kreativna evropa · ili se sugeriše na posredan način, prožima sva dela, i jasna ili potisnuta...

2www.heliks.rs/kreativna-evropa-2015

MAĐIONIČAR

ŽE

GA

Alisa Batler je mlada dizajnerka avan-

turističkih igara u velikoj korporaci-

ji koja proizvodi dečje igračke. Kada

počnu da joj stižu šifrovane poruke,

ona zna kako da ih protumači ali nije

sigurna ima li to veze s iznenadnim

nestankom njenog oca pre više godi-

na, tajanstvenom ogrlicom koju joj je na samrti ostavila maj-

ka ili mapom s blagom o kojoj je saznala od svog dede.

Alisu očekuju velika iznenađenja i neočekivani obrti dok pokušava da

pronikne u mračne tajne velikih korporacija ali i da uporedo s tim od-

gonetne najveću misteriju komplikovane i neobične porodice Batler.

Skarlet Tomas, dobitnica više prestižnih nagrada za književnost,

ubraja se u najtalentovanije engleske romanopisce mlađe generaci-

je. Časopisi Independent i Time Out proglasili su 2004. godine PopCo

knjigom godine.

„Pitam se šta znači ta prokleta poruka i blago se ježim. Volela bih da imam

vremena da je odmah dešifrujem. Moglo bi se ispostaviti da nije baš ništa

ozbiljno, zbog čega bih se osetila mnogo bolje. Možda je od Dena ali se radi

o tako beznačajnoj poruci ili šali ili čemu god, da nema potrebe da mu se

to vidi na licu. Možda je čak i zaboravio da mi je podmetnuo papirić. Među-

tim, nikad ranije mi nije napisao šifrovanu poruku. Zašto bi sada počeo? Ne

brini, Alisa. Upravo si odlučila da ne brineš.“

hE

zus k

Ar

Ask

o

Magdalena Paris

www.heliks.rs y(7II6I6*KPTRPS( ISBN 978-86-86059-75-8

Nagrada Evropske unije za književnost

www.heliks.rsKreativna Evropa

3

O izdavačkoj kući HeliksHeliks objavljuje vredna dela klasične književnosti, koja su baština sveukupnog evropskog i svetskog kulturnog prostora, kao i evropske autore mlađe i srednje generacije koji tek počinju da se afirmišu snagom svog upečatljivog izraza.Druga struja naših izdavačkih interesovanja prati najnovije tendencije kroz naučno-popularnu literaturu, kroz koju nastojimo da opovrgnemo zablude o prirodnim naukama kao oblasti za odabrane i omogućimo što većem broju čitalaca da kroz edukativno a jednostavno i prijemčivo napisano štivo uvidi lepotu i eleganciju naučnih koncepata.U vreme kad efemerni naslovi kratko pamtljive važnosti i popularnosti podilaze konformističkom shvatanju knjige kao izvora puke zabave, Heliks se svojom konzistentnom izdavačkom politikom svrstava među one ozbiljne izdavače u Srbiji koji su inicijatori kreativnih i intelektualno podsticajnih izdavačkih projekata, a ne katalizatori dalje komercijalizacije u ovoj oblasti kreativnog stvaralaštva.Svaki izdavački projekat nov je i uzbudljiv početak i prilika da još jednom istaknemo i odbranimo svoje izdavačke prioritete – da bez ustupaka pomodnim trendovima istrajemo u edukativnoj i prosvetiteljskoj ulozi pisane reči koja, ako je u službi čovekovog razvoja, može samo doprineti obogaćivanju njegovog duhovnog i intelektualnog bića.

O projektu Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvomProjekat Spajanje… obuhvata prevod i promociju devet savremenih evropskih naslova napisanih na devet jezika (rumunski, češki, poljski, portugalski, švedski, engleski, francuski, nemački i španski).

Izbor knjiga odražava bogatstvo književnih tendencija, jezičku i stilsku raznovrsnost savremene evropske književnosti. Preovlađuje pitanje identiteta razmotreno kroz prizmu lične ili kolektivne istorije ili kroz fokusiranje na sumornu sadašnjost ili svetlu budućnost.

Iako univerzalni u svom obraćanju, ovi naslovi su snažno lokalno obojeni: to je evidentno u jeziku, autentičnosti likova, ali i u poetskim vibracijama i tananim, atmosferičnim odblescima tmurnog gradskog okruženja. Osećanje teskobnosti kojih su likovi svesni ili se sugeriše na posredan način, prožima sva dela, i jasna ili potisnuta želja za oslobođenjem pogonska je sila za kreativnu originalnost u formi, počev od klasične narativne strukture, preko priča lišenih interpunkcije do dnevničke i mozaičke naracije.

Prevodilačko izdavački projekat Spajanje… realizovan je tokom 2017. i 2018. godine u okviru programa Kreativna Evropa.

Република СрбијаМинистарство културеи информисања

Kreativna Evropawww.heliks.rs

4

Kreativna Evropa www.heliks.rs

5

Identitet je u jako velikoj meri vezan za jezik zato što je jezik vrsta domovine koju mi čitavog života nosimo sa sobom, svejedno u kom mestu u nekom trenutku boravili. Upravo u Evropskoj uniji, gde granica kao kategorija za sebe postaje sve manje važna, ljudi sebe često zapitaju „pa dobro koji je uopšte moj identitet“, i u tom kontekstu jezik jeste kategorija bitna za svakog pojedinca koje se mi ne možemo tek tako otarasiti.

– Iz intervjua sa autorkom objavljenom u dnevnom listu Danas

„Nadala sam se da ću u snovima sresti svoj maternji jezik, ali čak i ako jesam, posle buđenja nisam mogla ništa od toga da spasem za dan, nisam čak ni sigurna da li se u snovima govori.“

Nakon smrti majke, mlade Beloruskinje, devojčica Maja odlazi da živi kod stare tetke u senovitom selu, među ljudima koje ne poznaje. U svetu u koji biva iznenada premeštena, ona gubi svoj jezik, ne razume tetku koja je prihvatila da se brine o njoj. U zabačenoj kući nema promena za povučenu devojčicu. Jedino Marek, nekadašnji poljski prisilni radnik, ume da kod Maje stvori osećaj zaštićenosti. Zvuk njegovog maternjeg jezika budi u njoj sećanje na sopstvene zaboravljene korene, na izgubljeni jezik najranijeg detinjstva. Kada odraste, Maja napušta selo da bi u gradu započela novi život. Ali i tamo je prate neizgovorene tajne.

Knjiga Karoline Šuti je knjiga o sećanju, gubitku i oporavku. Rečenicama visoke atmosferske gustine, melanholičnim tonom, autorka ispisuje neobičnu priču mlade žene koja traga za izgubljenim poreklom. Dok sklapa slagalicu uspomena i probija se kroz tišinu pamćenja, Maja pronalazi način da otkloni senku neznanja o svom životu i korenima, što joj naposletku donosi toplu utehu i nadu.

Mora da sam jednom hodala po mekoj travi

Karolina Šuti

beleška o piscu

karolina šuti (1976) rođena je u Inzbruku, gde još uvek živi. Studirala je nemački i engleski jezik, a istovremeno je sticala i muzičko obrazovanje. Radila je kao predavač na Univerzitetu u Firenci. Napisala je nekoliko romana, a pored toga piše i objavljuje kritike i eseje o književnosti, drži seminare o književnosti i predavanja o poeziji. Dobitnik je više nagrada za svoj rad – njen roman Mora da sam jednom hodala po mekoj travi ovenčan je Nagradom Evropske unije za književnost 2015. godine.

Beleška o prevodiocu

nikolina zobenica (1976), germanista i anglista, vanredni profesor na Odseku za germanistiku na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, autor je naučnih i stručnih radova iz nemačke književnosti (srednjovekovna književnost, klasična književnost, književnost XX veka), kao i iz metodike nastave književnosti i književnog prevođenja. Prevodi s nemačkog na srpski jezik. U izdanju Heliksa objavljen je njen prevod nagrađivanog romana nemačke književnice Marice Bodrožić, Trešnjino drvo i stara osećanja.


godina izdanja: 2017. | oblast: roman | 114 strana | meki povez, format 13,5 x 20 cm | isbn: 978-86-86059-98-7 | cena: 550 din.

• NAG

RADA

EVROPSKE UNIJE •

ZA KNJIŽEVNOST

6

Kreativna Evropa www.heliks.rsVelika otkrića

Možda je nemoguće, a možda i moguće, bilo dočarati svu raskoš Rajanovog lingvističkog nijansiranja, jer ovde svaka ličnost ima svoj jezik, svoj osobeni svet koji na jedinstven način izražava i glagolima, i usklicima, i pridevima, i opštim manirom. Pitanje je da li je ovde potpisani prevodilac uspeo to da dočara na zadovoljavajući način i u odgovarajućoj meri. Ostaje, ipak, nada da se naš čitalac neće osetiti uskraćenim.

– Iz eseja prevodioca Vladimira D. Jankovića objavljenom u dnevnom listu Blic

Srce na kapijiDonald Rajan

Posle finansijskog sloma Irske, u jednoj irskoj varoši tinjaju opasne tenzije. Izbija nasilje, a ličnosti u Rajanovoj priči suočavaju se s teškim konfliktom: kako pomiriti svoju javnu ličnost s porivima i žudnjama koji ih iznutra izgaraju? Pred nama se odvija jedinstvena, dobro komponovana priča, sazdana od svojevrsnog hora pojedinačnih glasova, među kojima se svaki upinje da iskaže svoju sopstvenu istinu.

Nema romana koji tako i toliko govori o savremenoj Irskoj kao što je to slučaj sa Srcem na kapiji. Oporo, krto, ljudsko do kosti – ovo štivo hvata jezik i duh ruralne Irske i s neobičnom pronicljivošću artikuliše reči i misli jedne generacije. Tehnički smelo koncipiran, ovaj roman, u kojem prepoznajemo odbleske stvaralaštva Patrika Makejba i Dž M. Singa, u isti mah je duhovit, mračan i slatkasto dirljiv.

beleška o piscu

donal rajan (1976) rođen je u okolini grada Nina, u Tipereriju u Irskoj. Njegov roman Srce na kapiji ušao je u širi izbor za Bukerovu nagradu 2013, a iste godine ovenčan je nagradom lista Gardijan za prvu objavljenu knjigu. Prva dva Rajanova romana, Srce na kapiji i Ono u decembru, odbijeni su ukupno 47 puta da bi konačno ugledali svetlost dana. Rajan je objavio još dva romana – Sve što ćemo saznati (2016) i Iz plitkog, mirnog mora (2018) – i jednu knjigu priča, Kosi sunčevi zraci (2015).

beleška o prevodiocu

vladimir d. janković (1968), pesnik, esejista i književni prevodilac iz Beograda, objavio je više od 200 prevoda, od toga preko 90 romana u uglednim izdavačkim kućama u Srbiji. Prevodi sa francuskog i engleskog jezika. Široj čitalačkoj publici najpoznatiji je kao prevodilac dela Mišela Uelbeka, Frederika Begbedea, Hilari Mantel, T. Koragesana Bojla, En Enrajt, Danija Laferijera, Viržini Depent, Florijana Zelera. Član je Upravnog odbora Udruženja književnih prevodilaca Srbije.


godina izdanja: 2018. | oblast: roman | 168 strana | meki povez, format 13,5 × 20 cm | isbn: 978-86-86059-99-4 | cena: 660 din.

7

• NAG

RADA

EVROPSKE UNIJE •

ZA KNJIŽEVNOST

8

Kreativna Evropa www.heliks.rsDela Ričarda Dokinsa

MAĐIONIČAR

ŽE

GA
















knjigom godine.








hE

zus k

Ar

Ask

o

Magdalena Paris


Nagrada Evropske unije za književnost

„Trudim se da ne razgovaram sa svedocima istorije s obzirom na to da sam kasnije energetski iscrpljena, da više nemam o čemu da pišem. Oni su stvarno preživeli te istorije. Ja nisam, ja se bavim fikcijom. Neko počinje rečenicu, ja je dovršavam… Ono od čega sam započela knjigu ili citat, kratke suve činjenice, budi moju maštu, odskočna je daska od koje sam se mogla odbiti.“

– Magdalena Paris

„Godine 2010. u nemačkom Zavodu za pitanja materijala Štazija uništeno je blizu 6 km akata (20 miliona stranica). Procenjeno je da je u vreme Gvozdene zavese oko 4500 ljudi iz Istočnog bloka pokušavalo da pobegne na Zapad preko bugarske granice. Oko 100 ljudi je izgubilo život.“

Ova informacija objavljena u poljskim medijima ishodište je višeslojne priče o ljudima koji pokušavaju da raspetljaju okolnosti tajanstvenih političkih ubistava iz osamdesetih godina prošlog veka.

Magdalena Paris uspešno je izgradila kolaž-roman u kojem se elementi detektivskog, socijalnog, političkog i istorijskog romana prepliću i čine koherentnu celinu, intrigantnu i provokativnu. Mađioničar je višestrana proza koja pruža satisfakciju raznorodnim čitalačkim strastima – i onima koji su entuzijastični čitaoci trilera, i onima koji žele da čuju drugu stranu istorije, nezvaničnu i namerno prikrivanu. Ujedno, ovim romanom postavljena su pitanja o mogućnosti preživljavanja u emigraciji. Berlin je kao glavni junak ovog dela, on apsorbuje i zamagljuje sećanja i tragove, on junake primorava da budu hrabri i izdržljivi. No, iako je moguće izbrisati neželjene stranice koje svedoče o jezivoj istini i ubistvima na granici, nije moguće izbrisati sećanja i bol koju u svojim srcima nose potomci nastradalih.

beleška o piscu

magdalena paris (1971) novinarka, književnica, prevoditeljka, osnivač poljsko-nemačkog književnog časopisa Squaws, rođena je u Gdanjsku, a živela je i u Ščećinu. Od 1984. živi u zapadnom Berlinu, gde je emigrirala s majkom. Studirala je polonistiku i pedagogiju na Humboltovom univerzitetu. Debitovala je 2006. u poljskom časopisu Pograničje, a 2011. objavila svoj prvi roman Tunel. Godine 2014. objavila je roman Mađioničar, prvi tom trilogije posvećen nemačkoj i poljsko-nemačkoj tematici.


biserka rajčić (1940) pisac, prevodilac, kolažista, rođena je u Jelašnici kod Zaječara. Završila je studije slavistike na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pisanjem i prevođenjem se bavi od 1962. Objavila je pet vlastitih dela, kao i brojne tekstove u književnim časopisima. Prevela je veliki broj knjiga (poezija, proza, drame, esejistika, teorija književnosti, filozofija, politikologija, istoriografija i sl.). Tokom poslednjih deset godina objavila je više obimnih izbora iz poezije najznačajnijih poljskih pesnika (Vislava Šimborska, Tadeuš Ruževič, Zbignjev Herbert, Julija Hartvig, Tomaš Venclova, Eva Lipska, Adam Zagajevski) i antologija.

MAĐIONIČAR

ŽE

GA
















knjigom godine.








hE

zus k

Ar

Ask

o

Magdalena Paris


Nagrada Evropske unije za književnost Kreativna Evropawww.heliks.rs


MađioničarMagdalena Paris

9

• NAG

RADA

EVROPSKE UNIJE •

ZA KNJIŽEVNOST

10


Kriza kroz koju prolazi Portugal jeste prisutna na stranicama knjige. Ipak, nikad nisam nameravao da napišem knjigu o tome. Želeo sam da napišem knjigu o čoveku koji je u krizi. Otuda takav kontekst.

– David Mašado

Posmatrajući glavne junake, Danijela i njegova dva prijatelja, možemo reći da je reč o nekoj vrsti trojstva, tri priče koje progovaraju o najvećim problemima savremenog evropskog društva, otuđenju koje je jedna vrsta savremene bolesti, gubitku posla, odrastanju dece koja su prepuštena sama sebi, urušavanju porodice zbog ekonomske krize.

– Tamara Krstić, sa književne tribine posvećene savremenoj književnosti Iberijskog poluostrva

Prosečna vrednost srećeDavid Mašado

Danijel je imao plan, neku vrstu dnevnika budućnosti, zapisanog u svesci. S vremena na vreme vratio bi se da unese kakvu sitnu izmenu, ali uprkos tome, činilo se da je živeti lako – kao i biti srećan. Preko noći, sve se zakomplikovalo.

Prosečna vrednost sreće je očaravajući i neverovatno aktuelan roman o optimisti koji se do poslednjeg daha bori za svoj život i sreću onih koje voli. Dirljiva i realistična, ali puna smešnih trenutaka, ova priča dokazuje da je talentovani David Mašado jedan od najboljih portugalskih proznih autora svoje generacije.

Roman Prosečna vrednost sreće napisan je u epistolarnoj formi, u vidu fiktivnih dijaloga-pisama. Veoma aktuelan i dramatično istinit, ovo je suštinski roman o optimizmu, o borbi za buduće naraštaje, o nadi i altruizmu, o otpornosti na nesreću, o empatiji i pozitivizmu. Najviše pleni upravo činjenica da je ovo srećan roman o sreći, roman koji nakon čitanja ostavljamo sa osmehom na licu verujući da ako ovi i ovakvi junaci mogu da budu srećni možemo i mi, jer su i oni zapravo obični ljudi sa običnim životima današnjice.

beleška o piscu

david mašado (1978) rođen je u Lisabonu, gde i danas živi. Autor je jedne zbirke kratkih priča i nekoliko romana: O Fabuloso Teatro do Gigante, Deixem Falar as Pedras i Índice Médio de Felicidade. Mašado je i poznati pisac knjiga za decu, te je dobitnik više priznanja kao autor dečje književnosti. Objavljuje i kratke priče u portugalskim i stranim novinama i časopisima. Za roman Prosečna vrednost sreće (Índice Médio de Felicidade) dobio je Nagradu Evropske unije za književnost 2015. godine. Po ovoj knjizi snimljen je i istoimeni film.


vesna stamenković (1977) rođena je u Beogradu, gde je i studirala španski jezik i književnost. Od 2006. godine bavi se književnim prevođenjem sa engleskog, španskog i portugalskog jezika, kao i na engleski jezik. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije i sekretar Odbora za međunarodnu saradnju pri UKPS, koji svake godine organizuje tradicionalne Beogradske međunarodne prevodilačke susrete.



11

• NAG

RADA

EVROPSKE UNIJE •

ZA KNJIŽEVNOST

12

Kreativna Evropa www.heliks.rsDela Ričarda Dokinsa

Roman obimom nevelik, ali zato obeležen majstorski oblikovanom atmosferom, koja je, uz samog naratora Mičela – čoveka turobne lične povesti što, posle strašnih životnih bura i udaraca koje je trpeo i nanosio, liči na skrajnutog posmatrača svog sopstvenog života – možda i glavni protagonista ove knjige: atmosfera siva, natopljena patnjom i teskobom, a opet, atmosfera koja odiše životnom snagom, onim silama koje čoveka iznutra podižu i pokreću čak i kad više niti vidi, niti oseća bilo kakav smisao, osim možda kroz magloviti imperativ koji ne otkriva mnogo, a govori sve: opstati, živeti, biti.

– Iz eseja prevodioca Vladimira D. Jankovića

Njujork, treći novembar 1954. Kroz pet dana biće zatvoren centar na ostrvu Elis, od 1892. godine nezaobilazan punkt za sve doseljenike koji u SAD stižu iz Evrope. Džon Mičel, direktor ovog centra i službenik Federalnog biroa za imigraciju, ostaje sam na tom opustelom mestu i donosi odluku da uhvati nit svog života tako što će u dnevnik zapisati uspomene koje ga proganjaju, a pre svega sećanja na Liz, voljenu suprugu, i Nelu, imigrantkinju koja je s rodne Sardinije u Ameriku donela svoju neobičnu prošlost. U času istine, Mičel će se suočiti sa svim svojim nemoćima i neuspesima, i doživeti sebe kao isključivog krivca za tragične događaje koji su se odigrali. Iako je u dubini duše svestan da čovek nije gospodar svoje sudbine, on pokušava, po svaku cenu, da pronikne u njen smisao.

Poslednji čuvar ostrva Elis pripovest je o izgnanstvu i životu u tuđini, o prestupu, ljubavi i strasti jednog čoveka suočenog s najstrašnijim životnim izborima.

Poslednji čuvar ostrva ElisGael Žos

beleška o piscu

gael žos (1960) u književnost je ušla pišući poeziju, a svoj prvi roman, Tihi sati, objavila je 2011. godine. Naredne, 2012, izašlo je drugo njeno romaneskno ostvarenje, Naši neusaglašeni životi, da bi već 2013. svetlost dana ugledao i treći roman Gael Žos, Svadba na snegu. Dela Gael Žos proučavaju se u mnogim gimnazijama i koledžima, a i sama autorka redovno dobija pozive obrazovnih ustanova da pred učenicima i studentima govori o svojim knjigama. Poslednji čuvar ostrva Elis njen je četvrti roman, koji je svojoj autorki 2017. godine doneo prestižnu nagradu Evropske unije za književnost.


vladimir d. janković (1968) pesnik, esejista i književni prevodilac iz Beograda,objavio je više od 200 prevoda, od toga preko 90 romana u uglednim izdavačkim kućama u Srbiji. Prevodi sa francuskog i engleskog jezika. Široj čitalačkoj publici najpoznatiji je kao prevodilac dela Mišela Uelbeka, Frederika Begbedea, Hilari Mantel, T. Koragesana Bojla, En Enrajt, Danija Laferijera, Viržini Depent, Florijana Zelera. Član je Upravnog odbora Udruženja književnih prevodilaca Srbije.



13

• NAG

RADA

EVROPSKE UNIJE •

ZA KNJIŽEVNOST

14

Kreativna Evropa www.heliks.rsPredviđanja

U Mirjinom jeziku ima nečeg neuhvatljivog, spontanog, nekakva istovremeno i krhka i hrabra svojeglavost reči kakve ih svakodnevno koristimo. Umesto interpunkcijskih znakova tu su poštapalice. Umesto dovršenih rečenica nailazimo na fragmente nedorečenih iskaza. Umesto izbrušenih fraza tu je neukrotiv preplet književnog i razgovornog stila. Meni kao prevodiocu ove zbirke ostaje samo da se nadam, nakon meseci prolaženja kroz sve moguće faze očajanja i ushićenosti, da će čitalac osetiti blistavost Mirjinog neobuzdanog jezika onakvim kakvim on sija u originalu.

– Milena Podolšak, iz intervjua sa prevoditeljkom

Na Badnje veče, devojka prati starijeg muškarca gradskim ulicama prekrivenim olovnim snegom, progonjena njihovom zajedničkom prošlošću; u zabačenoj kolibi, ekscentrik objašnjava svojoj unuci zašto puca na mačke kad god se preterano opuste kod njega; u redu pred kasom, devojka iz sažaljenja iznenada daje milostinju momku bez novca kog naizgled ne zna. Likovi u ovoj zbirci, svaki na svoj način, beže od nečeg, bilo od suočavanja sa istinskom prirodom susreta ili od odgovornosti kao roditelja, sestre ili prijatelja. Zlostavljanje, izdaja i zanemarivanje vrebaju ispod glazure „normalnosti“ koju junaci održavaju. Ispričane iz perspektive tinejdžerki ili mladih žena, ove priče otkrivaju jedinstven prozni stil koji savršeno iskazuje konverzacijske ritmove – i preokupacije – jedne generacije.

Mirja Unge bez napora uspeva da ispuni stranice atmosferičnim tekstom koji je topao a istovremeno mračan, diskretno protkan humorom a ujedno i opominjući.

Bata je sitMirja Unge

beleška o piscu

mirja unge (1973), švedska književnica i dramski pisac, rođena je u Stokholmu. Debitovala je 1998. sa romanom Reči su iz usta došle, za koji joj Udruženje književnika Švedske iste godine dodeljuje nagradu Katapultpriset za najbolji debitantski roman. Smatra se jednim od najvažnijih švedskih pisaca svoje generacije, pre svega zbog jedinstvenog pripovedačkog stila i poigravanja jezikom. Dobitnik je više prestižnih književnih nagrada poput Aftonbladets litteraturpris za zbirku pripovedaka Bata je sit i Doblougska priset Švedske kraljevske akademije za književno stvaralaštvo.


milena podolšak (1986) rođena je u Beogradu. Završila je Filološku gimnaziju i diplomirala na Grupi za skandinavske jezike i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je od 2010. do 2016. godine radila kao saradnik u nastavi. Trenutno je doktorand i predavač na Institutu za švedski jezik i višejezičnost pri Stokholmskom univerzitetu, iz oblasti kognitivne lingvistike, tekstualne analize i političkog govora. Bavi se književnim i stručnim prevođenjem, a među najbitnijim prevodima nalaze se romani Sare Stridsberg.


godina izdanja: 2018. | oblast: zbirka priča | 194 strane | meki povez, format 13,5 × 20 cm | isbn: 978-86-6024-015-8 | cena: 550 din.

15

16


Lice budućnosti mahom je arhitektura ovog dela. Zgrade i ulice, dekor i atmosfera progresa daju ovom romanu notu savremenosti, te bi bilo nepravedno posmatrati ga isključivo kao istorijski roman. Dualitet i ambivalentnost su možda dve osnovne karakteristike – sadašnjost i budućnost na prvom planu, ali i na ljudskom nivou.

– Uredničko izlaganje sa promocije romana

Budućnost počinje u ponedeljakJoana Prvulesku

beleška o piscu

joana prvulesku (1960), spisateljica, esejistkinja, književni kritičar, prevodilac i publicista, rođena je u Brašovu u Rumuniji. Predaje savremenu rumunsku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Bukureštu. Na istom fakultetu je diplomirala na odseku za francuski i rumunski jezik i književnost 1983. i doktorirala 1999. godine. Za izdavačku kuću Editura Humanitas priredila je kolekciju „Knjiga s noćnog stočića“ („Cartea de pe noptieră“). Među pisce čija je dela prevodila na rumunski nalazimo Angelusa Silesijusa, Morisa Nadoa, R. M. Rilkea, Milana Kunderu i druge. Za roman Život počinje u petak dobila je 2013. godine nagradu Evropske unije za književnost. Živi i radi u Bukureštu.


đura miočinović (1979), rođen je u Beogradu. Diplomirao je rumunski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2004. i završio master studije iz rumunskog jezika na Universitatea de Vest u Temišvaru 2006. godine. Od 2001. prevodi rumunsku književnost. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Živi i radi u Beogradu.


Avantura, humor i potraga za identitetom u Bukureštu 1898. godine. Svi deluju sumnjivo i svi bi hteli nešto da sakriju. A ljubav, slepa i neoprezna, ne pomaže mnogo u tumačenju neobičnih dešavanja. Gos’n Kostake, elegantni policajac koji se strastveno bavi svojim poslom, mora brzo da uđe u trag pravim zločincima. Veliki suparnički listovi, Univerzum i Istina, upleteni su, svaki na svoj način, u ono što se sprema. Glavni likovi prethodnog romana Joane Prvulesku, Život počinje u petak, nalaze se usred novih zbivanja – u vrtlogu prevare, politike, nereda i ljubavnih priča. Jedna nit prožima sve: opsesija budućnošću. Jer, ako drugačije postavimo cifre XIX veka, potpuno neočekivano dospevamo u XXI vek. Tokom samo nedelju dana, od ponedeljka, 23. februara, do nedelje, 1. marta, prestonicu potresaju mnogi događaji. A sve počinje od naučne konferencije koju u Ateneumu drži jedan mladi i ambiciozni lekar…

Budućnost počinje u ponedeljak je svojevrsni temporalni mozaik u kome se stilska energija i živahni portret starog Bukurešta suprotstavljaju današnjem svetu grozničavosti, brzine i otuđenja, izazivajući prikrivenu melanholiju i sanjarenje o (lepšoj) prošlosti.


17

18


Surovost predela je dočarana jezikom. Nema lirskih opisa, sve je šturo i surovo. Upravo ta šturost jezika dočarava nam isti takav ambijent. Efektno i sugestivno je upotrebljen jezik kao stilsko sredstvo za formiranje te filmske slike predela. Nadam se da sam na adekvatan način uspela da to prenesem kroz prevod.

– Vesna Stamenković, sa promocije knjige

Karaskovo delo približava se književnosti s kraja XIX i početka XX veka i može se posmatrati i kao realistički roman koji podseća na dela nekih vrlo značajnih pisaca poput Džeka Londona. S druge strane, gradeći tu atmosferu u Žegi, Karasko nas spaja sa savremenim romanom i autorima kakav je Kormak Makarti.

– Tamara Krstić, sa promocije knjige

Žega je priča o bekstvu dečaka kroz zemlju kojom hara suša i vlada nasilje. Zatvoreni svet, bez imena i datuma, iz koga je svaki osećaj moralnosti iscurio kroz iste pukotine kao i voda. U takvom okruženju, dečak, još uvek ne sasvim iskvaren, imaće priliku da se uputi u bolne začetke pravde, ili da, naprotiv, i sam zauvek sprovodi nasilje.

Služeći se arhetipskim likovima poput dečaka, pastira ili namesnika, Hesus Karasko gradi surovu priču, prožetu čisto lirskim trenucima. Ovaj distopijski roman izgrađen je pažljivo, reč po reč; u njemu nemilosrdna priroda prožima čitavu priču mešajući se sa zapletom, a dostojanstvo ljudskog bića s neočekivanom silinom uspeva da se probije kroz pukotine i nikne iz jalove zemlje.

ŽegaHesus Karasko

beleška o piscu

hesus karasko (1972) rođen je u Badahosu, a 2005. preselio se u Sevilju, gde i danas živi. Od 1996. radi kao kopirajter i paralelno piše. Njegov roman Žega pokazao se kao jedan od najupečatljivijih prvenaca na međunarodnoj književnoj sceni. S oduševljenjem prihvaćen u vodećim stranim izdavačkim kućama čak i pre nego što je objavljen u Španiji, roman je preveden u trinaest zemalja, a 2018. je po njemu snimljen film.


vesna stamenković (1977) rođena je u Beogradu, gde je i studirala španski jezik i književnost. Od 2006. godine bavi se književnim prevođenjem sa engleskog, španskog i portugalskog jezika, kao i na engleski jezik. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije i sekretar Odbora za međunarodnu saradnju pri UKPS, koji svake godine organizuje tradicionalne Beogradske međunarodne prevodilačke susrete.


godina izdanja: 2018. | oblast: roman | 172 strane | meki povez, format 13,5 × 20 cm | isbn: 978-86-6024-010-3 | cena: 660 din.

19

20


Početna scena ovog romana podseća na „Hamleta”. Priča Denemarkove počinje da teče u trenutku kada jedan od junaka romana, Denis, maleni dečak, u svom porodičnom dvorištu blizu zasada jabuka otkopava svojom plastičnom lopaticom ni manje ni više nego ljudsku lobanju. Radi se o naizgled idiličnom češkom mestu po imenu Puklice, gde su do 1945. živeli Sudetski Nemci. Premijer Beneš je uspeo krajem rata, na konferenciji u Potsdamu, da iz Češke iseli tri miliona Sudetskih Nemaca, kao i da im svojim dekretima oduzme imovinu. Bila je to odmazda za patnje češkog naroda, ali slepa i nepravedna, kao i nasilje i stradanje koje ju je izazvalo.

– Iz prikaza književne kritičarke Silvane Hadži-Đokić objavljenog u listu Express

Slika prva, leto 1945: Gita Laušmanova, devojka od jedva šesnaest godina, preživela je koncentracioni logor i žuri u rodne Puklice, da posle godina strahota i stradanja zagrli svoje bliske i ponovo spava u svom krevetu. Vratila se kako bi ustanovila da nema gde da se vrati.

Slika druga, leto 2005: Gita Laušmanova, energična žena na kraju života, teško je obeležena sudbinom. Nije dozvolila da joj potpuno razore život. Nakupljene uspomene oživljavaju. Gita skida povez sa očiju, odvažno i nemilosrdno. Glavno je održati se u redu, ne onesvestiti se, ne kukati, kaže Gita.

Druga autorkina knjiga proze je groteskno taman događaj, panoptikum, u kome blešte odsjaji zbivanja koje sami živimo. Novac od Hitlera sadrži dramski napete scene, filmičnost i stilsku virtuoznost kojom nas autorka uvlači u narativnu mrežu teških i bolnih situacija.

Novac od HitleraRadka Denemarkova

beleška o piscu

radka denemarkova (1968) češki je pisac, dramaturg, prevodilac i esejista. Studirala je germanistiku i bohemistiku na Filozofskom fakultetu Karlovog univerziteta u Pragu, gde je i doktorirala. Trostruka je dobitnica prestižne češke književne nagrade Magnesia Litera. Roman Novac od Hitlera 2006. godine je ovenčan nagradom za najbolju knjigu u oblasti beletristike. Najnoviji roman Olovni časovi objavljen je 2018. godine. Godine 2014. prema njenom literarnom predlošku snimljen je film US 2 (Nas dvoje). Radka Denemarkova živi i radi u Pragu.


dr aleksandar ilić (1945–2018), profesor, književni kritičar, prevodilac i diplomata, rođen je u Znojmu, u današnjoj Češkoj Republici. Veliki deo svog bogatog rada Aleksandar Ilić je posvetio razvoju češko-srpskih odnosa, naročito na polju kulturnih veza i prevoda češke literature na srpski jezik. Preveo je s češkog knjige Milana Kundere, Jaroslava Sajferta, Vaclava Havela, Vaclava Klausa, Karela Čapeka, Jaroslava Hašeka, Bohumila Hrabala... Među njegovim nedavno objavljenim prevodima je i roman Milana Kundere Besmrtnost, koji je pohvalio sam Kundera.



21

22

O Heliksovom klubu čitalaca

Kako da postanete član Heliksovog kluba čitalacaOpredeljujući se za objavljivanje najkvalitetnijih dela iz oblasti popularne nauke, humanistike i književnosti odabranih domaćih i stranih pisaca, izdavačka kuća Heliks teži da čitalačkoj publici omogući jednostavnu, brzu i povoljnu kupovinu knjiga. Naša izdanja se prodaju u svim većim knjižarama u Srbiji, ali se mogu kupiti i neposredno od Heliksa, sa popustom u odnosu na cenu u knjižarama. Naručivanjem bilo koje knjige iz ovog kataloga koja je u prodaji ili pretplati (sa popustom od 30%) postajete član Heliksovog kluba čitalaca, što vam donosi brojne pogodnosti:

• Član Heliksovog kluba čitalaca ostvaruje popust od 30% prilikom kupovine knjiga od izdavačke kuće Heliks.

• Član Heliksovog kluba čitalaca može da u pretplati kupuje najavljena izdanja sa popustom od 40%.

• Aktivni članovi kluba čitalaca dobijaće specijalne popuste i nagrade.• Član Heliksovog kluba čitalaca ima obavezu da jednom u tri meseca naruči jednu

knjigu u izdanju Heliksa. Ukoliko to ne učini, zagarantovani popust smanjuje mu se na 25%, ali se već nakon bilo koje sledeće porudžbine vraća na 30%.

• Svi koji su već naručivali knjige od Heliksa, automatski postaju članovi kluba čitalaca, a članske karte biće im poslate na kućnu adresu.

• Novi članovi Heliksovog kluba čitalaca dobiće člansku kartu zajedno sa prvom naručenom knjigom.

Svi podaci u ovom katalogu mogu se izmeniti bez prethodne najave. Ažurne podatke potražite na www.heliks.rs

Podaci o izdavačuHeliks11300 Smederevo, Srbija17. oktobra 5tel/fax: +381 26 64 26 66žiro račun: 265-6410310003638-27

Kako da naručujete knjigeSve knjige koje su u prodaji ili pretplati možete naručiti na Internet lokaciji www.heliks.rs, slanjem e-mail poruke na adresu [email protected], pozivom na telefon 026/64 26 66 ili slanjem pisma na dole navedenu adresu. Troškovi poštarine su fiksni i iznose 100 dinara bez obzira na broj naručenih knjiga, ukoliko se isporučuju pouzećem (plaćanje poštaru prilikom preuzimanja). Za knjige koje su plaćene uplatom na žiro račun, troškovi poštarine su 50 dinara. U cenu knjiga u pretplati uračunati su troškovi poštarine. Iz inostranstva naše knjige mogu se poručiti na www.knjizara.com.

23

O Heliksu

Izdavačka kuća Heliks osnovana je 2005. godine i do danas je objavila preko osamdeset naslova. Heliks objavljuje najbolja dela svetske književnosti i činjenične proze. Među našim piscima, cenjenim i priznatim autorima, nalaze se i Nobelovi laureati. Izdavačka kuća Heliks objavljuje knjige koje podstiču kreativno razmišljanje, pokreću intelektualne rasprave i edukuju čitaoce. Romani koje objavljuje pripadaju klasičnim delima evropske literature, ali upućuju i na moderne pravce u književnosti. U desetogodišnjem radu na objavljivanju visokokvalitetnih knjiga, Heliks je stekao reputaciju među čitaocima zbog svog mudrog, često i izazovnog izbora naslova, kvalitetnog prevoda, te pažljivo osmišljenog grafičkog dizajna knjiga. Najveći deo izdavačkog programa čini prevedena književnost, a Heliks kao prevodioce angažuje najcenjenija prevodilačka imena, među kojima su članovi Udruženja književnih prevodilaca Srbije i dobitnici vrednih nagrada za prevodilački rad.Prateći dinamične promene na svetskom i domaćem tržištu knjiga, izdavačka kuća Heliks posebnu pažnju posvećuje objavljivanju elektronskih knjiga, pre svega naslova u prevodilačkom projektu u okviru programa Kreativna Evropa. Za objavljivanje kvalitetnih i pouzdanih informacija o svojim izdavačkim aktivnostima Heliks koristi i društvene mreže, čime doseže do svojih sadašnjih i budućih čitalaca, šireći ideju o knjizi kao najznačajnijem artefaktu ljudske civilizacije.

Uredništvo Heliksa

upoznajteduh sadašnjosti.

otkrijtetekovine prošlosti.

postanitesavremenik budućnosti!

24


kreativna evropa · ili se sugeriše na posredan način, prožima sva dela, i jasna ili potisnuta...

Documents