Jerusalimska articoka, mada ovo krtolasto povrce nema nikakve veze ni sa Jerusalimom, ni sa articokama. Ono je, naime, u rodu sa suncokretom. Cicoka potice iz Amerike. Njene vrednosti su poznavali Indijanci koji su je nazivali "suncani koren". U 17. veku dobija svoje englesko ime. U to doba cicoka je u Evropi bila popularnija od krompira, ali kasnije krompir je potisnuo, pa je postajala "interesantna" samo u vreme velike gladi. U novije vreme sve cešce se koristi i u svetu, i kod nas. 

KLJUCNI SASTOJAK - INULIN Cicoka je vrlo hranljivo povrce niske energetske vrednosti, samo 79 kalorija u 100g. Ona je i bogat izvor kalcijuma, gvožda, cinka, vitamina B1 i B2, belancevina, kalijuma, fosfora, vitamina A, a dobar je izvor vitamina C i D, proteina, masti, celuloze, ugljenih hidrata... Krtola cicoke može da se jede sirova, kao salata, a može i da se prži, kuva ili pece. Mlade stabljike, s lišcem visine do 30cm, mogu da se koriste u ishrani ljudi, kao salata i varivo. Za razliku od krompira koji sadrži skrob, krtole cicoke sadrže polisaharid inulin. Valja istaci da krtole izvadene u prolece imaju manje inulina, ali su zato slade. Inulin, kljucni sastojak cicioke, je polisaharid koji sadrži fruktozu. To je probiotik, što znaci da stimuliše razvoj korisnih bakterija u crevima (bifidobakterija i acidofila), koje imaju višestruko delovanje na zdravlje: eliminišu štetne mikroorganizme crevne flore (npr. salmonela, kandida...), sprecavaju crevne infekcije, poboljšavaju apsorpciju minerala za 20% (posebno kalcijuma, magnezijuma i gvožda), same proizvode vitamine B kompleksa, smanjuju proizvodnju toksina jetre, jacaju imunitet i pomažu u prevenciji raka debelog creva. Inulin, dakle, normalizuje varenje, revitalizuje crevnu floru kod primene antibiotika, pomaže kod opstipacije i crevnih infekcija. Osim toga, inulin normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi, cime sprecava kardiovaskularna oboljenja i postepeno smanjuje masne naslage. Kako razgradnjom inulina ne dolazi do porasta nivoa šecera i insulina u krvi, cicoka je odlicna namirnica za dijabeticare. Osobe koje jedu sirovu krtolu cicoke manje oboljevaju od karijesa zuba. Cicoka pomaže i kod alergija na hranu, visokog krvnog pritiska, a preporucuje se i malokrvnim osobama. 

SVEŽA, KUVANA, PECENA?!?! Cicoka podseca na krompir ili koren dumbira. Ima slatkast ukus. Najcešce se priprema kao krompir, kuvana (najbolje neoljuštena) i pecena, ali se može pripremati i sirova, kao salata, sa ostalim povrcem, ili kao zimnica. 

Pošto se vecina njenih hranljivih sastojaka nalazi neposredno ispod kože, najbolje je da je ne ljuštite, nego samo da je dobro operete pre kuvanja. Ako je secete, secite je neposredno pre pripremanja, da ne bi potamnela, ili je poprskajte vodom sa limunom ili sircetom da biste sprecili oksidaciju. Kuvanje sa kožom može da dovede do njenog tamnjenja, zbog visokog sadržaja gvožda. Ako jedete svežu cicoku, najbolje je da je isecete na tanke režnjeve, dodate u salatu i uživate u njenom hrskavom ukusu. Ili, da je isecete i marinirate u malo ekstra devicanskog maslinovog ulja i soka od limuna ili pirincanog sirceta. Kada pripremate supu od svežeg povrca, dodajte i cicoku u blender. Ako je pržite, iseckajte je i propržite zajedno sa drugim povrcem u malo maslinovog ulja. Cicoka ce omekšati za 4-6 minuta, a ako želite da bude hrskavija pržite je 2-4 minuta. Cicoku možete peci celu ili iseckanu. Zamocite je u malo maslinovog ulja, pa je stavite u pleh. Pecite na 200 stepeni 30-45 minuta ako je cela, odnosno 20-25 ako je isecena. Povremeno je okrenite. Dodajte so i biber po želji. Na pari, isecenu cicoku treba kuvati na visokoj temperaturi 5-8 minuta. Možete je zaciniti po želji ili od nje napraviti pire, kao od krompira. Cicoku možete da kuvate celu ili isecenu. Ubacite je u vodu koja vri i kuvajte 10-15 minuta ako je cela, a 5-8 ako je isecena. Možete je zaciniti po želji ili od nje napraviti pire, kao od krompira. Možete je cuvati do dve nedelje u frižideru, ili u papirnoj kesi na hladnom, tamnom mestu. 

U NARODNOJ MEDICINI: 

Višegodišnja zeljasta biljka koja se gaji zbog krupnih ružicastih oslatkih krtola u kojima nema skroba, nego inulina, zbog cega ih za ishranu koriste osobe obolele od šecerne bolesti. Služi i za industrijsku ekstrakciju inulina, polisaharida koji hidrolizom ne daje glikozu, nego fruktozu, zbog cega se i preporucuje za ishranu dijabeticara, najbolje presan. 

RECEPT ZA SUPICU 

SUPA 

Delimicno skuvajte 750g cicoke u ljusci (ili pomešajte cicoku i krompir), pa je tek onda oljuštite. Isecite je na krupnije komade. U meduvremenu, na malo ulja blago propržite 1 iseckan crni luk i 1 cen belog luka. Dodajte 1 iseckan celer i cicoke. Sipajte 1 l tople supe, pustite da provri, pa smanjite vatru i kuvajte pokriveno oko 20 minuta. Stavite povrce u blender, ako volite krem supu. Posolite i pobiberite po želji.

Čičoka - pomoć za dijabetičare

Petar Vasić iz Kikinde nam je poslao e-mail u kom nas je zamolio da napišemo nešto više o čičoki. Mi smo konsultovali literaturu ("Povrtarstvo" - prof. dr Branka Lazić, prof. dr Vladan Marković, prof. dr Mihal Đurovka, prof. dr Žarko Ilin) i prenosimo najzanimljivije delove.

Čičoka predstavlja veoma kvalitetno povrće visoke hranjive vrednosti jer sadrži suve materije oko 21%, ugljenih hidrata oko 17%, proteina 1,5%, masti 0,2%, mineralnih materija oko 1,1% i vitamine A,D i C. Osnovni sastokak ugljenih hidrata je inulin koji je veoma važan u ishrani dijabetičara.

Čičoka je višegodišnja vrsta, ali se gaji kao jednogodišnja biljka. Odlikuje se moćnim i jako razvijenim korenom vretenastog oblika koji prodire duboko u zemlju. Formira jednogodišnje, u početku zeljasto stablo, koje kasnije odrvenjava (visine 1,5-3,5 m). Stablo, grane i lišće obrasli su grubim dlačicama. Cvetovi izrastaju na vrhu stabla u obliku glavice i slični su cvetovima suncokreta, ali su znatno sitniji. U

našim uslovima čičoka kasno procveta i obično ne donosi seme, pa se uglavnom razmnožava krtolama. Krtole su deo zbog čega se ova kultura i gaji, slične su krtolama krompira, dužine do 10 cm i širine 5-7 cm.

Čičoka je vrsta skromnih zahteva prema toploti. U našim uslovima vrlo dobro prezimljava. Mlade biljke mogu veoma dobro da podnesu prolećne mrazeve bez ikakvih posledica.

Zahteva intenzivno osvetlenje, a tipična je biljka kratkog dana. Čičoka je jedna od najotpornijih korenastih kultura prema suši. Ima veliku otpornost prema suši, pre svega, zbog vrlo rauzvijenog korenovog sistema koji je za 10 puta razvijeniji od krompira.

U našim uslovima dobro uspeva, a raste samoniklo. Posebno je intersesantno njeno gajenje na siromašnim zemljištima i u suvim reonima, gde se drugo korenasto povrće teško može gajiti. Posebno su pogodna peskovita i šljunkovita zemljišta jer se na njima lakše mogu vaditi krtole. Obrada za čičoku je slična obradi za krompir.

Čičoka se sadi u proleće čim je to moguće. Krtole ili delovi krtola se sade oko 7cm duboko, na razmaku oko 90-100 cm red od reda i 60-70 cm u redu. Za ostvarenje visokih prinosa zahteva sličnu negu kao i krompir.

Krtole se vade posle izmrzavanja nadzemnih delova od prvih jakih jesenjih mrazeva, a vađenje može da se obavlja do početka porasta novih nadzemnih delova, u proleće. Krtole izvađenje u proleće imaju manje inulina, ali su slađe. Pre vađenja nadzemni deo se uklanja, a krtole se vade vilama, ašovima lli se izoravaju. Neizvađene krtole ili delovi krtola daju nove biljke tako da se teren može lako zakoroviti čičokom.

Čičoka se može vaditi cele zime ili čuvati u trapovima, podrumima ili spremištima, u pesku ili tresetu. Prinos je od 20-40t/ha.

Neuništivi sunčani koren Istine i zablude: Čičoka

 Piše: D.Z.

Kod nas se zove čičoka, a na engleskom njeno ime je jerusalimska artičoka, mada ovo krtolasto povrće nema nikakve veze ni sa Jerusalimom, ni sa artičokama. Ono je, naime, u rodu sa suncokretom.

Čičoka potiče iz Amerike. Njene vrednosti su poznavali Indijanci koji su je nazivali "sunčani koren". U 17. veku dobija svoje englesko ime. U to doba čičoka je u Evropi bila popularnija od krompira, ali kasnije krompir je potisnuo, pa je postajala "interesantna" samo u vreme velike gladi. U novije vreme sve češće se koristi i u svetu, i kod nas.

 

KLJUČNI SASTOJAK - INULIN

Čičoka je vrlo hranljivo povrće niske energetske vrednosti, samo 79 kalorija u 100g.

Ona je i bogat izvor kalcijuma, gvožđa, cinka, vitamina B1 i B2, belančevina, kalijuma, fosfora, vitamina A, a dobar je izvor vitamina C i D, proteina, masti, celuloze, ugljenih hidrata...

Krtola čičoke može da se jede sirova, kao salata, a može i da se prži, kuva ili peče. Mlade stabljike, s lišćem visine do 30cm, mogu da se koriste u ishrani ljudi, kao salata i varivo. Za razliku od krompira koji sadrži skrob, krtole čičoke sadrže polisaharid inulin. Valja istaći da krtole izvađene u proleće imaju manje inulina, ali su zato slađe.

Inulin, ključni sastojak čičioke, je polisaharid koji sadrži fruktozu. To je probiotik, što znači da stimuliše razvoj korisnih bakterija u crevima (bifidobakterija i acidofila), koje imaju višestruko delovanje na zdravlje: eliminišu štetne mikroorganizme crevne flore (npr. salmonela, kandida...), sprečavaju crevne infekcije, poboljšavaju apsorpciju minerala za 20% (posebno kalcijuma, magnezijuma i gvožđa), same proizvode vitamine B kompleksa, smanjuju proizvodnju toksina jetre, jačaju imunitet i pomažu u prevenciji raka debelog creva. Inulin, dakle, normalizuje varenje, revitalizuje crevnu floru kod primene antibiotika, pomaže kod opstipacije i crevnih infekcija. Osim toga, inulin normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi, čime sprečava kardiovaskularna oboljenja i postepeno smanjuje masne naslage. Kako razgradnjom inulina ne dolazi do porasta nivoa šećera i insulina u krvi, čičoka je odlična namirnica za dijabetičare.

Osobe koje jedu sirovu krtolu čičoke manje oboljevaju od karijesa zuba. Čičoka pomaže i kod alergija na hranu, visokog krvnog pritiska, a preporučuje se i malokrvnim osobama.

 

SVEŽA, KUVANA, PEČENA?!?!

Čičoka podseća na krompir ili koren đumbira. Ima slatkast ukus. Najčešće se priprema kao krompir, kuvana (najbolje neoljuštena) i pečena, ali se može pripremati i sirova, kao salata, sa ostalim povrćem, ili kao zimnica.

Pošto se većina njenih hranljivih sastojaka nalazi neposredno ispod kože, najbolje je da je ne ljuštite, nego samo da je dobro operete pre kuvanja. Ako je sečete, secite je neposredno pre pripremanja, da ne bi potamnela, ili je poprskajte vodom sa limunom ili sirćetom da biste sprečili oksidaciju. Kuvanje sa kožom može da dovede do njenog tamnjenja, zbog visokog sadržaja gvožđa.

Ako jedete svežu čičoku, najbolje je da je isečete na tanke režnjeve, dodate u salatu i uživate u njenom hrskavom ukusu. Ili, da je isečete i marinirate u malo ekstra devičanskog maslinovog ulja i soka od limuna ili pirinčanog sirćeta. Kada pripremate supu od svežeg povrća, dodajte i čičoku u blender.

Ako je pržite, iseckajte je i propržite zajedno sa drugim povrćem u malo maslinovog ulja. Čičoka će omekšati za 4-6 minuta, a ako želite da bude hrskavija pržite je 2-4 minuta.

Čičoku možete peći celu ili iseckanu. Zamočite je u malo maslinovog ulja, pa je stavite u pleh. Pecite na 200 stepeni 30-45 minuta ako je cela, odnosno 20-25 ako je isečena. Povremeno je okrenite. Dodajte so i biber po želji.

Na pari, isečenu čičoku treba kuvati na visokoj temperaturi 5-8 minuta. Možete je začiniti po želji ili od nje napraviti pire, kao od krompira.

Čičoku možete da kuvate celu ili isečenu. Ubacite je u vodu koja vri i kuvajte 10-15 minuta ako je cela, a 5-8 ako je isečena. Možete je začiniti po želji ili od nje napraviti pire, kao od krompira.

Možete je čuvati do dve nedelje u frižideru, ili u papirnoj kesi na hladnom, tamnom mestu.

OPREZ

Zbog velikog sadržaja kalcijuma čičoka se ne preporučuje pacijentima čija je ishrana bazirana na smanjenom unosu kalcijuma.

Čičoka može da izazove pojavu gasova. Ako je nikad niste jeli, probajte prvo malu kočinu, dok ne vidite kako će da reaguje vaš organizam.

Nutritivne vrednosti

Čičoka, sveža, 150g

114 kalorija, 3g proteina, 26g ugljenih hidrata, 0,015g masti , 2,4g hranljivih vlakana, 5,1mg gvožđa,

643mg kalijuma, 6mg vitamina C , 6mg natrijuma , 0,3mg tiamina , 20mg kalcijuma, 20mcg folata,

ČIČOKA U NARODNOJ MEDICINI

Višegodišnja zeljasta biljka koja se gaji zbog krupnih ružičastih oslatkih krtola u kojima nema skroba, nego inulina, zbog čega ih za ishranu koriste osobe obolele od šećerne bolesti. Služi i za industrijsku ekstrakciju inulina, polisaharida koji hidrolizom ne daje glikozu, nego fruktozu, zbog čega se i preporučuje za ishranu dijabetičara, najbolje presan.

Dr Jovan Tucakov, Lečenje biljem

RECEPT

SUPA OD ČIČOKE

Delimično skuvajte 750g čičoke u ljusci (ili pomešajte čičoku i krompir), pa je tek onda oljuštite. Isecite je na krupnije komade. U međuvremenu, na malo ulja blago propržite 1 iseckan crni luk i 1 čen belog luka. Dodajte 1 iseckan celer i čičoke. Sipajte 1 l tople supe, pustite da provri, pa smanjite vatru i kuvajte pokriveno oko 20 minuta. Stavite povrće u blender, ako volite krem supu. Posolite i pobiberite po želji.

Napravite pire od krompira i čičoke! Ispecite čičoku sa belim lukom, maslinovim uljem i začinskim biljem.

Operite, oljuštite i izrendajte čičoke, dodajte sirće i so. Pre serviranja, ostavite ovu salatu da malo odstoji.

 Nastavak: ČIČOKA - Razne recepture

ČIČOKA

ČIČOKA, topinambur, slatki krompir (Heliathus tiberosus L.) – kultivisane krtole čičoke su veoma hranljive i korisne, nepravilnog su oblika slične krompiru, grozdaste, duguljaste ili okrugle. U sirovom stanju umaju prijatan ukus nezrelih lešnika, a kuvane podsećaju na artičoku. Po boji i veličini zavise od sorte. Boja može biti u različitim nijansama, od bele do ljubičastocrvene. Masa krtola je od 10 do 100 g. Čičoka sadrži 2% belančevina, vrlo malo skroba, a od ugljenih hidrata najznačajniji je inulin (čak do 20%). Za vreme kuvanja i razgradnje prelazi u fruktozu (najbolji prirodni šećer kojeg organizam lako usvaja). Krtole imaju dosta mineralnih materija: kalcijuma, gvožđa, kalijuma, cinka, fosfora i silicijuma. Bogata je sa vitaminima: A, B1, B2, H i D, a manje vitamina C. Prilikom varenja i razgradnje prelaze u organizmu u fruktozu, prirodni šećer koji mogu da koriste svi dijabetičari. Smatra se da je fruktoza najbolji prirodni zaslađivač, koji je dva puta slađi od šećera. Gomolji imaju prijatan ukus nezrelih lešnika. Pre upotrebe čičoku treba dobro oprati, a zatim u što tanjem sloju oljuštiti ljusku. U ishrani se koriste kao i krtole krompira, kuvane ili pečene. Sočni deo se koristi za pripremu čorbi, salata, slatkih namaza i drugih jela. Cele zime može ostati u zemlji čiji je hranljivi sastav potpuno očuvan. Najpoznatije su sorte „bianka”, „topianka”, „violet”, „komunes”, „bela” i dr. Pre upotrebe krtole se peru i odstranjuje im se pokorica i manje izrasline. Koriste se za kuvanje (čorba, pire, salata, pekmez, prženje (kao pomfrit), dinstanje, peku se na roštilju. Poslužuju se i kao dodatak jelima, na isti način kao i krompir. Koriste se i za pečenje rakije.

 Lekovita svojstva: inulin deluje na žuč i pankreas, smanjuje krvni pritisak, šećer u krvi, poboljšava izlučivanje mokraće.

RECEPTURE

Klasična salata od čičoke

20 dg krtola čičoke , 4 kašike kisele pavlake , 2 kašike limunovog soka , 1 kašika maslinovog ulja,

1 kašika sitno seckanog luka vlašca,

Oprane i oljuštene krtole narendati na tanke rezance. Sitno seckani vlašac posuti po rezancima i sve preliti mešavinom od umućene pavlake, ulja i limunovog soka.

Čorba od čičoke

Potrebno: 4 krtole , 2 šargarepe , 1 koren peršuna sa listom ,15 dg kuvanog krompira , 1 kašika bezglutenskog brašna , 3 kašike maslaca , 2 dl pavlake

Priprema: Šargarepu i peršun oprati, očistiti, iseckati na tanke kolutove i propržiti na maslacu da porumene, dodati brašno i litar osoljene vode. U međuvremenu čičoku oprati, tanko oljuštiti i iseći na kockice. U ključalu vodu dodati čičoku, kada omekša dodati krompir isečen na kocke. Gotovu čorbu začiniti pavlakom i seckanim lišćem peršuna.

Aromatična kaša od čičoke

Potrebno: 1 kg krtola čičoke,1 dl kokosovog brašna,1 kašika maslaca,malo mlevenog kima i toliko pimenta,so, mleveni biber, malo cimeta

Priprema: Čičoku oprati, tanko oljuštiti i razrezati na krupne delove, staviti da se kuvaju u osoljenoj ključaloj vodi. U međuvremenu na otopljenom maslacu propržiti kokosovo brašno da se dobije zlatno žuta boja. Skuvanim i izgnječenim krtolama dodati začine, isprženi kokos i malo maslaca.

Pekmez od čičoke

Potrebno:,3 kg krtola čičoke,1 limun Priprema: Oprane krtole očistiti i nastrugati, dodati oceđeni sok limuna i 2 dl vode. Kuvati 30 minuta na umerenoj temperaturi da se masa ujednači. Mešati da ne zagori, povremeno doliti tople vode. Posle 30 minuta temperaturu smanjiti i kuvati još desetak minuta jer će inulin početi da se razgrađuje, a pekmez će biti sve slađi. Pekmez sipati u čiste manje tegle, hermetički zatvoriti i utopliti. Pekmez se koristi za namaz ili kao dodatak za slađenje raznih jela.