centralna banka doc 1

7/18/2019 Centralna Banka Doc 1

http://slidepdf.com/reader/full/centralna-banka-doc-1 1/82

I GLAVA

POJAM CENTRALNOGBANKARSTVA



POJAM CENTRALNOG BANKARSTVA

1.1. Pojam i istorijat centrano! "an#arst$a

Danas postoji veliki broj definicija centralne banke. Prema definicijiMeđunarodnog monetarnog fonda, centralna banka je nacionalna finansijska

institucija koja sprovodi kontrolu nad ključnim aspektima finansijskog sistemai obavlja aktivnosti poput: emitovanja valute, upravljanja deviznim rezervama,obavljanja transakcija sa MMFom i obezbeđivanje kredita ostalim depozitarnim korporacijama. ! "irem smislu, pod pojmom centralne banke MMF tretira i valutni odbor, kao i vladine agencije koje su posebne institucije, a obavljajuaktivnosti centralne banke #ovaj tip centralne banke se najče"$e sre$e pod nazivom platni ili monetarni autoritet%. &konomska i poslovna enciklopedija #''(%defini"e centralnu banku kao vode$u monetarno kreditnu ustanovu koja imadvaosnovnazadatka:daosiguranesmetanofunkcionisanjebankarskogifinansijskog sistema i da vodi monetarnu politiku, odnosno da kontroli"e količinu novcau opticaju u cilju ostvarenja niske stope inflacije, bez izazivanja visoke neza poslenosti. &nciklopedija )*ikipedia+ defini"e centralnu banku kao institucijuodgovornu za monetarnu politiku zemlje ili grupe zemalja članica, sa osnovnimciljem očuvanja stabilnosti nacionalne valute i ponude novca.

z velikog broja različiti- definicija mogu se izvu$i neke zajedničke karakteristike

koje u osnovi defini"u centralnu banku. Prvo, to je vr-ovna monetarna instituci

ja. Drugo, ona moe obavljati niz različiti- funkcija i ima monopol nad izdavanjem novca. tre$e, njen najvaniji cilj je odravanje cenovne stabilnosti u uemsmislu, odnosno finansijske stabilnosti u "irem smislu.

/ovac i monetarna politika su prisutni od početka civilizacije, a centralno

bankarstvo ima mnogo kra$u istoriju. storija centralni- banaka je dugačka i onesu osnivane iz različiti- motiva. storijski posmatrano centralne banke su se razvile na dva načina. Prvi je predstavljao evolucioni proces, kada se iz komercijal

MMF, #0111%, )Monetar2 and Financial 3tatistics Manual+.

%1



CENTRALNO BANKARSTVO & TEORIJI I PRAKSI

nog bankarstva izdvojila jedna banka koja je dobila monopol na emisiju novca.Drugi način je u vidu dravnog dekreta kojim se osniva centralna banka.

Preteču centralni- banaka su često predstavljale klirin"ke ku$e. 4ne su neretko

imale ulogu zajmodavca u krajnjoj instanci i osiguravale su depozite za svoječlanice. ! periodima krize one su funkcionisale kao jedna banka, to jest izdavale

su sertifikate o vlasni"tvu ili pripadnosti klirin"koj ku$i i na taj način se povoljan

kreditni status dobri- banaka "irio i na lo"e banke, članice klirin"ke ku$e. 5akođe,

u periodima krize objavljivani su samo agregatni podaci na nivou klirin"ke ku$e,

a ne na nivou pojedinačni- banaka, "to je imalo dodatan stabiliziraju$i efekat.5okom vremena i klirin"ke ku$e su se menjale i poprimale nove funkcije, takoda su krajem 66 i počektom 66 veka počele da vr"e reviziju svoji- članova, da

za-tevaju dostavljanje finansijski- izve"taja o poslovanju, da uvode obaveznurezervu, da propisuju za-teve o strukturi kapitala, pa čak i da emituju novac. !

pitanju su funkcije koje danas obavljaju moderne centralne banke. 4bavljanjeovi- najvaniji- funkcija vremenom počinju da preuzimaju pojedine vane banke poput 7iks banke u 8vedskoj, 9anke &ngleske, 9anke Francuske i dr. Poste

peno i tokom vekova ove banke su prerastale u centralne banke.

Prve evropske centralne banke su osnivane od 6 veka, kroz evolucioni proces,kao posledica ratova i nji-ovog pritiska na dravne finansije. 4ne vode poreklood takozvani- privilegovani- banaka, koje su imale pravo da emituju novac, da

bi kasnije jedna od nji- dobila monopol na emisiju novca.

Prva centralna banka je "vedska 7iks banka, osnovana ;;<. godine. 4na je nas

tala kada je "vedski Parlament stavio pod svoj nadzor, kao rezultat brojni- te"ko$a

sa kojima se suočavala ova banka u svome poslovanju. 3ve do <=1. godine bila je i

jedina banka koja je poslovala u 8vedskoj.

! nekim zemljama #>olandiji i skandinavskim zemljama%, centralne banke su

prvo bile specijalne komercijalne banke, jer su dobijale povlastice od vlade i bile

su banke drave.

9anka &ngleske je osnovana ;'(. godine i njen osnovni zadatak je bio priku

pljanje fondova za finansiranje rata. 4na je sa "est partnera bila jedina emisionainstitucija u &ngleskoj i elsu, ali ne i u 8kotskoj. 5otalni monopol na emisiju nov

ca dobila je tek '0<. godine kada je na nju preneto i pravo emitovanja novčanica,

koje je do tada imao 5rezor.

%'




9anku Francuske je osnovao /apoleon <11. godine i njeno osnivanje je bilo povezano sa potrebama finansiranja drave u ratnim uslovima. /orve"ka cen

tralna banka je osnovana <;. godine radi uspostavljanja monetarne stabilnostinakon rata, koji je doveo do enormnog )"tampanja+ novca. Preteča 9undesbanke

? Deutsc-e 7eic-bank je osnovana <@;. godine kao privatna banka, ali članovenjenog upravnog odbora je imenovala vlada. ! Meksiku je u okviru Ministarstva finansija <'@. godine otvoreno odeljenje za superviziju banaka, a centralna banka je osnovana tek '0A. godine. Formiranje F&Da '=. godine je bilo posledica finansijske krize i panike na bankarskom tri"tu. F&D, kao i 9anka Bapana#osnovana <<0. godine% i centralne banke ve$ine biv"i- socijalistički- zemalja su

osnovane dravnim dekretom.! početku je ve$ina centralni- banaka bila u privatnom vlasni"tvu, a nakon svetskog rata one u najve$em broju slučajeva postaju dravno vlasni"tvo. dok su bile u privatnom vlasni"tvu, najče"$e su akcionari imali pravo samo na limitirani iznos dividendi. 5ako na primer, akcionari 9anke &ngleske imali su pravo nadividendu u iznosu do 0C od kapitala banke, a akcionari F&Da ;C.

ako je osnivanje centralni- banaka bilo povezano sa potrebom finansiranja

drave, ova funkcija je bila mnogo drugačija od dana"nji- oblika finansiranja budetski- deficita. /aime, tada su centralne banke u stvari imale ulogu posrednika između vlade i privatni- investitora.

Bo#s "r. 1.1 ( Po$eja o "an#ars#om mo)e*

O"i+no se smatra )a #oreni mo)erno! centrano! "an#arst$a ,o+inj* sa -Po$ejom o"an#ars#om mo)e* #oj* je )onea Ban#a En!es#e 1/00. !o)ine. Po$eja se "airaa na

se)e2im osno$nim ,rinci,ima34 Ban#e #oje emit*j* no$ac s* ,ri$atne instit*cije54 Nji6o$a cijna 7*n#cija je ma#simiacija ,ro7ita54 Broj "ana#a #oje imaj* ,ra$o )a emit*j* no$ac je imitiran.

O!rani+a$anje "roja "ana#a #oje imaj* ,ra$o )a emit*j* no$ac je imitirano i stra6a )a* s*+aj* ,re$ei#o! "roja emitenata #orisnici ne "i mo!i )a ,rocene -#$aitet rai+iti6"an#nota. To "i mo!o stim*isati ,oje)ine "an#e5 * s*+aj* o)s*st$a atne #on$erti"i8nosti5 )a emit*j* $ei#* #oi+in* "an#nota5 9to "i mo!o $o)iti in7aciji.

%%




! literaturi se obično smatra da se nastanak centralni- banaka u pravom smisluvezujezatrenutakkadasuonepreuzelefunkcijuzajmodavcauposlednjojinstanci,

a to je uglavnom period od sredine devetnaestog veka. 4d tada se centralne banke postepeno povlače iz komercijalnog bankarstva i tada prestaje konkurentskauloga sa ostalim komercijalnim bankama i centralna banka se pomera ka funkciji čuvara finansijske stabilnosti sistema.

! periodu nastanka centralnog bankarstva vaio je zlatni standard, "to znači da

su tada"nje centralne banke imale zadatak da odravaju fiksni odnos izmeđurezervi zlata i monetarne baze. Posle Drugog svetskog rata, 3D je preuzelaobavezu da odrava zlatnu konvertibilnost dolara, a valute svi- ostali- zemaljasu se utvrđivale u fiksnom paritetu prema dolaru ili prema zlatu. 4vaj sistem sezadrao sve do '@=. godine, odnosno kra-a 9retonvudskog sistema.

Početkom dvadesetog veka u svetu je postojalo samo < centralni- banaka, ali sa

rastom popularnosti centralni- banaka, sticanjem nezavisnosti kolonija i raspadom neki- biv"i- socijalistički- zemalja, broj centralni- banaka je u drastičnom

porastu. Erajem A1i- godina u svetu je postojalo oko ;1 centralni- banaka, adanas i- prema eb sajtu 93 banke, ima ;1.

3avremene centralne banke su organizovane na vrlo različite načine i pokrivaju

različite funkcije. 5akođe, one se susre$u pod vrlo različitim nazivima: centralna

banka, narodna banka, banka rezervi, dravna banka, a uz imenicu banka moenositi i naziv drave. 3toga se moe zaključiti da ne postoji jedan optimalan model razvoja centralne banke.

3posobnost centralne banke da odrava cenovnu stabilnost i stabilnost finan

sijskog sistema u velikoj meri zavisi od njenog kredibiliteta. !koliko centralna

banka ima visok kredibilitet i ukoliko postoji mi"ljenje da vodi monetarnu politiku u skladu sa profesionalnim kriterijumima, njenim akcijama $e se verovati ione $e biti pri-va$ene od najvaniji- institucija, poput sindikata, poslodavaca,finansijski- institucija i dr. /ji-ovo pona"anje $e tada biti u skladu sa makroekonomskim prognozama. 3vako odstupanje od standarda nezavisnosti centralne banke moe voditi smanjenju njenog kredibiliteta.

maju$i u vidu veliki značaj centralni- banaka u gotovo svim zemljama postoji

zakon o centralnim bankama koji po pravilu reguli"e delokrug njenog rada, njenu

%0




odgovornost, procedure izbora upravljački- tela. ! najve$em broju zemalja centralne banke su dravno vlasni"tvo, a ostvareni profit transferi"u vladi.

3a razvojem centralnog bankarstva menjale su se i funkcije i instrumenti mone

tarne politike. ! početku, monetarna politika je bila povezana samo sa emitovan

jemkovanogipapirnognovcaicentralnabankajevodilaračunadanovacneizgubivrednost. remenom, centralne banke su dobijale i mogu$nost da utvrđuju odnos vrednosti zlata i srebra, kao i kurs nacionalne valute prema stranim valutama,

iako su ove vrednosti nekada odstupale od tri"ni- vrednosti. 3a industrijskomrevolucijom, u vreme zlatnog standarda, monetarna politika vodi računa da seodri fiksan odnos između vrednosti nacionalne valute i vrednosti zlata. 5ada sei pojavljuje kamatna politika, koja je bila značajna za odranje zlatnog standarda.

Erajem 66 i početkom 66 veka centralne banke počinju da preuzimaju i ulogu

zajmodavca u krajnjoj instanci. ođenje monetarne politike od strane centralne banke u cilju realizacije razvojni- i stabilizacioni- ciljeva naročito je afirmisano

posle elike ekonomske krize. 5okom "ezdeseti- godina u eri kejnzijanizma kada

je preovladavala nezaposlenost, centralna banka ima zadatak da ekspanzivnommonetarnom politikom, a pre svega preko obezbeđivanja niske kamatne stope,utiče na postizanje pune zaposlenosti. Gentralna -ipoteza kejnzijanizma je bila

da centralna banka moe dinamizirati agregatnu tranju u kratkom roku, zato"to je ve$ina cena fiksna u kratkom roku proizvođači $e proizvesti onoliko proiz

voda koliko se trai. Eako je tokom sedamdeseti- godina problem predstavljala

rastu$a stopa inflacija, to se promenila i uloga centralne banke u smeru davanja prioriteta restriktivnoj monetarnoj politici i obaranju stope inflacije. 5akođe, uovom periodu je prisutan i trend rasta nezavisnosti centralne banke.

Početkom 66 veka centralno bankarstvo se na"lo na raskrsnici. !loga centralne

banke se tokom istorije značajno menjala od finansijera osvajački- po-oda, za jmodavca u poslednjoj instanci, institucije koja je podravala ekonomski rast i punu zaposlenost, aktivnog učesnika u stabilizacionim procesima do )čuvara+cenovne stabilnosti. Eako se menjalo okruenje i preovlađuju$e ekonomske teorije, tako se menjala uloga i instrumenti centralne banke.

%:




TABELA BR. 1.1 ( KORENI CENTRALNOG BANKARSTVA

Hodinaosnivanja Iemlja /aziv u trenutku osnivanja Gilj osnivanja

J;;<. 8vedska 9anka za nekretnine #7iksbank% Finansiranje rata

J;'(.

J@<0.

elika9ritanija

8panija

9anka &ngleske

9anka 8panije

Finansiranje rata

Finansiranje rata

J<11. Francuska 9anka Francuske Finansiranje rata, upravljanje javnim dugom

J<JJ. Finska 9anka Finske Monetarna suverenost

J<J(. >olandija 9anka >olandije Podsticanje ekonomskog rasta

J<J;. ustrija /acionalna banka ustrije !pravljanje javnim dugom radi finansiranja rata

J<J;. /orve"ka 9anka /orve"ke Monetarna reforma radi sprečavanja preno"enjakrize iz Danske

J<J<. Danska Danska nacionalna banka !spostavljanje stabilnosti nakon rata

J<(;. Portugal 9anka Portugala Povratak kredibiliteta monetarnog reima

J<A1. 9elgija 9elgijska nacionalna banka Eriza bankarskog sistema

J<@;. /emačka 7aj-sbanka Eonsolidacija emisione funkcije

J<<0.

J<'=.

Bapan

talija

9anka Bapana

9anka talije

Modernizacija reima

Eonsolidacija emisione funkcije

J'1@.

J'JJ.

8vajcarska 8vajcarska nacionalna banka &liminisanje konkurencije u emisiji novca

ustralija Eomonveltova banka ustralije Ereiranje emisione institucije

J'J=.

J'=(.

3D

Eanada

3istem federalni- rezervi

9anka Eanade

Finansijska i bankarska kriza

Iajmodavac u poslednjoj instanci

J'=(. /ovi Ieland 9anka rezervi /ovog Ielanda Iajmodavac u poslednjoj instanci

J'(0.

J'''.

rska

&!

9anka rske

&vropska centralna banka

Iajmodavac u poslednjoj instanci

3tvaranje monetarne unije

zvor: Gapie F, Fis-er 3, Hod-art G. . &. i 3c-nadt /. #J''(%, )5-e Future of Gentral 9anking+,

Gambridge !niversit2 Press

1.'. Cije$i centrane "an#e

Da ste tokom "ezdeseti- godina pitali ekonomistu ili centralnog bankara "ta jenajvaniji cilj monetarne politike, verovatno biste dobili odgovor da se postigne

optimalna nagodba između inflacije i smanjenja nezaposlenosti. 5ada se verovalo

da se sa malo vi"om stopom inflacije moe )kupiti+ ekonomski rast. /a isto pi

tanje postavljeno danas, odgovor je da je cilj monetarne politike očuvanje ceno

vne stabilnosti. Danas vi"e ne postoje ni teoretski ni empirijski dokazi da postoji

dugoročna )nagodba+ između inflacije i ekonomskog rasta. Eori"$enje, eventu

%;




alno, kratkoročne )nagodbe+ moe doneti samo vi"e neizvesnosti o stopi inflacijeu budu$nosti.

/eposredno posle Drugog svetskog rata, monetarna politika razvijeni- zemalja

i dela I!7 bazirala se na 9retonvudskom sistemu. 3ve zemlje članice MMFa bile su u obavezi da odrede fiksne devizne kurseve svoje valute prema američkom

dolaru ili prema zlatu. Dozvoljena granica fluktuacije je bila KC. Devalvacije na

cionalne valute su bile mogu$e samo u slučaju ve$i- platnobilansni- problema i

uz obavezne konsultacije sa MMFom. 9retonvudski sistem je funkcionisao bez

ve$i- problema sve do kraja ;1i- godina pro"log veka. Početkom sedamdeseti-

godina, 3D ukidaju konvertibilnost dolara #zamenljivost za zlato% i nakon dvedevalvacije dolara napu"ten je 9retonvudski sistem i tada ve$ina zemalja prelazi

na fleksibilne devizne kurseve. 3a druge strane, u centralnoplanskim privredama

monetarna politika je uglavnom bila u rukama centralnoplanskog organa i nije postojala podvojenost centralni- i poslovni- banaka.

Posle propasti 9retonvudskog sistema prisutan je veliki broj različiti- monetarni- reima. /eke zemlje vode politiku fluktuiraju$eg deviznog kursa, nekenastavljaju politiku fiksnog deviznog kursa. ! ovom periodu je preovladavalo

mi"ljenje da monetarna politika nije efikasna i da ona treba da podrava nacionalnu ekonomiju i ve$ina centralni- banaka nije nezavisna, ve$ je pod nekomvrstom formalnog ili neformalnog autoriteta fiskalne politike.

Međutim, od <1i- godina pro"log veka situacija se drastično menja i prisutan je

trend porasta nezavisnosti centralni- banaka, i isključivi cilj monetarne politikeili najvaniji, ukoliko postoji set ciljeva, postaje cenovna stabilnost. /astavak iubrzanje ovog trenda prisutno je i u '1im godinama pro"log veka, kao i u ovomveku.

pak, debata o ciljevima centralne banke jo" uvek je prisutna i ona je u najve$oj

meri posledica neslaganja o tome "ta monetarna politika moe, a "ta ne moe.Hlavna dilema je da li monetarna politika treba da vodi isključivo računa o cenovnoj stabilnosti ili svojim instrumentima treba da podrava i druge ciljeve kao"to su zaposlenost i ekonomski rast. /aime, ukoliko bi cilj bio samo niska stopainflacije, onda bi se tako definisan cilj mogao ostvariti preko relativno visoke kamatne stope, ali bi ona mogla negativno uticati na zaposlenost i privredni rast.

M. Fr2 #0111% predlae da se ova teorijska dilema razre"i na način da monetarna

%<




politika treba da podrava cenovnu stabilnost i ekonomski rast samo ako to neugroava cenovnu stabilnost. MMF #0111% sugeri"e da cilj monetarne politike

treba da bude dugoročni cilj, koji je mogu$e ostvariti instrumentima monetarne politike, poput cenovne stabilnosti ili neinflatornog rasta. 4snovni cilj bi trebao

da bude i zakonski regulisan da bi se izbeglo često menjanje ciljne funkcije.

Giljevi mogu da budu i kvalitativno i kvantitativno definisani. Primer kvalita

tivnog cilja bi bila finansijska stabilnost, dok kvantitativni cilj moe biti definisan

kao promena nekog indeksa #povezanog sa kretanjem cena%. Giljevi centralne banke treba da budu jasno definisani, objavljeni i uključeni u zakon o centralnoj banci.

Bo#s "r. 1.' ( =ii,so$a #ri$a

Pitanje koje se nadovezuje na Fr2ov koncept je da li monetarna politika doprinosi ubrzanjuekonomskog rasta, odnosno da li su zaposlenost i ekonomski rast, sa jedne strane, komplementarni ili konfliktni ciljevi cenovnoj stabilnosti sa druge strane.

Delimičan odgovor na to pitanje moe da prui Filipsova kriva, odnosno njen razvoj kroz četiri

faze. e$ina kejnzijanaca i postkejnzijanaca je pri-vatila gledi"te da postoji pozitivna korelacijaizmeđu, bar umerene, stope inflacije i ekonomskog rasta. 5akođe, ve$ina ekonomista iz zemaljau razvoju i privreda u tranziciji su pri-vatili stanovi"te da umerena stopa inflacije ima pozitivanuticaj na ekonomski rast.

nicijalno je ovu krivu, J'A<. godine, postavio novozelandski ekonomista P-illips, po kome jei dobila naziv, analiziraju$i kretanje nadnica i nezaposlenosti na primeru britanske privrede.Eriva je pokazala jasnu vezu između stope promena nadnice i nezaposlenosti #grafik br. J.J%.Easnije su ovu krivu modifikovali 3amueslon i 3olo #J';1% i oni posmatraju međuzavisnostizmeđu inflacije i nezaposlenosti, sa jasnim zaključkom da je potrebna inflacija od =C do (C da bi se oborila stopa nezaposlenosti.

GRA=IK BR. 1.1 ( ORIGINALNA =ILIPSOVA KRIVA

%/




Iatim, 4kun ispituje međuzavisnost između nezaposlenosti i ekonomskog rasta i uspostavlja pozitivnu relaciju. Povezivanjem ove dve krive dobija se Filips4kunova kriva koja je sugerisala

da rast inflacije vodi ekonomskom rastu. /a kraju, Friedman i P-elps #J';<% uvode Filipsovukrivu upotpunjenu očekivanjima koja pokazuje da ne postoji nagodba između inflacije i nezaposlenosti. 5ime je zavr"ena transformacija Filipsove krive od krive pozitivnog nagiba do

vertikalne prave. /estanak međuzavisnosti između inflacije i nezaposlenosti, moe se objasnitiHood-artovim zakonom koji kae da $e svaka uočena statistička zakonitost nestati, ukolikocentralna banka poku"a da je iskoristi za ostvarenje svoji- ciljeva.

Moemo zaključiti da empirijski podaci ne potvrđuju -ipotezu da monetarna politika moe

ubrzati ekonomski rast i pove$ati zaposlenost po cenu vi"e inflacije. &mpirijsko istraivanje9ra-manda #11% nije potvrdilo postojanje korelacije između umerene stope inflacije i eko

nomskog rasta za period od J'@1. do J'''. godine. 8ta vi"e, preovlađuju$e mi"ljenje je da sa

rastom inflacije dolazi do usporavanja ekonomskog rasta.

Eljučni cilj ve$ine centralni- banaka je da odravaju nisku i predvidljivu stopuinflacije. /aravno, centralne banke to ne mogu uraditi direktno, ve$ preko instrumenata koji su im na raspolaganju poput: politike deviznog kursa, kamatni-stopa, operacija na otvorenom tri"tu, novčane emisije, obavezni- rezervi i dr.&fekti ovi- varijabli na ekonomiju su često neizvesni. 3toga, da bi lak"e mogle da

predvide nji-ove efekte, ve$ina centralni- banaka je kreirala makroekonomskemodele.

3a druge strane, 9anka Bapana se suočava sa potpuno drugom vrstom problema,

a to je odranje niske pozitivne stope inflacije, imaju$i u vidu prisutnu deflaciju.

! skladu sa pri-va$enom politikom, 9anka Bapana vodi )relaksiranu+ monetarnu

politiku sve dok je bazična stopa inflacije nulta ili ima nisku pozitivnu vrednost.

4vakva politika za-teva ne samo da stopa inflacije u teku$em mesecu bude nulta

ili blizu nule ve$ i da prognoze za naredni- nekoliko meseci potvrđuju ovu tendenciju. Drugi uslov je da 9anka Bapana bude sigurna da stopa inflacije ne$e biti

ispod nule.

0 ronija Hood-artovog zakona je u tome "to je on danas jedan od retki- istaknuti- ekonomista koji sezalae za monetarno targetiranje, a njegov zakon je upravo iskori"ten kao kritika monetarnog targeti

ranja.

%>




Bo#s "r. 1.% ( In7acija * ma#roe#onoms#im 9#oama

Kejnijans#a teorija trai da ekonomska politika bude postavljena u razvojni kontekst i da do prinosi procesima potiskivanja recesioni- faktora i jačanju privredne ekspanzije i zaposlenosti.

3 obzirom na to da je Eejnz svoju teoriju razvio u periodu duboke recesije i nezaposlenosti,njegova teorija je imala prvenstveni cilj da omogu$i dinamiziranje privredne aktivnosti putemregulisanja agregatne tranje, te je po njegovom mi"ljenju bolje imati blagu inflaciju nego nezaposlenost i recesiju. nflacija prema Eejnsu nanosi veliku "tetu privredi i dru"tvu, ali je mnogo

bolja situacija od deflacije. 3am Eejns je govorio:

/avoditi bauk inflacije kao mogu$u posledicu politike pro"irenog ulaganja kapitala danas je

isto "to i upozoravati pacijenta koji je iz dana u dan sve mr"aviji na opasnost od preteranegojaznosti.

Prema monetaristima inflacija je monetarni fenomen, odnosno posledica prevelike ponude

novca. Ponuda novca je prevelika, prema Meltzeru #J''<%, ukoliko prevazilazi realnu stopu rasta

proizvodnje, ukoliko dolazi do promena u uslovima monetarne razmene, do pojave novi- finansijski- inovacija ili kao posledica drugi- faktora koji ubrzavaju brzinu opticaja novca. Frid

man #J'@=% ima identično mi"ljenje:

nflacija je uvek i svuda monetarni fenomen, u tom smislu "to se ona stvara i moe da se stvori

samo rastom količine novca koji je bri od stope rasta proizvodnje. Međutim, postoje mnogiuzroci monetarnog rasta, uključuju$i otkri$a novi- nalazi"ta zlata, finansiranje javni- ras-o

da, finansiranje ras-oda privatnog sektora i dr.

3tav da je inflacija monetarni fenomen direktna je posledica kvantitativne teorije novca iz koje proizilazi da je tranja za novcem u stvari tranja za realnim fondovima.

No$a #asi+na 9#oa smatra, kao i monetaristi, da je inflacija pre svega monetarni fenomen

i da je racio rtvovanja #iznos izgubljene proizvodnje u cilju eliminisanja inflacije% nula. !koliko monetarne vlasti najave monetarnu restrikciju, ekonomski subjekti $e redukovati svojaočekivanja nanie, "to $e rezultirati smanjenjem stope inflacije, bez smanjenja nezaposlenosti. Iato, nova klasična ekonomija odbacuje i monetaristički stav o gradualističkoj restrik

tivnoj monetarnoj politici. 3 obzirom na to da ne postoje tro"kovi dezinflacije, onda je mogu$adramatična redukcija stope monetarnog rasta u cilju zaustavljanja inflacije. 4vo nas navodina zaključak da kod nove klasične makroekonomije ne postoji razlika između kratkog i dugog

roka. Bedino ukoliko kreatori ekonomske politike nemaju kredibilitet, onda $e snienje inflacijeimati recesione efekte.

/ovi kejnzijanci ne pri-vataju stavove nove klasične "kole da samo neanticipirana monetarna

politika moe biti efikasna. Eao "to 3. Fi"er #J''A% ističe:

&fikasna monetarna politika ne za-teva da iko bude obmanutL Monetarna politika i ondakada je u potpunosti anticipirana moe uticati na obim proizvodnje i zaposlenosti, po"toinformacije postaju dostupne tek nakon "to su dugoročni ugovori #o radu% ve$ zaključeni.

= Ee2nes, B. M, '<@, &konomski eseji, Matica srpska, /ovi 3ad.

0?




!koliko su kreatori ekonomske politike slobodni da reaguju, a radnici nisu, onda kreatori eko

nomske politike imaju "irok spektar mogu$nosti da stabilizuju ekonomiju, čak i ako ekonomski agenti imaju racionalna očekivanja.

Bedino u slučaju da postoji indeksacija ugovora o radu, na bazi anticipirane ekonomske poli

tike, moglo bi se govoriti o neefikasnosti ekonomske politike.( pak, imaju$i u vidu veliku -eterogenost novi- kejnzijanaca ne postoji jedinstveno gledi"te o inflaciji.

Poslednji- godina je prisutna tendencija da sve ve$i broj centralni- banaka svojeciljeve defini"e kao numeričke, bilo u vidu jedne veličine ili u vidu zone. 4vakvoj

politici je u velikoj meri doprinela popularnost koncepta targetiranja inflacije.4ni mogu biti definisani od strane centralne banke, kao na primer u slučaju &G9,

od strane vlade, kao na primer u slučaju elike 9ritanije, ili zajednički od strane

vlade i centralne banke, kao u slučaju ustralije.

Bo#s "r. 1.0 ( Cije$i centrani6 "ana#a

! praksi ciljevi centralni- banaka su na vrlo različit način definisani, iako se u najve$em broju

slučajeva svode na odravanje cenovne stabilnosti. ! nastavku teksta su prikazani ciljevi iza brani- centralni- banaka.

E$ro,s#a centrana "an#a kao svoj osnovni cilj ima cenovnu stabilnost, za koju se smatra da je

postignuta ukoliko je stopa inflacije, merena -armonizovanim indeksom potro"ački- cena, is pod C, ali blizu C. Gilj je da se cenovna stabilnost ostvari u srednjoročnom periodu. 5akođe, bez ugroavanja cenovne stabilnosti &G9 treba da podrava ekonomske politike !nije radiostvarivanja visokog nivoa zaposlenosti, odrivog i neinflatornog ekonomskog rasta, visokognivoa konkurentnosti i konvergencije ekonomski- performansi.

Gilj =E@8a je maksimalna mogu$a zaposlenost, stabilan nivo cena i umerene dugoročne ka

matne stope. F&D nikad nije imao numerički definisanu ciljnu stopu inflacije.Gilj Ban#e En!es#e je odravanje cenovne stabilnosti i podr"ka ekonomskoj politici njenogkraljevskog veličanstva i lade, uključuju$i i ciljeve ekonomskog rasta i zaposlenosti. /akon pri-vatanja koncepcije targetiranja inflacije postoji numerički definisana stopa inflacije.

Gilj Ban#e Ja,ana je emisija novca, kao i sprovođenje valutne i monetarne kontrole. Dodatnokao ciljevi su definisani nesmetano obavljanje platnog prometa #poravnanja% između banaka idrugi- finansijski- institucija.

( Da bi i pored anticipiranja ekonomska politika bila neefikasna potrebno je jo" da vai pretpostavka da

pojedinci ne prave sistematsku gre"ku, kao "to ističe nova klasična makroekonomija.

01




Gilj Ban#e No$o! ean)a je formulisanje i sprovođenje monetarne politike radi ostvarenjacenovne stabilnosti. /akon pri-vatanja koncepcije targetiranja inflacije postoji numeričkidefinisana stopa inflacije.

Cij Ban#e Kana)e je regulisanja kredita i valute u najboljem interesu ekonomije i nacije, kon

trola i za"tita eksterne vrednosti nacionalne valute i ublaavanje njenog uticaja na op"ti nivo proizvodnje, cena i zaposlenosti, koliko je mogu$e instrumentima monetarne politike, kao i podsticanje ekonomskog i f inansijs#o! "a!ostanja Kana)e.

Gilj r$ats#e naro)ne "an#a je postizanje i odravanje cenovne stabilnosti. 9ez ugroavanja

osnovnog cilja, 9anka treba da podrava ekonomske politike lade.

Gilj Ri#s "an#e D$e)s#a je odravanje cenovne stabilnosti i efikasno i bezbedno funk

cionisanje platnog prometa.Centrana "an#a Crne Gore nema definisan jasan cilj, "to je pre svega posledica eurizacije i

odsustva dovoljnog broja instrumenata da bi mogla direktno uticati na nivo cenovne stabil

nosti. 4na je odgovorna za vođenje monetarne politike, uspostavljanje i odravanje zdravog bankarskog sistema i efikasnog platnog prometa.

Gilj Centrane "an#e Bosne i erce!o$ine je dostizanje i odravanje stabilnosti doma$e valute,tako "to izdaje doma$u valutu u skladu sa pravilima valutnog odbora.

Gilj Naro)ne "an#e Sr"ije je postizanje i odravanje stabilnosti cena. Pored osnovog ciljadopunski ciljevi su očuvanje finansijske stabilnosti i podr"ka ekonomskoj politici, ali bez

ugroavanja cenovne stabilnosti.

/a slede$em grafiku je prikazano istraivanje 9anke &ngleske, na uzorku od '(centralne banke, o najvanijim ciljevima monetarne politike.

GRA=IK BR. 1.' ( NAJVAFNIJI CILJEVI CENTRALNI BANAKA

zvor: 9anka &ngleske, )3urve2 of Monetar2 Frameorks+.

0'




7azlike u ciljevima mogu se objasniti i razlikama u okruenju u kojem centralne banke sprovode monetarnu politiku. 3asvim je jasno da $e instrumenti finog

regulisanja dati bolje rezultate u uslovima razvijenog finansijskog tri"ta, kakvo postojiurazvijenimzemljama,negouuslovimafinansijskogtri"tauzačetkukoje je često prisutno u zemljama u razvoju. /ajvanije razlike u okruenju koje mogu

uticati na definisanje ciljeva i sprovođenje monetarne politike odnose se jo" i na:

veličinu zemlje, stepen otvorenosti zemlje, reim deviznog kursa, razvijenost iimplementacijuprudencioneregulative,kredibilitetkreatoraekonomskepolitike,nezavisnost centralne banke, stepen ekonomske razvijenosti, eventualne inflacione epizode iz pro"losti, prisustvo dolarizacije #formalne ili neformalne% i dr.

/aravno, centralne banke nisu indiferentne prema ciljevima kao "to su zaposlenost i ekonomski rast, ali preovlađuju$e mi"ljenje je da najve$i doprinos ovimciljevima mogu dati preko odravanja makroekonomske stabilnosti. 3tavljanjeu fokus nekog od ovi- ciljeva moglo bi biti konfliktno sa osnovnim ciljem ? očuvanjem cenovne stabilnosti. /a primer, F&D ima dvostruki cilj ? očuvanjestabilnog nivoa cena i postizanje maksimalne mogu$e zaposlenosti.

Bo#s "r. 1.: ( Koristi o) ceno$ne sta"inosti

Postoji vi"e )kanala+ preko koji- cenovna stabilnost doprinosi postizanju visokog nivoa privredne aktivnosti i zaposlenosti:

J. Genovna stabilnost olak"ava da se prepoznaju promene u relativnim cenama. 4vo

omogu$ava firmama i potro"ačima da donose odluke o investicijama i potro"nji na osnovu bolji- informacija, "to, s druge strane, omogu$ava tri"tu da efikasnije alocira resurse.4mogu$avaju$i tri"tu da usmerava resurse tamo gde mogu biti najproduktivnije iskori"$eni,cenovna stabilnost pove$ava proizvodni potencijal privrede.

. ko su investitori sigurni da $e cene ostati stabilne u budu$nosti, ne$e traiti )premijuza inflatorni rizik+, kao kompenzaciju za rizik dranja sredstava po nominalnoj vrednosti.3manjuju$i premiju za inflatorni rizik, kroz realnu kamatnu stopu, monetarna politika moedoprineti efikasnoj alokaciji na tri"tu kapitala i na taj način podsticati.

=. Eredibilno odravanje cenovne stabilnosti, takođe, olak"ava pojedincima i preduze$ima da preusmere svoja sredstva na produktivniju upotrebu umesto na za"titu od inflacije. /aime,u uslovima visoke inflacije dolazi do nagomilavanja realni- dobara #npr. nekretnine% po"tose nji-ova vrednost u takvim okolnostima )lak"e čuva+ od vrednosti finansijske aktive.Međutim, nagomilavanje realni- dobara nije efikasna investiciona odluka i ometa ekonomski rast.

0%




(. Poreski sistem moe u potpunosti promeniti ekonomsko pona"anje. ! mnogim slučajevima

ove promene su uslovljene inflacijom i deflacijom. Genovna stabilnost elimini"e realne ekonomske tro"kove koji su izazvani kada inflacija pogor"ava poreski i sistem socijalne za"tite.

A. 4dravanje cenovne stabilnosti "titi od velike i neosnovane redistribucije do-otka, koja nas

taje kako u inflatornim tako i u deflatornim okolnostima. 4kruenje u kome postoje stabilnecene pomae da se odrava socijalna i politička stabilnost.

zvor: la-ovi$, M. i Gerovi$, 3 ? /ezavisnost centralne banke ? primjer zemalja zapadnog 9alkana

&mpirijske analize su pokazale da i relativno umerene stope inflacije od 1C do

01C dovode do nii- stopa rasta u dugom roku #9aro, ''A%. 4vo iskustvo vai iza privrede u tranziciji #>ogart-, '';%.

Bo#s "r. 1.; ( Tro9#o$i in7acije

Mi#roe#onoms#i tro9#o$i ? nflacija dovodi do porasta neizvesnosti poslovanja. 4na moedovesti do niza tro"kova: uzdravanje od investiranja ili prekomerno investiranje, gubitak do-otka usled neadekvatnog indeksiranja, uzdravanja od potro"nje i dr.

Ao#acioni tro9#o$i ? Proizvođači nisu sigurni da li porast cena znači rast relativni- cena ili rastop"teg nivoa cena i stoga moe dovesti do neracionalne alokacije resursa.

Meni tro9#o$i ? 5ro"kovi koji imaju prodavci prilikom promene nji-ovi- cena #"tampanje novi-kataloga, jelovnika i sl%.

@istri"*ti$ni tro9#o$i ? /eanticipirana inflacija dovodi do redistribucije bogatstva od poveri

laca ka zajmoprimcima.

Tro9#o$i )oma2e $a*te ? 3manjuje se "tednja u doma$oj valuti. &konomski subjekti nastojeda se "to pre oslobode doma$e valute, "to vodi pojavi dolarizacije, jer ulogu obračunskog,

platenog i sredstva "tednje sve vi"e preuzima strana valuta. ! takvim uslovima efikasnostmonetarne politike postaje u velikoj meri ograničena.

Poiti+#i tro9#o$i ? Ereatori ekonomske politike gube kredibilitet.

Me*naro)ni tro9#o$i ? 3trani investitori zaobilaze zemlje sa visokom inflacijom. 7aste rizik zemlje i zao"travaju se uslovi zaduivanja na međunarodnom tri"tu.

Pores#i tro9#o$i ? !koliko poreski pri-odi nisu u potpunosti indeksirani, "to je u praksi gotovo

nemogu$e obezbediti, inflacija dovodi do obezvređivanja realni- poreski- pri-oda.

00




/akon inflatorni- sedamdeseti- godina, gotovo sve centralne banke fokusirajumonetarnu politiku na obezbeđenje cenovne stabilnosti. /aravno, stabilnost

cena ne znači fokusiranje na neke pojedinačne cene, ve$ na op"ti nivo cena.

1.'.1. =inansijs#a sta"inost #ao cij centrani6 "ana#a

Poslednji- godina prisutna je tendencija razmatranja finansijske stabilnosti kaocilja centralne banke. Međutim, kao "to ističe card #011=%, za sada nijedna cen

tralna banka nije eksplicitno navela finansijsku stabilnost kao svoj osnovni cilj.7azlozi za to su vrlo jasni, jer centralna banka ne moe pokriti sve aspekte finan

sijske stabilnosti, čak i one banke sa naj"irim stepenom supervizorski- prava nekontroli"u penzione fondove, -eding fondove, a u vrlo malom broju slučajevakontroli"u osiguravaju$e kompanije.

! pitanju je cilj koji nema op"tepri-va$enu definiciju i koji za razliku od inflaci

je nije mogu$e numerički izraziti. Pod njime se najče"$e podrazumeva odsustvo bankarski- kriza ili veliki- fluktuacija finansijski- tri"ta. Prema mi"ljenjuHjederma #011A%, finansijska stabilnost je postignuta ukoliko doma$instva i

preduze$a mogu da izvr"e optimalan izbor između potro"nje i investicija u us

lovima dobrog funkcionisanja finansijskog sitema, koji posreduje između zajmodavaca i zajmoprimaca i redistribuira rizik na zadovoljavaju$i način, uz efikasnu alokaciju ekonomski- resursa tokom vremena. *ieser #011A% defini"efinansijsku stabilnost kao sposobnost finansijskog sistema da apsorbuje različite

vrste "okova bez finansijske krize koja bi dovela do multisektorskog "irenja nega

tivni- makroekonomski- efekata. 3c-inass2 #011A% smatra da stabilan finansijski

sistem omogu$ava efikasnu alokaciju ekonomski- resursa, određuje cenu i upravlja finansijskim rizicima i sposoban je da obavlja ove funkcije i kada je suočen

sa eksternim "okovima i neravnoteama. Međutim, Ferguson #011=% ima ne"todrugačiji pristup i on smatra da nije mogu$e definisati finansijsku stabilnost, ve$

da se samo moe definisati finansijska nestabilnost. Po njegovom mi"ljenju, u pi

tanju je situacija koju karakteri"u tri faktora:

/eke značajne >4 značajno odstupaju od onoga "to bi se moglo definisati kao nji-ova fer cena,

Funkcionisanje finansijskog tri"ta i odobravanje kredita je pod uticajem brojni- te"ko$a i

Inačajnoodstupanjeagregatnetranjeodproizvodni-mogu$nostizemlje.

0:




Pitanje finansijske stabilnosti u najve$em broju zemalja nije isključivo unadlenosti centralne banke, ve$ postoji podela odgovornosti između centralne

banke, ministarstva finansija i supervizorski- agencija. maju$i u vidu da centralna banka ne moe da bude jedina institucija odgovorna za finansijsku sta

bilnost, onda se postavlja pitanje za"to se finansijska stabilnost razmatra kao cilj

centralni- banaka. 4dgovor se nalazi u činjenici da postoji dosta dokaza u prilog

-ipoteze da budu$u finansijsku krizu nagove"tavaju ekspanzija novca i bankarski- kredita #Hood-art, 011A%. 5akođe, prilično je rasprostranjeno mi"ljenje dafinansijska stabilnost i cenovna stabilnost uvek idu u paru #Gukierman, ''1,3c-artz, ''A, ssing 011A%. stovremeno, monetarni ciklusi mogu pojačati

realne cikluse. /ajbolji primer je zijska kriza iz devedeseti- godina, kada suslabosti u finansijskom sektoru pokrenule pad ekonomske aktivnosti i pojačaleuticaj "okova na realni sektor. 3a druge strane, monetarna politika preko svo

ji- instrumenata u slučaju krize moe uticati na pobolj"anje likvidnosti #prekoodobravanja kredita bankama, snienja obavezne rezerve, sniavanja bazične kamatne stope i dr% i rast javnog poverenja "to moe značajno doprineti ponovnom

uspostavljanju finansijske stabilnosti.

7ast finansijske globalizacije, prisutan poslednji- par decenija, otvorio je neko

liko izazova za centralne banke. Prvi izazov se odnosi na dilemu izbora adekvatnog reima deviznog kursa i monetarne politike. 3a druge strane, finansijskaglobalizacija je istovremeno dovela i do porasta učestalosti finansijski- kriza,tako da je drugi izazov u stvari izazov odravanju finansijske stabilnosti. 3adacentralna banka pored vođenja računa o doma$em finansijskom tri"tu mora daobra$a posebnu panju na njegovu interakciju sa međunarodnim finansijskimtri"tima. kao "to ističe !golini #011=%, jasno je da se izazovi finansijskoj stabil

nosti kontinuirano pojavljuju i da $e nastaviti da se pojavljuju i u budu$nosti bez

obzira da li su centralne banke spremne za nji- ili ne.! su"tini, pristup finansijskoj stabilnosti podrazumeva da kreatori monetarne

politike analiziraju i da merama monetarne politike sprečavaju sve one pojavekoje mogu predstavljati pretnju finansijskoj stabilnosti. 4vaj pristup obično po

drazumeva dve dimenzije finansijske stabilnosti: mikrodimenziju koja posmatra rizike sa aspekta pojedinačni- finansijski- institucija i makrodimenziju koja

posmatra rizike sa aspekta celokupnog finansijskog sistema. Gilj ovog dvodimen

zionalnog pristupa je da se dobro proceni sistemski rizik, odnosno rizik da se

0;




problem nelikvidnosti ili solventnosti pro"iri sa nivoa pojedinačne institucije načitav sistem.

Finansijski sistem obu-vata niz međusobno povezani- komponenti: infrastruk

turu #pravni sistem, platni promet, računovodstveni sistem i dr%, institucije #ban

ke, osiguravaju$e kompanije, institucionalne investitore i dr% i tri"te. No"e funk

cionisanje samo jedne komponente moe ugroziti finansijsku stabilnost. pak, propadanje ili zatvaranje pojedinačni- finansijski- institucija ne mora biti znak naru"ene finansijske stabilnosti, ve$, naprotiv, rezultat tri"ne konkurencije koja

jača finansijsku stabilnost.

Da bi se ostvarila finansijska stabilnost, neop-odno je identifikovati potencijalnerizike, pre nego "to se oni pojave i dovedu do krize ili problema u funkcionisanju

finansijskog tri"ta. 5o podrazumeva vođenje preventivni- i vremenski- dobrodimenzionirani- politika. /aravno, cilj ne moe biti da se spreči pojava svi-

potencijalni- problema na finansijskom tri"tu, jer je nemogu$e upravljati svimrizicima i neizvesnostima, a, takođe, ne postoji nijedno tri"te koje nije pro"lokroz fluktuacije ili turbulencije. 3toga treba teiti minimiziranju najve$i- rizika i

obezbeđenju vitalnosti sistema kada se pojave krizne situacije.

DEMA BR. 1.1 ( OKVIR A OH&VANJE MAKROEKONOMSKE STABILNOSTI

zvor: )Preserving Financial 3tabilit2+, 011A.

0<




Ia očuvanje finansijske stabilnosti "iroko je rasprostranjeno stresno testiranje,koje analizira mogu$nosti pojedini- finansijski- institucija ili celokupnog siste

ma da apsorbuju različite vrste "okova. eliki broj centralni- banaka, kao i nekemeđunarodne institucije poput MMFa, 3vetske banke, 93 banke i dr, danasizdaju zve"taj o finansijskoj stabilnosti #)Financial 3tabilit2 7eport+%, čiju okos

nicu predstavlja stresno testiranje. naliza finansijske stabilnosti pokriva sve iz

vore rizika i potencijalni- "okova. 4na za-teva sistemsko pra$enje individualni-

delova finansijskog sistema, kao i realnog sektora. ! tom cilju, Međunarodnimonetarni fond je razvio publikaciju )4snovni set indikatora zdravog finansi

jskog sistema+ #)Gore and &ncouraged 3et of Financial 3oundness ndicators+%

koja treba da olak"a procenu finansijske stabilnosti.

TABELA BR. 1.' ( POTENCIJALNI IVORI DOKOVA

En)o!eni 9o#o$i

Instit*cionaniFinansijski rizik 4peracioni rizik 3labosti informacioni- te-nologija7izik reputacijePoslovni rizik

7izik adekvatnosti kapitalaTri9ni7izik partnera7izik upravljanja sredstvima7izik "irenja gubitka kredibilitetaEreditni rizik 7izik likvidnosti

In7rastr*#t*rni7izik platnog sistema7izik klirin"kog sistema7egulatorni rizik Pravni rizik

7izik neadekvatne supervizije

zvor: )Preserving Financial 3tabilit2+, 011A.

E!o!eni 9o#o$i

Ma#roe#onoms#i ,oreme2aji7izik makroekonomskog okruenja7izik makroekonomski- politika

@o!aajiPrirodne katastrofePolitički događajielika bankrotstva

3a globalizacijom svetske privrede i finansijskog sistema javlja se opasnost od)uvoza+ finansijske nestabilnosti, koja se moe javiti kao posledica krize naznačajnim međunarodnim finansijskim tri"tima ili na regionalnim tri"timasa kojima je u velikoj meri povezano doma$e finansijsko tri"te. 4pet, sa drugestrane, globalizacija moe doprineti ublaavanju krizni- impulsa, jer se oni "ire

na ve$i broj zemalja.

0/




! cilju sprečavanja finansijski- kriza, MMF i 3vetska banka su pokrenule Program ocene finansijskog sektora poznat pod nazivom F3P #Financial 3tabilit2

ssement Program%. Gilj ovog programa je da identifikuje prednosti, rizikei ranjivosti finansijskog sistema i da oceni eventualne prepreke daljem razvojufinansijskog sistema. Hlavna komponenta F3Pa je provera usagla"enosti sameđunarodnim standardima za finansijski sektor. 5akođe, F3P treba da ukaena institucionalne slabosti u različitim podsektorima finansijskog sistema. 5imkoji vr"i procenu obično se sastoji od eksperata iz 3vetske banke, MMFa i speci

jalista iz nacionalni- centralni- banaka i supervizorski- agencija.

F3P pokriva "irok spektar delatnosti, a kao najvanije mogu se navesti:

/ajvaniji izvori makrofinansijskog rizika i nji-ov potencijalni uticaj,

nstitucionalni i regulatorni okvir sektora osiguranja, bankarskog sektorai tri"ta kapitala,

Funkcionisanje platnog prometa i njegove infrastrukture.

! okviru F3Pa razvijeni su indikatori finansijskog )zdravlja+ #financialsoundness indicators%, koji mere kapacitet apsorpcije "okova od strane finansijskog sistema. 4ni se dobijaju agregiranjem individualni- podataka da bi se dobila ocena finansijskog )zdravlja+ čitave privrede, a mogu se i agregirati samo za

posebne sektore #npr. bankarstvo ili osiguranje% u zavisnosti od nji-ovog značajaza privredu. 4ni mogu biti kalkulisani i za neka ključna nefinansijska preduze$a,koja mogu biti izvor rizika za finansijska preduze$a.

F3P nije kreiran kao test koji bi dao prolaznu ili neprolaznu ocenu, ve$ kao

sredstvo koje treba da pomogne nacionalnim organima da identifikuju ranjivostifinansijskog sistema i regulatornog okvira. Do sada je F3P program urađen za

oko dve tre$ine zemalja članica MMFa.

pored "irokog interesovanja za finansijsku stabilnost, ipak, malo je verovatno

da $e ona postati eksplicitni cilj centralni- banaka. 7azloga za ovakvu tvrdnju je vi"e, jer finansijska stabilnost ne ispunjava osnovne uslove da bi bila cilj centralne banke: jasno definisan, razumljiv javnosti i da je pod kontrolom centralne banke.

0>




Bo#s "r. 1.< ( Bo7in!ero$e ,re,or*#e

P. 9ofinger #11J% je u J1 stavova sistematizovao ciljeve i politiku centralni- banaka. ! nastavkuteksta slede ovi- J1 vrlo interesantni- preporuka.

J. Donesi statut centralne banke, koji omogu$ava da donosioci odluka imaju na raspolaganju

dug vremenski rok. 4vo za-teva visok stepen nezavisnosti centralne banke u odnosu na političke sfere.

. Defini"i cilj cenovne stabilnosti u srednjem roku, koji je dovoljno fleksibilan da se prilagodi"okovima koji dolaze sa strane ponude i koji ostavlja diskreciono pravo centralnoj banci da

odluči da li treba reagovati na kratkoročne fluktuacije tranje.=. Eoristi kratkoročne kamatne stope kao operativni target monetarne politike.

(. ! cilju jednostavnog upravljanja kratkoročnim kamatnim stopama, koristi instrumente zaupravljanje likvidno"$u.A. Eoristi sve raspoloive informacije o inflacionim očekivanjima, kao vaan indikator budu$eg

kretanja inflacije.;. eruj u samouravnoteuju$i me-anizam ukoliko je inflacija niska. 3preči da kamatne stope

budu glavni uzrok ekonomski- poreme$aja.@. zbegavaj negativne realne kratkoročne kamatne stope u svim okolnostima.<. !koliko su saznanja o gepu 9DPa dobra, sledi politiku kamatni- stopa definisanu 5ejloro

vim pravilom. ! suprotnom, 5ejlorovo pravilo predstavlja dobar usmeravaju$i me-anizam

samo u situacijama "okova tranje.'. zbegavaj targete deviznog kursa koji nisu kompatibilni sa paritetom kamatni- stopa.

J1. zbegavaj velike apresijacije preko politike sterilizacije.

1.'.'. a#j*+na ramatranja o cije$ima centrane "an#e

Moemozaključitidakrajnjiciljmonetarnepolitikepredstavljaporastdru"tvenog blagostanja. /ajbolji način na koji centralna banka moe doprineti porastu blagostanja je da odrava dugoročnu stabilnost cena, a eventualno navođenje ostali-

ciljeva moe biti prisutno, uz postojanje jasne -ijera-ije ciljeva u prilog cenovne

stabilnosti.

Danas $e se najve$i broj ekonomista sloiti da je optimalna stopa inflacije za raz

vijene zemlje između C i =C #Fis-er '';, Grockett 0110%. Erugman #'';%, ipak,

preferira ne"to vi"u stopu inflacije i on smatra da je poeljna inflacija između =C

i (C. MMF smatra da je stopa inflacije od 0C socijalno pri-vatljiv optimum koji

ne ugroava ekonomski rast, dok veliki broj ekonomista i centralni- bankara u

zemljama u razvoju preferira stopu inflacije između (C i ;C.

:?




/ulta ili negativna stopa inflacije nije cilj monetarne politike. 5ako, Grockett#0110% ističe da postoje najmanje tri razloga za"to nulta stopa inflacije nije opti

malna za razvijene zemlje. Prvi razlog je činjenica da aktuelne statistike precen juju teku$u stopu inflacije. /a primer, statistike imaju te"ko$a prilikom obračuna

indeksa cena kada je u pitanju pobolj"anje kvaliteta proizvoda. 5akođe, ukolikose kupci prebacuju na kupovinu jeftiniji- proizvoda, potreban je određen vremenski period dok statistika registruje promenu strukture potro"ačke korpe.Drugi razlog je činjenica da bi nulta stopa inflacije dovela do problema sa kamat

nim stopama i to bi značilo da bi u periodu recesije one morale pasti ispod nule.

3a druge strane, pitanje je da li bi takvo kretanje bilo mogu$e, usled politički-,

ekonomski- i psi-olo"ki- razloga, a ukoliko ne bi bilo mogu$e onda bi se ekonomija mogla na$i u )zamci likvidnosti+. 5re$i razlog se ogleda u tome da pod pretpostavkom cenovne stabilnost rast cena jedne kategorije proizvoda moravoditi padu druge grupe proizvoda. ! uslovima rigidnosti i kontinuiranog rastanadnica to bi trailo opadanje nivoa cena, koje bi uvelo zemlju u deflaciju, kojanije poeljno stanje. /a kraju, i praksa centralni- banaka iz svi- razvijeni- zemalja pokazuje da centralne banke nastoje da imaju nisku stopu inflacije, ali nenultu.

1.%. Pra$ni5 $asni+#i stat*s i or!aniaciona str*#t*racentrani6 "ana#a

Po pitanju pravnog statusa najve$i broj banaka se javlja u formi javne institucije,

pa potom dolaze, korporativna institucijaA i kompanija #uglavnom akcionarskodru"tvo%. /a grafiku br. .= prikazan je pravni status centralni- banaka premastudiji 93 banke.

! najve$em broju slučajeva, centralne banke su u vlasni"tvu drave, iako su u

početku bile u privatnom vlasni"tvu, "to je i razlog da je u nekim centralnim bankama jo" uvek zadrano privatno vlasni"tvo. Drava je isključivi vlasnik u@C centralni- banaka, a ve$inski vlasnik u <C. /a grafiku .(. prikazana jevlasnička struktura centralni- banaka prema studiji 93 banke.

A Pod korporativnom institucijom podrazumeva se pravno lice koje ima pravo da preuzima prava i

obaveze, a sastoji se od ve$eg broja drugi- lica.

:1




GRA=IK BR. 1.% ( PRAVNI STAT&S CENTRALNI BANAKA

zvor: 9ank for nternational 3ettlements, )5-e legal status and oners-ip of central banks+, 011J.

GRA=IK BR. 1.0 ( VLASNIHKI STAT&S CENTRALNI BANAKA

zvor: 9ank for nternational 3ettlements, )5-e legal status and oners-ip of central banks+, 011J.

Oak i u slučajevima kada privatni akcionari poseduju centralnu banku ili deonjeni- akcija, ona se tretira kao deo dravnog aparata. 7azlog za to je "to akcionari

nemaju gotovo nikakvu mogu$nost uticaja na rad centralne banke i sprovođenjemonetarne politike, ve$ imaju samo pravo na dividendu, koja je najče"$e fiksira

na, kao određeni procenat kapitala.

! slede$oj tabeli je prikazana pravna i vlasnička struktura izabrani- centralni-

banaka.

:'




TABELA BR. 1.% ( PRAVNI I SVOJINSKI STAT&S IABRANI CENTRALNI BANAKA

Iemlja Pravni status lasnička strukturargentina Bavna institucija Dravno vlasni"tvo

ustralijaustrija

9elgija

9razil

9ugarska

Eanada

Eorporativna institucija

kcionarsko dru"tvo

Bavna kompanija sa ograničenom

odgovorno"$uBavna institucijaBavna institucija


Dravno vlasni"tvoPolovinu akcija ima drava, ostali vlasnici mogu biti samo pravna ili fizička lica iz ustrije. sključena

je mogu$nost da vlasnici budu pravna lica čiji suve$inski vlasnici strancilasnik polovine akcija je drava, a ostatak se kotira

na berziDravno vlasni"tvoDravno vlasni"tvo

Eapitalom raspolae ministar finansija po ovla"$enjukraljice u ime EanadeGrna Hora Bavna institucija Dravno vlasni"tvoOe"ka

/emačka

Bavna institucija


Dravno vlasni"tvo

Dravno vlasni"tvo

Francuska Bavna institucija Dravno vlasni"tvo

Mađarska

rska

talija

BapanEoreja>olandija

kcionarsko dru"tvo


kcionarsko dru"tvo

Pravno lice3pecijalno pravno lice

Bavna institucija sa ograničenomodgovorno"$u

Dravno vlasni"tvo

Dravno vlasni"tvo

kcijama mogu raspolagati samo depozitne banke #ve$inski vlasnici%, javne banke, banke odnacionalnog interesa, osiguravaju$e kompanije iinstitucije socijalnog osiguranja

Drava je vlasnik AAC kapitala /e raspolae kapitalom

Drava

/ovi Ieland Eorporativna institucija DravaPoljska

3ingapur

Buno frička7epublika

8panija

Bavna institucija

Bavna institucija

Pravno lice

Bavna institucija

Dravno vlasni"tvo

Dravno vlasni"tvo

Privatno vlasni"tvo. kcije se kotiraju na berzi,

ograničen je maksimalni broj akcija kojim moeraspolagati pojedinac ili pravno liceDravno vlasni"tvo

8vajcarska kcionarsko dru"tvo lasnici mogu biti kantoni, pravna i fizička licaregistrovana u 8vajcarskoj. Federalna vlada ne poseduje akcije. kcijama se trguje na berzi.

3rbija5urska

Bavna institucijakcionarsko dru"tvo

Dravno vlasni"tvo /ajmanje AJC je u dravnom vlasni"tvu, ostatkomraspolau doma$a pravna i fizička lica

elika 9ritanija Bavna institucija Dravno vlasni"tvo3D

>rvatska

9osna

Bavna institucija

Bavna institucija

Bavna institucija

lasnik F79 su banke članice

Dravno vlasni"tvo

Dravno vlasni"tvo

zvor: veb sajtovi centralni- banaka

:%




! organizacionoj strukturi centralni- banaka mogu$e je razlikovati zemljeu kojima postoji jedinstvena centralna banka i zemlje u kojima postoji sistem

centralni- banka. merički F&D je primer sistema centralni- banaka u kome postoje jasna -ijerar-ijska pravila. 4dređen stepen regionalizacije postoji i u ok

viru 9undesbanke, gde postoji regionalni- banaka, koje nose nazive pokra jina. ! biv"oj Bugoslaviji, takođe je postojao sistem centralni- banaka. ! njemu je postojala /arodna banka Bugoslavije i "est republički- narodni- banaka. !ovom sistemu nije postojala jasna -ijerar-ija i republičke narodne banke su sečesto pona"ale kao potpuno nezavisne centralne banke. pak, u najve$em brojuzemalja danas funkcioni"e model jedinstvene centralne banke.

1.0. &,ra$janje centranom "an#om

Proces upravljanja centralnom bankom je drugačiji od upravljanja korporaci jama. !koliko su nezadovoljni radom korporacije, akcionari mogu smenitimenadment, međutim, ukoliko su akcionari centralne banke #najče"$e vlada%nezadovoljni radom, odnosno politikom centralne banke, to ne znači da imajumogu$nost da smene guvernera i menadment, jer bi to bilo suprotno principunezavisnosti centralne banke. ! slede$oj tabeli su prikazani neki op"ti principiupravljanja centralnim bankama.

TABELA BR. 1.0 ( MO@ALITETI &PRAVLJANJA CENTRALNIM BANKAMA

!pravljanje G9

/a isti način kao ostale javne institucije

3lično kao ostale javne institucije, ali prilagođeno

specifičnostima G9Eao privatne korporacije

3lično kao privatne korporacije, ali prilagođenospecifičnostima G9

/a drugi način

zvor: Moser ?9oe-m, M. )Hovernance in Gentral 9ank+, 011(.

:0

!kupno

1C

;JC

(C

00C

J=C

7azvijenezemlje

1C

A1C

J1C

=1C

J1C

Iemlje urazvoju

1C

;'C

1C

JAC

JAC




1.0.1. Sa$et a monetarn* ,oiti#*

e$ina centralni- banaka ima savet za monetarnu politiku #ili savet centralne banke% kao najvi"i organ upravljanja centralnom bankom. 4dluke saveta za monetarnu politiku utiču kako na privredu, tako i na ivote obični- građana. 4neutiču na stopu inflacije, kamatnu stopu, -ipotekarne kredite, prinose na -artijeod vrednosti, tro"kove kredita, izglede za zapo"ljavanje i dr.

Danas postoji "irok konsenzus da odlučivanje preko saveta za monetarnu politi

ku pobolj"ava proces odlučivanja centralni- banaka #9linder 011A, Nombardelli011A, Nambert 011(, 3ibert 011=. i dr%. 7azlog za"to ve$ina centralni- banaka u

svetu koristi neku formu saveta prilikom formulisanja monetarne politike je iz begavanje koncentracije prevelike mo$i u rukama jednog pojedinca ? guvernera ? imaju$i u vidu dalekosene posledice monetarni- odluka. 5akođe, empiri jske studije su pokazale da grupa eksperata donosi bolje odluke nego pojedinac#Nambert, 011A%. 4ni mogu razmenjivati informacije, suočavati argumente i učiti jedni od drugi-, a vi"e pojedinaca smanjuje mogu$nost dono"enja pogre"ne odluke. ! nekim centralnim bankama, poput &ngleske, F&Da i Poljske, javno seobjavljuje kako su po pojedinim pitanjima glasali članovi saveta.; /a taj način se

pove$ava stepen nji-ove nezavisnosti i smanjuje mogu$nost eksterni- uticaja načlanove saveta, jer oni moraju da pred javno"$u brane svoje stavove.

Međutim, proces kolektivnog odlučivanja moe imati veliki broj mana. Predstavnici monetarnog saveta mogu često imati različita mi"ljenja i stoga konačnaodluka neretko predstavlja kompromis različiti- mi"ljenja. ako po pravilučlanovi monetarnog odbora imaju po jedan glas #u nekim slučajevima predsednik odbora ima odlučuju$i glas u slučaju parnog broja članova odbora%, ipak netreba zanemariti uticaj predsednika. /a primer, 9linder #''<% ističe da je glaslana Hreenspana, dok je bio član F4MGa, bio )vi"e jednak+ od ostali- članovai da Hreenspan nikada nije bio na strani koja je bila preglasana.

; Ia razliku od F&Da i 9anke &ngleske koje objavljuju kako su glasali pojedinačni članovi, &G9 nema

takvu praksu. 4bjavljivanje glasanja pojedini- članova 3aveta guvernerera nosi opasnost da bi ono moglo

biti protumačeno da oni glasaju sa aspekta pozicije interesa nacionalne centralne banke, "to bi moglo da

umanji kredibilitet &G9.

::




SLIKA BR. 1.1 ( SASTANAK MONETARNOG SAVETA

! ve$ini centralni- banaka guverner predsedava sednicama monetarnog saveta.4vakva organizaciona struktura je u poslednje vreme predmet preispitivanja,naročito sa tendencijom pove$anja nezavisnosti centralne banke, jer se na ovajnačin pove$ava mogu$nost za pojavu konflikta interesa i smanjuje se stepen odgovornosti u radu centralne banke. ! korporativnom svetu situacija je potpunosuprotna i funkcija izvr"nog funkcionera #direktora% je razdvojena od funkcije

predsednika upravnog odbora. pak, ključni argument u prilog -ipoteze da guverner predsedava savetom za monetarnu politiku nalazi se u činjenici da je gu

verner najodgovornija osoba za monetarnu politiku i po pravilu prvi se nalazi naudaru javnosti i političara.

Bo#s "r. 1./ ( Pooaj !*$ernera * monetarnom sa$et* * ia"ranimcentranim "an#ama

Huverner predsedava monetarnim savetom u najve$em broju centralni- banaka, poput: /orve"ke, 8vedske, 8vajcarske, elike 9ritanije, Danske, Finske, rske, ustrije, 9elgije, Eanade,

:;




>rvatske, Makedonije, 9osne i dr. ! vrlo malom broju zemalja on ne predsedava, ve$ je samo

član, kao na primer u /ovom Ielandu, ili nije uop"te član monetarnog saveta, kao na primer u3rbiji.

4snovne funkcije monetarni- saveta su:

!pravljanje monetarnom politikom, 7ukovođenje centralnom bankom, &valuacija rada menadmenta i ostvareni- rezultata centralne banke.

! praksi postoji veliki broj različiti- oblika monetarni- saveta koji imaju samoneke od ovi- funkcija ili sve pomenute, a postoji mogu$nost postojanja i vi"eupravljački- bordova. ! nekim zemljama monetarni savet ima samo uloguvođenja monetarne politike, kao na primer u 3Du, elikoj 9ritaniji, Poljskoj,

Bunoj frici, 9razilu i dr. ! nekim centralnim bankama savet je odogovoranza sve pomenute funkcije poput 8vedske, 8vajcarske, Oilea i dr, a u jednom broju

centralni- banaka postoji supervizorski bord, poput ustrije, Eanade, Danske,Finske, elike 9ritanije i dr, koji preuzima neke funkcije od saveta.

! najve$em broju slučajeva ovaj organ se sastaje najmanje jednom mesečno ili

najmanje deset puta godi"nje. 9roj članova saveta za monetarnu politiku moe biti različit, a najče"$e se sastoji od jednog broja lica koja su zaposlena u central

noj banci i jednog broja eksterni- lica #koja nisu zaposlena u centralnoj banci%.Prilikom izbora članova saveta izvan centralne banke, strogo se vodi računa dato budu lica koja nemaju konflikt interesa. 3toga su najče"$e u pitanju profesori

univerziteta, penzionisani bankarski slubenici i drugi istaknuti pojedinci iz

javnog ivota zemlje. 4ni ne predstavljaju biznismene, sindikate, vladu ili nekudrugu interesnu grupaciju, ve$ se od eksterni- članova saveta očekuju nezavisnami"ljenja, po"to oni nisu zaposleni u banci i po"to je nji-ov mandat vremenskiograničen.

! pro"losti ve$ina članova MPG su bili )insajderi+, najče"$e visoki funkcioneri

centralne banke sa vi"egodi"njim iskustvom. ako se nji-ova stručnost ne dovodi

u pitanje, dilema je koliko su oni nezavisni od guvernera. Ibog toga je poslednji-

godina sve vi"e prisutna tendencija uvođenja članova MPG, koji nisu u radnom

:<




odnosu u centralnoj banci. ! slede$oj tabeli je prikazana struktura saveta zamonetarnu politiku u različitim centralnim bankama.

TABELA BR. 1.: ( STR&KT&RA SAVETA A MONETARN& POLITIK& & IABRANIM

CENTRALNIM BANKAMA

9roj članova saveta 9roj članova saveta izvan G9

Gentralna banka Grne Hore

9anka &ngleske

/arodna banka 3rbije

Eanada

>rvatska

Makedonija

9osna

9undesbanka

9anka rezervi /. Ielanda

zvor: eb sajtovi centralni- banaka

@

'

A

J(

J(

'

A

J@

@

=

(

A

J0

<

;

(

1

@

3ednicama saveta za monetarnu politiku, zbog nji-ovog značaja, često prisustvuje i određen broj pojedinaca koji nisu članovi saveta i koji nemaju pravo glasa.

/ajče"$e su u pitanju značajni slubenici banke, a nekada to mogu biti i članovivlade, kao na primer u slučaju &ngleske.

Eredibilitet članova saveta je od velikog značaja, jer on moe u velikoj meri uticati

na očekivanja javnosti. !koliko savet ima kredibilitet, odnosno ukoliko se veruje

njegovim najavama, onda je mala verovatno$a pojave inflacioni- očekivanja,ra"$e sklonost "tednji i oročeni depoziti, postoja$e povoljnija klima za investi

ranje, povoljniji uslovi za razvoj tri"ta kapitala i vlasnički- -artija od vrednosti. /aprotiv, ukoliko savet ima nizak kredibilitet, odnosno ukoliko javnost veruje da

se najave ne$e ostvariti ili da je pod uticajem vlade, onda je vrlo verovatna pojava

rasta inflacioni- očekivanja koja mogu oteati obaranje stope inflacije, a op"te je

poznato da bi se kredibilitet stekao potrebne su godine, a moe se izgubiti za samo

nekoliko meseci. 3toga, u svim centralnim bankama postoji op"ta tendencija dase pove$a transparentnost rada saveta za monetarnu politiku. 5o se postie ob

javljivanjem zapisnika sa sednica saveta, pripremanjem kra$i- izvoda sa sednica,

javnim publikovanjem glasanja i dr.

:/




1.0.'. S*,er$iors#i sa$et

! nekim centralnim bankama postoji supervizorski savet, koji se pojavljuje podrazličitim nazivima: supervizorski savet, bord direktora, savet banke, op"ti savet i dr . /jegove funkcije mogu značajno varirati od banke do banke. ! nekimcentralnim bankama on ima funkciju da pove$a transparentnost i kredibilitetrada centralne banke. Moe se javiti i kao organ osnivača centralne banke, kojina taj način pove$ava uvid u rad centralne banke. ! nekim centralnim bankamaimenuje guvernera, određuje plate zaposleni- i budet centralne banke. 4vaj or

gan je preteno zastupljen u severno evropskim zemljama, zatim 9elgiji, >olan

diji, ustriji, 8vajcarskoj i dr.@ Međutim, davanje preveliki- ovla"$enja supervizorskom savetu i mogu$nost njegovog me"anja u monetarnu politiku moe uticati na smanjenje nezavisnosti centralne banke.

3truktura supervizorski- saveta je vrlo različita i gotovo da ne postoje dve centralne banke koje imaju istu strukturu. ! slede$oj tabeli je prikazana strukturasupervizorskog saveta u izabranim centralnim bankama.

TABELA BR. 1.; ( S&PERVIORSKI SAVET & IABRANIM CENTRALNIM BANKAMA

Iemlja 3truktura supervizorskog saveta

elika 9ritanija J; direktora

/orve"ka

8vedska

8vajcarska

Finska

rska

Predsednik, zamenik predsednika i J= članova

JJ eksterni- članova

Predsednik, zamenik predsednika, ( predstavnika federalnog saveta i A predstavnika akcionara' članova koje biraju guverner i zamenik guvernera

Huverner, J izvr"ni direktor i < drugi- direktora #ne mogu biti izvr"ni direktori%

/ovi Ieland Huverner, ; direktora, #ne mogu biti izvr"ni direktori%ustrija

Eanada

Grna Hora

Predsednik, zamenik predsednika, ; imenovani- i ; izabrani- članova

Huverner, zamenik guvernera, J0 direktora i ministar finansija #bez prava glasa%

Dva eksterna člana 3avjeta G9GH i jedan član 3avjeta G9GH iz reda zaposleni-

zvor: eb sajtovi centralni- banaka

@ Ia vi"e detalja o supervizorskim savetima u pojedinim bankama pogledati rad 3parve, 7, 0110,

)3upervisor2 9ords in 3ome Gentral 9anks+, MF seminar on Gurrent Developments in Monetar2 andFinancial Na, *as-ington.

:>




1.0.%. G*$erner #ao i$r9ni r*#o$o)iac

4perativnim radom centralne banke najče"$e upravlja guverner. ! nekimslučajevima, poput &G9a, F&Da ili G9GH, centralnom bankom upravlja predsednik, a u slučaju zemalja koje imaju platni ili monetarni autoritet, tada jenajče"$e u pitanju direktor #>ong Eong, 3ingapur i dr%.

3tudija 9anke za međunarodna poravnanja #93% pokazala je da u najve$em broju

slučajeva guvernera bira predsednik drave< #u preko dve tre$ine zemalja%, zatim

dolazi vlada #oko AC zemalja%, pa parlament ili drugo zakonodavno telo #@C%. /a

slede$em grafiku je prikazano koja institucija bira guvernera.

GRA=IK BR. 1.: ( INSTIT&CIJE O@GOVORNE A IBOR G&VERNERA

zvor: 9ank for nternational 3ettlements, )ppointment procedures for Gentral 9ank Hovernors+, 011J.

! ve$ini zemalja u proceduru izbora guvernera uključeno je vi"e od jedne insti

tucije, bilo da je potrebna preporuka ili saglasnost neke druge institucije. ! samo

0@Cslučajevauizborguvernerajeuključenasamojednainstitucija.!ključivanjemvi"e institucija u proceduru izbora guvernera pove$ava se nezavisnost centralne

banke, odnosno smanjuje se mogu$nost direktnog uticaja na rad centralne banke

od strane institucije koja ima ekskluzivno pravo izbora guvernera. /a slede$emgrafiku je prikazan broj institucija uključeni- u izbor guvernera.

< Pod predsednikom drave u ovom slučaju treba tretirati lice na najvi"oj funkciji u dravi. ! nekim

slučajevima to moe biti i kralj.

;?




GRA=IK BR. 1.; ( BROJ INSTIT&CIJA &KLJ&HENI & IBOR G&VERNERA

zvor: 9ank for nternational 3ettlements, )ppointment procedures for Gentral 9ank Hovernors+, 011J.

! slede$oj tabeli je prikazano po izabranim zemljama kako izgledaju procedureizbora guvernera.

TABELA BR. 1.< ( PROCE@&RA IBORA G&VERNERA

Iemlja

ustrija9elgija

9ugarska

Eanada

Grna Hora

Oe"ka

Danska

Francuska

/emačka

Mađarska

rska

8vedska

8vajcarska

Procedura izbora

Predsednik na predlog ladeEralj

/acionalni parlament

9ord direktora

Predsednik 7epublike

Eralj

3avet ministara

Predsednik drave na predlog lade, koja pret-odno mora da se

konsultuje sa 3avetom centralne bankePredsednik 7epublike na predlog premijera

Predsednik drave, a savetuje ga lada

Hlavni savet Gentralne banke

Federalni savet bira predsednika i potpredsednika od tri člana!pravnog odbora. Olanove !pravnog odbora bira federalni savetna preporuku 3aveta banke

Mandat

A godinaA godina

; godina

@ godina

; godina

; godina

/ije vremenskiograničen

; godina

< godina

; godina

@ godina

; godina

; godina

elika 9ritanija Eraljica na predlog premijera A godina

3D

3rbija

Predsednik 3D bira predsednika 9orda direktora od postoje$i-članova 9orda direktora uz saglasnost 3enata

Parlament na predlog odgovaraju$eg komiteta

( godine

A godina

;1




Eada su u pitanju procedure reizbora guvernera, u najve$em broju slučajeva ne postoje prepreke za reizbor guvernera #grafik br. .@%.

GRA=IK BR. 1.< ( MOG&NOSTI A REIBOR G&VERNERA

zvor: Moser ?9oe-m, M, )Hovernance in Gentral 9ank+, 011(.

z ove analize moemo izvu$i slede$e zaključke. ! najve$em broju slučajeva

centralne banke su institucije u dravnom vlasni"tvu. Mandat guvernera i

upravljački- organa je najče"$e dui od mandata vlade. Pored guvernera, u ve$inicentralni- banaka postoji monetarni savet ili slično telo.

Poslednji- godina sve vi"e je prisutna diskusija o tome u kojoj meri, nezavisno

od upravljački- struktura, glavnu reč vodi guverner ili drugi glavni izvr"ni funkcioner. Iastupnici ove -ipoteze obično uzimaju kao primer F&D i Hreenspana.

/aime, za vreme mandata Hreenspana gotovo da je bilo nemogu$e doneti odluku protiv koje bi glasao Hreenspan. Mi"ljenja o uticaju glavnog izvr"nog funk

cionera su vrlo različita, a 3iklos #0110% u svojoj studiji je do"ao do zaključkada je ovo pitanje preuveličano i da uloga guvernera ima ključni značaj samo uodređenim kriznim situacijama. pak, personalna dominacija u velikoj meri zavisi i od reima monetarne politike. /a primer, u reimu monetarnog targetiranja

monetarna politika se vodi na bazi unapred definisani- pravila i postoji mali pro

stor za personalizaciju. 3a druge strane, u reimu inflacionog targetiranja prostor

za personalizaciju monetarne politike je veliki.

;'




1.:. &,ra$janje rii#om * centranim "an#ama

3avremeni svet koji karakteri"e pove$ani stepen globalizacije, interakcija ekonomije i politike na globalnom nivou, porast strani- investicija i prekogranični-

transfera, drastičan rast berzanski- plasmana, integrisanost berzi u jedinstvensistem, deregulacija finansijskog poslovanja, sofisticiranost savremene te-nologi

je, česte oscilacije devizni- kurseva i cena neki- strate"ki- proizvoda #poput naf

te%, nose pove$ani rizik poslovanja za sve učesnike na finansijskom tri"tu. 7izik

je svojstven savremenom svetu i on je, u ve$oj ili manjoj meri, prisutan kod svi-

institucija koje posluju na tri"tu, njega nije mogu$e izbe$i, ali ga je mogu$e mini

mizirati odgovaraju$im politikama. 7izik se moe definisati kao verovatno$a da$e se desiti neki nepovoljan događaj, koji $e se negativno odraziti na poslovanje

#ispunjenje ciljeva%.

SLIKA BR. 1.' ( @A LI JE RIIHNO S&R=OVATI @A LI SE RIIK MOFE MINIMIIRATI ILI IBEI

7izik sa kojim se suočavaju centralne banke je isti kao i onaj sa kojim se suočavaju

i tradicionalne finansijske institucije: kreditni rizik, tri"ni rizik, operativni, rizik

likvidnosti, rizik kredibiliteta i dr. Međutim, za razliku od ostali- tradicionalni-finansijski- institucija, centralne banke su najmanje sklone riziku i u nji-ovom

portfoliu se nalaze plasmani visokog stepena sigurnosti #po pravilu i manjeg pri

;%




nosa%. 7azlozi nerizičnog pona"anja se nalaze u činjenici da su centralne bankeneprofitne institucije i u potrebi da se za"tite javni fondovi.

pak, ovo ne znači da se upravljanje rizikom zanemaruje u centralnim bankama.

Poslednji- godina je prisutna tendencija upravljanja rizikom koja se manifestuje

preko identifikovanja rizika kojima je izloena centralna banka, kao i razvojeminstrumenata za merenje izloenosti riziku, njegov monitoring i upravljanje.&fektivno upravljanje rizikom predstavlja komparativnu prednost, dok lo"e upravljanje rizikom vodi značajnim finansijskim i nefinansijskim gubicima, kao i propu"tenim prilikama.

TABELA BR. 1./ ( RIICI & CENTRALNOM BANKARSTV&

rsta rizika !zroci rizika

J. 7izik devizni- kurseva Potresi na svetskom tri"tu, politička nestabilnost, lo"e ekonomske performanse, "pekulativne akcije, neadekvatne ekonomske politike,nekonkurentnost privrede i dr.

0. 7izik kamatni- stopa /eadekvatna monetarna politika, "pekulativne akcije, potresi nasvetskom tri"tu, bankrotstvo banaka i dr.

=. Ereditni rizik

(. 7izik kredibiliteta

A. 7izik zemlje

;. 4perativni rizik

@. 7izik likvidnosti

<. 7izik kursni- razlika

Politički rizik, lo" izbor poslovni- banaka #plasiranje devizni- rezervi%,

bankrotstva banaka, bankrotstvo značajni- klijenata, neadekvatan pravni sistem i dr.storijsko nasleđe, neadekvatne teku$e politike G9, neadekvatneekonomske politike vlade, gubitak iili smanjenje nezavisnosticentralne banke, lo" P7, nepopularan menadment G9, obmana javnosti i dr.Politička nestabilnost, ekonomska nestabilnost, prirodne katastrofe,novi propisi, "trajkovi, rat i dr. /eadekvatni procesi i sistemi, neadekvatno osoblje, prevare,nepovoljni eksterni događaji, neadekvatan 5, lo" menadment, lo"imeđuljudski odnosi i dr.Hubitak u zavr"nim računima, lo"e upravljanje gotovinom, velika inenajavljena povlačenja gotovine od strane poslovni- banaka i dr.Potresi na svetskim berzama, potresi na međunarodnim deviznimtri"tima, nagle apresijacije ili depresijacije najvaniji- valuta,unutra"nja ekonomska nestabilnost i dr.

anu fazu procesa upravljanja rizikom predstavlja procena rizika i mapiranjerizika. Procena rizika treba da omogu$i ocenu do kog stepena potencijalni nepo

voljni događaji mogu imati uticaj na poslovanje. Procena rizika se vr"i sa dva as

pekta:

;0




zvesnost ? visoka ili niska i !ticaj ? visok ili nizak.

3toga je vrlo korisno sprovesti mapiranje rizika koje se moe prikazati preko

slede$e jednostavne matrice.

DEMA BR. 1.' ( MAPIRANJE RIIKA

zvor: )3istem za upravljanje rizikom i sistem pra$enja+, 011;.

Eada je sprovedeno mapiranje rizika potrebno je imati adekvatan odgovor na

rizike, koji u osnovi znači: izbegavanje rizika, smanjenje, deljenje i pri-vatanjerizika. Prilikom odlučivanja za konkretnu alternativu, menadment mora proceniti uticaj na izvesnost rizika, kao i isplativost, imaju$i u vidu konkretnu akciju

pri kojoj $e preostali rizik biti u skladu sa eljenim rizikom tolerancije. I"e!a8$anje rii#a podrazumeva prestanak vr"enja aktivnosti koja prouzrokuje rizik,na primer gotov novac iz trezora centralne banke preuzima poslovna banka i nataj način se elimini"e rizik transporta novca. Smanjenje rii#a podrazumeva preduzimanje niza radnji preko koji- se minimizira ili pojava rizika ili potenci jalni gubitak u slučaju njegove pojave. @ejenje rii#a podrazumeva da se rizik deli sa nekom drugom institucijom, kao na primer osiguravaju$om ku$om. Po pravilu, ,ri6$ataj* se oni riici za koje postoji jako mala verovatno$a da $e se pojaviti, oni koji nose potencijalno mali gubitak, kao i oni za koje je tro"ak za"titeod rizika vi"i od potencijalnog gubitka izazvanog pomenutim rizikom.

;:




3astavni deo procesa upravljanja rizikom predstavlja plan poslovnog kontinuiteta. 4vim dokumentom se defini"e kako $e centralna banka funkcionisati u

određenim vanrednim okolnostima. Planom se predviđa koje su ključne funkcije koje se moraju obavljati i u vanrednim okolnostima, koliki je maksimalnivremenski period u kojem određena funkcija moe biti van rada, ključni personal, neop-odna oprema, kao i rezervna lokacija za slučaj da sedi"te centralne

banke postane nepodobno za normalno funkcionisanje.' 3astavni deo plana poslovnog kontinuiteta predstavlja definisanje alternativni- scenarija i testiranje

funkcionisanja plana.

1.:.1. &,ra$janje o,erati$nim rii#om

Pored tradicionalnog poklanjanja panje kreditnom i tri"nom riziku, poslednji-

godina sve ve$a panja se poklanja operativnom riziku.1 ako je on odavno identifikovan, dugo vremena su postojala neslaganja po pitanju njegovog definisanja.

5ako se pod operativnim rizikom najče"$e podrazumevao svaki rizik koji ne pot

pada pod kategoriju kreditnog i tri"nog rizika. Danas je po pitanju operativnogrizika op"tepri-va$ena definicija iz 9azela )rizik gubitka koji je posledicaneadekvatni- procesa, ljudi, sistema ili posledica eksterni- događaja+. /a "emi br. .= prikazano je "ta se sve moe smatrati operativnim rizikom.

Politika upravljanja operativnim rizikom u centralnim bankama mora da uključi

nekoliko područja:

Definisanje oblasti koje mogu biti predmet operativnog rizikaQ

Definisanje odeljenja #sektora% odgovornog za upravljanje operativnimrizikom, njegove zadatke i odgovornostiQ

Definisanje indikatora operativnog rizikaQ Definisanje politika za smanjivanje operativnog rizika i Eontinuirana procena rizika i proces evaluacije primenjeni- politika.

' Postoji veliki broj razloga zbog koji- sedi"te centralne banke moe postati nepodesno za obavljanje ak

tivnosti: poar, poplava, zemljotres, teroristički napad, nestanak električne energije i sl.

1 5ri"ni i kreditni rizik sa kojim se suočavaju centralne banke se ne razlikuje značajnije od rizika sa ko jima se suočavaju ostali učesnici na finansijskom tri"tu, stoga on ne$e biti predmet posebne analize.

93, #0110%, )3ound Practices for t-e managemnt and 3upervision of 4perational 7isk+, -ttp:.bis.

orgpublbcbs'.pdf

;;




DEMA BR. 1.% ( OPERATIVNI RIIK

zvor: Gutler, 3. #011(% )Managing 7isk in Gentral 9ank+

/a "emi br. .( prikazano je kako se sprovodi politika upravljanja operativnimrizikom u okviru odeljenja za operacioni rizik bankarske supervizije F&Da iz

/jujorka. Prema pomenutom modelu, politika upravljanja operativnim rizikomuključuje i kvalitativne i kvantitativne elemente.

K$aitati$ni eementi uključuju primenu organizacione strukture za vođenje

politike operativnog rizika, koja mora da bude odobrena od borda direktora i daima podr"ku top menadmenta banke. stovremeno se razvijaju politike koje tre ba da utiču na smanjenje operativnog rizika. 7azvija se model procene situacijeda bi se kontrolisali događaji u okruenju i preduzimale korektivne mere #akcioni

plan%. 7azvijaju se i prate ključni vi"edimenzionalni indikatori rizika.

Na #$antitati$noj strani utvrduju se operativni rizici iz pro"losti, gubici koje su

prouzrokovali, uzroci koji su doveli do nji- i projektuje se nji-ov trend. Eada seistorijski podaci prikupe, pravi se ekonometrijski model za procenu verovatno$e

i iznosa eventualnog gubitka. Model se, takođe, koristi za procenu efikasnosti up

;<




ravljanja rizikom, kao i za alokaciju kapitala, i na kraju kreiraju se povratne vezekoje treba da omogu$e kontinuirano unapređenje modela.

DEMA BR. 1.0 ( ELEMENTI PROGRAMA &PRAVLJANJA OPERATIVNIM RIIKOM

zvor: )/R FedSs 4perational 7isk department in 9ank 3upervision+

Bo#s "r. 1.> ( Baes#i ,rinci,i *,ra$janja o,erati$nim rii#om

Princi, 13 Bor) )ire#tora Sa$et% ? 5reba da bude svestan materijalni- operativni- rizika,

treba da odobrava i preispituje okvir za upravljanje rizikom, kao i da obezbedi da postojiodgovaraju$a raspodela odgovornosti.

Princi, '3 Interna re$iija ? 5reba da bude operaciono nezavisna, adekvatno obučena i kom petentna. 4na ne treba da bude direktno odgovorna za upravljanje operativnim rizikom.

Princi, %3 Mena)ment ? 5reba da ima dnevne odgovornosti za implementaciju politikeoperativnog rizika, da obezbedi da personal ima adekvatnu obuku i iskustvo i da obezbediadekvatnu komunikaciju.

Princi, 03 I)enti7i#acija i ,rocena rii#a 9anke treba da identifikuju i procene najvanijerizike u postoje$im i novim proizvodima, uslugama, procesima i sistemima. /ajvaniji instrumenti su: procena rizika, indikatori rizika i rangiranje rizika.

Princi, :3 Monitorin! rii#a 9anke treba redovno da prate operativni rizik i da izve"tavajumenadment i bord direktora.

;/




Princi, ;3 Kontroa i minimiiranje rii#a ? 9anke treba da imaju politike i procedure mini

miziranja i kontrole materijalni- operativni- rizika. 4d posebnog značaja su kultura kontrole, politike poslovnog kontinuiteta, izbegavanje alokacije nedovoljni- resursa za upravljanjeoperativnim rizikom i politike oporavljanja nakon krizni- situacija.

Princi, <3 Poso$ni #ontin*itet ? 9anke trebaju da imaju plan poslovnog kontinuiteta i

izlaska iz krizni- situacija uzimaju$i u obzir nepovoljne mogu$e scenarije.

Princi,i /3 &o!a s*,er$iora ? 3upervizori treba da za-tevaju od banaka da imaju okvir zaidentifikovanje, procenu, monitoring i kontrolu operacionog rizika.

Princi, >3 3upervizori treba da vr"e redovnu i nezavisnu procenu bankarski- politika, proce

dura i postupaka koji se odnose na operativne rizike.

Princi, 1?3 Trans,arentnost ? 9anke treba da pove$aju transparentnost i da dozvole tri"nu

procenu politika operativnog rizika.

zvor: )3ound Practices for t-e managment and 3upervision of 4perational 7isk+, 93

1.;. Nea$isnost centrane "an#e

1.;.1. Osno$ne #om,onente nea$isnosti centrane "an#e

/e tako davno centralne banke nisu imale visok stepen nezavisnosti. 5ada je vladaju$a paradigma smatrala da fiskalna i monetarna politika treba da budu koordinirane i da je koordinaciju lak"e ostvariti ukoliko vlada moe dakontroli"e i fiskalnu i monetarnu politiku. 5akođe, preovladavalo je i uverenje da

sa političkog stanovi"ta nije opravdano dati punu nezavisnost u vođenju jednetako vane funkcije slubenicima koji nisu pro"li kroz izborni proces. Međutim,

sa porastom inflacije, krajem sedamdeseti- godina, ovo gledi"te je počelo da seradikalno menja.

Danas postoji veliki broj definicija nezavisnosti centralne banke i veliki broj

načina merenja nezavisnosti centralne banke. Pod nezavisno"$u centralne bankeu naj"irem smislu podrazumeva se sloboda centralne banke da defini"e svojeciljeve i instrumente za nji-ovu primenu, bez uticaja vlade ili neke druge institucije ili pojedinca.

;>




/ezavisnost centralne banke se uglavnom posmatra kroz prizmu četiri komponente nezavisnosti: instit*cionan*5 ,ersonan*5 7*n#cionan* i 7inansijs#*.

Instit*cionana nea$isnost podrazumeva zabranu centralnoj banci da trai ili

pri-vata instrukcije od drugi- institucija ili pojedinaca izvan centralne banke,kao i zabranu političkim institucijama da daju instrukcije centralnoj banci. 4vone znači da su javne diskusije ili diskusije u parlamentu o nekom pitanju iz delokruga centralne banke zabranjene. 4ne su, svakako, dobrodo"le i daju priliku centralnoj banci da razmeni argumente. Međutim, one moraju značiti da ne postojimogu$nost da neka spoljna institucija odobrava, poni"tava ili suspenduje odlukecentralne banke, kao "to je na primer mogu$e u elikoj 9ritaniji, Eanadi, /ovom Ielandu i nekim drugim zemljama. !če"$e predstavnika ostali- institucijau monetarnom savetu #najvi"em organu% moe biti pri-vatljivo samo ukoliko oninemaju pravo glasa.

Personana nea$isnost podrazumeva da izborni period guvernera i najvi"egorgana mora da bude dui od mandata vlade #idealna situacija podrazumevamandatni period od ; do < godina%. /a slede$em grafiku je prikazano trajanjemandata guvernera u različitim zemljama.

GRA=IK BR. 1./ ( TRAJANJE MAN@ATA G&VERNERA

zvor: Moser ?9oe-m, M. )Hovernance in Gentral 9ank+, 011(.

5akođe, potrebno je predvideti za"titu guvernera i najvi"eg organa od diskrecionog smenjivanja. Negalni razlozi nji-ovog smenjivanja mogu biti: da vi"e nisuu stanju #fizički% da obavljaju dunost, kr"enje zakona ili ukoliko počine neko

<?




krivično delo. 5akođe, potrebno je predvideti pravo smenjeni- da za-tevaju davr-ovni sud oceni zakonitost nji-ovog smenjivanja. Huverner i članovi najvi"eg

organa ne smeju biti članovi neke druge institucije koja bi i- mogla dovesti u situaciju konflikta interesa. zbor guvernera i monetarnog saveta mora podrazumevati profesionalne kriterijume, a ne političke.

=*n#cionana nea$isnost podrazumeva da osnovni cilj centralne banke treba

da bude odravanje cenovne stabilnosti. !koliko postoje i neki drugi ciljevi, ondastabilnost cena mora biti navedena kao osnovni cilj. Pod njom se podrazumevai pravo centralne banke da potpuno samostalno vodi monetarnu politiku, kao izabrana kreditiranja, davanja garancija i otkupa -artija od vrednosti #na primarnom tri"tu% vlade.

=inansijs#a nea$isnost podrazumeva da centralna banka samostalno usvaja

budet i da joj za njegovo usvajanje nije potrebno odobrenje nekog drugog organa.

ako posmatrana kroz zakonsku regulativnu nezavisnost centralne banke moe

biti visoka, neop-odno je da ne postoji značajno odstupanje u praksi. /a primer,

nedovoljna primena prava u praksi kao posledica slabog sudskog sistema. 5akođe,mogu postojati neformalne veze između guvernera i pojedini- članova vlade.

Da bi centralna banka bila u potpunosti nezavisna, ona mora da ima i nezavis

nost cilja i nezavisnost instrumenta. /ezavisnost cilja podrazumeva sloboducentralne banke da defini"e ciljeve monetarne politike #stabilnost cena, stopanezaposlenosti, 9DP i sl%. /ezavisnost instrumenta podrazumeva da centralna banka ima slobodu da odabere odgovaraju$e politike ? instrumente kojima $e posti$i eljene efekte na ekonomiju. Mogu$a je situacija da centralna banka ima

nezavisnost instrumenta bez nezavisnosti cilja, ili da ima nezavisnost cilja beznezavisnosti instrumenta #"to je ređe%. 5ako na primer, zemlja koja je uvela targetiranje inflacije ima nezavisnost instrumenta, ali to ne znači i nezavisnost cilja, jer

je targetirana stopa inflacije u nekim slučajevima nametnuta od strane vlade, kao"to je to u elikoj 9ritaniji, Eanadi, /ovom Ielandu i dr.

<1




Bo#s "r. 1.1? ( Poiti+#i ,oso$ni ci#*si i nea$isnost centrane "an#e

Bedna od osnovni- ideja kejnzijanske ekonomije je da vlada treba da koristi monetarnu i fiskalnu politiku da bi stabilizovala ekonomiju. Politički poslovni ciklusi su ekonomski ciklusi koje

je prouzrokovala vlada. 4ni imaju utoliko sličnosti sa kejnzijancima, "to predstavljaju oblik

dravne intervencije i "to pokazuju da vlada moe uticati na poslovne cikluse.

4va teorija vidi politiku kao jednu vrstu kratkoročne )igre+. /jena su"tina je da treba maksimizi

rati broj potencijalni- glasača danas, a da o budu$nosti treba razmi"ljati sutra. 5akođe, glasačivi"e ele kratkoročne dobitke, nego dugoročna obe$anja. !koliko glasači ele zaposlenje,

političari koji ele reizbor $e koristiti ekspanzivne politike da kreiraju nove poslove. 5o značida $e politički proces voditi rastu zaposlenosti na u"trb inflacije. /akon izbornog procesa cen

tralna banka sprovodi restriktivne politike da )uspori+ inflaciju.

/a slede$em grafiku su prikazane stope rasta monetarnog agregata MJ, u 3D, u izbornim go

dinama.

GRA=IK BR. 1.> ( STOPE RASTA MONETARNOG AGREGATA M1 & SA@ &

zvor: rvin 9. 5ucker, J''', )Macroeconomics for 5oda2+, 3out-*estern Gol ege Publis-ing

Eada su u pitanju ekspanzivne mere za podsticanje zaposlenosti, u 3D se daje prednost

monetarnoj u odnosu na fiskalnu politiku. Postoji vi"e razloga za davanje primata monetarnoj politici. &kspanzivna fiskalna politika za-teva da Eongres odobri pove$anje ras-oda ili snienje

poreza. maju$i u vidu partijsku strukturu Eongresa i dvopartijski sistem u 3D, jasno je da biopoziciona partija preduzela sve da uspori #dok ne bude prekasno% ili onemogu$i takav scenario, jer joj on smanjuje verovatno$u uspe-a na izborima. 5akođe, uočeno je da su vremenski

pomaci u slučaju fiskalne politike dui nego u slučaju monetarne politike. 4vo sve otvara dilemu stvarne nezavisnosti centralne banke.

<'




/ezavisnost centralne banke kao preduslov mora značiti i autonomiju centralne banke. utonomija je "irok pojam, ali kao minimum ona bi morala uključivati

slede$e komponente:

Postojanje zakona o centralnoj banci koji jasno defini"e prava i odgovor

nosti G9, Basno definisane ciljeve, utonomiju u radu guvernera i menadmenta centralne banke, 3amostalnost centralne banke u sastavljanju budeta.

Istorijs#a )imenija nea$isnosti centrane "an#e

Bedan broj autora smatra da su krajem 66 i početkom 66 veka centralne banke

imale ve$i stepen nezavisnosti nego "to ga imaju danas #Hood-art, ''(%. Politika laissezfaire tokom 66 veka nije davala prostor dravnoj intervenciji ialokacija resursa je bila prepu"tena tri"tu. 3toga u samoreguli"u$oj ekonomijinije ni postojao prostor za intervenciju centralne banke. Ilatni standard je podrazumevao nezavisnost centralne banke, jer je on funkcionisao kao automatski samouravnoteuju$i sistem, a uloga centralni- banaka je bila da obezbede

konvertibilnost nacionalne valute. 5akođe, centralne banke su uglavnom bile u privatnom vlasni"tvu, tako da je postojala mala mogu$nost uticaja drave na nji-.! slede$oj tabeli je prikazana politička nezavisnost izabrani- centralni- banaka prema HM5 indeksu0 danas i u periodu osnivanja #vrednost u zagradi%.

TABELA BR. 1.> ( POLITIHKA NEAVISNOST IABRANI CENTRALNI BANAKA PREMA

GMI IN@EKS&

Iemlja

&ngleska #J;'(%

Francuska #J<11%

F&D #J'J=%

9undesbanka #J<@1%

ndeks političke nezavisnosti

= #;%

A #A%

A #0%

; #@%

zvor: lieva, B. i dr, )5-e G-anging 7ole of Gentral 9anks in Market &conomies+

0

Maksimalna vrednost HM indeksa političke nezavisnosti je <. e$a vrednost indeksa podrazumevave$i stepen nezavisnosti.

<%




/akon svetskog rata vlade postaju izuzetno aktivne u upravljanju ekonomijomi tri"te se vi"e ne smatra samouravnoteuju$im me-anizmom, a veze između

vlade i centralne banke postaju mnogo čvr"$e. ! ovom periodu najvaniji instrument centralni- banaka postaje politika kamatne stope. 4d centralni- banakase očekuje da obezbede adekvatno pokri$e budetskog deficita. i"estruki ciljevi

ekonomske politike #inflacija, zaposlenost, ekonomski rast, platni bilans% postaju konfliktni sa nezavisno"$u centralne banke, jer nisu imali jasnu -ijerar-iju iznačaj pojedinačni- ciljeva se često menjao. ! ovom periodu veliki broj centralni- banaka je nacionalizovan #preveden u dravno vlasni"tvo% poput centralni-

banaka: Danske, Eanade, &ngleske, >olandije, Francuske, /ovog Ielanda i dr.

3tvarnu nezavisnost centralne banke dobijaju nakon inflatorni- epizoda koje su prouzrokovale velike tro"kove i stanovni"tvu i privredi. 4vaj trend je naročito prisutan nakon kolapsa 9retonvudskog sistema, kada je, takođe, i empirijski verifikovano odsustvo veze između inflacije i nezaposlenosti. /a primer, stepen nezavisnosti centralne banke /ovog Ielanda je pove$an, krajem <1i- godina pro"logveka, kao posledica dugotrajne inflacije. 3a pove$anjem nezavisnosti centralne banke i uvođenjem targetiranja inflacije, /ovi Ieland je uspe"no re"io probleminflacije. 5rend porasta nezavisnosti centralni- banaka je naročito prisutan od

kraja osamdeseti- i tokom devedeseti- godina. Gukierman #'';% je utvrdio da je u periodu od '<'. do '';. godine pove$an stepen nezavisnosti centralni- banaka u najmanje 0A zemalja.

Ereiranje nezavisne centralne banke je bio poseban izazov za centralno planske privrede. /aime, u periodu socijalizma postojao je monobankarski sistem,u kome nije bilo odvojeno centralno od komercijalnog bankarstva. 3ve banke su,u stvari, bile deo dravne birokratije i one nisu imale nikakvu nezavisnost. 3toga

je sa otpočinjanjem procesa tranzicije jedan od ključni- zadataka bio ustanovljavanje dvostepenog bankarskog sistema uz jasnu podvojenost centralne bankei komercijalni- banaka. 5okom druge polovine devedeseti-, u privredama utranziciji je prisutan trend porasta nezavisnosti centralni- banaka. Dva osnovnarazloga za to su "to su krediti MMFa i 3vetske banke u velikoj meri bili uslovljeni pove$anjem nezavisnosti centralne banke i pribliavanje &!, "to je za-tevaloslično ustrojstvo centralne banke ustrojstvu &vropske centralne banke.

<0




1.;.'. Pra#ti+na ,itanja nea$isnosti centrane "an#e

Ia"to je vana nezavisnost centralne bankeT Iato "to je proces obaranja inflacijedugoročan i često nosi tro"kove, a političari su često orjentisani ka ostvarivanju

kratkoročni- dobitaka. Dodatni argument je i da centralna banka sa ve$im stepe

nom nezavisnosti ima vi"i stepen kredibiliteta, "to vodi brem obaranju inflacije

i uz manje tro"kove. !koliko su očekivanja racionalna, a centralna banka imavisok kredibilitet, onda je obaranje inflacije trenutno i bez ikakvi- tro"kova.

eliki broj empirijski- studija je potvrdio da ukoliko postoji vi"i stepen neza

visnosti centralne banke postoji nia stopa inflacije. /ezavisne centralne banke

mogu mnogo lak"e ostvariti nisku stopu inflacije, dok vlade mogu zloupotrebitimonetarnu politiku zbog ostvarivanja kratkoročni- dobitaka u ekonomskomrastu. /a slede$em grafiku je prikazana veza između nezavisnosti centralne ban

ke, merena lesininim i 3ummersovim indeskom, i stope inflacije u izabranim

razvijenim tri"nim privredama u periodu od 'AA. do '<<. godine.

GRA=IK BR. 1.1? (NEAVISNOST CENTRALNE BANKE I STOPA IN=LACIJE

zvor: 9ofinger, P. #011J%, )Monetar2 Polic2 ? Hoals, nstitutions, 3trategies and nstruments+

Međutim, sa druge strane lesina i 3ummers nisu utvrdili vezu između nezavis

nosti centralne banke i realnog rasta 9DPa #grafik br. .%.

<:




GRA=IK BR. 1.11 ( RAST B@P8a I IN=LACIJA & IABRANIM EMLJAMA & PERIO@& 1>:: ( 1>//.


Međutim, 3iklos #0110% je pokazao da je veza između nezavisnosti centralne banke i stope inflacije nestala tokom devedeseti-. 4vo je svakako u velikoj meri

posledica činjenice da je od druge polovine devedeseti- godina inflacija niskau svim razvijenim zemljama. pak, treba imati u vidu da postoje i gledi"ta dastopa inflacije nije posledica nezavisnosti centralne banke, ve$ brojni- drugi-makroekonomski- karakteristika, odnosno da je nezavisnost centralne banke

precenjena. 5akođe, treba imati u vidu da postoje i empirijske studije #Debelle''(, *als- ''A, Fisc-er '';% koje pokazuju da u uslovima nezavisne centralne

banke postoje vi"i tro"kovi obaranja inflacije.

Bo#s "r. 1.11 ( Pra$ia ECB o nea$isnosti centrane "an#e

/a putu pridruivanja &M!, nezavisnost centralne banke predstavlja bitan uslov. Princip nezavisnosti nacionalni- centralni- banaka #u daljem tekstu: /G9% jasno je definisana članom J1@3porazuma i članom J(. 3tatuta. Olan J1@ sadri zabranu bilo kakvog poku"aja da se utiče na&G9, nacionalne centralne banke i članove najvi"eg organa nacionalni- banaka, dok je članomJ(. garantovana sigurnost stalnog mesta članovima najvi"eg organa. &M je pripremio listukarakteristika nezavisnosti centralne banke, pri čemu se pravi razlika između institucionalne,

personalne i finansijske nezavisnosti.

<;




maju$i u vidu institucionalnu nezavisnost, prava tre$i- lica #vlada i parlament% koja se odnose

na davanje instrukcija /G9, odobravanje, obustavljanje, poni"tavanje ili odlaganje odluka /G9,cenzurisanje odluka /G9 s pravnog aspekta, uče"$e u najvi"im organima /G9 s pravom glasa ieUante konsultovanje pri dono"enju odluka, /G9 nisu u skladu sa 3porazumom iili 3tatutom.

Princip institucionalne nezavisnosti izraen je u članu J1< Mastri-tskog sporazuma i članu @3tatuta. 4va dva člana zabranjuju /G9 i članovima najvi"eg organa /G9 da trae i primaju in

strukcije od institucija i organa zajednice, vlade i organa drave članice.

3 aspekta personalne nezavisnosti, statuti /G9 trebalo bi da garantuju da: minimalni mandat

guvernera /G9 bude pet godina, da guverner ne moe biti smenjen iz razloga drugačiji- odoni- specificirani- članom J(. 3tatuta #ukoliko u duem periodu ne ispunjava uslove za-tevane

opisom posla ili je progla"en krivim za ozbiljne prestupeQ ostali članovi najvi"eg organa /G9

koji su uključeni u funkcionisanje &3G9 imaju istu za"titu kao i guverneri%. 5akođe su predviđenai stroga pravila koja treba da spreče pojavu konflikta interesa.

Finansijska nezavisnost za-teva da /G9 mogu slobodno koristiti svoja sredstva. 3tatutarne

odrednice na ovom polju mogu biti pra$ene odgovaraju$im bezbednosnim klauzulama kako bise obezbedilo ispunjenje zadataka &3G9. Iabranjeno je kreditiranje ili davanje garancija vladiod strane /G9, kao i privilegovan pristup vlade finansijskim resursima /G9 ili na finansijskom

tri"tu. 5akođe, zabranjeno je /G9 da na primarnom tri"tu trguju vladinim dugom. Prema

3tatutu &3G9, drave članice ne smeju dozvoliti da nji-ove centralne banke dođu u poziciju danemaju dovoljno finansijski- sredstava za izvr"enje zadataka vezani- za &3G9. /G9 treba daimaju i slobodu samostalnog određivanja budeta. Hodi"nji računi treba da budu usvojeni odstrane najvi"i- organa /G9 uz saradnju s nezavisnim revizorima i mogu biti predmet naknad

nog odobrenja od strane tre$i- lica #akcionara ili vlade%.

3tatut /G9 moe da propi"e način raspodele profita. !koliko ne postoje ovakve odluke, alo

kaciju profita treba da preuzmu najvi"i organi /G9 na profesionalnoj osnovi i ne treba da budu

predmet diskrecije tre$i- lica, ukoliko ne postoji jasna za"titna klauzula da raspodela ne$e bitina "tetu finansijski- sredstava neop-odni- za obavljanje zadataka /G9. Iemljama članicamanije dozvoljeno da smanjuju kapital nji-ovi- /G9 bez pret-odnog dogovora sa nji-ovimnajvi"im organima.

/ezavisne centralne banke moraju imati jedan, usko definisan, cilj koji se fokusira na stabilnost

cena. Međutim, postojanje jednog glavnog cilja ne znači da centralna banka treba da zanemari

ostale makroekonomske ciljeve. &vropski monetarni institut #pret-odnik &G9%, definisao je koncept funkcionalne nezavisnosti centralne banke na osnovu člana J1A Mastri-tskog sporazuma

i člana 3tatuta, prema kome je )primarni cilj &vropskog sistema centralni- banaka odravanjecenovne stabilnosti+, a pri definisanju sporedni- ciljeva se ističe: )Podravanje op"ti- ciljevaekonomske politike ukoliko oni nisu u suprotnosti sa osnovnim ciljem ? vođenjem cenovne

stabilnosti+.

<<




ana komponenta nezavisnosti centralni- banaka je nemogu$nost neke drugeinstitucije da poni"ti odluke centralne banke. /pr, u merici odluku F4MGa

moe poni"titi Eongres dono"enjem zakona koji mora da potpi"e i predsednik.pak, u praksi ovakav slučaj se nije nikada desio. merikanci smatraju da je ovak

va odredba dobra, jer ona "titi zemlju od eventualne samovolje guvernera F&Da.

pak, u određenom broju zemalja postoji mogu$nost da vlada stavi veto, ili nasličan način stopira odluke centralne banke, kao na primer u elikoj 9ritaniji,ustraliji, Eanadi, ndiji i dr.

/ajče"$a dilema koja se javlja u teoriji, vezano za nezavisnost centralne banke,

jeste činjenica da guverner i rukovodstvo centralne banke nisu izabrani u izbornom procesu i stoga nemaju odgovornost prema biračima, ve$ tu odgovornostima vlada iili parlament koji i biraju rukovodstvo centralne banke. Pitanje kojese u tom kontekstu postavlja je kako da se sprovede nadzor nad radom takve insti

tucije, a da istovremeno ne bude ugroena njena nezavisnost. Potreba nadzora se

javlja zbog sumnje da je rukovodstvo centralne banke nekompetentno ili da vodi

politiku centralne banke u suprotnom smeru od onoga "to je zakonom definisano kao njena ciljna fukcija. 9ofinger #011% smatra da treba da postoji trijadanezavisnosti centralne banke, odgovornosti za rad i sankcija ukoliko centralna

banka ne ispunjava mandat. 4n, takođe, ističe da je u savremenim zakonodavstvima nezavisnost u velikoj meri razvijena, odgovornost samo delimično, asankcije gotovo da ne postoje.

Danas postoji veliki broj kritičara nezavisnosti centralne banke. /a primer,Possen #0110% kae da bi trebalo ukinuti nezavisnost svi- centralni- banaka, a

pre svega 9anke Bapana, F&Da i &vropske centralne banke, jer se svi ciljevi mone

tarne politike mogu ostvariti kroz proces inflacionog targetiranja formulisanog

od strane izabrani- dravni- činovnika. 3lično mi"ljenje ima i 9linder #''<%.4n smatra da u demokratskim dru"tvima politički autoriteti treba da defini"uciljeve, a da centralna banka ima visok stepen diskrecije u primeni instrumenatakojima bi ostvarila politički definisane ciljeve. Po njemu, nezavisnost znači samooperacionu slobodu kontrole instrumenata za ostvarenje određeni- ciljeva. /a

primer, u &ngleskoj visinu targetirane inflacije određuje lada, a 9anka &ngleske je slobodna da izborom adekvatni- instrumenata ostvari targetiranu stopu inflaciju. Moda je takva politika i adekvatna u razvijenim tri"nim privredama, gdevlade nisu sklone )pravljenju+ ve$e stope inflacije, ali postavlja se pitanje da li je

ona adekvatna i za ve$inu privreda u tranziciji i zemalja u razvoju.

</




zazov nezavisnosti centralni- banaka poslednji- godina predstavljaju sudskeodluke koje poni"tavaju odluke centralni- banaka. 5ako na primer, nedavno

sudovi su poni"tili odluke centralni- banaka o oduzimanju dozvola za rad iliuvođenju prinudni- uprava poslovnim bankama u Grnoj Hori, >rvatskoj i 3rbiji.3udskom odlukom guverner 5ajlanda je zavr"io u zatvoru zbog lo"e vođene monetarne politike, a guverner ndonezije zbog supervizije 9ali banke.

Oak i veliki broj sudski- sporova koji su vođeni protiv guvernera, iako su i- oni

dobili, kao na primer u slučaju Meksika i ustralije, predstavlja veliki pritisak naguvernere i veliki izazov nezavisnosti centralne banke. 3ve ovo otvara pitanje dali rukovodstva centralni- banaka imaju dovoljan stepen pravne za"tite, na načinda on ne ugroava nezavisnost centralne banke.

3toga je u velikom broju zakona o centralnim bankama predviđen zakonski imu

nitet za rukovodstvo centralne banke ukoliko su svoje akcije sprovodili u )do broj veri+. 5o znači da oni mogu biti osuđeni samo ukoliko je mogu$e dokazatida su akcije koje su sprovodili bile zlonamerne. ! nekim zemljama sporove nijemogu$e pokrenuti protiv činovnika centralne banke, kao na primer u /emačkoj,8vajcarskoj, >olandiji i dr, ve$ samo protiv centralne banke.

eliki izazov predstavlja i poku"aj političkog uticaja na centralnu banku prekosmenjivanja guvernera. /a primer, u 3rbiji su u periodu od 0111. do 011A. godine promenjena četiri guvernera, iako je čitav posmatrani period kra$i od mandata jednog guvernera. /akon )5ekila+ krize smenjen je guverner Meksika. PremaMastri-tskom sporazumu, maksimalno trajanje mandata članova zvr"nog od bora &G9 je osam godina bez mogu$nosti reizbora, "to odgovara minimalnojstopi promene guvernera od 1,0A #jedan guverner svaki- osam godina%. Minimalno trajanje mandata guvernera nacionalni- centralni- banka je pet godina,"to moe odgovarati niem pragu stope promene guvernera od 1,0. ! slede$ojtabeli je prikazana učestalost smenjivanja guvernera u zemljama zapadnog 9alkana.

<>




TABELA BR. 1.1? ( PROMENE G&VERNERA & EMLJAMA APA@NOG BALKANA

9anka Huverner Posmatrani period 3topa promene

9anka lbanije

Gentralna banka9osne i >ercegovine

/arodna banka9ugarske

Gentralna bankaGrne Hore

>rvatska narodna banka

/arodna banka7epublike Makedonije

/arodna banka

7umunije

/arodna banka 3rbije

Vlir >oti, J''0 6 J''=.

VD2lber rioni, 6 J''= 6 J''(.

VEristaW Nuniku, 6 J''( J''@.

VXamil 5us-a, J''@ J''@.

V3-kelWim Gani, J''@ 6 011(.

Vrdian Fullani, 6 011(

VPeter /ic-oll, J''@ ? 011A.

VEemal Eozari$, 011A

V5odor alc-ev, J''J J'';.

VN2ubomir Filipov, J''; J''@.

V3vetoslav Havriiski, J''@ 6 011=.

Vvan skrov, 6 011=

V Njubi"a Ergovi$, 011J

Vnte Oičin8ain, J''1 J''0.

VPero Burkovi$, J''0 J'';.

VMarko 8kreb, J''; 0111.

VYeljko 7o-atinski, 0111

V9orko 3tanoevski, 6 J''= J''@.

VNjube 5rpeski, J''@ 011(.

VPetar Hosev, 011(.

VMugur sarescu, postavljen 6 J''1.

Vponovo postavljen 6 J''<.

Vponovo postavljen 6 011(.

VMlađan Dinki$, 6 0111 011=.

VEori !dovički, 011= 011(.

V7adovan Bela"i$, 011(

J''0 011A.

J''@ ? 011A.

J''J 011A.

011J 011A.

J''1 ? 011A.

6 J''= 011A.

6 J''1 011A.

6 0111 011A.

guvernera

1,(;

1,0A

1,0<

1,0(

1,0@

1,0;

1,1@

1,;;

zvor: la-ovi$, M. i Gerovi$, 3, 011A, )/ezavisnost centralne banke ? primjer zemalja zapadnog 9alkana+, radna

studija br. A, Gentralna banka Grne Hore

1.;.%. Merenje nea$isnosti centrane "an#e

Ia merenje nezavisnosti centralne banke postoji veliki broj kriterijuma #testova%.! aneksu ove glave prikazano je pet takvi- testova. 5estovi merenja nezavisnosti

centralne banke polaze od varijabli kao "to su: duina mandata guvernera, zavisnost mandata od promene vlade, procedura izbora guvernera, mogu$nostfinansiranja vlade, izbor ciljeva, broj članova najvi"eg organa banke koji su izvan centralne banke, budet centralne banke #ko ga određuje%, koji su instrumenti raspoloivi centralnoj banci, način izve"tavanja centralne banke #kogaizve"tava i kako%, njena odgovornost, stepen kooperacije s vladom, pravna za"tita

menadmenta centralne banke i sl.

/?




Eao najobu-vatniji indeks nezavisnosti obično se koristi indeks nezavisnostiGukiermana, *ebba i /e2aptia #G*/%. 4vaj indeks razlikuje tri podindeksa

nezavisnosti centralne banke: ndeks zakonodavne nezavisnosti koji pokazuje da zakonodavna mera

nezavisnosti predstavlja vanu determinantu niske inflacije u razvijenimzemljama, ali ne i u zemljama u razvoju #vidi aneks%,

ndeks stope promene guvernera centralne banke, koji pokazuje da je stopa

promene guvernera centralne banke tesno povezana s niskom inflacijom u

zemljama u razvoju i ndeks koji se računa na osnovu odgovora na utvrđeni upitnik #vidi

aneks%.

Eako bi se izbegla lo"a ocena nezavisnosti centralne banke dobijena samo na

osnovu indeksa zakonodavne nezavisnosti #zakonodavna moe biti značajnodrugačija od stvarne nezavisnosti centralne banke%, autori posmatraju i učestalost

promena guvernera centralne banke. /aime, mogu$e je da je zakonom određenoda mandat guvernera traje pet godina, ali da se smena guvernera u praksi de"avasa svakom promenom vlade ili ministra finansija. Međutim, i tumačenje ovemere nezavisnosti moe biti kompleksno: učestala promena guvernera ukazujena manju nezavisnost centralne banke, jer znači da vlada smenjuje guvernera kojine ispunjava nji-ove za-teve. 4sim toga, kra$i mandat onemogu$ava postojanjedueg -orizonta monetarne politike. Međutim, nije se uvek pokazalo tačnim dania stopa promene guvernera znači i vi"u nezavisnost centralne banke, jer ukoliko vlada )pronađe+ guvernera koji ispunjava sve nji-ove za-teve, ele$e da gazadri "to due na toj poziciji, "to ukazuje na zavisnost centralne banke.

HrilliMasciandaro5abellini #HM5% indeks sastoji se od dva podindeksa:

političke i ekonomske nezavisnosti centralne banke. Eoncept političke nezavisnosti obu-vata osam stavki koje se odnose na proceduru imenovanja članovanajvi"eg organa centralne banke, vezu tog organa i vlade i formalne odgovornosticentralne banke. &konomska nezavisnost centralne banke obu-vata sedam stavki koje se odnose na finansiranje budeta od strane centralne banke i raspoloivemonetarne instrumente. !kupan indeks nezavisnosti centralne banke HM5

predstavlja prosek indeksa političke i ekonomske nezavisnosti. ! aneksu je prikazana metodologija računanja HM5 indeksa.

/1




9ade i Parkin su konstruisali sličan indeks, koji se sastoji od dve komponetne: političke i finansijske nezavisnosti. 4be komponente se mere preko četiri varijable

i prema njima je mogu$e postojanje osam različiti- tipova politike. pak, autori suustanovili da u stvarnosti postoje samo četiri tipa. nteresantno je ista$i da je ovo

jedan od retki- testova za merenje nezavisnosti centralne banke koji ne uzimau obzir cilj centralne banke. Prema ovom indeksu, nezavisnost centralne bankemoe da se kre$e u rasponu od do (, a vi"a vrednost indeksa sugeri"e vi"i stepen

nezavisnosti. ! aneksu je prikazana metodologija računanja ovog indeksa.

&ijffinger i >aan su sproveli testiranje nezavisnosti izabrani- centralni- bana

ka koriste$i četiri različita indeksa. /ji-ov zaključak je da po svim merenjima

najve$i stepen nezavisnosti imaju 9undesbanka i 8vajcarska nacionalna banka.=

TABELA BR. 1.11 ( NEAVISNOST IABRANI CENTRALNI BANAKA PREMA RALIHITIM

IN@EKSIMA

Iemlja lesina HM5 &ffinger3c-alling G*/

ustralija

ustrija

9elgija

Eanada

Danska

Finska

Francuska

/emačka

Hrčka

sland

rska

talijaBapan

>olandija

/ovi Ieland

/orve"ka

Portugalija

8panija

J

0

0

0

0

0

(

J,A=

0

J

0

J

'

'

@

JJ

<

@

J=

(

@

A;

J1

=

=

A

J

=

=

J

(

=

0

A

0=

(

=

0

0

=

1,=J

1,A<

1,J'

1,(;

1,(@

1,0@

1,0<

1,;;

1,AJ

1,=;

1,='

1,001,J;

1,(0

1,0@

1,J(

1,0J

= 4vo istraivanje je sprovedeno pre stvaranja &M!.

/'




TABELA BR. 1.11 ( NEAVISNOST IABRANI CENTRALNI BANAKA PREMA RALIHITIM

IN@EKSIMA 8 Nasta$a# ta"ee

Iemlja lesina HM5 &ffinger3c-alling G*/

8vedska

8vajcarska

elika 9ritanija

3D

0

(

0

=

J0

;

J0

0

A

0

=

1,0@

1,;<

1,=J

1,AJ

zvor: )Gentral 9anking in &astern &urope+, 011(.

nteresantan metod merenja nezavisnosti centralni- banka je razvio P. 9ofinger #011%. 4n polazi od tri komponente: nezavisnosti izbora cilja, nezavisnosti iz bora instrumenata i personalne nezavisnosti. !kupan indeks nezavisnosti dobijase kao prosta aritmetička sredina tri pomenuta indikatora. ! slede$oj tabeli su prikazani rezultati koje je dobio za sedam izabrani- centralni- banaka.

TABELA BR. 1.1' ( NEAVISNOST IABRANI CENTRALNI BANAKA

&G9 F&D 94B 37 94G 94& 79/I

I Nea$isnost cija

a. Politika kamatne stope

b. Politika deviznog kursa

c. &ksplicitna zabrana kreditiranja vlade

'

0

J

J

'

0

1

1

'

0

1

1

'

0

1

1

1

J

1

1

1

J

1

1

1

J

1

1

II Nea$isnost instr*menata ,rose# a5 " i c 15%% ?5;; ?5;; ?5;; ?5%% ?5%% ?5%%

d. 5rajanje mandata guvernera J 0 J J 1,0' 1,= J

e. 9roj članova MPG

f. zbor guvernera

g. 3taggered izbor -. Iakon o centralnoj banci

0

0

00

0

1

01

J

0

11

J

J

11

J

1

01

J

1

11

1

1

11

I I Personana nea$isnost ,rose#5 )5 e5 75 ! i 6 15/ 15' ?5/ ?5; 151 ?5'; ?5'

&#*,na nea$isnost ,rose# I5 II i III 15< 15% 15' 151 ?5/ ?5: ?5:

/apomena: &G9 ? &vropska centralna banka, F&D ? Federal 7eserve 32stem, 94B ? 9ank of Bapan, 37 ? 3verige 7iks

9ank, 94G ? 9ank of Ganada, 94& ? 9ank of &ngland, 79/I ? 7eserve 9ank of /e Ieland


/%




Iaključak njegove analize je da najvi"i stepen nezavisnosti ima &G9, a da je nezavisnost centralne banke relativno niska u zemljama koje primenjuju inflaciono

targetiranje #elika 9ritanija, /ovi Ieland i Eanada%.

1.<. Trans,arentnost5 #om*ni#acija i o)!o$ornost centrane"an#e

Do devedeseti- godina centralne banke su bile tradicionalno zatvorene instituci

je i do javnosti je dolazio vrlo mali broj strogo selektirani- informacija. 4 tome

najbolje svedoče reči Earla 9runera, jednog od vode$i- teoretičara monetarne politike, tokom 66 veka:

Gentralne banke su tradicionalno okruene sa čudnom političkom mistikom . .

4va mistika počiva na uverenju da je centralno bankarstvo ezoterična umetnost. Pristup ovoj umetnosti je rezervisan samo za elitu. &zoterična priroda oveumetnosti počiva na in-erentnoj nemogu$nosti da se objasni njena su"tina jednostavnim rečima i rečenicama. #9ofinger, 011J%.

3a diverzifikacijom i globalizacijom finansijski- tri"ta tranja za informaci jama se vi"estruko uve$ala. 9roj finansijski- institucija je u stalnom porastu, asa porastom blagostanja u porastu je i broj ljudi koji deo svoje imovine plasirana finansijskom tri"tu, a razvojem interneta je značajno olak"an pristup informacijama. ! ovakvom okruenju bilo je nuno da centralne banke od tradicionalno zatvoreni- institucija započnu trend pove$anja transparentnosti svogarada,( na "ta je značajno uticalo inflaciono targetiranje, koje je dovelo do regu

larne komunikacije između javnosti i centralne banke. 5akođe, nedovoljan nivo

transparentnosti rađa sumnju da li centralna banka vodi politiku u op"tem interesu. ! velikom broju zemalja usvojeni su zakoni o slobodi informacija, kojionemogu$avaju centralnim bankama tajnost u radu i skrivanje dokumenata.

&-rmann i Fratszc-er #011A% ističu da je komunikacija centralne banke sa

javno"$u značajan deo monetarne politike, jer centralna banka najče"$e ima kon

trolu samo nad jednom kratkoročnom kamatnom stopom #najče"$e prekono$na

( Do osamdeseti- godina pro"log veka centralne banke uglavnom nisu objavljivale svoje ciljeve i strate

gije, kao ni instrumente za nji-ovo ostvarivanje.

/0




kamatna stopa%, dok postoji potreba uticaja na ostale kamatne stope, kao i na cenuostali- oblika finansijske aktive. 3toga, oni smatraju da efektivna komunikacija,

kao i kredibilne akcije, mogu uticati na ostvarenje ovi- ciljeva.

5ransparentnost nije pojam koji se moe jednostavno definisati. 5ako na primer,

&-rman i Fratzsc-er #011A% defini"u transparentnost kao odsustvo asimetrični-informacija između finansijski- tri"ta i kreatora monetarne politike. *inkler #0111% ističe da transparentnost uključuje jasnost, otvorenost, po"tenje imeđusobno razumevanje. MMF #'''% transparentnost defini"e kao okruenjeu kome su ciljevi politike ? pravni, institucionalni, okvir monetarne politikeQ od

luke i razlozi za nji-ovo dono"enjeQ podaci i informacije povezane sa monetarnom i finansijskom politikom ? prezentirani javnosti na razumljiv način i blagovremeno. 3undarajan #0110% defini"e transparentnost preko pet faktora:

remenska dimenzija regularnost i predvidljivost komunikacije, 7azlozi dono"enja odluke ? informacije treba da omogu$e finansijskim

tri"tima da naprave projekcije kamatni- stopa i cena finansijske aktive, /ajava promena, Basnost komunikacije i 4bja"njenje rizika sa kojima se suočava finansijski sistem, kao i povremene

ocene progresa vezanog za glavne ciljeve.

3. Posen #011=% govori o "est praktični- aspekata transparentnosti #uveravanje,

detalji, irelevantnost, ciljne informacije, uznemirenost i odvra$anje%:

&$era$anje javnosti se odnosi na regularno informisanje javnosti o ciljevi

ma monetarne politike, reimu monetarne politike, teku$im merama, kaoi nji-ovim očekivanim efektima.

Bavnost i tri"ta mogu da lak"e planiraju svoje aktivnosti ukoliko su im

dostupni )etaji koji mogu učiniti situaciju predvidljivijom. ! pitanju su prognoze centralne banke, kao i prate$a obja"njenja.

Bavnost moe zaključiti da su sva saop"tenja centralne banke iree$antna, jer saop"tenja ne ko"taju ni"ta, a kredibilitet se ostvaruje samo kroz preduzete akcije.

Bavnost moe postati u velikoj meri svesna aktivnosti centralne banke iza-tevati vi"e cijni6 in7ormacija. /ajvanije informacije u ovom kontek

stu se odnose na mandat centralne banke i kako su glasali pojedini članovi

monetarnog saveta.

/:




Bavnost moe postati *nemirena ukoliko centralna banka ne ostvarinajavljeni target ili se ne ostvare prognoze. 5akođe, opasnost predstavlja i

previ"e informacija, jer to moe dovesti do konfuzije javnosti. Bavnost moe vr"iti pritisak na ostvarenje najavljenog targeta i na taj način

o)$ratiti centralnu banku od optimalnog reagovanja na "okove. !kolikose u takvoj situaciji ume"aju i političari, rezultat $e biti vi"i stepen interven

cije od poeljnog.

rtis #''<% je kao preporuku kreatorima monetarne politike naveo: 7adi ono "to

govori" i govori ono "to radi". ! takvim uslovima uticaj centralne banke moe biti pozitivan: obja"njavaju$i procese i rezultate javnost se uverava da gradi poverenje

u nezavisnu centralnu banku, a dobici od poverenja su verifikovani i u teoriji i u praksi.

Pove$anje transparentnosti rada centralne banke moe doprineti efikasnijem

sprovođenju monetarne politike. Prvo, informisanje javnosti o mandatu centralne banke i u kojoj meri je on ispunjen moe pove$ati kredibilitet centralne banke. Ovrsta opredeljenost za transparentan rad name$e jednu vrstu samodiscipline kreatorima monetarne politike i pove$ava verovatno$u vođenja konzis

tentne monetarne politike. 5akođe, redovna komunikacija daje smernice finansi jskim tri"tima. 5o omogu$ava da učesnici na finansijskom tri"tu bolje razume ju akcije monetarne politike i nji-ov uticaj na ekonomske trendove i sistemske"okove.

Međutim, sa druge strane centralna banka treba da utiče na očekivanja tri"ni-

učesnika, jer $e na taj način lak"e ostvariti svoje ciljeve. Postoje najmanje četiriznačajne oblasti o kojima je značajna ve$a ili manja komunikacija sa javno"$u:

Prva oblast su ciljevi monetarne i ekonomske politike, Druga oblast se odnosi na makroekonomski ambijent u kojem je potrebnoda se ostvare ciljevi,

5re$a su instrumenti monetarne politike kojima treba da se ostvare ciljevi ? nji-ova primena i ograničenja i

Oetvrta oblast se odnosi na prognoze centralne banke.

! slede$oj tabeli su prikazani stepeni transparentnosti četiri, verovatno,

najznačajnije centralne banke.

/;




TABELA BR. 1.1% ( TRANSPARENTNOST IABRANI CENTRALNI BANAKA

F&D 9oB &G99o&

4bjava monetarne strategije

4bjavljivanje intermedijarni-targeta

Prognoziranje inflacije

4bjavljivanje odluka izoblasti monetarne politike

/e

/e

Da

Da

/e

/e

/e

Da

Da

/e

Da

Da

Da

Da

Da

Da

/ajave budu$i- kamatni-stopa

zve"tavanje parlamenta

Da

/ajmanje dva puta godi"nje

/e Povremeno

/ajmanje dva /ajmanje četiri puta godi"nje puta godi"nje

/e

! regularnimintervalima

Pitanje koje se moe javiti je kome su upu$ene informacije. /aj ednostavniji od

govor je da one mogu biti upu$ene svima onima koji su zainteresovani. pak, pragmatičan pristup često za-teva da se pojam zainteresovane javnosti suzi naone pojedince i institucije na koje direktno utiče regulacija ili politika centralne

banke.

Dve česte zablude koje su prisutne u vezi transparentnosti se odnose na pogre"noverovanje da transparentnost ugroava nezavisnost centralne banke i da visok nivo transparentnosti automatski znači i odgovornost centralne banke.

MMF smatra da su transparentne politike efikasnije i da pojačavaju odgovornost.

3toga je MMF #'''% usvojio Eodeks dobre prakse transparentnosti monetarnei finansijske politike. Eodeks se sastoji iz dva dela: dobre prakse transparentnosti

monetarne politike centralni- banaka i dobre prakse transparentnosti finansi

jske politike finansijski- agencija. Polazna pretpostavka MMFa pri formulisanju ovog kodeksa je bila da kori"$enje kodeksa na bazi dobre prakse moe imatisnanu ulogu u prevenciji pojave krizni- situacija.

/<




Bo#s "r. 1.1' ( MM=8o$ Ko)e#s )o"re trans,arentnosti monetarne

,oiti#e centrani6 "ana#a

I. Jasnost5 o)!o$ornost i cije$i centrane "an#e

J.J. Erajnji cilj i institucionalni okvir monetarne politike treba da bude jasno definisan

odgovaraju$im zakonima i regulativom, uključuju$i i zakon o centralnoj banci.

J.. nstitucionalne veze između monetarne i fiskalne politike treba da budu jasno

definisane.

J.=. gencijski poslovi koje centralna banka obavlja za potrebe vlade moraju da budu jasno

definisani.

II Proces 7orm*isanja i i$e9ta$anja o monetarnoj ,oitici

.J. 4kvir, instrumenti i ciljevi monetarne politike treba da budu javni i javno obrazloeni.

.. !koliko postoji telo koje permanentno procenjuje ekonomski razvoj, prati progres ostva

rivanja ciljeva monetarne politike i formuli"e monetarnu politiku za budu$i period, informacije o strukturi i načinu funkcionisanja tog tela treba da budu javne.

.=. Promene u monetarnoj politici #osim finog prilagođavanja% treba da budu javno objav

ljene i blagovremeno obja"njene.

.( Gentralna banka treba da periodično izve"tava o progresu ostvarenja ciljeva monetarne

politike, kao i o nji-ovim perspektivama.

.A. ! slučaju te-nički- promena strukture monetarne regulative, potrebno je pret-odnoorganizovati javne konsultacije.

.;. Potrebno je javno objaviti obavezu finansijskog izve"tavanja centralne banke za potrebe

monetarne politike od strane finansijski- institucija.

III Ja$na )ost*,nost in7ormacija o monetarnoj ,oitici

=.J. Prezentacije i saop"tenja centralni- banaka treba da budu u skladu sa MMFovim stan

dardima diseminacije podataka #data dissemination standards%.

=.. Gentralna banka treba da na određen datum učini javnim njen bilans stanja, a u

određenim intervalima treba da objavljuje informacije o agregatnim tri"nim transakci

jama.=.=. Gentralna banka treba da ima centar za javne informacije.

=.(. 7egulacija koju donosi centralna banka treba da bude promptno dostupna javnosti.

IV O)!o$ornost i o"e"eenje inte!riteta centrane "an#e

(.J. Ivaničnici centralne banke moraju biti spremni da se pojavljuju periodično ispred or

gana vlasti i da izve"tavaju o sprovođenju monetarne politike, ciljevima centralne banke,

i ukoliko je prikladno da razmenjuju mi"ljenja o stanju ekonomije i finansijskog sistema.

//




(.. Gentralna banka treba da periodično objavljuje finansijske izve"taje nakon procesa re

vizije.(.=. nformacije o pri-odima i ras-odima centralne banke treba da budu objavljivane na

godi"njem nivou.

(.(. Pravila o izbegavanju konflikata interesa zvaničnika centralne banke treba da budu ja

vno objavljena.

Poslednji- godina se sve vi"e prepoznaje uticaj komunikacije centralne bankesa javno"$u na performanse monetarne politike #*inkler 0111, 9ofinger 011,3iklos 0110, 3undrajan 0110, MMF, 011=, Eo-n 011=, &-rman 011A, 9auer 011;, Fatas 011;. i dr%. Eomunikacija sa javno"$u #intervjui, izjave, komentari i

sl% moe imati veliki uticaj na formiranje očekivanja i reakcije finansijski- tri"ta.

zjave predstavnika centralne banke, nji-ovi govori, izve"taji i sl. mogu dati do bru procenu perspektiva ekonomije, proceniti kretanje inflacije, opisati različite

rizike, objasniti razvoj pojedini- varijabli nji-ovom uslovljeno"$u sa drugimvarijablama i dr. Eing #011=% je utvrdio da je u slučajevima najvi"i- -iperinflacija

najava kredibilne stabilizacije vodila brzom opadanju inflacioni- očekivanja, "to

je vodilo i brzom opadanju inflacije.A 5akođe, dodatni kredibilitet informaci jama centralne banke daje i činjenica da centralne banke formuli"u monetarnu politiku, odnosno najče"$e znaju budu$e pravce monetarne politike i stoga boljemogu sagledati ukupna ekonomska kretanja.

3tudija &G9 #9auer, 011;% je na primeru 3D utvrdila da je nakon pove$anjatransparentnosti rada F4MGa ''(. godine prisutan mnogo ve$i stepen sin-ronizovanosti pojedinaca, ali nije utvrđeno da su smanjene gre"ke u prognozama.

4va studija faktički potvrduje -ipotezu da centralna banka koja ima visok stepentransparentnosti i kredibiliteta moe uticati na očekivanja.

Međutim, )govor+ centralne banke moe uticati na formiranje očekivanja samo

ukoliko ciljne grupe prate izjave centralne banke. stovremeno, previ"e informacija moe skrenuti panju na manje bitne detalje.

A /ia stopa inflacije je podsticala rast realne tranje za novcem, "to je vodilo rastu nominalne ponude

novca i u određenom periodu posle inflacije #remonetizacija%.

/>




eliki broj studija je nedvosmisleno ukazao da tri"te reaguje na izjave centralne banke, ali ključno pitanje je da li tri"te reaguje u eljenom smeru. /aime, poten

cijalna opasnost je da tri"te pogre"no interpretira informacije centralne banke.Eo-n i 3ack #011=% ističu da ve$i uticaj na formiranje očekivanja imaju one infor

macije za koje je direktno odgovorna centralna banka. 3iklos #0110% je utvrdio postojanje veze između komunikacije i inflacioni- očekivanja, a ona je naročito prisutna kod oni- zemalja koje koriste politiku inflacionog targetiranja.

Gentralne banke sa visokim kredibilitetom mogu ostvariti gotovo isti efekat

primenom mere monetarne politike, kao i obe$anjem da $e ta mera biti doneta na

slede$oj sednici monetarnog saveta centralne banke. z toga proizilazi zaključak

da izjave i primena instrumenata ekonomske politike mogu biti supstituti, alisamo u kratkom roku. !koliko centralna banka ne ispuni svoje obe$anje, tri"te$e to primetiti najkasnije u srednjem roku, a budu$e izjave ne$e imati kredibilitet.

!koliko centralna banka postigne visok stepen poverenja i adekvatnu transpar

entnost o dugoročnim ciljevima po pitanju inflacije, to moe omogu$iti centralnoj banci ve$i stepen fleksibilnosti oko ostvarenja kratkoročni- ciljeva ekonom

ske politike, jer kratkoročno odstupanje ne$e biti protumačeno kao odstupanjeod dugoročnog cilja po pitanju inflacije.

Prema mi"ljenju Posena #011=%, kriva eljenog nivoa transparentnosti je )!+ kriva,

koja pokazuje da najve$i stepen transparentnosti treba da imaju centralne bankesa izuzetno visokim i izuzetno niskim nivoom kredibiliteta.

Pove$anje transparentnosti centralni- banaka otvara pitanje i komunikacije

usmerene prema javnosti individualni- članova monetarnog saveta i ostali-

upravljački- struktura, s obzirom na to da je sa rastom nezavisnosti centralni- banaka prisutna tendencija pomeranja tei"ta odlučivanja sa pojedinca naupravljačka tela. &-rman i Fratzsc-er #011A% su utvrdili da lice koje je na najvi"em-ijerar-ijskom nivou vi"e komunicira sa javno"$u u odnosu na ostale članoveupravljački- struktura u slučaju F4MGa i 9anke &ngleske, ali da takav slučajnije prisutan kod &G9.

Bedno od ključni- pitanja je da li postoje razlike između onoga "to najvi"i -ije

rar-ijski nivoi javno saop"tavaju i onoga kako posle glasaju. &-rman i Fratzsc-er

>?




#011A% su ustanovili da članovi F4MGa u javnosti daju prilično različite izjave, ada se na Eomitetu odluke uglavnom usvajaju jednoglasno. ! slučaju 9anke &n

gleske, oni su ustanovili da postoji potpuno drugačiji pristup. zjave u javnostičlanova MPG su vrlo podudarne, a odluke se izuzetno retko donose konsenzusom i najče"$e je prisutno preglasavanje. Olanovi 3aveta guvernera &G9 imaju uvelikom stepenu usagla"ene nastupe u javnosti i odluke se, takođje, najče"$e do

nose jednoglasno. /ajve$i broj izjava članova 3aveta guvernera &G9 je imao neu

tralan karakter #;0C izjava u periodu od '''. do 011A. godine%, sa druge stranesamo 0<C izjava članova F4MG #u periodu maj '''?011A% je imalo neutralankarakter, "to sugeri"e da su one najavljivale budu$e pravce monetarne politike.

3toga nimalo ne iznenađuje zaključak Eo-na i 3acka #011=% da su izjave Hreens pana #predsedavaju$eg F4MGa% imale veliki uticaj na promenljivost kamatni-stopa.

!koliko )govor+ centralne banke utiče na formiranje očekivanja, onda se postav

lja pitanje da li i komunikaciona strategija moe biti novi instrument monetarne

politike. Eo-n i 3ack #011=% odgovaraju pozitivno na ovo pitanje, ali ističu da je

u pitanju vrlo ograničen instrument monetarne politike. Gentralna banka moediskreciono odlučivati da li $e ne"to saop"titi ili ne, ali ne bi smela da postoji dis

krecija u odnosu na sadraj izjave, jer ona treba da predstavlja ispravno viđenjesituacije. 3toga se ponekad ova politika naziva )operacije otvoreni- usta+.;

pak, sa druge strane pogre"no je i preuveličavati značaj saop"tenja i drugi- ja

vni- informacija centralne banke, jer pri formulisanju svoji- očekivanja investi

tori, finansijska tri"ta i drugi koriste i mnogobrojne druge informacije čiji izvor

nisu centralne banke.

! slede$oj tabeli su prikazane komunikacione strategije i nji-ova efektivnost u

slučaju F&Da, &G9 i 9anke &ngleske.

; luzija na operacije na otvorenom tri"tu #engl. )open market operations ? open mout- operations+%.

>1




TABELA BR. 1.10 ( E=EKTIVNOST KOM&NIKACIONI STRATEGIJA

Eomunikaciona strategija &fektivnost komunikacione strategije

F&D

7azličitost

izjava

isoka

Eonzistentnostkomuniciranja i

odlučivanja

!merena

Disperzija

glasanja

Mala

Predvidljivostmonetarne

politike

T

7eakcija tri"ta

isoka #samo za izjave

pojedini- članova F4MGa%

9o& /iska !merena isoka !merena !merena #za sve članove MPG%

&G9 /iska isoka /e postoji isoka isoka #za sve članove 3avetaguvernera%

zvor: &-rmann, M. i Fratzsc-er, M. #011A%, )Gommunication and DecisionMaking b2 Gentral 9ank Gommities

? Different 3trategies 3ame effectivnesT+, *orking Paper 3eries, br. (<<, &uropean Gentral 9ank

Iaključak &-rmana i Fratzsc-era #011A% je da vrlo različite komunikacionestrategije mogu biti uspe"ne, "to sugeri"e zaključak da ne postoji jedna optimalna

komunikaciona strategija. ! svojoj narednoj studiji &-rmann i Fratzsc-er #011A%

su zaključili da objavljivanje različiti- stavova članova MPG smanjuje mogu$nost

finansijski- tri"ta da pravilno anticipiraju budu$u monetarnu politiku, te stoga pove$ava neizvesnost i fluktuacije finansijskog tri"ta. Iato je nji-ov zaključak

jasan da treba obezbediti jedinstven pogled na monetarnu politiku, a različite poglede o ekonomskim perspektivama zemlje.

4ve tri potpuno različite strategije imaju vrlo različite efekte na očekivanja i

reakcije finansijski- tri"ta. Basno je da strategija &G9 moe voditi ve$em stepenu

predvidljivosti odluka monetarne politike i brzim reakcijama finansijski- tri"ta

nakon dati- izjava. Predvidljivost odluka u 3D je mogu$e ostvariti ukoliko finansijska tri"ta mogu da identifikuju )ključne figure+ koje imaju uticaj da svičlanovi F4MGa pri-vataju nji-ove poglede. ! pro"losti takva ličnost je nesum

njivo bio Hreenspan. /ajnii stepen predvidljivosti odluka monetarne politike postoji u slučaju elike 9ritanije. 5o znači da je najmanja verovatno$a da $e finansijska tri"ta u elikoj 9ritaniji reagovati na izjave članova MPG.

7azličit stepen reakcije finansijski- tri"ta na komunikacione strategije nije

samo pitanje transparentnosti, ve$ i mogu$nosti uticaja centralni- banaka naočekivanja i kretanje cena aktive u eljenom smeru, odnosno efikasnosti monetarne politike, "to posebno dobija na značaju u kriznim situacijama i situaci jama kada monetarna politika upravlja direktno samo jednim instrumentom

? kamatnom stopom na prekono$ne depozite. ! takvim situacijama mogu$e je

>'




preko najava uticati na vra$anje eljene vrednosti one veličine koja je odstupila uodnosu na njen target. /aravno, komunikaciona strategija i transparentnost ne

mogu imati veliki uticaj na formiranje očekivanja ukoliko centralna banka imanizak stepen kredibiliteta. 3a druge strane komunikaciona strategija moe imati i

negativne efekte ukoliko ona doprinosi nestabilnosti finansijskog tri"ta, kao re

zultat česti- promena pona"anja usled različiti- izjava ili nekonzistentni- izjavačlanova upravljački- struktura. /e treba izgubiti iz vida ni mogu$nost inicijativekreatora monetarne politike da preko komunikacione strategije daju svesno lane

informacije.

Bo#s "r. 1.1% ( -Varanje ,rii#om o"ja$ji$anja monetarne ,oiti#e

/ova klasična ekonomija smatra da ukoliko su ekonomski subjekti orjentisani ka budu$nostionda dolazi do )dinamične igre+ između inteligentni- )takmičara+ ? centralne banke i privatnog sektora.J@ 3vi )igrači+ nastoje da maksimiziraju svoju korisnost. 3vaki )igrač+ bira strategijuu zavisnosti od toga kakvu strategiju očekuje da $e primeniti drugi )igrač+. Međutim, centralna banka kao )glavni igrač+ moe re"iti da prevarom pobolj"a svoj poloaj u )igri+. /a slede$oj"emi prikazani su različiti rezultati koji se mogu pojaviti kao rezultat )igre+ između monetarni-vlasti i radnika #radnički- sindikata%.

DEMA BR. 1.: ( -IGRA IME& MONETARNI VLASTI I SIN@IKATA

zvor: 3nodon 9 i dr. ) Modern Huide to Macroeconomics+, J''(.

@ 4va igra je varijanta 3taklbergerove igre u kojoj postoji jedan dominantan igrač. ! ovom slučaju to je

centralna banka.

>%




Eada pojedinci prilagode svoja očekivanja )igra+ $e se ponoviti jer $e onda oni izabrati novu

strategiju, reaguju$i na nji-ovu novu strategiju centralna banka $e postaviti svoju novu strategiju i cela )igra+ $e krenuti ispočetka.

4vo nas navodi na značajno pitanje, a to je pitanje kredibiliteta kreatora ekonomske politike.

3matra se da varanje pri formulisanju ekonomske politike vodi kratkoročnim ekonomskimdobicima, ali dugoročno gledano vodi gubitku kredibiliteta kreatora ekonomske politike.

5ransparentnost rada centralni- banaka ne podrazumeva samo davanje informacija, ve$ prezentiranje informacija na takav način da one mogu biti s-va$ene

od strane javnosti. Ibog toga ve$ina centralni- banaka danas daje prioritet vizuelnom pristupu, to jest paljivo urađenim graficima u bojama koji jasno ukazuju

na stanje i perspektive, sa relativno ograničenim tekstom. ! praksi se pokazaloda dugački, detaljni i komplikovani tekstovi najče"$e ostaju nepročitani. 5akođe,

svaka komunikacija mora imati u vidu da se monetarna politika sprovodi u kom

pleksnom, neizvesnom i konstantno evoluiraju$em okruenju. Danas veliki brojcentralni- banaka objavljuje standardizovane publikacije poput: izve"taja o kretanju cena #inflation report%, godi"njeg izve"taja o radu, izve"taja o finansijskoj

stabilnosti, monetarne biltene, statističke biltene i dr.

Bo#s "r. 1.10 ( Trans,arentnost centrani6 "ana#a

! nekim zemljama postoji zakonska obaveza da centralna banka mora da odgovori na sva pitanja koja su joj upu$ena ukoliko ne zalaze u domen poslovne tajne. Gentralne banke koje sudugo vremena bile tradicionalno zatvorene institucije nisu uvek najsre$nije sa prevelikim ste penom transparentnosti iz stra-a da to ne ugrozi sprovođenje monetarne politike.

>0




pak, sa druge strane, pitanje transparentnosti moe voditi jednoj vrsti konflikta,s obzirom na to da najvi"i mogu$i nivo transparentnosti često nije konzistentan

sa efikasno"$u monetarne politike, naročito, ukoliko transparentnost elimini"eili smanjuje vane izvore informacija kreatora monetarne politike, poput oni- o

tri"nim perspektivama, koje igraju vanu ulogu prilikom dono"enja odluka omonetarnoj politici.< sto tako, moe postojati stra- da $e neke informacije tri"te pogre"noprotumačiti,jerpoznatojedanajaveiakcijecentralnebankeimajuvelikiuticaj na finansijsko tri"te. 5akođe, ovome se moe dodati i argument sakrivanjainstrumenata od političara koji imaju često kratkoročne #izborne% ciljeve kojinisu uvek konzistentni sa dugoročnim ciljevima centralne banke, "to moe vodi

ti problemu vremenske nekonzistentnosti. Eoristi od pove$ane transparentnostiuvek trebaju da budu poređene sa potencijalnom opasno"$u koju moe nositi pove$ana transparentnost. 3toga, MMF #'''% sugeri"e ograničavanje transparentnosti, kada ona predstavlja opasnost za tri"nu stabilnost, a naročito ukolikomoe dovesti do pojave moralnog -azarda, naru"avanja tri"ne discipline i finansijske stabilnosti.

maju$i u vidu da pove$anje transparentnosti centralne banke ima smisla donivoa do kojeg joj olak"ava obavljanje njene misije, Frederik Mi"kin #011(% pos

tavlja pitanje da li transparentnost centralne banke moe oti$i predaleko. /a primer, iako svi ekonomisti s-vataju da je projekcija kamatni- stopa uslovna i zavisna od kretanja na tri"tu, javnost promenu politike kamatni- stopa u odnosuna najavljenu ne$e razumeti na taj način. 4ni to mogu protumačiti kao promenuciljeva ili kao potvrdu da je pret-odna politika bila pogre"na, "to moe nauditikredibilitetu centralne banke.

/a pove$anje transparentnosti u velikoj meri je uticala ra"irena praksa objav

ljivanja izve"taja o inflaciji #)inflation report+%, koja je naročito rasprostranjena

kod zemalja koje sprovode politiku inflacionog targetiranja.' ! njemu seobja"njavaju ciljevi monetarne politike, targetirana stopa inflacije, instrumentikojima se planira njeno ostvarenje, eventualna ograničenja monetarne politike,makroekonomsko okruenje i razlozi za potencijalna odstupanja od targeta.

< /a ocenu tri"ni- perspektiva u velikoj meri mogu uticati najave i očekivanja centralne banke.

' 4d svi- zemalja koje sprovode inflaciono targetiranje jedino 9anka zraela i Gentralna banka 5urske ne

objavljuju izve"taj o inflaciji.

>:




! slede$oj tabeli prikazane su prognoze koje objavljuju centralne banke koje suusvojile koncept inflacionog targetiranja.

TABELA BR. 1.1: ( TRANSPARENTNOST PROGNOA & EMLJAMA KOJE PRIMENJ&J&

POLITIK& IN=LACIONOG TARGETIRANJA

Iemlja

ustralija

9razil

Eanada

OileEolumbija

Ze"ka

Mađarska

sland

zrael

Meksiko

/ovi Ieland

/orve"ka

Peru

Filipini

Poljska

7umunija

3lovačka

Buna frika

Buna Eoreja

8vedska

8vajcarska5ajland

5urska

elika 9ritanija

Prognozekamatni- stopa

/e

/e

/e

/eDa

/e

/e

/e

/e

/e

Da

/e

/e

/e

/e

/e

/e

/e

/e

/e

/e /e

/e

/e

Prognozainflacije

Da

Da

Da

DaDa

Da

Da

Da

/e

Da

Da

Da

Da

Da

Da

Da

Da

Da

Da

Da

DaDa

/e

Da

Prognoza rasta proizvodnje

/e

Da

Da

DaDa

Da

Da

Da

Da

Da

Da

Da

Da

/e

/e

/e

Da

/e

/e

Da

DaDa

/e

Da

Prognoza gepa proizvodnje

/e

/e

/e

/eDa

Da

Da

Da

/e

/e

Da

Da

/e

/e

/e

/e

/e

/e

/e

/e

/e /e

/e

/e

zvor: Mis-kin, 3. F, 011(. )Gan Gentral 9ank 5ransparenc2 Ho too FarT+, /9&7 *orking Paper 3eries

Mi"kin #011(% navodi tri prednosti obljavljivanja prognoza. Prvo, one olak"avaju

javnosti da razume akcije centralne banke i njenu ozbiljnost u pogledu ostva

rivanja ciljeva. Drugo, one omogu$avaju javnosti da vidi da li se ostvaruju prog

>;




noze centralne banke. 5re$e, one vr"e i pritisak na centralnu banku da uradi do bre prognoze, jer se u protivnom mogu na$i na o"trom udaru kritike javnosti.

4n smatra da je potreba za objavljivanjem prognoza mnogo ve$a u centralnim bankama koje imaju nii nivo kredibiliteta, kao na primer u privredama u tranziciji.

Poslednji- godina je prisutan trend da sve ve$i broj banaka objavljuje izve"taj o

finansijskoj stabilnosti. ! slede$oj tabeli je prikazan procenat centralni- banaka

koje objavljuju ovaj izve"taj.

TABELA BR. 1.1; ( IVEDTAJ O =INANSIJSKOJ STABILNOSTI

7azvijene zemlje

Iemlje u razvoju

!kupno

G9 koje su odgovorne zasuperviziju

0'C

0AC

0;C

G9 koje nisu odgovorneza superviziju

;(C

01C

A=C

!kupno

A0C

0(C

=<C

zvor: Moser ?9oe-m, M, 011(, )Hovernance in Gentral 9ank+

Danas je op"te pri-va$en standard da sve centralne banke dostavljaju odgovara ju$im političkim institucijama, najče"$e parlamentu ili vladi, godi"nji izve"taj oradu, koji obu-vata ne samo bilanse ve$ i izve"taje koji opisuju celokupnu mon

etarnu politiku. Da bi se pove$ao kredibilitet, ve$ina centralni- banaka angaujeeksterne revizore za kontrolu bilansa i poslovanja.

elik broj centralni- banaka ima komunikacione strategije i specijalna P7

odeljenja. Gilj komunikacioni- strategija je da obezbedi razumevanje i podr"ku javnosti za akcije koje sprovodi centralna banka i da pove$a efikasnost instrumenata monetarne politike smanjivanjem neizvesnosti o ciljevima, nameramai razmi"ljanjima centralne banke. 3astavni deo komunikacione strategije predstavlja reakcija na informacije objavljene u medijima, koje nisu u skladu sa poli

tikom, ciljevima i instrumentima monetarne politike, ili su netačne.

><




DEMA BR. 1.; ( KOM&NIKACIONI KANALI

Bo#s "r. 1.1: ( Princi,i #om*ni#acione strate!ije Ban#e En!es#e

Eomunikaciona strategija 9anke &ngleske se zasniva na slede$i- J1 principa:

Pr$i ,rinci, podrazumeva da 9anka &ngleske ne trguje sa informacijama, očekuju$i zauzvrat

povoljniji tretman u medijima. 5akođe, ne dozvoljava se tzv. )curenje informacija+.

@r*!i ,rinci, trai da u komunikaciji sa javno"$u )da" sve od sebe+.

Tre2i ,rinci, trai da komunikacija sa javno"$u bude fer i da mediji i ostali zainteresovani imaju podjednak pristup informacijama.

Het$rti ,rinci, trai otvoren i iskren pristup prilikom pruanja informacija. !koliko je ne"to povezano sa neizvesno"$u, onda treba objasniti uzroke neizvesnosti. !koliko se napravi gre"kau prognozama, onda je treba priznati.

Peti ,rinci, za-teva dugoročni pristup i izbegavanje )prejaki- reakcija+ na male kritike.

Desti ,rinci, za-teva izbegavanje komentarisanja politički- pitanja, kao i pitanja iz domenafiskalne politike, osim ukoliko ne utiču na monetarnu politiku.

>/




Se)mi ,rinci, trai da se u komunikaciji sa finansijskim tri"tima primene isti principi. nstitucije finansijskog trita su uticajne, komuniciraju sa medijima i objavljuju svoje izve"taje.

Osmi ,rinci, za-teva da osnovni principi komunikacione strategije budu definisani od strane

)top menadmenta+ 9anke

@e$eti ,rinci, za-teva da odeljenje za odnose sa javno"$u bude direktno odgovorno )top

menadmentu+ 9anke.

@eseti ,rinci, trai da 9anka &ngleske pove$a stepen javnog razumevanja o funkcionisanju

monetarne politike.

zvor: . Groe, )Gurrent G-allenges in Gommunication+, 011A.

Dnevna priprema )press klipinga+ o temama od značaja za centralnu banku je

postala uobičajena rutina u najve$em broju centralni- banaka. 5akođe, danas jeuobičajeno i da se javnosti stavljaju na uvid zapisnici sa sednica najvi"eg organaupravljanja. &-rmann #011A% je utvrdio da je naročito velika frekvencija komunikacija centralni- banaka u praksi neposredno pre promene nivoa kamatni-stopa.

Dilema na kojoj u teoriji i praksi centralnog bankarstva nije dat odgovor je da li je

visok stepen kredibiliteta mogu$ bez visokog stepena transparentnosti i otvorenosti centralne banke prema javnosti.

Bo#s "r. 1.1; ( Kom*ni#acioni #anai ECB

Dva najvanija komunikaciona kanala predstavljaju: mesečni bilten i mesečne konferencije zanovinare koju dre predsednik i vice predsednik, neposredno posle sastanka 3aveta guvernera.

Predsednikove uvodne napomene na konferenciji predstavljaju rezime ekonomski- prognoza.5ranskript sa konferencije za "tampu se postavlja na sajt &G9 samo nekoliko sati posle zavr"etkakonferencije.

Mesečni bilten predstavlja detaljnu i obimnu analizu ekonomskog okruenja. 4n se uobičajeno"tampa nedelju dana nakon sastanka 3aveta guvernera. ! mesečnom biltenu, takođe se nalazei članci koji obja"njavaju dugoročne trendove, op"te teme ili analitičke instrumente kori"$eneza formulisanje monetarne strategije.

Predsednik &G9 se četiri puta godi"nje pojavljuje pred Eomitetom za ekonomska i monetarna pitanja &vropskog parlamenta. Predsednik obja"njava politiku &G9 i odgovara na pitanja

>>




članova Eomiteta. 3ednice Eomiteta su otvorene za javnost i transkripti se objavljuju i na sajtu

Parlamenta i na sajtu &G9. Olanovi zvr"nog borda se takođe pojavljuju pred Eomitetom.

Olanovi 3aveta guvernera i zvr"nog borda imaju veliki broj javni- nastupa. /ji-ovi govori i

nastupi su značajni za obja"njavanje politike &G9 javnosti. 5akođe, značajan kanal komunikacije

predstavljaju i intervjui koje daju najvi"i funkcioneri &G9. &G9 je pri-vatila i obavezu o kontinu

iranom dijalogu sa ekspertima iz akademskog sveta.

7ezultati istraivanja i studije se objavljuju u okviru serije )orking papers+ i )occasional pa

pers+. !z pomo$ nacionalni- centralni- banaka, &G9 prikuplja statistiku o bankarskom sistemu,

novcu, platno bilansnim kretanjima, stranim investicijama i drugim povezanim oblastima.4bjavljivanje statistički- podataka u regularnim vremenskim periodima, takođe, predstavljaznačajan kanal komunikacije.

3 obzirom na to da pokriva veliki broj zemalja, &G9 svoje informacije objavljuje na vi"e jezika.

3a pitanjem transparentnosti neodvojivo je povezano pitanje odgovornosti. Po jam odgovornosti #engleski accountabilit2% nije jednostavno prevesti na na" jezik

i on u su"tini označava odgovornost centralne banke prema javnosti i spremnost

da se obrazlau akcije. Bak"i$ #011(% ističe da odgovornost ima tri vana obeleja:

odlučivanje o najvanijim ciljevima, transparentnost monetarne politike i kraj

nju odgovornost za monetarnu politiku.

4dgovornost moe imati različite determinante i ona se moe najbolje prikazati

preko slede$e tabele.

TABELA BR. 1.1< ( @ETERMINANTE O@GOVORNOSTI

spekt odgovornosti Determinante odgovornosti

&U ante

&U post

&ksplanatorna

Finansijska

Performansna

Proceduralna

Funkcionalna

Personalna

Eorektivna

zve"tavanje pre nego "to je konkretna akcija preduzeta.

zve"tavanje nakon "to je akcija preduzeta

Davanje obja"njenja i argumenata za preuzetu akciju

Prezentiranje finansijski- izve"taja

Pokazivanje do koje mere su ispunjeni ciljevi

Po"tovanje određeni- procedura pri sprovođenju konkretne akcije

Da preduzeta akcija bude u funkciji ostvarenja ciljeva

3provođenje akcija koje su odgovornost pojedinca

4tklanjanje nastali- poreme$aja

zvor: Modifikacija autora kategorija odgovornosti >upkesove #011;% i ostali- autora

1??




3iklos #0110% je definisao odgovornost centralne banke preko tri determinante:

Basno$a i preciznost kojom su ciljevi monetarne politike dati i obja"njeni javnosti, 3tepen u kome su odluke prenete javnosti i u kome zadovoljavaju date

ciljeve i 3tepen u kome je centralna banka u obavezi da obrazloi pro"le odluke.

! literaturi postoji i vi"e indeksa koji mere stepen odgovornosti. 9riault, >aladne

i Eing #'';% su definisali indeks odgovornosti koji se sastoji od slede$i- komponenti:monitoringacentralnebankeodstraneparlamenta,objavljivanjasaop"tenja,

objavljivanja monetarni- iili izve"taja o inflaciji i klauzule o poni"tavanju odluka.

3iklos #0110% je na bazi 0 varijabli razvio metodologiju za merenje indeksa

odgovornosti. Posmatrane varijable su: jasnost ciljeva, kvantifikacija ciljeva,objavljivanje ekonomski- perspektiva, procedure za razre"avanje konflikata,mogu$nostuticajatre$i-licanaodlukecentralni-banaka,regularnoizve"tavanje parlamenta, savetovanje vlade, definisanje ciljeva monetarne politike, strutkura

upravljački- organa, jasne procedure imenovanja, izve"tavanje i objavljivanjeizjava o odgovornosti za monetarnu politiku. Prema pomenutoj metodologiji,najve$i stepen odgovornosti imaju 9anka rezervi /ovog Ielanda, 9anka Bapanai 9undesbanka.

1?1



ANEKS I


CN In)e nea$isnosti centrane "an#e i te6ni#a #o)iranja'?

A =orm*isanje cija i ,oiti#e

a. DalijestabilnostcenaglavniiilijediniciljcentralnebankeT b. Dalijebilo)me"anja+vladeuformulisanjemonet.politike

poslednji-petgodinaTc. DalipostojivladinailipolitičkakontrolabudetacentralnebankeT

B Imeno$anjaa. DaliguverneracentralnebankeimenujevladaT

b. Dalipostojipravnaodredbaootpu"tanjuguverneraTc. Daliguvernercentralnebankemoeobavljatinekudunostu

vladiilipoliticiTd. Daliroknakojijeizabranguvernercentralnebankemoe

prevazi$imaksimalnirokizboravladeTe. Daliroknakojijeizabranodbor#rukovode$iorgan%centralne

bankemoeprevazi$imaksimalnirokizboravladeTf. Dalipostavljenječlanovaodboracentralnebankevr"ivladaTg. Dalipredstavnikvlademoeprisustvovatisastancimaodbora

centralnebanke,sailibezpravaglasaT-. Dalivladakonsultujetijelozaduenozaimenovanjeguvernera

iliodborcentralnebanke#rukovode$iorgan%Ti. Dalijebilokakvi-odstupanjaodpropisanogbrojačlanova

odborabankeuposlednji-J1godinaTC a#ono)a$st$o i tra)icija

a. Dalijezakoncentralnebankemenjanuposlednji-petgodinaT#akojeste,kojegodine%

b. Dalijezakoncentralnebankebioprekr"enuposlednji-petgodinaTc. Dalipostojinekidrugizakon#uzemlji%kojijeusuprotnostisa

zakonomocentralnojbanciTd. Dalipostojitradicijanaru"avanjapropisacentralnebankeusmislu

dajeguverneriličlanodborabankenapustiopozicijuspromenomvladeT

6

6

6

01 4beleeni su poeljni pozitivni odgovori za maksimalnu ocenu nezavisnosti centralne banke #ukupna

nezavisnost[%.



1?%




e. Dalipostojiodredbakoja"titipozicijucentralnebankeuslučajukonfliktasvladomT

@ Ban#ars#i se#tora. DalisuposlovisupervizijebanakapovjerenicentralnojbanciT

b. DalisuposlovisupervizijebanakapovjerenisamocentralnojbanciTc. Dalijebilovladinogilipolitičkogme"anjauispunjavanju

neispunjavanjufunkcijecentralnebankekaozajmodavcaukrajnjojinstanciuposlednji-petgodinaT

E =inansiranje $a)ea. DalisudozvoljeniavansiprifinansiranjuvladeT

b. Dalijeobimkreditiranjakontrolisannekimdokumentomcentralne bankeilibanakakadafinansirajuvladuTc. Dalicentralnabankaučestvujenaprimarnomtri"tuzajavnidugT

zvor: la-ovi$, M. i Gerovi$, 3, 011A, )/ezavisnost centralne banke ? primjer zemalja zapadnog 9alkana+, radna


Kriterij*mi nea$isnosti centrane "an#e ,rema T6orarinn*

6

6

TABELA BR. I81 ( KRITERIJ&MI NEAVISNOSTI CENTRALNE BANKE PREMA TORARINN&

Eriterijum

Eako je prema statutu centralne banke definisan cilj sa jasno izraenim ciljem cenovne stabilnosti

Hranica do koje centralna banka određuje ciljeve politike

Hranica do koje centralna banka vr"i usagla"avanjeinstrumenata monetarne politikeHranica do koje je dozvoljeno finansiranje vlade od strane

centralne bankeDuina trajanja mandata guvernera

!E!P/4

1?0

Ponder 9odovi !kupno

J

J

0

01,A




TABELA BR. I8' ( VRE@NOVANJE KRITERIJ&MA NEAVISNOSTI CENTRALNE BANKE

PREMA P. G. TORARINN&

Eriterijum #ukupni ponder%

Eako je prema statutu centralne banke definisan cilj sa jasnoizraenim ciljem cenovnestabilnosti #J%

Hranica do koje centralna bankaodređuje ciljeve politike #J%

Hranica do koje centralna banka

vr"i usagla"avanje instrumenata

9odovi

J1,1

@,A

A,1

0,A

1,1

J1,1

A,1

1,1

J1,1

;,@

Bedini cilj je stabilnost cena

Bedini cilj zajedno sa ciljevima finansijske inekonfliktne monetarne stabilnosti

Genovna stabilnost i nekompatibilni ciljevi

/ema formalni- ciljeva

Drugi ciljevi, a ne cenovna stabilnost

Gentralna banka sama odlučuje ili monetarna

politika nema eksplicitni- ciljevaIajedničko dono"enje odluka s vladom

Gentralna banka nema ulogu u odlučivanju

Gentralna banka sama odlučuje

Gentralna banka sama odlučuje, ali predstavnicivlade prisustvuju sastancima kao posmatrači

monetarne politike #0% =,= Gentralna banka i vlada imaju ulogu u odlučivanju

1,1 !loga centralne banke u odlučivanju je limitirana

J1,1 Iabranjeno, nikada se ne koristi ili su neznatnesume angaovane

Hranica do koje je dozvoljenofinansiranje vlade od stranecentralne banke #0%

Duina trajanja mandata

guvernera #1,A%

@,A

A,1

0,A

1,1

J1,1

<,;

@,J

A,@

(,=0,'

J,(

!ska, postoje granice

Postoje obavezuju$e granice

Postoje "iroke granice

/e postoje ograničenja

< godina i due

@ godina

; godina

A godina

( godine= godine

Era$e od = godine

zvor: la-ovi$, M. i Gerovi$, 3, 011, )/ezavisnost centralne banke ? primjer zemalja zapadnog 9alkana+, radna


1?:




CN in)e#s a#ono)a$ne nea$isnosti centrane "an#e

4pis varijable1. R&KOVO@ILAC BANKE

a% Mandat Preko < godina ; ? < godina A godina ( godine manje od ( godine

b% menovanje !pravni odbor G9

3avet G9

lada Ministar

c% 7azre"enje /ije predviđeno3amo zbog razloga van politike

Pravo upravnog odbora G9Pravo vlade

/eopozivo pravo vladed% Moe li guverner biti u vladi /e3amo uz odobrenje upravnog odbora

/ije zabranjeno'. =ORM&LISANJE POLITIKE

a% Eo formuli"e monetarnu politiku3amo banka9anka učestvuje, sa malim uticajem9anka samo savetuje vladu9anka se ne pita

b% Eo ima odlučuju$u reč kod razre"avanja konflikta

9anka, o pitanjima zakonski određenim kao njeni ciljevilada, o pitanjima nejasno definisanim kao bančini ciljevi i kod konflikataunutar banke

3avet G9, zakonodavna, izvr"na vlastIakonodavna vlast o politicizvr"na vlast o politici uz mogu$e prigovore G99espogovorno izvr"na vlast

c% !loga u vladinom budetskom procesuG9 je aktivnaG9 nema nikakvog uticaja

%. CILJEVI

3tabilnost cena je jedininajvaniji cilj i G9 ima konačnu reč u slučaju konflikta savladom3tabilnost cena je jedini cilj

1?;

Ponder rednost1,01

J,111,@A

1,A1

1,0A

1,11

J,11

1,@A

1,0A

1,11

J,11

1,<=

1,;@

1,J@

1,==

J,11

1,A1

1,111,JA

J,11

1,;@

1,==

1,11

J,11

1,<1

1,;11,(1

1,01

1,11

J,11

1,11

1,JA

J,11

1,<1



Nasta$a# ta"ee


3tabilnost cena je jedan od ciljeva uz druge koji su sa njim usklađeni

3tabilnost cena je jedan od ciljeva, uz druge, potencijalno konfliktne3tatutom G9 nisu utvrđeni ciljevi

/avedeni ciljevi ne podrazumevaju stabilnost cena

0. OGRANIHENJE & POGLE@& KRE@ITIRANJA

a% Pozajmice /isu dopu"teneDopu"tene, uz striktno ograničenje #npr. JAC budetski- pri-oda%Dopu"tene, ograničenja labava #preko JAC budetski- pri-oda%

/ema ograničenja za pozajmice b% Pokrivene pozajmice

/isu dopu"tene

Dopu"tene, uz striktno ograničenje #npr. JAC budetski- pri-oda%Dopu"tene, ograničenja labava #preko JAC budetski- pri-oda% /ema ograničenja za pozajmice

c% !slovi pozajmice #kamata, rok%4dređuje banka4dređeno statutom bankeDogovor G9 i vladeodlučuje vlada

d% Potencijalni dunici G93amo centralna vlada

3vi nivoi vlasti

3vi nivoi vlasti i javna preduze$aBavni i privatni sektor e% Nimiti pozajmica G9 izraeni kao /ovčani iznosDeo aktive ili kapitala

Deo pri-oda G9Deo dravni- izdataka

f% 7ok pozajmicaMaksimalno "est meseciDue od jedne godine

/ije određeno

g% Eamataznad minimalne kamate5ri"na kamataspod maksimalne kamate

/ema kamate na pozajmice-% G9 ne sme da kupujeprodaje dravne obveznice na primarnom tri"tu

Da

/e

zvor: Bak"i$, M. )Makroekonomija ? prinicipi i analiza+, 011(.

1,JA

1,J1

1,J1

1,1A

1,10A

1,10A

1,10A

1,10A

1,;1

1,(11,011,11

J,111,;@

1,==1,11

J,11

1,;@1,==

1,11

J,111,;@1,==1,11

J,111,;@

1,==1,11

J,11

1,;@1,==1,11

J,111,;@

1,11

J,111,@A1,A11,11

J,111,11

1?<




GMT in)e#s nea$isnosti centrane "an#e

Politička nezavisnostHuvernera ne imenuje vlada

Huverner je imenovan na period dui od pet godina

3vi članovi najvi"eg izvr"nog organa nisu imenovani od strane vlade

Olanovi najvi"eg izvr"nog organa su imenovani na period dui od pet godina

/e postoji obavezuju$e prisustvo članova vlade sednicama najvi"eg izvr"nog

organa

/ije potrebno odobrenje vlade za vođenje monetarne politike

Iakonsko ili statutarno određenje stabilnosti cena kao cilja

Iakonske odredbe koje "tite poziciju centralne banke u slučaju konflikta savladom

&konomska nezavisnost

Direktno kreditiranje vlade nije automatsko

Prilikom kreditiranja vlade koristi se tri"na kamatna stopa

Ereditiranje vlade je mogu$e samo na privremenoj osnovi

znos direktnog kreditiranja vlade je limitiran

Gentralna banka ne učestvuje na primarnom tri"tu javnog duga

Diskontnu stopu određuje centralna banka

9ankarska supervizija nije poverena centralnoj banci #VV% ili nije poverenaisključivo centralnoj banci #V%

V

V

V

V

V

V

V

V

V

V

V

V

V

V

VV #V%

/apomena: !kupan indeks nezavisnosti dobija se kao prosek političke i ekonomske nezavisnosti koji se dobijaju

kao zbir zvezdica

zvor: Eimber, F, i *agner >, )Gentral bank independence and macroeconomic performance+ u )Gentral 9anking in

&astern &urope+

Ba)e i Par#ino$ in)e#s nea$isnosti centrane "an#e

ndeks političke nezavisnosti

Gentralna banka je Predstavnici vlade nisu 4dređen broj članova

najvi"i autoritet u oblasti uključeni u najvi"i izvr"nimonetarne politike organ

najvi"eg izvr"nogorgana je imenovannezavisno od vlade

3tepen političkenezavisnosti

1?/

V

V

V

V

V

V

J

0

=

(




ndeks finansijske nezavisnosti

/ezavisnost budeta

V

V

V

Plate zaposleni-

određuje centralna banka

V

V

lokaciju profita vr"i

centralna banka

V

3tepen finansijske

nezavisnosti

J

0

=

(

zvor: Eimber, F, i *agner >, )Gentral bank independence and macroeconomic performance+ u )Gentral 9anking in

&astern &urope+

centralna banka doc 1

Documents