Broj 27 / godina XII / April 2012. / ISSN 1452-3272

Ishrana kod osoba sa dijabetesom na dijalizi (II)

Humanitarna izložba – „Ključ za novi život“

Svetski dan bubrega„Doniraj bubreg – produži život“

IMPRESSUM

SAVEZ BUBREŽNIHINVALIDA VOJVODINE

21000 Novi SadBulevar oslobođenja 6-8Tel/faks: 021/6333-866

Žiro račun: 340-2437-88

Za izdavača:Radoslav Jovičić

Glavni i odgovorni urednik:Iris Peregi Kopčanski

Adresa Redakcije:Novi SadBul. oslobođenja 6-8Tel/faks: 021/6333-866

magazin.nefro@gmail.com

Tiraž – 1000 primeraka

Naslovna stranaFoto: Uroš Petrović

Štampa:Štamparija SIMBOL, Petrovaradin

List izlazi četiri puta godišnje i bespla-tan je.Rukopisi i fotografije se ne vraćaju.

List je upisan u registar Ministarstva za pravosuđe i lokalnu samoupravu pod brojem 3144 od 20. avgusta 2001.godine.

Na osnovu mišljenja Ministarstva za Nauku, tehnologiju i razvoj broj413-00-281/2002-01 od19.06.2002. godine.Ovaj časopis je oslobođen plaćanja poreza, jer je „publikacija od poseb-nog interesa za nauku“.

PIB: 100454425

Broj 27 / April 2012. SADRŽAJ:

Sa stručne strane ...„Kako što duže i što bolje živeti na dijalizi“Sa stručne strane ...Ishrana kod osoba sa dijabetesom nadijalizi (II)Sa stručne strane ...Hipertireodizam kod bolesnika nahemodijaliziSa svih strana ...Udruženje bubrežnih invalida - SuboticaSa svih strana ...Humanitarna izložba –„Ključ za novi život“Sa svih strana ...Udruženje bubrežnih invalida – KikindaSa svih strana ...Udruženje bubrežnih invalida –Sremska MitrovicaSa svih strana ...Udruženje bubrežnih invalida – Novi SadSa svih strana ...„Doniraj bubreg – produži život“ –Svetski dan bubregaSa svih strana ...Doručak sa dijaliziranima – Novi SadSa svih strana ...Udruženje bubrežnih invalida –Bačka PalankaEliksirplus za vas ...Svetski dan zdravljaEliksirplus za vas ...Obolenje koštano – zglobnog sistema:Reimatoidni artritisEliksirplus za vas ...Hronični zamorPravo na ...Sa pravne strane

4-5

6-7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18-19

20-21

22-23

APRIL 2012 SA STRUČNE STRANE

3

Uvodna reč

Poštovani prijatelji,Drago mi je da se možemo ponovo družiti preko našeg

časopisa ‘’Nefro’’, a nadam se u mnogo boljem okruženju nego onom koje nas je pratilo tokom 2011. godine.

Pre svega u ime redakcije časopisa da Vam svima pože-lim puno sreće i zdravlja u toku 2012. godine. Problemi sa kojima smo se borili tokom 2011 godine, kada je u pitanju finansijski deo, ove godine su još složeniji, ali se nadamo da će entuzijazam, volja za životom i bolji međuljudski odnosi učiniti da naš Savez postane mnogo stabilniji, čvršći i huma-niji. Nadam se da shvatate o čemu pričamo? Svesni smo neše teške bolesti, materijalne situacije i ‘’krize’’ koja nam stalno visi nad glavom u ime koje nam država stalno sugeriše re-striktivne mere. Pitamo se da li se na dijalizi može primenji-vati restriktivni režim lečenja?

Pošto su naši članovi po prirodi večiti borci i optimisti ubeđeni smo da će u narednom periodu država naći moguć-nosti da nam obezbedi optimalne uslove za lečenje i bolji život. Ovom prilikom želimo da pohvalimo ozbiljan pristup koji je napravljen prilikom sačinjavanja. Nacionalnog pro-grama prevencije, lečenja, unapređenja i kontrole bubrežne insuficijencije i razvoja dijalize u Republici Srbiji do 2020. godine. U ime Saveza podržavamo navedeni program i na-damo se da će njegovom primenom većina identifikovanih problema vezanih za kvalitetnu dijalizu, uslove u dijaliznim centrima, obezbeđivanje svih potrebnih lekova i vitamin-skih preparata koji se koriste tokom dijalize, a i nakon transplantacije, društvo rešiti na zadovoljstvo svih pa-cijenata i države u celini. Ovom prilikom očekujemo da se u narednom periodu razreše i problemi vezani na relaciji država - privatno partnerstvo, kako bi se kvalitet dijalize u privatnim i državnim ustanovama izjednačio, a samim tim napokon zaživeli jedinstveni kriterijumi i standardi na dijalizi. U zadnje 2-3 godine, puno je učinjeno na tehničkom osavremenjavanju di-jaliznih centara, ali je potrebno da se i republički fond zdravstevnog osiguranja kao i njegove filijale primere-nije odnose prema specifičnim problemima vezanim za dijalizu. Svima je poznato da sam dijalizni tretman nije dovoljan već da su za uspešnost lečenja potrebni i kvalitetna organizacija prevoza bolesnika, kvalitetan režim psihofizičke aktivnosti, kvalitetna ishrana uz stručnu pomoć nutricionista, kao i pravilno i jasno edukovanje svih pacijenata primereno intelektualnim sposobnostima svakog pojedinaca. To označava dru-gačiji odnos između zdravstvenog osoblja i pacijenata i taj odnos treba da bude daleko prirodniji i takav da se na dijalizi pacijent oseća kao član jedne velike porodi-ce, jer nema razloga da se takvi odnosi između pacije-nata i zdravstvenog osoblja ne izgrađuju u budućnosti.Što se naših članova tiče u prethodnom periodu ak-tivnosti su se odvijale u granicama finansijskih okvi-ra, a u prvom kvartalu 2012. godine taj problem je još

više izražen. Ove godine suočeni smo sa problemom finansiranja i samog časopisa ‘’Nefro’’, te apelujemo na sve naše članove da svojim ličnim angažovanjem i uče-šćem pomognu u budućnosti da se sadržaj i forma ča-sopisa usavršavaju i kvalitetnije obogaćuju, a nadamo se da ćemo u budućnosti naići i na finansijsku podršku određenog broja donatora na ispunjavanju naše hu-mane misije koja je sadržana u koncepciji i programu samog časopisa ‘’Nefro’’.

Tokom 2012. godine uspeli smo da animiramo pacijente u dijaliznom centru Vrbas da pristupe odr-žavanju osnivačke skupštine i postupku registracije udruženja bubrežnih invalida, te ćemo se kao Savez maksimalno uključiti da do sredine 2012. godine u redove našeg Saveza primimo i novo udruženje iz Vr-basa.

Na osnovu projekta na koji je Savez konkurisao tokom 2011. godine kod Ministarstva rada i socijalne politike uspeli smo da obezbedimo jedan solidan izvor finansijskih sredstava za tehničko opremanje Saveza, te se nadamo da će nakon realizacije projektnih aktiv-nosti i uslovi za rad i komunikaciju Saveza sa ostalim udruženjima i državnim organima postati mnogo kva-litetniji i efikasniji.

Na kraju kao i što smo najavili, obaveštavamo čla-nove, zdravstveno osoblje, saradnike i prijatelje, da je zvanično aktiviran sajt našeg Saveza.

Da bi on postao operativan i da bi u punom smislu reči postao prozor u svet naših nadanja i želja, molimo za saradnju svih naših saradnika, počev od pacijenata, sestara, lekara i svih ljudi dobre volje, koji nam svojim prilogom, pričom i stručnom pomoći mogu biti od ko-risti u budućoj aktivnosti.Posetite sajt www.ns-nefro.org

Zoran MiškovićPredsednik Saveza

Zoran Mišković

SA STRUČNE STRANE NEFRO 27

4

DIJALIZNI REUMATIZAM Pri-mećeno ja da kod nekih pacijenata koji su više od 12 godina na dijali-zi dolazi do nekih manifestacija na zglobovima i oko njih. Dugim istra-živanjima u svetu i kod nas ova po-java se vezala za jedan uzrok: amilo-idoza. Mnogim naučnim radovima omogućeno je da se bar delimično otkrije priroda supstanci koje sači-njavaju te amiloidne naslage, među kojima je i čuveni beta 2 mikroglo-bulin. Poznato je da se ta supstanca, koja se ne eliminiše kod nedostatka bubrežne funkcije, nagomilava na posebnim zonama u organizmu: zone zglobova, tetive i klizna tkiva (sinovije).

Rezultat toga je da nakon više od deset godina dijalize kod pacijenata mogu da se jave različite kompika-cije:- karpalni kanal; sabijanje srednjeg

nerva na prednjem delu šake koji izaziva jake bolove. Na sreću po-stoje razne metode oslobađanja nerva koje daju odlične rezultate,

- sinovijalni napadi velikih zglobova koji dovode do bolnih periartriti-sa, naročito kod ramena, ali i kole-na i kukova,

- geode, prazne šupljine u kosti, u blizini zglobova, koje čine kost lo-mljivom,

- neka oštećenja pršljenova i među-pršljenskih diskusa.

Iako se ove komplikacije javljaju relativno kasno i uprkos činjenici da na veoma različite načine pogađaju dugogodišnje pacijente (kod nekih ima malo tegoba i posle više od dva-deset godina dijalize, a neki su po-gođeni mnogo ranije i mnogo jače), one zabrinjavaju, jer bitno utiču na kvalitet života pacijenata.Na vreme izvršena transplantacija sprečava razvoj ovih komplikacija, tako da o transplantaciji treba raz-mišljati ukoliko je moguća, tokom prvih deset godina lečenja dijali-zom.

Ohrabruju i nove metode dijalize koje se sve više koriste, a to su he-modijafiltracija i hemofiltracija. Ove metode znatno utiču na smanjenje beta 2 mikroglobulina u krvi i sa-mim tim na pojavu amiloidoze.

SVRAB Skoro je konstantan pri kraju bolesti, pre prelaska na dija-lizu i trebalo bi da nestane nakon par meseci dijaliziranja. Uzrok je toksičnost uremičnog seruma, ali i nagomilavanje kalcijum fosfata u porama. Hiperparatireoidizam ta-kođe izaziva jedan poseban svrab u obliku iznenadnih uboda. Naravno postoje i mnogi drugi razlozi: mož-da ste alergični na neke sastojke ma-terijala za dijalizu, možda je u pita-nju alergija na neke od lekova koje uzimate, a na kraju možda patite i od neke bolesti jetre (hepatitis, žuč-ni problemi...)U svakom slučaju, ako vam i posle kvalitetnih dijaliza svrab ne prestaje, obavezno konsultujte vašeg lekara.

PIGMENTACIJA Kod nekih paci-jenata koža poprima neobičnu boju, dobija preplanuli, ponekad i sivkasti izgled, što je posledica nagomilava-nja pigmenata, koje zdravi bubrezi normalno izbacuju. Što je dijaliza kvalitetnija i efikasnija ovaj fenomen će manje biti vidljiv. Takodje, kožom se putem znoja izlučuju toksini koji ne mogu da se luče bubrezima što je uzrok i neprijatnog mirisa. Koža je često ispucala i suva što pogoduje i svrabu. Zato je važno kožu negovati redovnim svakodnevnim kupanjem i mazanjem mlekom za negu kože.

INFEKCIJE Svi vi na sebi imate ugrađen pristup krvnim sudovima. Ukoliko se radi o fistuli, punkturne tačke mogu biti i ulazna vrata za ra-zne klice, a najčešće stafilokoke. Po-gotovo su šant ili kateter sa svojim izlaznim otvorima osetljivi na kon-taminaciju. Širenje ovih klica po or-ganizmu može da izazove generalnu

infekciju koja, ako se blagovremeno i uspešno ne leči, može imati opasne posledice.Dakle, sve neobjašnjive visoke tem-perature, svaka sumnjiva pojava bli-zu punkturne tačke ili otvora katete-ra, moraju da privuku vašu pažnju i moraju biti signalizirane lekaru u centru.Naročito obratite pažnju na aseptič-nost i na čistoću. Brižljiva toaleta, redovna upotreba povidona kojeg ostavite da deluje 3 minuta pre uba-danja, obavezno pranje ruku pre dijalize sredstvima za dezinfekciju, upotreba rukavica i maske neka vam budu prioriteti.

HEPATITIS nenormalan umor, problemi sa varenjem (bezbojna stolica, mućnina, gubljenje apetita) svrab po telu, temperatura su sve znaci koji navode na hepatitis. Na-žalost kod nas se zbog finansijskih problema neredovno sprovodi vak-cinacija protiv hepatitisa B, a usled nedostatka mesta za dijalizu i prepu-nih kapaciteta u centrima (rad u 3 i 4 smene) hepatitis C se sve više širi. Jedino insistiranjem na korišćenju rukavica, pravilnom i redovnom de-zinfekcijom aparata za dijalizu i raz-dvajanjem pozitivnih i negativnih pacijenata širenje ovog neprijatnog virusa se može sprečiti.

INCIDENTI TOKOM DIJALIZE

PAD PRITISKA Tokom dijalize može doći do povremenih pado-va pritiska (hipotenzija), iako se po pravilu to dešava tokom prvih nede-lja lečenja.Hipotenzija se javlja prvo kao osećaj zabrinutosti, bez vidljivog razloga, sa ili bez zevanja i često je praćena sa mučninom ili povraćanjem (tokom povraćanja pritisak može malo da poraste, privremeno, da bi ponovo pao ukoliko se uzrok ne otkloni). Pokušaji da se sedne su praćeni vr-toglavicom i ošamućenošću, okoli-

Incidenti tokom dijalize

KAKO šTO DUžE I šTO BOLJE žIVETINA DIJALIZI

APRIL 2012 SA STRUČNE STRANE

5

na primećuje da ste bledi i da vam je ćelo orošeno znojem. Pritisak je uvek veoma nizak.Uzroci:- ukoliko je do pada pritiska doš-

lo na početku dijalize, znači da je oduzimanje krvi pri punjenju dija-lizatora bilo prebrzo. Ova reakcija se javlja kod mnogih pacijenata na početku programa dijalizira-nja. Može se javiti i kasnije ukoli-ko vam je, na primer, pritisak pre dijalize nenormalno nizak (u tom slučaju bi možda trebali da pove-ćate baznu težinu?) Ako vam se to desi, važno je da ubuduće ne pijete lekove za pritisak pre hemodija-lize. Ukoliko imate taj problem, pokušajte da sprečite pad pritiska puneći sistem i dijalizator sasvim lagano (pumpa na 50) i prekinite punjenje čim krv stigne do dijali-zatora (priključenje na beli dijali-zator).

- ukoliko do pada pritiska dođe po-sle više sati dijalize, najverovatniji uzrok je izabrana prejaka ultrafil-tracija koja vam je odjednom odu-zela previše vode i soli.

- Bolesnici koji donose prekomernu težinu na dijalizu imaju »velike uslove dijalize« tj. veliku ultrafil-traciju koju organizam ne može da podnese i dolazi do kolapsa. Onda se bolesniku da infuzija te na taj način nikad ne može da izgubi vi-šak tečnosti. Ovim bolesnicima se savetuje da u nekoliko narednih dijaliza planiraju skidanje viška tečnosti, svake dijalize po malo, a da pri tome smanje unos tečnosti

izmedju dijaliza. Ako ima uslova, poželjna je i vanredna, dodatna hemodijaliza

- Ima bolesnika koji imaju stalno nizak pritisak na hemodijalizi; nji-hovo lečenje nije lako. Pored op-štih uputstava, kod njih se poku-šava lečenje sa hladnim dijaliznim rastvorom i sa primenom infuzija sa lekovima koji dižu krvni priti-sak. Ovim bolesnicima se ne pre-poručuje da jedu tokom dijalize jer onda krv ide u predeo želuca, a pritisak još više opada.

Tretman je uvek isti:- Brinuti o težini koju donosite na

hemodijalizu (ispod 5% ukupne idealne težine)

- Kontrolisana ultrafiltracija- U vreme pada pritiska obustavite

privremeno ultrafiltraciju,- lezite na ravno, bez jastuka,- ako to nije dovoljno, potrebno je

da primite infuziju od 100 ml fizi-ološkog rastvora.

Ako je pad pritiska prevelik ne-kada je neophodna infuzija sa 250 ml ili više fiziološkog rastvora.Nemojte brinuti, da bi se došlo dov-de, mora se napraviti velika greška sa ultrafiltracijom na početku dijali-ze, ali i pored svega padovi pritiska usled prejake UF se uvek povoljno rešavaju infuzijom slanog rastvora.

PADOVI PRITISKA USLEDSLUČAJNOG KRVARENJAVeoma su retki. Obično je reč o de-fektu na nekom od krvnih ekstra-korporalnih tokova, a u tom slučaju odmah reaguju sigurnosni uređaji

na krvnom toku, pa je u principu gubitak krvi minimalan. Malo fizio-loškog rastvora će lako nadoknaditi tu izgubljenu količinu.Do padova pritiska mogu dovesti i određeni srčani i vaskularni razlozi. To je već problem druge vrste i tu se mora pribeći dodatnim pregledima da bi se odredio problem i našao lek.

TEMPERATURA I GROZNICATreba znati da svi opšti infektivni uzroci (grip, infekcija urinarnog trakta, pneumopatije, hepatitis...) ili lokalni uzroci (upala vaskular-nog pristupa) mogu da budu izvor temperature tokom dijalize. Može se čak reći da dijaliza na neki način pospešuje pojavu temperature u tim slučajevima.Najčešći uzroci su:- ukoliko se groznica i temperatura

pojave na početku tretmana (sat nakon početka dijalize) radi se o zagađenju krvotoka putem piro-genih materija (na pr. prašina) To je dosta retka pojava, uglavnom bezazlena, ali spektakularna. Gro-znica i drhtavica su jake, porast temperature, koja kasni za poja-vom groznice, je veoma značajan. Ne može se puno toga uraditi osim uzimanja paracetamola i eventual-nog isključivanja ukoliko situacija postane previše neprijatna,

- ukoliko se groznica i temperatura javljaju pred kraj dijalize, reč je najčešće o zagađenosti dijalizata. Mikrobi se tokom dijalize razvi-jaju u toplom dijalizatu, i kada su veoma brojni, oslobađaju toksine koji prolaze kroz membranu i iza-zivaju reakciju u organizmu (rizik od prolaska samih mikroba skoro je ravan nuli). Tretman je isti: pa-racetamol i/ili ranije isključenje. Savremeni aparati nove genera-cije imaju kao obavezan deo i tzv dijasejf filter kod koga je potpuno isključena mogućnost zagađenja dijalizata,

- ukoliko je cela slika složenija treba uzeti u obzir i mogućnost infekcije samog organizma i izvršiti detalj-ne preglede krvi da bi se otkrio uzrok i isti otklonio.

Napisao: Nikola GruberNastavak u sledećem broju

SA STRUČNE STRANE NEFRO 27

6

Prihvatljivost jelovnikaISHRANA KOD OSOBA SADIJABETESOM NAHEMODIJALIZI (2)

Da bi jelovnik bio prihvatljiv za bole-snika, on mora biti raznovrstan, usagla-šen sa načinom života, navikama, uku-som, željama i mogućnostima bolesnika. To znači da bolesniku treba pružiti mo-gućnost da dobrim delom sam sastavlja svoj jelovnik, naravno u granicama datih okvira. Da bi se ovo sve moglo uskladiti, a i da bi se pri tome istovremeno preci-zno ispoštovali količina i sastav hrane, mogu da se koriste dijetske preporu-ke Američke dijabetološke asocijacije (ADA), uz izvesne modifikacije zbog bu-brežne bolesti. U ovim tablicama su sve životne namirnice, koje su dozvoljene za ishranu dijabetesnih bolesnika, podelje-ne u sledeće grupe: hleb i zamene, mleko i zamene, povrće (A i B), meso i zamene, voće, masti i zamene, a u svakoj od ovih grupa je spisak pripadajućih namirnica i težina jedne jedinice namirnice izražena u gramima. Prilikom sastavljanja jelov-nika jedna jedinica jedne namirnice se može zameniti jednom jedinicom druge namirnice iz iste grupe. Pored ograniče-nja koja se odnose na dijabetes, uzeta su dodatno u obzir i ona koja se odnose na oštećenu bubrežnu funkciju. Na taj na-čin bolesnik, prema datoj tabeli, može da bira namirnice i da sastavlja sebi jelovnik poštujući za svaki obrok propisani broj jedinica, iz navedenih grupa namirnica, a da pri tome on unosi tačno propisanu količinu i sastav hrane. Tako su usklađe-ni individualne želje i potrebe, što omo-gućava i bolje pridržavanje propisane nutricione terapije.

Na tabelama koje slede prikazan je u glavnim crtama spisak životnih namir-nica po grupama i težina jedne jedinice u gramima.

Primer jednog jelovnika od oko 2200 kcal/dan i sastav pojedinih obroka prika-zani su na tabeli 10.

Prilikom sastavljanja jelovnika treba se pridržavati broja jedinica iz svake gru-pe životnih namirnica, a da bi jelovnik bio što raznovrsniji i prihvatljiviji mogu se u istom obroku kombinovati različite namirnice iz iste grupe, ali uz pridržava-nje navedenog broja jedinica. Npr., ako je za ručak predviđeno 4 jed. hleba ili za-mene, može se uzeti jednostavno 4 jed. hleba (100 g belog hleba) ili 3 jed. hleba +

MLEKO I ZAMENEJedna jedinica sadrži 8 g belančevi-na, 12 gr ugljenih hidrata i 5 g mastinamirnice težina 1 jed. u g

mleko 1,6% m.m 240jogurt ili kiselo mleko 200

Tabela 3.

MAST I ZAMENEJedna jedinica sadrži 5 g masti,(1 kafena kašika)namirnice težina 1 jed. u g

ulje 5dijetalni mar-garin 5

Tabela 4.

HLEB I ZAMENEJedna jedinica sadrži 2 g belančevina, 15 g ugljenih hidratai neznatnu količinu masti.namirnice težina 1 jed. u g namirnice težina 1 jed. u g

hleb crni 30 krompir (kuvani) 100

hleb beli 25 prženi krompir 60

hleb graham 30 pasulj (kuvani) 100

hleb raženi 30 pirinač (kuvani) 100

kuvano testo (ma-karoni, špageti,valjušci...)

100sočivo (kuvano) 40kukuruzne pahu-ljice 25

Napomena: Kalijumom su bogati krompir (naročito prženi), pasulj, sočivo i kukuruz. Fosfora ima mnogo u proizvodima od crnog brašna i integralnih žitarica

Tabela 5.

POVRĆE BTežina 1 jedinice je 100 g. Jedna jedinica sadrži 2 g belančevina,7 g ugljenih hidrata i neznatnu količinu masti.namirnice namirnice

šargarepa zeleni grašak

crni luk rotkvice

rotkva (crna ili bela) cvekla

Tabela 6.

POVRĆE ASadrži neznatne količine belančevina, ugljenih hidrata i masti

namirnice u količini od 1 jedinice (200 g)

špargla boranija paradajz*

keleraba* gljive (pečurke)* blitva*

slatki kupus peršun krastavci

karfiol kelj* praziluk

zelena salata spanać* špargle

celer paprika brokoli*Napomene: Povrće je relativno bogato kalijumom, koji se posebnom pripremom i kuva-njem (“dijaliziranjem”) može delom ukloniti.* Mnogo kalijuma sadrže: spanać, blitva, brokoli, kelj, keleraba, prokelj, pečurke, para-dajz i proizvodi od paradajza. Njihov unos ograničiti (do 100 g), ili izostaviti.Soja i njeni proizvodi sadrže mnogo i kalijuma i fosfata, te nisu ovde navedeni.

Tabela 7.

APRIL 2012 SA STRUČNE STRANE

7

1 jed. zamene za hleb (pirinač ili krompir,...). To se jasnije može videti na navedenom primeru sastavljanja ručka iz gornjeg jelovnika.

Primer sastavljanja ručka iz jelovnika od 2200 kcal/dan - hleb ili zamene 4 jed.: 100 g belog hleba, ili 3 jed. hleba (75 g) + 1 jed. zamene (npr. 100 g kuvanog pirinča)- masnoće 3 jed.: 15 g, ulja, tj. 3 kafene kašike za pripremu jela - voće 1 jed.: jedna manja jabuka, ili narandža, ili mandarina, ili kruška, ....- povrće A 1 jed.: izabrati iz tabele - meso ili zamene 3 jed.: 100 g kuvanog nemasnog mesa, ili 70 g mesa + 50 g mladog, nemasnog sira, ...

Na sličan način se sastavljaju i drugi obroci, poštujući broj jedinica i njihovu teži-nu za svaki obrok.

U kratkom zaključku se može istaći da je nutriciona terapija (dijeta) sastavni deo lečenja osoba sa dijabetesom, koje su na hemodijalizi, da nepridržavanje dijete uma-njuje terapijski uspeh, a da pacijent treba da bude edukovan i kooperabilan i aktivno uključen u sopstveno lečenje da bi ono bilo uspešno.

Tekst pripremio: Prof. dr Pavle Pantelinac

JELOVNIK ZA DIJABETESNE BOLESNIKE KOJI SU NA HEMODIJALIZI(oko 2200 kcal/dan)Grupe broj jedinica po obrocima ukupan br.namirnica doručak užina ručak užina večera užina jedinicahleb ili zamene 3 2 4 2 2 2 15mleko 1 1masnoće 2 1 3 1 1 8voće 1 1 2povrće A 1 1povrće B 1 1meso ili zamene 1 1 3 1 1 7

VOĆEVoće može biti sveže, zamrznuto, kuvano ili konzervisa-no, ali uvek bez dodatka šećera. Jedna jedinica sadrži 10 g ugljenih hidrata, dok je količina belančevina i masti ne-znatna.

namirnice težina 1 jed. u g namirnice težina 1 jed.

u gjabuke 80 kajsije * 100

jabuka pire 100 breskve 100

kruške 75 šljive 100

trešnje 75 smokve sveže* 75

višnje 100 lubenice 175

kupine 150 borovnica 150

maline 150 pomorandže 150

jagode 150 mandarine 150

grožđe* 75 dunja 150Napomena: banane, urme, grejpfrut, ananas, kivi, nar i voćni so-kovi su bogati kalijumom, a sušeno i koštuničavo voće je bogato kalijumom i fosforom, te zato nisu navedeni.* Grožđe ili kajsije ili sveže smokve se mogu uzeti samo jednom dnevno.

Tabela 8.MESO I ZAMENE

Jedna jedinica sadrži 7 g belančevina, 5 g masti i neznatnu količinu ugljenih hidrata.Navedene su težine jedne jedinice nekuvanog mesa (kuva-no je teže za oko 5 grama).

namirnice težina 1 jed. u g namirnice težina 1 jed.

u g

goveđe meso 30 svež kravlji sir 50

teleteće 30 zec, kunić 30

živinsko 30 divljač 30

ćureće 30salame (ćureće, živinske)

50

jagnjeće 30 viršle (pi-leče) 50

ovčije 30 sardine 30**svinjsko (krto) meso 30 celo jaje 1 komad*

nemasna riba 30 belance od 2 jajeta

*Žumance od jajeta je bogato holesterolom.**Sardine su bogate kalijumom i fosfatima.Iznutrice i proizvodi od njih su bogati holesterolom i fosfatima i zato nisu navedeni. Salamureno, sušeno i konzervisano meso ima mnogo soli i fosfata i ne treba ga uzimati.

Tabela 9.

Tabela 10.

SA STRUČNE STRANE NEFRO 27

8

Termin renalna osteodistrofija obuhvata sve kliničke sindrome bole-sti kostiju i poremećene homeostaze kalcijuma, magnezijuma i fosfata koji nastaju u hroničnoj bubrežnoj insufi-cijenciji (HBI). Od momenta uvođenja dijalize i produženja života bolesnika sa uremijom renalna osteodistrofija po-stala je jedna od glavnih komplikacija, koja može da dovede do veoma teških kliničkih posledica kao što su: bol u kostima i mišićima, mišićna slabost, pojava spontanih fraktura, kalcifikaci-ja u pojedinim visceralnim organima i krvnim sudovima, svrab, ulceracije po koži i druge.

Hiperparatireoidizam (HPT) ili po-većana sekrecija paratireoidnog hormo-na (PTH) u uvećanim paratireoidnim žlezdama u HBI nastaje pod uticajem više faktora kao što su: retencija fosfa-ta, smanjeni nivo kalcitriola (1,25-di-hidroksi-vitamina D3), abnormalna funkcija paratireoidnih žlezda, hipokal-cemija i skeletna rezistencija na kalce-mično dejstvo PTH. Retencija fosfata dovodi do smanjene sinteze kalcitriola u bubregu i povećane sekrecije PTH. Bubreg je glavno mesto produkcije kal-citriola i progresijom bolesti bubrežna masa se smanjuje, kao i sposobnost za produkciju ovog važnog metabolita vitamina D. Smanjeni nivo kalcitriola može da vodi ka oslabljenoj apsorpciji kalcijuma, hipokalcemiji i abnormal-noj funkciji paratireoidnih žlezda. Kal-citriol ima direktan efekat na sintezu i sekreciju PTH, kao i na proliferaciju paratireoidnih ćelija, odnosno uvećanje paratireoidne žlezde. Skeletna rezisten-cija na kalcemično dejstvo PTH može da bude važan uzrok hipokalcemije u bolesnika sa HBI.

Hiperparatireoidna kostna bolest karakteriše se povećanom resorpcijom i formiranjem kosti (ubrzanom kos-tnom pregradnjom), kao i progresiv-nim porastom peritrabekularne fibroze, zbog čega je ranije imala naziv fibrozni osteitis. Ovaj tip renalne osteodistrofije može da dovede do znatnog smanjenja

gustine minerala u kostima (Bone Mi-neral Density- BMD) koji se meri me-todom DEXA (Dual X- ray Absorptio-metry). Kod bolesnika na hemodijalizi njena učestalost iznosi oko 40 %.

Generalni ciljevi vođenja renalne osteodistrofije kod bolesnika na dijali-zi su: da se kontroliše sekundarni HPT, da se omogući normalna mineralizacija kostiju, da se koncentracija kalcijuma, fosfata i magnezijuma u krvi održa-vaju blizu normale i da se preveniraju ekstraosealne kalcifikacije. Prema naj-novijim preporukama ciljna vrednost PTH treba da bude u opsegu od 2 – 9 puta iznad gornje granice testa (65 pg/ml). Pojavi povišenih nivoa fosfata u krvi (hiperfosfatemija) kod bolesnika na dijalizi doprinosi uzimanje hrane bogate fosfatima u većoj količini od preporučene (topljeni sirevi, kačkava-lji, klice, mozak, džigerica, mesna koc-ka, riba losos, sušene pečurke lisičara i vrganj, instant krompir pire, kokice, lešnik, badem, susam, suncokret, pi-staći, kikiriki, mlečna čokolada, mar-cipan, mak, instant kafa). Sprečavanje hiperfosfatemije se postiže pravilnom ishranom, uzimanjem lekova-fosfatnih vezivača, kao i redovnim i efikasnim hemodijalizama. U uznapredovaloj uremiji unos fosfata veći od 1000-1200 mg/dan dovodi do hiperfosfatemije. Sa sasvim blagom restrikcijom unosa fos-fata od 800-1000 mg/dan olakšava se kontrola nivoa fosfata u serumu. Glavni cilj terapije fosfatnim vezivačima je da se smanji nivo fosfata u serumu prema normali ili blizu normalnih nivoa. Oni se uzimaju sa hranom i treba da se sa-čeka da prođe 1 sat posle jela da bi se uzeli drugi lekovi. Kod bolesnika na di-jalizi idealno je da se koncentracija fos-fata u serumu održava između 0,8-1,45 mmol/L pre hemodijalize. Kao fosfatni vezivači do sada su se primenjivali alu-minijum-hidroksid, kalcijum-karbonat, magnezijum- karbonat i kalcijum-ace-tat. Zbog apsorpcije i toksičnog dejstva aluminijuma sada se uglavnom koriste kalcijumski i nekalcijumski vezivači

fosfata (sevelamer, Renagel®). Kalci-jum-karbonat se daje u dozi od 4-12g na dan u toku obroka. Rizici i sporedni efekti ove terapije su hiperkalcemija i dijareja. Važno je da se kalcijum-kar-bonat uzima u toku obroka i to u dozi prilagođenoj sadržini fosfata u određe-nom obroku. Pod ovim uslovima manje kalcijuma se apsorbira i rizik od hiper-kalcemije je smanjen. Kalcijum-acetat (Osvaren®) je efikasniji vezivač fosfata od kalcijum-karbonata i približno polo-vina doze kalcijum-acetata je potrebna za vezivanje iste količine fosfata, čime se smanjuje uneta količina elementar-nog kalcijuma. Ranije su se koristile visoke koncentracije kalcijuma u dija-liznoj tečnosti (1,75 mmol/L) da bi se postigao pozitivan balans kalcijuma i u cilju da se inhibira sekrecija PTH. Kada se kao fosfatni vezivači koriste soli kal-cijuma zajedno sa kalcitriolom, hemo-dijaliza sa koncentracijom kalcijuma u dijaliznoj tečnosti od 1,75 mmol/L može da rezultuje pozitivnim balansom kalcijuma, značajnim opterećenjem or-ganizma kalcijumom i pojavom kalcifi-kacija u krvnim sudovima i u visceral-nim organima. Sada se najviše koriste rastvori sa koncentracijom kalcijuma u dijaliznoj tečnosti od 1,5 i 1,25 mmol/L. Adekvatna kontrola hiperparatireoidiz-ma se postiže i ukoliko se rano započne terapija kalcitriolom (Alpha D3®, Rocal-trol®) u dozi od 0,25 -1,0 µg na dan. Me-đutim, kada se razvije teška hiperplazija paratireoidnih žlezdi sa ekstremnim povećanjem nivoa parathormona u se-rumu i kada je veoma teško lekovima da se kontroliše sekundarni HPT, kod ovih bolesnika neophodno je da se uradi operativno odstranjenje uvećanih para-tireoidnih žlezdi- paratireoidektomija.

Piše: Dr sci. med. Vasilije Tomanoski

Specijalna bolnica za hemodijalizu Fresenius Medical Care,Org. Jed. Novi Sad

HIPERPARATIREOIDIZAMKOD BOLESNIKA NA HEMODIJALIZI

APRIL 2012

9

SA SVIH STRANA

Udruženje bubrežnih invalida Subotica

PROGRAMSKA AKTIVNOST U OKVIRU PROJEKTA „UDAHNI NOVI žIVOT“

U decembru mesecu, u Banji Kanjiža, ispred Udruženja bubrežnih invali-da Subotice, održano je predavanje, tačnije predviđena programska aktivnost u okviru projekta „Udahni novi život“. Skup je otvorio predsednik Udruženja Zo-ran Mišković pozdravivši sve predavače, članove, saradnike i goste.

U prvom delu navedenog projekta u toku 2011. godine održan je niz mani-festacija na Zobnatici – predavanja, sportska takmičenja i dr. Drugi deo projekta sproveden je na Paliću, na nivou Pokrajine, dok je ova aktivnost predviđena za kraj 2011. godine, kao završna, ali ujedno i kao početak novih aktivnosti za 2012. Cilj ovog projekta, kako je istakao gospodin Mišković je, da svu rodbinu, pozna-nike, ali i same pacijente pozove da sed što masovnije uključe u program tran-splantacije i donorstvo, kako bi olakšali svima koji se nalaze na programu dijalize.

Takođe, osnova samog projekta se bazirala, a tako će biti i u buduće, na pro-gramskim aktivnostima vezanim za edukaciju samih pacijenata. Ovom proble-matikom se bavi i časopis Saveza bubrežnih invalida Vojvodine „Nefro“, koji izlazi kvartalno i koji je posvećen temama i odgovorima samih članova – ishrana osoba na dijalizi, sve o transplantacijama, novonastalim aktuelnim problemima i pro-gramskom sadržaju samih Udruženja.

-Na ovaj način pokušavamo da damo našu podršku i ujedno da skrenemo pažnju na probleme koji su vezani za dijalizu, na teritoriji cele Vojvodine, ali i Srbije – naveo je Zoran Mišković.

Na samom predavanju, prisutni su imali priliku da pogledaju kratak film o transplantaciji dece, koji je pored emotivnog, prevashodno imao edukativni ka-rakter. Reč je o transplantaciji kao jednoj akciji, koja u Srbiji treba da se sprovede do ciljnog broja, a koji iznosi oko dva miliona građana. Jer, kad postoji dva milio-na donora u zemlji, tek tada se može reći da je ova kampanja napravila prvi korak ka pravom putu, putu transplantacije.

-U prethodnoj godini uspostavljena je i sardanja sa VMA u Beogradu, gde su stručnjaci iz ove institucije raspoloženi da posete naše članove i održe predavanje, vezano za probleme pacijenata na dijalizi i samu transplantaciju, što je u planu u programskim aktivnostima za 2012.godinu – istakao je predsednik Mišković. Sa-moj programskoj aktivnosti su pored članova prisustvovali i predstavnici Udru-ženja transplantiranih Vojvodine „Pan transplant“, a svečanom skupu se, dajući svesrdnu podršku, obratio i predsednik ovog Udruženja, gospodin Marinko Di-vjak.

I.P.K.

NEFRO 27

10

SA SVIH STRANA

Po drugi put je Savez bubrežnih invalida Vojvodine organizovao izložbu posvećenu Međunarod-nom danu invalida, u decembru mesecu 2011.godine, u Novom Sadu. Radove su za izložbu donirali umetnici iz udruženja LIKUMNS kao i članovi ART klinike. Aukciju je vodila aukcijska kuća Srbinov-ski, a sav prihod koji je sakupljen od prodaje je usmeren na promo-ciju transplantacije i donorstva or-gana što je jedan od programskih ciljeva Saveza. Samu manifestaciju uveličao je inkluzivni hor „Ison“.

Savez bubrežnih invalida Voj-vodine podržava akcije: „Šansa za novi život“ i „Produži život“. U svom članstvu okuplja sedam op-štinskih organizacija sa teritorije Vojvodine. Navedene organizacije osnovane su u gradima u kojima postoje centri za hemodijalizu.

Osobe na hemodijalizi su u grupi najtežih kategorije invalida i tri puta nedeljno su vezani za apa-rat koji im znači život. Zbog toga je stalna borba za bolje zdravstve-no stanje i samo iščekivanje poziva za transplantaciju mnogima način života.

Iris Peregi Kopčanski

Humanitarna izložba

KLJUČ ZA NOVI žIVOTSavez bubrežnih invalida Vojvodine podržava akcije: „Šansa za novi život“ i „Produži život“

APRIL 2012

11

SA SVIH STRANA

Udruženje bubrežnih invalida Kikinde

NEFRO 27

12

Ovlašćeni predstavnik Saveza bu-brežnih invalida Vojvodine Odadžić Borivoj sa delegatima iz Udruženja dijaliziranih i transplantiranih bu-brežnih invalida Novi Sad, Krklec Vladimir i Seleši Šandor, dana 1. mar-ta bili su u poseti gradskoj bolnici Sremske Mitrovice, odeljenju hemo-dijalize. Tom pilkom dali su podršku novoosnovanom Udruženju bubrež-nih bolesnika Sremska Mitrovica, čiji je predsednik, bio organizator edukativnog predavanja pacijentima na dijalizi. Predavač, je bila načelnica za dijalizu Prof. dr Ana Cvetičanin. Tema predavanja bila je, odnos vred-nosti kalcijuma i fosfora kod pacijena-ta na dijalizi. Broj učesnika, od strane pacijenata na dijalizi bio je više nego očekivan i kretao se oko 40. Ciljnoj grupi na veoma prilagođenom “jezi-ku” predočena je uloga i značaj odno-sa kalcijuma i fosfora, terapije, ishra-ne i ostale problematike sa kojom se susreću na dijalizi. Pacijenti su bili u prilici da postavljaju pitanja o svemu, što je vezano za njihovu bolest.Načelnica dijalize Ana Cvetičanin u razgovoru sa gostima iz Novog Sada iznela je i kratak istorijat postojanja odeljenja dijalize: “Odeljenje dija-liza je izgrađeno od strane Vojno Medicinske Akademije Beograda i finansijskih sredstava gradske bol-nice u vreme ratnih dešavanja 2001. godine i kao takvo strateški je dobro osmišljeno da funkcioniše i u ratnim uslovima. Centar ima u funkciji tride-set jedan aparat za dijalizu, koji su na raspolaganju trenutnom broju od 170 pacijenata. U tri smene se sprovode dijalize od ponedeljka do subote i pa-cijentima je pružena sva adekvatna medicinska nega, što u prilog tome govori i podatak da je mortalitet na godišnjem nivou do 12%, što je ispod evropskog nivoa od 25%.Na kraju srdačnog susreta i opuštenoj

atmosferi sa novosadskim gostima dr Ana je navela i “moto” jednog od pacije-nata, sa obzirom na strogo ograničen unos tečnosti od ½ litra dnevno. “Bolje deci vina nego bokal vode”

Borivoj Odadžić, predsednikUdruženja dijaliziranih i transplantiranih bubrežnih invalida Novi Sad

Udruženje bubrežnih bolesnika Sr. Mitrovica

BOLJE DECI VINA NEGO BOKAL VODENačelnica dijalize Ana Cvetičanin u razgovoru sa gostima iz Novog Sadaiznela je kratak istorijat postojanja odeljenja dijalize.

SA SVIH STRANA

APRIL 2012

13

Jedna od mnogobrojnih hu-manitarnih aktivnosti kojom se bavi Udruženje dijaliziranih i transplantiranih bubrežnih in-valida Novi Sad je i “Obeleža-vanje svedskog dana bubrega”, koja je održana dana 28. marta 2012. godine na Spens-u. Ak-ciju udruženja podržao je: Cr-veni Krst Novog Sada, donor-ska mreža vojvodine Kliničkog Centra Novi Sad, novosadska

Televizija, izdavačka novinska kuća “DNEVNIK”, fabrika vode i sokova “MINAQUA”.U okviru promocije svedskog dana bubrega novosadsko udruženje bubrežnih invalida, sprovela je i Anketu, uz pomoć studenata –volontera Crvenog Krsta Novog Sada, nad građa-nima Novog Sada (156 anketi-ranih), o poznavanju i značaju doniranja organa, koja će po tom poslužiti elaboratu novo-sadskom udruženju, u istraži-vačko-naučno-statističke svrhe.

Među mnogobrojnim zainte-resovanim prolaznicima deljen

je i Promo – Material udruže-nja: flajeri, bedževi, notesi a tom pillikom potpisan je izvestan broj donorskih kartica. Tokom večeri na novosadskoj televi-ziji u u okviru emisije “Novo-sadsko Popodne”, predstavnici udruženja imali su prilike da u programu “uživo”, široj javnosti predoče probleme pacijenata na dijalizi kao i značaj transplacije organa.

Borivoj Odadžić, predsednik

“OBELEžAVANJE SVEDSKOG DANA BUBREGA”

SA SVIH STRANA

NEFRO 27

14

U našoj zemlji se zbog bolesti bu-brega lekaru opšte medicine obrati u proseku kodišnje oko 22.000 osoba, dok se bolnički leči oko 15.000 lju-di. Od ove bolesti u Srbiji godišnje umre približno 1.650 osoba.

Bolesti bubrega moguće je na vre-me dijagnostikovati. Pregledom uzor-ka mokraće, krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti. Osam zlatnih pravila za sma-njenje rizika za razvoj bolesti bubrega su: Budite fiziki aktivni; Redovno kon-trolišite nivo šećera u krvi; Kontroliši-te krvni pritisak; Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu; Uzimajte dovoljno količine tečnosti; Prestanite da pušite; Ne uzimajte le-kove koji nisu propisani receptima; Redovno kontrolišite bubrege ukoliko imate jedan ili više faktora rizike

Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog druš-tva za nefrologiju i Internacionalnog Udruženja Fondacija za bubreg, u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006.godine obeležava se svakog dru-gog četvrtka u martu mesecu. Cilj je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u odr-žavanju života i upoznavanje javnosti

da su bolesti bubrega česte, opasne i izlečive.

PREVENCIJAI RANO OTKRIVANJE

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega je „Doniraj bubreg – produži život“. Ovaj slogan otvara dva aspekta ovogodišnjeg obeležavanja: prevenciju i rano otkrivanje bubrež-nih bolesti, kao i zaveštanje organa.

Povodom obeležavanja Svetskog dana bubrega u Subotici je organizo-vana 06. marta konferencija za novi-nare, ispred Doma zdravlja Subotica, Zavoda za javno zdravlje Subotica – centar za promociju zdravlja, Udru-ženja bubrežnih invalida Subotica i Saveza bubrežnih invalida Vojvodine.

U VIŠE OD STO ZEMALJAŠIROM SVETA

O ovoj veoma važnoj temi govorili su: g-đa Marija Biači ispred Gradske uprave – sektora za promociju zdrav-lja, dr Zorica V. Dragaš, ispred ZJZS – centra za promociju zdravlja, dr Kornelija Jakšić Horvat, ispred Doma

Svetski dan bubrega – 08.03.2012.

„DONIRAJ BUBREG – PRODUžI žIVOT“

zdravlja Subotica – službe za hitnu medicinsku pomoć. O mestu i ulozi Crvenog krsta u obeležavanju svet-skog dana bubrega govorio je g-din Šebek Žolt, dok je osnovne probleme osoba na hemodijalizi izneo g-din Zo-ran Mišković, predsednik Udruženja bubrežnih invalida Subotica i ujedno i predsednik Saveza bubrežnih invalida Vojvodine.

Na ovaj način još jednom je ista-knuto da se u našoj zemlji, zbog bo-lesti bubrega lekaru opšte medicine obrati u proseku kodišnje oko 22.000 osoba, dok se bolnički leči oko 15.000 ljudi. Od ove bolesti u Srbiji godišnje umre približno 1.650 osoba.

I.P.K

SA SVIH STRANA

APRIL 2012

15

Ideja da se organizuje “Doručak sa dijaliziranima” upravo treba da pokaže kakav je jedan od obroka oso-ba na hemodijalizi.

Svetski dan bubrega o beležava se na inicijativu Međunarodnog druš-tva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja fondacija za bubreg u više od sto zemalja sveta, a cilj je podizanje svesti o važnosti bubrega i transplan-tacije, jer ovi organi i njihova funkcija imaju ključnu ulogu u održavanju ži-vota.

Povodom Svetskog dana bubrega organizovan je 07. aprila “Doručak sa dijaliziranim pacijentima” u Muvie

clubu (Trg Marije Trandafil 6), u No-vom Sadu. Nosioci organizacije bili su Klinički centar Vojvodine u saradnji sa Savezom bubrežnih invalida Vojvodi-ne.

Ideja da se organizuje “Doručak sa dijaliziranima” upravo treba da poka-že kakav je jedan od obroka osoba na hemodijalizi. Kroz ovu akciju želimo da zainteresujemo i informišemo, ot-klonimo zablude i nejasnoće, vezane za transplantaciju i donaciju organa, a samim tim i navedemo širu javnost da razmisle o sopstvenom stavu prema transplantaciji i donaciji organa i po-kažemo da je poklanjanje života drugoj osobi, najviši odraz humanosti, pleme-nitosti, nesebičnosti i solidarnosti, stoji u saopštenju Kliničkog centra. Akciji je prisustvovao član Gradskog veća za zdravstvo, prof. dr Aleksandar Kiralj.- U Srbiji u ovom momentu 738 ljudi čeka na novi bubreg, a godišnje se ura-di tek 50 transplatacija. Ne možemo da budemo zadovoljni tim brojkama i bu-dući da imamo odlične hirurge i dobre uslove, apelujem na sve naše sugrađane da se uključe u akciju i potpišu donor-ske kartice, kako bi ovim pacijentima obezbedili kvalitetniji život - izjavio je dr Kiralj- Ovom akcijom želimo da prikažemo

kako žive osobe na hemodijalizi, i šta im potencijalno znači transplatacija. U Vojvodini 1200 ljudi ide na dijalizu, a sve veći broj dece i mladih ljudi se nalazi na listama za transplataciju, ali to nije jedini problem ovih pacijenata. Pored odlaska na dijalizu, veoma važ-nu ulogu u životu ovih pacijenata ima ishrana, koja ukoliko nije sdekvatno pripremljena može izazvati samo pro-bleme. Neophodno je ograničiti unos soli i tečnosti i izbegavati kivi, bana-nu, suvo voće i povrće, pasulj i ostale namirnice koje sadrže kalijum i fosfor. – istakao je Radoslav Jovičić, sekretar Saveza bubrežnih invalida Vojvodine.-Naš cilj je da zainteresujemo i infor-mišemo, otklonimo zablude i nejasno-će vezane za transplataciju i donaciju organa, a samim tim i navedemo širu javnost da razmisle o sopstvenom sta-vu prema transplataciji i donaciji orga-na i pokažemo da je poklanjanje života drugoj osobi, najviši oblik humanosti i solidarnosti-izjavila je dr Jelica Alar-gić, koordinator projekta promocije Transplatacija i donacija organa.

Savez bubrežnih invalida Vojvodine

OBELEžEN SVETSKI DAN BUBREGAU NOVOM SADU

SA SVIH STRANA

NEFRO 27

16

Povodom Svetskog dana bubrega, članovi Udruženja bubrežnih bolesni-ka iz Bačke Palanke održali su radni sastanak u prostorijama Udruženja. Sastanak je održan 10.03.2011 u 17 časova. Pored svojih redovnih članova ovom sastanku su se pridružili doktor-ka i glavna medecinska sestra dijalize u Bačkoj Palanci. Članovi Udruženja transplantiranih Pan transplant bili su takođe gosti na ovom skromnom obe-ležavanju važnog datuma za sve člano-ve. Osim predavanja doktorke jadran-ke Uzelac, pacijenti su se sa doktorkom posavetovali i o svojim tekućim zdrav-stvenim problemima sa kojima se sva-kodnevno susreću, a vezani za samu dijalizu. Na kraju se cela manifestacija završila jednim lepim druženjem uz skromnu zakusku.

Udruženje bubrežnih invalidaBačka Palanka

Svetski dan bubrega

OBELEžAVANJE JUBILEJA

SA SVIH STRANA

APRIL 2012

17

Over the past century life expectancy has increased dramatically and the world will soon have more older people than children. Ageing populations occur everywhere, but less-developed countries are witnessing the fastest change. This social transformation represents both challenges and opportunities. In particular, countries may only have a single generation to prepare their health and social systems for an ageing world.

Tema Svetskog Dana zdravlja 2012.: starenje stanovništvaSvetska zdravstvena organizacija (SZO) je objavila da će naredni Svetski dan zdravlja, koji će biti obeležen 7. aprila 2012. godine, biti posvećen starenju sta-novništva i zdravlju.Iako ta pojava pokazuje da se zdravlje ljudi poboljšava u svim delovima sveta, zdravstveni radnici moraju da se pripreme i za razne prepreke koje ona sa sobom nosi. U SZO, između ostalog, smatraju i da zdravstveni radnici moraju, pre svega, da nauče da sprečavaju i leče sve hronične bolesti vezane za starenje, ali i da pru-žaju odgovarajuću zdravstvenu negu starijim osobama.Starenje stanovništva dešava se svuda, ali su manje razvijene zemalje svedoci naj-bržih promena. Ova društvena transformacija produženja životnog veka čoveka predstavlja i izazov i šansu za prihvatanje te činjenice i pružanja adekvatnih, za-dovoljavajućih uslova života starijim ljudima. Posebno treba istaći činjenicu da mnoge države mogu imati samo jednu generaciju sposobnu da stvori odgovara-juće zdravstvene i socijalne sisteme za starenje stanovništva.

Svetski dan zdravlja - World Health Day 2012

AGEING AND HEALTH

ELIKSIRPLUS ZA VAS ...

NEFRO 27

18

Oboljenja koštano - zglobnog sistema: Reumatoidni artritis

BOLEST NA KOJU TREBA MISLITI

Artritis predstavlja upala zgloba, a u zavi-snosti od toga šta je izaziva razlikujemo više vrsta artritisa. Kada je uzročnik poznat (na primer neka bakterijska infekcija) govori-mo o septičkom tj. infekcijskom artritisu - koji se leči antibioticima; ili, upalu zgloba može izazvati nakupljanje kristala mokrać-ne kiseline u zglobnim strukturama i tada govorimo o gihtu (Arthritis urica) - koji se takođe uspešno leči. Međutim, potpuno drugu grupu čine artritisi u čijoj osnovi je poremećaj imunološkog odgovora - odno-sno autoimunost. Nije poznato šta izaziva ovaj poremećaj, pa se ovi artritisi nazivaju idiopatski artritisi. Tu spadaju: reumatoidni artritis (RA), zatim psorijazni artritis, kao i artritisi koji se javljaju u okviru Rajterovog sindroma ili ankilozantnog spondilitisa. Treba reći da se artritisi mogu pojaviti i u okviru drugih autoimunih bolesti kao što je na primer sistemski eritemski lupusa (SEL).Reumatoidni artritis je bolest koju je teš-ko ukratko definisati zbog varijabilnog kliničkog ispoljavanja, promenljivog toka bolesti i nepredvidive prognoze. Ukratko - to je hronična upala zglobova nepoznatog uzroka. Zapaljenski proces najpre zahvata unutrašnju zglobnu ovojnicu (sinoviju), a zatim se postepeno širi na ostale delove zgloba; klinički se ispoljava bolom, oto-kom, jutarnjom ukočenošću i postepenim oštećenjem funkcije zgloba. Kod skoro svih bolesnika, nakon izvesnog vremena, pojav-ljuju se oštećenja (erozije) na koštanim de-lovima zgloba i deformiteti sa manjim ili većim stepenom onesposobljenosti za rad, pa i uobičajenih svakodnevnih aktivnosti.Tok bolesti je promenljiv, razlikuje se od bo-lesnika do bolesnika. Najčešće se simptomi i znaci bolesti (bol, otok i jutarnja ukoče-nost) razvijaju postepeno (tokom nekoliko nedelja), simetričnim zahvatanjem sitnih zglobova šaka i stopala. Ovo je tipičan, ali samo jedan od nekoliko mogućih načina početka bolesti. Dešava se, mada retko, da bolest počne bolom u samo jednom veli-kom zglobu (npr. kolenu). Ponekad je po-četak bolesti brz, kada se bolest potpuno ispolji za nekoliko dana. Tada je realno oče-kivati agresivniji tok i bržu pojavu erozija na koštanim delovima zgloba.Kojom će brzinom bolest napredovati i na koji će se način proširiti teško je sa sigur-nošću tvrditi. Zna se da genetski faktori i faktori spoljašnje sredine kontrolišu način ispoljavanja, širenja i stepen zapaljenskog odgovora kod svakog pojedinca.Postoje neki pokazatelji koji pomažu re-umatologu da proceni tok bolesti, što mu omogućava da izdvoji bolesnike koji su u

riziku za teži oblik bolesti, radi praćenja i boljeg lečenja. Laboratorijski parametri upale kao što su sedimentacija (SE) I C re-aktivni protein (CRP), mogu biti povišeni znatno pre pojave prvih simptoma. Kada su značajno povišeni, pokazatelji su veće upa-le i rizika za brža i veća zglobna oštećenja. Poznato je da većina obolelih od RA ima povišen reumatskii faktor u krvi (Rh +). Prisustvo ili odsustvo reumatskog faktora se takođe uzima u razmatranje prilikom procene ozbiljnosti bolesti, a Rh faktor je i jedan od kriterijuma za ostavljanje dija-gnoze RA. Međutim, treba naglasiti da ne-gativan reumatski factor (Rh-) ne isključuje bolest jer se u krvi manjeg broja obolelih on i ne pronalazi. Za bolesnike koji su Rh negativni (Rh-), a ispunjavaju ostale krite-rijume za dijagnozu RA, kažemo da boluju od seronegativnog reumatoidnog artritisa. Oni imaju nešto bolju prognozu, mada je nezahvalno iznositi bilo kakve tvrdnje, jer je u pitanju bolest autoimune prirode, ne-predvidivog toka.

Teškoće ranog otkrivanja bolestiRano prepoznati bolesti je veomo važno kako bi se blagovremeno započelo lečenje – odnosno, zaustavilo ili usporilo njeno na-predovanje. Na žalost, još uvek veliki broj bolesnika dolazi na pregled u odmaklom stadijumu, sa uznapredovalim oštećenjem zglobova, deformitetima i invaliditetom. Prepoznati reumatoidni artritis nije teško u odmaklom stadijumu, kad se razviju de-formiteti tipični za RA. Problem je prepo-znati bolest rano, na samom početku, dok klinička slika nije potpuno razvijena ili nema dovoljno kriterijuma za sigurnu di-jagnozu. Naročito je dijagnostika otežana kada bolest počne atipično, na primer - za-hvatanjem jednog velikog zgloba, a uz to je osoba Rh -.Neki razlozi kašnjenja u dijagnostici su objektivni. Činjenica je da se reumatoidni arthritis u samom početku ispoljava na na-čin koji je sličan “običnoj reumi“, takozva-nim artrozama, i da RTG snimak u samom početku nije od velike koristi jer se koštane erozije ne javljaju u isto vreme kad i prve tegobe. Kada RTG snimak pokaže zglobna oštećenja (erozije, ciste itd.), to onda više nije rana dijagnoza.Artritis, odnosno sinovitis, jeste glavna kli-nička manifestacija RA, međutim, bolest od samog početka prate simptomi i znaci koji govore da je reč o zapaljenskoj bolesti čitavog organizma sa elementima poreme-ćaja imunološkog odgovora. Ponekad, ali na sreću retko, ovu bolest prate i ozbiljnije manifestacije kao što su - vaskulitisi (upala sitnijih ili krupnijih krvnih sudova), pleu-ritis (upala plućne maramice), perikarditis (upala srčane ovojnice), itd. Ove, vanzglob-

ne manifestacije mogu se pojaviti u bilo kom poriodu tokom dugog trajanja bolesti, pa čak i pre nastanka zglobnih tegoba, što stvara dodatni dijagnostički problem.Zato, kod svake sumnje na reumatoidni arthritis, bolje reći, kod nejasnog bola u zglobu, važno je konsultovati reumatologa, jer RF pozitivnost ne garantuje prisustvo bolesti, niti RF negativnost garantovano is-ključuje bolest.

Da bi se dijagnostika ubrzala, lekarima pomažu jasno definisani dijagnostički kri-terijumi koje je donelo društvo američkih i evropskih reumatologa. Kriterijumi koji pomažu da pacijent na vreme bude upu-ćen lekaru specijalisti su: otečenost više od tri zgloba, bolna osetljivost zglobova šake, oslabljen stisak ruke i jutarnja ukočenost koja traje više od 30 minuta. Treba znati da znatno pre pojave simptoma bolesti posto-je laboratorijski pokazatelji koji ukazuju na zapaljenje (nivo CRP, SE- i td).Nijedan laboratorijski nalaz niti aparat, ma koliko bio savremen, ne postavlja di-jagnozu RA. Konačnu dijagnozu postavlja lekar, pre svega reumatolog, razmatrajući jasno definisane kriterijume koji uzimaju u obzir i laboratorijske nalaze.

Kako nastaje reumatoidni artritisJoš uvek se ne zna tačan uzrok nastanka bo-lesti. Zna se da iz nekih razloga imunološ-ki sistem (odbrambeni sistem organizma) gubi kontrolu i počinje nekontrolisano da stvara proinflamacijske citokine i druge ma-terije koje podstiču i održavaju zapaljen-sku reakciju. Pretpostavke su da pokretači mogu biti faktori iz spoljašnje sredine, kao na primer - infekcija, stres i pušenje. Isto tako se pretpostavlja da je pokretač razli-čit za različite bolesnike. Bolest se ispoljava kada se udruže nasledna sklonost i spoljaš-nji uticaji. To ne znači da deca roditelja sa reumatoidnim artritisom imaju značajno veći rizik da obole od iste bolesti, jer - da bi se bolest ispoljila, pored genetike, potrebno je sadejstvo više različitih faktora.

Koliko je reumatoidni artritis teška bolestPrema podacima Svetske Zdravstvene Or-ganizacije (SZO) smatra se da oko 0,5- 1 odsto ukupnog stanovništva ima RA. Pro-cenjuje se da u Srbiji ima oko 35.000 obo-lelih. Ova bolest češće pogađa žene nego muškarce. Bolovi su uglavnom izraženi to-kom mirovanja i noću. S obzirom na to da se radi o progresivnoj bolesti, u roku od 10 godina od postavljanja dijagnoze preko 50 odsto bolesnika postaje nesposobno za rad, pa čak i za obavljanje uobičajenih dnevnih aktivnosti.Reumatoidni arthritis nije akutno obolje-nje koje u kratkom vremenskom periodu odnosi život. Ozbiljnost mu daje hronični bol koji bolesnik oseća, progresivan tok i

ELIKSIRPLUS ZA VAS ...

APRIL 2012

19

deformiteti koji ponekad znatno umanjuju radnu sposobnost i sposobnost za svakod-nevne aktivnosti. Krajnji rezultat može biti socijalna i finansijska zavisnost bolesnika od drugih osoba i skraćenje životnog veka.Takođe, brojni naučni radovi potvrđuju uti-caj hroničnog zapaljenja (koje je karakteri-stika RA), na pojavu ateroskleroze, koja je vodeći uzrok smrtnosti u svetu zbog kardi-ovaskularnog rizika. Zato je opravdano reći da je RA teška bolest.

Da li se i kako bolest može sprečiti ili us-poriti njeno napredovanjeDanas se mnogo govori o značaju preven-cije brojnih teških oboljenja. Kada je uzroč-nik nastanka bolesti nepoznat, teško je da-vati savete kako se zaštititi, tj. Kako sprečiti nastanak bolesti. U ovom trenutku nema leka koji bi mogli uzimati preventivno, niti promene stila života koja bi sa sigurnošću sprečila nastanak RA. Sve preventivne mere koje se savetuju za unapređenje opšteg zdravlja mogu biti od koristi i za prevenciju RA. Kada naučnici otkriju kako i zašto se pogrešno aktivira imunski sistem, bićemo bliže otkriću kako da sprečimo nastanak ove bolesti.Ipak, postoje određeni saveti koji pomažu da oboleli od RA na kvalitetniji način kon-trolišu svoju bolest:- Odmor i fizička aktivnost - Ako imate re-umatoidni artritis (RA), važno je da nađete ravnotežu između odmora i fizičke aktiv-nosti. U akutnoj fazi reumatoidnog artri-tisa potrebno je više odmora dok je fizička aktivnost korisna u remisiji (kada je bolest neaktivna). Odmor pomaže da se smanje upale zglobova, bol i umor. Vežbanje je važno da bi mišići ostali jaki, a zglobovi očuvali pokretljivost. Ono može doprineti boljem snu i održanju pozitivnog stava pre-ma bolesti.- Naučite da “slušate” svoje telo - prekinite svaku aktivnost koja izaziva bol.- Zaštitite svoje zglobove - zamenite teške poslove lakšim i ubacite pauze za odmor u svoje dnevne aktivnosti.Koristite predmete napravljene posebno za obolele od artritisa kao što su otvarači za tegle ili šolje sa širokim drškama. Koristite kolica kad nosite teške stvari i stolice sa rav-nim naslonima i visokim sedištem i naslo-nima za ruke koji će vam pomoći da lakše ustanete iz sedećeg položaja.Kod nekih osoba kratkotrajno korišćenje udlaga za imobilizaciju oko bolnih zglobo-va smanjuje bol i otoke jer pridržava zglo-bove i tako ih odmara.- Kontrolišite stres. Osobe sa RA suočavaju se sa stalnim emocionalnim i fizičkim iza-zovima. S obzirom da i stres utiče na koli-činu bola koju osoba oseća, važno je držati pod kontrolom sve ono što izaziva stres.

Ukoliko naučite da se opustite i izborite sa stresom, to će sigurno doprineti osećaju da svoj reumatoidni artritis držite pod kontro-lom. Isprobajte vežbe dubokog disanja, slu-šajte muziku za opuštanje ili zamislite nešto što vam prija kao što je sedenje na obali jezera ili ležanje na plaži. Fizička aktivnost i dobra komunikacija sa bliskim osobama, pozitivnim ljudima kao i sa timom koji vas leči, takođe pomaže u smanjenju stresa.- Promenite ishranu. Unesite u ishranu više sirovih semenki kao što su semenke bundeve ili lana kao i masnu ribu poput lososa ili sardina; ove namirnice sadrže zdrave omega 3 masne kiseline koje sma-njuju upalu zglobova. Povećajte unos svežeg voća i povrća; jedite više mahunarki (pasulj, grašak); smanjite unos hrane bogate živo-tinjskim mastima, a naročito masnog mesa (govedina, svinjetina) i punomasnih mleč-nih proizvoda.

Terapija reumatoidnog artritisaOčigledno je da RA predstavlja značajno opterećenje za obolelog, njegovu porodicu i društvo u celini. Promene koje nastanu na zglobovima tokom bolesti su nepovratne (ireverzibilne ), a dokazano je da one, kod većine bolesnika, najbrže napreduju u prve dve godine bolesti. Zbog toga je važno što pre prepoznati bolest i “agresivno” je lečiti.Što se tiče lečenja, postoje četiri različite grupe lekova koji se uobičajeno koriste u terapiji reumatoidnog artritisa:- nesteroidni antinflamatorni lekovi su ši-roko korišćena grupa lekova u koju spadaju mnogi, svima dobro poznati lekovi, koji se koriste za suzbijanbje bola različitog pore-kla pa i reumatoidnog artritisa. Svi se oni biraju individualno tako da budu dovoljno efikasni sa najmanje neželjenih reakcija na lek.- glukokortikoidi, koji se daju u manjim dozama za“premošćavanje“ u cilju ublaža-vanja tegoba, dok specifični lekovi (bolest modifikujući lekovi) ne ispolje svoje delo-vanje;- bolest modifikujući lekovi (nebiološki BML), su grupa lekova koji mogu da pro-mene tok bolesti – da je uspore, ili da bolest uvedu u stanje remisije (stanja u kojem je bolest potpuno neaktivna).- biološki lekovi su napravili pravu revo-luciju u načinu lečenja RA. Oni se u svetu koriste više od 10 godina za lečenje ove bolesti. Kod nas su u upotrebi poslednjih nekoliko godina.Biološki lekovi su takođe bolest - modifi-kujući lekovi (BML) sa potpuno drugačijim mehanizmom delovanja. Oni modifikuju bolest na drugačiji način od nebioloških – hemijskih BML. Nastali su zahvaljujući savremenim naučnim dostignućima, ge-netskom-inženjeringu i kada su rasvetljeni

procesi (mehanizmi) nastanka i održava-nja zapaljenskog procesa u poremećenom imunološkom odgovoru, koji se nalazi u samoj osnovi reumatoidnog artritisa. Ovi lekovi imaju za cilj, da modifikuju dej-stvo pojedinih ćelija i bioloških produkata (molekula,citokina), koji se oslobađaju to-kom promenjenog imunološkog odgovora. Ćelije imunološkog sistema (T-limfociti, B-limfociti i makrofagi) kao i medijatori za-paljenja (citokini) mogu direktno ili indi-rektno posredovati u oštećenju i razaranju zahvaćenih zglobova. Treba istaći da su bi-ološki lekovi napravili revoluciju u lečenju reumatoidnog artritisa, jer kod značajnog broja bolesnika, skoro potpuno mogu uve-sti bolest u mirnu fazu - remisiju.

Prvi biološki lekovi koji su primenjiva-ni u RA su bili lekovi koji blokiraju dejstvo molekula TNF-alfa. Ovi lekovi su ispoljili značajnu efikasnost u pogledu poboljša-nja znakova i simptoma RA kao i u uspo-ravanju i prevenciji strukturnih oštećenja zglobova. TNF inhibitori u kombinaciji sa metotreksatom postaju sve više standard lečenja RA u razvijenim zemljama. Ipak, i sa ovim, savremenim, lekovima najmanje 30 odsto bolesnika ne postigne zadovolja-vajući odgovor. Zbog toga su bila potrebna nova istraživanja kako bi se dobili lekovi sa drugačijim mehanizmima dejstva, pa su proizvedeni i drugi biološki lekovi, koji modifikuju neke druge molekule (ne samo TNF-alfa), ali i oni biološki lekovi koji viso-ko selektivno deluju na B limfocite koji su veoma aktivni u poremećenom imunološ-kom odgovoru.S obzirom na uočeni značaj uloge B limfo-cita i brojnih citokina u nastanku i razvoju RA, intezivno se proizvode novi biološki lekovi - monoklonska antitela, koji ciljano deluju na ove ćelije, odnosno molekule.Danas su biološki lekovi za lečenje RA i kod nas dostupni. Problem je što su prilično skupi, pa postoji posebna i strogo kontro-lisana procedura za njihovo prepisivanje. Prema preporukama struke biološki lek se prepisuje bolesnicima koji nisu dobro odreagovali na standardno lečenje, a još uvek imaju visoku aktivnost bolesti, izra-ženu specifičnim indeksom (DAS28). Ovaj indeks, kojim se izražava aktivnost bolesti, izračunava reumatolog prema formuli, a u obzir se uzima broj otečenih, broj oset-ljivih zglobova i sedimentacija kao važan parametar upale. Reumatolog predlaže bo-lesnika za biološko lečenje, a komisija pri Republičkom Fondu za zdravstveno osigu-ranje daje odobrenje ili osporava predlog za lečenje biološkim lekovima.

Piše:prim.dr sci. med. Milijanka Lazarević

Direktorka Specijalne bolnice zareumatske bolesti “Jodna banja” Novi Sad

ELIKSIRPLUS ZA VAS ...

NEFRO 27

20

ELIKSIRPLUS ZA VAS ...

Sindrom hroničnog Zamora (SHZ) jedan je od najčešće pominjanih sin-droma proteklog perioda i jedan od sindroma najčešće ispunjen skepsom. Drugačiji od ostalih – simptomi se ne umanjuju odmaranjem i praćen je značajnom redukcijom psihofizičke aktivnosti, kao i klinički nespecifičnim simptomima.

Interesovanje stručnjaka za ovaj poremećaj naglo je poraslo kada su na-učnici 1981 godine, kod ovih pacijena-ta, uočili snižene vrednosti kortizola. U to vreme su postavljeni i kriterijumi za SHZ. Ovo otkriće je bilo bazično za dalja istraživanja hipotalamo-hipofi-zno-nadbubrežne osovine (HPA oso-vine), u sklopu ovog sindroma.

U 19. veku je neurolog George Miller-Beard po prvi put okarakteri-sao kompleks simptoma zamor, ank-sioznost, impotenciju, neuralgiju i de-presiju pojmom “neurastenija”. Nakon toga je saopšteno još nekoliko pojmova kao što su mijalgični encefalomijelitis, hronični Epštajn - Barr virus sindrom, atipični poliomijelitis, postvirusni sin-drom zamora, epidemijski vaskulitis, sindom hroničnog endokrinoneuro-imunološkog poremećaja tako da je ovaj sindom poznat još pod imenom “oboljenje sa 1000 imena”. Prve infor-macije o poremećaju hipotalamo-hi-pofizno-nadbubrežne osovine (HPA) odgovorne za regulaciju odgovora na stres, u sindromu hroničnog Zamora (SHZ) pojavile su se 1980. godine. Još 1998 godine, tadašnji ministar zdravlja Velike Britanije Kenneth Cal-nan je izjavio:” Smatram da je SHZ stvaran entitet i da se kao takav mora prepoznati jer onesposobljava, iznuru-je čoveka i obuhvata veoma veliki broj ljudi, a predstavlja veliki izazov za le-kara….”

Obzirom na složenost kliničkih manifestacija, da bi se postavila dija-gnoza SHZ moraju se isključiti druga oboljenja koja daju slične ili iste simp-

tome. Stoga i iskusan kiničar treba prvo da uradi sva potrebna ispitivanja kako bi isključio sledeće: hipotireoidizam i druge hormonske poremećaje, apneu u spavanju i narkolepsiju, hroničnu mononukleozu, bipolarni afektivni po-remećaj, depresivne poremećaje, kar-cinom, autoimune bolesti, gojaznost, subakutne infekcije, zloupotrebu al-kohola i narkotika, reakcije na poje-dine medikamente…itd. Postavljanje dijagnoze bilo kojeg od ovih stanja isključuje SHZ, osim ako je dijagnosti-kovano stanje adekvatno tretirano, te više ne objašnjava zamor i druge ka-rakteristične simptome za SHZ. Pored navedenog mora se imati na umu da, iako su primarni simptomi ovih stanja drugačiji, hronični zamor često ostaje dugoročno ili trajno prisutan.

Definicija SHZ

Posle niza pokušaja da se definiše ovaj sindrom, naučnici su 1994 godine postavili definiciju podjednako kori-snu lekarima koji treba da prepoznaju simptome i istraživačima koji se bave ovom problematikom. Ono što treba naglasiti jeste da, osim vremenskog perioda od minimum šest meseci, ovi simptomi ne smeju prethoditi simpto-mi hroničnog zamora. Simptomi ovog sindroma mogu biti veoma ozbiljni i onesposobljavajući isto kao i simptomi nekih drugih oboljenja kao npr. mul-tiple skleroze, lupusa, urođene srčane mane, reumatoidnog artritisa, metabo-lopatija i sl. Simptimi, osim što variraju tokom vremena, promenljivi su od pa-cijenta do pacijenta pa čak i kod istog pacijenta.

Specifičnost ovog sindroma je u tome što ne postoje patognomostič-ki znaci niti dijagnostički testovi koji bi ga potvrdili, a takođe ne postoje ni ubedljivi znaci da je hronična virusna infekcija uzrok simptomima, pa tako na žalost ne postoji ni adekvatno leče-nje. Interesantno je da pacijenti poka-

zuju visok stepen depresivnosti (oko 60 odsto), emocionalne labilnosti, manjka samouverenosti iako mnogi naučnici tvrde da SHZ nije jednostav-no maskirana forma depresije ili soma-tofromnog poremećaja. Još uvek nauč-no nije dokazan mehanizam na koji način nastaje hroničan forma bilo koje virusne infekcije koja je uzrok zamora često u adolescentnom dobu te se tada vodi kao post - virusni sindrom. Lon-gitudinalnim studijama je dokazano da većina osoba stabilizuje i popravlja svoje simptome ali i da većina osoba sa SHZ sindromom ostaje funkcionalno ometena i po nekoliko godina.

Protekih godina pokazalo se da su lekari na nivou primarne zdravstvene zaštite skeptični kada je u pitanju SHZ, kao entiteta, a pacijenti često ostaju nezadovoljni kvalitetom pružene me-dicinske usluge. Pacijenti nedostatak razumevanja navode kao mogući teži udarac od samog oboljenja. Shodno tome očekuju od lekara da ih razume, da postavi veliki broj pitanja, da ih sa-sluša i shvati ozbiljno. Umesto toga ve-ćina lekara se ponaša omalovažavajuće u odnosu na tegobe pacijenta i skloni su da simptome objašnjavaju depresi-jom ili je pacijentova simptomatologija za njih trivijalna. Ne retko je bilo po-trebno više meseci pa čak i godina da se postavi dijagnoza SHZ. Lekari u tim situacijama često preporučuju poveća-nje fizičke aktivnosti što može dovesti do pogoršanja simptoma.

Neophodno postavljanje tačne dijagnoze

Iz svih navedenih razloga u nauci učinjen je korak dalje i postavljene su nove smernice koje je napravio „The National Instiitut for Health and Cli-nical Exellence „(NICE). Uz njihovu pomoć bi do dijagnoze trebalo doći u roku od 4 meseca.„Pojam zamor se odnosi na umor ili nemogućnost održavanja očekivane

MedicinaČest problem svakodnevice…

SINDROM HRONIČNOG ZAMORA - OBOLJENJE SA 1000 IMENA

APRIL 2012

21

snage. Zamorljivost je mera koliko neko može da se umori.“Faktori rizika za nastajanje SHZ su vrlo slični za sve uzraste i sve osobe bilo kog podneblja ili prebivališta. Naj-češće se javljaju kod osoba između 40 i 50 godine života, 4 puta češće kod žena nego kod muškaraca. Kod dece se javljaju znatno ređe ali se često be-leže kod adolescenata. Istraživanja su u više navrata pokušala da objasne da li postoje premorbidni faktori za na-stanak SHZ. Jedno istraživanje je ispi-tivalo vezu prethodno postojećeg stre-sa i SHZ kao i uticaj dva tipa ličnosti (ekstraverti i emocionalno nestabilni) na eventualnu pojavu SHZ. Zaključak ovog istraživanja je bio da je uticaj stre-sa pre pojave SHZ veliki i da sa sobom nosi 65 odsto veći rizik od pojave SHZ. Ako se tome doda još i genetski faktor odnosno predispozicija, ovaj procenat je još veći. Takođe je dokazano i da emocionalna nestabilnost i ekstraver-tnost predstavljaju prediktivni faktor za SHZ. Emocionlana nestabinost je u ovim istraživanjima bila prediktivni faktor kod više od 50 odsto slučajeva koji su u narednih 25 godina oboleli od SHZ. Iako je nekoliko studija objasnilo koji je tip stresa bio prepoznatljiv pre pojave SHZ, literatura do danas nije razjasnila ovu tvrdnju. Ukazano je po-sebno na značaj premorbidnog stresa direktnim faktorom rizika iz spoljne sredine koji može da dovede do poja-ve SHZ. Smatra se da stres utiče putem nishodne regulacije HPA osovine, do-vodeći na taj način do stalnog oseća-ja zamora i drugih simptoma. Glavni faktor u borbi sa stresom je sam tip ličnosti. I pored toga su studije ukazale da je uticaj stresa na pojavu hroničnog zamora nezavistan od stepena emoci-onalne nestabilnosti. Najugroženije su osobe koje nemaju samopouzdanje, one koje su depresivne ili anksiozne ili pak imaju osećaj krivice.U zaključku ove studije navodi se da iako su emo-cionalna nestabilnost i stres neizbežno važni, emocionalna nestabilnost ima endogeni, umeren značaj koji je posre-dovan naslednim faktorima dok stres ima egzogeni, direktni efekat na pojavu sindroma hroničnog zamora.

Najčešći simptomi koji se registruju kod 20 do 50 odsto pacijenata su sle-deći: bol u stomaku, bol u grudnom košu, hronični kašalj, vrtoglavica, dija-rea, netolerancija alkohola, suvoća slu-znice očiju ili usta, bol u vilici, aritmija, mučnina, jutarnja ukočenost, psihičke tegobe u vidu depresije, anksioznosti, paničnih napada i sl., teskona u grud-nom košu uz osećaj gubitka vazduha, kožne senzacije, mravinjanje, gubitak telesne težine.Da bi se zadovoljio kriterijum za po-stavljanje dijagnoze SHZ potrebno je da se zadovolje sledeća dva kriteriju-ma:1. postojanje SHZ u trajanju od naj-

manje 6 meseci pri čemu su isklju-čeni drugi klinički uzroci zamora

2. istovremeno postojanje četiri ili više od navedenih simptoma:

• poremećaj kratkotrajne memorijeili koncentracije

• gušobolja• bolniiosetljivilimfničvorovi• boloviumišićima• boloviuzglobovimabezcrvenilai

otoka• glavobljenovijegdatumaitipa• neokrepljujućisan• iscrpljenostposlenaporakojatraje

duže od 24h.

Terapija

Pošto je uzrok nepoznat terapijski pristup mora biti usmeren ka smanje-nju simptoma i poboljšanju funkcio-nisanja. Pre svega podrazumeva indi-vidualni pristup u promeni životnog stila uz medikamentoznu reprapiju i pažljivo nadgledan fizikalni tretman. Postavljanje dijagnoze u kratkom vre-menskom intervalu uz efikasnost ordi-nirajućeg lekar u velikom broju sluča-jeva je presudna za planiranje i brzinu oporavka. Suprotno ovome duže pri-sustvo bolesti pre dijagnoze implicira komplikovaniji razvoj bolesti. Iako ova grupa pacijentaa ima realan problem koji ih onesposobljava u svakodnev-nom funkcionisanju, do danas nema dovoljno dokaza da je neki od terapij-skih režima apsolutno efikasan. Zato je od presudnog značaja individalni tera-

pijski pristup. On podrazumeva mul-tidisciplinarnu obradu anamnestičkih podataka kako bi se u kliničkoj slici primenio „bio-psiho-socijalni model“ lečenja. Glavni terapijski pristup u star-tu je edukacija samog pacijenta o nje-govoj bolesti. „Journal of the American Medical Asspciation“ (JAMA) je 2001. godine objavio članak koji predstvalja sistematski pregled 44 studije, od ko-jih je 36 studija bilo randomizovano kontrolisanog tipa. Poseban akcenat je tom prilikom dat na različite terapijske mogućnosti u SHZ. U obzir su došli is-pitanici koji su zadovoljili kriterijume sa SHZ. Predviđene terapijske moguć-nosti su grupisane u 6 velikih grupa, u okviru kojih je objedinjen 31 terapijski pristup. Pozitivan terapijski efekat po-drazumevao je situaciju u kojoj su is-pitanici pokazali poboljšanje u odnosu na kontrolnu grupu, a negativan tera-pijski efekat je podrazumevao pogor-šanje postojećeg statusa. U grupi koja pripada imunskoj kategoriji svrstani su pokušaji da se efekat postigne aplika-cijom imunoglobulinima i hidrokorti-zonom. Oni su pokazali u jednom delu pozitivne efekte, ali su isti nedovoljni za da bi se potvrdili korisni efekti ove terapije, u preostale četiri kategorije.Oporavak je indivudualan. Najčešće se osobe vraćaju svojim radnim obaveza-ma i pored simptoma koje i dalje perzi-stiraju. Prema različitim studijama ste-pen oporavka iznosti od 8 do 63 odsto. Po postojećim dostupnim podacima potpuni oporavak je redak, u proseku samo oko 5 do 10 odsto slučajeva dođe do totalnog oporavka.Najbolje rezultate pokazali su da su ko-gnitivna bihejvioralna terapija (cogni-tiv-bihejvioral therapy – CBT) i stepe-novane aerobne vežbe (graded exercise therapy - GET) dale najbolje rezultate.Sve navedeno na ovom mestu ukazu-je na to da je tretman SHZ specifičan, kompleksan i da zahteva individualni pristup.

Piše:Mr sci. med. Dragana Daruši

neurolog Sudski veštak iz oblasti neu-rologije i psihologije kriminala

www.so-vil.co.rs

ELIKSIRPLUS ZA VAS ...

NEFRO 27PRAVO NA ...

22

Položaj osoba sa invaliditetom nigde u svetu nije na zavidnom nivou. Nizak nivo obrazovanja i zaposlenosti, povećani troškovi ži-vota usled invalidnosti, razne pre-preke koje onemogućavaju uklju-čenost u redovne životne tokove, izolovanost, nedovoljno razvijene službe podrške, samo su neki od razloga višestruke marginalizacije osoba sa invaliditetom.

Kroz istoriju, osobe sa invali-ditetom posmatrane su kao manje vredne i niskoproduktivne. Dugo je trajalo verovanje da su one teret društvu. Odnos prema njima može se posmatrati sa stanovišta tradi-cionalnog i modernog shvatanja. Tradicionalno shvatanje obuhvata period prvobitne zajednice, antički period, srednji vek, period rene-sanse, period XVIII i XIX veka i period II svetskog rata.

U primitivnim zajednicama postojao je dvojak odnos prema invalidnosti. Po jednom, osobe sa invaliditetom su posmatrane kao teret. Verovalo se da je Bog na sa-mom rođenju beležio osobe sa in-validitetom fizičkim nedostatkom. Kao takve, one su imale magijsku ili medijumsku ulogu u kontaktu sa onostranim svetom. To verova-nje je doprinosilo jačanju njihovog društvenog ugleda, bez obzira na fizički nedostatak.

U antičkim zajednicama u Grčkoj i Rimu, gde je kult lepo-te i zdravog tela bio posebno ne-govan, osobe sa invaliditetom su bile izlagane javnom podsmehu. U Grčkoj, deca rođena sa nekim telesnim nedostatkom odnošena su na stene van naseljenih mesta i tu ostavljana. U rimskom pravu, osobe sa intelektualnim invalidite-tom lišavane su poslovne sposob-nosti. Posebno nepovoljan položaj u društvu imale su osobe koje su invaliditet stekle tokom života. Ve-rovalo se da posledica invaliditeta

predstavlja njihovu muku zbog po-činjenih kriminalnih postupaka.U periodu od 14. do 16. veka nisu sve kategorije invalidnosti bile izložene podsmehu i odbacivanju. Ratni veterani, koji su invaliditet stekli usled ranjavanja, kao slepe i slabovide osobe koje su stvara-le epsku poeziju u tom vremenu, imale su poseban društveni ugled. U vremenu humanizma i renesan-se, javljaju se prvi pokušaji da se neke kategorije osoba sa invalidi-tetom obrazuju i osposobljavaju za društveni život. Nažalost, bila je to privilegija pripadnika više klase.

Razvojem hrišćanstva razvijao se karitativni pristup prema oso-bama sa invaliditetom. Ovakav pristup se naročito javljao u sklopu crkava, i trajao je sve do XX veka. U srednjovekovnoj Srbiji postojala je obaveza ktitora crkve da obezbe-di hranu za ‘’nemoćne’’ i ‘’uboge’’.

XX vek

Početkom XX veka jačanjem nacizma i dolaskom Hitlera na vlast, ideje o nižoj vrednosti osoba sa invaliditetom dovedene su do apsurda. Posledice takvih shvata-nja su bile tragične. U to vreme oko 300.000 Nemaca koji su imali bilo kakav nedostatak sterilisano je. Od posledica sterilizacije umrlo ih je oko 3000. Osobe sa invaliditetom su smatrane opasnim društvenim teretom ‘’koji kvari čistotu arijev-ske rase’’ isto kao i Jevreji, Sloveni, Romi i drugi.Izuzimajući period nacizma, to-kom dugog istorijskog perioda invalidnost je tretirana od isklju-čenja iz društvenog života pa do milosrđa. Razvoj specijalizovanih institucija za smeštaj osoba sa in-validitetom, počev od crkve učinio je da se te osobe drže izolovano van tokova društvenog života.Sagledavajući sve ovo, invalidnost

je dugo vremena bila zanemariva-na. Preko veštačkog samarićanskog pristupa svela se na lični problem osobe sa invaliditetom, izolovane od svih društvenih tokova.

Razvojem novih tehnoloških dostignuća u oblasti industrije i medicine, prešlo se na takozva-ni moderan koncept prihvatanja invalidnosti. Razvoj pokreta za ljudska prava, uz veliku ulogu Uje-dinjenih nacija uslovio je stvaranje modernog koncepta invalidnosti. Tokom šezdesetih godina, nastaje nov pristup prema invalidnosti po-tekao od samih osoba sa invalidi-tetom uz stvaranje svih potrebnih uslova za potpuno uključivanje osoba sa invaliditetom u sve toko-ve društvenog života.

Internacionalizacija potreba iprava invalida

Značajne promene nastaju se-damdesetih godina. Internaciona-lizuje se koncept ljudskih prava i jednakih mogućnosti za sve. Go-dine 1975. donosi se Deklaracija o pravima invalida koja prokla-muje građanska i politička prava za osobe sa invaliditetom. Poseb-no se naglašava njihovo pravo na zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, zapošljavanje, ekonomsku, pravnu i socijalnu sigurnost i zaštitu.

Godinom invalida proglašena je 1981. godina kada je usvojen Svetski program akcija za invalide. Dekada invalida UN proglašena od 1983. do 1992. godine, kao i usvajanje.Standardnih pravila UN 1993. go-dine, smatra se prekretnicom u shvatanju invalidnosti. Od shva-tanja invalidnosti kao medicin-skog problema, prešlo na shvatanje invalidnosti kao pitanja ljudskih prava. Potvrda dugogodišnje bor-be je usvajanje Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom,

U očima istine

PRISTUP INVALIDNOSTI KROZ ISTORIJU DO DANAS

APRIL 2012

23

Madridska deklaracija i Evropski kongres osoba sa invaliditetom.

Medicinski aspekt invaliditeta

Položaj osoba sa invaliditetom se posmatra kao medicinski i so-cijalni model. Medicinski model invalidnosti sagledava osobu koja ima fizičko, mentalno ili senzor-no oštećenje na osnovu koga se daje određena dijagnoza i to se sagledava kao individualni pro-blem. Takva osoba je svedena na pasivnog primaoca pomoći, i to ne predstavlja društveni problem. Po ovom shvatanju osnovni problem je u individui, a ne u okruženju.

Medicinski pristup invaliditetu je restriktivan. Svu pažnju usmera-va na fizičko oštećenje, a zanema-ruje okruženje u kojem osoba sa invaliditetom živi. Ovako shvaćena invalidnost ukazuje na bolest, bes-pomoćnost, zavisnost od drugih.

Ovakav pristup invalidnosti je u osnovi diskriminatorski. Osobe sa invaliditetom imaju značajne sposobnosti i kvalitete, a svoje po-trebe zadovoljavaju na drugačiji način u odnosu na druge.

Socijalni model invalidnosti

Socijalni model invalidnosti shvata invalidnost kao socijalno definisan problem. Iako bolest sama po sebi, ili neki drugi uzrok kao što je povreda, glad, siromaš-tvo, ratovi i drugo, može dovesti do invalidnosti, postoji niz dru-gih faktora koji nisu povezani sa oštećenjem a direktno vode u diskriminaciju. Ti faktori dolaze iz okruženja. Po ovom shvatanju osobu koja ima invaliditet ne treba menjati, već društvo koje je diskri-miniše. Glavni razlog nepovoljnog položaja osoba sa invaliditetom je u društvenoj i životnoj sredini, a ne u individui i njenom oštećenju.

Socijalni koncept invalidnosti primeren potrebama svih, treba da doprinese stvaranju uslova za rav-nopravan društveni položaj osoba sa invaliditetom, jer iako svi ljudi nisu isti imaju ista prava.

Biopsihosocijalni model inva-

lidnosti posmatra invalidnost kroz interakciju faktora stepena ošte-ćenog zdravstvenog stanja, lične prirode i okruženja. Složena inte-rakcija svih ovih faktora dovodi do invalidnosti, socijalne isključeno-sti i marginalizacije osoba sa inva-liditetom.Noviji pristup invalidnosti je za-snovan na ljudskim pravima i utemeljen na međunarodnim standardima ljudskih prava. Neop-hodno je analiziranje nejednakosti i isključenosti u sferi političkog, ekonomskog i socijalnog razvoja društva i ispunjenja svih preduslo-va za stvaranje jednakih mogućno-sti za sve. Osobe sa invaliditetom, iako marginalizovane moraju ak-tivno učestvovati u donošenju od-luka koje mogu da utiču na njihove živote, a država je ta koja mora da poštuje, štiti i ispunjava sva prava.

Pristup invalidnosti u Srbiji

U Republici Srbiji pristup in-validnosti je zasnovan na ljud-skim pravima, na čemu se i temelji usvojena ‘’Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji’’.

Posebno se snage usmeravaju na poboljšanje društvenog polo-žaja osoba sa invaliditetom bez diskriminacije. Diskriminacija na osnovu invaliditeta podrazumeva pravljenja razlike, isključivanja ili ograničavanja.

Direktna odnosno indirektna diskriminacija predstavlja ugro-žavanje ili oduzimanje prava na osnovu rase, pola, zdravstvenog statusa i drugo. Osobe sa inva-liditetom se susreću i sa drugim uskraćivanjima prava kao što su arhitektonske barijere, isključi-vanje iz redovnog školstva, pravo na rad itd. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invalidi-tetom predstavlja kamen temeljac za stvaranje pravednijeg društva u Srbiji. Osobine pojedinaca koje izazivaju nejednakost ne mogu se promeniti, kao invaliditet, pol, određene godine života, seksualna orijentacija. Ono što se može pro-meniti je stav prema tome.

Konvencija UN predstavlja najznačajniji dokument iz oblasti ljudskih prava za osobe sa inva-liditetom. To je prvi dokument iz oblasti ljudskih prava koji ima oba-vezujuću snagu za države potpisni-ce. Osnovna načela Konvencije su dostojanstvo osoba sa invalidite-tom, lična autonomija pojedinca uključujući i pravo da donosi od-luke o svom životu, nediskrimina-cija, učešće osoba sa invaliditetom u svim aspektima života i puna uključenost kao ravnopravnih građana, poštovanje različitosti, prihvatanje invalidnosti kao dela ljudske različitosti i jednake mo-gućnosti za osobe sa invaliditetom.U Konvenciji su istaknute tri duž-nosti svih država strana ugovorni-ca. Obaveza da poštuju, da štite i da ispune. Obaveza da poštuju, odno-si se na obavezu države kao strane ugovornice da se uzdrži od ome-tanja ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom. Obaveza da štite se odnosi na sprečavanje kršenja pra-va osoba sa invaliditetom od strane drugih lica. Obaveza da ispune se odnosi na odgovarajuće zakonske, administrativne, budžetske, sudske i druge akcije za puno ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom.

Republika Srbija je Konvenciju UN o pravima osoba sa invalidite-tom potpisala 17. decembra 2007. godine. Zakone o ratifikovanju Konvencije i Opcionog protokola uz nju, donela je 29. maja 2009. godine. Time je Konvencija postala obavezujuća kao ugovor međuna-rodnog prava 31. jula 2009. godine. Po pitanjima invalidnosti veliki broj organizacija i udruženja gra-đana delovao je javno. Rezultati višegodišnjih aktivnosti na ovom polju su donošenje novih zakona u raznim oblastima društvenog živo-ta i jednakosti svih, zabrana diskri-minacije, pravo na rad i zapošlja-vanje, socijalna zaštita i sigurnost itd. Konačno, ostvaruje se načelo.

Piše: Nada Abramović, dipl. pravnik

PRAVO NA ...

www.ns-nefro.org