinjenja. Prečanski Srbi se nisu slagali sa svojim sagovornicima, te su tražili mogućnosti da napuste četu i da pređu u srpsku žandarm eriju .15

Sektor balkanskog ra tišta u A lbaniji n ije bio gusto posednut trupam a, te su njegova rastresitost i relativno lako uključivanje A rbanasa u poduhvate pružali izglede raznim političkim grupacijam a za posebne akcije infiltracije. A rbanaški teren, na prim er, trebalo je da posluži crnogorskom dvoru i Italijanim a da uspostave vezu sa Crnom Gorom, da bi se politički uticalo na ljude i prilike u napu- štenoj zemlji. Kanali crnogorskih agenata vodili su iz Rima na Krf, a odatle u nekoliko pravaca. Prilično uznem irenja na K rfu bilo je u vezi s pokušajim a ubacivanja Joka Popovića, avgusta 1916. godine. Popovic je sa italijanskim pasošem stigao na K rf (17/30. avgusta) kao italijansko-crnogorski obaveštajac, sa zadatkom da se probije u Crnu Goru. Popović je, pored ostalog, imao kod sebe važno pismo ita lijan - ske kraljice (kćeri k ralja Nikole) za generala M itra M artinovića i pismo za generala Vešovića. Vešoviću je imao da prenese poruku italijanske i crnogorske vlade: da nastoji da se što pre sastavi s ita lijanskim trupam a u Albaniji, od kojih bi prim ao m uniciju, oprem u i hranu, i da pazi na to da najp re italijanske trupe udu u Crnu Goru odnosno da se spreči nastup srpskih i ostalih savezničkih trupa na terito riju Crne Gore. Ako ne bi mogao da se probije do Crne Gore, Popović je imao uputstvo da se prik ljuči »crnogorskom bataljonu« na Solunskom frontu, i da poruči ljudim a koji vode ovu crnogorsku jedinicu da ona »po svaku cijenu gleda, da se prva dogura u Crnu Goru«. Zbog nevrem ena na m oru Popovića italijanski to rp ilje r nije mogao da prebaci na obalu između Drača i Bara, nego je prešao u Valonu. Popović je preko italijanskih. lin ija došao do sam ih austrougarskih predstraža kod A rgirokastra, ali se u roku od 12 dana nije mogao prebaciti preko borbene linije, nego se neko vrem e skrivao u Epiru, a onda došao na Krf, da bi se ukrcao za Solun.10

Saslušanje Joka Popovića nije donelo željene rezultate. Ali iskazi cetinjskog šofera Ljubom ira Katinskog otkrili su postojanje špijun- skog kruga u Rimu oko crnogorskog novinara Jovana Čubranovića, italijanskog plaćenika; ovi su ljudi slati u A lbaniju, da se preko ove povežu sa kom itam a u Crnoj Gori. Iz ovoga prilično šarolikog kruga, pored Popovića i Katinskog tada je na K rfu boravio i Zagrepčanin, inače cetinjski zidar Mato Gatulin, koji je takođe imao nalog da se preko A lbanije poveže s crnogorskim ustanicim a. Tri druga agenta su se tada nalazila u Napulju, svakako očekujući da budu prebačena

15 D A SIP , CO, sv. IV, Pov. C. b r. 351; A—'VII, I I I—23, b r. 1, lis t 259 od20. VI/3. V III 1918, srp sk o m m in is ta rs tv u u n u tra š n jih poslova M in is ta rs tv u irro stran ih de la pa V rhovnoj ko m an d i Pov. b r. 1175 od 9/22. VI 1918. — T ad a se če ta n a laz ila u A jan o p u (?) sam o n ije ja sn o p r i ko jo j većoj jed in ic i sv akako fran cu sk e vo jske. — O va Ju g o slo v en sk a če ta k ra je m 1918. godine d e js tv o v a la je sa O hrid sk im odredom (BPC X X X I, 560— 1).

16 D A SIP, CO, sv. II, Pov. br. 63, n o v in a r St. M ik ije lj srp sk o m M in is ta rs tv u u n u tra šn jih dela , iz K rfa 19. V III/1 . IX 1916 (Joko Popović bio je rodom iz B ra ića i 12 god ina rad io kao ru d a r u SAD). — R u sk i am b asad o r u R im u ja v lja o je P e tro g ra d u da je ta jn o p reb ačen b iv š i u p ra v n ik b a rsk o g p r is ta n iš ta da isp ita s ta n je u C rnoj G ori i da se, ako je m oguće, poveže sa u stan ic im a . ( Л у б у р и ћ , n, d., I, 99— 100.) — P o tp u k o v n ik s rp sk e vo jsk e n svedok u S o lunskom p rocesu N ikola P rem ov ić p isao je 1922. godine da je V ešović n a S o lunskom fro n tu postao n ac io n a ln i h ero j i d a m u je ug led kod S rb a ra s ta o n eo b ičn c ta brzinom « (N. P r e m o v i ć , C rnogorska narodnost, Ju g o s la venska N j iv a m aj 1922, 326)

10 Z b o rn ik VI


u Valonu ili na Krf. Za vrem e boravka na K rfu ovi ljudi su agitovali protiv Srbije .17 K rajem leta jedna grupa Crnogoraca, sum njivih srpskim vlastim a, nalazila se u m estu Samakli. Ovima je došao sam Cubranović iz Rima, da se onda kao podoficir ubaci u Esad-pašin odred na položaju kod B itolja.18 Kada su nekim a od ovih obaveštajaca predstavnici italijanskih vlasti u Jan jin i zapretili ubistvom, je r efekat njihovog rada nije odgovarao prim ljenoj nagradi, neki od n jih su poslednjih dana 1916. godine zatražili zaštitu srpskog vojnog iza- slanika19

Pokušaji italijansko-crnogorske infiltracije preko Albanije nisu obustavljeni posle pom enute aferice na Krfu. Srpsko poslanstvo u Rimu signaliziralo je i oktobra 1916. da su Ita lijan i snabdeli novcem trojicu bivših dobrovoljaca austrougarskih podanika, te »su ih uputili sa naročitom m isijom u A rbaniju i dalje«; poznavaoci prilika, m edutim, sm atrali su da je tada, u jeku ofanzive na Solunskom frontu, bilo nemoguće da pom enuti agenti zaista dodu u Crnu Goru i Dal- m aciju.20 Dva obaveštajaca iz istog Cubranovićevog kruga oslobođe- n ih in tern iran ih dobrovoljaca sa L ipara u toku 1917. godine poslata su da preko A lbanije uspostave vezu s pristalicam a generala Vešo- vića; oni su išli do Berata, ali videći da se dalje ne može, vratili su se u Jan jinu i Korču, odakle su slali špijunske izveštaje i prim ali znatne svote novaca od italijanskog konzula u Jan jin i. Kako nisu poslužili glavnom cilju, da ne bi suviše pričali, po drugi pu t su in tern iran i na L ipare.21

Crnogorska em igracija oko k ra lja Nikole pridavala je veliki značaj Vešovićevoj akciji. P e tar Plam enac je još sredinom ju la ponu- dio Soninu (Sonnino) da u vezi sa slanjem hrane u Crnu Goru otpu- tu je u ovu i podigne ustanak; Sonino ga je upućivao da se prvo javi italijanskim kom andam a.22 Početkom avgusta sam kralj Nikola se obraćao 2ofru, B rijanu (Briand) i ruskom am basadoru u Parizu Iz- voljskom da m u se stave na raspoloženje dva bataljona Crnogoraca sa Solunskog fronta i da m u se pomogne da skupi i oprem i podanike razbacane po Evropi, kako bi se sa oko 4.000 ljudi iskrcao u Valoni ili Draču i krenuo u Crnu Goru, da se spoji u ustanicim a, kojih je, po navodu k ra lja Nikole, bilo oko deset bataljona.23 Vlada u izbegli-

17 D A SIP, CO, sv. II, Pov. b r. 63, sa s lu ša n ja J . Popov ića 22. V III/4 . IX 1916. i L j. K a tin sk o g od 28. VII/10. IX 1916.

18 D A SIP , CO, sv. I, po lic ijsko o d e ljen je S rp skog g en era lnog k o n zu la ta u S o lu n u (27. Х/9. X I 1916. p ren e lo је izv eš ta j p o v e ren ik a , p o s la tih zbog C u b ra - novića u S am ak li i K ukuš. — P osle ita lijan sk o g o rg an iza to ra ag en a ta Ju g o slo - v en a B a ld ač ija (B aldacci), n a K rf je k ra je m o k to b ra dopu tovao i Č ubranović . N a p re tre su je u s tan o v ljen o d a im a a rg e n tin sk i pasoš kao p re d s ta v n ik n ek ihfa b r ik a iz M ilana i je d n u ita li ja n s k u leg itim ac iju da p u tu je u specija lno j m isiji. N jih d v o jica u sp e la su da F ran cu z i d opuste d a se u I ta l i ju p reb ac i n ek i M arković , u ze t od I ta li ja n a u »p riv rem en u službu«. Po m iš ljen ju fu n k c io n e ra s rp sk e policije, »dolazak B ald ač ijev a sad a Č u b ran o v ića p re d s ta v lja nesu m n jiv o fak a t, d a su đošli ra d i o s tv a re n ja n eke k ru p n ije akcije , k o ju su u to m p rav cu p red u ze li ili k o ju te k m isle p reduzeti« . (D A SIP, PO 1918, sv. IV, Pov. b r. 2027, M UD P ašiću sa Pov. br. 128 od 14/27. X 1916.)

20 D A SIP , A lb an sk i odsek, sv. V, Pov. A. b r. 5 i Pov. 7308, p o s lan ik R istić K rfu , iz R im a 2/15. X 1917. i S rp sko m in is ta rs tv o in o s tra n ih de la M in is ta rs tv u vo jnom , iz K rfa 14/27. X 1916.

21 D A SIP , CO, sv. I I iz jav a R ade R ub ića i B ra n k a H u b an e u R im u 27. Х/9. X I 1917. — О Č ubranov ićevom k ru g u u R im u v id .: X p a 6 а к, С упаp- ништво, 157.

22 JI у б у p и ћ, n. đ., I, 90.23 Isto , 94.

BORBA SRBIJE I CRNE GORE ОКО DOBROVOLJACA — ^ 4 7

štvu preduzela je m ere da se sa političkim pokretom u zemlji uspostavi veza i preko Soluna, te je Niko Hajduković bio »šaržiran tim poslom i radio je na njegovom izvođenju«24.

Crnogorski dvor n ije lako puštao iz ruku ni srpskog čoveka u A lbaniji, Esad-pašu. Prilikom njegovog boravka u Parizu, septem bra1917, posetio ga je P e ta r Plam enac i raspitivao se da li je sporazum koji je Esad-paša zaključio sa Srbim a u Solunu uperen protiv Crne Gore. Onda je, pozivajući se na staro prijateljstvo, pozvao Esad-pašu da poseti k ralja Nikolu. Esad-paša ovo n ije prihvatio, pošto je postojala izvesna agitacija od strane ljud i crnogorskog dvor a protiv njega; konkretno, preko Crnogorskog Glasnika, koji je crnogorska vlada izdavala u Detroitu, zavijeno je iznesena mogućnost da jedan od sinova k ra lja Nikole dode na albanski presto, о čemu je sam kralj Nikola m arta 1917. vodio prepisku s nekim Englezima.25

Nešto kasnije će i Nikola Pašić p rav iti neposredno planove da preko A lbanije i A rbanasa srpske trupe prve dodu u Crnu Goru i tamo uspostave vlast. Isti ciljevi upućivali su ga i na ista sredstva.

V ll i . ■—• Nastojanja crnogorskog dvora i vlade da se и izbeglištvu obrazuje crnogorska vojska; saveznici i ova nastojanja

Kao što je već izneseno, već prilikom reorganizacije srpske vojske i opredeljivanja bivših crnogorskih dobrovoljaca na K rfu javile su se m ogućnosti da se obrazuje posebna crnogorska jedinica. Već februara meseca 1916, pod uticajem crnogorskih agitotora, gotovo svi Hercegovci nisu h teli da stupe ni u srpsku ni u francusku vojsku, nego su želeli da se obrazuju posebne kom ande i da se potom pridodaju britanskim trupam a. S ovim je izgleda posebno računao brigadir Luka Gojnić, kada od Srbijanaca n ije dobio generalski čin i kom andu nad bivšim crnogorskim dobrovoljačkim bataljonim a; s obzirom na tadašnje haotične prilike i naročito oslanjajući se na svoje veze s pojedinim ambicioznim dobrovoljcima, Gojnić je sm atrao da će moći otkloniti uticaj Srbijanaca i da će se, kao zapovednik bivših crnogorskih dobrovoljaca, staviti na raspoloženje saveznicima, predstavljajući crnogorsku vojsku.1 Dakle, postojala je izvesna inicijativa u m asam a još prilikom evakuacije i reorganizacije, iako je tu inicijativu, preko poruka pojedincima, podsticao crnogorski dvor.

Mada je crnogorsku vojsku raspustio a dobrovoljce predao srp skoj arm iji, kralj Nikola je odmah počeo da m enja kurs. On je preduzeo korake kod savezničkih država da se prem a crnogorskim tru pama, koje bi se eventualno mogle pojaviti u Albaniji, postupa kao sa srpskom vojskom u pogledu ishrane i evakuacije. On je dao nalog A ndriji Radoviću u B rindiziju da se postara da se što pre reorgani-

! , Ш о ћ , n. n., 155. — T reb a n ap o m en u ti da je još m a ja 1916. b ilo p o k u ša ja od s tra n e po jed in aca da se iz C rne G ore p reko fro n ta p reb ace u I ta liju . (D A SIP, PO 1918, sv. I l l , N. V učurović N. Svrd lanov iću .)

25 D A SIP , CO, sv. II, Pov. C. b r. 571, M in is ta rs tv o in o s tra n ih dela sa Pov. A. br. 406 svom C rnogorskom odseku, u K rfu 3/16. X 1917. (obavešten je o tp ra v - n ik a poslova p ri C rnogorskom dvo ru , ak to m Pov. b r. 359, iz P a riz a od 17/30. IX 1917.)

1 D A SIP , CO, sv. I, A n d rija M. L ubu rić , P rilo šc i za b io g ra fiju b r ig a d ira L uke G ojn ića, s tr. 6 (n jega je, navodno, sa K rfa pozvao k ra lj N ikola); sv-, II, Pov. b r, 7569, s rp sk i m in is ta r v o jn i B. T erzić p rek o ko n zu la u S o lu n u V in trov ića N. Pašiću , iz S o luna 23. Х/5. X I 1916.

10*


zuju »naši vojnici na Krfu«; računao je sa oko 4.000, a Zofru govorioо 8.000 ljudi. Radović je telegram om naredio jednom crnogorskom kapetanu da na K rfu obrazuje posebnu crnogorsku jedinicu, poziva- jući njega i brigadira T etra M artinovića na razgovore.2 S dosta razloga se može prihvatiti m išljenje da je kralj Nikola počeo rad iti na okupljanju crnogorskih četa u izbeglištvu onda kad je video da nikakvog m ira s A ustro-Ugarskom neće biti, i kad m u je, prevarenom u nadi u drukčiji ishod stvari, nepotpisani m ir omogućavao da drži vojsku.3 K arakteristično je, p ri tome, da se kralj Nikola svesno, još 7/20. januara u Skadru, odlučio da m u političku arm iju u savezničkom svetu predstav ljaju upravo crnogorski dobrovoljci, a ne njegovi podanici.4 Teatralno predavanje ljudi regentu A leksandru bilo je obično m anevrisanje da se dobrovoljci izvuku iz škripca.

Za razliku od k ralja Nikole i A. Radovića predsednik crnogorske vlade L. Mijušković, u toku m arta 1916, n ije pokazivao in teresa za postavljanje p itan ja о samostalnoj crnogorskoj vojsci; štaviše, negativno je odgovorio na p itan je Francuza. Тек za crnogorske vlade posle njegove »jedna od osnovnih briga svih crnogorskih em igrantskih v lada bilo je form iranje jedne crnogorske vojne jedinice u inostranstvu, koja bi pod crnogorskom zastavom učestvovala na nekom od fronto- va«5. Na crnogorskoj i srpskoj stran i bilo je sasvim jasno da bi crnogorska jedinica bila »osnovno i m oralno i m aterijalno uporište« za buduću sam ostalnu Crnu Goru, te su preduzim ale m ere: prva, da jedinicu obrazuje, a druga, da spreči njeno form iranje.

Uslovi na K rfu i na Solunskom fron tu 1916. nisu bili pogodni da se stvori takva jedinica. P ristalice k ralja Nikole m orale su da se snalaze i da m enjaju parole, nastojeći u početku da и okviru savez-

2 Глас Ц рногорца od 18/31. X II 1917, 3—4; У једи њ ењ е , od 18/31. I 1918,2. A. R adov ić je navodno up u ć iv ao p ro te s te še fu fra n c u sk e m isije n a K rfu gen. M ondenziru , u k azu ju ć i d a d o tad a n ije b ilo s lu ča jev a d a je d n a savezn ička d ržav a (srpska!) uz im a silom ili m ilom v o jn ik e d ru g e savezn ičke d ržave . — N a lin ij i novog k u rsa bilo je i s lan je ra d io -te le g ra fsk e n a red b e gen. V uko tiću iz B rin d iz ija da se energ ično o d u p re n e p r i ja te lju i o d s tu p i sa srp sk o m vo jskom ; k ra l ju N iko li je , p r i tom e, m ora lo b iti ja sn o d a ovako n a re đ e n je n eće m oći b iti p rim ljen o u C rnoj G ori, je r u n jo j ta d a n ije ra d ila n ik a k v a savezn ička ra d io -s ta n ic a ; ovaj potez treb a lo je d a posluži L. M ijuškov iću da p re d savez- n ic im a p rik aže tra ž e n je m ira kao m an ev a r s ra č u n a t d a se dob ije u v rem enu . ( Л у б у р и ћ , n. d., II, 80— 1; I, 57. i 62—3; V. V u č k o v i ć , D ip lo m a tska poza- dina u je d in je n ja Srb i je i Crne Gore, J u g o s lo venska rev i ja za m ed u na ro dn o pravo b r. 2/1959, 246).

3 С в. Т о м и ћ , Д есе го год и ш њ и ца у је д и њ е њ а Србије и Ц р н е Горе из Братства, X X III (1929), 7.

4 K a d a su p o stro jen i B okelji u S k ad ru , n a p rim e r, saopštili k ra l ju N ikoli d a m isle ići u A m eriku , on im je odgovorio : »Ne tr e b a n am A m erika! ja ću v as p re b a c iti p rek o m ora , p a ćem o se u p ro ljeće v ra t i t i u K osovo, da orem o one ravnice.« T om p rilik o m je od v ra tio dob rovo ljce i od red io im k o m an d ira . ( Л у б у р и ћ II , 71, p r ič a n je N. K ažanegre.)

s P re ć u tk iv a n je ove č in jen ice i u o p š ta v a n je »brige« je k a rak te ris tičn o .О tom e v id i: В у ј о в и ћ , У јед и њ ењ е , 180, 158 (M ijušković, navodno, n ije bio u s ta n ju i n ije stig'ao d a re š i p o m enu to p itan je , a li je , kao i k ra lj N ikola , traž io od sav ezn ik a da se to reši). O vako je s tv a r fo rm u lisao još П. HI o h (n. n., 149): »Sve c rnogo rske v lad e k o je su se izm enile od p ad a C rne G ore do osloboden ja 1918 (L azara M ijuškovića, A n d rije R adovića, M ila M atanov ića , E v g en ija P opo- vića) sm a tra le su kao n a jp re č i svoj zad a tak , da, p o red ostalog, reo rg an izu ju crn o g o rsk u vo jsku , sa e lem en tim a k o ji su se sp as ili p rek o A lb an ije i sa C rn o go rc im a k o ji su se n as ii u in o s tran s tv u . P o red C rnogoraca , B oke lja i H ercego vaca b ilo je i d ru g e b raće u tim redov im a, a p r i ja v ilo ih se bilo pod c rnogo rsku za s tav u još v ise iz ra z n ih jug o slo v en sk ih i o s ta lih slo v en sk ih k ra jev a« . V idi.: J . Ћ е т к о в и ћ , n. d., 229 i 230.

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — ^49

ničkih form acija omoguće postojanje jezgra crnogorske vojske, da bi se kasnije nastavila borba uz saveznike, pod crnogorskim zastavama. Osnovnu boračku m asu u to vrem e mogli su da predstav ljaju ne Crnogorci, nego bivši crnogorski dobrovoljci, kod kojih je postojalo samo protivsrbijansko, ali ne i neko izrazito crnogorsko osećanje, te su bili za samostalnu, ali ne još i za crnogorsku jedinicu. Njihovim dobrovoljačkim starešinam a bile su dovoljne crnogorske insignije pod francuskom komandom. Protagonisti samostalne crnogorske je dinice bili su još na K rfu crnogorski oficiri, a u Solunu pre i vise svih Niko Hajduković. Kao sto crnogorska vlada nije pomogla nastojanja za obrazovanje sam ostalne vojske na K rfu, tako je i Hajduković juna 1916. započeo svoju prilično uspešnu akciju kod Francuza sasvim samoinicijativno, bez uputstva dvora i vlade.

Sve do jeseni 1916. prom enljive devize crnogorskih agenata i na K rfu i drugde bile su upravljene pro tiv stupanja dobrovoljaca u srpsku vojsku, ali u njim a još nema odredenog program a о samostalnoj crnogorskoj vojsci. To se najbolje videlo na Liparim a, gde su postojale mnogo zrelije šanse za osnivanje crnogorske jedinice iz redova in tern iran ih bivših crnogorskih dobrovoljaca. P itan je crnogorske vojske pokrenuli su i ovde sami in ternirci, kao protivm eru nastojanju i uspesima srpske strane m edu pöm enutim ljudim a. Ne- sum njivi uspeh srpskog delegata D. Zivaljevića (jer se za srpsku vojsku odmah prijavilo oko 35% svih in tern iraca na Liparima) uzne- m irili su crnogorskog generalnog konzula u Rimu, koji se jadao da se ovim »ide protiv stvaranja naše jedinice«. Crnogorska vlada juna 1916. je negativno odgovorila (»za sad«) na molbe pojedinih »Lipara- ca« da kao oficiri i podoficiri budu upotrebljeni u vojsci; n ije se, čak, pom išljalo ni na njihovo slanje u »»crnogorski« bataljon na Solun- skom frontu. Crnogorski dvor u to vrem e n ije želeo da se in tern iran i na L iparim a i Korzici razilaze, nego je nastojao da se zatočeni bivši dobrovoljci oslobode tek kasnije, p ri k ra ju ra ta ili bar kad bude postojala potpuno sam ostalna crnogorska jedinica, koja bi mogla da osi- gura uspostavljanje vlasti u Crnoj Gori. U m eđuvrem enu, ove je ljude trebalo držati na italijanskim ostrvim a mimo tudih, p re svega srpskih uticaja, uz nagradu za njihovo ispravno držanje i apelujući na njihovo strp ljenje. Malo zatim, videvši da se dobrovoljci neće moći držati u »rezervatu« i da će srbijanska strana iskoristiti želju in tern i- ran ih da dođu do slobode, pa i po cenu odlaska na front, crnogorski dvor i v lada bili su prim orani da preko Ita lijana oslobode ove ljude stege internacije, a da one koji su želeli da podu u vojsku upućuje u bataljon na makedonskom ratištu . Crnogorska vlada je bila prisi- Ijena da i »Liparce« uključi u operativne vojne planove i zbog toga što su ti oslobođeni in tern irci pali na tere t n jen ih slabih finansija, dok bi obrazovana vojna jedinica prešla na savezničko snabdevanje. U to vrem e na crnogorskoj stran i u Ita liji ne postoji razradena ori- jen tacija о crnogorskoj vojsci. Vladin em isar za skupljanje ljud i za bataljon na balkanskom bojištu pojavio se na Liparim a tek avgusta meseca, i n ije postigao, stvarno, ozbiljnog uspeha.6

0 О tom e vid .: X p а б а к, Супарниш тво, 150— 158. — N ezadovo ljn ike na L ip a rim a treb a lo je p re b a c iti u F ran cu sk u , n a r a d u vo jn e zavode; n ije im treb a lo om ogućiti p u t u A m eriku , a sam o n a ju p o rn ij i b i se sla li u »crnogorski« b a ta ljo n n a S o lunskom fro n tu . (JI у б у p и ћ, n. d., I, 92— 3.) — О ovom p ita n ju vid.: J . Ћ e т к о в и ћ, n. d., 229.

15Q, — BOGUMIL HRABAK

Kao što je izneseno, postojala su i druga kadrovska jezgra, u Bizerti i u Esad-pašinom odredu. Ona su im ala neke zajednicke i neke posebne zadatke. Zajednički zadatak sastojao se u tome da skuplja ju ljude za buduću crnogorsku vojsku. Specifični zadatak četice u Esad-pašinom odredu bio je da olakšava vezu posebnim crnogorsko-italijanskim agentim a preko A lbanije s Crnom Gorom, i da, u blizini italijanskih trupa na albanskom sektoru balkanskog bojišta, bude neposredna rezerva za svaku eventualnost u delu vojišne zone prem a Crnoj Gori. Kada je stvar sa »crnogorskim« bataljonom pošla nizbrdo, pom enuta četica, prebačena u Solun, trebalo je da p rikuplja sve Crnogorce i crnogorske dobrovoljce na balkanskom frontu. Dok su jedinice na balkanskom tlu mogle b iti pod tudom, francuskom i Esad-pašinom komandom, do odlučujućih trenxitaka završetka rata, »odred« u B izerti trebalo je da pruži osnovicu za potpuno sam ostalnu crnogorsku jedinicu u zem ljam a francuskih i ita lijanskih saveznika. Tokom 1916. godine Francuzi su bili sprem ni da dopuste obrazovanje crnogorske jedinice u B izerti pod kom andom francuskih oficira, slič- no onome što je već bilo na Solunskom frontu; s ovim se slagao predsednik vlade A. Radović, ali se n ije slagao kralj Nikola, je r uslovi u M akedoniji, gde je trebalo sta ti pred protivnike u lieu srpske vojske i ograditi od n jih dobrovoljce, nisu bili isti kao u velikim garnizonim a M agreba, gde su prebacivani dobrovoljci iz Amerike, koji su tamo bili pod m anjom kontrolom srpskih vojnih vlasti nego u Solunu.

Oko upotrebe terena obrazovanja i trenu tka operativnog delovanja crnogorske jedinice razilazili. su se na delu kralj Nikola, A ndrija Radović i Niko Hajduković. Za Hajdukovića sve je snage trebalo slati u »crnogorski« bataljon na Solunskom frontu, gde su crnogorske oznake jedinice bile vidljive i gde je jedinica mogla lako i da prera- ste, ali su о njenoj upotrebi odlučivali, bar u prvo vreme, Francuzi, koji nisu bili skloni da pomažu dinastiju Petrovića; ova jedinica trebalo je da pronese slavu crnogorskog oružja i da stvori m oralno- -političke kapitale za m om enat kad se bude prekrajala karta Evrope; sve ostale »crnogorske« jedinice trebalo je da budu dopunske i lead- rovske jedinice za jedinicu u M akedoniji; Hajduković je bio protiv svake saradnje sa srpskom vojskom. A. Radović se, isto tako, nije protivio francuskoj, italijanskoj (ili ruskoj) kom andi crnogorskih četa, do pred kraj rata, ali je bio za izvestan sporazum sa Srbim a, već zato da se reši p itan je Srbijancim a predatih dobrovoljaca; sm atrao je da osnovnu snagu crnogorske vojske treba obrazovati u Solunu, eventualno u Valoni, ali odmah, orijentišući se na Crnogorce i dobrovoljce iz Am erike, kao na osnovni izvor za popunu efektiva.7 K ralj Nikola je bio za podele funkcija crnogorskih jedinica na one na balkanskom tlu, pod stranom vrhovnom komandom, i na one na Zapadu, koje bi bile potpuno samostalne, i pod komandom crnogorskog dvora; za ove poslednje trebalo je sačuvati sve one kojim a nije p retila opasnost

7 Po jedno j v es ti l is ta Новое В ремя, on je početkom m a ja 1916. odbio m in is ta rsk i p ro tfe lj , je r je sm a trao da je »izlišno o b razo v a ti k a b in e t kod jednog K ra lja , k o ji nem a n i n a ro d a n i vojske.« (JI у б у p и ћ, n. d., I, 87.) O dm ah čim je p reuzeo v ladu , R adović je izm edu tr i tačk e p ro g ram a novog k a b in e ta naveo »osobiti tr u d da se fo rm ira C rnogo rsk i o d red ra d i učešća u opštoj bo rb i, upo redo sa s lav n im za s tav am a savezn ičk im , je r se c rnogo rska za s tav a u v ek gordo lep r- ša la u ra to v im a za S rp sk u ideju« (isto, 88). Za ra z lik u od R adovića, t ih is tih d an a k ra lj N iko la n ije m islio n a crn o g o rsk u za s tav u k o ja b i se b o rila za srpstvo , nego je p isao d a C rna G ora »očekuje svo je U sk rsn u će pom oću B ožjom i h ra b r ih savezn ika« (isto, 89).


od srbijanskog uticaja; ove,bi jedinice stupile u akciju krajem rata, nastupajući iza Italijana, a do tog trenu tka bile bi u pozadini, u Ita- liji; tražio je više logora i kredite za jedinicu, nego što je govorio о jedinici, je r m u je bilo jasno da bi ova m orala b iti upotrebljena na frontu; bio je protiv svakog aranžm ana sa Srbijancim a.

U leto 1916. Rađovićeva vlada je uputila pozive Crnogorcima u Americi da dodu u Francusku, gde će se obrazovati crnogorska vojska, ali akcija je izvođena više politički nego vojnički, je r nisu preduzete ni najelem entarn ije m ere za smeštaj ljud i koji su dolazili. U to vrem e u Americi srpska vlada i Jugoslovenski odbor još nisu vodili in tenzivniju dobrovoljačku akciju. Od interesa je navesti kako je januara 1918. A. Radović objašnjavao tadašnji svoj rad na obrazovanju crnogorske vojske.

»P rem a tak v o m s tv a ra n ju s tv a ri o sta la je sam o je d n a m ogućnost za s tv a ra n je c rnogo rske jed in ice : apel n a n a še ise ljen ik e u A m erici. V lada, k o ja b i isk reno s ta la n a g led ište n a š ih p ra v ih n ac io n a ln ih težn ja , m o- gla je ra č u n a ti n a izves tan odziv n a tim s tra n a m a . S am eričk im C rn o go rc im a i herceg o v ačk im dob rovo ljc im a (a ove p o to n je treb a lo je s p ris tan k o m S rb ije p r isa je d in it i budućo j crnogorsko j jed in ic i) m ogao se s tv o rit i je d a n sk ro m an odred , a li n i u kom s lu ča ju tre ć in a c je lokupne c rnogo rske vo jsk e (oko 15.000 ljud i), kao što to kom ično tv rd i »slobodna govornica«.

U p ism u upućenom g. Evg. Popoviću , a ko je u iz v a tk u c itira »G las C rnogorca«, zato se i p o m in ju teškoće i p rep o n e u s tv a ra n ju jed in ice , i g. R adović n ag o v ješ tav a , d a će u razg o v o ru s g. P ašićem r i je š i t i je d a n dio toga p ita n ja , je r je dobrovo ljce treb a lo tr a ž it i m ed u on im a k o ji su b ili p red an i, a ta k o d e r u tv rd it i odnos izm edu jed in ice c rn o g o rsk e i s rp sk e v rh o v n e kom ande. O sim toga b ilo je i d ru g ih teškoća: dok je g. R adovic, kao šef v lade, n a s to jav ao da se jed in ica fo rm ira u Solunu , i d a operiše s a . srp sk o m vo jskom u osloboden ju S rb ije i C rne G ore, d o tle je _ k ra lj N iko la ođlučno zäh tijev ao d a se ona o b razu je u I ta l i j i i d a se p r id ru ž i ita lijan sk o j vo jsc i u I ta li ji .

D ok je g. R adović traž io da s to m jed in icom po đ u u S o lun p re s to lo - n a s led n ik D an ilo i k n ja z P e ta r i d a se s tav e n a rasp o lo žen je s rp sk e v rh o v n e kom ande, do tle su oba k n jaza f in g ira la b o les t i tra ž il i po F ra n - cuskoj i I ta l i j i » p rom jenu vazduha« , sv ak i n a svoj način .«8

U leto 1916. Radović se držao one orijentacije koju je zastupao februara 1916. iz Brindizija. On je dosta polagao na »crnogorski« bataljon, oko koga se angažovao Hajduković. Početkom juna 1916, na prim er, Crnogorsko m inistarstvo vojno tražilo je hi tno podatke о svim Crnogorcima i bivšim crnogorskim dobrovoljcim a koji su se nalazili u Francuskoj, Svajcarskoj i Grčkoj, možda da ih mobilise i uputi na Balkan9. (Italija i Lipari, kao neugroženi od Srbijanaca, nisu dirani!) Bataljon se ipak nije sm atrao crnogorskom vojskom, jer je ova trebalo da se obrazuje u Valoni. Radović se, naime, 27. VII/9.VIII 1916. sastao sa Esad-pašom i predložio m u da zajednički pođu u Valonu, i da odande, pod zaštitom italijanske vojske, učestvuju u akciji za oslobodenje A lbanije i Crne Gore. Predlog nije realizovan,

8 У једи њ ењ е , 18/31. I 1918, 2. To je odgovor n a p isan je Гласа Ц рногорца od 18/31. X II 1917 (»slobodna govornica« je ru b r ik a ovog lista). — R ad i re a ln ije p rocene о sp rem n o sti R adov ića n a s a ra d n ju sa S rb im a, pošto je m a ja 1916. obrazovao k ab in e t, V id.: Х р а б а к , Супарниш тво, 155.

9 В у j о в и h, У јед ињ ењ е , 187. — Ip ak , to isto M in is ta rs tv o u odgovoru 10/23. ju la n a m olbu S v e to za ra D elića iz B ize rte ja v lja lo je : »biće n a še vo jske, i n ikom e se n e m ože d a ti isp u s t iz vojske« (A—IIC G , CIV, b r. 87/1916). Izlazilo b i da to M in is ta rs tv o n ije sm a tra lo c rnogo rskom vo jskom b a ta ljo n u M akedoniji!

1 5 2 — B 0 G U M IL H R A B A K

je r na njega Esadpaša n ije pristao.10 Teško je danas u tv rd iti koliko je kom binacija sa Valonom delo samog Radovića a koliko je na njoj insistirao kralj Nikola.

Vest о crnogorskoj jedinici na Solunskom frontu izazvala je izvestan odjek m eđu bivšim crnogorskim dobrovoljcima. Na prim er, jedan Bilećanin i dva Bosanca došli su avgusta 1916. iz A ria u Bordo, tražeći da im se da »m ogum ost da se vratim o u naše jedinice u Solunu«. M inistarstvo vojno nije ništa odgovorilo nego je stvar prepu- stilo resoru unu trašn jih poslova! Slično je bez rešenja ostala i molba artiljerijskog vodnika Vasa Đuraškovića, koji je došao iz Napulja, moleći da bude upućen u vojsku u Solun.11 Uzalud su mesecim a če- kali da budu upućeni u kakvu jedinicu i oni koji su ju la i avgusta 1916. prispeli u Francusku, pre svega iz Amerike.'12 Kad već bataljon na Solunskom frontu nije mogao biti poslat u kakav »rezervoar«, druge u ovu, žrtvovanu i gotovo izgubljenu, jedinicu n ije trebalo slati, osim iz nužde, kao 19 dobrovoljaca sa Lipara. K ralj Nikola se i tada i kasnije đržao svoje devize »nije još vrijem e«13, možda zato što nije verovao masama. Izvesnu inicijativu pokazao je on avgusta 1916, u vezi s pobunom generala Vešovića, no ona je bila usm erena na to da dva bataljona sa Crnogorcima budu izvučena sa Solunskog fronta i ispod srpske i francuske komande.

Do izvesne izmene u p itan ju form iranja crnogorskog odreda dolazi septem bra 1916, na podsticaj Italije. Videći da crnogorski kralj i vlada suviše padaju u zavisnost od Francuza i Rusije, Ita lija se vise zainteresovala za crnogorsko pitanje, koje joj je bilo potrebno kao sredstvo ucenjivanja protiv u jed in jen ja Jugoslovena. Za vrem e posete k ralja Nikole Italiji, septem bra 1916, bilo je reči da bi form iranje crnogorskog odreda znatno ojačalo položaj dinastije. Kralj Nikola je pokrenuo razgovor о odredbi, i to ne za Solun nego za Valonu. Sonino je odbio da Ita lija prim i odred u Valoni i bio je ravnodušan prem a nj ego vom upućivanju u Solun; sam italijanski kralj izjavio je u italijanskoj Vrhovnoj kom andi da sum nja da će crnogorski kralj uspeti da skupi koju stotinu Crnogoraca. Prilikom svog boravka u Parizu pomoćnik načelnika štaba italijanskog glavnog stana general Poro (Porro) izjavio je k ra lju Nikoli da bi trebalo obrazovati zaseban crnogorski odred. K ralj Nikola je о stvaran ju odreda lično razgovarao s generalom Zofrom. Sm atrajući da će stvar uskoro b iti uredena, crnogorska vlada n ije izdavala pasoše, uz objašnjenje da se očekuje obrazovanje odreda. O bjavljena je čak i mobilizacija svih Crnogoraca u inostranstvu. Traženo je da se sakupljanje crnogorskih vojnih obveznika i dobrovoljaca izvrši na francuskom zem ljištu. Ovaj zahtev je pomogla italijanska vlada svojim korakom kod francuske vlade. K ralj Nikola je gledao da sebi privuče generala Gojnića, koji ga je

10 D A SIP , CO, sv. II, n ep o tp isan i i n e d a tira n i e la b o ra t iz 1917 (Sv. T om i- ća?) о po litic i k ra l ja N ikole da saču v a nezav isn o st C rne G ore, 41.

11 A—IIC G , CIV, sv. 87, bez b ro ja od 8/21. V III 1916, p re d s ta v k a K rs ta V učinića, Đ orđa D av iđov ića i M itra V rb ljan ca ; b r. 25/1916, V aso Đ uraškov ić od 11/24. V III 1916.

12 Isto , D rag iša O bradov ić M in is ta rs tv u vo jnom od 16. X I 1916: » . . . Sve sam čekao осе li se sk u p iti b a r je d a n b a ta ljo n c rnogo rske vo jske, a li k ad c rn o go rska v la d a n ije k u p ila « .. . (traž i n o v čan u pomoć).

13 В у j о в и h, У јед и њ ењ е , 163. — Za ra z lik u od k ra l ja N ikole, v la d a je p o k u šav a la da se b a r in te re su je ; tak o se ra s p itiv a la gde je D. G a ta lo i d a la je na log da se n ek i p o ru čn ik Đ urkov ić zad rž i u R im u, ra d i s la n ja u Solun. (A—IIC G , CIV, sv. 68, te leg ram v icekonzu la iz R im a od 7/20. i v la d in te leg ram od 21. V II/3. V III 1916.)


napustio i otišao u Rusiju. Najzad, pokušaj form iranja crnogorske vojske osujetile su Rusija i F rancuska.14

Da spreči m obilizaciju i uspostavljanje crnogorske vojske, N. Pašić je preko Janka Spasojevica, crnogorskog minis tra pravde, spremio krizu vlade. A ndrija Radović, koji se u to vrem e već povezao sa srpskom vladom, bio je protiv italijanskog mešanja, te je preko srpskog poslanika Lj. Mihailovića nabacio ideju da bi bilo potrebno rad iti kod ruske vlade »da osujeti stvaranje zasebnog crnogorskog odreda«. Na zahtev svoga k ralja Radović je učinio korak kod francuske vlade, ali se nadao da će ga srpska strana osujetiti. U vezi s tim Pašić je sm atrao da bi preko Londona trebalo dati »potrebno uputstvo našim poslanicim a u Rusiji i Francuskoj«. О samom odredu Pašić je rezonovao: »Zadatak ovog odreda bio bi u tom što bi radio da se A ustrijanci oteraju iz Crne Gore i vaspostavi Crna Gora i omogući povratak crnogorske dinastije na C etinju«15.

Akcija k ralja Nikole septem bra i oktobra 1916. prilično je potre- sla duhove. Oprezni Pašić je još rheseca avgusta uputio u Francusku nekoliko Crnogoraca da ga upoznaju sa stanjem u kome se nalaze vojnici koji bi išli u odred k ralja Nikole. Srpska strana je s uspehom vodila kam panju protiv obrazovanja crnogorske vojske u izbeglištvu, sakupljajući za svoju vojsku dobrovoljce m edu Crnogorcima. Srpska diplom atija je u pom enutoj akciji videla opasnost za politiku ujedi- n jen ja Srbije i Crne Gore. Srpski poslanik pri crnogorskom dvoru je razlagao: »Da je dakle sakupljanje Crnogoraca p itan je samo voj- ničke pomoći, m a kako ona m ala bila, niko se u principu ne bi mogao protiviti; ali kako se njem u pridaju izvesne političke nam ere koje su upravljene protiv srpskih interesa«, tražilo je da Pašić osujeti ove nam ere. »Iz ovih razloga, ■— javljao je 011 drugom prilikom , ■— obrazovanje crnogorskog odreda, ima većeg značaja nego što bi ga inače imao. Meni se čini da bi bilo potrebno naročito zainteresovati na vrem e Rusiju i upozoriti je na vrem e na držanje Italije, kako bi se još u početku suzbilo njeno m išljenje u p itan ju za čija rešenja Rusija treba da bude najpozvanija.«16

Meseca februara 1917, u sklopu m era da se ojača uzdrm ani položaj k ralja Nikole kod saveznika, crnogorska vlada je izjavila da je sprem na da obrazuje jedan crnogorski odred, nadajući se da će saveznici obnoviti crnogorsku državu.17 U isto vrem e kralj Nikola i crnogorska vlada zatražili su od Francuza da se zabrani srpskoj stran i da uzim a Crnogorce, kao podanike jedne savezničke države,

14 Ђ е т к о в и ћ , n. d., 234—5 (p rem a o b av eš ten ju ru sk o g p o slan ik a u N e ju ju Is lav in a , I ta l i ja n i su n a jp re p r is ta ja li d a crnogo rsk i o d red u p u te na B alk an ); В у j о в и h, У јед и њ ењ е , 136, 160— 1, 191; kao nap . 10/V III, s tr. 43; A S FR J, h a r t i je J. M. Jovanov ića , p rep isk a P a riz — L ondon, L j. M ihailov ić K rfu br. 139, iz P a riz a 4/17. X 1916; D A SIP, CO, sv. II, Pov. C. b r. 48, S p a la jkov ićev te leg ram br. 1036 K rfu , iz P e tro g ra d a 8/21. X II 1916; Л у б у р и ћ , n. d., I 97, 100, 107— 8, 105—6, 115—6.

15 A S F R J, h a r t i je J . M. Jovanov ića , L ondonsko posäanstvo 1916, Pašić š ifro - van im te leg ram o m b r. 6818 P o slan s tv u u L ondonu , sa K rfa p re 21. IX /3. X i šifrom br. 7341 od 15/28. X 1916; p rep isk a P a riz — L ondon, L j. M ihailović K rfu sa b r. 139, iz P a riz a 4/17. X 1916.

16 В у ј о в и ћ , У јед ињ ењ е , 191. i 209; R ad srp sk e v lade , 683; A SFRJ. h a r t i je J . M. Jo v an o v ića , p rep isk a P a riz — L ondon, L j. M ihailović K rfu sa br. 139, iz P a riza 4/17. X 1916.

17 Глас Ц р ногорца 5/18. I I 1917, 1; D A SIP, CO, sv. I, Pov. C. b r. 152, te le g ra m T ih. P opov ića p rek o V esn ića K rfu sa C. br. 69, iz P a riz a 5/18. I I 1917; В у ј о в и ћ , У јед ињ ењ е , 164. — Iz jav u je doneo p a risk i h e T em p s 19. I I 1917.

154 BOGUMIL HRABAK

za svoje dobrovoljce; vlada je nastojala da se Crnogorci dobrovoljci, bez obzira na svoje političko opredeljenje, p redaju organim a crnogorske vlade. Francuzi su se sa ovim složili, te su učinili p ritisak i na K rf i na srpske vlasti u Bizerti. Pašić se, prirodno, opirao ovakvim zahtevim a, tražeći m ogućnost sam oopredeljenja za dobrovoljce i naknadu troškova. A prila 1917. godine, kao što je rečeno, postignut je sporazum izmedu N ejija i francuske vlade о korišćenju Crnogoraca za rad po fabrikam a. Ovim je kralj Nikola ostvario svoju osnovnu misao u vezi s obrazovanjem crnogorske vojske: pre nego što se ova krajem ra ta form ira, treba ljude sačuvati od odlaska u srpsku vojsku i držati ih pod svojom kontrolom u Francuskoj. Ova se politika oči- tovala i u odnosu prem a bivšim crnogorskim dobrovoljcima, in tern i- ranim oktobra 1917. na Korziku. Kao i godinu dana ran ije na Liparim a, dok je srpska strana radila na tome da se in tern irci opredele za odlazak na Solunski front, crnogorska strana je tražila znatno m anje: da bivši dobrovoljci ostanu verni k ra lju Nikoli; nasto jan ja crnogorske vlade na Korzici, van dom ašaja srpskih vlasti, vise su se svela na to da se ljudi oslobode teških uslova u ко j ima su se nalazili nego na to da se prebace u Francusku i padnu na finansijski te re t vlade.18

Oni koji su došli u Francusku bili su koncentrisani u nekoliko velikih tvornica m unicije (Ripo, Vorž). U Voržu, nedaleko od Pariza, bilo ih je preko 3.000, i radili su u crnogorskoj nošnji, koju im je poslala crnogorska vlada. Bili su relativno dobro nagradeni (12 franaka dnevno), lepo su se provodili i mogli su da b ira ju gde će raditi, »ali m ora kralj da zna za svakojeg«. Radne uslove ovih ljud i zaklju- čila je sa francuskom državom crnogorska vlada, i radnici Crnogorci bili su okupljeni u crnogorskoj lokalnoj komandi. Ovoj je, na prim er, aprila 1917. stigla telegrafska poruka da Crnogorci čekaju da se prikupi i obrazuje posebna crnogorska vojska. Telegram k ra lju bio je dovoljan da se iz m obilnih centara iščupaju Crnogorci, srpski dobrovoljci, i upute na rad pod istim uslovim a.19 Zanim ljivo je da je pojedincim a ovaj život prim am ljiv, i ako je jasno da fabriku m unicije, pojedincim a ovaj život izgledao prim am ljiv, i ako je jasno da fab riku m unicije, gde je eksloataciju radne snage obezbeđivala vojna sila, nisu predstavljala odm arališta.

P rikup ljan je i preotim anje dobrovoljaca moglo je b iti uspešno ako ovo saveznici prihvate. U ovu svrhu trebalo je iskoristiti m edu- savezničku konferenciju koja se održavala 25. ju la 1917. u Parizu, i b ila je posvećena upravo balkanskim pitanjim a. Na konferenciji je predsednik crnogorske vlade E. Popović zatražio od saveznika da dadu sredstva za organizovanje crnogorske vojske. Nakon izvesnih razgovora, francuska vlada je odredila jedno mesto (Frežis) za kon- centraciju crnogorske vojske. Posle ovoga crnogorska vlada je рока- zala živu delatnost oko obrazovanja jedinice. Knjaz Petar, odreden za kom andanta vojske, otišao je u štab ruske vojske na francuskom bojištu da se usavrši u vojničkom smislu. Dvadeset m ladića upućeno je na obuku za pilote.20 Preduzete su i m ere da se oslobode in tern i-

18 X p а б а к, Супарниш тво, 166—-7.10 D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. b r. 397, K o m an d a reze rv n ih tru p a u B ize rti sa

Pov. F. Đ. b r. 1004 S rp sk o m m in is ta rs tv u vo jnom od 9/22. V 1917 (u p rilo g u je p ism o R ad o v an a R ajk o v iea iz V orža do b ro v o ljcu Đ u ri R ak o jev iću iz I s rp sk o - -h rv a tsk o -s lo v en ačk o g puka).

20 Л у б у р и ћ , n. d., I, 131—2; J. Ћ е т к о в и ћ , n. d., 241; В у j о в и h, У јед и њ ењ е , 195—6, 203; Ш о ћ , n. п., 150.

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — Jg g

ran i bivši crnogorski dobrovoljci na Korzici. Naredba izdata sredinom juna u Bastiji kojom je do dal j eg bilo zabranjeno p rijav ljivanje u dobrovoljce povučena je, je r se Francusko m inistarstvo ra ta sagla- silo s tim da crnogorska vlada može ljude iz in terniranog bataljona upotreb iti p ri obrazovanju crnogorske vojske; kada je, m eđutim , jedan kapetan crnogorske vojske došao na Korziku da ljude upozna s budućom organizacijom crnogorske vojske, ponovo je upućena okružnica Francuskog m inistarstva rata, kojom je zatraženo stupanje in tern iraca u čiju bilo vojsku. Ponovo su preko konzula i listova u severnoam eričkim državam a upućeni pozivi crnogorskim podanicima i Srbim a koji bi želeli da stupe u crnogorsku vojsku da budu sprem ni za odlazak u Francusku, čim prim e poziv. U Južnu A m eriku poslat je naročiti delegat, koji je imao zadatak da tamo skuplja potpise za stupanje u crnogorsku vojsku.21

Glavna pažnja, m eđutim , i ovom prilikom m orala je biti posveće- na ljudim a kod kojih je srpska strana postizala uspehe. Vlada se borila za svakog dobrovoljca koji bi iz Am erike došao s nam erom da stupi u srpske trupe. Neki agenti su sačekivali transporte u pristaništim a i nagovarali dobrovoljce da stupe u crnogorske redove. U svojoj agitaciji koristili su se činjenicom da su srpski oficiri okrutno postupali sa dobrovoljcima, a posebno sa Crnogorcima.22

Početkom 1918. godine crnogorska vlada je obnovila napore da obrazuje crnogorsku jedinicu. Prilikom posete Londonu m inistar vojni N. Hajduković posetio je kom andanta svih kanadskih trupa na zapadnom fron tu i molio ga da Crnogorce koji se nalaze u kanadskoj vojsci prebaci u crnogorsku vojsku kad ova bude stvorena; zanim ljivo je da je saveznički kom andant, iako je to najp re odbijao, ipak u jednom m om entu pristao na pom enuti zahtev.23 U isto vrem e na obrazovanju jedinice radio je i k ralj Nikola u Parizu. F ebruara 1918. godine, naime, kada je u francusko j m etropoli trebalo energičnije poraditi na tom e da se oslobode zatočeništva bivši crnogorski dobrovoljci koji su se javili da stupe u redove srpskih trupa, predstavnici srpske vojske u Parizu isticali su jedan razlog političke taktike: u Francuskom m inistarstvu spoljnih poslova izjavili su da crnogorski kralj insistira na obrazovanju crnogorske legije, u koju bi ušli i oni sa Korzike; kada bi francuska vlada dozvolila srpskoj stran i da povede dobrovoljce, m orala bi da izađe u susret i crnogorskom kralju ; pošto bi korist od tadašnjih 390 dobrovoljaca bila m anja nego što bi nastala šteta sa stvaranjem crnogorske jedinice, srpski pukovnik Stefanović je predlagao da se odustane od dobrovoljaca sa Korzike.24 Odlazak pom enute grupe dobrovoljaca u M akedoniju m aja 1918. dao je povoda crnogorskoj vladi da se ponova, u junu 1918, obrati francuskoj vladi s molbom da joj se stavi na raspoloženje obećani vojni logor, kako bi se pristupilo obrazovanju crnogorskih trupa. Francuske vlasti su odgovorile da bi takav logor mogle dati u Bizerti, na što je vlada u N ejiju pristala. M eđutim, Francuzi nisu ispunili obećanje, pošto su došli do ubedenja da će vise ljud i otići na front ako se posao oko preostalih in tern iraca poveri srpskoj s tran i.25

21 X p а б а к, Супарниш тво, 167— 8; В у j о в и ћ, У једи њ ењ е , 196.22 В у j о в и ћ, У једи њ ењ е , 196.23 Isto , 202. »No, p iše V ujović, — da je i došlo do fo rm ira n ja c rnogorske

jed in ice , izgleda da t i C rnogo rci ne b i n i došli u n ju , je r su već i oni b ili p ro - tiv n ic i k ra l ja N ikole.«

24 Х р а б а к , С упарниш тво, 178.25 В у ј о в и ћ , У јед и њ ењ е , 203—4; Х р а б а к , Супарниш тво, 181—2.

156 BOGUMIL'HRABAK

Sredinom 1918. godine izvesne šanse postojale su još samo u Ita liji i eventualno u SAD. U Ita liji su se nalazile hiljade zarobljenih Hercegovaca, Bokelja i Bosanaca, za koje je izgledalo da bi se pod povoljnim uslovima mogli privući da stupe u crnogorsku vojsku. S obzirom da nastojanja crnogorske vlade ni ovde nisu bila pravovrem ena, avgusta i septem bra meseca vise n ije bilo izgleda na uspeh.26 Na drugoj stran i Zem ljine polulopte, novootvoreno Poslan- stvo Crne Gore u Vašingtonu imalo je, pored ostalih zadataka, da u Americi radi na »reorganizaciji« crnogorske vojne jedinice.27 S obzirom da su uslovi za obrazovanje vojske tokom 1918. godine bili idealni u Italiji, nepotrebno je bilo ponovo se obraćati Francuzim a i p rim ati kakvu bazu u Severnoj Africi. Izgleda da su ova obraćanja u Parizu im ala više karak ter ispitivanja raspoloženja francuske vlade prem a zvaničnoj Crnoj Gori nego što su pokazivali iskrenu želju k ralja Nikole da obrazuje svoju vojsku.

О stavu saveznika prem a nastojanjim a crnogorskog dvor a i vlade tokom nepune tr i godine pogrešno je govoriti uopšteno i s obzirom na postojanje više savezničkih država i im ajući u vidu da su tr i poslednje godine ra ta bile pune velikih obrta i k ritičk ih m omenata. Najzad, u jednoj istoj savezničkoj zemlji, na prim er kod Francuza, postojalo je više faktora, čija orijentacija u svim trenucim a nije m orala b iti ista prem a za Francusku m anje značajnim pitanjim a.

Francuzi su svakako jedini od svih saveznika neposredno uticali na mogućnosti crnogorske i srpske strane u p itan ju obrazovanja crnogorske vojske u izbeglištvu. Oni su im ali računa da pomažu onog suparnika koji je pružao jače garantije da će izvesti više ljud i na bojište. N ajpre su crnogorski dvor i vlada izgledali kao činioci od jačeg u ticaja na Crnogorce i bivše crnogorske dobrovoljce, te fran cuska vlada i V rhovna kom anda nisu po svaku cenu pomag'ale srpsku stranu. Tokom 1917. godine, uverivši se da Neji ne misli iskreno da obrazuje jedinicu koja bi se efektivno tuk la na bojištu, s obzirom da su zbog krize u trupam a A ntante i zbog izlaska Husije iz ra ta svuda bile potrebne sveže trupe, Francuzi su počeli da pom ažu Srbijine predstavnike. U jesen 1917. podjednako su pom agali obe strane. Oni nisu p rista ja li da se form ira potpuno sam ostalna crnogorska jedinica, i uvek su nastojali da crnogorskim četicam a i bataljonim a natu re komandu svojih oficira. To je bila politika centraln ih francuskih vlasti, naročito V rhovne kom ande francuskih arm ija. Francuska vlada je već m orala im ati izvesnih m oralnih obaveza prem a vladi i dvoru savezničke Crne Gore, koji su b ili i francuski gosti. Pored središnjih postojale su i lokalne francuske vlasti, kojim a je vise bilo u in teresu da se, na prim er, in te rn iran i dobrovoljci na Korzici zadrže na ostrvu kao gotovo besplatna radna snaga. Cak i francuskoj vladi bilo bi p rija tn ije da u disciplini nesigurne Crnogorce vidi u svoj im fabri- kama nego na tudem , srpskom frontu. U tekućim dnevnim pitanjim a

28 Z an im ljivo je d a se c rn o g o rsk a v la d a k ra je m ju la 1918. zad o v o ljav a la sam o k o n tro lo m in te rn lra c a n a L ip a rim a p reko novčane pom oći, a o slobođenje ov ih lju d i vez iv a la je za n jih o v o d lazak n a radove . (X p а б а к, Супарниш тво, 158). N i k ra je m ju la jo š n ije u p u ćen poziv za vo jsku .

27 K ad je c rnogo rsk i p o slan ik p red av ao a k re d itiv n o p ism o p red sed n ik u V ilzonu, iz jav io je : »Za p e t sto leća, bez p rek id a , m i sm o se b o rili p ro tiv u n e p r i- ja te lja k o jem u b je še uspelo d a sk rh a i n a js iln ije narode. A n ijesm o se bo rili sam o za sv o ju zem lju , već i zato da p o tiš ten a b ra ć a n aše k rv i, Jugosloven i b u d u slobođni.« (П. I l l о h, n. n., 150. Vid. о tom e i:TIpaeda 5. V 1925; В реме 12. VI 1928.)

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — ^ 5 7

francuske vlasti su crnogorsku vladu sm atrale kao nadležnu kad su nastala p itan ja oko Crnogoraca ili n jihovih bivših dobrovoljaca. Тек od k ra ja 1917. godine Francuzi počinju da daju m anje-više jasnu i odredenu podršku srpskoj s tran i.28

Francuzi, dakle, sve do k ra ja 1917. godine nisu bili pro tiv stvaran ja crnogorske vojske, ali su želeli da je podrede svojoj komandi, što, opet, k ralj Nikola nije hteo, je r tako vodena jedinica ne bi radila za njegove interese. G ledajući svoje a ne srpske in te rese, francuska vlada je početkom 1917. godine načinila aranžm an sa crnogorskom vladom о uvođenju Crnogoraca u francuske tvornice m unicije, što je odgovaralo crnogorskoj stran i da sačuva ljude od odlaska na So- lunski front, a n ije odgovaralo srpskoj strani. Oktobra 1917. crnogorska vlada je prihvatila ran iji francuski predlog da se obrazuje crnogorska jedinica pod francuskom komandom; stvar se n ije ostvarila zato što su i Crnogorci i Francuzi ovom predlogu tada prišli ne- iskreno.29 Francuzi nisu verovali politici k ralja Nikole, ali su želeli da Crnogorce vojnički iskoriste, m akar i preko crnogorske form a- cije, nad kojom bi im ali vlast kom andovanja.

Na osnovu izvršene analize ne bi se moglo bez nužnih ograda p rihvatiti izneseno m išljenje: »Aktivnost k ralja Nikole i njegove vlade na p rikup ljan ju dobrovoljaca za svoju jedinicu n ije se spo- ticalo samo о srpsku propagandu i rad, već i о stav saveznika prem a ovom pitanju , a prije svega о stav Rusije i Francuske. Vlade ovih dviju država apsolutno su se p ro tivile form iranju crnogorske vojske, ali su bez rezerve podržavale politiku Pašića«30

28 X p а б а к, С упарииштво, 168, 170, 171, 179, 185. — О s ta v u F ran cu za posle savezn ičke k o n fe ren c ije u P a rizu , ju la 1917. v id i: В у j о в и ћ, У јед и њ ењ е , 203. U V ujovićevom uopštenom sudu ip a k je m o ra la da uđe og rad a (150).

О o b razo v an ju c rnogo rske vo jske p o slan ik p r i crnogo rskom d v o ru rek ao je, ja n u a ra 1917. svom srp skom koleg i: »Što se tiče c rnogo rske vo jske ona se m ože o b razo v a ti pod kom andom fra n c u sk ih tru p n ih o fic ira u B ize rti. To je ono što K ra lj neće. ,M a ko lik o “, rek ao je, ,da sam poštovalac R adovića, tu m u n isam m ogao izaći u su s re t.' F ra n c u sk i p o s lan ik m i je ip a k dao u v e re n je da se ta vo jsk a neće n i ob razovati. S v ak i H ercegovac n a K orzici m ože s tu p it i u s rp sk u vo jsku , k a d b u d e h teo . F ra n c u sk i p o sla n ik kao i n jegova v la d a p ris ta lic e su je d n e ,m oćne i snažne S rb ije 1, p rav eć i a lu z iju n a u je d in je n je S rb ije i C rne Gore.« (D A SIP, CO, sv. I, Pov. C. br. 132, s rp sk i p o slan ik p r i c rnogorsko j v lad i sa S tr . pov. b r. 31 K rfu , iz P a riz a 13/26. I 1917.)

F ran cu z i su n a ra d c rnogo rske v lad e u tic a li i tim e što su jo j oni o d red iv a li budžet, tj. o d red iv a li iznos k o ji će jo j d o d e liti n a im e budžeta . O vaj b u đ že t je već za 1917. god inu sk resan , je r su se F ran cu z i u v e rili da se novac tro š i »na luksuzne , n ep o treb n e , b esk o risn e i š te tn e s tv a ri, u k o je se u b ra ja i š ta m p a n je k ra l je v ih m ernoara«. О p ropoz ic ijam a c rnogorske vo jske u b u d že tu 1917. v id i: В у ј о в и ћ , У јед и њ ењ е , 192; Рад српске владе, 699; Л у б у р и ћ , n. d., I 116 (b risan je s ta v k e za vo jsku , je r ona n e postoji).29 S rp sk i p o slan ik n a cronogorskom d v o ru p isao je K rfu povodom toga

sledeće: »V lada c rnogo rska sad je u sv o jila o d o b ren je fran cu sk e v lad e od ja n u a ra za fo rm ira n je je d n e c rn o g o rsk e jed in ice u B o rd o u ili u L ionu, pod k o m an dom fra n c u sk ih oficira . To je da b i m a sk ira li za te g n u te odnose sa F rancuskom . P o slan ik fra n c u sk i kazao m i d a će se ta jed in ica u p o tre b it i po fran cu sk o m n a - hoden ju . J a su m n ja m da će V lada C rn o g o rsk a ovo o s tv a riti, je r jo j n iko neće o s ta ti za d em o n s trac iju p ro tiv n a s i tu če sa n a š im a k o je su počeli izazivati.« (D ASIP, CO, sv. II, Pov. C. b r. 617, P opovićev te le g ra m p reko V esn ića C. b r. 412, iz P a riz a 8/21. X I 1917.)

30 В у ј о в и ћ , У јед ињ ењ е , 203. — Т ек n a v rem e od k ra ja 1917. go dine, k ad a su F ran cu z i bez su rn n je b ili p ro tiv o b razo v an ja c rnogo rske vojske, odnose se p rim ed b e n a osnovu m em o ara N. H ajd u k o v ića . (Isto.)

158 BOGUM II‘ Н ВАВАК

Carska Rusija je bila neraspoložena pro tiv k ralja Nikole i po- m agala je Pašićevu politiku, te je bila pro tiv obrazovanja crnogorskog odreda, a u vezi s tim i protiv rada crnogorskih agenata u Ame- rici. Sama je, pak, prim ala crnogorske oficire u svoju vojsku, da bi ih kasnije prebacila na Solunski front.31

Velika B ritanija n ije im ala izgradeni stav u pogledu crnogorske vojske. U pojedinim trenucim a pojedini kom andanti su bili sprem ni da Crnogorce u svojim vojnim efektivim a predaju crnogorskoj vladi, što svakako svedoči da se ne može rad iti о negativnom držanju En- gleza prem a ideji crnogorske vojske. Predstavnici SAD, čak i oni u Parizu, bili su još predusretljiv i, tako da su poverenici crnogorskog dvora i vlade mogli rad iti na skupljan ju Crnogoraca i dobrovoljaca Jugoslovena i u toku poslednje godine ra ta .32

Ita lija je nastojala da sačuva pozicije separatističke Crne Gore i njene dinastije, te je im ala pozitivan stav prem a ideji о crnogorskoj jedinici, no u vezi s tim nije na vrem e preduzim ala potrebne korake ni u svojoj vlastitoj zemlji, kao, uostalom, ni sam crnogorski dvor; pri tome, Italijan i su sum njali da bi se moglo skupiti ljudi za ozbiljnu vojnu jedinicu. Zato su gledali da pojedine Crnogorce i njihove bivše dobrovoljce iskoriste za svoju obaveštajnu službu na Balkanu. Uostalom, do k raja proleća 1916. godine italijanska vlada je zazi- rala od dodira sa kraljem Nikolom i nije sm etala radu srpske strane da skuplja dobrovoljce na Liparim a; do pune orijentacije da se po- maže Crna Gora došlo je tek septem bra 1916, kada ie crnogorska vlada počela osetno da pada pod uticaj Francuske i Rusije.33

IX. — Crnogorci dobrovoljci iz Severne A m erike 1916— 1918. godine

M atanovićeva m isija za skupljanje Crnogoraca i S rba dobrovoljaca za odbranu Crne Gore prestala je s radom posle kapitulacije crnogorske vojske prv ih sedmica 1916. godine. Vlada A ndrije Ra- dovića obnovila je aktivnost na ovoj stran i juna 1916. Preko crnogorskog konzula u Kanadi pozivani su u »crnogorski« bataljon na Solunskom fron tu Crnogorci koji su se već ranije, sredinom 1915,

SI Л у б у р и ћ , n. d., I 109, 117—8, 120— 1; В у ј о в и ћ , У јед и њ е њ е , 148, 203. — K ad a m u I ta li ja n i n isu izašli u su s re t sa k o n cen trac ijo m c rn o g o rske jed in ice u V aloni, k ra lj N iko la je, n o v em b ra 1916, došao n a nem oguću id e ju d a se o d red p risa je d in i ru sk o j v o jsc i n a S o lunskom fro n tu , »s tim d a b i ovaj od red p r i opštem n a s tu p a n ju bio n azn ačen za osloboden je C rne Gore.« (JI y - б у р и ћ , n. d., I, 111.)

32 S rp sk i po slan ik p ri c rnogo rskom dvoru , n a p rim er, 9/22. X 1917. ja v lja o je K rfu : »D anas V ašing tonu poslao ovaj te leg ram : Saznao sam da je ovđašn ji am eričk i am b asad o r iz jav io C rnogorsko j V ladi, d a joj se o d o b rav a v rb o v a ti C rnogorce u A m eric i za je d n u crn o g o rsk u jed in icu , a tak o isto i o b razo v a tii je d n u jug o slo v en sk u jed in icu . N isam p ro v erio još ovo, a li dobro je p red u ze ti što treb a . V erova tno je, m eđu tim , pošto je Š a rp sasv im pod u tic a je m A vecane. N jegova žena je T a lijanka .« (D A SIP, CO, sv. II, Pov. C. br. 618.)

33 Х р а б а к , Супарништво, 150—2, 157, 185; Л у б у p и ћ, n. d., I, 64; Ћ е т к о в и ћ , п. d., 220. — О odnosim a sav ezn ik a p rem a k ra l ju N ikoli Sv Tom ić je p isao (п. п., 17); »Savezne D ržave E ng leska i F ra n c u sk a trp e ga i m a te r ija ln o pom ažu jed in o kao v la d a ra jed n e ju n a č k e i n am u čen e savezne zem lje. O n čes tita S jed in jen im A m eričk im D ržav am a u lazak u r a t i tra ž i za jam , a li ga ne d o b ija ; u R u s iji je n a s ta lo V*ec rasu lo , te se n ije im ao čem u n a d a ti od će rk e i ze tova ; je d in a m u je b ila o s ta la I ta li ja , k o ja ga — p r i p ro lazu u ja n u a ru ] 916. n ije h te la da v id i — sada iz svo jih p o litičk ih in te re sa pod ržav ai pom aže.«


jav ili crnogorskim delegatim a, ali su kasnije stupili u kanadsku vojsku.1 Sličnu je d irektivu od predsednika vlade A. Radoviea dobio i crnogorski konzul u Vašingtonu Anto Seferović. Na njegov poziv jedna grupa Crnogoraca je već početkom ju la otputovala u Bordo; neki drugi prispeli su krajem oktobra iste, 1916. godine.2 Da regru- tacija bude uspešnija, upućivani su u SAD i propagatori koji su poznavali am eričke prilike.3 U kasnu jesen 1916. ova kam panja je pojačana. Povratnike, m eđutim , nije imao ко da prihvati u Bordou i Parizu, je r crnogorska vlada još ni tada nije preduzela neposredne m ere za organizaciju vojske, nego je kam panju vise vodila kao poli- tičku a ne neposredno vojničku akciju. L judi su lu tali po Francuskoj bez sredstava za život (jer su na ime pomoći prim ali samo dva-tri meseca po 100— 120 franaka); neke od n jih prihvatile su srpske vlasti i upućivale su ih u svoje depoe i jedinice, na prim er jednu grupu Crnogoraca koja je stigla u Bordo u toku januara 1917.4 Decem bra 1916. iako je još bio predsednik vlade, A. Radović se protivio skupljan ju dobrovoljaca, naročito ne Crnogoraca, za interese k ra lja Nikole. Tada su takav stav zauzele i Rusija i F rancuska.5

Kao što je već rečeno, SAD su bile važne za politički i agitacioni rad zato što se tamo nalazio najveći broj Crnogoraca koji su živeli van Crne Gore. Stoga je razum ljivo što se na Srbijanskoj strani i u redovim a Crnogorskog odbora za narodno u jed in jen je javila želja da se parališu nasto jan ja suparničkog tabora; d r M ihajlo Vuk- čević je iz Pariza uputio proglas Crnogorcima u SAD u kome ih je pozvao da ne idu u crnogorsku nego u srpsku vojsku. On je, kaoi neki drugi Crnogorci, stalno ukazivao N. Pašiću na potrebu rada m edu pom enutim Crnogorcima. Pašić je te predloge prihvatio, pa je srpskog poslanika u Parizu obavestio da će u Am eriku poslati dva Crnogorca da tam o m edu Crnogorcima i drugim Jugoslovenim a sire ideje u jed in jen ja i da obaveštavaju »tamošnje Srbe о posled- n jim danim a Crne Gore i n jene vlade na čelu sa kraljem Nikolom«.6 Pojedinci koji su boravili na K rfu pozivali su ljude iz kruga oko Crnogorskog odbora da ne sede na K rfu bez posla, nego da pišui šalju dopise »za Am eriku, je r odovuda čika Teofilo (kralj Nikola) priprem a da šalje svoje agente da se kupi vojska za osiguranje n je gova povratka u Crnu Goru«7.

Da bi se Crnogorcima obznanila poruka k ralja Nikole, udešeno je s pariskim dopisnikom američkog lista Sun da se u obliku in ter- v jua saopšti javnosti da je k ralju upravo stiglo iz SAD pismo sa

1 В у j о в и h, У јед и њ ењ е , 187.2 A -IIC G , CIV, sv. 87 b r. 417/1916. I l ija L u b a rd a crnogorsko j v lad i, iz

B ordoa 7. X 1916; Z ećan in P e ta r Popović m in is tru vojnom , iz P a riz a 21. X II 1916; sv. 88, br. 362/1917, J e v ta R adović m in is tru vo jnom , iz Z eneve 22. II/7. I l l 1917; sv. 87, b r. 230 i 95, br. 1326 M ašan S eku lić crnogorsko j v lad i, iz P a riz a 24. X i 29. X I 1916; sv. 87, b r. 492/1916, L a le B ožović m in is tru vo jnom , iz P a riza 20. X II 1916.

3 S rp sk i ag en t u F ran cu sk o j S av a Ž m irić , po do lask u n a K rf, obavestio je 24. X I/7. X II 1916. S rp sko m in is ta rs tv o in o s tra n ih dela о Jo v a n u M iloševiću, za koga je po im ence znao. (D ASIP, CO, sv. I.)

4 В у j о в и h, У једи њ ењ е , 192.5 Л у б у р и h, n. d., I 113 i 117, 117—8. i 118—9.8 В у j о в и ћ, У јед ињ ењ е , 209; R a d srp ske vlade, 684, 700— 1; D A SIP,

CO, sv. I, V esn ićev te le g ra m С br. 190 za T. P opov ića N. Pašiću , iz P a riz a 9/22. X I 1916.

7 D A S IP , CO, sv. II, M iljan R adonić R. B ackov iću u P o tam os iz P a riz a21. X I/4. X II 1917.

IgQ, — BOGUMIL HRABAK

50 potpisa, u kome su Crnogorci p itali svoga gospodara na koji bi način najbolje poslužili svojoj otadžbini. U stilu pravog suverena kralj Nikola je izdiktirao u pero: »Ja ne sum njam da će oni svi pohi- ta ti к Meni da, slcupa sa našim Savcznicima oslobadamo domovinu, čim se pruži mogućnost da mi dodu. Ali kako im današnje okolnosti ne dopuštaju da na taj način dadu izraza svom silnom rodoljublju, to dragovoljno ustupam dubokoj uvidavnosti P redsjednika Vilzona brigu da ih on povede putem na kome će ocuvati svoju cast.«8 Ova želja da se stekne naklonost SAD i popularisanje pism a pom enute pedesetorice usledili su posle ostavke A. V. Seferovića, crnogorskog konzula u N jujorku, što je predstavljalo nov udarac za k ra lja Nikolu.9 Pošto su nekoliko dana posle ove poruke SAD ušle u rat, crnogorska vlada je naredila da se Crnogorci u SAD reg ru tu ju za vojsku novog saveznika.10 Ove činjenice jasno pokazuju politiku N ejija prem a Crnogorcima u SAD i drugde s proleća 1917: nije bilo važno da oni budu u crnogorskoj, ali je važno da ne budu u srpskoj vojsci.

Bez obzira na sam ouverenu izjavu k ra lja Nikole, crnogorska vlada bila je prisiljena da već meseca februara 1917. traži od Fran- cuza da spreče Srbe da kupe Crnogorce iz Am erike za svoje dobrovoljce. Francusko m inistarstvo spoljnih poslova zamolilo je Srpsko poslanstvo u Parizu da se ne uzim aju iz Am erike dobrovoljci Crnogorci, »jer za to treba odobrenje K ralja Nikole«. U isto vreme, neki Crnogorci koje je srpska strana prebacila u Francusku odbili su da potpišu dobrovoljačku pristupnicu (»ugovor«), Francuzi su insisti- rali da ako dobrovoljci pokažu da su crnogorski podanici, da se mora ju predati crnogorskoj vladi. Zbog svega ovoga m inistar vojni telegrafisao je (16. II /1. Ill) M. Pribićeviću u Južnu A m eriku i po- slanstvim a u Parizu, Londonu i Vašingtonu: »ne prim ati vise crnogorske dobrovoljce, a prim ljene koji nisu pošli ne transportovati«11. I ’rancuski m inistar ra ta takođe je izrazio želju generalu Rašiću da se ne reg ru tu ju Crnogorci, tim pre što je kralj Nikola direktno postavio p itan je srpskom pukovniku Babiću pri crnogorskom dvoru ко je naredio da se Crnogorci u Americi regru tu ju . Rašić je poručio crnogorskoj vladi da se u pogledu dobrovoljaca obrati srpskoj vladi, a Francuzim a je odgovorio da niko nije naredivao upis Crnogoraca već austrougarskih Jugoslovena. Rašić je svima sebi podredenim organim a zapovedio da se ne prim aju Crnogorci, a potom je od m i- n istra Terzića prim io Pašićevu direktivu da »ne treba odbijati Cr-

8 Глас Ц рногорца 19. H I/l . IV 1917, 1.9 В у j о в и ћ, У јед ињ ењ е , 165, 215; Л у б у р и ћ , n. d., I, 123; С рпске

Н о ви н е 9. I l l 1917, 4; D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. br. 352, te leg ram L j. M ihailo - v ića br. 279 N. P ašiću , iz V ašing tona 11/24. V 1917. — Već m a ja 1917. Seferov ić »je p rim io b a v iti se o rg an izac ijom C rnogoraca« u d u h u P ašićev ih in s tru k c ijai u vezi s C rnogo rsk im odborom .

10 D A SIP , CO, sv. IV, Pov. C. b r. 5273, s rp sk i po slan ik p r i c rnogorskom d v o ru sa b r. 319 K rfu , iz P a riz a 13/26. X 1918.

11 D A SIP , CO, sv. V II, Pov. C. br. 221, gen. B. T erzić N. P ašiću sa Pov. br. 4511, iz S o luna 16. I I / l . I l l 1917. — Pašić je bio m a n je k a teg o ričan . N a po- led in i a k ta je nap isao : »Poznato m i je p ita n je о re g ru to v a n ju C rnogoraca . M i- š l je n ja sam da b i ip ak treb a lo p rim a ti one za k o je se s tek n e u b ed en je da su isk ren e p ris ta lic e je d in s tv a sa S rb ijo m i k o ji p re thodno , p re p o lask a p o tp išu ugovor i obavežu se n a k n a d iti tro šk o v e u s lu ča ju odustanka« . N a tim pozicijam a Pašić je bio i u jesen , k ad je P rib ićev iću odobrio » reg ru tovan je« C rnogoraca (D A SIP, V ašing tonsko poslanstvo 1917, 30. I, № 852, N. P ašić p o s lan s tv u sa J. b r. 1088, sa K rfa , 23. X (3. X I 1917).

BORBA SRBIJE I CRNE GORfe OKÖ DÖBROVÖLJÄCÄ —

nogorce koji iskreno izjave želju boriti se u srpskoj vojsci protiv opšteg neprija te lja«12. Zanim ljivo je da crnogorska vlada nije uči- nila nikakav korak kod srpske vlade.

Francuska vlada je oko p itan ja dobrovoljaca Crnogoraca in te r- venisala i m aja 1917. na Krfu. Kako je srpska vlada odustala od regrutovanja Crnogoraca u Americi, ostalo je da se vidi šta će biti s onim Crnogorcima koji su došli iz Amerike, a onda u M arseju prekinuli svoj aranžm an za odlazak u srpsku vojsku. Francuska vlada je sm atrala nadležnom u ovom p itan ju crnogorsku vladu, tako da je ove ljude predala crnogorskom konzulu u M arseju, s tim da budu upućeni na rad u tvornice ratnog m aterijala. Kako se isto desilo i sa Crnogorcima koji su već bili prebačeni u B izertu (kom anda Gulet), kom andantu tam ošnjih srpskih trupa franpuske vlasti su dale nalog da postupi na isti način. Povodom već prikazanih zate- zanja i razloga pukovnika Mihla, Francuzi su izjavili srpskoj vladi da se što se tiče putn ih i drugih troškova Crna Gora obavezala da izdatke isplati. »Uostalom, ■—■ dodali su cinično Francuzi, — mi smo bili u p ravu da prim etim o da ove sume, koje m i izdajemo pod izvesnim uslovim a narocito se ne mogu upotrebiti da se reg ru tu ju podanici jedne države, koja se protiv i njihovom regrutovanju.« Na francuski zahtev srpska vlada je dala nalog pukovniku M ihlu da pom enute m alobrojne Crnogorce preda francuskim vlastim a, uz garan tije Pariza »da se ne mogu koristiti tom povlasticom Hercegovci, Bosanci i drugi Jugosloveni«13. Sasvim je jasno da se iz ove situacije u prvoj polovini 1917. ne može stvara ti zaključak da su Francuzi prosto bili uz S rb iju i da je to onemogućilo da se crnogorska vojska obrazuje.

Crnogorci iz SAD koji su došli sa srpskim transportom u M ar- .sej, zaista, nisu želeli da nastave pu t u Bizertu; zbog toga je nad trojicom n jih prim enjena sila. Oni, pak, u B izerti nisu h teli da prim e oružje i da vežbaju kao drugi, tražeći da budu upućeni u crnogorsku vojsku. Da ne bi rušili red i disciplinu kod srpske vojskei dobrovoljaca Jugoslovena, pukovnik Mihi je molio da m u se vise ne šalju Crnogorci iz Am erike. Najzad je i Pašić dao nalog da se M. Pribićeviću u Severnoj i Š. Poznanoviću u Južnoj Am erici poruči »da ne prim aju u dobrovoljce bez obaveze pismene, da p lati pod- vozak i trošak učinjen oko njega, a ako neće da p lati da odsluži u kakvom m ajdanu u Francusko j ili Engleskoj, ili da će se v ra titi u A m eriku«14. D vadesetak am eričkih Crnogoraca zadržano je početkom .m arta 1917. u Tulonu, je r su pod uticajem ljud i k ralja Nikole izjavili da hoće u crnogorsku vojsku.15 Među onima koji su upućivani u B izertu bilo je i bivših crnogorskih oficira.16

12 D A SIP, CO, sv. I l l , Pov. C. b r. 228, gen. B. T erzić N. P ašiću sa Pov. b r. 4558, iz S o luna 20. II/5. I l l 1917, i k o n cep t Pašićevog na loga za odgovor n a po leđ in i a k ta od 21. II/6. I l l 1917.

13 D A SIP, JO , sv. V II, Pov. J . b r. 457, S rp sko m in is ta rs tv o in o s tra n ih dela N. P ašiću , sa K rfa 10/23. V 1917.

14 D A SIP, CO, sv. I, Pov. C. br. 215 od 8/21. I l l 1917, gen. B. T erzić N. Pašiću , Pov. b r. 4710, iz S o luna od 7/20. I l l 1917. i ko n cep t Pašićevog odgovorg od 12/25. I l l 1917. — O vo je tre b a lo p rim e n iti i n a d tro jico m »varalica« u Bi~ zerti, s tim da se u p u te »u k o ji a lg irsk i m ajdan« , ako n e m a ju da p la te troškove.

15 D A SIP , CO, sv. II, p r iv a tn o p ism o T ih. Popov ića Sv. T om iću, iz P a riz a 1/14. I l l 1917. — P opović se n ije slagao s rad o m gen. R ašića u p ita n ju am erič - k ih C rnogoraca.

16 A V II, IV /1—42, br. 35, a k t srp sk e V rhovne k om ande od 17/30. IX 1917; b iv š i c rnogo rsk i p o ru čn ik P e ta r V ujačić . .

11 Z b o rn ik VI

162 BOGUMIL HRABAK

I pre nego što je general Rašić javio M. Pribićeviću u SAD da ne prim a Crnogorce u dobrovoljce, Pribićević je ovo p itan je i sam ostavio po strani, a m edu Crnogorcima nije agitovao i nijednog nije prim io na put. No dolaskom srpskih propagatora Steva Bogdanovića, Nikole Đonovića i M ikijelja i ostavkom A. Seferovića bio je prinuđen da se na ovu stvar osvrne, kako u radu ne bi iskrsle neprilike.17 Meseca juna 1917. Pribićević je tražio da se digne zabrana о pri- m anju Crnogoraca, je r je takav stav štetno delovao u propagandi. Bokelji i Hercegovci još tada su bili neraspoloženi za odlazak u dobrovoljce, zbog loših uspomena na potapanje lade ispred Medue i na odstupanje kroz A lbaniju .18

Francuzi su već u aprilu 1917. praktikovali da isp itu ju Crnogorce koji bi kao srpski dobrovoljci dolazili u Francusku. Od partije sa 50 Crnogoraca koji su u to vrem e stigli, n jih 16 (32%) izjavilo je da hoće da služi pod crnogorskom zastavom, odnosno da ide na rad u fabrike m unicije. Na osnovu dotadašnjeg iskustva, general Rašić je nalazio »da bi sve Crnogorce, koji su pristali da služe kod nas, pa sada to poriču, trebalo predati francuskim vojnim vlastim a, da ih tre tira ju i upotrebe kao ra tne zarobljenike na radove«, i da se izbrišu iz svih spiskova, kako docnije ne bi tražili obećanu dobro- voljačku zemlju. Troškove (око 1.000 franaka po osobi) oko preba- civanja ovih ljud i u Francusku trebalo je, po Rašiću, rešiti diplo- m atskim putem »verovatno sa francuskom vladom«. Ovim bi se izmenio Pašićev zahtev da »varalice« budu upućene u rudnike, za što od početka francuske vlasti nisu bile. Srpski m inistar vojni slagao se s Rašićevim predlozima, pa je molio da ih i Pašić usvoji i pre- duzme korake kod francuske vlade. G eneral Terzić je m anje insistirao na m aterijalnoj šteti a vise na tome da se srpskim vojnim predstavnicim a u Francuskoj skrene pažnja da b ira ju samo Crnogorce »za koje se im a podataka о lojalnosti prem a nam a i našoj opštoj stvari, je r bi sum njivi elem enti u srpskim jedinicam a, osobito na borbenoj liniji, mogli biti veoma opasni«10.

Crnogorski odbor za narodno u jed in jen je najm anje je bio spre- m an da prekine s agitacijom m edu Crnogorcima u Severnoj Americi. K rajem 1917. on je podneo predloge za rad, koji su zahtevali upućivanje Radom ira Pavićevića i M iladina Zečevića u SAD radi

17 D A SIP, JO , sv. V II, P rib ićev ićev izvešta j Pov. br. 23 od 2/15. I I I 1917. •— O n je p red lag ao da se Đ onoviću o d red i p la ta kao i D. B ogdanoviću , je r je m islio da ga u p o treb i za is ti posao, tj. »za p u to v a n ja i o rg an izo v an ja u n a - rodu«. Izm eđu Đ onovića i B ogdanov ića su od p o če tka p o sto ja li nesp o razu m i (isto; D A SIP, CO, sv. II, Pov. C. br. 327, M ihailov ić K rfu sa br. 259, iz V ašing- to n a 27. IV/10. V 1917); С р пск е Н о ви не 18. I l l 1917, 2 (о St. B ogdanov iću u SAD). О ag en tim a s rp sk e v lad e vid. i: В у ј о в и ћ , У јед ињ ењ е , 249— 50.

18 D A SIP, P o slan stv o u V ašing tonu 1917, sv. I, I I P rib ićev ićev izveštaj R ašiću, iz K liv len d a 16/29. VI 1917. sa Pov. b r. 50.

10 D A SIP, JO , sv. V II, Pov. J . b r. 466, m in is ta r v o jn i N. P ašiću , sa F. D.O. b r. 5321 od 30. IV/13. V 1917. — V erovatno se u ovoj g ru p i na laz io D ubro v - čan in S rđ A leksić, k o ji se angažovao kao dob rovo ljac u srp sko j vojsci, a li kad je u M arse ju dobio odsustvo n a neko liko dana , o tišao je u P a riz i o tu d a se n ije v ra tio . O dm ah posle toga p o tp isan a je » D ek larac ija C rnogo raca iz P ariza« , k o ju su sa s tav ile p r is ta lic e k ra l ja N ikole. (A -IIC G , CONU, sv. 62, B. B ojović C rnogorskom odboru , bez datum a.)

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — Jg g

agitacije.20 Pored ljudi Odbora radili su i Crnogorci koji su odr- žavali d irek tnu vezu sa Srpskim m inistarstvom inostranih dela. Svi oni kao da nisu bili dovoljni.21 О radu ovih ljud i optim istički je pisao šef Crnogorskog odseka Srpskom m inistarstvu inostranih dela Sv. Tomić sledeće: »Rad na ovom pokretu u Sev. Am erici ide da ne može bolje biti. Tamo su poslati ran i je g. Mićun Pavićević, narodni poslanik i docnije g. Stevan Bogdanović, novinar, oba Crnogorci, sa tačnim uputstvim a i oni rade u dogovoru sa našim Poslanikom g. Mihajlovićem, kao što treba. U A m eriku je otišao malo docnije g. Nikola Đonović, svršeni pravnik, sa izvesnim uputstvim a da radi na istom poslu u društvu sa prednjom dvojicom.« Poslaniku Lj. Mihailoviću, koji je rukovodio celim poslom, bile su рогпаЦ instrukcije date propagatorim a. Za pokret a protiv k ralja Nikole, po Sv. Tomiću, pridobijeni su svi srpski i hrvatski listovi u Severnoj Americi, a napisane su i tr i brošure. »Moglo bi se jedino prim etiti, — nalazio je Tomić, ■— da se malo oštro piše i da se malo vise napada Kralj Nikola i njegovo držanje prilikom pregovora za kapitulacijui zaseban m ir između Crne Gore i C entralnih Sila.«22 Oštri napisi pogoršali su odnose, tako da je grupa Crnogoraca oko Crnogorskog Glasnika, koji su bili uz dinastiju Petrovića, fizički napala u svojim društvenim prostorijam a Bogdanovića i Đ. Vukmirovića, da bi one- mogucila održavanje zbora.23

U leto 1917. u prepisci sa Crnogorskim odborom bio je Miloš Ivanović. On nije, ju la 1917, bez rezerve prihvatio Pribićevićev plan da se odmah otpočne sa slanjem Crnogoraca u Evropu. Ivanović je naveo kako je bilo s prvim dobrovoljcima, i da treba iz Evrope sače- kati uputstva s tim da se u m eduvrem enu radi na organizovanju Crnogoraca. Po Ivanoviću, trebalo je videti kako Francuzi gledaju na Slobodan prolaz Crnogoraca, da se ne desi da Crnogorci osigu- ravaju verdenski front i planove k ra lja Nikole.24 Miloš Ivanović držao se po stran i poznatih raspra izm eđu Pupina i šefa srpske vojne m isije M. Pribićevića, je r je sm atrao da Srbija treba da ukloni i jed-

20 D A SIP, CO, sv. I, Pov. C. b r. 360, Tih. Popović p rek o V esn ića N. P a - šiću sa C. br. 186, iz P a riz a 18/31. V 1917. — I ta li ja n sk i lis t Idea Nazionale u b ro ju od 30. V II 1917. ob jav io je sledeće: »C rnogorsk i odbor za n a rodno u je d in je n je d o b ija p rek o p o slan ik a V esn ića 40.000 fra n a k a m esečno za ag itac iju u A m erici, gde s k u p lja ju dobrovo ljce b a ja g i za crn o g o rsk u vo jsku , a li k ad s tig n u u F ra n c u sk u p ris ile ih da p o s tan u srp sk i vojnici.« O va se vo jska po tom sp rem a na K rfu da bi, ub ačen a u C rn u G oru, p r in u d ila C rnogorce da p rim e srp sk u v la s t (Pregled listova, br. 671 od 22. V III/4 . IX 1917, 4).

21 U svom izv eš ta ju P ašiću iz K a lifo rn ije N ikola Đ onović je, navodeći ag en te k ra l ja N iko le kao d ru g u od t r i g lav n e sm e tn je sk u p lja n ju dobrovo ljaca , p isao : »Ako m islite d a je celishodno m o b ilisa ti C rnogorce i po sla ti ih n a So- lu n sk i fro n t, to b i se m oglo postić i n a ta j n ač in što b i se poslao je d a n popu - la ra n p o litičk i ra d n ik iz C rne G ore, k a k a v je jed in o T odor B ožović kod C rn o goraca u A m erici.« (D ASIP, CO, sv. II, p rilog uz a k t Pov. C. b r. 502, N. Đ o- nović N. Pašiću , iz S an F ran c isk a 22. V/4. VI 1917.)

22 D A SIP, CO, sv. II, C. br. 456 od 14/27. V II 1917, e la b o ra t Sv. Tom ića N. P ašiću . — T ri b ro šu re k o je se p o m in ju su : Писмо к р а љ у Н и к о л и od Т. О р а х о в ц а , К а к о je Ц рпа Гора за вед ена за Г о леш П л а н и н у od Ст . Б о г д а н о в и ћ а i Србија. и Ц рна Гора od М и ћ у н а П а в и ћ е в и ћ а. N ovae za š ta m p a n je obezbedio je N. P up in . ( В у ј о в и ћ , У јед и њ ењ е 249.)

23 O vom p rilik o m če tir i n ap ad ača je lišeno slobode a ip ak je od ržan zbor, n a kom e je izg lasan a rezo luc ija p ro tiv k ra l ja N ikole (24. V III 1917). »Z ada tak nap ad aca , — pisao je о tom e M. P av ićev ić O dboru , —• bio je u g iavnom : da k o m p ro m itu ju p o k re t i o ja ča ju v je ru kod svo jih p ris ta lic a . (A -IIC G , CONU, sv. 63.)

24 A -IIC G , CONU, sv. 62, M. Iv an o v ić A. R ađoviću , iz N ju jo rk a 13/26V II 1917.

11*


nog i drugog, kad je nedostojno predstavljaju . N jega je ljutilo to što su Crnogorci počeli da se jav lja ju u javnosti, jedni za Pupina a drugi za Pribićevića.25 Nešto kasnije, on se ipak opredelio za P ri- bićevića, je r je sm atrao da Pupin stoji iza Srpskog dnevnika i da zlonam erno om eta rad na ujedinjenju , napadajući srpsku vojnu m isiju i jugoslovenske nacionalne radnike. On je čak pretpostavljao da bi pom enuti list jednog dana mogao okrenuti »novu pjesm u na Nikolin glas i glas jugoslovenskih disidenata«, propagirajući jugoslovensku republiku.26 Ivanović je kao poverenik Crnogorskog odbora trebalo da rukovodi »Crnogorskom kancelarijom «. On, m edutim, n ije bio dovoljno energičan i kategoričan, i njegova veza sa Mićunom Pavjćevićem, koji se avgusta 1917. na poziv M. Pribićevića preselio iz Kanade, n ije funkcionisala, je r m u se Pavićević nije javljao čak ni u 'p ita n jim a о dobrovoljcima. Kasnije se i Bogdanović pridružio radu Ivanovića.27

P rikup ljan je crnogorskih dobrovoljaca išlo je tokom 1917. godine prilično sporo, iako je m estim ice bilo velikog odziva. Na p rim er, m edu rudarim a u m estu Džibo (država Vojoming) bila su 42 crnogorska podanika (od kojih 10 sa porodicom) i svi su se javili da dobrovoljno pođu u srpsku vojsku. U rudnicim a B ju te (Montana) bilo je oko 400 ljud i iz S tare Crne Gore, koji su održavali veze s Ne- jijem i njegovim centrom u D etroitu; oni se nisu h teli jav iti za Solunski front.28 U celini uzevši, pristalice k ralja Nikole su u velikoj m eri paralisale delatnost predstavnika Crnogorskog odbora u SAD, ко j ima je upisivanje Crnogoraca u srpsku vojsku bio jedan od glav- n ih zadataka. Ako su se jav lja li u vojsku, Crnogorci su se jav ljali u am eričku arm iju .29 U vezi s tim od interesa je navesti m išljenje P e tra Božovića: »Što se i ovoliko (na organizaciji) uspelo u Americi im a se blagodariti opštem jugoslovenskom pokretu. Da je uspeh vrlo mali, vidi se po tome, što se vrlo neznatan broj Crnogoraca prijavio u jugoslovenske dobrovoljce, a mnogo radije stupaju u am eričkui englesku vojsku, po savetu crnogorske vlade. Svem u ovome je uzrok što se na čelu ovog pokreta nalaze ličnosti, koje nem aju akto- rite ta n iti u zem lji n iti m edu radeničkim svetom u Americi.«30 Da bi kupljen je ljud i u Americi bilo uspešnije, jedan student Crnogo- rac u Solunu predlagao je da se pored drugih u A m eriku pošaljui oficiri Crnogorci iz srpske vojske, je r se Crnogorci teško odazivaju kad ne vide svoje ljude; da se p rihvati vlast u Crnoj Gori, upravo bi dobro došli Crnogorci iz Amerike, je r bi se narod uverio da Srbija p rib ira n jene sinove.31

25 Isto , is ti is tom e, iz Č ikaga 22. X 1917.20 Isto , is ti is tom e iz St. L u isa 10. X I 1917.27 Is to ; В у ј о в и ћ , У јед и њ е њ е , 249. i 256. — Iv an o v ić je zapažen što

je p re d am eričk im sudom iz jav io da k ra l j N iko la n ije izd a jn ik i da n ije im ao veze s izda jn ic im a (ženevsk i С р п с к и Лист 27. V/9. V I 1918, 4.)

28 A -IIC G , CONU, sv. 62, I. Ivanov ić A. R adoviću , iz B elingsa (M ontana)1. X II 1917.

29 В у j о в и ћ, У једи њ ењ е , 260— 1.30 D A SIP, СО, sv. III,. P. B ožović N. P ašiću , iz L ondona (bez datum a).31 Isto , Pov. C. b r. 18, rez. peš. p o ru čn ik R ad. R adu lov ić N. P ašiću , iz So-

lu n a 28. X II 1917/10, I 1918. — I g e n e ra l M. R ašić, dok se nalaz io u m isiji u A m erici, ja n u a ra 1918., traž io je m ed u ag ita to r im a i » jednog pouzdanog o fic ira C rnogorca« (D A SIP, V ašing tonsko p o slanstvo 1918, sv. II, gen. R ašić m in is tru vojnog u Solun, iz V ašing tona 5/18. I 1918). — Z a a g ita to ra m ed u C rnogorcim a u SAD nud io se i dob rovo ljac U lc in jan in D u šan V ujanović , od m ah po do lasku u M arse j. (K ao nap . 30/IX). О n jem u je u to m sm islu p isao sam N. Pašić s rp skom p o slan stv u u V ašing tonu (D A SIP, V ašing tonsko poslanstvo 1917, sv. I, № 1134, a k t Pov. C. b r. 657, sa K rfa 26. Х/8. X I 1917.

BORBA SRBIJE I CRNE GORE ОКО DOBROVOLJACA — Jg g

Agitacija m eđu Crnogorcima u Severnoj Americi u toku 1917.i 1918. godine nailazila je na niz smetnji. U Kanadi i Francuskoj postojali su logori za skupljanje dobrovoljaca, u kojim a je srpski starcšinski kadar grubo postupao s ljudim a. To je izazivalo nezadovoljstvo dobrovoljaca, a pisma ovih rođacima i znancima štetno su uticala na dalje prikupljanje. Neki Crnogorci su se opredelili za k ra lja Nikolu i izašli iz redova dobrovoljaca samo zbog toga.S2 Bivši dobrovoljci koji su doživeli m altre tiran ja prilikom povlačenja u A lbaniji i na K rfu razvili su protivagitaciju, naročito u D etroitu; njihovo pričanje izazivalo je ogorčenost i kod Crnogoraca i kod d ru gih Jugoslovena. U ovoj protivpropagandi naročito su se isticala tri Hercegovca, koji su bili in tern iran i na Korzici; zbog ovih kontra- agitatora traženo je da se objavi ona izjava in tern iran ih Hercegovaca, u kojoj se veli da im je od strane zarobljeničke kom ande saop- šteno da su zatočeni po nalogu crnogorske vlade33 Ozbiljnu prepreku u agitaciji predstavljali su republikansko i socijalističko raspolo- ženje ne samo kod H rvata i Banaćana nego i kod dobrog dela Crnogoraca, još u leto 1917, što se tokom 1918. godine još znatno pove- ćalo.34 Sitni trgovčići (»prodavci sapuna«) Srbi i ostali Jugosloveni koji su u SAD živeli od svojih zem ljaka bili su protiv svake dobro- voljačke propagande da ne bi ostali bez kupaca, te su se živo zala- gali protiv odlaska na bilo čiji fron t.35 Najzad, crnogorska vlada je slala agente u Bordo, gde su dolazili transporti iz Severne Amerike; agenti su nagovarali ljude da odustanu od odlaska na Solunski front, obećavajući im da će se kralj Nikola pobrinuti о njihovom izdrža- vanju u Bordou.38

Posle sudenja zbog šam ara u D etroitu avgusta 1917. od Odbo- rovih delegata u svim naseobinam a tražila su se punom oćstva da su predstavnici crnogorske vlasti. Posle novih sam ara i globa, Crnogorski Glasnik je odmah signalizirao da se ljud i v rbu ju za neku kom itsku vojsku. čiji je štab u Solunu, koja treba da za račun S rbije upadne u Crnu Goru. Pošto je sakupljanje dobrovoljaca za Solunski front išlo u prilog saveznicima i SAD, 14 agresivnih p ri- stalica k ralja Nikole (među kojim a i svi članovi uprave Crnogorskog Glasnika) uhapšeni su kao »germanofili«, ali ih je sud oslobodio.37 Teškoće p rikup ljan ja dobrovoljaca u SAD sredinom 1918. godine nastojao je politički da iskoristi nejiski Glas Crnogoraca, člankom providne tendencije* pod naslovom »Bratstvo Hercegovaca sa Crno-

32 D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. br. 502, ko m an d a m alog p ro laznog depoa Pov. b r. 338 M in is ta rs tv u in o s tra n ih de la ša lje p ism o D u šan a V u jan o v ića N. Pašiću , 23. V II/5. V III 1917. — P re m a p is a n ju k a p e ta n a -d o b ro v o ljc a P o n a (Slo- venac) u logo ru S aseks (K anada), sa C rnogorcim a je posebno teško bilo ra d iti je r se n isu h te li o d v o jiti od svog p riv a tn o g o ružja . (Dobrovoljci k lad ivar j i , 437.)— Zbog C rnogo raca u k an ad sk im logorim a c rnogo rska v la d a je o tv o rila svoj konzu la t, poče tkom av g u sta 1918, u K v eb ek u (D A SIP, V ašing tonsko poslanstvo1918, sv. II, № 1102, m a jo r G ajić p o slan s tv u sa Pov. b r. 26 od 22. V III/4 . IX 1918).

33 A -IIC G , CONU, sv. 62, M. Ivanov ić A. R ađoviću , iz C ikaga 15. IX 1917.34 B y j o b и h, У једи њ ењ е , 252; A -IIC G , CONU, sv. 62, M. Iv an o v ić

A. R adoviću , iz N ju jo rk a 23. V I 1918.35 Is to , is ti is tom e, iz N ju jo rk a 30. V II 1917.30 D A S IP , CO, sv. IV, Pov. C. b r. 407 d r B. A leksić za k o m esa ra za srp sk e

izbeglice u F ran cu sk o j N. P ašiću , iz P a riz a 25. X I/8. X II 1917.37 С р п с к и Лист 18/31. I I I 1918, 3—4. — O va v o jsk a za u p a d u C rn u G oru

k o ju je n av o d n o k up io i o rgan izovao A. R adov ić b ila je p re d m e t n a p a d a i zv a -nicnog Гласа Ц р ногораца (18/31. X II 1917).

1 0 6 '“ BOGUMII, HRABAK

gorcima«. Po članku, ne samo da su se Crnogorci digli pro tiv agenata »Crne bande« (Odbor), nego su se njim a pridružili i Srbi iz drugih krajeva, pre svega iz Hercegovine. List je u nastavku preneo apel jednog člana Crnogorskog crvenog krsta u Americi, objavljen u Crnogorskom Glasniku. U apelu su »teorijski« obradene historijske veze i uzajam nost Crne Gore i Hercegovine.38 Crnogorskoj propagandi ništa n ije smetalo što se u pom enutom članku naglašavalo srpstvo Crnogoraca, dok su se na drugim m estim a iznosila m išljenjaо nacionalnoj posebnosti Crnogoraca i što su se oni navodili kao H rvati i Slovenci pored Srba.39

Tokom 1917. i 1918. godine ipak su Crnogorci iz SAD dolazili u srpsku vojsku na m akedonskom ratištu . U jednoj grupi januara 1918. od 650 dobrovoljaca bilo ih je 40. Srpske vlasti su upravo početkom1918. godine izdejstvovale da se povuče zabrana о sakupljanju Crnogoraca za Solunski front. Prilikom prelaska iz SAD u logor Levis kraj Kvebeka (Kanada) 37 crnogorskih dobrovoljaca (u grupi od 98) uputilo je svoju poruku m inistru spoljnih poslova SAD R. Lansingu. Govoreći da Crnogorci na osnovu prava sam oopredeljenja i načela K rfske deklaracije odlaze na Solunski front, oni su pisali da se za crnogorski separatizam bori isključivo kralj Nikola.40 U Bataljonu »Miloša Saulića«, koji je novem bra 1918. stigao u SAD, u grupi od 300 dobrovoljaca bilo je 90 crnogorskih državljana; n jih je u H avru lično dočekao predsednik Crnogorskog odbora A ndrija Radović. Kao što se vidi, pristalice crnogorskog dvora u SAD nisu mogle potpuno omesti p rikup ljan je dobrovoljaca.41 Crnogorski iseljenici u SAD u novoj sredini su lako razum eli da je uprava u njihovoj domovini »ne samo patrijarhalna, već i neznalačka«, i da je ona suviše zaostala u odnosu na ku ltu rn i svet.42

Mnogo više nego pričanja očevidaca о nebratskim postupcim a prem a Crnogorcima u srpskoj vojsci radu na sakupljan ju dobrovoljaca medu Crnogorcima u SAD sm etali su 1918. godine glasovi о dolasku crnogorske vojne m isije na čelu sa generalom Gojnićem. Uzne- m irenje je nastalo i zbog dolaska generala Gvozdenovića kao crnogorskog poslanika u SAD. Srpsko poslanstvo izvestilo je tim povodom vladu SAD da Gvozdenović nije crnogorski podanik nego avanturist sum njivih m oralnih kvaliteta; u ovom duhu pisala je i sva štam pa pod uticajem srpske vlade, a u kam panji se naročito istakao Crnogorski odbor.43 Predstavnici Crnogorskog odbora sakupljali su potpise m esnih odbora na m em orandum Vilzonu (Wilson), Lansingu, savez- ničkim am basadorim a u Vašingtonu i prof. M asariku о tome: da je Gvozdenović lični poslanik k ralja Nikole a nikako Crne Gore i da

38 Глас Ц рногораца, 17/30 VI 1918. С р п ск и Лист 16/19. IX 1918, 3. A pel je po tp isao T rip k o Ćorović.

39 В у j о в и h, У јед ињ ењ е , 173 (iz java k n ja z a P e tr a u lis tu La Trib un a31. V 1918); С р п ск и Лист, 13/26. V 1918, uvodn ik .

40 А м е р и ч к и Србобраи (Pitsburg'), 30. V III 1918, 1.41 В у j о в и ћ, У јед и њ ењ е , 202 i 265.42 Ј. Ђ о н о в и h, Уставив и полит ичке борбе у Ц рпо ј Гори 1905— 1910,

Београд , 1939, 35—36.43 В у j о в и ћ, У јед и њ ењ е 260— 1, 262—3, 224; H. Н i п к о v i ć, J u

g o s la v ia и A m er ic i , Z agreb 1922, 25. — Iz R ađovićevog k ru g a se pokušalo da se G vozdenović p rik aže kao hom oseksualac , op tužen od jednog p a riskog suda zbog toga (A -IIC G , CONU, sv. 63, ko n cep t te leg ram a A. R adov ića S rp sk o m p o slan stv u u V ašing tonu od 12/25. IX 1918). Vid. p rep isk u izm edu M. Iv anov ićai A. R adov ića povodom do laska G vozđenovića (D A SIP, P o slan s tv o u V ašing- to n u 1918, sv. II.)


će on zagovarati ličnu kraljevu vladavinu protiv najb itn ijih interesa Srba, H rvata i Slovenaca, u nam eri da obmane A m eriku kako su svi Crnogorci uz k ralja Nikolu,44 U Srpskom poslanstvu m anje su se bojali Gvozdenovićeve akcije, koja n ije izgledala da će biti uticajna, a više dolaska navodne Gojnićeve vojne misije, koja je mogla im ati vise u ticaja na Crnogorce45, je r se očekivalo da će obaviti regrutovanje za vojsku k ralja Nikole. Gvozdenović je, m edutim , prim ljen kao i svaki drugi predstavnik savezničke države i novine nisu donosile ništa protiv njega. On je novcem odvojio desetak članova organizacije i nastojao da pomoću ovih ljud i agituje po naseobinama protiv u jed in jen ja .4c

Agitacija о dolasku Gojnića nastala je još početkom juna meseca. Glasine su počele da se šire zato što je Hajduković telegrafisao Crnogorcima u B juti da se pojača opredeljivanje za »kraljevce« m edu neopredeljenim a. Vrlo osetne posledice od ovih glasina odmah je osetila srpska vojna delegacija u sakupljanju dobrovoljaca. »Kraljevci« iz В ju te depešom su zapitali Hajdukovića u koju vojsku da idu da bi oslobodili Crnu Goru; odgovor je glasio: da stupaju u savezničke trupe .47 Srpske vojne vlasti u M arseju obavestile su K rf da će Gojni- ćeva m isija kupiti Crnogorce i dobrovoljce za crnogorsku legiju i da će agitovati kod Jugoslovena austrougarskih podanika da ne stupaju u srpsku vojsku. Pašić, koji-se tada nalazio u Evijanu, na Lemanskom jezeru, tražio je da se Gojniću ne dozvoli da obrazuje kakav odred, »jer može sa tim odredom, pod zaštitom talijanske vojske u Albaniji, otići u Crnu Goru i sprem iti prijem crnogorskog kralja«. Pašić je uzeo na sebe da, kad ode u Pariz, pokuša da se sa Gojnićem sastane i da ga odvrati od naum ljenog poduhvata. Tom prilikom je zamerio srpskoj Vrhovnoj kom andi što je dvaput odbila da se Gojnić prim i u srpsku vojsku u činu generala; on je taj čin dobio u Rusiji, iako nije imao potrebnog vojnog obrazovanja. Pašić se lju tio što su vojnici izgubili iz vida da se Gojnić u izbeglištvu odvojio od k ralja Nikole.48

Cak i nezavisno od Gojnićeve misije, m obilizacija koju su vlasti SAD objavile 3. septem bra 1918. išla je u prilog crnogorskoj strani. Ova je vršena na taj način što je obavljen popis celokupnog stanov- ništva, i što su se od mobilizacije samo pasošima mogli odbraniti oni koji nisu gradani SAD. Potreba za ispravam a i za zaštitom nagonila je Crnogorce da se obraćaju predstavnicim a k ralja Nikole. Samo preduzim anje najenergičnijih m era moglo je sprečiti da se dobrovoljačka akcija u SAD potpuno ne sahrani. Ipak, m obilizacija nije značila da će Gojnić moći da izvrši novačenje Crnogoraca, tj. da će ih silom nagnati u crnogorsku vojsku, pošto su SAD takvo regru tovanje dozvolile jedino Engleskoj, Francuskoj i Italiji, pod uslovom da odnosni vojni obveznici mogu izabrati da idu i u Am eričku arm iju. Pojedini propagatori za u jed in jen je sm atrali su da kad bi A. Radović objasnio

44 A -IIC G , CONU, sv. 62, Đ. V ukm irov ić A. R adoviću , iz N ju jo rk a 20. V III 1918. M em orandum sa p o tp is im a po tp isa lo se oko 30 odbora, o d š tam p an je ; je d a n se p r im e ra k n a laz i u : D A SIP, P o slan stv o u V ašing tonu 1918, sv. II.

45 D A SIP , CO, sv. IV , Pov. C. b r. 458, S im ićev te le g ra m b r. 25 K rfu , iz V ašing tona 26. V III 1918.

48 A -IIC G , CONU, sv. 62, M. Ivanov ić A. R adoviću , iz N ju jo rk a 4. X I 1918.47 Isto , is ti istom e, iz N ju jo rk a 4. V I 1918.48 D A SIP, CO, sv. IV, Pov. C. br. 429 i 418, K oncep t P ro tićevog te leg ram a

sa K rfa u S o lun za re g e n ta bez d a tu m a i P aš ićev odgovor iz E v ijan a od 12. V III 1918. —• M in is ta rs tv o v o jno je sa Pov. F. D. O. b r. 13299 od 14/27. IX 1918. o b rad ilo »slučaj G ojnić«, n a osnovu re fe ra ta vo jnog izas lan ik a u P a r iz u (D ASIP, CO, sv. IV, Pov. C. b r. 519).

168' ~ B0GUMIL HRABAK

Vilzonu da crnogorski dvor skuplja ljude da uguši narodni pokret u Crnoj Gori, da bi SAD zabranile crnogorsko regru tovanje odnosno sakupljanje dobrovoljaca.49 Poziv Radoviću da dode u A m eriku i da svojim autoritetom zaustavi akciju sa Gojnićem ponovljen je počet- kom septem bra. P lan je bio da Radović uz pomoć italijanskog am ba- sadora bude prim ljen kod Lansinga i Vilzona.50

Vrlo je indikativno da su predstavnici Crnogorskog odbora u SAD tvrdo verovali u uspeh Gojnićeve akcije; Gojnić je bio »vješt agitator i vrlo popularan kod naših ljudi, kao dobar vojskovođa i lični ju - nak«51. Sm atralo se da će Gojnić im ati uspeha, je r će propagirati u je dinjenje, a am erički Crnogorci »žele da se osnuje crnogorska jedinica za ujedinjenje«. U vezi s tim Ivanović je prigovorio srpskoj vojnoj m isiji da nije učinila sve da ti ljudi dođu pod n jenu kom andu. Naj- zad, teško bi se moglo agitovati p rotiv Gojnićeve, dakle savezničke vojne m isije koja dolazi da kupi vojnike; jedino što se moglo učiniti. ako se želeo veći uspeh, bilo je da se sprovede šira jugoslovenska propaganda, koju su inače pomagale sve organizacije i ambasade. »Naš elem enat iz svih krajeva, — pisao je Ivanović, •— više se zagre- java opštom idejom u jed in jen ja svih Srba, H rvata i Slovenaca, nego idejom djelim ičnog ujedinjenja. Neznatan je broj ljud i koji bi želeo djelim ično ujedinjenje, ali, ako se dogodi neslaganje srpske vlade sa predstavnicim a našeg naroda iz A ustrije, nastupiće medusobno trven je i podjela u pokrajinske tabore, što će, razum ije se, kralj Nikola najviše iskoristiti.« Zbog toga su ljud i Crnogorskog odbora u SAD pojačali delatnost na sakupljan ju dobrovoljaca za srpsku vojsku, kako bi p reduh itrili Gojnića. K ada im je A. Radović u dva m aha javio da Gojnić neće doći, naročito kada je Gojnić Radoviću posle proboja Solunskog fronta lično kazao da ne misli preko okeana, laknulo je crnogorskim pristalicam a u jed in jen ja sa Srbijom u SAD.52

Neki crnogorski agitatori približili su se u leto 1918. onima koji su se nazivali socijalistima, pa su, kupeći dobrovoljce za Solunski front, propagirali republiku Jugoslaviju. U to vrem e srpske i jugoslovenske organizacije prilično su ohladnile prem a Crnogorcima i ljudim a Crnogorskog odbora u SAD, zbog jake i sm išljene agitacije »gospodarevaca« i zbog rezervisanog i »neutralnog« držanja M. Iva- novića.53 Na predavanjim a H rvata i Slovenaca trebalo je da bude i po koji istaknuti Crnogorac, je r »kod zatucanih Crnogoraca« ovi propagatori nisu nailazili na dobar odziv, je r nisu poznavali njihov m entalite t i prilike u коj ima su odrasli; čak i Odborove pristalice su protestovale i odbijale se od pokreta (slučaj u Nevadi) zato što su agitatori Srbijanci, H rvati i Slovenci ružili k ralja Nikolu i njegove sinove. U San Francisku Crnogorci su tražili poseban sastanak da saznaju pravu istinu, mimo drugih Jugoslovena, s kojim a su bili u zavadi, i pri tom e su se žalili na svog Crnogorca N. Đonovića, koji je govorio о izdaji.54

49 A -IIC G , CONU, sv. 62, M ićun P av ićev ić A. R adoviću , iz N ju jo rk a 8. . V III 1918.

50 Isto , M. Iv an o v ić A. R adoviću , iz N ju jo rk a 6. IX 1918.51 Is to ; kao nap . 46/IX. •— О p la n ira n o m G ojn ićevom d o lasku u SAD

vid .: D A SIP , V ašing tonsko p o slanstvo 1918, sv. II.52 В у ј о в и ћ , У је д и њ ењ е , 263. i 265; A -IIC G , CONU, sv. 63. A. R adović

S rp sk o m p o slan stv u u V ašing tonu za M. Ivan o v ića od 12/25. IX i 6. X 1918; M. Ivanov ić A. R adoviću , iz N ju jo rk a 4. IX 1918.

53 A -IIC G , CONU, sv. 62, M. Ivan o v ić A. R adov iću 23. V II 1918.M Isto , is ti istom e, iz N ju jo rk a 10. V III 1918.

BORBA SRBIJE I CRNE GORE ОКО DOBROVOLJACA

Zanim ljiva su zapažanja M ićuna Pavićevića о Crnogorcima u SAD u leto 1918. S tari crnogorski elem enat, koji je u SAD nosio pokret za ujedinjenje, tada je iščileo, zbog odlaska na vojnu dužnost u Crnu Goru i u dobrovoljce. Unionistički pokret u Americi, avgusta 1918, stajao je na vrlo slabim nogama iz dva osnovna razloga. »Većinu našeg svijeta ovde, — pisao je M. Pavićević, — sačinjavaju dvije grupe: jedna koja je uvijek bila uz Nikolu; druga koja je uvijek ravnodušna prem a narodnim pokretim a u Crnoj Gori.« »Sam po sebi, — nastavljao je Pavićević, •—• ovaj naš svijet ovdje plaši se vlasti. Tome se pridružilo i to što su ostali ovde i pored tolikih poziva u rat, dobrovoljnih a i redovnih, te se bo je za sebe kada se vrate doma; boje se od pošljedica toga što nisu odgovorili svojoj vojnoj dužnosti, a boje se i od prijekora drugih Crnogoraca koji su sve ovo vrijem e proveli u ratovim a. Taj svijet dobio se samo prividno za našu stvar na taj način što je iz svega našega pisanja dobio upečatak da se Nikola vise nikad neće v ra titi u Crnu Goru, je r je izdao Crnu Goru, i za tu izdaju znaju i Saveznici. No sada, kada je ovamo došao Nikolin poslanik, cijela ta naša građa je pala i u naš svijet ušao je mnogo veći strah no što ga je ikad osjećao. Im a već 15 dana, od kako je obišla v ijest о dolasku Nikolinog poslanika, da se naš svijet vise ne jav lja našoj kancelariji.« Najzad, svojim pisanjem о federaciji Jovo M atanović je uspeo da zbuni i ono malo inteligentnije om ladine medu crnogorskim radnicim a. Na prim er, Odborova organizacija u Sijati (Vašington) u p u tila je protest pro tiv dolaska Nikolinog poslanika, ali se izjasnila za republiku. Organizacija u Geri n ije htela da potpiše m em orandum , je r se n ije slagala sa čl. 2 K rfske deklaracije (gde se govori о m onarhiji i dinastiji). Ove dve organizacije su, m edutim , uvek bile najrad ikaln ije u pokretu za u jedinjenje; u drugoj je radio Stevo Bogdanović, a u prvoj je dugo vrem ena bio Miloš Ivanović.55

Zbog svega toga je k raljev konzul mogao bez teškoća da izvadi deset Crnogoraca dobrovoljaca iz logora, te se kao protivakcija spre- m ala izjava samom Vilzonu.56 Kako je organizovanje Bokelja i Hercegovaca upravo avgusta 1918. jače krenulo, priprem ana je u Cikagu njihova izjava protiv k ralja Nikole, koji je pokazivao aspira- cije da dobije Hercegovinu i Bosnu.57

Od značaja je videti kakva je situacija, u pom enutim uslovima, bila u srpskim vojnim logorima u Kanadi, kamo su dobrovoljci iz SAD upućivani. U logoru Levis 15. avgusta 1918. 35 crnogorskih dobrovoljaca potpisalo je m em orandum upućen R. Lansingu, u kom se govorilo о odluci da se bore na Solunskom frontu za u jed in jen je Srbije i Crne Gore a protiv separatne Crne Gore k ra lja Nikole. U propratnom listu Crnogorskog odbora stajalo je: »Polazimo da k rv lju našom ostvarim o oslobođenje i u jed in jen je jedinstvene države Srba, H rvata i Slovenaca.«58 Ovu akciju izveo je Duro Vukmirović, a bila je u vezi s do'laskom Gvozdenovića, koji poimence nije pom enut.69 Dobrovoljci, m eđutim , ni u Kanadi nisu bili sasvim obezbeđeni od

55 Isto , M ićun P av ićev ić A. R adoviću , iz N ju jo rk a 8. V III 1918.50 A -IIC G , CONU, sv. 63, M. Iv an o v ić A. R ađoviću , iz N ju jo rk a 13.

V III 1918.67 Isto , is ti is tom e od 27. V III 1918.58 A -IIC G , CONU, sv. 61, č e tiri C rnogorca dob ro v o ljca u im e 35 zem -

lja k a A. R ađoviću , iz S t. L u isa 15. V III 1918.59 A -IIC G , CONU, sv. 62, M. Iv an o v ić A. R adoviću , iz N ju jo rk a 20.

V III 1918.

— BOGUMIIi HRABAK

protivagitacije. Tu ih je k raljev konzul hvatao, izvlačio iz srpskog logora i uzimao ih u zaštitu, dajući im novae da ne idu u srpsku vojsku. Dvojica su čak nagovorena da vladi u Vašingtonu podnesu tužbu da ih je M. Ivanović s društvom podmitio i da su prevareni otišli u dobrovoljce, da su utekli iz logora kad su videli da svi rade protiv Crne Gore. To je bio razlog da je vlada SAD u dane proboja Solunskog fronta naredila istragu protiv Odborove kancelarije.60 Ovakve protivakcije, m edutim , u drugoj polovini septem bra 1918. vise nisu imale smisla.

X. ■—■ Crnogorski dobrovoljci iz Južne Am erike

U Južnoj Americi najviše je u A rgentini bilo Crnogoraca. U ovoj latinskoam eričkoj zemlji živel'o je na početku prvog svetskog ra ta blizu 20.000 Jugoslovena. Većina n jih bavila se zem ljoradnjom i brodarstvom . Medu zem ljoradnicim a najviše su se zapažali Crnogor- ci; Jugosloveni iz Austro-Ugarske radili su najviše na podizanju železničkih pruga i po tvornicam a. Nekoliko jugoslovenskih firm i bavilo se izvozom žita. Gotovo ista situacija postojala je u susednim državam a U rugvaju i Paragvaju .1

Crnogorci iz Južne Am erike jav ljali su se u dobrovoljce obično preko organizacija austrougarskih Jugoslovena. U jesen 1915. godine u A rgentini se javilo za odlazak u Srbiju 500 Srba i 1.000 Crnogoraca; oni su mogli poći odmah, ali Jugoslovenski odbor tada n ije imao m aterija ln ih sredstava za njihov transport.2 Jugoslovenske organizacije radile su i dal je na prikup ljan ju Crnogoraca, ali su sa njihovim slanjem u Evropu oklevale, je r iz Evrope, pre svega od Jugoslovenskog odbora u Londonu nisu dobijale preciznija uputstva da li da pokreću i oko 2.000 Crnogoraca, koliko se računalo da bi ih moglo b iti u A rgentini.3 P rv ih dana 1916. godine neki Crnogorci krenuli su iz Južne Am erike pasošima koje su dobili od ruskog konzula; u Marsej su stigli bez sredstava za život, te su se tu mesecima svakojako snala- zili.4 Čim se pojavio spor izmedu srbijanske i crnogorske strane oko regrutovanja Crnogoraca, Jugoslovenski odbor je odlučio da dalje ne rad i na p rikup ljan ju argentinskih Crnogoraca. P redstavnici jugoslovenske om ladine u Južnoj Americi, pak, koncem 1916. godine sm atrali su da S rb ija predstavlja i Crnu Goru.5

00 Isto , is ti is tom e od 16. IX 1918. — Za jed n o g a od p o m en u tih Ivanov ič je p isao da ga n ik a d n ije v ideo u SAD.

1 С рпске Н о ви н е (К рф ), 1. IV 1917, 2. — В у ј о в и ћ , (У је д и њ е њ е , 192) p iše da je C rnogoraca u Ju žn o j A m eric i b ilo 3.000.

2 D A SIP, P O 1915, sv. X X II, Pov. b r. 732, M. B ošković N. P aš iću sa b r. 1122, iz L ondona 14/27. X I 1915 (p rem a o b av eš ten ju T ru m b ića odnosno M ićićeve v es ti ovome). — N a po led in i a k ta N. P ašić je 21. X I/3. X II 1915. u S k a d ru z a - , beležio d a se o tv o ri k re d i t od 300.000 din . i d a se о v rb o v a n ju i p revozu J u goslovena (ne p o m in ju se C rnogorci!) b r in u T ru m b ić i Boža M arković. О o tv a - r a n ju pom enu tog k re d ita rešeno je s u tra d a n u sednici M in is ta rsk o g saveta . — P o sto je sam o p o jed in ačn i podaci da su C rnogorci iz A rg en tin e 1915. godine žele li d a se bo re u C rnoj G ori ( П а н д у р о в и ћ , n . d., 227).

3 M. P a u 1 о v a, n. d.4 A -IIC G , CIV, sv. 95, S tev an O bradov ić C rnogorskom m in is ta rs tv u

u n u tra šn jih poslova, iz M arse ja 11. X I 1916.5 L e о n t i ć, Ju g o s lo ven sk i oclbor, A r h iv Jug os lo venske N arodne Obrane

iz J u žn e A m e r ik e , b ro j I, sv. 2, Z agreb 15. V I 1934, 43, (prenos iz lis ta Jadran, B uenos A ires, 2. X II 1916.).

BORBA SRBIJE I CR.NE GORE OKO DOBROVOLJACA — ј г д

U Južnoj Americi, i to pre svega u A rgentini i m eđu Crnogorcima, radio je od jeseni 1916. Pašićev agent Spiro Poznanović. Njegova akcija, relativno kasno započeta, susrela se na terenu sa agitacijom za odlazak u crnogorsku vojsku. Propagatori »gospodarevaca« za samo- staln i odred k ralja Nikole kritikovali su ne samo srpsku nego i rusku vladu; zbog toga je Petrograd dao instrukcije svojim konzulim a da om etaju pom enutu propagandnu delatnost.8 Tokom leta 1916. godine ran ije preko jugoslovenskih organizacija sakupljeni Crnogorci u A rgentini dolazili su u Bordo, gde su se p rijav ljivali crnogorskom m inistru vojske i čekali da od njega dobiju pomoć, naročito ako zbog bolesti nisu mogli da se zaposle.7 Crnogorska vlada je u jesen 1916. već u praksi proverila svoj sistem: dobrovoljci bi se privukli u F ran cusku, dala bi im se izvesna novčana pomoć a potom se gledalo da se oni zaposle i drže pod kontrolom. Ovi ljudi, m eđutim , najčešće nisu bili sprem ni da se prihvate fizičkog posla, nego su se činili bolesni i uopšte dosadivali molbenicam a da im se za zasluge i vernost daju pomoći.8

Poznanović je bez nužnih sredstava i bez preciznih uputstava stigao u A rgentinu početkom oktobra 1916. Cekao je neko vrem e uzalud u Buenos Airesu, u nemogućnosti da išta preduzm e, a onda je sredinom oktobra prešao (prvi put) u Cile, gde je bez rezulta ta proveo dva meseca. Sa Jugoslovenskom narodnom obranom nije ništa utanačio, je r ni ona n ije im ala potrebnih obaveštenja iz Londo- na; jedino je rešeno da -se radi u punom sporazumu. Тек po po- v ratku u Buenos Aires dobio je novac i instrukcije, te je mogao energično početi s radom .9 P rva veća partija koja je trebalo da krene u srpsku vojsku decem bra 1916. brojala je 40 dobrovoljaca, od kojih 30 Crnogoraca.10 O tprem anje je bilo veoma otežano nedostatkom transportn ih sredstava. Saveznički predstavnici nisu se zauzeli da taj posao olakšaju, ali se zato brodovlasnik Miho Mihanović, predsednik ogranka Obrane »Jadran« javio da Poznanoviću bude na ruci. Poz- nanović je m orao da koncentriše sve p rijav ljene dobrovoljce po krčm am a po Boki, predgradu Buenos Airesa, gde su oni, okupljeni na malom prostoru, izazivali svađe i tuče. Izvesnom uspehu u agitaciji doprinela je Poznanovićeva popularnost m eđu Bokeljim a i Crnogorcima; no tu je bilo ljud i i iz drugih pokrajina.11

0 В у j о в и ћ, У јед ињ ењ е , 148. — U vezi s s tim n ače ln ik u R uskom m in is ta rs tv u in o s tra n ih de la P e tra je v iz jav io je , d ecem b ra 1916., srp sk o m p osla - n ik u S p a la jk o v iću : »C rnogorsk i k ra lj m nogo polaže n a to da dode do od red ai zbog toga se tru d i da zad rž i p o red sebe c rnogo rske oficire , k o ji ga o s tav lja ju .«(D ASIP, CO, sv. II, Pov. C. br. 48, S p a la jk o v ić te leg ram o m br. 103 P ašiću , izP e tro g ra d a od 8/21. X II 1916.)

7 A -IIC G , CIV, sv. 87, V u k ajlo D urkov ić m in is tru vo jnom u B ordou 30.IX/13. X 1916.

8 T okom 1917. godine o v ak v i s lu ča jev i su b ili v rlo cesti, je r su m nog i i о svom tro šk u do laz ili iz Ju žn e A m erik e u M arse j, a onda gospodaru u P a riz (A -IIC G , CIV, sv. 88, M ilad in M. M ušikić (br. 926), R adosav P. Z orić (br. 927) i Š ćepan M. Ć vorović (br. 1406) iz N ikšićke župe; iz b a ru ta n e ja v ili su G ačan iM ita r Š. S lijepčev ić (br. 1407) i O b ren B o ljanov ić (br. 919), B ilećan i L u k a V u- jov ić (br. 920) i V asilj B abić (br. 921), L aza r i V aso K riv o k ap ić iz Cuca (br. 1399, 1394); sv. 96, br. 1756, K uč T odor B u la tov ić iz M arse ja i F ilip V rbica, Đ uro i P e ta r V ujov ić i S tevo V ujošev ić iz B ordoa; sv. 97, br. 3135, A n d rijaR. K riv o k ap ić iz P ariza .

9 D A SIP, JO , sv. V II, K a. Pov. J . b r. 1292, Izv eš ta j L j. L eon tića M. P r ib i- ćeviću, iz K liv lan d a 18. V III 1917.

10 A S FR J, h a r t i je J . M. Jov an o v ića , p rep isk a L ondon — k o n zu la ti, P u p in za M. P rib ićev ića sa Pov. b r. 73 J . Jovanov iću , iz N ju jo rk a 8/21. X II 1916.

11 K ao nap . 9/X.


Po jednom svedočanstvu, januara 1917. godine doputovalo je u Francusku blizu 1.000 dobrovoljaca koje je Poznanović poslao. On se, navodno, izdavao kao poverenik k ra lja Nikole za sakupljanje dobrovoljaca. U M arseju su ovi ljudi saznali da vise nem a Crne Gore i n jene vlade, no mnogi u to nisu verovali. Od crnogorskog konzula, koji je došao da ih oslobodi iz logora i uputi na posao u francuske fabrike m unicije, čuli su da crnogorska vlada nije im ala nikakve veze s Poznanovićem.12 Izgleda da je upravo tek ovaj izvor inform a- cija poslužio k ra lju Nikoli da svojim telegram om, koji je objavljen u gotovo svim novinam a SAD, otvori »crnogorsku aferu«. Izazvana je zbrka u redovim a austrougarskih Jugoslovena, a Crnogorci su se digli na bunu, je r su stizala i pisma iz Evrope, od onih Crnogoraca koji su prvi pošli u Francusku. Poznanović je morao da se krije, je r je pobunjena m asa htela da m u se sveti. Akcija sakupljan ja dobrovoljaca je bila ugrožena, je r je »ernogorsko pitanje« razorno dejstvo- valo i m edu H rvatim a, pošto su agitatori k ralja Nikole proširili napade sa Poznanovića na srpsku vladu.13 Ovo je bilo i razum ljivo zato što je prikup ljan je dobrovoljaca u Južnoj Americi predstavljalo integralno jugoslovensku akciju, i što je jugoslovenska štam pa Poz- nanovića predstavljala i kao opunomoćenika Jugoslovenskog odbora a Crnogorcima, pristalicam a ujedinjenja, štam pala patriotske pozive zem ljacim a.14

Mnogi Crnogorci koje je Poznanović upućivao u F rancusku u M arseju su se izjašnjavali za crnogorske podanike, izbegavajući da stupe u srpsku vojsku15 Zbog toga kao i zbog francuske sugestije N. Pašić je Poznanoviću dao nalog da prethodno uzima od Crnogoraca pism enu izjavu da oni svojom voljom p rista ju da služe u srpskoj vojsci.16 Srpski m inistar vojni B. Terzić bio je, na osnovu obaveštenja generala Rašića iz Pariza, još radikalniji, te je telegrafisao da se uopšte vise ne p rim aju dobrovoljci Crnogorci, a da se prim ljen i ne transportu ju .17 Sam kralj Nikola tražio je od srpskog vojnog izaslanika pri crnogorskom dvoru obaveštenje о Poznanoviću, koji po ovlaš- ćenju srpske vlade kupi dobrovoljce za Solun. Pašić je m irno odgovorio: »Poznanović, koji je poznat kao dobar Srbin, lično radi na pojačanju snaga Srpske vojske, rad i oslobodenja Srpskih zemalja. On

12 A -IIC G , CIV, sv. 100, br. 1525, R isto Š ak ić crnogorsko j v lad i, iz R ipoa1. V II 1917. P re m a p is a n ju lis ta Ju g o s loven ska d ržava iz A n to fag as te (od 10. I I1917, 14), iz B uenos A iresa je k ren u lo : 150 C rnogoraca, 46 d a lm a tin sk ih H rv a tai 30 S rb a iz p o d u n av sk ih k ra je v a . (A rh iv Ju go s loven ske N arodne obrane iz J u žn e A m e r ik e , k n j. I l l , sv. 9, Zagreb.)

13 K ao nap . 9/X. •—• U zbuna je n a s ta la m ed u 100 d o b ro v o ljaca H rv a ta (od k o jih su 50 iz sam e b u en o sa ire sk e .naseobine) k o ji su čekali da k re n e če ta J u goslovenske N aro d n e O b ran e sa P ac ifika .

14 A r h iv Ju go s loven ske N arodne O brane iz J u žn e A m e r ik e , k n j. I l l , sv. 9; Ja dran 26. V 1917, 6.

15 N ek i su u M a rse ju pobeg ii iz logora, č im su ču li da tam o posto ji C rnogo rsk i konzu la t. J e d a n od ovih je pobegao d a b i c rnogorsko j v lad i p ružio » po trebne in fo rm ac ije о C rnogorcim a k o ji su se n a laz ili u Ju žn o j A m erici, s ko jim a trg u ju ra z n i p laćen ici« . (A -IIC G , CIV, sv. 96, b r. 1470, Z ag a rčan in P e ta r V elim irović, iz V onža 26. V I 1917.)

10 D A SIP, JO , sv. V II, Pov. J . b r. 195, N. P ašić S rp sk o m p o slan stv u u V ašing tonu 14/27. I I 1917.

17 Isto , Pov. b r. 221, B. T erzić sa Pov. b r. 4511 N. Pašiću , iz S o luna 16. I I / l . I l l 1917 (po T erziću , id e ju о sk u p lja n ju C rnogoraca p rv i je p o k ren u o sam Poznanović).

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — ]^ 3

nikoga neće i ne može nagnati.«18 Od interesa je navesti hipokritski odgovor srpskog poslanika pri crnogorskom dvoru (13/26. oktobra 1918) na p itan je crnogorske vlade о kupljenju Crnogoraca u Južnoj Americi: »Kako je K ralj. Srpska Vlada februara 1917, kanalom francuske diplom atske vlasti, bila obaveštena о nam eri i akciji K ralj. Crnogorske Vlade za osnivanje jednog njenoga odreda od dobrovoljaca, ona nije prihvatila te n i slične ponude (Crnogoraca) kako iz obe A m erike tako i s drugih. strana, rešivši da ne ukaže nikakvu m aterija lnu i novčanu pomoć za prevoz i putne troškove. To svoje rešenje saopštila je francuskim vlastim a.«10

Zabrana je zatekla oko 450 već upisanih Crnogoraca, koji iz Buenos A iresa nisu poslani u Solun, iako su živeli preko mesec dana na trošak srpske vlade.20 Avgusta 1918. Srpsko m inistarstvo inostran ih dela ovim je rečim a rezim iralo rad u Južnoj Americi: »Zbog poznatih neprilika G. Poznanović je morao obustaviti rad i raspustiti nekoliko h iljada već sakupljenih Crnogoraca.« Poznanović je od prim ljenog m iliona franaka potrošio 30% dodeljene svote.21 F rancuska in tervencija je u izvesnom smislu finansijski doprinela akciji u Argentini. Velikom bro ju Crnogoraca, koje je Poznanović prim io kao dobrovoljce, on je morao isplaćivati po 150 franaka po osobi, ako bi sa njim a raskinuo ugovor. O bustavljanje novačenja Crnogoraca izvr- šeno je na zahtev crnogorskog kralja. Srpski m inistar vojni sm atrao je da Poznanović neće m orati ništa da plati, a crnogorskoj d inastiji ceo slučaj neće podizati ugled i jačati popularnost.22 Slučaj je, m eđu- tim, ispao nešto teži, je r su mnogi Crnogorci držali da ih je Pozna- nović prevario. Pašićev agent se dugo natezao s ovim ljudim a, i zamalo glavu n ije izgubio.23 Neki Crnogorci su ove dogadaje zloupo- treb ili da ocrne jugoslovenske organizacije, koje nisu radile za dinastiju Petrovića; čak i neki Bokelji, najbliži poznanici i rodaci Poz- nanovićevi, izašli su iz pom enutih organizacija, u ко j ima su ran ije radili s entuzijazm om .24

Po jednom m išljenju, Crnogorce je u dobrovoljce i uopšte u Evropu tera la glad, a m anje patriotizam . Jedan od n jih uputio je te legram k ralju Nikoli, p itajući da li je Poznanović ovlašćen da šalje Crnogorce u Solun. Kad je stigao odrečan odgovor, Crnogorci su

18 A V II, I I I - l l l , b r. 1 i 111-17, b r. 3, lis t 21’, p u k o v n ik 2 iv . B abić te le g ram om b r. 1172 srp sko j V rhovno j k o m and i od 18. II/3 . I l l 1917, i o v a s a O .b r . 12013 m in is tru v o jn o m za P aš ića od 19. II/4 . I I I 1917. — P rv o b itn a v e rz ija u ko n cep tu k o ji je odbačen g las ila je : »G. P oznanov ić v rb u je dob rovo ljce m ed u Jugosloven im a. A ko se tek ко ja v i od C rnogo raca da hoće ući u s rp sk i do b ro - v o ljačk i ko r, on je d ržao da ga p rim i i ne odb ija . N ikoga silom ne m ože i ne želi uzeti.« (D A SIP, CO, sv. I, Pov. b r. 1033; v id i i Pov. C. b r. 226, V esnić te le g ram om C. b r. 114, iz P a riz a 11/24. I I I 1917. о B ab ićevom odgovoru k ra l ju N ikoli. —■ О P oznanov ićevu ra d u v id .: L j . L e o n t i ć , О Ju go s lo ven sko m odboru и L ondonu , Z ag reb 1961, 95.)

10 D A SIP , CO, sv. IV, Pov. C. b r. 5273, S rp sko p o slanstvo u N e jiju C rn o go rskom m in is ta rs tv u in o s tra n ih de la sa b r. 319 od 13/26. X 1918 (odgovor je odgovor »da b i se razb ila sum nja«).

ä0 В у ј о в и ћ , У јед ињ ењ е , 193.21 D A SIP , JO , sv. V, Pov. J . b r. 2946, izvešta j m in is tru vo jnom M. R a-

šiću, 8/21. V III 1918.22 D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. b r. 212 od 6/19. I I I 1917, gen. B. T erzić sa

Pov. b r. 4697 za N. Pašića , iz S o luna 5/18. I I I 1917.23 K ao n ap . 9/X.24 A S F R J, h a r t i je J , M. Jovanov ića , R azna ak ta , p re d se d n ik jugoslovenske

o rg an izac ije u B uenos A iresu inž. M arkov ić Ju g o slovenskom odbo ru u L ondo nu, bez d a tu m a .


skočili kao vukovi, tražeći da na trošak srpske vlade budu prebačeni u Francusku. A gitatori su m orali da se late oružja i da pozovu poli- ciju da privrem eno pritvori nekolicinu. Dvojicu Crnogoraca tražila je stalno policija, je r su postojale indikacije da sm eraju da ubiju srpske agitatore.25

Bilo je, m eđutim , i takvih Crnogoraca koji su ostali na vezi s Poznanovićem, i koji su u proleće 1917, kad se javila mogućnost transporta, došli u M arsej, s drugom partijom dobrovoljaca (u kojoj su bila 24 Crnogorca). Oni su u Marsej u odbili crnogorsku zaštitu, i kad im Francuzi nisu dozvolili da odu u srpsku vojsku, prim ili su naredenje da idu u S tranačku legiju. K rajem juna oni su upućeni na francuski front.20 Meseca juna skupina Crnogoraca u A rgentini obratila se ruskoj m isiji u Buenos Airesu protestujući protiv odluke da se Crnogorcima ne dozvoli da se priključe ostalim Jugoslovenima koje organizuje Poznanović; ovi ljud i su sm atrali da je zabrana usledila zbog provokacije jedne grupe neodgovornih i zlonam ernih bue- nosaireskih Crnogoraca.27 Neki drugi su se septem bra 1917. obratili Crnogorskom odboru za narodno ujedinjenje, obaVeštavajući ga da je 95% Crnogoraca u Beunos A iresu za ujedinjenje. D vanaest njih tražilo je da im Odbor omogući da idu na Solunski fron t.28 Za rad u Južnoj Americi je, čak, ju la 1917. Crnogorskom odboru upućen jedan Crnogorac sa K rfa.29 Godinu dana kasnije, iz Južne Am erike su stizali neki Crnogorci u SAD, te obaveštavali n ju joršku kancela- riju Crogorskog odbora da je tada u Južnoj Americi bilo oko 2.000 i više Crnogoraca, i da su svi bili za k ralja Nikolu i čitali ženevski Srpski List.30 Nema bližih podataka koliko su ova obaveštenja tačna i šta bi uticalo da se raspoloženje ovoga sveta korenito m enja.

X L —• Rad crnogorskih agenata и savezničkim zemljama medu dobrovoljcima za srpsku vojsku i delatnost kontraagenata

suparničke strane od jeseni 1916. godine

SS obzirom da kralj Nikola nije ozbiljno mislio da stvori opera- tivnu crnogorsku jedinicu pre završnih meseci rata, nego je njegova vlada pokretala p itan je obrazovanja crnogorske vojske da bi se stekle politicke prednosti m edu saveznicima i da bi se u Francuskoj i njenim posedima skupili i držali pod kontrolom crnogorski podanici, bilo je potrebno da se preduzm u m ere da u srpsku vojsku ne podu Crnogorci i dobrovoljci iz habzburških jugoslovenskih zem alja na koje

25 D A SIP , CO, sv. I, Pov. J . br. 424, iz ra p o r ta nekog G. Т., iz B uenos A iresa od 25. I I I 1917.

26 A -IIC G , CIV, sv. 88, b r. 857/1917, p o tp o ru čn ik Đoko V uković C rnogo rskom m in is ta rs tv u vo jnom , iz M arse ja 10/23. V I 1917.

27 Л у б у р и ћ , n. d., I, 123—4 (Š ta jn P e tro g rad u , sa b r. 121 od 25. VI/8. V II 1917.

28 В у ј о в и ћ , У једи њ ењ е , 275. — A. R adović je 23. I 1918. odgovorio da su sk in u te ra n i je sm e tn je za n jih o v od lazak n a m akedonsko ra tiš te , te ih je u p u tio da se p r i ja v e P oznanoviću . (A -IIC G , CONU, sv. 61, A. R adović Jo v i M ilošev iću u B uenos A ires, iz P a riza 23. I 1916.)

20 D A SIP , CO, sv. II, Sv. Tom ić A. R adoviću , sa K rfa 8/21. V II 1917.30 A -IIC G , CONU, sv. 62, M. Ivan o v ić A. R adoviću , iz N ju jo rk a 23. V II/

5. V III 1918. — N ovčane pom oći n isu p rim a li od p re d s ta v n ik a srp sk e v lade.

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — ^ 75

je crnogorski dvor pretendovao. Da se politikom koja je išla za tim da se dobije u vrem enu ne bi izgubili ljudi koji bi mogli u odredenom trenu tku postati vojnici, trebalo je da se pobrinu posebni agenti. Crnogorskih agitatora bilo je od same kapitulacije crnogorske vojske i u A lbaniji, i na Krfu, i u Solunu, i na Liparim a, i u Italiji, i u Bizerti. Mnogi od n jih počeli su da rade bez instrukcija ljud i iz k ruga k ra lja Nikole, kao obične pristalice d inastije Petrovića, a ne i kao izdržavani agenti. Za razliku od njihovog rada (koji je već prikazan), od jeseni 1916, kada je srpska vojska postigla značajne uspehe na Solunskom frontu a srpska vlada rad ikaln ije počela rad iti na likvidaciji crnogorske državnosti, u vrem e kada su grupe dobrovoljaca počele pristizati, naročito iz Amerike, da popune proredene redove srpske vojske, crnogorski dvor i vlada organizovali su siste- m atski i plaćeni agentski rad da ljud i s kojim a je crnogorska strana računala ne idu na m akedonsko ratište. Ovaj novi m om enat u politici N ejija pravovrem eno je osetila srpska vlada, te su već u jesen 1916. godine poslati protivagenti u Francusku.

U agentskoj delatnosti posebno je mesto zauzim ala Francuska. U njene a tlan tske (Bordo, Hvar) i m editeranske luke i vojne centre (Marsej, Tulon) stizali su transporti srpskih dobrovoljaca; pored toga, pridobijeni ljud i su najlakše mogli biti držani u ovoj savezničkoj zemlji, u čijim je vojnim fabrikam a uvek bilo m ogućnosti zarade, tim pre što je radne uslove za Crnogorce u tvrdivala sa Francuzim a sama crnogorska vlada. Septem bra 1916. godine u M arseju se nalazio izvestan broj ljud i koji su radili na organizaciji crnogorske vojske, koja bi se u Valoni prik ljučila italijanskim trupam a. Slična se grupica od 32 S rbina iz raznih krajeva nalazila kraj Nice, a n jen organizator, kaluđer Leontije Ninković, živeo je u Nici. Srpski poverenik za crnogorske .stvari Bosanac Sava Zmirić uspeo je da preko in teligentnijih pojedinaca m arsej ske grupe ubedi ljude da bi n jihov odlazak u ne- kakvu crnogorsku vojsku štetilo interesim a srpstva. Zbog njegove protivagitacije većina prijav ljen ih se razišla, a u »kadrovskom jez- gru« ostao je izvestan broj m anje in teligentnih ljudi, koji su sma- tra li da u grupi im aju obezbeđeno izdržavanje. Slično se stvar završila i sa skupinom u Nici. Kada su dobrovoljci saznali da neće b iti crnogorske vojske u Francuskoj, nego da će m orati da služe pri italijanskoj vojsci u Valoni, raspršili su se za svega nekoliko dana; neki su otišli u M arsej, neki u fabrike. K aludera Leontija su fran cuske vlasti uhapsile, a potom ga otpravile u Pariz .1 Kada se u M arseju i u ostalim gradovim a južne Francuske nisu mogli skupljati v lastiti dobrovoljci, ostalo je da se kvari rad suparničkoj strani.

U to vrem e sličnih grupica ak tivn ih pristalica k ra lja Nikole bilo je: tr i u Rimu, dve u Parizu (u jednoj sa izvesnim uticajem Srbije) i jedna u Zenevi.2 Crnogorsko m inistarstvo vojno imalo je obaveštajne

1 D A SIP, CO, sv. I, Pov. C. br, 150, re fe ra t Sv. T om ića n a K rfu 31. 1/13.I I 1917; isto, izv eš ta j S ave Ž m irića S rp sk o m m in is ta rs tv u in o s tra n ih dela, n a K rfu od 24. X I/7. X II 1916. — Z a ra d u F ran cu sk o j, posebno d a b i u s rp sk u v o jsk u doveo dob rovo ljce k o ji su se n a laz ili u sk u p in am a pod fran cu sk o m k o m andom , jav io se B osanac F ilip M ilojević, k o ji je n a S o lun s tigao iz in te r - n ac ije sa L ip a ra ; n jeg o v a ponuda, m edu tim , n ije p rih v aćen a , je r je u C rnoj G ori bio o su đ iv an zbog p ro n ev era . (D A SIP, CO, sv. I, Pov. C. b r. 85, pism o P ašiću 6/19. X 1916.)

2 D A SIP, CO, sv. I, Pov. C. b r. 150, re fe ra t Sv. T om ića n a K rfu 31. 1/13.I I 1917.


oficire početkom 1917. godine u M arseju (Đoko Vuković), u Rimu (Andrija Stanković) i u Solunu (Ilija Vukotić).3

Veliki srpski depo u Tulonu i m ali prolazni depo u M arseju bili su kanali kojim a su prolazili svi vojni transporti iz obe Amerike, Rusije, Engleske i Francuske za bazu srpske vojske u Bizerti ili d irektno za Solun i Krf. Posle dolaska u Bordo odnosno Havr ili M arsej, dobrovoljci sa svih strana m orali su proći kroz Tulon i M arsej. Pored toga, sve Jugoslovene koji nisu bili ra tn i zarobljenici, bilo da su bili na putu, bilo da su bili radnici bez posla, izašli iz bolnica ili došli na vojni lekarski pregled, francuske vlasti su upućivale u tulon- ski logor. Kroz pom enute m obilne centre prolazili su m nogi Crnogorci, naročito dobrovoljci iz Amerike; neki od n jih uspevali su da u logorima ostanu duže vrem ena, čineći usluge crnogorskim oficirima i podbadajući novopridošle dobrovoljce.4 Do ovih pojava dolazilo je zbog delatnosti agenata, preko kojih je crnogorska vlada bila u stalnom kontatku s dobrovoljcim a.5

Najzad, u M arseju je živeo izvestan broj Hercegovaca i Grbljana, radnika, kojim a je crnogorska vlada davala novčanu pomoć, ali oni ni koncem 1918. godine nisu bili sprem ni da se crnogorskoj vladi stave na raspoloženje.0

Akcije crnogorske vlade kod francuskih vlasti bile su sinhroni- zovane s istupim a dobrovoljaca Crnogoraca, kako onih u M arseju tako i onih u Bizerti. K rajem m arta 1917, posle pogodbe izmedu N ejija i francuske vlade о zabrani srpskoj stran i da angažuje Crno- gorce, tr i dobrovoljca iz A m erike odbila su u Bizerti da prim e uniform u i oružje, tražeći da se upute u crnogorsku vojsku. Crnogorci u M arseju su odm ah reagovali na taj način što nisu h teli da se ükr- caju za Bizertu, te su m orali biti silom prim orani da podu na brod.О ovome je odm ah crnogorska vlada obavestila Pariz, a francuski m inistar vojni je naredio da se ubuduće sprovodi anketa kod svih Crnogoraca koji budu dolazili iz Amerike. P rv ih dana aprila izvršeno je anketiran je 50 dobrovoljaca Crnogoraca koji su se nalazili u logoru a došli su iz Buenos Airesa; od n jih je 24 (48%) tražilo da nastavi put za Solun, a 26 (52%) je, na podbadanje »kraljevaca«, odustalo od želje da budu uvršteni u srpske trupe. Dok su oni iz druge grupe upućeni na rad u francuske fabrike, dokle se ne reši p itan je crnogorske vojske, oni prvi su nedeljam a m orali čekati da budu upućeni

3 A -IIC G , CIB, sv. 88, b r. 94/1917, crn o g o rsk i m in is ta r v o jn i M in is ta rs tv u sp o ljn ih poslova, 20. I 1917.

4 A V II, I I I—431, br. 3, de lovodn i p ro to k o l vo jnog a ta še a u F ran cu sk o j br. 1171 i 1265 od 27. 11/12. I l l 1917. K o n zu la tu u B ordou (jed an C rnogorac k o ji je p o b u n jiv ao dob rovo ljce u h ap šen je u to vrem e). •— G rb lja n in S p iro Đ urković , n ešto s ta r i j i po god inam a, p roveo je u m arse jsk o j k a sa rn i Šenl, u ko jo j su sm ešten i d ob rovo ljc i iz A m erike, p u n u god inu dana , čineći u sluge crnogorskom o fic iru u M arse ju . (A—IIC G , CIV, sv. 100, p o tp o ru čn ik Đ oko V uković c rn o g o rskom m in is tru vo jnom , iz M arse ja 10/23. V II 1917.)

5 В у j о в и h, У јед и њ ењ е , 193, 272. — O d in te re sa je n a v e s ti je d a n pasu s iz p ism a Đ oka V ukovića, k o ji je u p rav o u n a p re đ e n u p o tp o ru čn ik a , m in is tru vojnom , iz M arse ja 4/17. V II 1917: »Kao ta k a v izložen sam razn im p o sje tam a kod o v d ašn jih f ra n c u sk ih i s rb ija n sk ih v la s ti ra d i p o tre b n ih o b a v je š te n ja ■— te kao o fic ir n ije sam m ogao ići u c iv ilu nego sam se m orao u n ifo rm isa ti ne to liko ra d i toga koliko ra d i ličn ih c rn o g o rsk ih in te re sa , k o ji su V am u nekoliko , m islim , i poznati. (A— IIC G , CIV, sv. 88, b r. 905/1917.)

0 A— IIC G , CONU, sv. 61, T om o V. R ađenović A. R ađoviću , iz M arse ja 23. X 1918.

BORBA SRBIJE 1 CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — ^ 7 7

u Bizertu; francuske vlasti ih nisu puštale, a srpski logorski organi, izgleda, nisu baš mnogo nastojali na njihovom ekspedovanju.7 Oni su otputovali u B izertu tek 10. ju la .8

Dok su ovi ljud i držani u M arseju, crnogorskim agitatorim a bilo je omogućeno da pomoću francuskih vlasti dolaze dobrovoljcim a i deluju m edu njim a. P redusretljiv im francuskim vlastim a agenti N ejija služili su kao tumači. Susret 12/25. aprila poznat je pobliže. Francuski kom andir, pod kojim se nalazio m arsejski srpski depo u disciplinskom i adm inistrativnom pogledu, naredio je da se sazove zbor 34 Crnogorca, koji su se javili za srpsku vojsku, odnosno koji nisu h teli poći u fabrike, čekajući da se obrazuje crnogorska legija. Sa francuskim potporučnikom u službenom svojstvu došao je agent Aleksa R ajvan u civilu, da dobrovoljcim a pročita u prevodu raspis Francuskog m inistarstva ra ta о srpskim dobrovoljcim a Crnogorcima. Ovaj agent je doveden, iako se u depou nalazio stalni tumač. Za vrem e čitanja oči gospodina u civilu letele su po stroju, zaustavljajući se na pojedinim dobrovoljcima, koji su ga svakako ran ije poznavali. Po završenom čitanju deset Crnogoraca izdvojilo se iz stro ja i izjavilo da p ristaju da rade u francuskim tvornicam a, u očekivanju da se obrazuje crnogorska jedinica. Ostala dvadesetčetvorica su ovo kategorič- ki odbila, protestu jući protiv gospodina u civilu i dokazujući mu da, nije časno da ljudi gaze svoju reč; ako su gospoda u civilu htela vojsku, trebalo je da je traže u Americi, a ne da se koriste tudim trudom , otim ajući tude dobrovoljce. Kada je francuski kom andir, otišao, agent R ajvan je pred francuskim potporučnikom i pred srpskim oficirom govorio dobrovoljcim a da će Srbija moći dotle da v r- buje Crnogorce dokle bude im ala svoga novca; kad bude nestalo para, nestaće i njene vojske i tučnjave vojnika u njoj. Srpski oficir je intervenisao protiv uvreda, ali je agent u p ra tn ji francuskog po tpo-: ručnika izašao iz kruga depoa.9

U proleće 1917. posebna je pažnja skretana na crnogorskog agenta Nevesinjca Aleksu Buvu, koji je u M arsej došao s prvom partijom dobrovoljaca iz Rusije, priključivši joj se u Francuskoj; on nije želeo da s dobrovoljcim a nastavi pu t za Solun, nego je ostao u M arseju d a ; odvraća ljude da ne idu u srpsku vojsku. Sa svojim sinom, dobro- voljcem iz Rusije, i sa drugom petoricom crnogorskih agenata on je često putovao iz M arseja u Tulon, Nicu, B izertu i u A lžir i svuda je buškao i agitovao m edu dobrovoljcim a pa i srpskim vojnicim a protiv

7 A V II, X V I—2—I, b r. 31 i 59, p ro te s t đvad ese tče tv o rice zbog toga što se ne ek sp ed u ju ; A—IIC G , CONU, sv. 63, A. R adović p u k o v n ik u S te fanov iću , u P a riz u 19. VI/2. V II 1917; В у ј о в и ћ , У јед и њ ењ е , 193—4. Za sve v rem e bora v k a u M arse ju dobrovo ljc i n isu d o b ija li po f ra n a k dnevno nego č e tv r tin u od n jega. — Po a k tu srp skog m in is tra vo jnog srp sko j V rhovnoj k o m an d i (sa Pov. F. Đ. O. br. 5115 od 14/27. IV 1917), u to k u a p rila 33 dob rovo ljca C rnogorca, došlih 26. III/8 . IV 1917. b ilo je sp rem no da isp lov i iz M arse ja . (A VII, I I I— 111, b r. 1.)

8 Po o b av ešten ju d e leg a ta C rnogorskog odbora u M arse ju , V asilija B u rića fran cu sk e v la s ti su 30. ju n a dozvolile d a 24 dob rovo ljca p rv im tra n sp o rto m pođu u B ize rtu (A— IIC G , CONU, sv. 63. A. R adović puk . S tefanov iću , 23. VI/6. V II1917; isto, V. B u rić A. R adoviću , 12. V II 1917). O ko zad ržan ih dob rovo ljaca pozabav ili su se i o rg an iza to ri ju goslovenske ag ita c ije u Južno j Ä m erici; P. B abu rica , n a p rim e r, p isao je ov im C rnogorcim a. (D A SIP, CO, sv. I, Pov.C. br. 448, T ih. Popović p rek o V esnića K rfu , iz P a riz a 3/16. V I 1917.)

B A—V II, I I I— 111, br. 2; I I I—20, b r. 1, lis t 115; D A SIP, CO, sv. II, Pov. C, br. 552, srp sk i m in is ta r v o jn i N. P ašiću sa Pov. F. Đ. O. b r. 6427, iz S o luna 27. V III/9. IX 1917.

12 Zbornik VI

1 7 8 ■"* B O G U M IL H R A B A K

srpskog kom andovanja.10 Po jednom m išljenju, trećina dobrovoljaca otpadala je u M arseju zbog agitacije ljud i k ralja Nikole, te je pred- loženo da se neki od agitatora, uz pomoć francuskih v lasti uklone.11 Rad pom enutog agitatora Alekse R ajvana pomagali su neki Ita lijan Lucato (Luzzatto) i nekoliko podgoričkih zanatlija. Oktobra 1917. oni su kupili potpise za N ejijsku deklaraciju, koju je crnogorska vlada izdala povodm K rfske deklaracije. U M arseju, m edutim , pored pome- nu tih i još trojice Crnogoraca, niko je n ije hteo potpisati. Zbog toga su pom enuti agitatori bili prisiljeni da obidu periferiju i okrug Marsej a, da postignu neki uspeh kod Prim oraca i Hercegovaca koji su bili pod crnogorskom zaštitom .12

S obzirom na ovaj rad, Crnogorski odbor za narodno u jedinjenje sm atrao je nužnim da što pre odredi svoje delegate u Bordou, H avru i Solunu, radi p rihvatan ja dobrovoljaca i u ticaja na srpske oficire da blaže i usrdnije postupaju s dobrovoljcima. U M arseju je takav delegat bio Vasilije Burić. To je bilo potrebno naročito zbog toga što su dobrovoljci na prolazu za B izertu bili kao neki delegati i inform a- tori Crnogoraca i ostalih Jugoslovena u Am erici о postupanju i životu u srpskim logorima i vojsci; Odborovi delegati trebalo je da budu posrednici da u A m eriku stižu povoljni izveštaji.13 Ju la 1917. očeki- vao se transport od 1.000 a nešto kasnije 4.000—5.000 ljudi. Da bi evidencija о mogućim agentim a bila potpuna, delegat Crnogorskog odbora u M arseju načinio je spisak s podacima svih Crnogoraca koji su dotada prošli kroz M arsej s napom enom gde su tada boravili.14 Francuzi, m eđutim , nisu p ristaja li da om etaju dolazak crnogorskih podanika u M arsej i njihov odlazak u srpske logore u B izerti.15 Zbog toga je i grupa koja je u Marsej prispela iz Am erike septem bra 1917. godine za vrem e svog petnaestodnevnog boravka bila opkoljena lju- dima k ralja Nikole, koji su dobrovoljce nagovarali da ne idu u srp sku vojsku.1®

Crnogorski agenti radili su tokom 1917. godine ne samo u M arseju i Tulonu nego i u velikim atlantskim lukam a (Havru i Bordou) i u Parizu. Od dve partije od 850 dobrovoljaca iz Am erike oni su uspeli da izdvoje četiri Crnogorca i da ih predvedu pred k ralja Nikolu, koji im je saopštio da nem a potrebe da oni u srpskoj vojsci oslobadaju Crnu Goru i da ima ко će je osloboditi; iako nagradena novcem, ova četvorica ipak se v ratila drugovim a u M arsej. Dobrovoljcima u H avru svašta je pričano о postupcim a starešinskog kadra u srpskoj vojsci; pored ostalog, da srpski oficiri i vojnici za pare ub ija ju dobrovoljce. Medu agentim a pored Alekse Buve i njegovog sina i Alekse Rajvana nalazili su se i M arinko Vuković, Zurevac, Krsto Ignjatović, Stevan

10 D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. br. 321 i 347, s rp sk i konzu l u S o lu n u V in trov ić N. P ašiću sa Pov. b r. 573 i 752 od 23. IV /6. V i 27. IV/10. V 1917. — A leksa B uva je, navodno , bio au s tro u g a rsk i d o stav ljač , k o ji je 1914. godine m noge S rbe, pa i svog b ra ta , o tp rav io u a ra d s k i logor; o k to b ra 1915. p rešao je C rnogorcim ai bio k u r i r k ra l ja N ikole u n jegov im k o n ta k tim a s A ustrijan c im a .

11 В у ј о в и ћ , У јед и њ е њ е , 197 (M iloš Ivanović).12 A—IIC G , CONU, sv. 62, Jovo Đ uraškov ić A. R adoviću , iz M arsej a

8/21. X 1917.13 В у ј о в и ћ , У је д и њ ењ е , 196.14 A—IIC G , CONU, sv. 62, y a s . B u rić A. R adoviću , iz M arse ja 12. V II 1917.15 A V II, I I I—432, br. 1, delovodn i p ro to k o l srpskog vo jnog izas lan ik a u

F ran cu sk o j b r. 4835 od 23'. V II/5. V III 1917.18 A V II, X V I—2—I, b r. 27, V lad im ir M rvoš g en e ra lu M. R ašiću u P ariz ,

iz B izerte 21. IX 1917.

BORBA SRBTJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA —

Vidojević, Filip Vukan, neki Krivokapić i bivši zatočenici sa Lipara, pa onda ran iji ita lijanski obaveštajci na Baikanu Rade Rubić i Geh Vasko Drazda. Krivokapića su dobrovoljci pretukli i predali srpskom oficiru. U vezi s ovim radom crnogorskih agenata srpski m inistar unu trašn jih poslova još ran ije je tražio da se, bilo diplom atskim putem ili preko vojnih foruma, posreduje da se aktiviše francusko p ra- vosude, kako bi se destruktivan rad sprečio, je r je bio štetan za savezničke in terese.17

Uskoro su preduzete obimnije m ere da se spreči rad crnogorskih agenata u Francuskoj. N ajpre je general Rašić (15/28. novembra) učinio predlog Francuskom m inistarstvu ra ta da se ukine mali prolazni depo u M arseju i da se svi dobrovoljci ubuduće šalju u Tulon. Francuzi su ovo prihvatili.18 Otada se dobrovoljci nisu dugo zadržava- li u M arseju, i n ije im dozvoljavan izlazak iz kasarne.19 Za Bordo, gde se nalazio srpski konzul i policijski kom esar za izbeglice, u toku decem bra 1917. sprem ljena su dva poverenika i dodeljena na rad konzulatu.20 U protivagentsku službu svakako su uključeni oni koji su još ran ije upućeni u Francusku da obaveštavaju K rf о priprem am a za obrazovanje crnogorske vojske.21

U Marsej je 7/20. m aja 1918. stig'la grupa od 385 dobrovoljaca sa Korzike. Dok prva grupa od 210 ljud i nije transportovana u Bizertu, dobrovoljci su stanovali u logoru »La Delorm«. Crnogorski agenti uveliko su agitovali da se ljud i odvrate od odlaska u srpski vojni logor, te su čak iz Pariza stizala pisma P. B. Guzine, podoficira Hercegovca iz garde k ralja Nikole. Da se spreči jače dejstvo ove propagande, izdvojeni su za prvi transport oni koji su bili podložniji u ticaju propagande.22 Kada je ju la 1918. u Tulonu stiglo 300 dobrovoljaca iz Am erike, zam oljena je francuska policija u M arseju da učestvuje u hvatan ju plaćenih Crnogoraca koji bi se našli u društvu srpskih dobrovoljaca iz Amerike. Dva policijska funkcionera i dva srpska policijska činovnika zašla su po kafanam a, a potom su oti- šla u logor »Mirabo«, gde su bili sm ešteni dobrovoljci. Tu su zate- čena dva Crnogorca, od kojih je jedan već ran ije kažnjavan zbog dolaženja u logorsku kantinu bez dokum enata. Ovo nisu. bili ran iji stalni agenti, nego bivši zarobljenici, oslobodeni austrougarskog ropstva; ipak, branili su k ralja Nikolu od pogrda, govoreći da će posle oslobodenja stariji od n jih raspraviti sve nesuglasice. Po odo- b ren ju crnogorske vlade, oni su se prijav ili franouskim vojnim via- stima. Zbog ove okolnosti francuska policija ih je pustila, m ada je

17 D A SIP, CO, sv. II, C. b r. 668, L j. Jov an o v ić N. P a š iću sa Pov. br. 4678 od 5/18. X 1917, p rem a a k tu šefa službe bezb ed n o sti br. 2292.

18 A V II, I I I—435, b r. 18, gen. M. R ašić vo jnom a ta šeu u P a riz u sa Pov. br. 1573 od 16/29. X 1917. — Depo se nalaz io p ri 8. k o lo n ija ln o m p uku , a dobrovo ljc i su se vod ill u »prolaznoj četi do b ro v o ljaca Jugoslovena« sa s rp sk im s ta re š in - sk im kadrom .

19 В у j о в и ћ, У јед и њ ењ е , 196—7. — Još o k to b ra 1916. b o rc i »crnogorskog« b a ta ljo n a p r i s la n ju u in te rn a c iju n isu n a jp re p reb ačen i u M arse j, »da b i se u M arse ju izbegla b aza za fo rm ira n je C rnogorskog odreda« (JI у 6 y - p и h, n. d., I, 109.)

20 D A SIP , CO, sv. IV, Pov. C. b r. 407, k o m esa r za srp sk e izbeglice u F ran cu sk o j N. P ašiću , iz P a riza 25. X I/8. X II i 4/17. X II 1917. (S re ten Đ orđević, Jo v a n M. Todorović).

21 В у j о в и ћ, Рад српсчсе владе, 683—4.22 D A SIP , СО, sv. IV, Pov. C. b r. 357, rez. peš. p o ru čn ik M iloš J . Popović

d e leg a tu M in is ta rs tv a vo jnog u M arse ju 9/22. V I 1916.

12*


sa srpske strane ukazivano da ih A ustrijanci ne bi zdrave pustili, ako već nisu poslati po naročitom zadatku. Delegat srpske vlade u M arseju nerado je gledao da se Crnogorci, neraspoloženi prem a Srbiji, puštaju u francusku vojsku.23 Francuzim a su, m edutim , bili potrebni vojnici, m a bili oni i pristalice k ralja Nikole. I u Parizu je policijskom kom esaru skrenuta pažnja na neke sum njive Crnogorce.24

Crnogorski agehti i pristalice k ra lja Nikole su i u Ita liji odvra- ćali dobrovoljce od odlaska u srpske bojne redove. U tome su im ponekad pomagale i italijanske vlasti.25 Agenti, o tkriveni u M arseju ili radi pojačanja rada, putovali bi u Italiju .26 Još krajem 1916. godine, po železničkim stanicam a na prugam a Rim — Napulj ■—■ Tarent, Napulj — Brindizi nalazili su se crnogorski agenti: Rade Rubić, stolar iz Stoca, Stevan Vidović iz Rogatice i Filip Vukan, sedlar iz L jubljane. Sedište im je bilo u Napulju, a zadatak da dobrovoljce koji pu tu ju za K rf ili Solun odvraćaju od daljeg puta. U N apulju su »radili« po kafanicam a, restoranim a i poslastičarni- cama oko železničke stanice, a u Taren tu u jednom jevtinom hotelu. Bilo ih je i u Brindiziju. Sva lica koja bi pridobili slali bi u Rim, u »Albergo del popolo«27. Zbog rada agenata u Ita liji srpska vlada je molila da se Crnogorci koji bi se javili za srpsku vojsku ne upućuju preko Italije, gde ih agenti hvata ju i zadržavaju, nego iz M arseja u Solun. Pored toga, preduzeti su koraci da se kontraagenti upute ne samo u Marsej i B izertu nego i u Rim.28 Prem a dobrovoljcim a iz Italije koji se nisu jav lja li iz zarobljeničkih logora, iz istih razloga, postojala je opravdana rezerva, i о njim a su zahtevana podrobnija obaveštenja nego za dobrovoljce na drugim stranam a; jedno od tra - ženih p itan ja bilo je da li su boravili u Crnoj Gori.29

Od tri grupe Crnogoraca i austrougarskih podanika, izbeglica iz Crne Gore i Srbije, koji su rad ili protiv velikosrpskih interesa Pašićeve vlade i sa sim patijam a se odnosili prem a k ra lju Nikoli i ita lijanskim vlastim a najopasnija je bila grupa oko novinara iz Podgorice Jova Cubranovića, koji je neposredno radio za ita lijan - sku obaveštajnu službu. Ove grupe, a narocito poslednja, ne samo što su nastojale da od Srbije odbiju Srbe iz A ustro-U garske nego su i Srbijance podbadale pro tiv vlade i d inastije Karađorđevića, stvarajući pomoću Ita lijana i n jim a kao i austrijskim Jugoslovenim a

28 Isto , p is a r n a ra d u p r i m a rse j skoj p re ie k tu r i M. M itranov ić d e leg a tu s rp sk e v lad e u M arse ju A. V ildoviću 13/26. V II 1918, a ovaj M in is ta rs tv u u n u - t r a š n jih poslova n a K rfu .

24 A V II, I I I—454, br. 1, p o v e rljiv i de lovodn i p ro to k o l srp skog vo jnog a ta še a u F ran cu sk o j, b r. 403 od 25. V/7. V I 1918 (Pavo i Jo v ica B ulatov ići).

25 N eki C rnogorci k o ji su po ličnoj in ic ija tiv i pošli u Solun , z au s tav ljen i su od ita lija n sk e policije , po n agovo ru crnogorskog k o n zu la ta u R im u, a p reko ita lijan sk o g o b av ešta jca B aldač ija . (A— IIC G , CIV, sv. 69, k o n zu la t u R im u N ejiju , 4. IX 1917.)

28 A V II, I I I—432, br. 1, de lovodn i p ro to k o l srpskog vo jnog izas lan ik a u F ran cu sk o j br. 5005 od 21. V III/3 . IX 1917 (M itar Papić).

27 D A SIP, CO, sv. I, N ikola S v rd lan o v ić srp skom ko n zu lu V in trov iću , u S o lu n u . 5/18. I 1917; isto, Pov. C. b r. 325, re fe ra t p o tp u k o v n ik a M ilo rada R ado- van o v ića srp sk o m m in is tru vo jnom od 21. III/3 . IV 1917.

28 В у j о в и h, У једи њ ењ е , 197, 209—50; Рад српске владе, 685; A V II, I I I —432, b r. 1, de lovodn i p ro to k o l srp skog vo jnog a ta šea u F ran cu sk o j b r. 2225 od 8/2.1; IV 1917.

2® A V II, III;—436, b r. 2, no 649 (Josip Petrov ić), 678 (M ato G atu lin , ita l i ja n - sk o -c rn o g o rsk i o b avešta jac) 963 (Sava Popović).

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — J g J

mogućnost da izbegavaju vojnu obavezu odnosno obavezu о stu- pan ju u dobrovoljačke redove. Novae koji bi Cubranov-ić delio о vim ljudim a da bi mogli da se održe u Ita liji dobijan je posebnim kana- lim a od zainteresovanih italijanskih nadleštava. Jedan Splićanin, inženjer Dešković, uspevao je da sve Srbe i Jugoslovene koje bi Cubranovićeva organizacija pridobila upućuje u neku tvornicu m u- nieije u Torinu. One, pak, koji su se mogli v ra titi u A m eriku a nisu bili upotrebljiv i u Italiji, organizacija je vracala u Am eriku; oktobra1917. je 15— 20 ovakvih Srba čekalo u N apulju ladu za novi kon- tinent. Na slanju ljudi u Am eriku i u Francusku rad ila je i organizacija ciji je predsednik bio G rbljanin Đuko Vuković. N jen je osnovni zadatak bio da austrijsk i Srbi i Crnogorci, koji po obavezi nisu m orali da idu u srpsku vojsku, ne podu u n ju ni kao dobrovoljci.30

Crnogroska »klika« pojavila se u Solunu još poslednjih nedelja1915. godine. N ju najp re n ije kontrolisao polieijski odsek Srpskog generalnog konzulata. Posle kapitulacije crnogorske vojske aktivni privrženici k ralja Nikole predstavljali su se u Solunu kao trgovei i liferanti, te su se raspršili po logorima srpske vojske, tražeći ili da stupe u srpsku vojnu službu ili nastojeći da održavaju stalan dodir sa dobrovoljcima. Glavni cilj ovih ljud i bio je da odvraćaju austrougarske Jugoslovene od zajednice sa Srbijom i da kod njih podstaknu sim patije za Crnu Goru. Pored ove »klike« radio je kao obaveštajac crnogorskog dvora već pom injani Niko Hajduković. Njega su kao nezvaničnog crnogorskog konzula svakodnevno pose- ćivali zemljaci i donosili m u razne inform aeije, posebno о raspo- loženju ljud i prem a srpskim vlastim a. Hajduković je nastojao da svoje ljude p ro tu ri srpskim vojnim vlastim a kao tum ače ili kan ti- nere po vojnim logorima iza položaja. U Atini m u je bio poverenik Stevo Bajković, no njega je februara 1916. francuska polieija uhap- sila u solunskom pristan ištu i in tern ira la u Francusku; zanim ljivo je da se lažno predstavio kao austrougarski Srbin iz Egipta. T ri b rata Varoščića, navodno, crnogorski dvor je poslao Hajdukoviću u Solun, no ni oni se, m ada trgovei, nisu mogli održati, nego su Sćepan i Milan prešli u Rim, a Vojin u Svajcarsku. Sa proterivanjem H ajduko- vića raspršili su se i njegovi pomagači.31

30 D A SIP, CO, sv. I, S rp sko m in is ta rs tv o u n u tra š n jih poslova N. P a š iću sa Pov. b r. 6238, n a K rfu 14/27. X 1916. P o d a ta k о ra d u ov ih g ru p a i o rg an izac ija iо im en im a n jih o v ih lju d i dao je n a sa s lu ša n ju Božo Sušić, trg 'ovac sa C etin ja .О lju d im a Č ubranov ićevog k ru g a v id .: X p а б а к, Супарниш тво, 157. O vim a tr e b a do d a ti S p lićan in a Đ u ru B artu licu . D ru g u g rupu , k o ja je ra d i la nezav isno od Ć ub ran o v ića i b ila s ta ln o u vezi s I ta lija n im a , sač in jav a li su : K o to ran in M arko M ijušković, s rp sk i p is a r iz M akedon ije C rven ić i p en z io n isan i s rp sk i k a p e ta n Ivan išić . U g ru p i Đ u ra V ukovića n a laz ili su se G ačan in Š ćep an V aro - ščić, B ilećan in V eselin Sekulović , F očan in D ušan H adži-V ukov ić , G rb lja n jn p ro feso r N iko. T u jkov ić , K o to ran in L u k a Đ urović, S p lićan in Ivo B anić, C eti- n ja n in Savo K usovac, F o čan in M ijo Je rem ić i S to čan in M ilan Ko.vačević, b iv š i za s tu p n ik b o sansko -hercegovačkog sabo ra , koga je r a t za tek ao u po se ti k ra l ju N ikoli. — Je d a n p o v e ren ik srp sk e v lade , tj. k o n tra a g e n t tak o đ e zaslu žu je da se pom ene. Bio je to n e k i Ješa , k o ji je govorio d a će u b it i srp skog m in is tra vo jnog zato što se o sum njičen i za tv o ren kao šp iju n (A VII, V—46—V II, b r. 7. MUD m in is tru vo jnom sa Pov. b r. 630 od 14/27. I I I 1917).

31 D A SIP, PO 1917, sv. V, izveš ta j о šp iju n sk o m i p ro tiv o b av ešta jn o m ra d u g enera lnog k o n zu la ta u S o lu n u N. Pašiću , sa Pov. b r. 1559 od 25. IX /8. X1917, s tr. 38—40. — G lav n i a g ita to r i »klike« b ili su u p rv o v rem e : Jo ša V ukotić, F ičo L ukavčev ić , O m er G rođević, Spaso G vozdenović, Jovo Lisičić, N iko D ža- n jev ić , L jubo R adev ić i D u šan V ujica).

132 BOGUMIL HRABAK

Kada je Ita lija u jesen 1916. osetila potrebu da se bran i od srpskih pretenzija u A lbaniji i Crnoj Gori, organizovala je, u dogovoru sa kraljem Nikolom, obaveštajni i propagandni rad Crnogoraca na Solunskom frontu. Zadaci nove organizacije u odnosu na dobrovoljce Jugoslovene bili su isti kao ran iji u Solunu i kao tada i na drugim stranam a. Ogranak na m akedonsko-albanskom ra tištu i u Solunu bio je u vezi s centralom u Rimu, u kojoj je Jovo Čubranović bio značajan činilac. Kao što je već rečeno, nekoliko agenata pre- bačeno je u A lbaniju i Grčku pomoću italijanskih vojnih vlasti, a najzad je u M akedoniju došao i sam Čubranović. Svoj centar sme- stio je u m estu Arapli Samli, na železničkoj pruzi deset kilom etara od Soluna. Tu se predstavljao kao oficir Esad-pašine vojske, i oko sebe je okupio 28 Crnogoraca, m edu kojim a je bilo 7 dobrovoljaca iz Boke Kotorske. Ova grupa počela je da uspostavlja vezu sa Crnogorcima, rasutim po raznim mestima, bolnicama i sekcijam a savez- ničkih i radničkih logora. Početkom novem bra predsednik srpske vlade poslao je svog poverenika Nikolu Svrdlanovića da likvidira obrazovano obaveštajno italijansko-crnogorsko središte. Ubačeni protivobaveštajac Lozjanić saznao je u A rapli-Šam liju da je u Mikri iskrcano 17 Srba Bokelja iz Egipta, koji su se javili za srpsku vojsku, no da su ih ljudi iz Čubranovićeve grupe počeli da savetu ju da odustanu od službe u srpskoj vojsci. Čubranović je obišao položaje oko Bitolja, a u Solun je izlazio samo noću, pošto se krio. Petna- estog novem bra on je u svoj centar doveo deset agenata Crnogoraca da, po nalogu nekakvog crnogorsko-italijanskog kom iteta i po želji k ra lja Nikole, rastu re m edu dobrovoljce Jugoslovene u srpskoj vojsci neke proglase, kojim a su pozivani da odreknu poslušnost srpskim kom andam a; dobrovoljcim a je nudeno oslobodenje od vojne duž- nosti, puno snabdevanje i 100 drahm i mesečno kao nagrada. Pričalo se da se očekuje u Soiunu knjaz Petar. Pomoću agenta provokatora Lozjanića policija srpske Vrhovne kom ande sa Svrdlanovićem izvr- šila je Čubranovićevo hapšenje u jednoj solunskoj kafani (26. X/' 8. XI), no Čubranović je uspeo da nepažnjom stražara pobegne iz zatvora i da pomoću Ita lijana dođe na Lipare. Posle njegovog zatva- ran ja pohapšeni su i njegovi glavni pomagači, tako da je agentsko središte razbijeno. Crnogorci su uspeli da se grupa u A rapli-Sam liju tre tira kao depo Esad-pašine vojske, a čubranović kao čovek u službi francuske arm ije.32

Pristalica crnogorske dinastije bilo je i u Egiptu, i to kako na početku ra ta tako i 1918. godine. Crnogorci u masi su se lose pokazali prilikom prolaska dobrovoljačke brigade na pu tu za Solun; dok su Jugosloveni austrougarski podanici sakupljali novčane priloge

32 Is to 40—46; A—IIC G , CIV, sv. 69, Č u b ran o v ićev a p re d s ta v k a c rnogo r- skom k o n zu la tu u R im u, sa L ip a ra 14/27. X 1917; D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. br. 125, p rilog : p o v e ren ik N. S v rđ lan o v ić k o n zu la tu u S o lunu 20. X II 1916/2. I 1917.— V ažn iji Č u b ranov ićev i a g en ti u S o lu n u i M ak ed o n iji b ili su : N ev esin jac S tevo Jo k an o v ić (u fran cu sk o m z a tv o ru 1917. godine zbog pokuša.ia u b is tv a f r a n - cuskog o fic ira n o v em b ra 1916), P e ta r Đ uričić i I l i ja V ukotić (po ručn ic i kod E sad -paše , k o ji su tra ž il i d a s tu p e u s rp sk u vo jsku), N ovica M irov ić (po ručn ik kod E sad -p aše , in te rn ira n u F ran cu sk o j), C rnogorac M arko M arković , R ubić, H u b an a , D razd a (prošao G rčku) i R. S ubo tić iz rim skog k ru g a , M arko T uzić ( in te rn ira n , od F rancuza), P e ta r V ukčević ( in te rn ira n sa N. H ajdukov ićem ), S rem ac D im itr ije H adžić i B okelj M arko P a p a n (za tvoren u po lic iji s rp sk e V rhovne kom ande).

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA. —

za potrebe dobrovoljaca i pozivali ih u svoje kuće, Crnogorci (osim dvojice) sabotirali su ove ljude, govoreći da su »čisto srbijanski vojnici«3®.

Značajan rad crnogorskih agenata u Engleskoj, koji su uspeli da prodru i u redakcije listova34, malo se odrazio na dobrovoljce, jer se ovi nisu zadržavali duže u Engleskoj.

XII. — Crnogorska vlada prema izdvajanju dobrovoljaca za svoju vojsku iz redova zarobljenih Jugoslovena и Italiji

Zbog opšte politike oklevanja sa obrazovanjem crnogorske vojske, zvanična Crna Gora n ije iskoristila jedinstvenu priliku koja joj se pružala da m edu zarobljenim Jugoslovenim a iz austrougarske vojske nade dobrovoljce za svoje trupe u izbeglištvu. S obzirom da su sami Italijan i u neku ruku bili in icijatori da se življe poradi na stvaran ju ove vojske, u slučaju crnogorskog dvora svakako se ne bi postavljale one prepreke koje su stav ljane srpskoj vladi i Jugoslovenskom odboru u dobrovoljačkom p itan ju u Italiji. Kako bi even- tualna crnogorska jedinica najuže saradivala sa italijanskim tru - pam a na Balkanu, ovde se ne bi postavljalo ni p itan je upotrebe dobrovoljaca, oko čega se vrtelo jugoslovensko dobrovoljačko p itan je u Ita liji tokom 1918. godine.

I u zarobljeničkim logorima u Ita liji grupe ljud i iz naroda pred- njačile su crnogorskoj vladi u inicijativi. Neki Hercegovci, 1916. godine, na prim er u logoru Trapani nosili su na к а р а т а crnogorske kokarde1 (kao što su kasnije ostali Srbi u nekim drugim logorima1918. godine nosili šajkače) i nisu se p rijav ljivali za srpsku vojsku; ipak, nem a beležaka da su se decem bra 1916. u sprovedenoj anketi italijanskih vlasti opredelili za stupanje u crnogorsku vojsku. P ri- vrženici dinastije Petrovića na balkanskom bojištu su još u jesen1916. širili glasine da crnogorska vlada u Ita liji skuplja vojsku od 10.000 ljud i iz redova zarobljenih austrougarskih vojnika Herdego- vaca, Bokelja, D alm atinaca i Bosanaca, i da im u tome idu naruku Ita lijan i.2 Ovo su, m edutim , bile samo želje crnogorskih oficira, a ne i nam ere crnogorskog dvora. Pojedinačnih slučajeva oslobodenja je bilo, ali ne od crnogorske strane; neke Jugoslovene, naim e, oslobodio je ruski vojni ataše u Rimu, te su se poneki od njih, kao jedan bosanski beg, obratili za zaštitu k ra lju Nikoli.3 U elaboratu о zaro- bljeničko-dobrovoljačkom pitan ju u Ita liji Srpsko m inistarstvo inostran ih dela konstatovalo je izvesno favorizovanje i novčano pom a- ganje Crnogoraca i Hercegovaca, ali ne i neko izdvajanje zarobljenika za crnogorsku vojsku.4

33 D A SIP , JO , sv. V II, Pov. b r. 2605, o tp ra v n ik poslova u K a iru D. D im i- tr ijev ić K rfu 8/21. IV 1918; D A SIP , PO 1918, sv. V, g en e ra ln i kon /.u la t sa Pov. b r. 1559 od 25. IX /8. X 1917 K rfu u šp iju n až i u Solunu.

34 A S F R J, h a r t i je J . M. Jovanov ića , ko n cep t te leg ram a J . Jo v an o v ića P a š i- ću, re g e n tu i P o slan stv u u P a riz u 3/16. IX 1918.

1 V boj! O bräzkovä k ro n ik a česko s lo venskeho revo lučn iho h n u t i v I talii 1915— 1918, p i š e F . B e d n a r i k , P ra h a 1928, 104 (neko lik B osnäku).

2 D A SIP , CO, sv. I, g en e ra ln i konzu l V in trov ić K rfu te leg ram o m b r. 3286, iz S o luna 15/28. X II 1916.

3 А—IIC G , CIV, sv. 97, br. 3700, T ra v n ic a n in O m er K a jm akov ić , v e lepo - sedn ik i s tu d e n t Z agrebačkog u n iv e rz ite ta crnogo rskom k ra l ju i v lad i.

4 D A SIP , JO 1918, sv. X I, Pov. C. b r. 1970 od 25, I I 1918 po st. e la b o ra t D obrovoljc i iz Ita lije , s tr. 5.


Тек krajem leta 1918. počele su u Italijanskom m inistarstvu ra ta priprem e za obrazovanje crnogorske jedinice na italijanskom frontu. Vrbovani su Hercegovci i Bokelji, ali ovi tada nisu pokazivali mnogo volje da idu u neku crnogorsku vojsku. S tvar je, uopšte, teško išla i gotovo ništa nije moglo biti postignuto. Predsednik crnogorske vlade Evg. Popović bavio se u Napulju, ali osim pogrdnih izjava u italijanskim listovim a na račun srpske vlade ništa nije učinio.5 Odm ah pošto se о nekim priprem am a u Italiji pročulo, predsednik Crnogorskog odbora za narodno u jed in jen je A. Radović pisaö je italijanskom m inistru spoljnih poslova S. Soninu da je crnogorski odred izlišan i predlagao da se ljud i koji žele da se bore upućuju na Solunski front ili kao dobrovoljci u italijansku vojsku.6

V rbovanja zarobljenika za crnogorsku vojsku bilo je, ali tek posle završenih vojnih akcija, i to od strane samih Ita lijana.7 Izgleda da kralj Nikola n ije očekivao da će se ra t završiti u jesen 1918. nego se držao prognoza sa 1919. godinom.

U Rusiji, >gde je bilo najviše zarobljenih Jugoslovena iz austrougarske vojske, n ije bilo pokušaja sa crnogorske strane da se saku- p lja ju dobrovoljci. Carska vlada i privrem ene vlade za vrem e od februarske revolucije svakako nisu bile raspoložene da pomažu ovakva nastojanja. Posle rasula carske ruske vojske oficiri Crnogorci iz ove obraćali su se Srbim a za prijem u srpsku vojsku; nema pomena da je crnogorska vlada išta ozbiljnije m islila i sa ovim ljudim a.8

I u odnosu prem a dobrovoljačkom pitanju , naročito od proleća 1917. godine, kralj Nikola i njegove vlade pokazivale su da ih je vrem e pregazilo.

XIII . — Pašićevi planovi da dobrovoljce i druge Crnogorce na Solunskom frontu i na Kr f u iskoristi za uzimanje vlasti

и Crnoj Gori. Cinovnički depo и Potamosu; Crnogorski odborи Solunu

Politički planovi velikosrpske buržoazije bili su skicirani već na samom početku prvog svetskog rata. Sto se tiče Crne Gore, ti planovi su bili sasvim jasni i pre 1914. godine, i u njim a se ništa

5 D A SIP, CO, sv. IV, Pov. C. b r. 446, A n ton ijev ićev te leg ram K rfu b r. 668, iz R im a 20. V III/2 . IX 1918.

6 В у ј о в и ћ , У јед ињ ењ е , 237. — O d p o jed in aca iz ita lijan sk o g ro p s tv a A. R adović je p rim ao pozdrave, u ko jim a su se lju d i o p red e ljiv a li za u je d in je n jei z ah v a ljiv a li za p o sla te p r im e rk e lis ta C rnogorskog odbora (jed an p rim er: A —IIC G , CONU, sv. 61, M ilan R ucović A. R adov iću iz S e rv ig lin a 18. I I I 1918).

7 T okom 1919. godine u G ae tu , gde su se sk u p lja li vo jn ic i za c rnogorske invazione tru p e p risp e lo je 250 H ercegovaca i B osanaca, ita li ja n sk ih za ro b lje n ika . I ta l i ja n i su čak u S ib iru , početkom . 1920. godine, re g ru to v a li C rnogorce za logor u G aeti. (D ASIP, K a b in e t m in is tra in o s tra n ih dela , sv. 2, Pov. b r. .14994, iz B eog rada T ru m b iću u P a riz 24. X II 1919. i Pov. b r. 56, G ru jićev š ifro v an i te leg ram br. 44 T rum biću , iz V ašing tona 26. I 1920.)

8 Izm eđu v ise te le g ra m a о ovoj s tv a r i v id .: D A SIP, PO 1918, sv. I, Pov. br. 465, S p a la jk o v ić K rfu sa b r. 100, iz P e tro g ra d a .2 7 . I 1918. — N o v em b ra 1917. c rnogo rsk i k o m an d ir S tan išić ob jav io je p rog las Ju g osloven im a d a se u p isu ju u n a ro c ite u d a rn e b a ta ljo n e k o ji će se o b razo v a ti u O desi; cilj ra d a ov ih b a ta ljo n a bio b i: »oslobodenje i u je d in je n je Ju g o slo v en a n a p rin c ip im a , k o je bude is ta k la v o lja izm učenog našeg naroda« (BPC X X IV , 453). N em a p o d a ta k a о vezam a ovoga o fic ira s N ejijem ,

BORBA SRBIJE I ORNE GORE ОКО DOBROVOLJACA — Jg g

b itn ije nije izmenilo p rv ih godina rata . Situacija na ratištim a, m eđu- tim , n ije približila ove program e njihovom ostvarenju. Nesum njivi uspesi koje je srpska vojska velikim žrtvam a postigla u ofanzivi u jesen 1916. i konačni rasplet p itan ja о samostalnom crnogorskom odredu na Solunskom fron tu dali su m ogućnost Pašiću da se neposredno pozabavi p itanjem realizacije političkih ciljeva velikosrpske buržoazije. Trebalo je naći izvršitelje, najkorisnije puteve i najzgo- dnije prilike da se ta nasto janja oživotvore. U ovom pogledu Pašiću su dosta pomogli, i pre početka ofanzive, oni crnogorski m ladi inte- lektualci koji su se 1916. godine nalazili na K rfu i u Solunu, a koji su bili za u jed in jen je Srbije i Crne Gore.

Todor Božović i Jovan Đonović tražili su na K rfu prijem kod predsednika srpske vlade još 5/18. jula. Dvadesetak dana kasnije podneli su elaborat о p itanjim a od u ticaja na u jed in jen je Srbije i Crne Gore. Njih dvojica sm atrala su da će za buduću veliku srpsku državu (u čiji će sastav ući »i sve druge neslobodne pokrajine«) biti najkorisn ije ako izvede »potpuno unificiranje Crne Gore sa Srbijom, ne ostavljajući, ne stvarajući nikakve lokalne autonomije«. Da bi se omogućilo takvo ujedinjenje, Božović i Đonović su predlagali: »Zato je potrebno osigurati da srpska vojska bude u m ogućnosti da ude na terito riju Crne Gore pre drugih ili bar jednovrem eno m a sa kim drugim , na prim er Talijanim a. U srpskoj vojsci im a vise od 20 ak tivn ih i rezervnih oficira iz Crne Gore, ima dvadesetina činov- n ika viših i nižih koji nisu prekinuli veze s rodbinom i koji nisu nepoznati crnogorskom narodu; ima naših omladinaca i crnogorskih činovnika ovde na Krfu, već raspoređenih u vojsci i u Evropi vise od 50, koji mogu biti odlično upotrebljeni; im a jedan bataljon dobrovoljaca, sastavljenih od Bokelja, Hercegovaca i Crnogoraca — pre- đašnji dobrovoljci crnogorski — svi ti ljud i mogu biti upotrebljeni.« Božović i Đonović su predlagali da se Crnogorci i bivši crnogorski dobrovoljci skupe u jednu jedinicu, koju bi dodelili štabu one vojske koja će operisati prem a Crnoj Gori, gde će prim iti uputstva šta treba da rade. Kad bi se došlo u Pec ili dublje na terito riju ran ije crnogorske države, ti bi ljud i proglasili »jednu narodnu vladu, koja bi organizovala vlasti na terito rijam a koje se zauzim aju i kupila narod pod oružje«. Srpska vlada bi finansirala ovu akciju i dala stručna lica da se organizuje vlast, sve dok se ne reši »da i form alno uzme upravu Crne Gore u svoje ruke«. Pošto se bez potresa, k rv i i velikih zam eraka preuzm e vlast, kad se nade za shodno, moglo bi se nači- n iti najsavesnije proglašenje u jed in jen ja i zbacivanje d inastije Pe- trovića. Ovakvo »ujedinjenje, odnosno prisajedinjenje bez ikakvih ograda« n jih dvojica su prikazala i kao najjev tin ije . U četiri aneksa u ovom dokum entu nalazio se popis 54 om ladinca i činovnika iz Crne Gore i 4 iz Rusije koji su bili za ujedinjenje, popis 22 odnosno 25 činovnika srpskih podanika, popis 25 odnosno 45 oficira Crnogoraca u srpskoj vojsci.1 Pašić je osnovne ideje elaborata prihvatio, tako da su ova dvojica avgusta meseca iste godine mogli da pišu L jubi Davidoviću »da i srpski upravni krugovi sm atraju da je sad i potreba i najgodnije vrem e za likvidaciju crnogorskog pitanja«.2

1 D A SIP , CO, sv. I, a k t d a tira n 24. V II/6 . V III 1916; A rh iv In s ti tu te za izu ča v an je rad n ičk o g p o k re ta •— B eograd , — u d a lje m te k s tu : A— IR P, br. 17751/III, lis t 4— 123 (1926); В у ј о в и ћ , У је д и њ ењ е , 301—2.

2 A—IR P , br. 17752/III, 4—24 (1916) T. B ožović i J . Đ oković L j. D avidoviću , sa K rfa 18/31. V III 1916.


Sredinom avgusta, nezavisno od ovog elaborata, predsedniku srpske vlade podneli su jedan pro jek t о u jed in jen ju Srbije i Crne Gore d r Mih. Vukčević, Puniša Račić i Smail Ferović. I oni su sma- tra li da bi bilo »vrlo opasno kad bi kralj Nikola i njegovi agenti uspeli da u Crnu Goru udu pre nego ljud i koji su za ujedinjenje«. Stoga su predlagali da se obrazuje jedna posebna organizacija, koju »treba prvenstveno stvoriti od Crnogoraca koji se nalaze u srpskoj vojsci na frontu ili u pozadini«. U krajevim a odakle su ili gde su na glasu članovi ove organizacije trebalo bi »da se pojave p rvenstveno kao m irni propagatori ideje о u jed in jen ju i da, svaki u svojoj okolini, stvore agitacione odbore za eventualno glasanje ili za otpor, za slučaj nam etanja k ralja Nikole«. Za svaki slučaj, ako dignu glave ran ije sluge k ralja Nikole i njegovi agenti ili sam kralj Nikola bude hteo da se v rati u Crnu Goru, ekspedicija pom enute organizacije m orala bi im ati vojnički, četnički karakter; izgovor bi p ri tom bio da je predostrožnost potrebna zbog ostataka neprijateljske vojske. »Organizacija bi, — izlagali su, — im ala dva dela: napred pom enuti ekspedicioni odred i pozadinski, adm inistrativni odred.« G ornja tro - jica su načinila spisak onih obveznika i činovnika koji bi odmah trebalo da se stave na raspoloženje za obrazovanje ekspedicionog odreda, ali, pošto je broj ovih ljud i bio nedovoljan, trebalo je izvr- šiti dopunu ljudim a iz vojnih i adm inistrativnih jedinica i pozvati izvesne crnogorske političare iz emigracije. »U nedostatku potrebnog broj a Crnogoraca, — navodili su, — odboru odobriti da može iz po- jed in ih jedinica p rib ra ti potreban broj obveznika iz Srbije ili iz drugih krajeva.« »Ekspedicija, — obrazlagali su pom enuti, ■— kao god i cela organizacija, im ala bi biti nezavisna i od koje vojne jed inice; najm anje smela bi n jenu ulogu uzeti druga koja vojna jedinica, a još m anje om etali n jen rad. Stoga bi ekspedicija sta ja la u vezi direktno sa srpskom vladom preko svojih predstavnika u adm inistrativnom odredu. Kad in teresi i prilike zatraže da u zem lju uđe veći kontingent srpske vojske, po m ogućstvu upu titi one trupe koje se zimus nisu evakuisale preko Crne Gore, čiji oficiri gaje m ržnju i p rezir na Crnogorce.«3

Septem bra 1916. pojavio se iz Rusije jedan pomalo avantu- ristički predlog. Srpski generalni konzul u Odesi Crnogorac Marko Cemović predlagao je da se rad u Crnoj Gori veže za četničku organizaciju u Srbiji, i da se on njem u poveri, pošto bi on, navodno, odm ah mogao za sobom povući dve brigade Vasojevića. Cemović je sm atrao da bi našao u Rusiji, svakako m edu dobrovoljcima, potrebne ljude i s njim a pošao u Crnu Goru, pošto sa organizacijom u Srbiji ostvari kanal do Kosova ili Javora. Cemović bi u pogodnom času proglasio sjedinjenje Crne Gore sa Srbijom i obrazovao privrem enu

3 D A SIP , CO, sv. I, b r. 3 od 3/16. V III 1916. U p rilo g u a k ta n a laz i se sp isak od 45 obvezn ika iz C rne G ore (od k o jih 22 V aso jev ića i 7 K uča), k o je bi treb a lo osloboditi, i 24 C rnogorca, ug lav n o m V asojev ići, B je lo p av lić i i K uči. iz o p e ra tiv - ne v o jsk e ; В у j о в и ћ, Рад С рпске владе, 683. — U sm islu n av ed en e p re d - s tav k e , M. V ukčević se n o v em b ra 1916. iskazao p ro tiv m ob ilizac ije C rnogoraca đ a k a za s rp sk u vo jsku , pošto b i ova m e ra za ra d n a crnogo rskom p ita n ju b ila » šte tn a i nesrećna , je r će je k ra lj N iko la i n jegov i a g en ti u p o tre b it i p ro tiv S rb ije« . »N am a, — rezonovao je on, — C rnogorci t r e b a ju kao C rnogorci od d o b re volje, koliko sm o m i u s ta n ju da ih p rivo lim o, a ne kao S rb ija n c i po m o ran ju . C rnogo rsk i m e n ta li te t osobito je u ovom pog ledu : u n jih nem a reč i ,na s ilu ‘, nego sam o ,na sram o tu ', je r ta k o g led a ju n a silu i n a m o ran je , m a k a r ono b ilo i ko risn o i pošteno.« (D A SIP, CO, sv. I, d r M ih. V ukčević N. P ašiću , iz P a riz a 10/23. X I 1916.)

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA —■ 287

vladu. Pašić n ije prihvatio Cemovićevu ideju, je r je upravo u to vrem e Radovićev kabinet podneo predlog о u jedinjenju; sm atrao je da treba sačekati rezu lta t te akcije.4

Izvesni članovi crnogorske em igracije na Zapadu želeli su isto što i predstavnici m lade generacije na Krfu. Samo, nešto su zaka- snili, te su se javili sa svojim idejam a tek posle srpskih pobeda na m akedonskom ratištu 1916. godine. Decembra meseca D. Gatalo (koga je Pašić pozvao na Krf), M itar Đurović i M iljan Radonjić izrazili su želju da preko K rfa odu u Solun da organizuju Crnogorce za pravovrem eni ulazak u Crnu Goru. Pašić je tražio da odlože p u t i zamolio je da se najp re о radu dogovore sa Jankom Spasoje- vićem.5

Kada su prispeli na Krf, Gatalo, Đurović i Radonjić su ubrzali političko organizovanje Crnogoraca, pristalica u jedinjenja. Oni su (31. januara 1917) podneli Pašiću predstavku о crnogorskom p itan ju i problem u ujedinjenja, u kojoj su predlagali: a) obrazovanje sre- dišnog odbora koji bi vršio propagandu kod saveznika; b) stvaranje jednog odreda Crnogoraca na Solunskom frontu, koji bi trebalo da prvi ude u Crnu Goru. i da onemogući povratak k ralja Nikole u zem lju.6 Decembra 1916. Pašić je bio još dosta nepoverljiv prem a ljudim a iz kasnijeg kruga oko Crnogorskog odbora za narodno u je dinjenje. Medu zaključke u jednom dokum entu о p itan ju u jed in jen ja Pašić je stavio: »Na Crnogorce u ovom pitan ju ne treba mnogo ra- čunati; narod u Crnoj Gori, plativši preskupo ličnu i đinastičku politiku k ralja Nikole, biće za u jed in jen je sa Srbijom, ali taj narod kao i svuda vodi nekoliko ljudi, a m edu tim ljudim a ima ih danas dosta i van Crne Gore i u Crnoj Gori, koji su za u jed in jn je sa S rbijom; ali da li će biti za to i kad dođe odsudni čas, ne može se sa sigurnošću tvrditi.« Veoma je zanim ljivo da je Pašić tada sm atrao da »Srbija m ora pom agati lojalnim sredstvim a da se to p itan je reši u duhu narodnih aspiracija svih Srba, H rvata i Slovenaca«7. Već nešto kasnije Pašić je ovo p itan je mislio da reši na svoj velikosrpski način i njem u svojstvenim sredstvim a.

K rajem zime 1917, pošto su Francuzi upravo pokrenuli p itan je samostalnog crnogorskog vojnog učešća u okviru savezničkih ra tn ih napora, Pašić je u strogo ograničenom krugu prve srpske vladajuće garn itu re počeo i sam da otkriva karte. Preko m inistra vojnog on je (7/20. m arta) objasnio srpskoj Vrhovnoj kom andi svoju političku stra teg iju prem a Crnoj Gori i Crnogorcima: »Oni (Italijani) žele po- moći Crnogorskog K ralja Nikolu da se v rati u Crnu Goru i pomoću

4 D A SIP, CO, sv. 1° Pov. br. 6616, S p a la jk o v ićev te leg ram K rfu b r. 751 od 3/16. IX 1916. i P ašićev odgovor od 8/21. IX 1916.

5 D A SIP, CO, sv. I, V esnićev te leg ram K rfu , iz P a riz a 13/26. X II i Pašićev odgovor 14/27. X II 1916; V esnićev te le g ra m C. br. 200 od 22. X II 1916/4. I 1917. za Tih. Popov ića odnosno Tom ića.

6 В у ј о в и ћ , У јед и њ е њ е , 217; Рад српске владе, 692. — U ovo v rem e i G ojnić se ozb iljno pokolebao u sv o ju o d anost k ra l ju N ikoli, te su u ru sk o m M in is ta rs tv u sp o ljn ih poslova u rg ira li da Pašić povo ljno re š i s tv a r G ojn ićevog p rije m a u s rp sk u vo jsku , je r su n a laz ili »da tre b a re a g ira ti sv im a n ač in im a n a in trig e crnogorskog k ra l ja i iz laz iti n a su s re t lju d im a k o ji ga n ap u šta ju « . U za- lu d je S p a la jk o v ić m olio d a se n a ovom p ita n ju p o k ren e re g e n t A lek san d ar. P ašić se tu n ije želeo an g ažo v a ti (D A SIP, P red sed n iš tv o v lade, sv. I l l , Pašićev te leg ram S o lu n u br. 8971, sa K rfa 20. X II 1916/2. I 1917), iako kao p o litič a r n ije odob ravao sek taš tv o k o m a n d a n ta s rp sk e vojske.

7 A S F R J, H a rti je J J , L ondonsko poslanstvo 1916, N. Pašić J. Jo v an o v iću 10/23. X II 1916.


njihovom da radi i dejstvuje u Bosni i d a lje '(. . .)• Skadar treba (da okupira) jedno naše odeljenje, koje bi se sastojalo od Crnogoraca i Srba i stajalo isključivo pod srpskom komandom (i koje bi tre balo) da ude u Crnu Goru pre nego bi se K ralj ili koji princ vratio i da organizuje sa narodom Crnu Goru, koja bi proklam ovala jedin- stvo sa Srbijom i onda celu Crnogorsku vojsku staviti pod jednu srpsku komandu. To sve im ati pred očima, a za prvo vrem e obrazovati A rbanaški korpus sa srpskim oficirima i približiti ga tako granici A lbanije da može onda iznenadno da upadne i izvrši gornji plan pre Talijana. Taj plan, koji treba da ostane ta jna i za Saraj a, treba priprem iti i izvršiti.«8

Zanim ljiva je ideja о arbanaškom odredu. S obzirom da su na na srpskoj stran i dobrovoljci iz bivše crnogorske vojske stvarno izgubili vrednost realnog činioca u otim anju vlasti u Crnoj Gori (a sami Crnogorci ga tokom 1916. godine nisu imali), pažnja je počet- kom 1917. obraćena na Arbanase, a tek tokom 1917. i 1918. godine na prave Crnogorce, koji su se tek od 1917. godine kao dobrovoljci iz A m erike ili pripadnici političkih organizacija ponovo počeli po- jav ljiva ti kao politički činilac s kojim je trebalo računati. Kauzalni odnosi u Pašićevoj računici bili su u osnovi dvostruki: pomoću Crne Gore olakšati posedanje oblasti koje su joj gravitirale ili na koje je ona polagala pretenzije, ali isto tako pomoću Hercegovaca i Bokelja iz bivše crnogorske vojske kao i pomoću A rbanasa prigrab iti vlast u samoj Crnoj Gori. A lbanija je mogla postati pogodan teren infiltracije naročito posle neutralizacije Crnogoraca u Esad-pašinoj vojsci i borbi protiv italijansko-crnogorskih agenata koji su pokušali da uspostave veze sa kom itam a u Crnoj Gori preko Albanije. Isti cilj, uzim anje vlasti u Crnoj Gori, i kod k ralja Nikole i kod N. Pa- šića nalagao je upotrebu istih sredstava i istih puteva.

Ideja da se u političkom i vojnom smislu rad i sa Arbanasim a javila se odm ah po otpočinjnju akcije na Solunskom frontu, i ona najp re možda nije im ala veze sa crnogorskim pitanjem .9 K rajem godine predsednik srpske vlade N. Pašić je već počeo da nešto radi, je r je njegov poverenik u ovoj stvari narodni poslanik Aleksa 2 u - jović obavljao 1916. godine neke isplate »članovima i saradnicim a K om iteta U jedinjenja (i) Crnogorsko-Albanskog odreda«10. Svoje razradene ideje о upotrebi A rbanasa i A lbanije kao terena i k ritiku dotadašnjeg rada A. Žujović je podneo N. Pašiću aprila 1917. godine.11

»Rad na nacionalnoj ideji« pokrenut je Pašićevom inicijativom još 1916. godine na Krfu. Uskoro je 011 izašao iz okvira M inistarstva

8 A V II, I I I— 17, b r. 3, lis t 132, m in is ta r v o jn i V rhovno j ko m an d i sa Pov. F. Đ. O. b r. 4742 od 9/22. I I I 1917. — N a osnovu zabe ležaka gen. D rag. M ilu ti- nov ića D. V ujović p iše da s rp sk a V rh o v n a k o m an d a n ije p r ih v a ti la ovaj p lan . (У једињ ењ е, 302—3; О слобођењ е С кадра 1918. године и стање на Ц рногор- ск о -а лбан ск о ј гр а н и ц и Историски за п и с и br. 1/196°> 93—4.)

0 A V II, I I I— 14, b r. 2, lis t 216—7, d e leg a t u K orči puk. M arjan o v ić V rh o v noj ko m an d i sa O. b r. 42 od 17/30. V II 1916. i odgovor V rhovne k om ande sa O. br. 3249 od 22. V II/4. V III 1916.

10 D A SIP , CO, sv. IV, Pov. C. br. 228, Ž u jev ićev izveš ta j N. P ašiću , iz S o luna 18/31. V 1918. — P odneo je 33 p rizan ica iz 1916., 83 iz 1917. i p rv ih m eseci 1918. — Ž u jov ića je P ašić sv ak ak o zato angažovao n a c rnogorskom p ita n ju , je r je za v rem e O brenov ića (1899) živeo u C rnoj G ori kao em ig ran t, te je u izvesnom sm islu poznavao c rnogo rske po litičke p rilike .

11 D A SIP , CO, sv. I, re f e ra t A. Ž u jov ića N. P ašiću , iz S o luna 10/23. IV 1917. Po re fe ra tu se d a je iz lag an je k o je sledi.


inostranih dela i njegove se realizacije prihvatilo M inistarstvo vojno. Posle nekoliko meseci nerada i sm etnji činjenih u radu od m inistra vojnog, očekujući neprijate ljsku ofanzivu, Zujović je odlučio da oživi rad. On je najpre, k rajem februara 1917, Pašićeve ideje о radu izneo u jednom razgovoru s prestolonaslednikom Aleksandrom, da bi ispitao regentovo m išljenje, pošto ovaj dotada u stvar n ije bio upućen. Prestolonaslednik se povoljno izrazio, ali je zamerio štoо tome n ije bio izvešten. U prvoj polovini m arta s K rfa je došao u Solun Puniša Račić, i od m inistra vojnog dobio je za Zujovićevu grupu dva potporučnika i četiri redova. Potporučnik Vuk Karadžić bio je poznati obaveštajac M inistarstva vojnog koji je upotrebljavan za poverljive akcije, a ostali su došli iz B ataljona Srba dobrovoljaca; s obzirom da su Zu jo vić i Karadžić bili upleteni u kam panju pro tiv »crnorukaca«, dvojica dodeljenih poverenika, skriveni p rija - te lji »Crne ruke«, odbili su da dalje rade u organizaciji. Po dolasku ovih ljud i sa fronta, m inistar vojni je preko »belorukaca« Puniše Račića pozvao A. Zujovića i saopštio m u »da se sada može na ideji in tenzivnije raditi«, svakako pošto je, posle udara na »crnorukce«,о tom e dobio nalog od regenta A leksandra ili Pašića. Potom je došlo do Račićeve diverzije, je r je nađen njegov notes, pun pover- ljiv ih beležaka, i je r je ukoren zbog ispada koji je učinio pred regentom Aleksandrom , nudeći da izvrši a ten ta t na k ralja Nikolu, tj. regentovog dedu. Račić je dem onstrativno, pred dodeljenim ljudim a izjavio: »Svakom kažite, da kad neprijatelj bude potisnut da ćemo ići u Crnu Goru da proklam ujem o ujedinjenje«; padajući u va tru govorio je da valjda Crnogorci neće dozvoliti da im dođu Šum a- dinci i da im psuju m ajku, ti Sum adinci koji su nekoliko vladara ubili i koji hoće da od Crnogoraca naprave svoje pandure.

U proleće 1917. na pom enutom poslu su angažovane još dve tajne organizacije (Katanićeva i Rankovićeva), tako da se aprila1917. na ovom p itan ju radilo na četiri m esta, pa se stoga, prirodno, javila surevnjivost. Vojnici iz Terzićevog m inistarstva držali su da M inistarstvo inostranih poslova ima da kaže samo »kad će se poći«, je r da je samo ovaj m om enat političke prirode, a da sve ostalo treba da bude u rukam a vojske. Pukovnik M. Jovanović^ zadužen u Min istarstvu za ovu stvar, pozvao je (4/17. aprila) Zujovića, tražeći da se s n jim dogovori, s obzirom na širu konferenciju svih zainteresovanih činilaca koju je trebalo održati (11/24. aprila) u Solunu. U ovu se akciju s proleća 1917, kad je Zujović bio pri k ra ju »posla«, umešao i Mihailo Ranković, koji je po dolasku u Solun k rajem 1916. godine počeo da okuplja bivše kom ite bosanske Srbe i m uslimane, koji su bili poznati kao p rija te lji pohapšenih »crnorukaca«, a onda su zavrbovani i obradeni da istupe kao svedoci protiv »crnorukaca«. Ranković, kao čovek L jube Jovanovića, predstavljao je u ovako dezorganizovanom kom itetu »m oralnu žandarm eriju«, koji je budnim okom pratio svačiji rad.

S obzirom da je očekivao da će vojska i dalje rad iti na »organizaciji«, Zujović je Pašiću načinio i drugi predlog о paralelnoj upotreb i A rbanasa i m akedonskih m uslim ana, pa i m uslim ana bez po- danstva koji su živeli u Solunu, i koji bi se mogli p rim iti u srpsko podanstvo i potom upotrebiti, kao što je to radio srpski čovek Esad paša. Zujović je naročito insistirao na A rbanasim a sa zapadnih ogranaka Sar-planine i njihovim susedim a s albanske strane granice, koji su predstavljali »za naše svrhe jedan odličan m aterijal«. Neko-

190. — BOGUMIL HRABAK

liko stotina ovih odličnih boraca obrazovali bi jedan jak odred, koji bi operisao od Debra i Piškopeje, pored Drima, i imao bi zadatak da podigne plem ena severne Albanije, p retvarajući se na taj način u m alu vojsku, koja bi svako mogla zaprečiti nad iran je prem a Ska- dru i Podgorici s juga. Pošto se ovo postigne, in icijativu bi preduzeo Pašić, te bi se pošlo dalje u Kuče i Bratonožiće. Jedno odeljenje ovog odreda, sastavljeno od Crnogoraca, a pridodatim m itraljezim a i brdskim topovima, izašlo bi na Panduricu (iznad m anastira Ostroga), te bi sišlo u Nikšiće. Tako bi se i sa ove strane sprečilo strano nadiran je u Crnu Goru. Drugo odeljenje s podignutim Bratonožićim a poselo bi Matoševo (raskrsnicu puteva za Kolašin i A ndrijevicu — Berane). Pom enuti m uslim ani u Solunu upisivali bi se u spiskove kao žandarm erija za pom enute krajeve, da se stvar m askira od Venizelosovih pristalica, koji su špijunirali Srbe za račun saveznika; oni bi se bavili svoj im poslovima, a u prazničke dane (petak i nedelju) izvodili'bi vojnu vežbu.

Kako je M inistarstvo vojno konačno uzelo u svoje ruke realizaciju ideje »o prisajed in jen ju Crne Gore«, funkcija A. Zujovića na tome polju rada prestala je, i on je odreden da prevodi m usli- m ane u srpsko podanstvo. Medutim, i tu su m u svojim učešćem sme- tali Puniša Račić i Smajo Ferović12, a potom je i ovaj posao preuzelo M inistarstvo vojno.13 Solunski m uslim ani bili su gotovo svi na stran i Francuza i velike usluge su učinili francuskoj obaveštajnoj službi.14

P ri svemu tome, srpska vlada je štitila interese i budno pratila raspoloženje i postupke svog čoveka u A lbaniji Esad-paše. Kada su Francuzi na jp re Esad-pašine trupe prebacili u Solun, a onda počeli da eksperim entišu sa »Korčanskom republikom«, iza koje su stajali Esad-pašini protivnici, srpska vlada je energično protestovala.15 Oktobra 1917. Esadpaša je boravio u Parizu i bio loše raspoložen prem a Crnogorcima. P e tru Plam encu, koji je dolazio i govorio protiv Srbije, izjavio je da je »sa Srbijom i Jugoslovenim a napravio

12 D A SIP , CO, sv. II, Pov. C. b r. 585, izveš ta j A. Z u jov ića N. P ašiću , iz S o luna 27. IX /10. X 1917. — N ajb liž i Z u jov ićev i sa ra d n ic i b ili su : A rb an as i ro d a k Ise B o lje tinca Ism a il Ferović , k o je vešto izveo je d n u ak c iju za S rb e u A lb an iji 1915. godine i B osanac Đ orde B ajić , zv an i K om ita , p o v e ren ik za ro b lje - n ičke k om ande u N išu 1915, re s to ra te r n a K orzici, k o ji je kao ag en t P ašićevog M in is ta rs tv a sa K rfa u p u ćen u S o lun ; obojica su se o d likova la g ru b im p o n a - šan jem p rem a m u slim an im a u S o lu n u i obojica su se zav ad ila sa Z ujovićem . O dgovorn i slu žb en ik M in is ta rs tv a in o s tra n ih de la n ije su m n jao u n jeg o v u lo ja l- nost, k o ja se od B ajića p o s ta v lja la povodom d ru ž e n ja s B osancim a i H ercegov cim a (D A SIP, PO 1918, sv. IV, Pov. b r. 2926, A. P re rad o v ić K rfu 20. 1/2. I I 1918, povodom p ita n ja о n jihovo j p o v erljiv o sti, k o je je p o k ren u o m in is ta r v o jn i gen, B. Terzić), О n jihovom te r a n ju s rp sk ih i g rčk ih m u s lim an a u Z u jov ićevu o rg an izac iju v id i izvešta j H. O. D eve takov ića (D A SIP, CO, sv. II, Pov. C. br. 581). Pašić je i p re p o v lačen ja 1915. godine im ao posebne ag en te za ra d sa A rb an asim a i T urc im a. (D ASIP, PO 1918, sv. IV, Pov. b r. 2454, L ondonsko po- s lan stvo N. P aš iću 8/21. V 1918. о A liji O sm anoviću.)

13 M in is ta rs tv o je 8/21. X I 1917, na im e, d ostav ilo g rčk im v la s tim a re še n je »da se sv i on i M uham edovci, k o ji su b ili u ze ti u G rčk u vo jsku , pa iz jav e da au srp sk i podanici« u p u te srp sk o j vo jno j kom isiji u Solun . (AVII, III-20 , b r. 4, lis t 72’, pod 9/22. X I 1917.)

14 A rh iv Is to rijsk o g in s ti tu ta u B eogradu , M an ji o tk u p i i pok lon i b r. l l / I , ku t. 73, d r V lad im ir Z agorsk i, B eleške i zap ažan ja sa S o lunskog fro n ta (1915— 1917), 10.

15 D A SIP , PO 1917, sv. V, Pov. b r. 1908, P ašićeva n o ta savezn ičk im p re d - s tav n ic im a n a K rfu povodom s ta n ja u A lb an iji od 3/16. V 1917.

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — j g j

u Solunu sporazum za zajednički rad«, ali da m u nije poznato da sporazum im a protivcrnogorski karak ter.18

Im ajući u vidu uspostavljanje svoje vlasti u Crnoj Gori, N. Pašić je već u leto 1916. počeo prim enjivati neke metode kojim se crnogorski dvor koristio od dolaska u izbeglištvo. Srpska vlada je u redovim a svoga činovništva i oficirskog kora im ala dosta Crnogoraca17 da organizuje vlast u Crnoj Gori koja bi se oslobodila i po- sela, ali je oprezan predsednik srpske vlade želeo da se obezbedi sa svake strane. Da ih sačuva za sebe i da im onemogući k re tan ja i eventualno kakav agentski rad, srpska vlada je sve Crnogorce ne- vojnike, činovnike i trgovce postepeno okupila na Krfu, te ih u m estu Potam osu držala gotovo kao zatočenike do trenu tka kad će moći biti upotrebljeni. Bio je to Pašićev »rezervat«, slično onima crnogorskog dvora na Liparim a i Korzici.

Kada je u vezi s radom pom enutog kom iteta za sjedinjenje Crne Gore počelo kup ljen je Crnogoraca činovnika i oficira po srpskoj vojsci, u Potam osu se nalazio logor neboraca, u kome su se od crnogorskih podanika i dobrovoljaca nalazili: dva oficira, tr i učitelja, jedan sudski činovnik, jedan tehničar i 1'7 dobrovoljaca. Svi Crnogorci oglašeni za neborce prem ešteni su u logor. Akcijom je rukovodio Puniša Račić. K ada je našao da je »prikupio sve što je od vrednosti i upotrebe«, zatražio je da ide u Solun i da i tamo grupiše ljude. Dobrovoljci i oficiri ostali su izolovani i pod nadzorom islednika u pom enutom prihvatilištu , a pet crnogorskih činovnika, »koji su ušli u organizaciju«, počelo je prim ati pristo jnu novčanu hranu i mogli su da stanu ju u gradu.18 Od m inistarstva vojnog, na osnovu oba- veštenja P. Račića, zatraženo je potom da se Crnogorci činovnici i omladinci povuku iz borbenih redova za službu u pozadini, »kako bi uvek bili na okupu za svaku eventualnost«. Da bi se izvelo spajanje Crne Gore sa Srbijom , sm atralo se da je potreban što veći broj in teligentnih Crnogoraca p ri ulasku srpskih trupa u Crnu Goru, da bi se odm ah mogli postaviti za privrem ene činovnike.19

Poslednjih dana 1916. godine Pašić je zatražio od m inistra vojnog da se na K rfu ustanovi depo ili bataljon jugoslovenske i crnogorske om ladine i inteligencije, u koji bi se upućivali svi privrem eno nezaposleni srpski štićenici iz A ustro-U garske i Crne Gore, da bi se zaštitili od rdavih uticaja, i da bi se držali na vladinom raspo- loženju »za docniju eventualnu upotrebu na nacionalnom poslu, bilo p ri okupaciji naših krajeva«; u disciplinskom pogledu i u p itan ju snabdevanja depo bi bio pod M inistarstvom vojnim .20 M ilitarizacija ran ijeg logora ukazivala bi da stvari nisu išle glatko, i da je kod obuhvaćenih ljud i bilo otpora. U logor u Potam osu upućivani su

10 D A SIP , CO, sv. II, Pov. C. b r. 571, S rp sko m in is ta rs tv o in o s tra n ih de la svom C rnogorskom odseku sa Pov., A. br. 406 od 3/16. X 1917.

17 Po Б . Б р ђ а н и н у (Програм за у је д и њ е њ е С рбије и Ц р не Горе, К р ф 1917, 15) sam o oficira , ro d en ih u C rnoj G ori, gde su im ž iv e li ro d ite lji ili b ra ć a .b i lo je u srp sko j vo jsc i p reko 500; vid. i: Ћ е т к о в и ћ , n. d. 238.

18 D A SIP , CO, sv. I, P. R ačić M in is ta rs tv u in o s tra n ih dela, n a K rfu 17/30.IX 1916.

10 Isto , n ep o tp isan o i n e d a tira n o pism o, m ožđa N. P ašića. R ačić je svo je in fo rm ac ije poslao p rek o g enera lnog k onsu la u S o lu n u 24. X I/7. X II 1916.

20 D A SIP , JO , sv. II I , Pov. J . b r. 16, P ašić В. T e rz iću od 14/27. X II 1916.— O dm ah za tim Pašić je za traž io da se p r i k o m an d i n eb o raca u p o treb e rez. k a p e ta n M iro D agević, »dobar p oznavalac C rnogoraca« . (D ASIP, CO, sv. I, Pov. C. b r. 74 od 29. X II/11. I 1916.)

IQ2 — BOGUMIL HRABAK

i oni činovnici koji su stizali iz Ita lije21, kao i bivši srpski i crnogorski dobrovoljci iz Francuske i Italije. Cinovnici su dobijali ručak i tri drahm e dnevno za poboljšanje ishrane, a bivši dobrovoljci samo hranu, odelo i d inar odnosno pola dinara dnevno.22 Da bi se kom ot- n ije izdržavaii, Crnogorci, Hercegovci i Bokelji, koji su u Crnoj Gori obavljali službeničke dužnosti, dobili su od januara 1917. ne- kakve plate kao u Crnoj Gori23, ali uz uslov da prim e srpsku zaštitu i stave se na raspoloženje M inistarstvu vojnom.24

Crnogor-cima koji su živeli slobodno na Krfu, a koji su najpre bili u Potamosu, nije se mnogo verovalo. Kada je, na prim er, iz Am erike i drugih strana trebalo da na K rf stignu neki dobrovoljci, poverenik u Solunu zatražio je da se sa K rf a uklone tr i Crnogorca, a da se na četvrtog, koji je bio »veliki Crnogorac«, obrati pažnja.25 Nekoliko dana kasnije jedan od prokazanih (Ivo Kaluđerović) izja- sni se za un iju Crne Gore sa Srbijom, ali je napomenuo da »visoku osobu K ralja Nikole, kao Crnogorac i državljanin ne mogu ne pošto- vati, je r je još Gospodar Crne Gore«, te je čak protestovao protiv »postupka pozvanih« prem a k ralju Nikoli.20 Početkom januara 1917. u Potam osu su održane »neke ta jne sednice üperene protiv naših srpskih interesa i dinastije«, a u prilog k ralja Nikole. Zanim ljivo je da su ove sednice Crnogoraca držane pod predsedništvom srpskog oficira.27

Nezadovoljstva m edu poluzatočenicima u Potam osu nije nestalo ni k rajem leta 1917, kada se m edu dobrovoljcima, narocito Crnogorcima, vodila agitacija da ne idu u srpsku vojsku. Trojica, od kojih jedan poznati »kraljevac«, pobegla su sa K rfa italijanskom ladom, a drugi su se sprem ali da to isto učine, i to na isti način: ne sa p ri- staništa nego čamcem na pučini ili tudim , italijänskim pasošem i uz

21 D A SIP , CO, sv. I, Pov. b r. 148, uč ite lj M ita r B ogđanović, S to čan in N. P ašiću (posle 1/14. I 1917.)

22 Isto , P ašićev k o n cep t te le g ra m s sa K rfa 8/21. X II 1916. m in is tru vo jnom i odgovor ovoga b r. 374 od 19. X II 1916/1. I 1917. — P rv o re šen je M in ista rskog sav e ta za č inovn ike b ilo je 5 d ra h m i bez h ra n e (F. A. O. br. 16858 od 4/17. I l l 1916), a ono sa t r i d ra h m e i jed n im obrokom 20. VI/3. V II 1916. (AVII, III-162, b r. 9.)

23 K ao nap . 20/X III.u D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. br. 333 od 1/14. V 1917, p re d s ta v k a Bože S u -

šića S rp sk o m m in is ta rs tv u vo jnom »za p u š ta n je iz logora, je r je u n je g a do- šao sam o zato što m ü je p la ta b ila m ala.«

25 D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. b r. 126, V in trov ić je sa Pov. b r. 33 5/18. I1917. poslao N. P ašiću izveš ta j N. S v rd lanov ića .

20 О svom ta d a šn je m s ta v u pisao je : »M oje je , p ak , da kao lis tić tog v e - likog stab la , d a u ovim p rilik a m a sam o p ra t im razvo j događaja , poslužim koliko m ogu n a zb ližen ju i b ra tim lje n ju s rp sk o -h rv a tsk o -s lo v en ačk o g naroda« , d a bi se o s tv a rila za jed n ica u ob lik u s rp sk e d ržav e ; u svo je vrem e, ako b u d e t r e balo, p rogovoriće m ed u svo jim C rnogorcim a, a li do tog v rem en a ne m isli da po ja v n im lo k a lim a i u licam a viče p ro tiv k ra l ja N iko le i n jegovog dom a. S vo ju p ism en u iz jav u završio je n a sledeći n ač in : »D inastija P e tro v ića i k ra lj N iko la bez spo ra im a ju v e lik ih zasiuga za C rn u G oru, a k ak o sad postupa , odgovaraće p re d lju d im a pozva tim za to« (D A SIP, CO, sv. I, Pov. C, b r. 394, I. K a lu d e ro - vić Sv. T om iću, iz P o tam o sa 28. 1/10. I I 1917). M alo k a sn ije K aluđerov ić je po novo traž io od c rnogo rske v lad e da m u iz rad i da sa K rfa p red e n a leče n je u I ta li ju , pošto je uza lu d 7 m eseci p o k ušavao da ovo postigne p rek o s rp sk ih le - k a rs k ih ko m isija i ita lijan sk o g ko n zu la ta . S red in o m 1916. p rim ao je p reko pošte od c rnogo rske v lad e po 120 f ra n a k a m esečne pom oći. (Isto, Pov. C. b r. 299, r e f e r a t D. L aza rev ića M in is ta rs tv u in o s tra n ih de la 14/27. IV 1917, povodom v e rb a ln e n o te c rnogo rske v lad e fran cu sk o j v lad i b r. 969 od 11/24. IV 1917.)

27 D A SIP , CO, sv. II, Sv. Tom ić D. L azarev iću , s e k re ta ru M in is ta rs tv a u n u tra š n jih poslova, n a K rfu 10/23. I 1917, z a h te v a ju ć i da se povede izv iđaj.

BORBA :SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA —

saučesništvo Italijana.28 Prebacivanje dobrovoljaca Crnogoraca i au- ustrougarskih Jugoslovena ubrzano je zato što je K rf bio pun italijanskih i drugih agenata. Pojedinci m edu dobrovoljcim a su i ranije sm atrali da je besciljan boravak u Potamosu, a septem bra 1917. dobrovoljci su javno izjavljivali »kako nisu na K rfu da prave Grcima put«29. U jesen 1917, posredništvom italijanskih vojnih vlasti, pobe- glo je iz kom ande u Potamosu 11 obveznika, dobrovoljaca i zarob ljenika (3 iz Crne Gore, 3 iz Bosne, 3 iz Srbije, jedan iz Dalmacije i jedan iz Hrvatske), te je srpski m inistar vojni preko vojnog izaslanika u Rimu nastojao da se ovakav rad italijanskim vojnim vlastim a zabrani.30 Zbog ovih pojava, a naročito povođom bekstva Bože Sušića (decembra 1917), režim je u logoru neboraca postrožen, revi- dirane su dozvole za stanovanje u varoši, а о šest dobrovoljaca koji su se nalazili u kom andi podnesen je izveštaj.31

Stanovnici logora u Potamosu nisu prestali da politički rade ni u leto 1918. godine. Neki Crnogorci činovnici, uz prisustvo nekih drugih ljudi, crnogorskih podanika i Hercegovaca i Bosanaca, odr- žali su, na prim er, 5/18. avgusta sastanak, na kome su obrazovali i nekakav odbor, u koji su izabrani i neki stran i podanici. Iako on nije bio politički podozriv, Pašićevo m inistarstvo je odmah tražilo iscrpno obaveštenje. Sutradan posle sastanka, petorica Crnogoraca zatražili su izlazak u grad da bi se sastali sa Sv. Tomićem. Ministarstvo inostranih dela našlo je da treba da skrene pažnju na to da svi prijav ljen i nisu, kako je izvešteno, bili Crnogorci. i da »ne treba m ešati Srbe iz Boke Kotorske, Bosne i Hercegovine i srpske podanike rodom iz Crne Gore sa Crnogorcima — crnogorskim drža- vljanim a«; napom enuto je da »nije politički n iti korisno da se Bo- kelji, Bosanci i Hercegovci javno m ešaju u unionistički pokret medu Crnogorcima«. Slično tome, bilo je zabranjeno srpskim činovnicima i oficirima rodom Crnogorcima (kojih je bilo preko 1.000) da se javno ističu, iako pomažu pokret za ujedinjenje. M inistarstvo pogotovo nije želelo da se ostali Srbi, kao i H rvati i Slovenci, pojavlju ju kao radnici na u jed in jen je Srbije i Crne Gore.32

Kao što se moglo videti, Pašićev »rezervat« nije pružao mnogo izgleda kad je reč о samim Crnogorcima crnogorskim podanicima. Crnogorski činovnici i trgovci tokom 1916. i 1917. godine još su bili prilično verni svom k ralju i na Krfu, gde se nalazila srpska vlada.

28 D A SIP, CO, sv. II, S tr. Pov. C. br. 503, ko n cep t a k ta M in is ta rs tv a ino - s tra n ih dela k o m an d an tu u P o tam o su od 21. V III/3 . IX 1917; isto, Pov. C. b r. 554, M in is ta rs tv o u n u tra šn jih poslova m in is ta rs tv u in o s tra n ih dela , Pov. b r. 9206 od 13/26. IX 1917. — I ta li ja n i su svo jim pasošim a i b rodov im a pom agali bekstva , što je egzak tno u tv rd e n o u s lu ča ju M ostarca B. Sušića, ce tin jskog trgovca . (CO, sv. I, Pov. C. b r. 33.)

29 D A SIP, JO , sv. V II, Pov. J. b r. 983, srp sk i m in is ta r v o jn i N. P ašiću sa Pov. b r. 6694, iz S o luna 6/19. IX 1917; Co. sv. II, Pov. C. br. 550, Sv. Tom ić sa S tr . pov. C. b r. 544 k o m an d an tu s rp sk ih tru p a n a K rfu , po P ašićevom nalogu , 7/20. IX 1917. i odgovor ovog'a sa S tr. Pov. br. 1605, da je m in is ta r v o jn i te le - g ram om 6/19. IX izvestio da su kod g en e ra la S a ra ja p red u ze te m ere za što b rž i p revoz do b ro v o ljaca iz P o tam o sa u Solun.

30 D A SIP , JO , sv. V II, Pov. J . br. 1363, m in is ta r v o jn i N. P ašiću , sa Pov. F. D. O. br. 7551, iz S o luna 1/14. X I 1917.

31 D A SIP , CO, sv. III, Pov. C. b r. 751, M in is ta rs tv o in o s tra n ih de la ko m a n d a n tu s rp sk ih tru p a n a K rfu 12/25. X II 1917. i odgovor ovoga Pov. A. D. b r. 2750 od 17/30. X II 1917.

32 D A SIP , CO, sv. IV, Pov. C. br. 391 i 401, M in is ta rs tv o in o s tra n ih dela 6/19. i 7/20. V III 1917. k o m a n d a n tu s rp sk ih tru p a n a K rfu i odgovor k om ande neb o raca sa Pov. br. 1017 od 6/19. V III 1918.

13 Z b o rn ik VI


Pašićevoj strategiji, kao neka politička transm isija u Solunu, koja bi okupljala pouzdanije ljude, imao je da posluži lokalni Crnogorski odbor za narodno ujedinjenje, koji nikako n ije bio prosta kopija ili filijala istoimenog odbora, obrazovanog na Zapadu.

Političko okupljanje i organizovanje Crnogoraca na K rfu i Solunu nastalo je ju la 1917. U Potam osu je 16 Crnogoraca, koji su se zadesili u neboračkoj komandi, obrazovalo organizaciju i Odbor od tr i lica, usvojivši program središnog' Crnogorskog odbora u Parizu i poslavši m u neku vrstu izjave. Crnogorci u Solunu su održali jedan prethodni sastanak, a potom su im poslata uputstva da izaberu Odbor od tr i lica. Već od priprem nog sastanka na čelu grupacije u Solunu nalazio se profesor iz Srbije P e ta r Kosović, za koga je traženo još 5/18. ju la da se prevede u neku kom andu u Solun, i stavi na raspoloženje M inistarstvu inostranih dela.33 P rv i zbor u Solunu, na kome je izabran Odbor i donesena rezolucija povodom izjave bivšeg m inistra Radulovića, sazvan je »gotovo slučajno i ponajpre zato što oni odbornici kontra s tru je nisu bili obavešteni о tom zboru«. Drugi po redu zbor već je dao negativne rezultate, je r su se pojavili ljud i s protivagitacijom , koji su om etali rad. Pokazalo se da su protivnici rada organizacije mogli da slobodno deluju i da »zdravi« elem enti nisu bili u m ogućnosti da se bore sami, bez potpore srpskih vlasti. Na treći zbor, po dogovoru sa srpskom Vrhovnom komandom i M inistarstvom unutrašn jih dela, »dovedena je na zbor masa ljudi, iskrenih pobornika za ovu stvar, i zbor na taj način konsolidovan, dao je rezultate«. Na zboru su razložno govorili »probrani ljudi«, pa je izabran novi Odbor od četiri člana (predsednik P. Kosović, potpredsednik L jubom ir Vuksanović, svršeni pravnik; sekretar Du- šan Cerović, bivši crnogorski činovnik; blagajnik Lazar Matejević, sveštenik). Odmah su sva četvorica prebačena u Solun. Kosović jc Pašiću prikazan kao »inteligentan i hladan čovek«, a u stvari je bio bez iole značajnijeg političkog ugleda i čovek koji se za sitnice obraćao vojnim vlastim a za uputstvo. U M inistarstvu je odmah odredeno vise probranih oficira, koji su radili po d irek tiv i šefa koji se n ije mogao pojavljivati u javnosti, ali koji je ceo rad usredsredio u svojim rukam a i postao spona izm edu Odbora i vojnih vlasti. Na sastanku članova Odbora i zaduženih organa M inistarstva članovi Odbora su pristali na tesnu saradnju s ljudim a M inistarstva. Dogo- voreno je da odbor stupi u kontakt s »odborom Jugoslovena na K rfu i u Zenevi«, a da se veza sa Pašićem i Vrhovnom komandom sprovodi preko m inistra vojnog, koji bi mogao, ako zatreba, da obaveštava pojedine kom andante о radu delegata Odbora. Odbor je trebalo da: a) prikupi tačne podatke о apsolutno svim Crnogorcima koji se nalaze na Solunskom frontu i u njegovoj pozadini; b) da m edu svima probere ljude poznate kao borce za ujedinjenje; c) da energično radi na suzbijanju antisrpskih agitacija. Kasnije, razvojem dogadaja i napredovanjem srpskih trupa, predviđeno je da rad Odbora dobije širi obim. »Koliko se sada može predvideti, —■ pisao je general B. Terzić, — -ovaj rad biće u logičnoj vezi i prirodan nastavak radu

33 D A SIP , CO, sv. II, Pov. C. b r. 456 od 14/27. V II 1917, e la b o ra t Sv. TV m ica N. Pašiću . — K ao p o v e rljiv i lju d i P e ta r K osović i L ju b o m ir V uksanov ić poslužili su kao svedoci i po tk az iv ač i u poznatom S o lunskom procesu,^ ko jim su ra d ik a li i p re s to lo n as led n ik A le k sa n d a r lik v id ira li o rg an izac iju » U jed in jen je ili sm rt« (М. Ж и в а н о в и ћ, П у к о в н и к А п ис , Б ео гр ад 1955, 63, 65, 66, 518 1 394, 417—9, 453, 518, 635, 690, 707.)


Albanskog odreda i u tesnoj vezi sa nj ego vim operacijama, težeći, razum e se, da se uticaj u tim krajevim a oseti već prvog trenu tka, sa dolaskom prv ih naših trupa tamo.«34

Zvanični organ srpske vlade Srpske novine sa znatnim su zaka- šnjenjem donele obaveštenje da su »izbegli Crnogorci u Solunu i na fron tu jednodušno prihvatili pokret za u jed in jen je Crne Gore sa Srbijom , i da su obrazovali klub, koji je usvojio program Crnogorskog odbora za narodno ujedinjenje«35. S tvar je, izgleda, nam erno naivno predstavljena, iako je od prv ih poteza planski i smišljeno pokrenuta od Crnogorskog odseka M inistarstva inostranih dela sa Krfa, obrazovanog novem bra 1916.

Sa znatnim zakašnjenjem je izvršni odbor uputio izjavu Odboru u Parizu; u njoj je pomenuo tr i zbora, ali je za n jih 10/23. avgusta rekao da su održani »ovih dana«, i da je zbor »na poslednjoj od svojih sednica« rešio da se pristup i preduzetoj akciji za u jed in jen je Srbije i Crne Gore; priznajući da Pariskom odboru pripada pravo direktive, Solunski odbor je pisao da će stup iti u dodir sa »svima izvršnim odborim a gde god ih bude bilo«3®. Ovu izjavu A. Pvadović je prim io u Tomićevom pismu, ali ga n ije hteo objaviti, je r je Ko- sonć odavno bio srpski podanik. On je prim etio da se na takva m esta ne dovode »bar po formi« srpski podanici. Pašić je prim edbu prihvatio i dao nalog da se Kosorić zameni kojim podanikom Crne Gore, ali da se ovo obavi »u sporazum u sa Kosorićem, bez da se prirtieti«37.

Solunski odbor se oktobra 1917. obratio proklam acijom »svima Srbim a iz Crne Gore na ovome (solunskom) vojištu« i pozvao ih da p ridu ideji u jed in jen ja Srbije i Crne Gore. U proglasu je rečeno »da bi Odbor mogao tačno znati, na koga može računati kao na p rija te lja i privrženika u ovome poslu, odredena su dva izaslanika, dva člana Odbora g.g. L juba Vuksanović i Dušan Cerović, koji će posetiti, lično saslušati i pozvati sve naše ljude da pridu ovoj ideji U jedinjenja«38. Proklam aciju je, m edutim , N. Pašić odbio, je r je sm atrao da ne bi bilo oportuno da se zvanični srpski organi vidno angažuju u svom radu. Slažući se s ovim, m inistar vojni je ipak dodao »da u ovom radu m oraju uzeti učešća ne samo zvanični organi no čak i organi vojske, je r to sad naše prilike neminovno diktuju«. Proglas su zbog toga odm ah prihvatili m inistar unu trašn jih dela' i načelnik štaba Vrhovne komande. Da proglas ne bi prim io »ni u

34 D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. b r. 484, m in is ta r v o jn i K rfu sa S tr . Pov. F. Đ. O. b r. 6142 od 17/30. V II 1917. — Д. В у ј о в и ћ (У једињ ењ е, 266) pogrešno n av o d i da je odbor fo rm ira n u avg 'ustu 1917.

35 С рпскс Н о ви н е 22. V III 1917, 4.36 D A SIP , CO, sv. I, Pov. C. b r. 500, P. K osorić C rnogorskom od b o ru u

P a rizu , iz S o luna 10/23. V III 1917.37 D A SIP , CO, sv. II, Pov. C. b r. 570, T. Popović p reko V esnića K rfu sa

C. b r. 38, iz P a riz a 27. IX /10. X 1917. i P aš ićev a p rim ed b a n a po led in i a k ta 1/14. X 1917. — Za o v ak v u srnenu n ije bio m in is ta r vo jn i, je r je u K osoriću im ao poslušnog sa rad n ik a . K om prom is je ispao pom alo še re tsk i: K osorić je i d a lje ostao p red sed n ik , a li a k ta gde tre b a d a se p o jav e č lanov i o d bo ra p o tp i- sivao je p o tp red sed n ik ; d a se pokaže i zvan ično izvesna n ezav isnost u odnosu n a R adov ićev odbor, izv ršn i odbor se od k ra ja n o v em b ra 1917. zvao C rnogorsk i O dbor za N arodno U je d in je n je u S o lunu (kao п ар . 39/X III).

38 D A SIP , CO, sv. II, Pov. C. b r. 670. U p ro k la m a c iji z n ača jn ije je m esto n a kom e se k r i tik u je ra d zvan ične C rne G ore n a p ra v l je n ju razd o ra S rb ijan acai C rnogoraca . P o red osta log rečeno je : »C rnogorstvo se n a ro c ito isticalo , od n jeg a se s tv a ra la n ek a v rs ta k u lta . Išlo se n a to d a im e ,C rnogo rac’ svuda zam en i im e ,S rb in ’, d a m u se da n ac io n a ln i k a rak te r!«

13*

1 9 6 - BOGÜMIL, HRABAK

koliko zvaničan ton«, m inistar vojni je zamolio m inistra unu tra - šnjih dela da se proglas odštam pa kao dodatak Велике Србије u 500 prim eraka i preda Odboru, koji bi ga preko svojih članova i poverenika rasturio Crnogorcima na frontu i u pozadini.39

Propagandni m aterijal, dobijan od Odbora u Parizu, redovno je rasturan , pri čemu je naročito pažnja pridavana frontu. Do meseca m arta delegat Vuksanović i Cerović, kako je već opisano, uspeli su da upišu u organizaciju 750 članova, između kojih oko 80 oficira i 100 činovnika. Svi upisani su bili rodom Crnogorci, ali jedan deo je predstavljao nastanjene u Srbiji i srpske podanike.40 Početkom m arta 1918. održana je u Solunu konferencija 28 članova Solunske organizacije, na kome je Odbor proširen sa tri nova člana, pošto je prihvaćen izveštaj о proteklom radu.41 U aprilu 1918. član Pa- riskog odbora Janko Spasojević posetio je Solunski odbor, prilikom svog dvomesečnog boravka na K rfu; on je održao nekoliko sastanaka sa Odborom, a u Solunu vodio jednu konferenciju, kojoj je pri- sustvovalo 40 članova organizacije.42

Kao što se vidi, osnovna funkcija Odbora sastojala se u tome da bez rezerve posluži velikosrpskim planovim a pripajan ja Crne Gore Srbiji. S obzirom da Odbor nije imao većeg au torite ta i stvar- nog političkog iskustva, a kako su aktivnost za u jed in jen je i ran ije vodile srpske vojne i civilne v lasti43, on je na Solunskom frontu uglavnom služio da bi vodio evidenciju о Crnogorcima, Ilercegov- cima i Bokeljim a44, i da bi u političkoj igri srpske vlade bio izvesna protivteza Radovićevom Crnogorskom odboru. Nešto veću ulogu Odbor je stekao u danim a posle proboja Solunskog fronta, kada se uzim ala vlast u Crnoj Gori.

XIV. — Udeo dobrovoljaca i Pašićevih »transmisija« и osvajanju vlasti и Crnoj Gori и jesen 1918. godine

Proboj Solunskog fronta i brzi uspesi srpske vojske nastali posle njega iznenadili su Neji. Bilo je jasno da će vlast u Crnoj Gori uspostaviti ona strana čije trupe pre upadnu u Crnu Goru. U ovom pogledu N. Pašiću i njegovoj koncepciji u jed in jen ja Crne Gore sa Srbijom išlo je u prilog više činilaca i okolnosti: srpska

39 D A SIP , CO, sv. II, Pov. C. br. 744, g en e ra l B. T erzić N. P ašiću sa S tr. Pov. F. Đ. O. b r. 7722 od 11/24. X I 1917.

40 В у j о в и ћ, У једи њ ењ е , 627.41 D A SIP , СО, sv. I l l , Pov. C. br. 127, gen. B. T erzić N. P aš iću sa Pov.

F. Đ. O. b r. 9554 od 1/14. I l l 1918. — K o n fe ren c ija je b ila 18. II/3. I l l 1918, a iz ab ran i su : M ih. Božović, s e k re ta r suda, Pdsto Jo jk ić , p ro feso r i inž. L jubo Popović, k o ji je rad io u S rb iji.

42 K ao nap . 40/X III.43 Isto , 266. — U to v rem e 45 obvezn ika iz C rne G ore p riv rem en o je oslo-

bodeno v o jn e obaveze d a b i ra d ili n a u je d in je n ju ; m ed u n jim a je b ilo 22 V a- sojevića, 7 K uča i 3 B je lopav lića .

44 G lav n i P ašićev čin ilac u sp ro v o d en ju politilce p rem a C rnoj G ori na K rfu i S o lunskom fro n tu , Sv. Tom ić je n a ovaj n ač in o k a ra k te risa o so lunsk i O dbor: »P red proboj, n a S o lunskom fro n tu p rik u p ilo se dosta C rnogo raca i lju d i iz su sed n ih s rp sk ih p lem ena. О sv im a n jim a vodio je ev id en c iju S o lunsk i O dbor za n a ro d n o u je d in je n je . N jegova je ve lik a zasluga što se tačno znalo u kojoj jed in ic i im a k o ji C rnogo rac bilo p o d an ik C rne G ore bilo S rb ije .« (N. n., 20.)

BORBA SRBIJE I CRNE GORE ОКО DOBROVOLJACA

vojska i dobrovoljci bili su na dobrom putu da pre Ita lijana udu u Crnu Goru; N. Pašić je imao ljudi iz redova Crnogoraca u M akedoniji i na K rfu koji su mogli organizovati vlast; uz njega su bili saveznici; medu Crnogorcima u Americi preovladavalo je raspolo- ženje za u jedinjenje sa Srbijom i ostalim jugoslovenskim zem- Ijam a; u samoj Crnoj Gori kom itske i ustaničke snage radile su za ujedinjenje. K ralju Nikoli se stostruko osvetila politika oklevanja s obrazovanjem vojske, bar u Italiji, gde nisu postojale sme- tn je, i neverice u v lastite mase, a možda i loša procena da će se ra t završiti tek u 1919. godini. Njihova jedina šansa bili su u ovim uslovim a Italijani; ovi se, m edutim , kao udarna vojnička snaga nisu mogli m eriti sa Srbijancim a i austrougarskim Jugoslovenima, dobrovoljcim a u srpskoj vojsci.

Prilikom u tvrd ivanja plana za dalje operacije, pošto su krajem septem bra srpske i savezničke trupe oslobodile M akedoniju, fran cuska vlada nije predvidela upad srpske vojske u Crnu Goru. To je naknadno tražio i uspeo da izdejstvuje kom andant savezničkih trupa na solunskom frontu, general Franše d ’Epere (Franchet d’Esperey). On je sa regentom Aleksandrom utvrdio da se srpske divizije stave na levo krilo savezničkih snaga, kako bi ušle u Crnu Goru i Dal- m aciju, da bi se sprečili planovi Italijana i k ralja Nikole; predsednik francuske vlade Klemanso (Clemenceau) je, na zahtev Franše d ’Eperea, poručio da će »zatvoriti. oči«; ako bi Italijan i i Crnogorci intervenisali, vrhovni saveznički kom andant Solunskog fronta pre- bacio bi odgovornost za pom enute operacije na Srbe, ističući kako oni ne slušaju njegove naredbe. U Solunu se verovalo »da će operacije na toj stran i ići lako ali da će b iti teže u pogledu politi- čkom«1.

Načelnik štaba srpske Vrhovne kom ande još 1. oktobra tražio je od kom andanta II srpske arm ije da radi operacija P rizren — Skadar -—• Crna Gora — Bosna uputi odmah II jugoslovenski puk sa jednom brdskom baterijom i vodom konjanika u Skoplje. Dva dana docnije srpski m inistar vojni javio je Vrhovnoj kom andi da se za »rad u Crnoj Gori« upotrebi general Miloš Vasić i da m u se pridoda štab s pukovnikom Drag. M ilutinovićem kao načelnikom. Pored ovog (»skadarskog odreda«) na pom enuti pravac trebalo je upu titi Ohridski odred i sve crnogorske oficire i vojnike iz operativne vojske. Pašićeva direktiva iz Pariza povezivala je sav dota- dašnji rad na ovom pitanju; ona je glasila: »Ne gubite ni časa iz vida da treba sprem iti što brže jedno odeljenje dobrovoljaca, sastavljeno od Crnogoraca, koji su na ovom frontu, i dodati im jedno od Jugo-Slovena, te da prodru u Crnu Goru i podignu narod, o teraju slaba odeljenja austrijska i proglase U jedinjenje Srbije sa Crnom Gorom i izaberu privrem enu upravu. T reba p reduh itriti i Talijane koji (se) tako isto sprem aju, da uđu u C rnu Goru i u ime k ra lja Nikole uzmu upravu nad zemljom. Treba što pre zam eniti bugarsku vojsku i upravu u Prizrenu i Peći i otuda ući u Crnu Goru. Tako isto treba postupiti i sa Albanijom, samo tamo treba upotrebiti Al- banski kor izm ešan sa našim oficirim a i vojnicim a A rnautim a iz naših krajeva. Esad paša doći će odmah.«1 General Rašić poručivao je da je Crnogorski odbor u Solunu sprem an za pu t i mogao se

1 В. К r i z m a n, S rp s k a V rh o vn a k o m a n d a и d an im a raspada A u s tro - U garske, H is tor ijsk i zborn ik 1961, 169.

J 9 3 —■ BOGUMIL HRABAK

poslati generalu Vasiću; Odbor je raspolagao spiskom Crnogoraca u srpskoj vojsci sa svim potrebnim podacima.2

Vojvoda Mišić nalazio je da bi Pašićeva direktiva trebalo da bude mnogo potpunija, predviđajući sve slučajeve koji bi mogli nastupiti p ri ulasku trupa na crnogorsko tie. On je izražavao rezervu u pogledu upotrebe Jugoslovena, je r je, po njem u, bilo veliko p itan je kako će na n jih uticati zadatak da dižu ustanak u Crnoj Gori." Mišić je sm atrao da n ije uputno s Jugoslovenima dobrovoljcim a slati Crnogorce i njihove oficire, je r n ije bio načisto »sa njihovim k ra j- njim političkim smerovima«. Mišić je držao da je potrebno u tv rd iti koliko je Franse d ’Epere, bez dozvole Pariza, bio sprem an da po- maže Esad-pašu, čija je delatnost bila uperena protiv italijanskih interesa. Načelnik štaba srpske Vrhovne kom ande zaključio je da je uspeh moguć jedino ako Francuzi pomognu Srbe. Od N. Pašića su telegram om zatražene dopune direktivi i posredovanje diplom atskim putem da srpska Vrhovna kom anda može u Crnu Goru i severnu A lbaniju upu titi što više trupa, i da general Vasić bude neposredno pod srpskom Vrhovnom komandom, a ne pod komandom kakvog francuskog generala, koji bi mogao om etati ceo rad. M inistar vojni M. Rašić nije se slagao s Mišićevim m išljenjem da bi trebalo stra- hovati zbog slanja jugoslovenskih dobrovoljaca, m edu коjim a se nalazio znatan broj Hercegovaca i Bosanaca; on je sm atrao da neće biti teškoća ako vojnoj akciji bude prethodila politička agitacija Crnogorskog odbora i pridodatih Crnogoraca.3

Sa »skadarskim trupam a« pošli su članovi Crnogorskog odbora u Solunu i šef Crnogorskog odseka Srpskog m inistarstva inostranih dela Svetozar Tomić. N aredenjem m inistra vojnog (7. oktobra) raz- rešeni su svojih dotadašnjih vojnih dužnosti u Solunu i upućeni generalu Vasiću u Skoplje P e tar Kosorić, Ljub. Vuksanović i Mih. Božović.4 Beleške о radu ove političke garn iture pom enute ekspe- dicije ostavio je Sv. Tomić. P red ove ljude postavilo se p itan je ili »da iskoriste za unioniste povoljne revolucionarne prilike u zemlji, ili da puste stvari da se same razvijaju«. Oni su rešili da planski rade, i već 12. oktobra održali su Peći konferenciju sa doseljenim Crnogorcima i m eštanim a. To su ponovili i u Đakovici. U A ndrijevicu su stigli. 21, a sutradan se tu našao i Janko Spasojević, glavni

2 Isto , 169—70; B PC X X IX (1937), 4, 108—9, 327; U pored .: В у ј о в и ћ , О слобођењ е Скадра 94. — P rv i razg o v o r sa g en era lo m F ra n se d ’E pereom о u p u ć iv a n ju s rp sk e vojske, k o n k re tn o O hridskog odreda, n a K o to r voden je 29. sep tem b ra ; on je predlog' p rim io i rek ao d a će istoga d an a u torn sm islu u p u ti t i a k t srp sko j V rhovnoj kom and i. »Moj p la n je, — pisao je m in is ta r v o jn i M. R ašić K rfu , — da se za ta j rad , po d ire k tiv i P ašića br. 57 od 7. II I , od red i gen e ra l B ož idar Jan k o v ić sa p o treb n im štabom .« (D ASIP, CO, sv. IV, Pov. C. br. 506 od 16/29. IX 1918.)

! K r i z m a n , n. n., 170—2.4 A V II, 111-24, b r. 3, lis t 310—0’, n a re d e n je Pov. F. D. O. b r. 24632. — U

S o lunu je živeo veći b ro j C rnogoraca , u č ite lja , ad v o k a ta , sv e š ten ik a i d rug ih , k o ji su u većini, s tica jem ž ivo tn ih p rilik a , b ili up u ćen i n a C rnogo rsk i odbor u Solunu. V ećina n jih je tokom o k to b ra 1918. o s ta la u S o lunu , a li su m nogi m olili da b u d u up u ćen i n a s lužbu O dboru . M in is ta r v o jn i je , zato, zap itao V r- ho v n u k o m an d u da li da se svi ovi lju d i p o ša lju u C rn u G oru, ili d a se to po stu p i s po jed incim a, n a zah te v V rhovne kom ande. V rh o v n a k o m an d a je od m ah odgovorila d a joj se u S kop lje u p u te svi so lunsk i C rnogorci oko O dbora, »pa će se odavde s la ti postepeno n a n ač in n a k o ji se b u d e m ogao, pošto nem a m ogućnosti da se obezbedi red o v an saobraćaj« . (A VII, 111-25, b r. 1, lis t 246’; III-162, br. 11, m in is ta r v o jn i sa Pov. F. D. O. b r. 14174, te leg ram o m iz S o luna 16/18. X i odgovor V rhovne ko m an d e pod O. b r. 31551, depešom iz S o luna 17/20. X 1918.)

BORBA SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — jg g

Pašićev čovek u Crnogorskom odboru u Parizu. U A ndrijevici je 23. oktobra sazvan zbor, na kom su se čuli prigovori protiv grdnji na račun k ralja Nikole. Prim edbe su uticale da se podesi tak tika za rad u drugim mestima. Proglas Crnogorcima sastavljen je 24, a zbor u Beranam a (Ivangradu) održan je 25. oktobra.5

U vezi s nasto janjem srpske strane da se preuzm e vlast u Crnoj Gori treba se zadržati na nekim m om entim a političke taktike. P lan akcije za uspostavljanje vlasti u Crnoj Gori poslao je Srpskom m inistarstvu inostranih dela Sv. Tomić još 17/30. septem bra. On je bio za to da se u Crnu Goru šalju regularne srpske trupe; po njem u je, pored Ohridskog odreda, koji je imao preko Struge i Debra da izbije u Prizren, trebalo da se obrazuje još jedan odred od ljud i iz 1, 2, 10. i 11. puka, koji bi sa srpskim i probranim crnogorskim oficirim a iz Skoplja preko Kosova i M etohije došao u Vasojeviće i odatle u Podgoricu, odakle bi se spustio u Skadar i presekao pu t u Crnu Goru Italijanim a i ljudim a k ralja Nikole.6 Crnogorski odbor u Parizu imao je nešto drukčiju koncepciju. »Pred savezničkom vojskom, — po ovoj, — trebalo bi da uđu u zem lju Crnogorci, orga- nizovani u kom itske čete, sa zadatkom priprem iti i omogućiti novo stanje u zemlji, kako bi se savezničke trupe našle pred svršenim činom. Ako ne bi. našli zem lju u buni, im ali bi je podići, inače pot- pomoći i dati potrebna uputstva i obaveštenja vođama pokreta. N aslanjajući se na najvažnije ljude po plem enim a, koji su pristalice ujedinjenja, im ala bi se izvršiti organizacija u zem lji i tako bi se narod imao izjasniti za ujedinjenje.« U daliem izlaganju Pariskog odbora preporučivano je da je potrebno »voditi računa о osetljivosti Crnogoraca, sa kojim a bi četnici im ali postupati dobro, izbegavajući nasilja i ubistva«. »Tačka ulaska«, po ovom planu, bili b i Vasoje- vići. »četnici« bi im ali naći bivšeg m inistra Raičevića, koji se dotada bavio u Beranam a, a tako isto ostale ugledne ljude. »Za pokret bili b i korisni, — obrazlagalo se dalie, ■—• dosadašnji vodi haiduka«, а pored toga u Kučim a pop P e tar Ivanović. P okret bi se iz Vasojevića preneo u Moraču, a odatle na crnogorsku Hercegovinu, Bratonožiće i Kuče, pa na Pipere, okolinu Podgorice i Bjelopavliće; tek potom bi se pošlo u nahije S tare Crne Gore. Sa »četnicima«, po Radoviću, trebalo je da pođu članovi Solunskog crnogorskog odbora. »četnike« bi trebalo snabdeti novcem, da ne bi bili na tere tu narodu, a odmah po preuzim aju vlasti trebalo bi iz Peći organizovati prenos hrane, lekova i druge potrošne robe.7

Sv. Tomić je kasnije isticao brzinu i lakoću s kojom je ekspedicija obavljena. Jedan od elem enata za ovakav razvoj dogadaja

s С в . T о m и h, n . n., 23. О d a ljem ra d u do podgoričke sk u p š tin e vid. n a s tr. 23— 32. ■—• T om ić u g ru p i so lunskog C rnogorskog o d bo ra n e p om in je M ih. B ožovića već belež i R. Jo jića , L j. P opov ića i D. C erovića. — »S kadarske« odnosno » jad ran sk e tru p e« stig le su p reko A n d rijev ice i K o lašin a u P odgoricuI. X I, u N ikšić 2, n a C e tin je 8, u K o to r 8. i u H ercegnov i 12. X I. (B. K r i z - m a n n. n., 210). О ra d u s rp sk ih t ru p a p re m a C rnoj G ori i S k a d ru v id .: B PC X X IX 373, 420— 1; X X X 1— 2, 4, 63, 89, 127, 255, 249, 290; В у ј о в и ћ , О сло- бођењ е Скадра, 94— 7; У јед ињ ењ е , 303— 10. О u češću do b ro v o ljaca vid. i P. S l i j e p č e v i ć , N aši dobrovoljc i и S v j e t s k o m R a tu , N ova Evropa, k n j. X I, b r. 17 Z agreb , 11. V I 1925, 527. •— O h rid sk i o d red n ije u p o tre b lje n p re m a C rnoj G ori, već u sam oj A lb an iji i n a a lb an sk o j g ran ic i; о tom e v id .: B P C X X IXII , 79, 284, 367—72; X X X 36, 63, 127, 172, 176.

6 D A SIP , CO, sv. IV, Pov. C. b r. 520, Sv. T om ić pom oćn iku S rpskog m in i- s ta rs tv a in o s tra n ih de la M ih. G avrilov iću , sa K rfa 17/30. IX 1918.

7 D A S IP , CO, sv. IV, Pov. C. b r. 569, T ih . P opović sa Pov. b r. 277 za Pašića, iz P a riz a 29. IX /12. X 1918; В у j о в и ћ, У јед ињ ењ е , 283.

2 0 0 ’ ~ BOGUMIL HRABAK

on je nalazio u činjenici da su sami Crnogorci, čim su čuli za nastu- panje srpske vojske i čim su osetili povlačenje austrougarskih trupa, napali okupatora sa svih strana i unosili zabunu u već pom etene njegove redove; oni su čistili pu t pred srpskim četam a i razoru- žavali i gonili neprijatelja , tako da je m alobrojna srpska vojska mogla za svega nekoliko dana da se preko Crne Gore spusti u Boku Kotorsku, gde se lakše mogla prehraniti. Po njem u je u Crnoj Gori ostalo vrlo malo srpskih trupa: »po jedan vod u Kolašinu, u Nik- šiću, bolesnici u Podgorici i dva voda na Cetinju«. Zanim ljivo je da Stojan Protić, koji je N. Pašića zastupao kao predsednika vlade, n ije ulazio u rad crnogorskog pokreta m edu Crnogorcima i bio je daleko od delatnosti Crnogorskog odseka na Krfu. Na Tomićevo pitan je šta da se radi u Crnoj Gori ako vojne operacije srećno ispadnu a narod bude hteo da se ujedini sa Srbijom, Protić je rekao: »Ja te stvari nisam radio i ne znam kako stvari stoje i ne znam kakav uput da ti dam. To je radio säm Pašić. Idi pa na licu m esta s tam ošnjim ljudim a radi, ali pazi da se ne og'rešiš о upute koje ti je Pašić do sada za rad davao.«8

Samim posedovanjem gradova po Crnoj Gori i uspostavljanjem vlasti u uslovima takvog posedanja nije bio obezbeden program о u jed in jen ju Crne Gore sa Srbijom. Bile su potrebne nove dobro- voljačke trupe, posebno sastavljene od Crnogoraca i dobrovoljaca iz susednih krajeva. Dobrovoljci koje je slao Crnogorski odbor za narodno u jedinjenje iz Francuske polazili su iz Tulona za Solun i dalje za Skoplje.9 U toku novem bra meseca od oko 90 Crnogoraca i oko 500 Hercegovaca i Bokelja, koji su se skupili u Kanadi pod imenom Bataljon »Miloša Šaulića«, u Tulon je stiglo oko 300 dobrovoljaca. Na molbu A. Radovića, ovaj bataljon nije upućivan na Solun nego na Kotor, kao što je 436 dobrovoljaca sa Korzike ekspe- dovano u D ubrovnik.10 Posle proboja Solunskog fronta pošao je iz K anade veći broj i Crnogoraca i Hercegovaca sa Bokeljima; tokom novem bra ovo je slanje nastavljeno. »Saulićev bataljon« vodio je Đ. Vukmirović, koji je imao nalog da ne svraća Radoviću u Pariz, je r je ovo moglo izazvati rasulo m edu dobrovoljcima; um esto toga Radoviću je predloženo da dobrovoljce dočeka u H avru.11 Početkom oktobra glasilo Crnogorskog odbora objavilo je ushićeni proglas dobrovoljcim a.12 Ove grupe dobrovoljaca stizale su u Dubrovnik tek decem bra 1918. i januara 191913, po izvršenom prik ljučenju Crne

8 T о M и h, n. n., 20— 1.л A -IIC G , CONU, sv. 63, b r. 17, A. R adović puk. S tefanov ieu , u P a rizu

9/22. X , 15/28. X 31. Х/13. X I 1918 (po jačati p a ž n ju n a sum njive).10 A V II, I I I - l l l , b r. 4, s rp sk i m in is ta r v o jn i sa Pov. F. Đ. O. b r. 15249

V rhovnoj k om and i od 19. X I/2. X II 1918; В у j о в и ћ, У јед и њ е њ е , 265.11 A -IIC G , CONU, sv. 62, M iloš Ivan o v ić A. R adov ieu 4. X I 1918. — I Iv a -

nović je traž io da se d ob rovo ljc i bez z a d rž a v a n ja u B izerti ša lju u C rn u G oru.12 У јед и њ е њ е , 21. IX /4. X 1918, 2—3.13 N a p rim er, 7/20. X II 1918. u D u b ro v n ik u je isk rcan a g ru p a od 80 do

b rovo ljaca , od k o jih je bilo 9 iz C rne G ore, 24 iz H rv a tsk e , 9 iz D alm acije ,8 iz Bosne, 7 iz B an a ta itd . N ešto ra n ije p risp e lo je 279 ljud i, izm edu k o jih je 9 bilo iz C rne G ore, 132 iz L ike, 17 iz H rv a tsk e , 15 iz S lavon ije , 32 iz H e r- cegovine, po 30 iz B osne i D alm ac ije itd. (AVII, I I I - l l l , br. 4; IV /2—51 b r. 22, puk. M ilovanović za II a rm iju V rhovnoj kom and i, iz S a ra je v a 10/23. i 9/22. X II1918, n a osnovu izv e š ta ja T im ocke divizije.) P o lu b a ta ljo n C rnogo raca i B ok e lja od 7 o fic ira i 340 v o jn ik a iz A m erike, v e ro v a tn o »Šaulićev b a ta ljon« . p rispeo je u D u b ro v n ik 1/14. I 1919. (AVII, I I I 26, br. 1, lis t 195, I I a rm ija sa O. br. 23961 V rhovnoj k o m an d i 1/14. I 1919.)


Gore u novu zajedničku državu. Pored dobrovoljaca Crnogorski odbor je organizovao prebacivanje i pristalica u jedinjenja civila, bilo preko Tulona francuskim brodovim a ili u srpskim uniform am a preko Ita lije .14

A ndrija Radović se oktobra 1918. zanosio m išlju da bi se u Crnoj Gori mogla organizovati crnogorska vojska od 30.000 boraca, s tim da se za kom andni kadar uzmu srpski oficiri, s obzirom da je većina crnogorskih oficira bila u internaciji. P ri izboru srpskih oficira, po ovoj ideji, trebalo je obratiti pažnju na one koji su rodom Crnogorci i na one koji bi se pažljivo ophodili prem a Crnogorcima, no s tim da se ne m ešaju u crnogorske unu trašn je stvari. Radović se bojao anarhije, te je za početak prim ao strogu ali pravičnu upravu .15 Ambicija sa osnivanjem crnogorske vojske, koja bi se, uporedo sa srpskim trupam a, pojavila kao snaga koja omogućuje u jed in jen je Crne Gore i Srbije, postojala je kod Radovića od trenu tka kada je počeo da kida s kraljem Nikolom, od jeseni 1916. godine. Na napade italijanskog novinara Đina R inaldija (Gino Rinaldi) u Idea Nazionale i V ladim ira B. Popovića u Гласу Црногорца da je slao Crnogorce u Solun da bi se organizovala vojska koja bi upala u Crnu Goru, kad se oslobodi okupacije, i nasilnim putem sprečila obnovu crnogorske države, list Уједињење je (18/31. januara 1918) za Radovića odgovorilo: »Ni g. Radović, niti iko od njegovih drugova, nijesu protivni crnogorskoj jedinici, već na protiv oni je traže, ali oni hoće jedinicu, koja će da se bori za ideale svih Srba, oslobodenja i u jedinjenja. Oni i svi pošteni Crnogorci protivni su crnogorskoj jedinici, koja bi služila separatizm u i koja bi im ala ulogu janičarsku.«10 Treba napom enuti da je strateg ija A. Radovića 1918. godine u pogledu uključenja Crnogoraca iz Am erike u borbu bila slična onoj k ralja Nikole: masovno ih ubaciti tek pri oslobadanju same Crne Gore. Predstavnik Crnogorskog odbora u SAD trebalo je da pozove tam ošenje Crnogorce tek po nalogu Radovića. Posle proboja Solunskog fronta pom enuti predstavnik postavio m u je pitanjeо dobrovoljačkoj akciji, ali je odgovor stigao tek 7. oktobra, kad je, na zahtev Srpskog poslanstva u Vašingtonu, M. Ivanović objavio äpel, »računajući da je k rajn je vrijem e našeg polaska nastupilo«. Ističući pobede srpskih trupa, pom ognutih saveznicima, i vekovnu oslobodilačku borbu Crnogoraca, Ivanović je pozvao svoje zem ljake da obrazuju čete i da se jave srpskoj vojnoj misiji. Zanim ljivo je da je apel predviđao grupno, u četama, a ne pojedinačno jav ljan je u srpske dobrovoljce; zato je i označeno zborno mesto (logor Levis u Kanadi).17 Ovakvo prijav ljivanje sadrži u sebi elem enat samostal-

li В у j о в и ћ, У једи њ ењ е , 283.15 A -IIC G , CONU, svs. 63, R adov ićev te leg ram za J a n k a S paso jev ića ođ

12/25. X 1918.16 У јед и њ ењ е , (Pariz), 18/31. I 1918, 2. •— B je laši n i k a sn ije n isu m ogli da

op roste R ađov iću što je želeo sam o sta ln u c rn o g o rsk u v o jsk u u izbeg liš tvu . G o- vo reć i о posebnom crnogo rskom o d red u J . Ћ е т к о в и ћ (n. d. 230— 1) je, n a p r im e r p isao : »Znam o zašto je treb ao k ra l ju N ikoli, a li šta je treb ao A n d riji R adov iću . . . ?■«.

17 D A SIP, P o slan s tv o u V ašing tonu 1918, sv. II, M. Ivanov ić poslan iku S im iću, u N ju jo rk u 5. X 1918; odgovor A. R adov ića M. Ivan o v iću p rek o V e- snića, iz P a riz a 7. X 1918. — Im a ju ć i u v id u ak c iju C rnogorskog odbora u A m erici, sh v a tlj iv a je h ip o k riz ija odgovora k o ji je crnogorsko j v lad i dao s rp sk i poslan ik u N e jiju : »Ako se ip ak sad a (tj. posle p re k id a s p ro leća 1917) vodi n ek ak v a ag ita c ija za p r ik u p lja n je crno g o rsk ih dobrovo ljaca ra d i popune jak o p ro ređ en ih red o v a oslobod ilačke vo jske, k o ja još b ije v rlo k rv a v e i izgleda


nosti, je r su se dotada dobrovoljci pojedinačno jav lja li predstavni- cima vojne m isije u SAD.

Radovićeva am bicija mogla se ponovo javiti s obzirom na prilike u samoj Crnoj Gori i s obzirom na način na koji su Crnogorci prim ili srpsku vojsku. U prvoj polovini oktobra narod u Vasojevićima i nikšićkom kraju digao se protiv okupatora. Već 12. oktobra oslobodeni su Nikšić, Berane i Andrijevica. A ustrougarske trupe napuštale su svoje garnizone, pa je i generalni guverner K lam -M artinic (Clam- M artinitz) ostavio Cetinje. Već 17. oktobra uzimalo se da su Skadar i R ijeka Crnojevića u rukam a ustanika, te su se kom ite očekivale na Cetinju oko 20. oktobra.18 Sredinom oktobra na prostranom području Vasojevića već je delovala kao jedinica II vasojevićka brigada. A ustrougarske trupe odstupile su sa vasojevićke terito rije 16. oktobra, i to bez oružja i opreme, je r ih je brigada razoružala. Čim su prim ili poruku da predaju oružje, austrijsk i vojnici su ga bacali po ulicama, tako da se oružjem snabdeo svako. Odmah zatim je nastalo bezvlašće, i svetina se dala u pljačku. Razoružane austrougarske čete iz Berana, Andrijevice, Plava, Gusinja, Rožaja i B ijelog Polja otišle su u Pljevlja, a m ali broj razoružanih oficira dragovoljno je ostao u Andrijevici. K om andant II vasojevićke brigade bio je prisiljen da od kom andanta II jugoslovenskog puka traži da bataljon ili bar i samo jedna četa srpske vojske dode u Berane da bi se u gradu i okolini uspostavio red. I iz drugih oblasti Crne Gore dolazile su kom andi pom enutog puka delegacije s molbom da srpska vojska zavede red u zemlji. Isto su tražili i A rbanasi iz Plava. Da ojača straže, osobito na kom unikacijam a, i da spreči razvlačenje hrane koju je ostavio okupator, kom andant navedene dobrovoljacke jedinice bio je prisiljen da iz redova zarobljenih Jugoslovena, bivših austrougarskih vojnika, prim i 107 dobrovoliaca i jednog oficira. U isto vrem e, u M etohiji je obrazovan bataljon Crnogoraca pod srpskom komandom. Za uspostavljanje reda u Crnoj Gori angažovani su i četnici Koste Pećanca, koji je sarađivao s crnogorskim kom itam a. Pećanac je iz Peći krenuo za Kolašin 24. oktobra, a njegove kom ite p ratile su dobrovoljački puk srpske vojske do Andrijevice. Dalje u Crnu Goru n ije im bilo dozvoljeno da idu, da ne bi pravile izsrede, nego su, zajedno s Pećancem, upravljene u Sandžak, prem a Bijelom Polju .19

Ustanicima, koji su se počeli dizati na oružje posle oslobodenja Peći (29. IX/12. X odnosno 1 ./13. X), udarnu snagu davale su kom itske grupe, koje su se javile u severnim delovima crnogorske terito rije još 1916. godine, u vrem e poznatog odm etanja generala Vešovića. S ovim snagam a na terenu su nastojali da uspostave veze i crnogorski dvor s Italijan im a preko A lbanije i N. Pašić pomoću em isara iz Svajcarske preko A ustro-U garske.20 M eđu Vasojevićima i u nik-

po sled n je bo jeve, n a g ran icam a i u n u tra šn jo s ti S rb ije i C rne G ore, to tre b a da su in ic iia tiv e i ra d s tra n i K ra ljev sk o j S rp sko j V ladi, p r iv a tn i ili ne.« (D A SIP CO, sv. IV, Pov. C. b r. 5273, T ih . P opović ak to m b r. 319 crnogo rskom M ID -u 13/26. X 1918.)

18 Глас Слободе (С арајево), 30. X 1918, 3, p rem a do p isn ik u lis ta S lovenec sa. C e tin ja , od 17. X 1918. — P re m a is tim vestim a , k om ite su u A n d rijev ic i za ro b ile dva a u s tro u g a rsk a b a ta ljo n a .

19 В . X p а б а к, У ч еш ћ е стаповпиштва С рбије у прот еривањ у ок у - патора октобра 1918. god., Историски г л а с н и к 3—4/1958, 30—40. — О če tn ič - koj ak c iji u C rnoj G ori za v rem e ok u p ac ije 1916— 18. v id .: J. Ћ е т к о в и ћ , n. d. 245—56.

20 О P ašićev im p o k u ša jim a p rek o d r M ih. V ukčev ića u P a r iz u v id .: B y - j о в и h, Рад cpп ек е владе , 685.

BORBA iSRBIJE I CRNE GORE ОКО DOBROVOLJÄCA — 203

šićkom k ra ju od jeseni 1917. godine kom itski pokret dobijao je sve više i unionistički karakter. U jednoj značajnoj grupi nalazio se, na prim er, pom enuti crnogorski dobrovoljac iz A m erike Nikola О. Vu- čurević, koji je još u leto 1915. radio po nalogu agenata iz Srbije. On je svuda po narodu govorio о sram nom radu k ra lja Nikole, uni- štavao je njegove slike i na zborovima istupao za u jed in jen je sa Srbijom. Reakcija na ovakav pokret bila je klasična: oni kojim a je smetalo vredanje k ralja Nikole i gaženje njegovih slika postali su dostavljači okupatora, od kojeg je narod stradao i protiv kojeg se m orao oružjem boriti. Posle jednog sudara s okupatorskom jedinicom u Vrelim a kod Pirlitora, gde je narod pomagao kom itam a da pobiju i zarobe od dostavljača. pozvanu četu, austrougarske lokalne vlasti, da bi povratile zarobljene svoje vojnike, pristale su da ne šalju čete u delove brdskih oblasti koji su se nalazili pod kontrolom kom ita.21

U pozno leto, kada se sa potiskivanjem nem ačkih arm ija iz Francuske postavilo p itan je likvidacije samoga rata, odnosi izm eđu K rfa i crnogorskog dvora odnoäno vlade sasvim su se zaoštrili.22 Želeći da se dočepa vlasti u Crnoj Gori, upravo kao i srpska vlada, crnogorski dvor je počeo da skuplja ljude po em igraciji za upad u Crnu Goru. U drugoj polovini avgusta crnogorska vlada je pred Francuze energično postavila p itan je stvaranja crnogorske vojske. K ada se videlo da se u Francuskoj neće ništa učiniti, preduzeti su koraci da se u Italiji, gde je vlada pom agala k ra lja Nikolu, stvori jedinica od 1.500 dobrovoljaca Italijana, Crnogoraca i austrougarskih Jugoslovena. Italijanska, vlada, po čijim je željam a kralj radio, preduzela je propagandu m eđu zarobljenicim a Jugoslovenim a da stupe u pom enutu jedinicu. U to vrem e jedan m inistar k ra lja Nikole dao je izjavu da će crnogorska vojska uskoro bro ja ti 20.000 ljudi, i da je u tu svrhu traženo od Ita lije da se crnogorskoj stran i stave na raspo- laganje zarobljenici Jugosloveni. Pokušano je to i sa vojnom misijom na čelu s Gojnićem u SAD. Ponovo je pokrenuto p itan je о in te rn ir- cima na Korzici. Zbog svega toga predsednik crnogorske vlade boravio je u Italiji. Ali od toga svega do proboja Solunskog fronta nije ništa postignuto. R at se bližio k raju , a kralj Nikola n ije uspeo da obrazuje ni na jm anju jedinicu; bez ove malo je bilo izgleda da će se moći v ra titi u zem lju.23

Posle proboja Solunskog fronta šanse su bile već neznatne. Početkom oktobra crnogorski prestolonasleđnik se nalazio u Italiji, gde je, uz pomoć svojih ljud i u Švajcarskoj, vrlo hitno radio na

21 D A SIP, PO 1918, sv. I l l , N iko la O. V uču rev ić N. S v rđ lan o v iću u T re b in je , iz G ra b a 22. IV 1919.

22 Z an im ljiv a je, n a p rim er, sledeća ilu s tra c ija : s rp sk i o tp ra v n ik poslova p r i crnogo rskom d v o ru T ih. Popović k ra je m av g u sta im enovan je za p osla - n ika , iako to n isu tra ž il i p o litičk i n i p ro p ag an d n i c iljev i; p r i tom e, n ije od c rn o - gorskog k ra l ja tra ž e n ag rem an (D A SIP, PO 1918, sv. VI, Pov. br. 3394, V esnić za T. P opovića K rfu , iz P a riz a 14/27. V III 1918), što je treb a lo u č in iti po e le - m e n ta rn im p ro p isim a m eđ u n a ro d n ih d ip lo m a tsk ih odnosa.

23 В у ј о в и ћ , У јед и њ ењ е , 204—5; D A SIP , CO, sv. IV, Pov. C. b r. 415, 421, 446, 477, V esnić za T ih. Popov ića K rfu , iz P a riz a 8/21. V III, 14/27. V III, 23. V III/5 . IX , 4/17. IX 1918. — P a n ik a je u š la i u red o v e C rnogo raca p r is ta - lica u je d in je n ja . M ilos Ivanov ić , n a p rim e r, ja v l ja ju ć i A. R adov iću 6/19. IX1918. о p o k u ša jim a sa s tv a ra n je m c rnogo rske leg ije u SAD, rezonovao je : » K ra lju N ikoli je ja sn o d a se u zem lju n e sm ije p o v ra tit i bez ja k e s traže , i ova leg ija od n eko liko s to tin a C rn ogo raca b ila m u je do v o ljn a d a o ru žan a u p ad n e u zem lju sa ita lija n sk o m v o jskom i d a m u obezo ružan i n a ro d ponovo zarobi«. (A -IIC G , CONU, sv. 62.)

204. — BOGUMIL HRABAK

priprem am a za ustanak u Crnoj Gori. Crnogorski dvor nadao se, prem a obaveštenjim a kom esara Srpskog m inistarstva unu trašn jih dela u Nici, da će im ati uspeha u Riječkoj, K atunskoj i Crmničkoj nahiji, a bojao se bivših hercegovačkih plem ena i oblasti: Pive, Drobnjaka, Rudina, Grahova, Banjana, Župe, Nikšića i Morače. Za Vasojeviće je kralj Nikola navodno rekao: »Ništa ne računam na one Vasojevićke Türke, je r su oni na novae lakomi, a A leksandrova i Pašićeva kesa je sada od moje teža.« U krugovim a oko k ra lja Nikole su narocito sm atrali da je opasan po interese d inastije dodir srpske vojske s plem enim a Drobnjaka, Vasojevića, Grahova i Pive.24 Spor sa Srbijom prenesen je i na pravni teren. Crnogorska vlada je »u dosta nasrtljiv im notama« tražila: 1) da Srbijanci ne uzim aju u dobrovoljce crnogorske podanike »pošto će uskoro Vlada crnogorska obrazovati svoju vojsku«; 2) da Srbijanci prestanu izdavati Crnogorcima pasoše, je r »da postoji zavera pro tiv Crne Gore«. U isto vreme, crnogorska vlada je nastojala da što vise Crnogoraca pod njenom kontrolom stupi u savezničke i srpske trupe na Solunskom fron tu25, valjda verujući da će ovakva infiltracija biti moguća da bi se osigu- rala vlast u Crnoj Gori. Sredinom oktobra u N ejiju kralj i vlada su se sprem ali da se vrate u Crnu Goru, s tim da se najp re smeste u Draču; novi kabinet trebalo je da obrazuje P e tar Plam enac. Kada se u drugoj polovini oktobra videlo da s upućivanjem trupa u Crnu Goru ništa neće biti, javila se misao da se agitatori iz Svajcarske upute austrijskim železnicama u zem lju.28

S obzirom da se nije mogao pouzdati u stav Francuske i Egleske, a podrška Italije nije bila dovoljna na m edunarodnom planu, Neji se u drugoj polovini novem bra obratio Vašingtonu, ističući da postoji zavera protiv Crne Gore. Crnogorska vlada se žalila na prisustvo srpske vojske i kom ita u Crnoj Gori. U izvesnom smislu Vilzon se m oralno obavezao crnogorskom dvoru, je r je ju la 1918. telegramom kralju Nikoli pružio garan tije da će se SAD založiti za crnogorsku nezavisnost protiv opšte jugoslovenskog pokreta i agitacije. U jesen 1918. traženo je m išljenje od am basade SAD u Parizu о ovome. Ova je bila u kontakt s Radovićem, koji je V ašingtonu prikazan kao realni predstavnik volje crnogorskog naroda nasuprot k ralju Nikoli, koji je stvarno izdao interese svoje zem lje i izgubio poverenje Francuske i Engleske. Za uključivanje Crne Gore u jugoslovensku državu radili su i neki moćni Vilzonovi saradnici, (Frazier, House).27

Burni dogadaji oktobarskih i novem barskih dana 1918. godine u Crnoj Gori nisu opravdali višegodišnji rad i srpske i crnogorske vlade na pridobijanju dobrovoljaca. Prilikom brzog nastupa jugoslovenskih dobrovoljačkih jedinica srpske vojske u Crnoj Gori,

24 A V II, III-25 , b r, 1, lis t 24—5; III-162, br. 11, s rp sk i m in is ta r v o jn i sa Pov. F. Đ. O. br. 13603 ša lje V rhovnoj ko m an d i a k t m in is tra u n u tra š n jih poslova od 23. IX /6. X 1918.

25 D A SIP, CO, sv. IV, Pov. C. b r. 576 i 543, te leg ram T ih. P opov ića K rfu sa Pov. br. 297 od 4/17. X i Pov. br. 276 od 29. IX /12. X 1918.

20 D A SIP , CO, sv. IV, Pov. C. br. 580, V esnić K rfu , iz P a riz a 7/20. X 1917; Pov. C. b r. 587, te leg ram S rpskog p o slan stv a u B e rn u b r. 2561 K rfu od 9/22. X1918. — I u d rugo j po lov in i o k to b ra p o sto ja la je još id e ja о c rnogorsko j vojsci u I ta liji. M eđutim , g en e ra li G ojnić i M atanov ić su odbili da u č e s tv u ju u ak c i- ja m a p o litičke p rirode . ( В у ј о в и ћ , У јед ињ ењ е , 178).

27 A. В e r n a r d у — V. F a 1 о r s i, La quest ione adriatica v is ta d ’oltreatlantico (1917— 1918), B ologna 1923, 86—7; В у ч к о в и ћ , n. п., 254.

BORBA .SRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — 205

Hercegovini i P rim orju nikakvi crnogorski dobrovoljci nisu došli do izražaja. U raspletu stvari u samoj Crnoj Gori Pašiću su daleko bolje poslužili kom ite i ustanici, dobrovoljci iz A ustro-ugarske u srpskoj vojsci i neki politički ljudi Crnogorci nego dobrovoljci kako Crno- corci tako i Hercegovci i Bokelji. Beskorisni su se pokazali i napori sa činovničkim depoom u Potam osu i sa strategijom prodora kroz A lbaniju pomoću Arbanasa i drugih m uslim ana.28 Bitni su bili odnosi političkih snaga u samoj Crnoj Gori i strah stanovništva grad- skih naselja od bezvlašća u zemlji. Težnja ovog življa, u čijim je redovima, prirodno, bilo vise pristalica k ralja Nikole (činovništvo, sitno gradanstvo koje je i ovde imalo lokalnu političku orijentaciju) ispoljavala se pre svega u želji da se obezbedi m ir i red.29 Kao što je ratom izm orena i slavom ovenčana srpska vojska poslužila kao oruđe za održavanje vlasti gradanstva u jugoslovenskim zem ljam a Austro-Ugarske, jugoslovenski dobrovoljci su odigrali nezahvalnu ulogu da u Crnoj Gori, čije je stanovništvo većim delom želelo da se ujedini sa Srbijom , omoguće Pašićev program ujedinjenja, koji crnogorskim m asam a n ije odgovarao (mada su se upravo one digle protiv okupatora i same najviše učinile da se Crna Gora očisti od neprijateljske vojske).

28 S rp sk a v lad a se n ije o d rek la ra d a A rb an asa a g ita to ra , a li ne v iše da se obezbedi p r ila z C rnoj G ori nego da se zad rž i u ru k a m a p o sed n u t S k ad ar. (В у j о в и ћ, О слобођењ е Скадра, 104.)

29 Vid.: A. M а т а н о в и h, У јед и њ ењ е Ц р н е Горе и Србије, Б еоград 1941, 13, 23. P o sto jao je ne sam o s tra h od p lja čk e se ljak a i g rad sk e s iro tin je nego i zeb n ja od če tn ičk ih o sv e ta i p o litičk ih u b is ta v a n a d p ris ta lic am a sta ro g režim a.

Z a k l j и č a k

Kao što se iz svega moglo videti, akcija oko stvaran ja crnogorske vojske u izbeglištvu i nasto jan ja da se u vezi s njom upotrebe dobrovoljci zavisila je od četiri činioca: od crnogorskog dvora (tačnije od k ralja Nikole, koji je odlučujuće uticao na rad crnogorskih vlada), od srpske vlade (tačnije od N. Pašića, koji je stvarno stajao iza srpske V rhovne kom ande koja se u prvo vrem e najviše angažovala, a onda i iza m inistara vojnih), od saveznika i delimično od samih bivših crnogorskih dobrovoljaca, odnosno Crnogoraca i dobrovoljaca iz Amerike. Pom enuta akcija n ije bila potpuno samostalna, nego je bila uklopljena u opštu političku stra teg iju crnogorske strane da se obnovi ran iji režim i u tvrde dinastička prava kuće Petrovića u Crnoj Gori, i srpske strane da se ostvari velikosrpski program prik ljučenja Crne Gore S rb iji pod dinastijom Karađorđevića. U okviru pom enute politicke borbe stvaranje crnogorske vojske imalo je centralno mesto u diplom atskom i zakulisnom, agentskom radu, te je zbog toga ovo p itan je predstavljalo prvu brigu svih crnogorskih em igrantskih vlada od sredine 1916. godine.

Osnovni razlog što su napori k ra lja Nikole ostali bez rezultata ne treba traž iti u stavu saveznika prem a srpsko-crnogorskim odnosima, nego u politici oklevanja k ra lja Nikole i u njegovom nepove- ren ju prem a masam a, jer: a) sve velesile nisu im ale isto držanje ne samo prem a obrazovanju crnogorskog odreda nego ni prem a obnovi crnogorske države; b) taj stav je varirao i kod pojedinih saveznika u raznim periodim a ra ta i kod raznih faktora ovih (vlada, Vrhovna kom anda, niže komande, lokalne civilne vlasti). U Italiji, gde su uslovi za obrazovanje crnogorske vojske bili više nego idealni, (s obzirom na odnose italijanskog kralj evskog doma i vladajućih k ru - gova prem a crnogorskoj d inastiji i državi, s obzirom na postojanje velikih m asa zarobljenili Jugoslovena, geografsku blizinu i ita lijanski front u Albaniji) k ralj Nikola n ije pokušavao da obrazuje vojsku sve do završnih sedmica rata, kako je to bilo u njegovoj političkoj stra teg iji od dolaska u em igraciju. Ako su se neke jedinice sa crnogorskim obeležjem još u leto 1916. efektivno borile na Solunskom frontu, do toga je došlo inicijativom privrženika i oficira crnogorskih i inicijativom neslužbenih činilaca (N. Hajduković), bez direktiva k ralja Nikole i bez dovoljne i efikasne pomoći crnogorske vlade; kralj Nikola je, naime, takve jedinice pod francuskom kom andom i u susedstvu i pod uticajem srpske vojske sm atrao izgubljenim za reali- zovanje in teresa svoje dinastije. Sasvim druga koncepcija i drugi planovi postavljali su se u vezi s form acijam a na Zapadu, mimo uticaja Srbijanaca. Zahtevi da Francuzi obezbede logor za crnogorsku vojsku postavljeni su zbog toga da bi se u logoru skupili i pod kontro-

BORBA SRBIJE I CRNE GOHE OKO DOBROVOLJACA — 207

lom držali ljudi na slobodi (kao što je to bilo s in ternircim a na Liparim a i Korzici), a ne da bi se priprem ile operativne jedinice koje će ginuti za savezničku stvar na frontovim a. Francuzi su iz svojih in teresa (da što više tuđ ih vojnika dovedu na bojište pod svojom komandom) pomagali najp re crnogorsku stranu, sm atrajući da će ona im ati jačeg u ticaja na Crnogorce i bivše crnogorske dobrovoljce, a od jeseni 1917. srpsku stranu, koja se u svem u pokazala kao jači partner. Jedino je carska Rusija od početka ra ta im ala ne- gativan stav prem a tendencijam a k ralja Nikole. Zbog toga je neo- pravdan zaključak da su zbog stava saveznika »svi napori k ra lja Nikole za form iranje svojih jedinica bili već unaprijed osudeni na propast.«1 Ovakvo prebacivanje historijske odgovornosti n ije objek- tivno, je r je za saveznike, koji su gledali samo svoj interes, bitno merilo tada bilo: borbeni efekat na samom frontu.

G lavni napori crnogorskog dvora i njegovih m nogobrojnih agenata i aktivnih privrženika, koji su (već od jeseni 1915. u Solunu) delovali na svima stranam a, sastojao se u tome da zadržavaju dobrovoljce i Crnogorce iz Am erike da ne idu u srpsku vojsku. Oni su u tom e išli tako daleko da su nastojali da Crnogorci po velikim vojnim logorima i na balkanskom ra tiš tu budu elem enat rastro jstva srpske vojske, dugim ratom i velikim gubicima m oralno oslabljene. Cak i bez neke agitacije, objektivnim uslovim a lagodnog života bez obaveza da se bore na frontu, pripadnici crnogorskih »kadrovskih jezgra« su negativno uticali na srpske dobrovoljce i vojnike. Time su se crnogorski dvor i njegovi agenti na delu borili protiv oslobo- đenja porobljenih i okupiranih jugoslovenskih zemalja, čak i nezavisno od p itan ja u jed in jen ja ovih zemalja. U jednoj k ra jn je zaoštre- noj situaciji ra tn ih godina, koje su neposredno postavile p itan je jugoslovenskog ujedinjenja, separatistička politika crnogorskog dvora mogla se, kako je izgledalo, obezbediti samo klonjenjem od svake otvorene borbe, ne samo protiv suparničke srpske strane, koja je u borbu ulazila sa mnogo više snaga i sa boljim pozicijam a u svakom pogledu, nego i p rotiv neprijateljskog bloka država, da se m alobrojne snage ne bi istrošile na sektoru borbe koji k ra lju Nikoli n ije izgledao prim aran. Zazirući od svega što bi vodilo zajedničkoj borbi, i p re svega borbi, vodeći um esto iskrene jugoslovenske politike posebnu crnogorsku politiku (kojom se želelo da se ra t iskoristi za uvećanje crnogorske države kako bi ona postala što sposobnija za sam ostalan život ili bar da se crnogorska d inastija i država očuvaju kao neke večne kategorije), k ralj Nikola (ne suviše uveren u apso- lu tnu pobedu saveznika, uostalom kao i oni na srpskoj stran i u nekim momentima) nastojao je da vodi politiku sedenja na dvem a sto- licama. Zbog toga se, pored logike slabijeg partnera u borbi, sprovodila i lin ija što m anjeg angažovanja pro tiv neprijate lja . U tom smislu i n ije ništa ozbiljnije preduzeto da se izvrši evakuacija crnogorske vojske početkom 1916, ostavljeni su neki potencijalni nosioci vlasti u zemlji i nisu prihvaćene mogućnosti (na prim er, s logorom u A in-B itaru k rajem 1916. godine) da se pod francuskom kom andom ili b a r u prijateljskoj Ita liji obrazuje crnogorska vojska u izbeglištvu. Za crnogorski dvor i krugove oko njega osnovno je bilo p itan je očuvanja prava dinastije, te se nisu preduzim ali aranžm ani ako siguran ishod nije bio očigledan (nijedna vojska n ije se m ogla boriti

1 В у ј о в и ћ , У једи њ ењ е, 204 — P . P l a m e n a c (n. n , 357) o tišao jei da lje , te je p isao d a je i su d b in a S rb ije zav is ila » isk ljučivo od Saveznika« .

20 8 ” BOGÜMIL HRABAK

samo za separatan interes, samo u određenom trenu tku i samo na parcijalnom terenu!) a, s druge strane, kad bolja rešenja nisu bila izvesna, pokazivala se i naklonost za nekakav savez jugoslovenskih država, u kome bi prava dinastije uvećane Crne Gore bila obez- bedena. Sto se tiče jugoslovenskih dobrovoljaca na Solunskom frontu, pokušavalo se da se preko n jih unese razdor u srpske trupe i medu Jugoslovene u Americi i Rusiji.

N epravilnu politiku vodila je i srpska strana, je r se držala veli- kosrpskog program a ujedinjenja, koji je računao s nam etanjem vlasti srpske države crnogorskim masama. Do k ra ja 1916. srpska V rhovna kom anda nije štedela dobrovoljce, je r je želela da i pomoću n jih stekne m oralno-političke kapitale kod saveznika, Posle uspešnih borbi u jesen 1916. N. Pašić je promenio kurs, te je počeo da prim e- n ju je metode i usvaja sredstva k ralja Nikole, je r su isti ciljevi na- m etali i upotrebu sličnih sredstava: agenti i kontraagenti, »rezervat« (Potamos) i upotreba terena A lbanije i A rbanasa za in filtraciju trupa u Crnu Goru. Pored toga, N. Pašić je m ajstorski umeo da iskoristii »transmisije« (Crnogorski odbor za narodno u jed in jen je na Zapadui u Solunu, jugoslovenski agitatori, p rivatna inicijativa u nacionalnoj propagandi). Kao što su crnogorski agenti odvraćali dobrovoljce koji su išli na Solunski front, tako je i srpska strana, sama nezaintereso- vana za dobrovoljce u Americi 1915. godine, kočila delatnost crnogorske strane, a zatim od mnogih dobrovoljaca iz novog sveta nastojala da načini svoje ljude u borbi protiv političke sam ostalnosti Crne Gore. Srpski vojni krugovi su 1916. i 1918. godine želeli da Crnogorce uključe u svoje vojne jedinice kao svoje podanike, ne priznajući im čak ni dobrovoljački status. Kauzalni odnosi u Pašićevoj računici bili su u osnovi dvostruki: pomoću Crne Gore olakšati posedanje oblasti koje su joj g rav itirale ili na koje je ova polagala pretenzije, ali isto tako pomoću Hercegovaca i Bokelja kao i pomoću A rbanasa p rigra- b iti v last u samoj Crnoj Gori. Sm atrajući da crnogorski dvor nema au torite ta u m asam a Crne Gore, Pašić je na u jed in jen ju srpstva i jugoslovenstva radio bez političkih činilaca Crne Gore (pa i bez Jugoslovenskog odbora!), svakako bojeći se da se sporazum nim radom ne bi mogla ostvariti koncepcija о unitaristički uređenoj novoj državi. Deo njegovog plana bio je ostvaren već tim e što je crnogorski dvor otišao u izbeglištvo bez vojske i bez ugleda kod saveznika. Ipak, iako je stari antagonizam između vladajućeg Beograda i Cetinja postojao i pre početka rata, i m ada su i sa srpske strane veštački izazvane razm irice, ne bi bilo ispravno tv rd iti da su zvanični srpski krugovi bili glavni krivac što n ije obrazovana crnogorska vojska van domovine.2

Pored nenarodne politike v ladajućih faktora i u srpskom i u crnogorskom taboru i pored savezničkih im perijalističkih sila, postojale su narodne mase, pre svega dobrovoljci i živalj koji je ostao pod okupatorom u Crnoj Gori. Medu dobrovoljcim a n ije bilo nikakvog antagonizm a n iti nekog nacionalnog separatizm a. Dobrovoljci su želeli samo da ih organizuju u sam ostalne jedinice, dok su sve druge zahteve postavljali i pojave izazivali crnogorski oficiri i agenti. S obzirom da su bivši crnogorski dobrovoljci tokom 1916. i 1917. godine, i u službi Francuza i u sastavu srpske vojske, prestali da predstav ljaju bilo kakav vojnički a tim e i politički činilac u osva- jan ju vlasti u Crnoj Gori, javile su se 1917. i 1918. godine nove

2 В у j о в и ћ, Рад срп ске владе, 683.

BORBA iSRBIJE I CRNE GORE OKO DOBROVOLJACA — 209

snage: jugoslovenski dobrovoljci (čak i iz redova okupatora u Crnoj Gori!), Crnogorci iz Am erike i, vise svega, mase u samoj Crnoj Gori, koje su, u većini, takođe bile za stvaranje zajedničke jugoslovenske države. Ovi činioci bacili su u zasenak sve napore i srpskei crnogorske strane sa »rezervatima« i sa Albanijom i Arbanasim a. K ralj Nikola bio je u slabijem položaju i s obzirom na ove snage,i svi njegovi napori da uspostavi veze sa generalom Vešovićem, za koga je držao da kontroliše pokrete masa u zemlji, da u jesen 1918. skuplja dobrovoljce m edu zarobljenim Jugoslovenim a u Ita liji i da se aktuelnim parolam a о feclerativnoj Jugoslaviji približi masama, nisu urodili plodom. Vrlo je karakteristično da kralj Nikola sve do poznog leta 1918. nije pokušao da mobilise svoje podanike u preko- m orskim zemljam a, iako su ovi mogli obrazovati značajniji odred. U obe A m erike odlazak Crnogoraca na Solunski front bio je najuže spojen s organizacijom jugoslovenskih dobrovoljaca, je r je i m edu tam ošnjim crnogorskim m asama ideja о jugoslovenskom u jed in jen ju bila priv lačnija od ideje о u jed in jen ju Srbije i Crne Gore. Komitski pokret u Crnoj Gori, pak, koji je radio 11a u jed in jen ju sa Srbijomi ostalim Jugoslovenima, bio je neposredni grobar svih političkih kom binacija k ra lja Nikole. Kom prom itovanim apsolutističkim reži- mom pre rata , stvarnim sabotiranjem ratn ih napora, oslanjanjem na protivjugoslovenski orijentisanu Ita liju u vodenju svoje separati- stičke politike, kralj Nikola je uspeo da od sebe ne samo odvoji najveći deo crnogorskih masa nego da u narodu kom prom ituje svoj rad na izdizanju lokalpatriotskog osećanja u nacionalno osećanje i da dinasticko crnogorstvo (koje se protivno istorijskim procesima stvaralo konzervisanjem i etatizovanjem plem enske organizacije i oslanjalo se ne na snage m odernog društva nego na društveno izdi- gnute porodice po plemenima) prestane da bude ideal i politički program m asa (i lukrativna profesija kolenovića i razlog za posto- jan je dinastije, koja je sa takvim crnogorstvom bila neodvojeno spojena). Štaviše, pom enutom svojom politikom kralj Nikola je za izvesno vrem e ocrnio u crnogorskim m asam a i naprednu ideju ju - goslovenskog federalizm a (jer se uz n ju pokušao da prikači) i u velikoj m eri doprineo da su ove mase u priličnoj meri, bar sasvim privrem eno, prihvatile reakcionarni velikosrpski način u jedinjenja.

B. Hrabak

14 Zbornik VI

Bogumil Hrabak

A N TA G O N ISM E EN TR E LA COUR M O N TEN EG R IN E ET LE G O U V ERN EM ENT SER B E AU S U JE T DE L A FO R M A TIO N D E L ’A RM EE M O N TEN E G R IN S ET DES V O LO N TA IR ES EN 1916— 1918

R E S U M E

La qu estio n de la fo rm atio n de l ’a rm ee m o n ten eg rin e en ex il se tro u v a it au cen tre de l ’in te re t de la cou r de M ontenegro e t re p re se n ta i t le p rob lem e le p lu s im p o rta n t des ra p p o r ts e n tre les g o u v ern em en ts m o n ten eg rin e t se rb e dans les an n ees de 1916 a 1918. D ans ce tte p erio d e de la p rem ie re g u e rre m ondiale , d ’u n e im p o rtan ce ex trem e , ou se p o sa it le p ro b lem e de la c rea tio n de l ’E ta t com m un yougoslave, le ro i N icolas, q u i n ’e ta i t p a r p re t ä ren o n ce r ä sa q u a lite de so u v era in e t au x d ro its de sa dy n astie , d isp o sa it d ’u n e p u is sance e t des poss ib ilites de beaucoup in fe rie u re s ä celles de la p a rt ie adverse , se rb e d o n t les effo rts , m a lg re son p ro g ram m e p a n se rb e e t les m ethodes d e to u rn ees de Pašić , e ta i t to u t de m em e d iriges v e rs la reu n io n des m asses yougoslaves d an s u n m em e E ta t. Le ro i N icolas e ta i t to u t-ä - f a it conscien t q u ’il s e ra it oblige, en ta n t q u e p a r te n a ire p lu s fa ib le , d ’e v ite r to u t en g ag em e n t d ire c t das la lu tte et, c ra ig n a n t que l ’a rm ee m o n ten eg rin e en ex il ne se tro u v ä t sous l ’in flu en ce de l ’a rm ee se rb e et, p a r con seq u en t ne p u t se rv ir de ce tte fo rce m a te rie lle q u ’il n ese ss ita it p o u r u n re to u r ev en tu e l au pouvo ir d an s le ro y au m e de M ontenegro , co n sid e ra it q u ’il v a la i t m ieu x que les M onten eg rin s re s ta s s e n t dans le u r pays. C om m e l ’occupation du M ontenegro qu i d ev a it av o ir lieu dans les d e rn ie re s sem aines de la g u e rre re n d a it necesa ire l ’ex is tence de ce rta in e s tro u p es d ’assau t, Le ro i N icolas s ’em p loya it des le d e b u t de l ’em ig ra tio n ä fo rm e r u n d e tac h em en t m o n ten eg rin ä la base du ra ssem b lem en t des v o lo n ta ire s em igres, anciens so ldats de l ’a rm ee m o n te n eg rin e ; p o u rta n t, il ne d e s ira it p o in t que ce d e tac h em en t e n tr ä t d an s les lu tte s , p o u r p e r ir e t s’a ffa ib lir su r les fro n ts allies, m ais q u e les v o lon ta ires fu sse n t sous son co n tro le ju s q u ’au m o m en t decisif de la gu e rre , p o u r e n v a h ir le M ontenegro , a ides p a r les I ta lie n s qu i so u ten a ien t la cou r m o n ten eg rin e d an s son a tt itu d e h o stile en v e rs la fo rm a tio n de l ’E ta t yougoslave, a fin d ’y re ta b lir son p ro p re pouvoir.

L es anc iens vo lo n ta ire s m o n ten eg rin s e t a u tre s v o lo n ta ire s p ro v e n a n t des ran g s des su je ts de l ’A u trich e -H o n g rie , m ig'res en A m eriq u e et, en p a rtie , des ran g s des p riso n n ie rs de g u e rre e u re n t ä su b ir le so r t p eu en v iab le de se vo ir im p liques dans les a lte rc a tio n s se rb o -m o n ten eg rin es e t de se rv ir .d’in s tru m e n t p o u r d iffe ren ts p ro g ram m es a n tin a tio n a u x de p o litiq u e d y n a - stique . D ans les m asses de v o lo n ta ire s m em es les an tagon ism es se rb o -m o n te - n žg rin s ne se m a n ife s ta ie n t po in t, b ien que les anc iens v o lo n ta ire s m o n te - n eg rin s d ’o rig ine herzeg o v in ien n e e t de В ока re s ta ie n t conservees les an c ien - nes tra d it io n s des ra p p o r ts avec C etin je , com m e cen tre le p lu s p ro ch e de F action lib e ra tr ic e . C ette c irconstance a in s i que l ’in d isposition des v o lo n ta ires m o n ten eg rin s co n tre le u r in co rp o ra tio n dans l ’a rm ee serbe, due au t r a - item en t ru d e au q u e l ils e ta ie n t expose de la p a r t des o ffic ie rs serbes, fu re n t u tilisees p a r les p a rtisa n s e t les ag en ts de la cour m o n ten eg rin e p o u r c ree r les u n ite s au ca ra c te re m o n ten eg rin , b ien que les m asses de vo lo n ta ire s ne fu ssen t enclines q u ’ä la fo rm a tio n des u n ite s de v o lo n ta ire s in d ep en d an tes . C ependan t, le so r t des v o lo n ta ire s p ro v e n a n t de l ’an c ien n e a rm ee m o n ten e g rin e a in s i que le so r t de l ’a rm ee m o n ten eg rin e en ex il ne fu t pas decide u n iq u e m e n t p a r la cou r m o n ten eg rin e , le g o u v ern em en t se rb e et, d ans u n c e rta in sens, les vo lo n ta ire s eu x -m em es, m ais au ssi les E ta ts allies, don t les

BORBA ISRBIJE I CRNE GORE ОКО DOBROVOLJACA — 211

m te re ts in f lu a ie n t essen tie llem en t su r tous les aspects de la p o litiq u e se rbe e t la p o litiq u e m o n ten eg rin e p e n d a n t les an n ees de la g u e rre e t im m ed ia - te m e n t ap res la cessa tion des op e ra tio n s m ilita ires .

B ien que la s itu a tio n du M ontenegro p e n d a n t la p re m ie re g u e rre m o n d ia le a in s i q u e la q u es tio n de son u n io n avec la S erb ie fu sse n t su ffisam m en t tra ite e s d an s la li t te ra tu re h is to riq u e e t po litique , D. V ujov ić fu t le seu l ä s ’a r re te r , d an s sa these de d o c to ra t (1961), s u r le P rob lem e de la fo rm atio n de l ’a rm ee m o n ten eg rin e en exil. P o u rta n t, il a om is de t r a i te r u n e bonne p a r t de m a te r ia u x d ’a rch iv es e t n ’a p as com pris dans son e tu d e tous les conflits e t tous les aspec ts de ce tte q u es tio n et, p a r consequen t, n ’a pas reu ss i ä t i r e r les conclusions fina les. L ’a u te u r du p re sen t tr a v a il a u tilise d ’u n e fagon de ta illee les fonds b ien conserves de la p a r tie se rbe (services de po litiq u e e tra n g e re e t de d ip lom atie , a rm ee , a ffa ire s in te r ie u re s e t en p a rtie les jo u rn a u x e t co rrespondence des p a rticu lie rs ) a in s i que de la p a r t ie m o n te n e g r in e (g 'ouvernem ent, consulate, C om ite m o n ten eg rin p o u r l ’u n io n n a tio nale). L es donnees fo u rn ie s p a r les recue ils de docum ents des g ran d es p u is sa n ces (docum ents ru sses de l ’epoque tza r itse , pu b lies en p artie ) , la p resse (serbe, m on ten eg rin e , yougoslave, celle des pays a llies e t des pays ennem is) o n t e te co n sid e rab lem en t m oins nom breuses, v u que les questions q u i nous In te re s sen t ici e ta ie n t p eu d iscu tees d an s les jo u rn a u x ; il en e s t de m em e des d ec la ra tio n s fa ite s p a r les p a rtic ip a n ts ä ces ev en em en ts (plus de q u a ra n te ans ap re s ces evenem ents!) e t de la co rre sp o n d an ce des hom m es po litiq u es yougoslaves dans les d eu x A m eriques. Ce m a te r ie l ab o n d an t, au x ren se ig n em en ts assez d iverg 'ents, re n d a it necessa ire , d an s ce rta in s cas, u n e d iscussion p lu s c irco n stan c iee a fin d ’e ta b lir les ra p p o r ts e t les in fluences effec tifs , do n om - b re u x fa c te u rs d an s ce rta in e s s itu a tio n s e t la Chronologie p rec ise des ev en e - m en ts e t le u r en ch a in em en t.

C om pte te n u du fa it que ce rta in s e lem en ts de conflit e t de m ise en oeuv re l ’in te rö ts p a r tic u lie rs au su je t des v o lo n ta ire s se m a n ife s ta ie n t m em e a v a n t le d eb u t de 1916, on a p ris d ’ab o rd en co n sid e ra tio n l ’a p p a ritio n des v o lon ta ire s dans le cad re de l ’a rm ee m o n ten eg rin e e t le u r p a rtic ip a tio n d an s les com bats des an n ees 1914— 1915, les ac tions m o n ten eg rin es v is a n t ä la m o b ilisa tio n des vo lo n ta ire s a u x E ta ts -U n is en 1915 e t le so r t des v o lo n ta ire s m o n ten eg rin s ä l ’epoque de la cap itu la tio n de l ’a rm ee m o n ten eg rin e e t de l ’exode se rb e a. tr a v e rs l ’A lbanle . O n a t r a i te en su ite , d ’u n e fagon p lu s d e ta illee , la r iv a li te qu i se m a n ife s ta it e n tre l ’E ta t-m a jo r de l ’a rm ee se rb e e t la cou r de M ontenegro au su je t de la p r ise de p a r t i des anciens v o lo n ta ire s de l ’a rm ee m o n ten eg rin e qu i se tro u v a ie n t dans 1’ile de C orfou. L es ch a p itre s su iv an ts son t: B a ta illo n des M o n teneg rin s sous le com m andem en t fran g a is su r le fro n t de S alon ique en 1916 e t A ncies v o lo n ta ire s m o n ten eg rin s e t M o n teneg rin s d isperses d an s les d iverses u n ite s de l ’a rm ee se rb e en M acedoine de 1916 a 1918. O n a expose en su ite les te n ta tiv e s de c re e r u n n oyau de l ’a rm e e m o n te n e g r in e ä B ize rte e t d an s le cad re de l ’a rm ee d ’E ssad -p ach a en u ti lis a n t l ’A lban ie com m e u n co rr id o r p o u r le passag e des ag en ts m o n ten eg rin s e t ita lien s au M ontenegro en 1916— 1917. II у a v a it au ss i u n e ac tiv ite a y a n t p o u r b u t la fo rm a tio n de l ’a rm ć e m o n ten eg rin e en F ran ce , n o n seu lem en t au p re s du g o u v e rn em en t fran g a is m ais au ssi p a rm i les vo lo n ta ire s se rb es qu i a r r i - v a ie n t de l ’A m eriq u e du N ord au ss i b ie n que de l ’A m eriq u e d u Sud. C ette ac tion p a rm i les v o lo n ta ire s e ta i t e ffec tu ee d an s to u s les p ay s allies p a r les ag en ts spec iau x au x q u e ls la S e rb ie opposait, des 1916, ses p ro p re s co n tre - ag'ents. L e g o u v ern em än t m o n ten eg rin n ’e u t l ’idee de re c ru te r des v o lon ta ires p o u r von a rm ee p a rm i les p riso n n ie rs de g u e rre yougoslaves en I ta lie q u ’en e te de 1918 b ien que l ’occasion s ’en p re s e n tä t m em e a v a n t ce tem p . A ces te rg iv e rsa tio n s p rem ed itees de la cour m on ten eg rin e , N. P aš ić e t le g o u v e rn e m e n t se rb e o p posa ien t les p lan s p lu s d y n am iq u es de s ’e m p a re r du p o u v o ir au M ontenegro , ä l ’a ide des M o n teneg rin s e t des A lbanais , au m o m en t de l ’en fon - cem en t d u fro n t de S alon ique. D e m em e que le ro i N icolas a v a it des »reserves« h u m a in es en p lu s ieu rs e n d ro its (ouv rie rs m o n ten eg rin s tr a v a il la n t dans les usines franga ises de m un itions, in te rn e s d an s les lies de C orse e t de L ipari), N. P ašić a v a it fonde u n d ep o t de fo n c tio n n a ire s m o n ten eg rin s ä C orfou a insi q u ’u n C om ite m o n ten eg rin ä S a lo n iq u e p o u r lu i s e rv ir au m o m en t de la p rise du pouvo ir. E n au to m n e de 1918, ap re s l ’en foncem en t du f ro n t de S alon ique e la p e n e tra tio n ra p id e de l ’a rm ee se rb e ä tr a v e rs la M acedoine, les a ffa ire s p r i r e n t u n cours qu e lq u e p eu d if fe re n t: b ien q u e l ’en n em i fü t chasse d u M onten eg ro p a r les v o lo n ta ire s yougoslaves, la fo rce p rin c ip a le q u i tr a v a il la i t ä la re a lisa tio n des p ro je ts de Pašić v isa n t ä l ’an n ex io n d u M ontenegro ä la

14*


S erb ie n ’e ta ie n t p o in t des vo lon ta ires, p eu n o m b reu x au M ontenegro , m ais p lu to t les com itad jis (f ran c -tireu rs) qu i s ’e ta ie n t p laces ä la te te de l ’in s u rre c - tio n des M ontenegrins co n tre l ’occupant.

L a p rin c ip a le ra iso n de l ’echec des e ffo rts du ro i N ico las n e d o it pas e tre rech e rch ee d an s l ’a tt itu d e des a llies en v e rs les co n tro v erses se rb o -m o n - ten eg rin es , am is p lu tö t d an s la p o litiq u e d ’h e s ita tio n p ra tiq u e e p a r le ro i N icolas e t son m an q u e de confiance dans les m asses du peup le , ca r a) l ’a tt itu d e de to u tes les g ran d es pu issances n ’e ta i t p o in t du to u t id en tiq u e non seu lem en t en ce q u i concerne la fo rm a tio n d ’u n d e tac h em en t m o n ten eg rin , m ais au ss i au s u je t de la re s ta u ra tio n de l ’E ta t m on teneg 'rin ; b) c e tte a tt i tu d e v a r ia it m em e chez chaque allie p a r t ic u lie r dans les d iverses p h ases de la g u e rre e t chez le u rs d if fe re n t fa c te u rs (gouvernem ent, E ta t-m a jo r , com m andem en ts in fe rieu rs , a u to r ite s civ iles locales). E n Ita lie , ou les cond itions p o u r la fo rm a tio n d ’une a rm ee m o n ten eg rin e e ta i t p lu s q u ’ideales, le ro i N icolas n ’a v a it p as m em e essaye de fo rm er u n e a rm ee ju s q u ’a u x d e rn ie re s sem aines de la guerre . L ’ap p a ritio n de ce rta in es u n ite s a u x ca ra c te re s m o n ten eg rin s su r la fro n t de S alon ique, en e te de 1916 d e ja , e t le u r p a rtic ip a tio n ac tiv e d an s les com bats .qui у fu re n t m enes e ta ie n t dues ä l ’in itia tiv e de ce rta in s o ffic ie rs m o n ten eg rin s e t de que lques fa c te u rs non -o ffic ie ls (N. H ajdukov ić) sans au cu n e d irec tiv e dela p a r t du ro i N icolas e t sans au cu n e a ide sü ffisan te e t e fficace de la p a r t d u g o u v ern em en t m o n ten eg rin . Le ro i N icolas co n sid era it ces u n ite s sous le com m andem en t fran g a is e t d an s le vo is inage e t sous l ’in flu en ce de l ’a rm ee se rb e com m e p e rd u es p o u r la re a lisa tio n des in te re ts de sa dy n astie . L es fo rm ations m o n ten eg rin es qu i se tro u v a ie n t ä l ’O uest, ä l ’a b r i des in flu en ces des S erbes de Serbie, d o n n a ien t lieu a u x concep tions e t a u x p ro je ts de n a tu re d iffe ren te . S u iv an t la ligne de n o n -en g ag em en t dans 'la g u e rre des a llies po u r n e p as g asp ille r les fo rces peu nom breuses, la cour m o n ten eg rin e e t ses n o m b re u x ag en ts s ’a ffo rg a ien t d ’em pecher les v o lo n ta ires , s u r to u t ceux q u i v e - n a ie n t de l ’A m erique , ä s’in co rp o re r dans l ’a rm ee serbe. I ls a lla ie n t dans ces e ffo rts -c i si lo in q u ’ils s’a p p liq u a ien t ä tra n s fo rm e r les M o n teneg rin s g roupes d an s les g ran d s cam ps m ilita ire s e t su r les cham p de b a ta ille des B a lk an s en u n e lem en t de d is o rg a n isa tio n e t de d e lab rem en t de l ’a rm e e se rb e d o n t le m o ra l a e te de ja g rav em en t eb ra n le p a r u n e g u e rre tro p p ro longee e t les p e rte s se rieu ses qu i en a v a it resu lte .

Le p a r t i se rb e m e n a it au ssi u n e p o litiq u e e rronee , c a r il s’en te n a i t au p ro g ram m e p a n se rb e de l ’u n io n n a tio n a le qu i a v a it en v u e d ’im p o ser .aux m asses m o n ten eg rin es la d om ina tion de l ’E ta t serbe . J u s q u ’ä la f in de l ’annee 1916, l ’E ta t-m a jo r de l ’a rm ee se rbe n e m en ag e a it p o in t les v o lo n ta ires , c a ril d e s ira it s’a c q u e rir u n c ap ita l m o ra l e t p o litiq u e au p re s des a llies ä l ’a ide de ceux-ci. A pres les succes rem p o rte s d an s les b a ta ille s de l ’au to m n e de 1916, N. P ašić changea de cours e t ad o p ta ce rta in e s m ethodes ap p liq u ees ju sq u e lä p a r le ro i N icolas, c a r les ob jec tifs id en tiq u es im posa it eg a le m en t 1’em ploi des m oyens analogues. D e m em e que les ag en ts m o n ten eg rin s d is su ad a ien t les v o lo n ta ire s qu i v o u la ien t se re n d re s u r le fro n t de S alon ique, le p a r t i serbe , n e s ’in te re s sa n t pas p as a u x v o lo n ta ire s de PA m erique en 1915 e n tra v a it l ’ac tiv ite de son p a r te n a ire m o n ten eg rin e t tä c h a it de g ag n er ä sa p ro p re cause de n o m b reu x v o lo n ta ire s du no u v eau m onde d an s lu tte co n tre l ’in d ependance du M ontenegro . Les ra p p o r ts cau sau x dans le s com ptes de P ašić e ta ien t, d ans le u r essence, de n a tu re doub le fa c ili te r ä l ’a id e du M ontenegro la p rise de possession de ces reg io n s-c i qu i g ra v ita ie n t v e rs ce p ay s ou b ien au x q u e lle s ce lu i-c i p re te n d a it, m ais aussi, ä l ’a ide des h a b ita n ts d e l ’H erzegov ine e t de la reg io n de B oka a in s i q u ’ä l ’a ide des A lbanais , se m p a re r d u p o u v o ir au M ontenegro m em e.

borba između crnogorskog dvora i srpske vlade oko

Documents