david albahari: bra]a baruh u kolarcu: tako se to radi · godina xix (lv) zbroj 7-8 zbeograd...

Godina XIX (LV) Bro j 7 -8 Beograd ju l / avgus t 2010 . AV/ELUL 5770 .

BRA]A BARUH U KOLARCU:

strana 19

DAVID ALBAHARI:

strana 13

Tako se to radi

Istina jeuvek ja~a

od la`iREDOVNA SKUP[TINA SJOS:

Zahvalnice upravim rukama

strane 2 i 3 strane 4 - 7

ME\UKLUPSKI SUSRET OMLADINACA:

Recept zanajbolja se}anja

strana 26strana 10

AKTIVNOSTI JEVREJSKIHOP[TINASRBIJE

Vi{emuzike

nego paraTV SERIJA RTS

O ANTISEMITIZMU:

Za{tosinagoge

~uvapolicija?

ZA NEVEROVATI

Jevrejskogroblje

u NovomSaduazil

za pselutalice

strana 24

2 jul/avgust 2010. PREGLEDJevrejski

Za priznanje nikad nije kasno - Aleksandar Mo{i}

Eta Najfeld neumorno doprinosi zajednici [ta me sna|e – Aleksandar Lebl sa Zahvalnicom

Radmila Petrovi} primaZahvalnicu u ime nedavno pre-

minule majke Luci Bebe Petrovi}

^ini ~ast Zahvalnici koliko i ona njemu – Andreja Preger Predsednik predsedniku – Aca Singer i Aleksandar Ne}ak

3AV/ELUL 5770.PREGLEDJevrejski

Zahvalniceu pravim rukama

Dana 27. juna 2010. odràna jeRedovna godi{nja skup{tina Savezajevrejskih op{tina Srbije. Skup jepo~eo izborom Radnog predsedni{tva,zapisni~ara i dva overa~a zapisnika, dabi potom bila odata po{ta preminulim~lanovima u vremenu izme|u dveskup{tine.

Po{to su prisutni saslu{ali izve{tajpredsednika SJOS i usvojili ga, podeljenesu Zahvalnice po~asnim predsednicimaSaveza Davidu Albahariju i Aci Singeru ipo~asnim ~lanovima Izvr{nog odbora:Andriji Pregeru, Aleksandru Leblu, EtiNajfeld, Teodoru Kova~u, AleksandruMo{i}u, Pavlu [osbergeru i posthumnoBebi Luci Petrovi}.

Delegati su nakon toga usvojiliizve{taje o radu koje su podnele svejevrejske op{tine. Usvajanju je prethodilakra}a rasprava tehni~ke prirode o tome dali su sa pomenutim izve{tajima svi upoz-nati, pa se ~ak mogao ~uti predlog da seoni na skup{tini pro~itaju, {to nije prih-va}eno.

Naredne dve ta~ke dnevnog reda ticalesu se izve{taja o izvr{enju Budèta za2009. i plana Budèta za 2010. godinu.Oba izve{taja usvojena su posle vrlokratke rasprave.

Poslednja ta~ka dnevnog reda ticala seosnava~kih prava nad „Magen Davidom“i uno{enja u Statut SJOS funkcije gener-alnog sekretara SJOS. Savez je èleo dapreuzme pomenuta osniva~ka prava, alise tome usprotivila JO Beograd, pa idejanije prihva}ena. [to se ti~e uno{enja uStatut SJOS funkcije generalnog sekre-tara zaklju~eno je da se odredbe Statutane pro{iruju i da pitanje zvanja gener-alnog sekretara i opisa njegovih radnihobaveza i nadle`nosti treba re{avati uokviru sistematizacije radnih mesta.

Rasprava delegata, moglo bi se re}ivrlo ùstra, povela se oko tri pitanja kojasu izneta pod ta~kom razno: neu~estvo-vanja Jevrejskog istorijskog muzeja u„No}i muzeja“, sa~injavanja spiskova~lanova jevrejskih op{tina na osnovu nji-hove nacionalne pripadnosti i iseljenjuSJOS (Kancelarije, Biblioteke i JIM) izzgrade JO Beograd.

Neki delegati zamerili su to {to su unedavno odrànoj akciji „No} muzeja“vrata Jevrejskog istorijskog muzeja osta-la zatvorena za posetioce, smatraju}i tu

veoma pose}enu manifestaciju izuzetnomprilikom da se srpsko jevrejstvo predstavina valjan na~in okruènju. DirektorkaJIM i predsednik Saveza objasnili su dasu u „No}i muzeja“ mogli, po èlji orga-nizatora, da u~estvuju samo oni muzejikoji su, mimo uobi~ajene postavke, imaliposebne programe {to nije bio slu~aj sana{im. Tako|e, ne samo da SJOS, pasamim tim i JIM, kao neprofitne organi-zacije, ne smeju da ostvaruju nikakav pri-hodu nego su iz ugovora koji se tom pri-likom sklapa sa organizatorom „No}imuzeja“ morale da budu izba~ene sveodredbe koje bi na prihod samo i aludi-rale, a to organizator, tako|e, nije hteo daprihvati te ugovor o u~e{}u JIM nijemogao biti sklopljen.

[to se ti~e spiskova ~lanova jevrejskihop{tina, odnosno ustanovljavanja brojaJevreja u njima na osnovu odre|enih kri-terijuma, kako bi se jednom kona~no i tajpodatak ozvani~io, moglo se ~uti da jecela ta ideja otvaranje jedne vrstePandorine kutije. Tako|e, me|u starijim~lanovima (i ne samo njima) postojiizvestan, potpuno razumljiv, animozitet sobzirom na vrlo lo{a iskustva sa takvimspiskovima iz vremena nema~ke oku-pacije. Obja{njeno je da je dogovoreno daniko ne}e biti izbrisan sa spiska ~lanstvanego da }e samo }e biti nagla{eno da li jeJevrejin po Halahi, nekom drugomosnovu, ili nije uop{te Jevrejin te je ~lanop{tine kao bra~ni drug, dete iz me{ovi-

tog braka i tako dalje. Dogovoreno je tadai da spiskovi ne idu iz op{tina, da se unjima ne}e navoditi li~na imena, brojevitelefona, adrese i ostali li~ni podaci, jer jeèlja samo to da se ustanovi brojno stan-je kako bismo jednom znali koliko naszaista ima. Neke op{tine su te spiskoveve} sa~inile.

[to se ti~e seobe SJOS iz zgrade JOBeograd, argumenti koji su u raspravipotegnuti i{li su od onih suvih i nemilos-rdnih ekonomskih do emocionalnih. JOBeograd smatra da kirija koju joj SJOSpla}a treba da bude obra~unata u evrimajer je dinarski izraèna, s obzirom nanestabilnost nacionalne valute, iz mesecau mesec realno sve manja. Zastupniciemocionalne, ali zbog toga ne manje~vrste i valjane, argumentacije smatrajuda se ne moè sve meriti novcem i vide tuèlju JO Beograd kao naru{avanje jednevi{edecenijske tradicije zarad nekolikoevra. Nevolja je, me|utim, u tome {to jeza rad i aktivnosti svake jevrejskeop{tine, pa samim tim i beogradske,novac neophodan. Ostaje da se vidi ho}eli trì{ni zakoni pobediti u utakmici satradicijom ili }e ona na}i snage da se pri-lagodi novom vremenu.

Savim slaba{no, na marginama skupa,mogla se ~uti i tre}a verzija po kojoj ovajproblem, koliko god principijelno posta-vljen nije takav nego da je tu re~ oodre|enim animozitetima. Ali to je ve} zaneku drugu pri~u.

ODR@ANA REDOVNA GODI[NJA SKUP[TINA SJOS

Predsednik Saveza podnosi izve{taj Skup{tini


PANÊVO

Izlo`be,komemoracijei - brisanjegrafita

Da je Izve{taj isto {to i raport dokaz je dopis JO Pan~evo.Bez mnogo naracije, kratko, po vojni~ki izvestili su Skup{tinuSJOS o svom radu.

Redovne aktivnosti:Sastanci ponedeljkom na kojima su re{avana razna pitanja

(finansije, socijala, odnosi sa ostalim JO i nejevrejskimokruènjem, upravom grada i mestima u Ju`nom Banatu…)

Kultura:[ahovski turnir u Subotici, Izlo`ba “Jevreji Pan~eva” u

Istorijskom arhivu u Pan~evu, Lag BaOmer u Pan~evu, sastanak@enskih sekcija u Ni{u, “Korak napred” u Zrenjaninu,“Makabijada” u Zrenjaninu, Evropski dan jevrejske kulture uPan~evu, Dani jevrejske kulture u Kikindi, izlo`ba i tribina“Praznici i obi~aji kod Jevreja” u Istorijskom arhivu u BelojCrkvi, Hanuka u Subotici, De~ja Hanuka u Pan~evu,Obeleàvanje 135 godina rada @enskog jevrejskog dru{tva uBeogradu, Hanuka u Pan~evu, izlo`ba “Poznati knjièvnicijevrejskog porekla” u Gradskoj biblioteci u Pan~evu…

Se}anja i komemoracije: Jom ha{oa na Strati{tu u Jabuci, Komemoracije u \akovu,

Subotici, Zrenjaninu… Obilazak Jevrejskog groblja u BelojCrkvi, polaganje venca na spomen-obele`ju ?Svilara? uPan~evu povodom 27. januara, Me|unarodnog dana Holokaustai tribina na temu Holokausta u jevrejskoj op{tini Pan~evo…

Teku}i projekti:Ugasle op{tine Ju`nog Banata, Memorijal, aplikacija

Tacheles fondaciji za vi{e projekata iz oblasti culture, aplikaci-ja Pokrajinskom sekretarijatu za propise, upravu i nacionalnemanjine za investiciona ulaganja…

Ostale aktivnosti: Sastanci sa gradona~elnicom i predsednikom Skup{tine

Pan~eva u vezi ostataka sinagoge, re{avanja pitanja prostorija zarad JO Pan~evo, dobijanja budètskih sredstava i ra{~i{}avanjagroblja, prijem u Gradskoj skup{tini povodom proslave Dana

Pan~eva, uklanjanje fa{isti~kih i antisemitskih grafita po gradu,sa gradona~elnicom, nevladinim organizacijama, Savezomboraca Pan~eva i gra|anima Pan~eva…

Socijala: Socijalna komisija redovno je obilazila stare i bolesne

~lanove me|u kojima i ~lanicu iz Omoljice kojoj je gorela ku}a,radi uvida u stanje i traènja hitne socijalne pomo}i.

NOVI SAD

U se i usvoje kljuse

“Najbitnije aktivnosti u protekloj godini su fokusirane naproblematiku restitucije jevrejske imovine i rada na Jevrejskomgroblju” kaù, izme|u ostalog, Novosa|ani. “Na Jevrejskomgroblju smo uspeli da zavr{imo izgradnju ograde, elektrifikaci-ju kao i saniranje oba pristupa na groblje. Ve} dve godinepoku{avamo da finalizujemo sa Pokrajinskim vlastima projekatu vezi izgradnje Arhivsko-dokumentacionog centra, jednogHolokaust muzeja, na groblju. Imamo ~vrsta obe}anja da }e po

SKUP[TINA SJOS – IZVE[TAJI OP[TINA

Muzike je bilo vi{eU toku pripreme redovne godi{nje

skup{tine Saveza jevrejskih op{tinaSrbije, njegovi osniva~i – jevrejskeop{tine - dostavili su, kako tradicijanalaè, izve{taje o svom radu u 2009.godini u koje smo, ljubazno{}uKancelarije SJOS, imali uvid. Generalni

zaklju~ak koji bi se i{~itavanjem tihizve{taja na prvi pogled mogao izvestiglasio bi: „Koliko para – toliko muzike“.Me|utim, kada se pomno prou~e ~ini seda je muzike ipak bilo vi{e. Izgleda da suljubav prema zajednici i polet kojiproìma njene ~lanove nadja~ali

hroni~ni nedostatak finansijskih sred-stava. Jasno je da nismo u mogu}nostida u celosti prenesemo dopise koje suop{tine dostavile, ali verujemo da }eovaj saèt pregled njihovih aktivnostibiti dobra ilustracija da „ne pri~amonapamet“ kada iznosimo ovu tvrdnju.

IZVE[TAJ KOORDINACIONOGODBORA @ENSKIH SEKCIJA

SAVEZA JEVREJSKIH OP[TINASRBIJE (APRIL 2009 – JUN 2010)

Jubilej je bionajzna~ajnijiGo{}e iz ènskih sekcija jevrejskih

op{tina Srbije: Novog Sada,Subotice, Zrenjanina, Ni{a,

Pan~eva, Zemuna, ali i iz Skoplja,Sarajeva, Mostara, Zagreba, Osijeka


na{em ve} zavr{enom projektu tokom ove godine to bitiu~injeno”.

A onda sledi nabrajanje u kojem se moè pro~itati da jesvakog ponedeljka bilo raznih predavanja iz oblasti kulture uorganizaciji naizmeni~no @enske i Kulturne sekcije, da su orga-nizovani proslava Evropskog dana jevrejske kulture, humani-tarni koncert za Gerontolo{ki dom u Futogu, aktivnosti De~jesekcije, kursevi obuke za rad na kompjuteru i te~ajevi hebre-jskog i jo{ nekih stranih jezika za omladince. Biblioteka JO NSsredila je obimni fond knjiga s tim {to je vi{ak donirala, Art klubje izdao kalendar i organizovao slikarske aktivnosti... Uizve{taju nisu propu{teni Humanitarna kuhinja i ve} ~uveni[olet… Dobar deo navedenog rezultat je entuzijazma inesebi~nosti ~lanstva, jer para – nema. Bilo bi ih, ali:

“Mnogobrojni kontakti sa gradskim i pokrajinskim vlastima,a zarad restitucije oduzete imovine, gotovo su svakodnevni, ali,naàlost, vrlo sporo napredujemo…” Prema tome – u se i usvoje kljuse, pa dokle kljuse izdrì.

KIKINDA

[ta namfali {tosmo mali

Po svojim fizi~kim odlikama, tvrde inènjeri aeronautike,bumbar ne moè da leti. Sre}om njega o tome nisu obavestili.Sli~no je i sa Jevrejskom op{tinom Kikinda koja je ~ak i za na{eprilike – maju{na. Ali veli~ina jevrejske op{tine ne meri se bro-jem ~lanova. “U Gradskom muzeju” pi{u Kikin|ani u svomizve{taju “otvorena je izlo`ba ‘Jevreji Kikinde i okoline’”Izlo`ba je bila izuzetno dobro pose}ena i pravi kulturni doga|aj.Za tu priliku snimljen je i film “Kikindski Jevreji – ju~e, danas,sutra” koji je prikazan i na lokalnoj televiziji. Kao i sve ostale

op{tine i Kikin|ani su dostojno obeleìli Evropski dan Jevrejskekulture dosetiv{i se da ga, u saradnji sa lokalnom samoupravomintegri{u u program tradicionalnih Dana ludaje. Ako ne moguba{ sve da proslave i obeleè sami, prakti~ni Kikin|anipridruì}e se onima koji mogu. Dobra volja je tu, a za autobuskekarte se uvek na|e, pa su tako ~lanovi ove op{tine bili u gosti-ma JO Subotice, Zrenjanina, Zemuna, u~estvovali na Limudke{etu, raznim komemoracijama, Porodi~nom seminaru uKladovu, Makabijadi, a dvoje dece poslali u letnji kamp uSarva{u. Iako ni sami nemaju dovoljno, Jevreji Kikinde mislilisu i na druge. Deo humanitarne pomo}i koju su dobili ustupilisu lokalnom sportskom klubu, Dru{tvu za negovanje muzike“Gusle” i Dobrovoljnom vatrogasnom dru{tvu. A {to se nekihme|u tim “drugima” ti~e samo su u izve{taju konstatovali:

“Saradnja sa lokalnom samoupravom, zbog politi~kih previ-ranja, nije ostvarena onako kako smo o~ekivali i èleli”. Ipak, toih ne}e pokolebati: “Jedan od zadataka predvi|enih za 2010.godinu je rekonstrukcija spomenika na Jevrejskom groblju, za{ta su sredstva obezbe|ena iz sopstvenih izvora i iz pokrajin-skog fonda”.

BEOGRAD

Ko{nicaPi{i tako da re~ima u re~enici bude tesno, a mislima {iroko –

glasi jedno je od zaboravljenih novinarskih pravila kojeg se,izgleda, pridràvao predsednik JO Beograd Jovan Elazar. Iakopo brojnosti ~lanova najve}a, JO Beograd dostavila je saèt, alivrlo efektan, izve{taj o radu u 2009. godini. Re~i ~vrsto“u{rafljene”, suva faktografija, ali oni koji znaju da ~itaju pre-pozna}e o kakvoj je ko{nici re~.

“…program zdravstvene za{tite za preìvele Holokaustkoristi 660 ~lanova, program ku}ne nege 24 ~lana, socijalnupomo} prima 12 porodica, jednokratnu pomo} od Klejmsadobilo 63, pomo} u vau~erima dobilo 29 porodica, nao~aredobilo 43 ~lana, za praznike se dele poklon paketi u hranisocijalno ugroènima, pomo} iz programa "Ma|arski zlatnivoz" – 16 ~lanova, lekarsko savetovali{te radi dva puta


Na prethodnoj godi{njoj skup{tiniSJOS u ime Koordinacionog odboraènskih sekcija predsednica dr VeraLuki} je podnela izve{taj o radu doaprila 2009.

O svojim stalnim zna~ajnimaktivnostima ènske sekcije Jevrejskihop{tina podnose izve{taje u okvirusvojih op{tina (organizacija tradi-cionalnih sastanaka po op{tinama sagostima iz cele zemlje i biv.Jugoslavije, proslava praznika,~ajanke, socijalne aktivnosti, kulturnoumetni~ki i obrazovni programi, sarad-nja sa omladinom i briga o deci).

Najzna~ajnija zajedni~ka akcija uorganizaciji KO ènske sekcijeJevrejske op{tine Beograd u prethod-nom periodu je obeleàvanje Jubileja135. godi{njice od osnivanjaJevrejskih ènskih dru{tava uBeogradu koja je odràna od 12. do14. decembra 2009. Pored na{ih ~lani-

ca i gostiju iz Beograda, imale smogo{}e iz ènskih sekcija jevrejskihop{tina Srbije: Novog Sada, Subotice,Zrenjanina, Ni{a, Pan~eva, Zemuna,ali i iz Skoplja, Sarajeva, Mostara,Zagreba, Osijeka. Prisutnih oko 150. Uprogramu 13. decembra su govorilirabin Isak Asiel - “O na{im pramajka-ma“, Jelena Kalderon - ”EmancipacijaJevrejki”, dr Vera Luki} - ”Jevrejskaènska dru{tva u Srbiji od osnivanjado danas”.

U kulturno umetni~kom i zabavnomprogramu u~estvovali su: LadislavMezei, Dejan âvi}, Marija Salom,Stefan Sabli}, Milena - Sara Miletin,plesna grupa Nahar Hae{, NikolaSala}anin... Go{}e su imale priliku i daprisustvuju paljenju sve}ica na velikojhanukiji i proslavi Hanuke uBeogradu, a tako|e su bile i u organi-zovanoj poseti Jevrejskom istorijskommuzeju.

Nov~ana sredstva obezbedili suSJOS na osnovu projekta, Jevrejskaop{tina Beograd, posebno ènska sek-cija Jevrejske op{tine Beograd, fon-dacija Sabitaj Buki Finci.

O proslavi jubileja objavljen jedetaljan izve{taj u „Jevrejskom pregle-du“.

Na poziv predsednice Unijeìdovskih èna Hrvatske Melite [vob,dr Vera Luki} i Jasna ]iri} pridruìlesu se skupu èna Hrvatske u Opatijijanuara 2010.

Poku{a}emo da i dalje,u okviruskomnih materijalnih mogu}nosti,zajedni~ki radimo na ostvarenju na{ihciljeva, me|u koje svakako spada ipovezivanje sa Jevrejskim ènskimdru{tvima u na{em okruènju i uinstranstvu.

Predsednica koordinacionogodbora @S SJOS dr Vera Luki},

23. Jun 2010.


nedeljno i besplatne preglede obavljaju dr Rajner, kardiolog ipulmolog i dr Caran, hirurg traumatolog, obavljaju se ku}neposete i svakodnevni kontakti sa ~lanstvom putem telefona...U 2009. godini, bilo je posluèno i odneto ku}ama ukupno10.715 obroka. U proseku, ove godine mese~no se pripremapreko 1.000 ru~kova. Usluge ko{er kuhinje koriste se i zaproslave praznika, posete delegacija i druge goste... Dnevnicentar i klub "Zlatno srce" okupljaju i imaju posebne pro-grame za seniore JOB. Omladina u okviru Centra za omladin-sku neformalnu edukaciju, u~estvuje u organizaciji svih man-ifestacija u JOB, ali organizuje i samostalno proslave svihpraznika za mla|u generaciju. Tako|e, organizuje rad de~ijihi omladinskih klubova, druènja, Wintertime, Summertime iseminare, Limmud, Gesher itd. Organizuju svakog 1. junaproslavu Me|unarodnog dana deteta sa 200 – 300 dece iz celeSrbije... Komisija Hevra kadi{a revnosno brine o Sefardskomi A{kenaskom groblju. Prikupila je zna~ajne donacije ipriloge. Donatori su poklonili ma{inu za odràvanje grobl-ja...Plan je da se uredi A{kenasko groblje“.

Zatim se u izve{taju nabrajaju aktivnosti kao {to su radovibrojnih sekcija, predavanja, promocije, obeleàvanja praznika,komemoracije, koncerti Hora „Bra}a Baruh“, predstavepozori{ta, ~asovi hebrejskog, izleti...

ZEMUN

Know howU izve{taju kom{ijske JO Zemun pi{e:„Kapitalni projekat koji smo zapo~eli 2008. godine, pisan-

je knjige i snimanje dokumentarnog zapisa o Pravednicima izSrbije nastavljen je i tokom 2009. Novina je da smo osimRot{ild fondacije, Klejms konferencije i Holandskog fondadobili podr{ku i od Grada Beograda. Septembra smo zapo~elisnimanje izjava Pravednika ili njihovih potomaka, kao iJevreja preìvelih zahvaljuju}i njihovim herojskim delima.Tokom prikupljanja podataka i snimanja materijala za filmobi{li smo nekoliko mesta {irom Srbije. Pored Beograda bilismo u Aleksandrovcu, Kru{evcu, Pali}u, Kanjiì,Subotici…“

Kako Zemuncima uspeva da za aktivnosti poput navedenedobiju podr{ku {ire dru{tvene zajednice i ~ija je to ume{nostostaje da odgonetamo, tek: „Na{ „prozor u svet“ (misli se na vebsajt http://joz.rs) i pro{le godine je bio veoma pose}en. Posetiociiz preko stotinu zemalja sveta ulaze na na{ sajt da bi se upoznalisa aktivnostima o kojima govori i ovaj godi{nji izve{taj. Va`nostovakve prezentacije ve} {estu godinu za redom finansijskipodràva i Ministarstvo vera Republike Srbije“.

[ta su jo{ radili Zemunci: „Svake godine organizujemo obeleàvanje datuma koji nas

podse}aju na stradanje Jevreja u Drugom svetskom ratu...Projekcijom filma ’’Vrela krv’’, Jevrejska op{tina Zemun jeobeleìla Jom ha{oa (21. april), dan se}anja na 6.000.000Jevreja stradalih u Drugom svetskom ratu. U jubilarnoj 270.godini od osnivanja Jevrejske op{tine Zemun okupili smo se 26.jula na Jevrejskom groblju ispred spomenika `rtava Holokaustada odamo po{tu stradalim ~lanovima na{e zajednice...“

Nabrajanjima, reklo bi se, kraja nema, ali za one koji bièleli da se sa aktivnostima JO Zemun do u tan~ine upoznaju,preporu~ujemo da poslu{aju njihovu sugestiju i posetepomenuti veb sajt, zaista je informativan, a mi }emo jo{ samoda citiramo iz njihovog izve{taja ne{to tako tipi~ano za svejevrejske op{tine i jevrejsku tradiciju: „Deo dobijene human-itarne po{iljke ustupili smo i Domu za mentalno zaostalu decuu Srem~ici.“

NI[

Dobro sedobrimvra}a - valjda

Vrlo podroban izve{taj o svom radu u 2009. godini podnelesu Ni{lije. U obilju podataka bilo je te{ko izvu}i najzanimljivi-je. Mi smo se opredelili mahom za one delove izve{taja kojigovore o nesebi~nosti ove male i siroma{ne jevrejske zajednice{to ni iz daleka ne obuhvata svu njenu aktivnost:

27. januar - Povodom Me|unarodnog dana Holokausta uprostorijama JO Ni{, odràno je predavanje Jasne ]iri} na temu„Stradanje Jevreja u logorima u Srbiji“. Tom prilikom pokazanesu i originalne sveske i zapisi ni{kih Jevreja iz logora naSajmi{tu i Topovskim {upama.

12. februara - ^lanovi JO Ni{, prisustvovali sve~anojkomemoraciji u logoru na Crvenom krstu i poloìli cve}epovodom 67. godine od proboja logora{a. Kao odmazdu zaproboj logora{a, nema~ki fa{isti streljali su 1100 Jevreja me|ukojima i sve ni{ke. Poloèn je venac JO Ni{, svim `rtvamafa{izma.

23.april - ^lanice JO Ni{, prisustvovale su donatorskojzabavi u organizaciji Kola srpskih sestara, i tom prilikom daleskroman prilog koji }e biti iskori{}en za opremu sobe za bebe uNi{kom porodili{tu.

27.maj - Posle priloga u vestima RTS-a o devoj~ici Jasminiiz sela Klai} kod Lebana, ~lanovi Jevrejske op{tine Ni{ donelisu odluku da ovoj bolesnoj devoj~ici, koju otac gra|evinskimkolicima prevozi do puta, a zatim do bolnice, poklone invalids-ka kolica.

30.maj - U Gradskoj ku}i prezentovana je studija raseljenjaRoma sa teritorije jevrejskog groblja u Ni{u. Ni{ko jevrejskogoblje je progla{eno kulturnim dobrom i grad Ni{ ima nameru daga za{titi, a Rome raseli sa ove teritorije koja je u vlasni{tvu JO.

10. jun - Prvi put posle II svetskog rata, ~ula se u Sinagogi uNi{u jevrejska duhovna muzika. Hor sastavljen od profesional-nih umetnica predvo|en dirigentkinjom [o{ Lagil, izazvao jeovacije.

4. i 5. jul - JO posetila Jelena Erdeljan, profesor op{te istori-je umetnosti Srednjeg veka na Filozofskom fakultetu uBeogradu kao i prodekan za me|unarodnu saradnju pomenutogfakulteta. Odràno joj je predavanje o Jevrejskom groblju,posetili smo Sinagogu, a narednog dana i jevrejsko groblje uNi{u.

17. avgust - Uz pomo} Crvenog krsta Srbije iz Ni{adopremili smo i raspodelili u prostorijama JO humanitarnupomo} namenjenu ~lanovima Jevrejske op{tine. Deo humani-tarne pomo}i poklonili smo Udruènju samohranih majki izNi{a.

28. oktobar - Komisija za promenu ulica SO Ni{, na osnovumolbe Jevrejske op{tine, preimenovala je Ulicu Ru|eraBo{kovi}a u Ulicu Davidovu. Davidova ulica je „srce“ neka-da{nje Jevrejske mahale.

21. decembar - JO Ni{ poklonila Hitnoj pomo}i u Ni{u jednainvalidska kolica za njihove potrebe. Invalidska kolica sudonacija WJR-a iz Londona”.



ZRENJANIN

Banatskimotivi

Jevrejska op{tina Zrenjanin poslala je Skup{tini, kakokaù u naslovu, “narativni” izve{taj o radu. S obzirom na toda i JO Zrenjanin pripada tzv. malim jevrejskim op{tinamarazumljivo je da su posete bratskim JO povodom raznihde{avanja (proslava, komemoracija i sl.) bile veoma ~este.Naravno, aktivnost Zrenjaninaca se ne ogleda samo u tome.Veliki napor uloìli su u re{avanje pitanja restitucije jevre-jske imovine. Poja~ali su kontakte sa gradskim vlastima,dru{tvenim pravobraniocem… “restitucija je zadadak koji sekontinuirano obavlja tokom cele godine i u svim datim pri-likama i momentima” kaù u izve{taju. “Ambasador IzraelaArtur Kol bio je gost grada Zrenjanina. U okviru te radneposete izrazio je èlju da sat vremena provede u Jevrejskojop{tini”. Tom prilikom okupilo se dvadesetak ~lanova i raz-govaralo sa ambasadorom i gradona~elnikom Zrenjanina.“To je bio i momenat kada smo dobili podr{ku za dalje i brère{avanje predmeta iz Jevrejske ulice br.12, koji su u proce-su za restituciju imovine”. îtamo dalje izve{tajZrenjaninaca i nailazimo na jo{ jedan zanimljiv detalj: “Semve} pomenute @enske sekcije u okviru koje je i kreativniklub, rade sekcija za kulturu i sekcija za odràvanje groblja,koja ima dobru saradnju sa gradskim komunalnimpreduze}em. Socijalna komisija funkcioni{e po ustaljenomplanu bez obzira na uslove i materijalne mogu}nosti.Vodi sebriga o starijim ~lanovima, refundaciji lekova, nabavci ogre-va, podeli vau~era i humanitarne pomo}i”. A kada smo ve}kod pomo}i: “Primili smo u goste decu ometenu u razvoju ipodelili sa njima deo humanitarne pomo}i.Deca su proveladva sata u dobrom raspoloènju i poklonila Op{tini svoj rad,sliku banatskih motiva od slame i ìtarica”. Na kraju, sasvimopravdano ponosni, Zrenjaninci podse}aju i na organizacijuMakabijade koju godinama prire|uju na zadovoljstvo celejevrejske zajednice.

SUBOTICA

Nikadsami napraznik

„Aktivnosti su uglavnom vezane za kulturno-obrazovnu,sportsku i versko-tradicionalnu delatnost“ kaù Suboti~ani usvom, po meri dobrog ukusa, saètom izve{taju.

„U okviru verske delatnosti i odràvanja tradicijeSubotica nastavlja vrlo zna~ajnu delatnost na proslavi[abata, uz prisustvo ~lanova i ~estih gostiju iz drugih JO idrugih konfesija... Za vreme velikih praznika, prostorijeJevrejske op{tine Subotica su ispunjene ~lanovima iz JOSubotica, Sombor, Kikinda, Zrenjanin i Osijek, i povremeno

Hodmezeva{arhelj, Pan~evo i Zemun“. U okviru kulturno-obrazovne delatnosti Suboti~ani nagla{avaju one me|u njimakoje su po temi i brojnosti prisutnih bile posebno zapaène:Okrugli sto“Jevrejski identitet“, Predstavljanje knjige Pere-covih bajki, Evropski dan jevrejske kulture, koncertJevrejskog hora „Lira“ iz Zagreba, izlo`ba panoa osuboti~kim Jevrejima I{tvana Ba{a pod nazivom „Tradicija-Masoret“. Naravno, posebno je izdvojen Limud ke{et koji je,uz prisustvo gostiju iz svih JO, Evrope i sveta, po drugi putuzastopno odràn u Subotici.

„U okviru kluba Jevrejske op{tine“ podse}aju „imali smokurs hebrejskog jezika, zatim Hedera, ènskih ve`bi, sekcije zastoni tenis, pikado i {ah kao i Makabi kluba“. [ahovska sekcijaje organizovala Me|unarodni turnir jevrejskih op{tina.

„Tokom 2009. i 2010. g., nakon nemilih doga|aja na ru{enjunadgrobnih spomenika, intenzivirali smo aktivnosti na obnovi,prvo poru{enih i o{te}enih spomenika i zidane ograde okoJevrejskog groblja“.

Na kraju izve{taja Suboti~ani nagla{avaju vrlo uspe{nusaradnju sa lokalnim samoupravama u Ba~koj Topoli, Senti,Kanjiì i MZ Bajmok u vezi organizovanja komemoracijapovodom stradanja Jevreja u tim mestima.

SOMBOR

Krovnad glavom

U toku 2009. godine Jevrejska op{tina Sombor, iako po~lanstvu, verovatno, najmanja u Srbiji, (36 ~lanova) radila je uskladu sa svojim mogu}nostima na o~uvanju Jevrejskog iden-titeta, tradicije i kulture na prostoru koji pokriva. Redovne sed-nice odràvane su dvomese~no. Na sastancima su re{avana svapitanja vezana za rad zajednice, a zapisnici se arhiviraju.Primarni zadatak u 2009. godini JO Sombor je bila zamenakrova na zgradi Jevrejske op{tine. Po{to to nisu mogli sami dainsfinansiraju morali su da uzmu kredit od Dòinta na pet god-ina. Do sada su otplatili jednu ratu

»Poslovi na polju restitucije su« pi{u Somborci »stali, jer iposle godinu dana od podno{enja predmeta za povra}ajDirekciji za restituciju nismo dobili nikakav odgovor«. Iodràvanje jevrejskog groblja je krupan finansijski izdatak zaovu malu JO: »Za odràvanje Jevrejskog groblja, nismo mogliizdvojiti sredstva kao ni prethodnih godina. Komunalno pre-duze}e “îsto}a”, vr{i redovno odràvanje groblja, ali stanjenije zadovoljavaju}e«.

Prvi put otkako se organizuje obeleàvanje Evropskog danajevrejske kulture toj manifestaciji pridruìli su se i JevrejiSombora prirediv{i izlo`bu fotografija u Gradskom Muzejukoja je nai{la na veliki odziv posetilaca. Kao i sve ostale JO nisomborska nije obolela od autizma, pa i te kako razume prilikeu okruènju u kojem ìvi: »Humanitarnu pomo} u obu}i i ode}iprimili smo redovno. Pomo} je deljena u vi{e navrata, a jedandeo prispele obu}e i ode}e poklonjen je humanitarnim organi-zacijama«.

[to se samog jevrejskog ìvota ti~e, Somborci se, kolikoim to uslovi dozvoljavaju, okupljaju za [abat i ostalejevrejske praznike. Isti~u dobre odnose sa JO u Srbiji, aposebno sa @idovskom op}inom Osijek u Hrvatskoj. I nakraju posebno nagla{avaju »odli~nu saradnju« sa gradskimvlastima izraàvaju}i nadu da }e ona takva ostati i ubudu}nosti.



Pi{e: Kristina Mah, arhitekta

U organizaciji Jevrejske op{tine Beograd, u maloj Sali,odràn je ciklus predavanja „Jevrejska kulturna ba{tina“posve}en istoriji i kulturi Jevreja na prostoru Beograda pos-matrano sa istorijskog i gra|evinsko-arhitektonskog aspek-ta. Predava~i su bili: mr Ivan R. Markovi}, dipl. istori~arumetnosti i arhitekta Kristina Mah. Ciklus je sadràvao tripredavanja: „Jevrejski Dor}ol - istorija i arhitektonskirazvoj“ (24. aprila), „Sinagoge u Beogradu - istorija iarhitektura“ (27. maja) i „Jevreji graditelji Beograda“(24.Juna)

Prvo predavanje bilo je posve}eno istoriji jevrejske zajedniceu Beogradu od doseljavanja i osnivanja ovda{njih jevrejskihop{tina do danas. Kristina Mah je objasnila odnos jevrejskezajednice sa drugim nacionalnim i verskim grupacijama uBeogradu u razli~itim istorijskim periodima. Glavnu temu –jevrejski Dor}ol – definisala je na urbanisti~kom planu, u kon-tekstu njegovog nastanka, rasta, razvoja i promena kroz istoriju,a koje su imale bitne reperkusije na na~in ìvota jevrejske zajed-nica. Prikazani foto-materijal je oslikao izgled ulica, ku}a i ljudistare jevrejske mahale na Dor}olu. Uz to, po{to je ovo bilouvodno predavanje, Ivan R. Markovi} dao je i svojevrsni oma`jevrejskoj kulturi i arhitekturi graditelja jevrejskog poreklauop{te, najavljuju}i teme koje su detaljnije bile razra|ene unarednim predavanjima.

Drugo predavanje bilo je posve}eno arhitektonskom progra-mu koji, vi{e nego ijedan drugi, otelotvoruje su{tinu jevrejskevere i kulture uop{te – sinagogama. Kristina Mah je najpreobjasnila su{tinu pojma sinagoge, njihov istorijski nastanak irazvoj, sa obiljem ilustrativnih primera iz celog sveta koji suoslikali svu raznovrsnost arhitektonskih formi ovog jedin-stvenog arhitektonskog programa, kako u domenu funkcionalneorganizacije i sloènosti enterijerskog ure|enja, tako i u re{enjufasadnih ravni i primenjenog konstruktivnog sklopa i materijala.Definisani su svi neophodni sastavni elementi prostorne artiku-lacije sinagoga. U nastavku su predava~i Kristina Mah i Ivan R.Markovi} u dijalo{koj formi naizmeni~no izlagali materijalvezan za beogradske sinagoge, osvr}u}i se na njihove tipolo{kei stilske pripadnosti i karakteristike, tako i na istorijske okolnos-ti koje su uticale na njihov nastanak, a naàlost veoma ~esto i nauni{tavanje. Pomenute su i prikazane sve sinagoge starog jezgraBeograda, Dor}ola i Zemuna, kako one postoje}e, tako i onekoje su tokom vremena promenile namenu ili bile poru{ene. Uzaklju~ku, Ivan R. Markovi} je ponovo proveo publiku kroz nizprimera sinagoga iz sveta, ~ine}i pritom nau~no veoma vredneuporedne analize sa beogradskim sinagogama, a predavanje jedodatno oboga}eno izlaganjem Kristine Mah o pseudo-

mavarskom stilu kao autenti~nom stilu gradnje sinagoga i nesamo njih.

Poslednje predavanje je bilo posve}eno autorskoj arhitekturigraditelja jevrejskog porekla na prostoru Beograda. Pomenutipredava~i su publiku poveli u jednosatni virtuelni turisti~ki obi-lazak Beograda u proteklih 100 godina. Ona je mogla da steknejasan uvid u dinamiku graditeljskih aktivnosti u Beogradutokom proteklog veka, da nau~i pone{to o stilovima be~ke sece-sije, zrelog akademizma, eklekti~ke arhitekture istorijskih stilo-va, romantizma i ranog i zrelog modernizma, kao i savremenearhitekture na po~etku tre}eg milenijuma. Usput su obja{njenibitni biografski podaci vezani za graditelje ovih zdanja.Posebnu vrednost predavanju dale su interesantne opaske preda-va~a, uporedne analize arhitektonskog razvoja Beograda i velik-ih evropskih centara i naglasak koji je stavljen na sve bitnenovitete u arhitekturi koje su u Beograd doneli arhitekti jevre-jskog porekla {kolovani na velikim obrazovnim institucijama uinostranstvu.

Glavni ciljevi ciklusa „Jevrejska kulturna ba{tina“ supodizanje op{teg nivoa kulturne svesti vezane za ovu temu, kojaje vaàn sastavni deo zajedni~kog kulturnog nasle|a na{eg mul-tietni~kog i multikulturnog Beograda i zalaganje za upoznavan-je, izu~avanje i o~uvanje njegovog gra|evinskog fundusa iz kul-turno-istorijskih, funkcionalnih, ambijentalnih, pa i ekonomskihrazloga. Mla|im generacijama smo du`ni da ostavimo Beogradlep{i nego {to smo ga nasledili, te je va`no obrazovanjem seizboriti da se {to pre napuste stranputice devedesetih, koje sunas odvele u vode „turbo-arhitekture“ i „turbo-urbanizacije“ pokojima smo poznati u razvijenom svetu.

DOGODILO SE...JO BEOGRAD

Jevrejska kulturna ba{tina„Jevrejski Dor}ol - istorija i arhitektonski razvoj“, „Sinagoge

u Beogradu - istorija i arhitektura“ i „Jevreji graditelji Beograda“bili su tema vrlo efektnog ciklusa predavanja

U pro{lom broju objavili smo zahvalnost SJOS donatoru iz @eneve ([vajcarska)Haimu Miletu Pinkasu na 1.000 evra koje je poslao. U tekstu smo taksativno navelikako }e ta suma, po èlji gospodina Pinkasa, biti raspore|ena. Me|utim propustili smoda navedemo da je donacija poslata u znak se}anja na nedavno preminulu ro|aku na{egdonatora Luci Bebu Petrovi}, pa to, uz izvinjenje, sada ~inimo.I s p r a v k a


DOGODILO SE...

Ni tropska vru}ina, u predve~erje 12. juna 2010. nijespre~ila znatièljnike da ispune Veliku salu Jevrejske op{tineBeograd, traìla se i stolica vi{e. U goste je do{ao MiroslavLazanski vi{egodi{nji vojno-politi~ki komentator ,,Politike ",autor brojnih tekstova sa rati{ta {irom sveta, izve{ta~ iz Bosne,sa Kosova, sa boji{ta u Iraku, Avganistanu, Iranu, ~esto i saprostora Bliskog istoka.

U mno{tvu izve{taja, napisa i komentara sa i oko Bliskog isto-ka i ranijih sukoba jevrejske dràve i arapskih zemlja, a uposlednje vreme i konfrontacije odbrambenih snaga Izraela sateroristi~kim organizacijama, na{ao je meru stalne objektivnosti idoslednosti. Tokom pro{le godine boravio je u pojasu Gaze i ujevrejskim naseljima koje raketira Hamas.

Povod za predavanje bio je sukob u Sredozemlju tokompoku{aja ,,humanitarnog " konvoja upu}enog iz Turske da probi-je izraelsku pomorsku blokadu. Razgovor sa gostom na temu"Situacija oko Izraela" vodio je doma}in ve~eri Avram Izrael.

Novinar je obrazlagao pravo dràve Izrael da {titi svojeinterese, blokadom i tako spre~i Hamas da nastavi, vojnom silomprekinuto, sistemsko i nasumi~no raketiranje teritorije Izraela upograni~nom pojasu Gaze. Sa svog aspekta, komentarisao je,,prekomernu " upotrebu sile koja se Izraelu ~esto spo~itava, ali jegovorio i o Hamasovoj zloupotrebi civila i praksi formiranja,,ìvih {titova " .

U nastavku razgovora govoreno je o sve u~estalijim iranskimpretnjama Izraelu i najave da bi se jedinice elitne garde,,Pasdarana " mogle oku{ati u proboju pomorske blokade Gaze.Stru~no, sistemati~no i sveobuhvatno, kako je to njemu svo-jstveno, isklju~io je tu mogu}nost, navode}i raspoloìvost ikapacitete iranske mornarice i udaljenost njihovih mati~nih bazaod pojasa Gaze. Govorio je i o ~estim unutra{njim previranjima uovoj zemlji, nedemokratskom reìmu. Podsetio je da Izrael iIran, u dugom periodu, nisu imali spornih ta~aka niti sukoba, teda je sve po~elo ,,islamskom revolucijom". Bilo je re~i i o nukler-anom programu Irana i mogu}nostima preventivnih vojnih akcijaza spre~avanje realizacije tog projekta, sankcijama OUN, stavovi-ma i zaokretima turske politike. Analiti~ki je izneo i svoja saz-nanja o sistemima protivraketne odbrane Izraela, koji se sastojeod ameri~kih baterija ,,patriot ", ali i, u Izraelu proizvedenih,izuzetno sofisticiranih sistema za rano presretanje balisti~kih pro-jektila, satelitskom nadzoru lansirnih postojenja itd.

U sali je bila ti{ina, slu{aoci su ,,gutali" gotovo svaku re~koju je Lazanski izgovorio. Me|u prisutnima je bilo senio-ra, ponajvi{e srednje generacije, onih ~ija su deca i unuci uIzraelu, ali i prijatelja na{e zajednice i gostiju iz JO Novi Sad.

Na postavljena pitanja vezana za njegove ranije tekstove, oboravku u jednoj od elitnih jedinca vojske Izraela, tokom sukobau Libanu, govorio je o sna`nom duhu i moralu vojnika te jedinice.

Opisao je vojnike, mladi}e i devojke, koje je sretao u javnomprevozu kako pod punom oruànom spremom odlaze u svojejedinice. Razgovorom je bila obuhva}ena ocena i procena razlogaodràvanja upravo zavr{ene masovne ve`be snaga civilne za{tite uIzraelu.

Nisu izostale ni teme sa na{ih prostora . Sa pijetetom i zado-voljstvom , se}ao se pokojnog oca, oficira vojske KraljevineJugoslavije, koji je bio zarobljen i sme{ten u logor sa vi{e stotinaaktivnih i rezervnih oficira Jevreja. Prijateljstvo sa Jevrejima seu~vrstilo kada su se njihovi sapatnici, nejevreji, suprotstavilinaredbi da se Jevreji izdvoje iz logora i premeste u drugi, mimoobi~aja, ratnog prava rata i @enevske konvenecije.

Konstatovao je da na ovogodi{njim komemoracijama uJasenovcu nisu bili prisutni predstavnici Jevrejske zajedniceSrbije, ali i da nisu bili ni pozvani. Upoznao nas je sa svojimimpresijama sa obilaska i kra}eg boravka u Jasenovcu. Nije mu sesvidelo to {to posetilac u Jasenovcu nema ose}aj da se nalazi ulogoru smrti, ose}aj koji se javlja i kad se „iz aviona vidi"Treblinka ili neki drugi od logora smrti, koje je posetio. UJasenovcu je stradao i veliki broj njegovih ro|aka po maj~inojliniji.

Usledilo je mno{tvo pitanja, iscrpni odgovori, stru~na mi{ljen-ja, ocene, procene. Bilo je te ve~eri u Velikoj sali nepoznatihmladi}a prepoznatljive ikonografije i njihovih provokativnihpitanja, spominjanja Kosova, Ljoti}a... Iskusni novinar shvatioje trenutno o ~emu se radi i pomalo uzavrelu atmosferu u salilako sti{ao. Dva sata, protekla kao tren oka, bila su nedovoljna dagost odgovori na sva pitanja. Jevrejska op{tina Beograd iskazala jeLazanskom zahvalnost daruju}i mu nekoliko knjiga sa jevrejskomtematikom, a prisutni dugim gromoglasnim aplauzom.

Snimci: Jovan Rakovi}

JO BEOGRAD: PREDAVANJE NOVINARA MIROSLAVA LAZANSKOG

ZnalacVrsni analiti~ar, diplomirani pravnik Miroslav Lazanski

imao je privilegiju da intervjui{e tri vrhovna komandantaNATO, tri mar{ala Sovjetskog Saveza, vi{e od trideset min-istara odbrane, boravio je u nekoliko dobro ~uvanih vojnihbaza SAD kao i na ameri~kom nosa~u aviona. Tokomsluènja kadrovskog roka u pe{adiji JNA odlikovan je„medaljom za vojni~ke vrline“. Kao vojnopoliti~kog komen-tatora krase ga objektivnost, doslednost, privrènost nov-inarskoj struci {to se ogleda i u njegovom odli~nom pozna-vanju vojnih doktrina, taktika i operativnosti gotovo svihvrsta savremenih oruànih sistema.

U pravovreme napravommestu –

Lazanski(desno) saAvramomIzraelom

Velika sala - premala

Slu{alo se bez daha


JO ZRENJANIN

Korak napred Za istim stolom ljudi koji pevaju razli~itumuziku, koji govore razli~itim jezicima, sakrsti}em na lan~i}u oko vrata, Davidovomzvezdom na narukvici ili polumesecom u srcu

Pi{e: Silvija Nuhanovi}

Na inicijativu JO Zrenjanin koja je proistekla iz iskreneèlje da u na{oj maloljudnoj, ali mnogonacionalnoj sredinipreovladaju dobronamernost i tolerancija, odràn je jo{jedan susret pod nazivom „Korak Napred“ - ~etvrti.Osnovna ideja vodilja je okupiti se, druìti se, uìvati u

razli~itosti no{nji, muzike, kulture, jezika, a opet imati naumu da smo svi deca jednog jedinog Stvoritelja.

Dana 30. maja 2010. uprili~eno je druènje upravo sa ovimciljem na umu i u srcu. Na{a JO, tradicionalno dobar doma}in,ugostila je predstavnike JO Kikinde, Subotice, Novog Sada iBeograda. Prijateljsko }askanje nastavljeno je uz ru~ak i okre-pljenje. Mali izlet do lova~kog dvorca „Ka{tel“ upotpunio jepopodne na{im gostima pokazuju}i njegov obnovljeni sjaj min-ulih vremena austrougarske aristokratije.

Prekrasna sala zrenjaninskog pozori{ta „To{a Jovanovi}“~ekala je da primi izvo|a~e i publiku ~iji je cilj bio isti: pokaza-ti dobru volju da se bude zajedno, da se smeje iskreno, da se divitrenucima ~iste umetnosti koja ne pripada nijednoj naciji, nijed-noj veroispovesti, nego ~oveku koji ima uho da ~uje i du{u da jedodirne.

I tako bi. Ne`ni glas i ve{ti prsti}i devetogodi{njeg DavidaPrugini}a razgalili su srca. Pa`nju je zatim zaokupio StefanSabli} koji sa svojim ansamblom „Shira U'Tfila“ izvodi sefard-sku muziku Balkana, Mediterana i Bliskog Istoka.

DOGODILO SE...

Pi{e: dr Teodor Kova~

„Lisje“, javno komunalno preduze}e za groblja i sahran-jivanje u Novom Sadu, posle dugog vremena, pro{le jeseniizgradilo je, i to solidno, ogradu na jevrejskom groblju. âksu posa|ene i sadnice prikladnog drve}a oko nje unutargroblja.

Godinama je ograda bila ili uru{ena ili probijena, pa se kroznju ulazilo na groblje i prolazilo preko njega kao da je korzo.Poseban problem pravili su psi lutalice. Pro{le godine {interi susamo u jednom dolasku na groblje uo~ili 16 pasa lutalicauspev{i da uhvate sedam. Osim toga, vlasnici ~etvorono`nih lju-bimaca iz susednih ulica dolazili su na groblje sa svojim psimada bi ih istr~ali.

Do kakvih apsurda je dovelo ovo stanje ilustruje doga|aj kojise zbio na Me|unarodni dan Holokausta, 27. januara. Dok je predspomenikom `rtvama nacizma gradona~elnik Novog Sada dràogovor jedan pas lutalica, nimalo impresioniran doga|ajem, vrz-mao se oko njegovih nogu. Obzirni novinari i TV snimatelji tonisu snimili niti bruku prikazali javnosti. Nezvani gost u{ao je nagroblje kroz kapiju koja nije imala ure|aj za samozatvaranje.„Lisje“ je na molbu da obezbedi potrebnu napravu odgovorilo danema slu`bu koja bi to mogla da postavi, a u Jevrejskoj op{tinire~eno je da budètom nisu predvi|ena sredstva za ovu svrhu.Zbog toga je grupa ~lanova Op{tine prikupila novac, pa je, zah-valjuju}i u prvom redu porodici Jovanovi}, dipl.ing. arh. Ruìci,a u jo{ znatno ve}oj meri njenom suprugu i kolegi MikiMiodragu, naprava obezbe|ena i montirana.

Naàlost, ulazak pasa na grobje ne moè se sasvim spre~itijer ima vlasnika koji i dalje dovode svoje pse ljubimce, pa ~aki donose hranu psima lutalicama. ^lanovi Jevrejske op{tine, aposebno oni koji su obezbedili novac, iskreno se i ovim putemzahvaljuju porodici Jovanovi}, pre svega Miki, na upornosti,trudu i vremenu koje je utro{io da se ovaj problem re{i.

JO NOVI SAD

Groblje azil za pse lutalice

U tekstu “Kad se ho}e…” objavljenom u pro{lom broju, umesto Dragan,kako glasi ime ~lana Op{tinskog ve}a Be~eja gospodina Mesaro{a, oma{komje napisano Vladimir. Zbog, u brzini u~injene, pogre{ke izvinjavamo segospodinu Mesaro{u i ~itaocima nadaju}i se da }e nas razumeti. I s p r a v k a

Kapela na novosadskom Jevrejskom groblju


Nesvakida{nji praznik za sva ~ula je upotpunjen i predivnimglasom Milene Sare Miletin i zvucima njene gitare.

Kao na ogrlici od }ilibara, slede}a svetla iskra blesnula je izfinih mu{kih glasova Peva~kog dru{tva „Prepodobni RafailoBanatski“. Splet duhovne i svetovne muzike izveden je lako iprefinjeno. Zatim ènska peva~ka grupa KUD-a „Petefi“ izZrenjanina budi se}anja na detinjstvo kod bake gde se govoriloma|arskim jezikom i slu{ala setna pesma sa {irokih, travnatih„Pusta“.

Ana Aleksi} [ajrer je uz odli~nu klavirsku pratnju TineNikolovski, svoj sjajni, {kolovani glas predstavila sa nekolikopoznatih arija. Da konac delo krasi, potvrdile su divne melodije

otpevane slavujevim glasom koje su izveli u ~ast Alahu mladi}iiz beogradskog KUD-a „Gajret“.

Druènje u klubu „Zeleno Zvono“ nastavilo se do pono}i.Ba{ kako treba, ba{ kako prija. Sedeli su za stolom zajedno ljudikoji pevaju razli~itu muziku, koji govore razli~itim jezicima,tamnoputi, beli, sa krsti}em na lan~i}u oko vrata, Davidovomzvezdom na narukvici ili polumesecom u srcu.

Korake i staze treba birati da u potrazi za samim sobom nezalutamo u mra~ne i nepoznate predele, te se izgubimo uisku{enjima gube}i ljudsko obli~je i svaki ose}aj za tu|u patnju,{to nam je pri~a o ljudskom rodu ve} pokazala. Ovako jeizgledao korak napred u na{im malim ìvotima.

JO SUBOTICA

Se}anje nadeportovaneJevrejeOd pre 66 godina odvedenih, 4000 suboti~kihJevreja nije se vratilo iz logora smrti

Pi{e: Robert Kova~

Dana 16. juna u 10 ~asova, kod nekada{njeg geta, sadaJavno skladi{te u ulici Pavla Papa, Slavko Para}, predsed-nik Skup{tine grada Subotice, âba Sep{ei zamenikpredsednika Skup{tine grada i Slobodan âmprag, kao idelegcija Jevrejske op{tine Subotica, poloìli su vence naSpomenik stradalim Jevrejima. Re~i Kadi{a, molitve zamrtve, izgovorio je Tomislav Halbror predsednik Jevrejskeop{tine Subotica. Komemoracija u dvori{tu Sinagoge po~elaje u 11 sati.

U prvom delu se}anja na `rtve [oe, prigodnim umetni~kimprogramom, nastupile su umetnice suboti~kog De~jeg pozori{taGordana Vukov i Jelena Ra{kovi}. U nastavku na ma|arskomjeziku ~lanovi grupe „Mécsvirág” iz Sente izveli su vrlosadràjan muzi~ko-literarni spomen program.

Komemorativnom skupu obratio se, u ima Subotice, predsed-nik Gradske skup{tine Slavko Para}.

Predsednik Saveza jevrejskih op{tina Srbije AleksandarNe}ak, prvo je pozdravio prisutne, a potom posebno istakaodna{nju nezavidnu situaciju jevrejske zajednice Srbije.

U ime Jevrejske op{tine Subotica besedio je Bo{ko Krsti},knjièvnik. Evocirao je li~na poznanstva i spoznajuneizmerljive praznine koja ostaje za nestalim ljudima. Kaoprimer naveo je impozantnu Sinagogu koja je danas ogromanhram du{a; du{a nestalih, ubijenih uni{tenih suboti~kih Jevreja,`rtava vremena bez ljudskosti pre 66 godina.

Re~i molitve El mole rahamim izgovorio je Stevan Lanji, aKadi{ Tomislav Halbror.

VenciNa komemorativnom skupu na spomenik deporovanim sub-

oti~kim Jevrejima vence su poloìli: generalni konzulRepublike Hrvatske u Subotici Ljerka Alajbeg, konzulGeneralnog konzulata Republike Ma|arske u Subotici Na| VegMarija, na~elnica Severnoba~kog okruga Erèbet Ki{, SlavkoPara}, predsednik Skup{tine grada i âba [ep{ei, zamenik,predsednik Ma|arskog nacionalnog saveta Laslo Joà, ~lanIzvr{nog odbora Hrvatskog nacionalnog vije}a zaduèn za kul-turu @eljko Pokledinac, Gradski odbor SUBNOR-a Subotica,Komunisti Subotice i Centar „Tito“, Gradsko udruènje pen-zionera Subotica, Savez jevrejskih op{tina Srbije, Jevrejskaop{tina Kikinda, Jevrejska op{tina Pan~evo, Jevrejska optinaNovi Sad i Jevrejska op{tina Subotica, kao i mnogi pojedinci.

PsalmiMnogo me ugnjeta{e u mladosti mojoj, –

Neka re~e Izrael! –Mnogo me napado{e u mladosti mojoj,

ali me ne savlada{e!Na le|ima mojim ora{e ora~i,

duge brazde povla~ili.Ali Ve~ni, pravedni,

iskida{e uè bezbo`nika.Psalm 129:1-4.

Jame ispred mene iskopa{e oholi,oni koji ne rade po Zakonu Tvome.

Psalm 119:85.

Usta bezbo`na i lukavana mene se otvori{e.

La`ljivim mi jezikom govore,re~ima me zlobnim opkoljuju,

bezrazlo`no me napadaju,ali se ja samo molim.

Vra}aju mi zlo za dobro,i mr`nju za ljubav moju.

Psalm 109:2-5

DOGODILO SE...

Dana 24. juna. Savez su posetili direktor Klems konferensa ârls Rouz i direktoriDòinta Avi Fajfer i Robert \erasi. Tema razgovora koje su tom prilikom vodili sa predsed-nikom SJOS Aleksandrom Ne}akom i socijalnim timom Saveza bili su projekti koji se real-iziju na nivou krovne organizacije jevrejske zajednice Srbije za koje sredstva obezbe|ujeKlems. Gostima su detaljno obja{njeni metodologija i na~ini rada Komisije za zdravstvenuza{titu i ku}nu negu. Doma}ine je obradovala informacija da je odobren novi grant Nema~kevlade za program ku}ne nege za preìvele Holokausta za koji donatori imaju precizno defin-isane kriterijume i pravila kori{}enja.

Novi grantnema~ke

Vlade


O obnovi Starogsajmi{ta i njegovom

pretvaranju u muzejsko-kulturni kompleks

govori se decenijama,ali je sve ostajalo

na namerama ilepim èljama

Embrion Novog Beograda, Starosajmi{te, zaboravljen je. To je beograd-ska sramota pored koje svakog danapro|u desetine hiljada ljudi, a da nisusvesni arhitektonsko-urbanisti~kog,memorijalnog i kulturnog zna~ajakompleksa na levoj obali Save – ovimre~ima Miladin Luki}, arhitekta izRepubli~kog zavoda za za{tituspomenika kulture, opisuje vredanlokalitet na samo deset minuta odnajuèg centra prestonice.

O obnovi ovog prostora govori sedecenijama, ali se ni{ta ne preduzima dase od zuba vremena, korova i nelegalnoizgra|enih objekata spase ono {to je osta-lo od nekada{njeg simbolapreduzetni{tva, u ~ijim halama suodràvani sajmovi, a koje su po~etkomDrugog svetskog rata pretvorene u kon-centracioni logor smrti.

Poslednjim poku{ajem da se skrenepa`nja javnosti, manifestacijom „DaniStarog sajmi{ta” 2006. godine, kada suorganizovane brojne izlo`be i tribine,poslata je jasna poruka – da mu se vratiprvobitni izgled, da postane muzejska~etvrt i novi kulturni centar. Pokrenuta jeinicijativa i da se proglasi kulturnimdobrom od izuzetnog zna~aja, ali ni tonije urodilo plodom.

– Sve nadle`ne instance vlasti, kao izavodi za za{titu spomenika kulture,deklarativno podràvaju ure|ivanjeStarog sajmi{ta, ali se sve zavr{ava natap{anju po ramenu. Presudni korak biobi da projekat u|e u program finansiranjagrada i republike. Arhitekti smatraju datreba da bude kulturno dobro odizuzetnog zna~aja i da o njemu vodera~una i grad i republika – obja{njavaLuki}.

Prvi koraci ka tom cilju jesu re{avanjeimovinskih problema, raseljavanje porod-ica koje jo{ ìve u tro{nim objektimaSajmi{ta, ru{enje svih divljih gra|evina

koje su u me|uvremenu nikle kao i revi-talizacija paviljona o{te}enih usavezni~kom bombardovanju 1944.godine.

Darko Tati}, ~lan Upravnog odbora„Na{e Srbije”, udruènja za za{titu gra-diteljske i prirodne ba{tine, godinama sebori da problem Starog sajmi{ta po~ne dase re{ava, ali, kako kaè, vlasti su neme.

– Na tom prostoru nesmetano ni~uno}ni klubovi, kafane, stovari{ta, divljanaselja... uprkos ~injenici da nas to zna-menito mesto obavezuje da ga uvrstimo unajvi{i rang kulturnog nasle|a Srbije iBeograda. Staro sajmi{te je duè od {estdecenija nere{en ali ne i nere{iv urban-isti~ki problem – obja{njava Tati}.

O arhitektonsko-urbanisti~koj vred-nosti kompleksa govori podatak da je nje-govom izgradnjom 1937-1938. godinezapo~eta urbanizacija leve obale Save.Graditelji, op{tinske arhitekte MilivojeTri~kovi}, Rajko Tati} i \or|e Luki},osmislili su ga kao monumentalnu i mod-ernu celinu sa sredi{njim paviljonom-kulom kao dominantnim motivom. Doodràvanja prvog beogradskog sajma1937. izgra|eno je pet velikihjugoslovenskih paviljona, paviljonzadu`bine Nikole Spasi}a, i nacionalnipaviljoni Italije, êhoslova~ke,Rumunije, Ma|arske i holandske firme„Filips”, u kome je 1938. godine prvi putu Srbiji demonstrirano „~udo televizije”.

Osim sajmova, organizovane su iizlo`be automobila, knjiga, telekomu-nikacija, koncerti, kongresi i sportskeaktivnosti. Neposredno posle okupacije,

pretvoreno je u koncentracioni logor ukome je do 1944. godine stradalo na hil-jade Srba, Jevreja i Roma. Usavezni~kom bombardovanju 1944. sviobjekti, osim centralne kule iSpasi}evog paviljona, poru{eni su. Tekpedesetih godina pro{log veka ovajprostor ponovo oìvljava kada su ganaselili slikari, nazvav{i Staro sajmi{tesrpskim Monmartrom, poput dela Parizapoznatog po likovnim ateljeima. Za kul-turno dobro progla{eno je 1987. godine,a plan detaljne regulacije usvojen je1992. Njime je obuhva}eno 20,5 hek-tara kompleksa Sajma i 1,4 hektaravodene povr{ine uz obalu.Najmarkantniji prostor u priobalju od5,5 hektara namenjen je memorijalnomsadràju koji ~ine Savski trg, voda ispomenik `rtvama genocida nadJevrejima. Planom je predvi|enovra}anje urbanisti~ke matrice komplek-su, obnova preostalih i izgradnja novihpaviljona na mestu sru{enih. Kompleksbi trebalo da zadrì i pro{iri kulturne iumetni~ke sadràje.

– Staro sajmi{te jedan je od malobro-jnih urbanisti~kih projekata koji su reali-zovani gotovo do kraja. Imamo podatkena osnovu kojih moè da se obnovi.Paviljoni mogu da dobiju druga~ijunamenu, jer je njihova unutra{njostizuzetno pogodna za muzeje ili galerije.Trebalo bi osmisliti i deo posve}ense}anju na `rtve nacisti~kog logora. Za tobi najpogodnija bila centralna kula –poru~uje Luki}.

Daliborka Mu~ibabi}

DRUGI PI[U - „POLITIKA“

Oronuli svedokstvaranja i stradanja

Beogradska sramota– Staro sajmi{te danas


Pi{e: Irena Levi

Nedavni dolazak poznatog pisca Davida Albaharija uBeograd bio je prilika da mu postavimo nekoliko pitanjao inspiraciji za najnoviji roman i aktuelnim de{avanjimau dru{tvu i jevrejskoj zajednici. On ve} godinama ìvi uKanadi, pa je sasvim mogu}e da ga je upravo ìvot na„zapadu” nadahnuo za novi roman „]erka”, posebno zatezu o ljudskoj samoìvosti i samoljubivosti, za pri~u osavremenom ~oveku „potpuno nezainteresovanom za zbi-vanja u svetu, za bilo koga drugog, za svetlost dana ilimrak no}i, za stvarnu stvarnost”.

– U romanima i pri~ama koje pi{em prvenstveno me zani-maju postupci pojedinaca koji mogu da pripadaju bilo kommestu. U tim pri~ama oni ponekad ìve tamo gde i ja ìvim, alito je zapravo neva`no, jer njihov pravi svet je onaj koji je sazi-dan od re~i. Naravno, postoje izuzeci, poput Geca iMajera, „junaka” mog istoimenog romana koji subili stvarne li~nosti i koje sam na neki na~in moraoprvo da izbri{em i pretvorim u likove od papira dabih mogao da uobli~im pri~u koja je nestvarnija odstvarnosti. Otu|enost ljudi je svugde ista, nije va`nogde ~ovek ìvi.

Koliko su savremen na~in ìvljenja, ne takodavne nevolje na ovim prostorima, a sada,evo, i ekonomska kriza, ostavili trag naJevreje i njihove zajednice u biv{im jugoslovenskimrepublikama? Da li je sve to uticalo i na njih da seotu|e, da prevlada pesimizam, ili je, naprotiv, to izazva-lo ve}e ose}anje zajedni{tva i potrebu za druènjem? – Jevrejske zajednice, pogotovo one manje, gotovo

redovno ponavljaju obrasce po kojima se odvija stvarnost {irezajednice kojoj oni pripadaju. Ne verujem da su ~lanovi jevre-jskih zajednica bili u ve}oj meri ugroèni ekonomskimneda}ama nego ~lanovi drugih zajednica. Sve {to se doga|a u{iroj zajednici odraàva se u jevrejskoj zajednici, nekada kaoimitacija, nekada kao pristanak na sli~nost, a nekada – retkokada – kao protest protiv onoga {to se u {iroj sredini de{ava.Drugim re~ima, ako va{e pitanje pokazuje da u na{oj zajedni-ci ima pesimizma i otu|enosti, onda je sasvim sigurno da taose}anja zauzimaju glavno mesto u ìvotu svih zajednica uSrbiji.

Da li je biti Jevrejin privilegija ili optere}enje? – Taj izbor je ne{to {to svako mora da re{i za sebe, ali ni u

kom slu~aju nije ne{to {to je unapred dato. Nema privilegijame|u ljudima, jer ako prihvatimo bilo kakvu privilegiju ponacionalnoj liniji za jedan narod, onda moramo prihvatitimogu}nost postojanja drugih privilegija za druge narode (aistorija je bezbroj puta pokazala da insistiranje na privilegija-ma nije dobar izbor). Ne verujem u takve podele, ve} samsklon pomisli da se ljudi dele po dobroti. Verujem da postojedobri ljudi i oni koji nisu dobri (me|u kojima postoje raznekategorije „iskvarenosti”, od najmanje do najve}e mereop~injenosti zlom), a i jedni i drugi postoje u svim narodima.I me|u dobrima ima nekih razlika ali ne toliko kao me|uonima koji su na drugoj strani. ôvek je ili dobar ili nije, nepostoje stepeni dobrote. Naravno, postoji jedna mala elitame|u dobrima, a to su oni pravednici na kojima po~iva na{svet.

Kakva su Va{a o~ekivanja od ovogodi{njeg„Bejahada” koji se odràva u avgustu uOpatiji? Kako podsta}i interesovanje mladihda u {to ve}em broju u~estvuju na ovomskupu? – Bejahad je tokom godina stvorio svoj profil

zbivanja koji dobro funkcioni{e i uspeva dapomiri obrazovni i zabavni aspekt svog programa.Taj profil, ako ne gre{im, savr{eno odgovara star-ijim u~esnicima, dok mladi u~esnici Bejahada jo{

uvek tragaju za svojim programskim profilom. Verujem da bimla|ima bile najzanimljivije tzv. radionice, odnosno, progra-mi koji su istovremeno edukativni i pruàju im mogu}nosti dase oku{aju u odre|enim stvarala~kim ili drugim aktivnostima.Mladi bi, zapravo, trebalo sami da kaù {ta ih zanima i u komvidu, a organizatori Bejahada }e sigurno u~initi sve {to moguda takve programe realizuju.

Da li mislite da se dovoljno govori o vezama Jevreja iSrba, naro~ito o mnogim primerima tradicionalnog pri-jateljstva kao {to su, recimo, „Pravednici”?– Koliko je meni poznato, na{a zajednica se uvek trudila

da objektivno prikaè svoj odnos sa srpskom zajednicom.Istorijski gledano, taj odnos je imao svoje uspone i padove, ana{a zajednica je uvek nastojala da ih {to potpunije i pre-ciznije prikaè. Naàlost, ima onih kojima to smeta i koji birado gurnuli razno sme}e pod tepih. U krajnjem ishodu,me|utim, istina je uvek ja~a od laì tako da su te ujdurmepotpuno nepotrebne. Drugim re~ima, naravno da treba vi{egovoriti o primerima prijateljstva, s tim {to bih prednost daoaktuelnim primerima. Istorijske primere nikako ne treba zab-oraviti, ali dana{nji su va`ni kao podsticaj drugima, i to saobe strane, da nastave putem na kojem su ve} postignutidobri rezultati.

RE^ – DVE SA DAVIDOM ALBAHARIJEM

Istina je uvekja~a od laì

Istorijski gledano, odnosi Jevreja i Srbaimali su uspone i padove, a na{a zajednica

je uvek nastojala da ih {to potpunije,preciznije i objektivnije prikaè

Sa Dinom Bencion,prevodiocem njegovih

knjiga na hebrejski

Otu|enostljudi je

svugde ista,nije va`nogde ~ovek

ìvi

Ne postoje stepeni dobrote. Naravno,postoji jedna mala elita me|u

dobrima, a to su oni pravednicina kojima po~iva na{ svet


EVROPSKI DAN JEVREJSKE KULTURE

Umetnost i jevrejstvoEvropski dan jevrejske kulture odràva se svake godine u

prvoj nedelji septembra. Ove godine taj dan pada u nedelju5. septembra. Svake godine B’nei B’rit Evrope, koji je i osni-va~ ove manifestacije, objavljuje temu kojom se tog dana svejevrejske zajednice {irom Evrope predstavljaju svomokruènju i pokazuju koliko je jevrejska tradicija i kulturasveobuhvatni i sastavni deo Evropskog i svetskog kulturnognasle|a.

Tema ovogodi{njeg Evropskog dana jevrejske kulture su”Umetnost i jevrejstvo”.

Kao i do sada, tako }e i ove godine B’nei B’rit loà Srbija676 organizovati zavr{nu finalnu sve~anost za taj dan. To }e biti

koncert hora “Bra}a Baruh”, hora Jevrejske op{tine Beograd,koji }e o zadatoj temi pri~ati kroz muziku jevrejskih umetnikakoji su je u Srbiji pisali ili ih je ista pratila i oslikavala njihovodelo.

Koncert }e se odràti u velikoj sali Narodnog pozori{ta uBeogradu u 20 ~asova. Ulaznice }e biti besplatne i mo}i }e dase podignu (dve po osobi) po~ev od ponedeljka 30. avgusta2010. na blagajni Bilet servisa svakog dana, sem nedelje, od 9do 21h, na Trgu Republike prekoputa bioskopa Jadran u knjiàriBeoizloga. U slu~aju da preostane jo{ karata na dan koncertaiste }e se mo}i podi}i na blagajni Narodnog pozori{ta od 17h.

Branko [nap, predsednik B’nei B’rit loè Srbija 676

SAVEZ JEVREJSKIH OP[TINA SRBIJE

R A S P I S U J E

54. NAGRADNI KONKURS

za radove sa jevrejskom tematikom

Iz oblasti:

1) KNJI@EVNOST (roman, pripovetka, pesma, dramsko delo)2) NAU^NI RAD3) MEMOARI I HRONIKE

U svakoj kategoriji dodeljuju se prva i druga nagrada. @iri moè odlu~iti da nagrede dodeli idruga~ije.

U obzir dolaze radovi pisani na srpskom jeziku (i srodnim jezicima), kucani ma{inom ili nakompjuteru.

Obim radova nije ograni~en. Radovi se dostavljaju u dva primerka, koji se ne vra}aju.

Autori ne mogu konkurisati sa radovima koji su ve} objavljeni, u delovima ili celini ili koji suve} nagra|eni na nekom drugom konkursu.

Konkurs je anoniman. Radovi se dostavljaju potpisani {ifrom. Razre{enje {ifre se prilaèistovremeno u drugoj zatvorenoj koverti.

Krajnji rok za podno{enje radova je 1. septembar 2010. godine.

Rezultati konkursa bi}e objavljeni u listu „Politika“ krajem meseca novembra.

Radove slati na adresu: SAVEZ JEVREJSKIH OP[TINA SRBIJE/ za Nagradni konkurs / Kralja Petra 71 a/ III 11000 BEOGRAD


Branka Cveji}-Mezei, predsednica Hora:

“Kolarac”, merauspeha za sva vremena

I posle tolikih godina, jo{ se svi muzi~ki uspesi stvaraju uvelikoj dvorani Kolar~eve zadu`bine. Ona je uzbu|enje,kreativnost i cilj, svih profesionalaca i amatera. “Kolarac” jemesto novih ostvarenja gde se susre}u generacije starih i mladih,iskustvo i stvarala~ki potencijal i gde se svi podse}amo starihuspeha i radujemo novom pisanju istorije jednog muzi~kogansambla kao {to je to 7. juna bio Hor srpsko-jevrejskogpeva~kog dru{tva "Bra}a Baruh".

Ozbiljan i zahtevan celove~ernji program koji je Hor izveopotvrdio je ispravnost jedinstvene umetni~ke orjentacije. Nju sudosledno sprovodili svi rukovode}i organi ansambla, uz evident-nu podr{ku Jevrejske op{tine Beograd. Odmerenim i usagla{enimdelovanjem savladane su mnoge formalne i tehni~ke te~ko}ekako bi se omogu}ilo dirigentu Stefanu Zeki}u da sa mnogobro-jnim vokalnim i instrumentalnim solistima, vrlo uspe{no ostvarizami{ljeni program i zajedno sa gostom dirigentom GiladomKoenom odu{evi publiku prepunog "Kolarca".

Zadovoljna lica zvani~nika Zajednice, starih rukovodilaca i~lanova hora, muzi~kih stru~njaka, ostalih zvanica i mnogobrojnepublike predstavljali su najve}u satisfakciju mladim umetnicimai peva~ima koji su na visokom nivou obavili svoj umetni~kizadatak revnosno slede}i u kreaciji sigurnu ruku svog mladog,talentovanog i veoma perspektivnog dirigenta.

Svaki uspeh donosi nove obaveze ali i stvara uslove za jos

ambicioznije programe, saradnju sa drugim ansamblima i zakazi-vanje atraktivnih gostovanja.

Hor srpsko-jevrejskog peva~kog drustva "Bra}a Baruh" oprav-dao je svoje zna~ajno mesto u kulturnoj ba{tini Jevrejske zajed-nice i u~vrstio nadu da }e se entuzijazmom mladih ljudi uz pozi-tivnu energiju i dobronamerne savete i pomo} starijih muzi~ara ikulturnih radnika ova tradicija nastaviti i obnoviti u punom sjajuzlatnih vremena.

Aleksandar S. Vuji}, kompozitor,dirigent, redovni professor FMU Beograd:

Zahtevno, ozbiljno,{armantno

Najstariji jevrejski hor na svetu koji sledi tradicije srpsko-jevrejskog peva~kog dru{tva sa sada{njim imenom Hor "Bra}aBaruh" priredio je 7. juna u velikoj dvorani zadu`bine IlijeKolarca celove~ernji koncert . Kao i na prethodnim koncertima ,sala je bila puna zainteresovane publike, a dirigovali su StefanZeki} i Gilad Koen, New York, kao gost dirigent, pijanista kom-pozitor. Prvi deo, zahtevan i ozbiljan, bio je pod rukovodstvomStefana Zeki}a. Tu se Zeki} potvrdio kao ozbiljan, profesionalan, muzikalan i dobro pripremljen dirigent, koji znala~ki vodi pov-eren mu ansambl. Bilo je interesantno porediti dva dirigenta,jednog iz svetske metropole Njujorka i drugog iz Beograda. Dokje Gilad Koen, New York dirigovao svoje kompozicije razli~itihkvaliteta, opu{teno sa neobaveznim ameri~kim {armom, koji neisklju~uje sugestivno delovanje na peva~e i publiku, dotle se

KONCERT HORA “BRA]A BARUH” U “KOLARCU”

Tako se to radi

U velikoj dvorani Kolar~eve zadu`bine odr`an je, 7. juna, koncert Hora “Bra}a Baruh” “Jerusalim odzlata”. Ovaj muzi~ki doga|aj uprili~en je povodom 131 godine postojanja Srpsko-jevrejskog peva~kog

dru{tva ~iju tradiciju baruhovci ba{tine. Umesto prepri~avanja koncerta, {to je, kao i sa svim umetni~kimostvarenjima, uvek stvar li~nog do`ivljaja, li{enog objektivnosti, pa prema tome krajnje nezahvalan nov-

inarski zadatak, opredelili smo se za to da ove stupce prepustimo ljudima od muzi~ke struke.


Stefan Zeki} ovde pojavio kao ozbiljan, savesnopripremljeni dirigent, zainteresovan da dubokoprodre u su{tinu svake kompozicije.

Adrian Kranj~evi}, muzickikriti~ar ~asopisa "Nova misao":

Kompleksanprogram

U velikoj dvorani Narodnog univerziteta Ilije M.Kolarca renomirani hor „Bra}a Baruh“ odrào jepo~etkom juna sve~ani celove~ernji koncertpovodom proslave 131 godine od osnivanja. Ovajugledni ansambl ubraja se u jedne od najstarijihamaterskih peva~kih dru{tava u Srbiji.

Osnovan je davne 1879. godine kao Srpsko-jevrejsko peva~ko dru{tvo sa ciljem da neguje,izvodi i ~uva kulturno-umetni~ku ba{tinu i celokup-nu tradiciju jevrejskog naroda koji ìvi na ovimprostorima. Od godine osnivanja pa do dana{njihdana, ovaj hor je odrào brojne koncerte i u~estvo-vao na mnogim takmi~enjima i festivalima kako ubiv{oj Jugoslaviji, tako i u inostranstvu. Iz koncer-ta u koncert ansambl se postepeno usavr{avao nas-tupaju}i sa najeminentnijim dirigentima i kompoz-itorima na{e zemlje kao i gostima iz inostranstvastekav{i visok nivo umetni~ke interpretacije kao iprimerenu disciplinu u pogledu scenskog nastupa.U duhu te tradicije, na ovogodi{njem koncertu Horje, uz u~e{}e mladih solista beogradske opere,pripremio i izveo, pod upravom stalnog dirigentaStefana Zeki}a, kompleksan program koji se sasto-jao iz bloka duhovne i svetovne muzike.

U prvom delu programa Hor je izveo nekolikokompozicija duhovne muzike jevrejskih kompozi-tora Luisa Levandovskog, Rafaila Blama iSolomona [ulcera, dok je drugi deo bio posve}enizvo|enju tradicionalnih sefardskih pesama i savre-menih aran`mana popularnih jevrejskih narodnih

melodija. Naro~ito se, po svojoj kompleksnosti itehni~kim izazovima, izdvaja monumentalno delo„Chichester psalms“ Leonarda Bern{tajna,ameri~kog kompozitora jevrejskog porekla, koje jehor, u sastavu od oko osamdeset izvo|a~a, izveo sanivelisanim dinami~kim kontrastima, odli~nomdikcijom i preciznim ritmom. U nedostatkuorkestra, hor je veoma posve}eno pratila MarijaDruìjani} na orguljama uz pregnantnu podr{kuMarka Peri}a na perkusijama.

U drugom stavu ove Bern{tajnove kompozicijebeogradska publika imala je nesvakida{nju prilikuda ~uje fino intoniranu boju glasa VojislavaSpasi}a, kontra-tenora iz Kragujevca. Ovom pri-likom, u drugom delu koncerta, nastupio je i GiladKoen, izraelski kompozitor, dirigent i pijanista,koga je Hor pozvao kako bi svojim pomalo ekscen-tri~nim ali veoma dobro osmi{ljenim nastupomuveli~ao ovaj doga|aj. Zahvaljuju}i ovom gosto-vanju, sve~anost je u drugom delu, u kojem je Koendirigovao horom izvode}i popularne jevrejskemelodije u svojim veoma interesantnim aran`man-ima kao i sli~na dela kompozitora Dò{ue Dèjkob-sona i Gila Aldema, dobila svojevrsni „drive“ ipromenu raspoloènja, kako ansambla tako i pub-like. Hor je u drugom delu koncerta, premijernoizveo i dve numere iz popularnog mjuzikla „Josephand his tehnicolor dreamcoat“ za{av{i time u ne{todruk~ije intoniranu atmosferu koja se publiciveoma dopala, {to je potvr|eno gromoglasnimaplauzom.

Zadovoljno koncertom, umetni~ko rukovodstvona ~elu sa predsednicom hora Brankom Cveji}-Mezei, najavljuju niz koncerata u godini prednama, od kojih se izdvaja otvaranje Festivalahorske duhovne muzike na „Letnjoj duhovnojakademiji“ u manastiru Studenica i u~e{}e naInternacionalnom horskom festivalu u Ni{u. Dajevrejska muzi~ka tradicija i dalje ìvi, potvr|uje,izme|u ostalog, i delovanje ovog istrajnog ansam-bla koji svojim zalaganjem i trudom uspeva da, uvremenima u kojima se sve vi{e zaboravlja na tradi-ciju, sa~uva svoje korene i kulturno nasle|e.

PROGRAM:

Louis Lewandowski:“Mah Tovu” (Molitva),“Tov L’ odot” (Psalm86), “Enosh” (Psalm103), “Haleluja”(Psalm 150)Rafailo Blam: “JoshevB’seter” (Psalm 91)Solomon Sulzer: „ZumGeburtsfeste” (Psalm111)Leonard Bernstein:“Chichester psalms”Meir Finkelstein: “L’Dor Va Dor”arr. Gilad Cohen:“Avinu Malkeinu”,“Mizmor layla”arr. Gil Aldema: “Eli,Eli”, “Jerushalaim shelzahav”arr. Arie Levanon:“Ose shalom”arr. Yehezkel Braun:“Durme, Durme”,“Shibolet basade” arr. Kamenko Beri}:“Adio querida”, “En lamar” Mjuzikl “Joseph andhis technicolor dream-coat”: “Close everydoor”, “Song of theKing”arr. Joshua Jacobson:“Ocho kandelikas”,“Rad halaila”, “Zemerlach”, “Maym, Maym”

MUZIÂRI:Milica Milanovi}, harfa,Marija Druìjani},orgulje, Ana Pejovi},klavir, Tijana Jovev,flauta, Nikola \urica,klarinet, MilenkoVorkapi}, kontrabas,Marko Peri}, perkusije,Aleksa Lon~ar, asistentdirigenta

PEVAÎ:Jana Jovanovi}, sopran,Iva Profaca, mecoso-pran, Vojislav Spasi},tenor, Vanja Biser~i},tenor, Vuk Zeki}, bari-tone, Ivan Zeki},glumacStefan Zeki}, dirigent

GOSTKONCERTA:Gilad Cohen, NewYork, dirigent, pijanista,kompozitor


Post mladenacana dan ven~anja

Ven~anje predstavlja „nov po~etak“ zamladoènju i mladu, pa je u jevrejskoj je tradi-ciji da se u ovu novu ìvotnu etapu u|e sa pos-tom i molitvama za opro{taj od pro{lih greho-va, {to mnogo nalikuje pona{anju za Jomkipur. Poreklo ovog obi~aja nalazimo uJerusalimskom Talmudu u kojem je izloènomi{ljenje da gresi kralja, princa ili mladoènjebivaju opro{teni na dan kada zapo~inju svojnovi ìvot.

Dok u nekim zajednicama poste i mlada imladoènja, u drugim se od hrane i pi}auzdràva samo mladoènja. Neki Jevreji veru-ju da kada se od mladoènje ne bi zahtevalo daposti on bi mogao da se pridruì prijateljima uproslavi pre ven~anja i da se napije {to bi gaonesposobilo da obavi sve pravne formalnostikoje su uklju~ene u ceremoniju ven~anja.Po{to se smatra malo verovatnim da }e senevestine prijateljice napiti, ili da }e navestimladu da se napije, od nje se ne zahteva daposti.

Ako se ceremonija ven~anja obavlja no}u,post se prekida kada se pojavi prva zvezda. Neposti se na Ro{ hode{, Purim, Hanuku i na jo{nekoliko drugih, manjih praznika.

Za{to se prsten stavljana kaìprst mladinedesne ruke?

Kaìprst desne ruke koji se koristi zapokazivanje smatra se najva`nijim prstom.Prsten se stavlja na ovaj prst da bi svedoci naven~anju vrlo jasno mogli da vide kakomladoènja stavlja prsten na mladin prst.Nakon obreda ven~anja prsten se preme{ta nadomali prst leve ruke (jer po tradicionalnom,drevnom verovanju jedna vena ide direktno odtog prsta do srca).

Poreklo obi~aja stavljana prstena na mladinkaìprst pripisuje se rabinu Mo{eu Mincu, kojije ìveo u Nema~koj u 15. veku.

Oàlo{}eni i susediStara jevrejska tradicija nalaè da prvi

obrok nakon sprovoda oàlo{}enima spremajukom{ije. Rabini talmudskog perioda korili suneosetljive susede kad ne bi pripremili obrokza oàlo{}enog pokazuju}i time nedostatakbrige za onoga koji je obuzet dubokomàlo{}u. Va`nost ovog obroka postajeo~igledna ve} iz samog imena koje muje nadenuto: Seudat havraa, „obroksau~e{}a“, ili „obrok ozdravljen-ja“.

„Obrok ozdravljenja“sastoji se obi~no od zemi~ki,bagela i tvrdo kuvanih jaja.Pripremljena hrana trebasimboli~no da predstavive~ni ìvot. Okruglezemi~ke, okrugli bejgli i jaja

su simbol cikli~nog, ve~nog i neprekidnogìvota.

Drugo obja{njenje zbog ~ega se okruglahrana, a naro~ito jaja sluè tokom „obrokaozdravljenja“ je da ona nema „usta“, tj.nikakvih otvora. Oni predstavljajuoàlo{}enog, koji je jo{ u {oku i nema re~i kojebi uputio bilo kome.

Ro{ ha{ana– dan ili dva?

Iako Biblija (III Knjiga Mojsijeva, 23:24)govori o Ro{ ha{ana kao o prazniku koji seslavi prvi dan meseca Ti{rija, ortodoksni ikonzervativni Jevreji svuda na svetu(uklju~uju}i i Izrael), ovaj praznik slave dvadana, a mnoge reformne sinagoge samo jedandan.

Promena od jednodnevnog u dvodnevnipraznik dogodila se kada je postalo o~iglednoda se ne moè ta~no utvrditi ta~an sat kada seu mesecu Ti{ri pojavljuje mlad mesec. Ako jenebo bilo prekriveno oblacima onda nije biloonih koji su mogli posvedo~iti o pojavi mladogmeseca. Iz tog razloga, da bi bili sigurni da }eRo{ ha{ana pasti u ta~an dan, praznik je zaJevreje Palestine i sve ostale Jevreje u svetuproduèn sa jednodnevnog u dvodnevni. Timeje eliminisana mogu}nost gre{ke. (Jom Kipurse uvek obeleàvao jedan dan jer bi bilostra{no o~ekivati od ljudi da se drè tako stro-gog posta ~itava dva dana).

Reformni Jevreji smatraju da danas vi{enema sumnji u sigurnost kalendara, pa suobnovili biblijsku praksu jednodnevneproslave Ro{ ha{ana.

Za{to prvi danRo{ ha{ana nikadane pada u sredu,petak ili nedelju?

Kada je Hilel II, 359. god.n.e. izdao kalen-dar on je bio tako organizovan da praznici neremete ~uvanje [abata i da [abat ne remeti~uvanje praznika.

Ako bi Ro{ ha{ana (1. Ti{ri) padala u sredu,onda bi Jom kipur (10. Ti{ri) pao u petak. Utom slu~aju Jevreji bi bili onemogu}eni da sepripreme za [abat.

Ako bi Ro{ ha{ana pala u petak, Jom Kipurbi pao u nedelju, {to opet ne bi ostavilodovoljno vremena Jevrejima da ~uvaju [abat ipripreme se za Jom kipur koji bi po~eo odmahnakon [abata.

Ro{ ha{ana, tako|e, nikada ne moè dapadne u nedelju jer bi to zna~ilo da }e Ho{anaraba (poslednji dan Sukota koji uvek pada 21.Ti{rija), pasti u subotu {to nikako nijepoèljno.

U talmudsko vreme Ho{ana raba se sma-trala praznikom koji veoma nalikuje Jom kipu-ru. Ovim danom se zavr{avao duga~akprazni~ni period koji je po~injao sa Ro{ha{ana, pa se Ho{ana raba smatrala posled-njom prilikom za preokretanje nepovoljnenebeske odluke koja se tokom velikih praznikadonosila za svakog pojedinca. Kada bi Ho{anaraba pala na [abat ona bi remetila ceremonijuudaranja snopom ho{anot (àlosna vrba),tokom slu`be u sinagogi, {to je rad koji jezabranjen na [abat. Udaranje snopom ho{anottrebalo je da simbolizuje samobi~evanje uznak kajanja i àljenja zbog po~injenih greho-va.

BISERI TRADICIJE

Krug oko kolevke

Bdenje pored bebeu kolevci no}pred obrezivanje

U mnogim evropskim jevrejskim zajedni-cama vladao je obi~aj da se no} pred obrezi-vanje mu{kog deteta bdi pored njegovogkreveta. Bdenje se zvalo Wachnacht, {to je

nema~ka re~ koja zna~i „no} bdenja“.\aci bi bili pozvani da okruè kolevku

i recituju molitvu [ema zajedno sastarijima koji su potom provodili no}u u~enju. Formiranje za{titnog krugaoko kolevke je kabalisti~kog porekla,

i, kao {to vaì i za mnoge druge jevre-jske obi~aje, izvorna svrha ovog obi~aja

je bila da se odbiju zli duhovi.

Priredila: Danijela Danon


Na svom smrtonosnom putu ka “rasnoj~istoti” vo|a Tre}eg rajha Adolf Hitler sus-retao se sa neo~ekivanim i neobi~nim odstu-panjima od svoje “rasne politike” {to je bilanu`na posledica njegovih bezumnih gledi{tai nekonzistentne politike u vezi sa jevre-jskim identitetom. Hitler je brzo uvideo da}e, nakon vekovnog asimilovanja Jevreja unema~ko dru{tvo i sklapanja me{ovitihbrakova, njihovo odvajanje od ostalognema~kog stanovni{tva i}i mnogo teè nego{to je pretpostavljao. Gnusan proces jevre-jske eliminacije iz nema~kog dru{tva nigdenije pokazao toliko konfuzije iprotivre~nosti kao u nema~koj vojsci.

Nasuprot uvreènim shvatanjima, autorknjige otkriva da su nacisti, odmah nakonusvajanja rasnih zakona 1930. godine, klasi-fikovali iznena|uju}e veliki broj nema~kihvojnika kao Jevreje ili polujevreje (mi{linge).Stvaran broj je bio mnogo ve}i nego {to sepredpostavljalo, klasifikovano je oko 150.000ljudi, uklju~uju}i odlikovane veterane, oficirevrlo visokog ranga, ~ak i admirale i generale.

Brajan Mark Rig po prvi put u potpunostidokumentuje da veliki broj ovih ljudi nisu sebe~ak ni smatrali Jevrejima. Prigrlili su vojskukao na~in ìvota i kao odane patriote ùdeli suda sluè probu|enu nema~ku naciju. Njih jezauzvrat prigrlio Vermaht koji sve do Hitleranije poklanjao mnogo pa`nje njihovoj “rasi” iporeklu, ali je dolaskom Hitlera na vlast bio

prisiljen da se dublje pozabavi tim pitanjem.Me|utim, proces ispitivanja, klasifikovanja

i eliminacije je bio veoma oteàn nedoslednomprimenom nacisti~kog zakona. Pravljeni subrojni izuzeci da bi se, na primer, vojnikudozvolilo da zadrì ~in koji je imao, da bi se

njegovi roditelji, supruge i ro|aci sa~uvali odzatvora ili ne~eg mnogo goreg. Mnoge nalogeza “izuze}e” potpisao je li~no Hitler. Ali kakose rat otegao, nacisti~ka politika je, neuvaàvaju}i ~ak ni o~igledne, rastu}e potrebeVermahta za vojnicima, polako izbijala adutevojnoj logici, i zatvaraju}i do tada postoje}erupe u zakonu, u~inila da je ovim vojnicimapostalo prakti~no nemogu}e da izbegnu sud-binu miliona drugih `rtava Tre}eg rajha.

Zasnovana na vrlo {irokom i temeljnomistraìvanju arhivskih i sekundarnih izvora,kao i opse`nim intervjuima sa vi{e od 400mi{linga i njihovih ro|aka, Rigova studija je izjednog sasvim drugog ugla ukazala naekstremnu, pogre{nu, ne~asnu, izopa~enu itragi~nu bit Hitlerove vladavine.

KNJIGE: BRAJAN MARK RIG„HITLEROVI JEVREJSKI VOJNICI”

I toga je,naàlost,

biloNeispri~ana pri~a o nacisti~kim rasnim zakonima, “polu” i “frtalj”

Jevrejima koji su sluìli u nema~koj vojsci

Volonteru izraelskoj vojsci

Brajan Mark Rig je diplomirao1996. godine na Univerzitetu u Jelu.Magistrirao je i doktorirao naKembridù. Trenutno radi kao profesoristorije na Ameri~kom vojnom uni-verzitetu. Sluìo je kao volonter uizraelskoj vojsci i kao oficir u mornar-ici SAD. Na hiljade stranica dokume-nata i usmenih svedo~enja snimanih navideo trakama, koje je autor prikupiokupila je Nacionalna vojna arhivanema~ke. Kolekcija Brajana MarkaRiga sme{tena je u Bundesarchiv-Militärarchiv u Frajburgu, Nema~ka.Knjiga “Hitlerovi jevrejski vojnici”objavljena je 2002. godine u izdanjuModern War Studies, ima 528 strana,95 fotografija. Autor je dobitnikKolbijeve nagrade 2003. godine.

"Polujevrejin"general

JohanesCukertortodlikovan

HitlerovimDeutschblütigk

eitserklärung

Ovu fotografiju“polujevrejina”,

Vernera Goldbergakoji je bio plav i

plavook iskoristilesu nacisti~ke

propagandne novineza svoju naslovnu

stranu sanatpisom”Idealan

nema~ki vojnik”

"Polujevrejin"pukovnik Valter H.Holender, odlikovan saRitterkreuz, Nema~kimzlatnim krstom, iHitlerovimDeutschblütigkeitserklärung. (Vojna odlikovanja:Ritterkreuz, Nema~kizlatni krst, EKI, EKII,i Zna~kom za borbuprsa u prsa)


Rekli su o knjizi i autoru“Autor, podstaknut ose}anjem li~ne misije, u svojim istraìvanjima je obuhvatio

mnogo raznovrsnih izvora podataka, preko obavljenih intervjua, pomnog ispitivan-ja podataka iz li~nih dosijea, ~ak i prou~avanja banalnih dokumenata koje istori~ariu svojim istraìvanjima ne konsultuju. Time je otvorio do sada neistraèno i donek-le zbunjuju}e poglavlje istorije Holokausta. Opseg i stepen njegovih nalaza iznena-dio je i nau~nike koji se bave Holokaustom. (“Njujork tajms”)

- Otkri}e da su neki Nemci jevrejske krvi, iako upoznati sa tim kakav je bio i {taje predstavljao nacisti~ki reìm, sluìli Hitlera kao jednoobrazni deo njegove vojnesile, predstavljao je dubok {ok. Ovo otkri}e iznena|uje i profesionalne istori~arekoji prou~avaju period Nacizma

(Dòn Kegan, autor knjiga “Lice Bitke” i “Drugi svetski rat”)

- Iznena|uju}a i sasvim neo~ekivana Rigova studija ubedljivo pokazuje nivo flek-sibilnosti nema~ke politike prema mi{linzima, stepen i obim Hitlerovog uklju~ivanjau ovo pitanje, i, najva`nije, da nisu svi koji su sluìli u nema~koj vojsci bili antisemit-ski orijentisani, premda je njihovo sluènje potpomagalo proces ubijanja(Majkl Berenbaum, autor knjiga “Svet mora da zna” i “Istorija Holokausta”)

- Duboko me je dojmilo Rigovo sveobuhvatno poznavanje ove teme i zaklju~cikoje je izveo iz svog istraìvanja. ^vrsto verujem da }e njegovo temeljnoprou~avanje na temu kako su tretirani nema~ki vojnici jevrejskog porekla uVermahtu dovesti do novih uvida u nema~ku vojnu istoriju od 30-ih godina 20. vekapa nadalje." (Helmut [mit, biv{i kancelar Nema~ke)

- Zna~ajno nau~no delo koje otkriva ~udne obrte i preokrete nacisti~ke rasne poli-tike prema ljudima u Vermahtu koji su imali delom jevrejsko poreklo i naj~e{}enosili najvi{e ~inove u vojsci. Rig je obelodanio li~ne pri~e i privatne arhive za kojedoslovce niko nije znao da postoje. Njegova knjiga predstavlja}e vaàn doprinosistoriji Nema~ke”

(Dònatan Stajnberg sa Univerziteta u Pensilvaniji, autor knjiga Sve ilini{ta, i Sile osovine i Holokaust 1941-1943)

VESTI IZ SVETA

Iranci ignorisaliBuhenvald

NEMA^KA - Iranska delegacija iz[iraza, grada pobratima sa Vajmarom,uznemirila je svoje doma}ine uNema~koj kada je odbila da posetiBuhenvald. Ovaj koncentracioni logor ukojem su nacisti ubili na desetine hilja-da politi~kih zatvorenika i pripadnikanacionalnih manjina nalazi se blizugrada Vajmara. Gradona~elnik Vajmara,Stefan Volf osudio je odluku gostiju izIrana rekav{i kako mu je neshvatljivo daprijatelji grada Vajmara svesno ignori{upatnju koju su prouzrokovali nacisti~kilogori smrti. Lokalne novine su izvestileda je gradsko ve}e odbilo da se sastanesa delegacijom iz Irana zbog otkazaneposete Buhenvaldu.

Berlin je regularno protestovao pro-tiv iranskog predsednika MahmudaAhmadinedàda zbog njegovog negi-ranja Holokausta i pozivanja da sedràva Izrael izbri{e sa karte sveta.

Negiranje nacisti~kog genocida pred-stavlja krivi~ni prekr{aj u Nema~koj.

DemonstracijaPalestinaca u Bejrutu

LIBAN - Nekoliko hiljada palestin-skih i libanskih civilnih aktivista okupi-lo se nedavno u centru Bejruta, zahteva-ju}i vi{e prava za Palestince. U Libanuìvi oko 425.000 hiljada Palestinaca ubednim, prljavim i prenaseljenimizbegli~kim kampovima.Na desetineautobusa prevozilo je demonstrante kojisu dolazili iz izbegli~kih kampova {iromzemlje, od Tira, grada na jugu Libana,pa sve do Tripolija na severu.

- Kao Palestinci u Libanu, minemamo nikakva prava. Samo èlimo daìvimo dostojanstveno”, rekla je ImtitalAbu Samra, dvadesetdevetogodi{njaPalestinka koja ìvi u izbegli~komkampu Bedavi u severnom Libanu.

Agencija UN, koja brine o palestin-skim izbeglicama u Libanu, ima reg-istrovanih oko 425.000 Palestinaca.Ve}ina ìvi u 12 izbegli~kih kampova{irom zemlje u uslovima koje su UNopisale kao uàsne.

Zahtev da Palestinci dobiju ve}a pravaizazvao je zabrinutost i strah libanskihpoliti~ara koji se pla{e da bi ve}a pravaubrzala njihovu “naturalizaciju”, {to bimoglo poremetiti ionako vrlo delikatnudemografsku ravnoteù u Libanu, jer suve}ina Palestinaca sunitski muslimani.

- Liban je isuvi{e dugo marginalizo-vao palestinske izbeglice. Libanski par-lament treba da iskoristi ovu priliku iokrene novu stranicu kojom }e okon~atinjihovu diskriminaciju - rekao je NadimHuri, direktor Hjuman Rajts Vo~a uBejrutu.

"Polujevrejin" ifeldmar{al ErhardMilh (levo) sageneralomVolframom vonRihthofenom.Hitler je Milhaproglasioarijevcem.Odlikovan jeVite{kim krstomza izvr{avanjedu`nosti tokomkampanjeu Norve{koj,1940. godine

Susret sa Hitlerom,1937 godine:

General GothardHajnrici, oènjen“polujevrejkom”

"êtvrt-Jevrejin"admiralBernhardRog nosiRitterkreuz;odlikovan jeHitelrovimDeutschblütigkeitserklärung.(Vojnaodlikovanja:Hrastov list zaVite{ki krst,samurajskima~ odjapanskogcara, EKI,and EKII.)

"Polujevrejin"komandant

Pol A{er, prvioficir admiral

Lutjena nabojnom broduBizmark. A{er

je odlikovanHitlerovim

Deutschblütigkeitserklärung.

(Vojnaodlikovanja:

EKI, EKII,i Krst drugogreda za ratnu

slu`bu)


U broju ~etiri „Jevrejskog pregle-da“ (april 2010.) ~itamo na str. 2/3uredni~ki sjajno kontrapostirane tek-stove dr Teodora Kova~a i StefanaBarta, inènjera iz Erlangena, porek-lom podunavskog [vabe. Obe straneiznose svoje argumente, {to je danasvrlo moderno, jer u 21. veku izgledakao da niko nije potpuno u pravu, ilisu svi pomalo u pravu, gotovo da se nezna ko je po~inio zlo~in, a `rtve subile: pomalo svi…

Ali u masovnom klanju toga nemaniti je bilo, jer jedna strana kolje, adrugu kolju, tre}i – uglavnom malobro-jni – stoje po strani i gledaju, alisvakako navijaju za jednu od strana.Zato, da bi se stvari ipak razjasnile,prilaèm ovoj polemici jo{ dva primera,koji }e pomo}i u zaklju~ivanju. I ne otome ko je bio manje, a ko vi{e prav ilikriv pre 70 godina, nije ovo o pro{losti(pa ona je, ipak, svima odve} poznata,zar ne?!), nego o sada{njosti. Asada{njost je most za budu}nost – kakavbude most, takva }e nam biti ibudu}nost, zajedni~ka. Ali prije svega,da budem jasna: niko nije odgovoran za~ine svojih predaka, svojih o~eva. Nepostoji kolektivna krivnja, ali stvarnopostoji kolektivna sramota, a mnogi biimali ~ega da se srame. Stid je neugodanose}aj, poku{avamo ga izbe}i, iako jeon put u katarzu, a tek nakon njemoèmo dalje bez mr`nje. Umesto togastalno i sve ~e{}e se suo~avamo sasituacijama „stvaranja iluzije“ - kako jesjajno napisao Dr Kova~ - o druk~ijojistorijskoj stvarnosti od one koja sestvarno desila. êsto se ta iluzija gradina delimi~noj istini, a upori{te je unekim doga|ajima koji nisu odrediliistorijske tokove – tako sve to izgledauverljivije.

Rade}i ve} dve decenije moj svakod-nevni posao u knji`nici @idovske op}ineZagreb, sre}em mnoge i razneslu~ajeve, pa sam do sada mogla stvoritii neku omanju ali vrlo karakteristi~nubazu podataka o {irokoj pojavi

„izmotancije“ kada je u pitanju se}anjena `rtve i ~uvanje uspomena. âk meri-torno tvrdim da se u mnogim sredinama,prije svega tranzicijske Evrope, uposlednje vreme sti~e politi~ki i drugiprofit od deportacija i istrebljenjaJevreja u Holokaustu. Istorija se na timmestima ne samo doteruje, ona se mes-timice bri{e i preska~e, a mestimice senagla{avaju ~injenice koje su ili istorijs-ki manje va`ne ili su ~ak bile posledicazlo~ina~kog delovanja upravo predakaonih koji danas, kao kolektiv i kaopojedinci, profitiraju od toga. Neki odtih pojedinaca koji to ~ine su svojevrsnisramotni „dvorski“ Jevreji (u na{im kra-jevima i „dvorski Srbi“), jer topokreta~ima projekata daje duboku, pre-mda la`nu, legalnost.

Dakle, evo samo dva novija primera,jedan iz Litve i jedan iz Hrvatske.Koliko mi je poznato upravo traje u

TV SERIJA RTS OANTISEMITIZMU

Za{tosinagoge

~uvapolicija?Redakcija za nauku i obrazovanje

Kulturno obrazovnog programaTelevizije Beograd priprema serijuemisija o antisemitizmu u Srbiji i naprostorima biv{e Jugoslavije. Do sadasu za potrebe serije snimljeni intervjuisa brojnim ~lanovima jevrejske zajed-nice Srbije i okruènja.

- Na{, da tako kaèm, op{ti cilj je dagledaocima pruìmo {to vi{e saznanja ofenomenu antisemitizma u svetu, njegov-oj istoriji, sada{njem trenutku i perspekti-vama – kaè urednik serija NenadMilo{evi}. – Antisemitizam je u porastu uSrbiji, ali pouzdanog odgovora zbog ~egaje tako – nema. Da li su ga izazvali ratoviu okruènju? Uticaji koji dolazi izvangranica, svetske promene, zao{travanjeizraelsko-arapskog sukoba? Pauperi-zacija masa u tranzicionim zemljama?Zaista je te{ko odgovoriti na to pitanje,ali jedno je sigurno: nisu uvek policajci uSrbiji stajali na kapijama sinagoga ilijevrejskih centara ili op{tina.

Kao poseban cilj TV serije o antisemi-tizmu Milo{evi} pominje {irenjedemokratske kulture i duha tolerancije umultikulturnom dru{tvu i me|ugra|anima Srbije i razgradnja predrasudai stereotipa: „teorija zavere“, „mi iEvropa“, „na{a posebnost“ itd.

- Li~no me je oduvek fascinirao tajmonstruozni zlo~in koji se dogodiotokom Drugog svetskog rata i uprkosmnogim obja{njenjima koje sam sarazli~itih strana ~uo ostao mi je nejasan.

Kako su autori serije ulazili u prob-lematiku antisemitizma tako je i sniml-jeni materijal po~eo da se gomila.Primera radi, samo intervjua snimljeno jepreko 50 sati. To sada stvara problemkako seriju prirediti. Prvobitno je bilozami{ljeno da serija bude emitovana udevet nastavaka od po 45 minuta koji bibili prikazivani jednom mese~no, jer semogu uraditi tako da svaki od njih budepri~a za sebe.

- Trebalo je da serija ide u okviruObrazovnog programa, ali traì}u da mi,zbog va`nosti teme, daju ve~ernji terminzbog ve}e gledanosti... vide}emo {ta }ebiti – kaè Milo{evi} dodaju}i da bi voleoda seriju vidi {to vi{e ljudi u nadi da }emu po}i za rukom da ih pokrene narazmi{ljanje, ne samo o Jevrejima nego io sebi.

REAGOVANJA

Spoticanja, ali tranzicijske E

Za po~injeni zlo~in ne postoji kolektivnakrivica, ali postoji kolektivna sramota

[ta su mladi nau~ili o Jasenovcu


Be~u putuju}a izlo`ba kojom RepublikaLitva {irom Evrope predstavlja sinagogeu Holokaustu uni{tene litvanske jevre-jske zajednice (koja je bila tako brojna itoliko zna~ajna da je u jevrejskom svetubila poznata kao „severni Jerusalim“).Sjajno, re}i }ete. I bilo bi, kada se u tek-stu izlo`be - koji nagla{ava „dobra staravremena“ u kojima je uop{te bilomogu}e da jedna jevrejska zajednicatoliko poraste - ne bi izri~ito prikrivao(kao da nije ni postojalo) zlo~inuni{tenja te zajednice, koji su u takovelikom postotku po~inili samidoma}ini da Nemci nisu ni{ta drugomorali nego samo da nadziru. U tekstuse kaè samo da je zajednica u Drugomsvetskom ratu „zbrisana“ (ne kaè se koju je „zbrisao„ - ne spominju seLitvanci, pa ~ak ni Nemci, zbrisani susamo „onako“…). I zatim, novi patrioti-zam jo{ i profitira na zlo~inu nad jevre-jskom zajednicom: izlo`ba isti~e da su„Sovjeti“ bili tako zli da nisu dopu{taliobnovu tih sinagoga, pa dobri doma}ini„o svom tro{ku“ - kako bi rekao na{inènjer iz Erlangena - sada Evropom{ire reklamu o svojoj dobroti i plemeni-tosti i o tome kako ~uvaju sinagoge (bezJevreja – odli~na kombinacija). Drugiprimer je iz Hrvatske i nije nepoznat~itateljima „Jevrejskog pregleda“ i srp-skim Jevrejima, kao ni Jevrejima biv{eJugoslavije (a potrudila sam se da se tosazna u jevrejskim i nejevrejskim kru-govima i mnogo {ire). U Jasenovcu suzlo~in po~inile usta{e, rasni zakoniprema kojima su u Jasenovac i u drugelogore usta{e deportirali Jevreje, da bi ihzatim ubijali na mnogo na~ina, donesenisu u hrvatskom parlamentu. Odve} poz-nato. Ali ne}e biti poznato mladima,koji u jasenova~kom muzeju, dràvnojinstituciji otvorenoj 2006. godine u~e opro{losti svoje zemlje. Jer uloga usta{ase prikriva do granice da im se iskazujepo{tovanje, a zlo~in etni~kog ~i{}enja sepotpuno utapa u nekom mra~nomoblaku koji se, eto, u lo{im vremenimabio nadvio nad sve podjednako i bezreda. Nikakvi apeli da se stanje izmenine pomaù. Bilo bi tu jo{, koga interesu-je vi{e, molim da mi pi{e.

Ne, ne mislim da se narodi na ~ijem

podru~ju i ~esto uz ~iju suradnju jepo~injen Holokaust moraju doveka posi-pati pepelom izvinjavaju}i se. Ali mora-ju upoznati iskren ose}aj àljenja, prijenego krenemo dalje. A to uklju~uje i da –kada se pi{e o tim danima – neizbe`noprimeti{ da je uz porodi~nu „idilu“ trajaoi Holokaust, pred samim tvojim vratima.Toga ~esto jo{ nema, pa ni – protivnoop{tem mi{ljenju – ni kod Nemaca, anekmoli kod malih evropskih tranzici-jskih naroda. Prema dva simptomamoète odmah dijagnosticirati da neko„stvara iluziju“, la`nu istorijsku sliku: iz„polure~enica“ odnosno pre{u}ivanjakrupnih ~injenica, i iz izostanka empati-je za „zbrisane“ Jevreje. Onaj koji gradiiluziju, uvek }e vam ne{to objasniti o(~esto stvarno) nevinim `rtvama o koji-ma govori, ali ne}e pokazati àljenje za`rtve Holokausta, koji se – me|utim -naj~e{}e doga|ao pred samim vratimanjegovog idili~nog detinjskogporodi~nog doma. Ukaza}e vam na zleSovjete (litvanska dràvna izlo`ba),zatim - neistinito - na Vermaht kaojedinog po~initelja i na zle Ruse (obojeg. Bart), koji su ~esto stvarno bili takvi,ali bez njih bi verovatno Nemci(Vermaht i ostali) zajedno sa svojimsuradnicima iz mnogih danas tranzici-jskih zemalja, Jevreje u Holokaustuuspeli „zbrisati“ do kraja. I ovako smoostatak ostatka.

Autor: Julija Ko{,bibliotekarka iz Zagreba,

poreklom bosanska Jevrejka,koja je mogla biti ro|ena jer

su joj u Holokaustu ubilisve osim majke i oca

{iromvrope

Rame uz rame sa Hitlerom - uloga usta{a seprikriva do granice da im se iskazuje po{tovanje

VESTI IZ SVETA

U Krakovupriznanja nejevrejima

POLJSKA – Tokom godi{njeg festi-vala jevrejske kulture u Krakovu, odatoje priznanje Poljacima - nejevrejimazbog za{tite i o~uvanja jevrejske kul-turne ba{tine u Poljskoj.

Od kada je pre 13 godina ustanovl-jeno, ovo priznanje je dobilo vi{e od160 Poljaka.

Festival jevrejske kulture koji seodràva u julu svake druge godine obuh-vata koncerte, izlo`be, predavanja,radionice i grupna putovanja. Osnovalasu ga 1988. godine dva Poljaka - nejevre-jina s ciljem da o~uvaju se}anje na jevre-jsku kulturu koja je uni{tena u Poljskojtokom Holokausta, ali i da pokaù daJevreji i jevrejska kultura i dalje ìve ucelom svetu. Zahvaljuju}i ovom festivalujevrejski kvart u Krakovu postao je poz-nata turisti~ka destinacija.

Baljezganjepijanog komi~ara

AUSTRALIJA - Dejvid Fejn,novozelandski komi~ar, izvinio se zbogtoga {to je prilikom nastupa u Oklendu,juna ove godine, pravio antisemitske{ale. Dejvid je upitao publiku:

“Da li biste ispekli osobu bolesnu odside? Bi, zato {to su oni potro{ni, ba{kao i Jevreji. Znate, Hitler je bio upravu.”

- Zaista mi je veoma ào zbog uvredakoje sam izgovorio. To su bile glupe re~iglupog ~oveka rekao je izvinjavaju}i seFejn australijskim “Vestima 3” dodaju}ida je bio pijan. - Nisam imao kontrolunad sobom u trenutku kada sam torekao. Kad razmislim za{to sam torekao pretpostavljam da sam mislio naono {to mi u krugovima komi~ara zove-mo “neprijatnim (uvredljivim) humor-om” kao ne~emu {to se suprotstavljasvemu {to je ozbiljno.

Stefan Gudman predsednikJevrejskog saveta Novog Zelanda osu-dio je ovu izjavu kao “vrlo antisemit-sku” ali je dodao kako ne veruje da jeFejn antisemita.


VESTI IZ SVETA

PreminulaDaniele di Kastro

ITALIJA - Ugledna istori~arkaDaniele di Kastro, direktorka jevrejskogmuzeja u Rimu, nedavno je preminula.Ro|ena u ve~nom gradu 1958. godine,Dikastro je sredinom 2000. godine,obnovila muzej Jevrejske zajedniceRima i pretvorila ga u vode}u kulturnuinstituciju grada.

Sau~e{}e povodom njene smrtiuputili su politi~ki ~elnici i ugledni kul-turni radnici grada Rima.

- Bila je osoba velike duhovnedobrote, duboko ukorenjena u jevrejskukulturu i sposobna da vodi autenti~an iotvoren dijalog sa celim gradom - rekaoje gradona~elnik Rima, \ani Alemano.

Glavni rabin Holandijepozvao na edukacijuo Holokaustu

HOLANDIJA - Glavni rabinHolandije, Benjamin Jakobs, proko-mentarisao je nameru holandske polici-je da se bori protiv antisemitizma tako{to }e u jevrejsku sredinu ubacitipreru{ene agente rekav{i da }e to bitijalov posao ukoliko ne bude propra}enboljim obrazovanjem holandske javnos-ti o Holokaustu.

- Glavni problem sa antisemitiz-mom je nedostatak obrazovanja.Danas ima mnogo {kola koje jednos-tavno preska~u lekcije o Drugom svet-skom ratu i Holokaustu zato {to mnogiprofesori i direktori strahuju od nega-tivnih reakcija u~enika koji su porek-lom muslimani - rekao je BenjaminJakobs. - Me|utim, najlak{e je okrivitimuslimansku zajednicu, ali ja samli~no doìveo da mladi Holan|ani kojinisu muslimani vi~u na mene dok pro-lazim ulicom – dodao je on.

ME\UKLUPSKI SUSRET OMLADINACA U NOVOM SADU

Recept zanajbolja se}anja

Omladinska sekcija novosadskeJevrejske op{tine organizovala je uprostorijama JONS-a u subotu 19.juna, uz svesrdnu pomo} predsednikaOmladine JOB-a Danijela Bogunovi}ai ostalih omladinaca iz Beograda, minime|uklupski susret koji }e svi u~esnicipamtiti po odli~nom muzi~kom nas-tupu i zanimljivom predavanju, ali i poraznovrsnim i prijatnim koktelima idruènju koje je usledilo posle for-malnog dela okupljanja.

Iako je samo sat pre po~etka programapravi jesenji pljusak prekrio grad, omlad-inci nisu zakazali, nego su uprkos ru`nomvremenu sjajno raspoloèni stigli nadruènje. Kao i uvek, pohvale se morajuposlati na ra~un Beogra|ana koji broj~anouvek predstavljaju sjajnu bazu za ovakveskupove. Ukupno je bilo oko 50 ljudi.

Pre predavanja prvog sekretaraAmbasade Izraela u Beogradu JairaFromera, uìvalo se u najpoznatijimizraelskim pesmama muzi~ke grupedarovitih omladinaca iz glavnog grada -\ur|e Makrevski, Pauline Man~i}, Ma{eBabi} i Slobodana Kona.

Potom se moglo ~uti vi|enje JairaFromera o odnosima Izraela sa susedimai svetom, s posebnim osvrtom na incidentna turskim brodovima koji su poku{ali daprobiju pomorsku blokadu. Dragog gostanisu pokolebala ni pitanja koja su bilanaizgled jednostavna po svom karakteru,jer su, ipak, zahtevala odgovore koji

predstavljaju sr` savremenih relacijaIzraela sa ostatkom sveta.

Iz ugla aktuelnog Svetskog prvenstvau fudbalu, sigurno bi se moglo re}i dasvaki doga|aj ima dva poluvremena. Ali,druènje ne bi bilo pravo da mladi nisubili spremni i za tre}e poluvreme obojenoraznobojnim i egzoti~nim, ali pre svegaukusnim koktelima za koje zasluge nosiDejan \eri}. Kako je vreme odmicalo uklubu se broj omladinaca uve}avao, ame|u prisutnima se moglo se ~uti da jeve}ina prijavljenja za letnje seminare.Dok jedni ve} pakuju kofere, izgleda da,ipak, ima i onih koji su neodlu~ni.Vremena je sve manje, ali mesta jo{ imapa nije kasno da se zainteresovanipriklju~e!

Sitni, mladala~ki sati, do~ekani su naiznena|uju}e dobroj svirci u popularnojnovosadskoj Ulici Laze Tele~kog u klubu«2 an|ela» i nema sumnje da su oni kojinisu do{li, pokolebani bilo kojim razlo-gom, propustili ve~e za pam}enje .

Pozitivni utisci o ovom susretu rezultatsu odli~ne saradnje beogradske inovosadske omladine u organizaciji ikoordinaciji sa jedne i podr{ke svihu~esnika sa druge strane. Nema razlogada dobri odnosi stagniraju, tako da }eomladinci Srbije u budu}nosti osmislitijo{ ovakvih i sli~nih okupljanja.

Do slede}eg susreta pozdravlja vasgrupa autora ovog izve{taja: SimonidaVu~enov, Boris Ta{evski i Igor Ujhazi.

Fe{ta zanezaborav –

omladinci


Pi{e: Mina Pa{ajli}

Pre pet godina omladina Jevrejske op{tine Beograd do{laje na ideju da obeleì Me|unarodni dan deteta. Timpovodom organizovana je manifestacija „Deca Deci“, kojase tradicionalno, ve} pet godina, odràva prvog dana juna.Cilj manifestacije je promovisanje multietni~kog dru{tva,pomaganje deci sa posebnim potrebama, otvaranjeJevrejske zajednice ka spoljnom svetu i stvaranje dobrihodnosa, kao i borba protiv anitsemitizma. @elja je, tako|e,da se razvije tolerancija me|u nacionalnim manjinama uSrbiji, da se one upoznaju i sara|uju kroz kulturne sadràjesa posebnim akcentom na decu.

De{avanje po tradiciji po~inje u prepodnevnim~asovima u dvori{tu sinagoge, odakle deca kre}uu razgledanje grada, a zatim se nastavlja naTrgu Republike. Naàlost, ove godinevreme nije posluìlo. Ki{a je padala ceodan, tako da je centar zbivanja bilazgrada sinagoge.

Svi u~esnici prvo su obi{li sina-gogu uz kratko obja{njenje i pri~u onjoj. Nakon obilaska deca podeljena u

grupe prikazala su u sali ko{er restorana {ta su pripremila zamanifestaciju. Sve prisutne pozdravio je predsednik Jevrejskeop{tine Beograd Jovan Elazar, a zatim i predsednica op{tineStari Grad Mirjana Boìdarevi}.

U~esnici su do{li iz raznih krajeva Srbije. Iz Subotice gost jebio Ma|arski kulturni centar „Nepkor“, iz [ida KUD „Jednota“i KUD „\ura Ki{“, iz Obrenovca Udruènje roma rumunskogporekla „14. oktobar“, iz Novog Pazara O.[. „Stefan Nemanja“i Folklorni ansambl „Sandàk“, iz Zrenjanina De~iji hor vrti}a„Vila“ i „Crvenkapa“, kao i ~lan Jevrejske op{tine ZrenjaninDavid Prugini}, iz Beograda omladinci Jevrejske op{tineBeograd Iva Rajevi} i Nikola Veli~kovi}.

U popodnevnom programu deca su mogla da se druèsa maskotama iz „Kra{a“ ili da se oprobaju u

pravljenju raznih oblika od papira naorigami radionici. A onda je usledilo

iznena|enje – ma|ioni~ari. Njihovitrikovi izazvali su odu{evljenje.

Na kraju, kao i svake godine,svako dete dobilo je poklon, kaozahvalnicu {to je bilo deo proslaveMe|unarodnog dana deteta.

ME\UNARODNI DAN DETETA

Ko se bojiki{e jo{!


Priredila: Jelena Kalderon

Uobi~ajenu predstavu o Jevrejima~ini slika porodice za stolom kako jedesupu sa maca knedlama za Pesah,mu{karci sa crnim {e{irima, bubes izejdis (bake i deke) koji govore jidi{. Ustvarnosti, me|utim, ovaj opis odgo-vara samo preovla|uju}oj jevrejskojetni~koj grupi u Evropi i Americi,A{kenazima.

înjenica je da zajedni~ka istorija,obredi, zakoni i moralne vrednosti ujed-injuju me|unarodnu jevrejsku zajednicu.Istovremeno, raznorodni kulturni uticaji urasejanju ostavili su osobene pe~atelokalnim jevrejskim zajednicama, ~ine}iih me|usobno razli~itim. Danas se jevre-jske etni~ke grupe mogu podeliti naA{kenaze, Sefarde i Mizrahi ili orijen-talne Jevreje.

Striktno govore}i, A{kenazi su Jevrejiiz Nema~ke, me|utim pojam se {ireodnosi na Jevreje srednje i isto~neEvrope. Re~ je o onim na{im sunarod-nicima koji su do{li u Evropu prate}itrgova~ke puteve du` re~nih tokova uosmom i devetom veku.

Najve}i deo A{kenaza preselio se uPoljski komonvelt (dana{nja Poljska ipribalti~ke zemlje), jer su njihovi vlasto-dr{ci rado do~ekivali Jevreje gledaju}i nanjih kao na ve{tu i obrazovanu radnusnagu. Jevrejski ìvot se razvijao i naseveroistoku Evrope. Osnivanje je{iva uPoljskoj, Rusiji i Litvaniji dovelo je douspona prou~avanja Talmuda i narastanjahasidskog pokreta. U 18. veku, ra|anjehaskale (prosvetiteljskog pokreta me|uJevrejima) dovelo je do sekularizacijejevrejskog ìvota, modernizacije institu-cija i stvaranja savremenih denominacija.

Iako su prvi Jevreji u Americi biliSefardi, danas su tamo najbrojnijiA{kenazi. S obzirom na to da su modernedenominacije nastale u a{kenaskimzajednicama Amerike, danas je ve}inaobreda u tamo{njim sinagogama a{kenas-ka.

Istorijski dokumenti svedo~e o pris-ustvu brojne jevrejske populacije u[paniji tokom prvih vekova nove ere.Bez obzira na probleme sa kojima su

ìveli, jevrejski ìvot u [paniji je cvetaodo sedmog veka, ~ine}i, u istoriji pozna-to, ''Zlatno doba [panije''.

Tokom ovog perioda {panski Jevreji suzauzeli visoke poloàje u dràvnom ivojnom establi{mentu. Brojni Jevreji supostali poznati pesnici, lekari, generali isl. Istovremeno, prou~avanje Talmuda iHalahe dostiglo je najvi{i nivo.

Ladino je ujedinio Jevreje {iromIberijskog polostrva u svakodnevnomìvotu, obredima, i pesmama. Ovaj jezik,koji je u osnovi imao hebrejski i sred-njevekovni {panski, sa mnogo arapskih iportugalskih re~i, imao je svoj knièvni,ali i kolokvijalni izraz koji je evoluiraotokom nasaljavanja Sefarda u novimzemljama.

Zlatno doba Sefarda zavr{ilo se kon-solidacijom i ponovnim uspostavljanjemhri{}anskog kraljevstva u [paniji iPortugaliji. Godine 1492. kralj Ferdinandi kraljica Izabela prognali su Jevreje iz[panije, a ubrzo i iz Portugalije. Sefardisu naselili Amsterdam, Severnu Afriku iBliski istok.

Neki su osnovali zajednice u Americiili su pre{li na hri{}anstvo, dok su utajnosti i dalje ispovedali svoju veru ivodili jevrejski ìvot. Ovi Jevreji, na{panskom su poznati kao “converses”, ana hebrejskom “anusim”. U XXI veku,jo{ ima ljudi u Evropi i Americi, kojiotkrivaju svoje jevrejske pretke. Sefardi su svuda donosili svoje jedin-stvene obi~aje, “minhagim”, jezik, umet-nost i arhitekturu. Na sefardskim sina-gogama uvek je bio primetan uticaj isla-ma. On se ogledao u arhitekturi koja jefavorizovala geometriju, kaligrafiju i

VESTI IZ SVETA

Protest zbog odlaganjasmrtne kazne

JEMEN – Jevreji Jemena zahtevajuprestanak odlaganja pogubljenjaJemenca koji je optuèn na smrt zato {toje ubio Jevrejina.

Oko 20 Jemenaca je nedavnoprotestovalo ispred ministarstva pravdeu glavnom gradu Sani.

Apelacioni sud je juna 2009. godineosudio tridesetdevetogodi{njeg AbdelaAziza Jahia al Abdija na smrt streljan-jem, zbog ubistva Ma{e Jai{a Naharija udecembru 2008. godine, kada je `rtvirekao da jemenski Jevreji treba da buduubijeni ili da konvertiraju. Presudu jo{mora da potvrdi Vrhovni sud Jemena.

U Jemenu je ostalo jo{ oko 400Jevreja. Naharijeva deca su se nakono~evog ubistva preselila u Izrael.Njegovi roditelji, èna, bra}a i sestre idalje ìve u Jemenu.

Negiranja globalnogzagrevanje je kaonegiranje Holokausta

VELIKA BRITANIJA - Izraàvanjeneverice u vezi globalnog zagrevanjanalikuje negiranju Holokausta, izjavioje peva~ Pol Makartni britanskim nov-inama “San”.

- Naàlost, potrebne su katastrofekao {to je ova da bi se ljudima ne{topokazalo…neki ljudi naprosto ne verujuu klimatsko zagrevanje, isto kao {to imaonih koji ne veruju da se Holokaustdogodio. înjenice, me|utim pokazujuda se ne{to de{ava i mi moramo bitisvesni toga ako èlimo da na{a decanaslede pristojan svet, a ne no}nu moruod planete Zemlje – rekao je, osvr}u}ise na prolivanje nafte u Meksi~komzalivu biv{i ~lan “Bitlsa”.

JEVREJI DANAS

Knedle iste -supe razli~iteAntisemitima smo svi isti, ali svetsko jevrejstvo je

riznica etni~kih posebnosti

Sefardskasinagogau Pragu


cvetne dekorativne motive. Do drugog svetskog rata, danas veoma

retko, pesme na ladinu predstavljale suporodi~nu tradiciju za subotnjom trpe-zom. Ladino, naàlost, nestaje iz svakod-nevne upotrebe.

Iako ih me{aju sa Sefardima, Mizrahiimaju razli~ito nasle|e. Mizrahi Jevreji,na hebrejskom orijentalni ili isto~ni,imaju bliskoisto~no proeklo. Njihovenajstarije zajednice poti~u iz kasnoganti~kog perioda. Najstarije i najve}eMizrahi zajednice poti~u iz Vavilona,Persije i Jemena.

Danas, najev}i broj Mizrahi Jevrejaìvi u Izraelu i SAD. Odràvaju tesneveze sa Jevrejima istog porekla, iako nisuujedinjeni istim jezikom. Nije ~ak neuo-bi~ajeno videti specifi~no persijske ilibuharske sinagoge u njihovim zajednica-ma.

Jedinstvena Mizrahi kultura postala jedeo izraelskog meinstrima poslednjihdecenija. Jemenska muzika osvojila jepop scenu sa Ofrom Hazom, koja je kom-binovala tradicionalne instrumente, ritami liriku, s modernim muzi~kim tendenci-jama. Jemenski majstori kova~i, praveobredne predmete koje koriste svi Jevreji,ali i ~aroban srebrni nakit, popularan iizvan granica Izraela. Mizrahi restoranisu postali omiljena mesta susreta idruènja u Izraelu.

Bez obzira na ova kretanja, jevrejskeetni~ke barijere su i dalje jake. U Izraelu,A{kenazi i dalje dominiraju na vode}impoloàjima u javnim institucijama.Sefardi i Mizrahi su neproporcionalnomalo zastupljeni u vladi, iako danas ~inepolovinu populacije.

Jevreji razli~itog porekla ~esto delesvoje tradicije, tako da etiopski Jevrejipoha|aju hasidske je{ive, a Sefardi sluèmaca knedle za Pesah. Brojne jevrejskezajednice, kao i jevrejske porodice danassu izme{ane i upra`njavaju obi~ajerazli~itog porekla. Ovo je karakteristi~noza Jevreje u rasejanju, dok je u Izraelupodela na etni~ke grupe i dalje zna~ajna,pa danas postoje ogromne ekonomskerazlike me|u njima. Da bi se borile protivtoga, izraelske politi~ke partije se ~estoformiraju po etni~koj pripadnosti, [as(sefardska), Agudat Izrael (a{kenaska) iAtid ehad (etiopski Jevreji).

Jevreji danas na razli~ite na~ine ~uvajuetni~ki identitet. Religiozni upra`njavajuobrede svojih predaka i kod ku}e i u sin-gogama. Drugi prou~avaju tradicionalnijezik, jidi{, ladino ili farsi okupljaju}i se uklubovima zasnovanim na njihovometni~kom nasle|u. U Severnoj Americi,dodatne jevrejske {kole po~ele su dauklju~uju jevrejsku etni~ku razli~itost usvoje programe. Zapravo, ova razli~itostpostaje put koji trasira jevrejsku istoriju.

VESTI IZ SVETA

Izraelci napadnutiu Berlinu

NEMA^KA - Portparol policijeBerlina saop{tio je “Dèruzalem postu” dasu dva Izraelca od 18 i 22 godine èstokonapadnuta u disko klubu u Berlinu, zbogsvoje nacionalnosti. Ovo je nagnalo poli-ciju da izda saop{tenje u kojem je napadokarakterisan kao “antisemitski”. Premaizve{taju policije za napad je odgovoranPalestinac. On je upitao starijeg mladi}akoje je nacionalnosti i napad je usledionakon {to je ~uo da je Izraelac.

Vizel radi naosloba|anju tajkuna

RUSIJA - Eli Vizel je pokrenuo glob-alnu kampanju za osloba|anje biv{egruskog naftnog tajkuna MihailaKodorkovskog, kome se sudi zbog prone-vere. Pred posetu ruskog predsednikaDmitrija Medvedeva Americi, Vizel jepozvao na ru~ak nekoliko desetina ugled-nih Amerikanaca da bi razgovarali o tomekakav pritisak da izvr{e na ruske ~elnikeda bi oslobodili Kodorkovskog, kogaVizel naziva politi~kim zatvorenikom.

- Svi mi verujemo da se radi o poli-ti~kom slu~aju - rekao je nobelovac nasastanku. - On nije zakonito osu|en.

Obama i Medvedev, navodno, nisurazgovarali o slu~aju Kodorkovskitokom njihovog susreta 24. juna.

Kodorkovski, biv{i direktor naftnekompanije Jukos sluì osmogodi{njuzatvorsku kaznu zbog prevare i izbega-vanja pla}anja poreza. Suo~en je sa jo{22 godine zatvora zbog pronevere, akose dokaè da je od 15 milijardi dolaraprofita koji je Jukos imao izme|u 1999.i 2003. godine ukrao 9.6 milijardidolara, kao i 350 miliona tona nafte.

Elena Boner, istaknuta ruskaaktivistkinja za ljudska prava koja jetako|e bila pozvana na sastanak ali nijemogla da prisustvuje, objavila jeotvoreno pismo u~esnicima sastankarekav{i da je njihova inicijativa ple-menita ali da ne treba da zaborave drugepoliti~ke zatvorenike u Rusiji. LeonidNevzlin, biv{i partner Kodorkovskog,koji je emigrirao u Izrael 2004. godine,sloìo se sa Bonerovom, ̀ enom preminu-log disidenta i nobelovca AndrejaSaharova koja je izjavila da pa`nja u vezipoliti~kih zatvorenika u Rusiji ne treba dabude usmerena samo na Kodorkovskog.

Porodica ortodoksnihJevreja, A{kenaza

MizrahiJevreji Porodica sefardskih jevreja iz Soluna

dvadesetih godina pro{log veka

30 jun 2010. PREGLEDJevrejski

DOBROVOLJNI PRILOZIPORODI^NE VESTI LI^NE VESTINI[

Dipl. ecc. Zorica Adamovi}, k}iMalkune i Zorana Adamovi}a izNi{a, ven~ala se 8. maja 2010. u

Aleksandrovcu sa dipl. ecc. MikicomMarinkovi}em

BEOGRAD

Isidora Izrael, posle okon~anihposlediplomskih studija sa

prose~nom ocenom 9,87 i objavljenih{est stru~nih radova iz oblasti

ekonomije u doma}im i inostranimstru~nim ~asopisima, odbranila je naEkonomskom fakultetu u Beogradu

magistarsku tezu: “Kreiranjeklastera malih i srednjih preduze}a u

funkciji razvoja privrede Srbije”

Za Jevrejsko groblje –Hevra kadi{a

200 CHF- Hana i Diana Musafija, izBerna u [vajcarskoj, nekada ìteljkeSarajeva, povodom 18 godina od smrtisupruga i oca prof. dr Binka Musafije(ispravka iz pro{log broja)

50 evra – Irena Jelena Markovi}, upomen cimerkama iz Jevrejskog stu-dentskog doma Beograd Rifki Gaon,Juditi [algo i Simhi Kabiljo

50 evra - Ina i Mosko Katan i NinaEskenazi, u se}anje na mamu RuìcuKatan

2000 din. - Rukula Bencion, u znakse}anja na Jakova Benciona

ZAHVALNOSTHevra kadi{a zahvaljuje porodici M.H. Pinkasa na prilogu od 400 evra za

odràvanje Jevrejskog groblja uBeogradu. Posebno èlimo da

naglasimo da je prilog dat povodomgubitka Luci Bebe Petrovi} i se}anja

na nju.

Za Socijalnu slu`bu200 USD – Tirca Ginzberg, }erka

Tamara i sin Igor, sa porodicama,povodom 20 godina od smrti muà, ocai dede, dr Ervina Ginzberga

100 evra - Dragan Krsti}, povodom{estogodi{njice smrti Irene Krsti}

100 evra – Irena Jelena Markovi},povodom druge godine od smrti vol-jenog supruga prim. dr VelimiraMarkovi}a iz Br~kog

3000 din. - Lepa Andrejevi}

Za Fond za lekove1.000 dinara – Estera Bajer

Za Hor „Bra}a Baruh“150 evra – Irena Jelena Markovi},

povodom druge godine od smrti dragogsupruga prim. dr. Velimira Markovi}a izBr~kog

Za Hram 50 evra – Irena Jelena Markovi}, u

pomen roditeljima Aronu i Finki Altaraciz Jajca

50 evra – Ina i Mosko Katan i NinaEskenazi, u se}anje na mamu RuìcuKatan

Za “Jevrejski pregled”100 evra – Nikola Hamburg iz

Njujorka (SAD), u znak se}anja namajku Gizelu Gros i sestru MargituKereni stradale u Au{vic – BergenBelzenu

50 Evra - Jelena Markovi}, Br~ko,Republika Srpska, BiH

30 USD - Josef Gotfrid, Vest PalmBi~, SAD

Za rad omladine50 evra - Zlatko Finci sa porodicom,

Vankuver, Kanada, u znak se}anja napokojnu majku Olgu Ivezi}-Finci izSarajeva

Za jevrejskiistorijski muzej

2.000 dinara - Lenka Bararon,Sidnej (Australija), u znak se}anja naSamuila Bararona preminulog u Izraelu

NOVI SADZa Socijalni fond

2.500 din. - @arko Polak2.500 din. - prof. dr Zoran Kova~evi}

ZRENJANINZa „Korak napred”

10.000 din - N.N.davalac

Za de~iji klub10 evra - Ivan Milovan~ev1.000 din. - Borislav Nuhanovi}

Za rad op{tine50 evra – dr med.Vladimir

Bikadorov, Berlin, Nema~ka

UMRLI

NI[

Prof. \or|e Bo{an, ro|en 1926.godine u Senti, preminuo 28. maja

2010.

BEOGRAD

Dr Zoran Kalderon, ro|. 1973.godine, preminuo 28. maja 2010.

Sahranjen na Beànijskom groblju uBeogradu

Ljiljana Amodaj Gen~i}, ro|.1942. godine, preminula 30. maja 2010.

Sahranjena na Jevrejskom groblju uBeogradu

Silvija Zaharija, ro|. 1936. godine,preminula 19. juna 2010.

Ne zaboravite!!!êga nema u Jevrejskom pregledu ima na sajtu SJOS www.savezscg.org


LAG BAOMER

Pomalo nostalgi~an izlet

U nedelju, 20. juna, sa malim zaka{njenjem,proslavljen je praznik Lag Ba Omer na AdiCiganliji, koji se tradicionalno slavi u prirodi.

Iako ovoga puta omladina nije organizovalaproslavu, zbog toga {to je slavlje ve} bilo odrànou okviru prorodi~nog seminara u Kladovu 30. apri-la ove godine, u organizaciji omladinaca, rukovod-stvo Jevrejske op{tine Beograd je veoma uspe{noobavilo ovaj, ne tako jednostavan, zadatak.Posebno su se u tome istakli Nela, Silvana, Lea, Elii Igor.

I pored lo{ih vremenskih prilika, u restoranuBG-Ada okupilo se oko 150 ~lanova zajednice, nesamo iz Beograda, nego i iz Subotice, Novog Sada,Zrenjanina, Ni{a i Osijeka, i u najboljemraspoloènju, uz bogat program i posluènje,proslavilo ovaj praznik.

Meni je bio raznovrstan: glavno posluènje jepripremilo osoblje restorana, a na {vedskom stolu~ekalo je iznena|enje za prazni~ki ru~ak: jagnje}a~orba i pe~enje - kulinarska poslastica ve{tihkuvara ko{er kuhinje.

Program je bio izuzetno lepo osmi{ljen i namen-jen ne samo odraslima nego i najmla|ima, koji suposebno uìvali na ovom izletu.

Ma|ioni~ar Dejan Piksi je zaista odu{evio sve, aposebno decu, svojim ma{tovitim trikovima.

Nikola Sala}anin je, zatim, prate}i se na gitari,otpevao niz dobro poznatih Izraelskih i Sefadskihpesama. Usledila je tombola uz zgoditke, a potomje Brane Popovi} ispri~ao na neprevazi|eno{armantni na~in nekoliko veoma duhovitih jevre-jskih viceva i anegdota, {to je doprinelo jo{ boljemraspoloènju gostiju.

I jo{ da kaèmo da je na Lag baomeru bio pro-dajni bazar. Izloène su rukotvorine gostiju iz JOZrenjanin, Regine Milanov kao i bra~nog paraIvane i Dejana Josi}a, a iz JO Beograd, svoj nakitje izlozila Sneàna Gaon.

Sve u svemu, bio je to zabavan, nezaboravan ipomalo nostalgi~an izlet uz ponovljene susretedragih prijatelja iz drugih op{tina.

Mirjam Salom

TISKOVINAIMPRIMEE

Izdava~: Savez jevrejskih op{tina Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674,e-mail: [email protected]; Izlaènje Jevrejskog pregleda pomaè Ministarstvo vera Srbije; CIP - Katalogizacija u publikaciji;

Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten - Savez jevrejskih op{tina Srbije; COBISS.SR-ID 81280012; Glavni i odgovorniurednik: Stanimir Sa{a Risti}; Tehni~ki urednik: Du{an Olui}; Svi potpisani ~lanci odraàvaju li~no mi{ljenje autora, koje se ne podudara uvek sa

mi{ljenjem redakcije. Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadràva pravo da prilagodi priloge; [tampa: COLORGRAFX -Beograd

Exp. Savez jevrejskih op{tina Srbije,11000Beograd, Kralja Petra 71a

POB 30SRBIJA / SERBIA

david albahari: bra]a baruh u kolarcu: tako se to radi · godina xix (lv) zbroj 7-8 zbeograd...

Documents