diplomski rad aleksandra končar (2)

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment

Diplomski rad

Franšizing u hotelskoj industriji

Mentor: doc. dr Tijana Radojević Student: Aleksandra Končar 300204/09

Beograd,

2013


2

Sadržaj

UVOD...................................................................................................................................................................................................3

1. OSNOVNE ODREDNICE FRANŠIZINGA ......................................................................................................................................4

1.1. RAZVOJ FRANŠIZINGA .................................................................................................................................................................4 1.2. POJAM FRANŠIZINGA..................................................................................................................................................................6

1.3. PODELA FRANŠIZINGA.................................................................................................................................................................8

1.4. TIPOVI FRANŠIZINGA...................................................................................................................................................................9 1.5. POGODNOSTI KORIŠĆENJA FRANŠIZINGA................................................................................................................................... 11

1.6. PREDNOSTI I NEDOSTACI FRANŠIZINGA ..................................................................................................................................... 14

2. UGOVOR O FRANŠIZINGU ....................................................................................................................................................... 16

2.1. POJAM UGOVORA O FRANŠIZINGU ........................................................................................................................................... 16 2.2. VRSTE UGOVORA O FRANŠIZINGU............................................................................................................................................. 18

2.2.1. Robni franšizing (franšizing proizvoda) ................................................................................................................ 18

2.2.2. Prometni (poslovni franšizing) odnosno franšizing usluga ................................................................................ 19 2.2.3. Industrijski (proizvodni-tehnološki) franšizing ..................................................................................................... 19

2.3. PRIMENA FRANŠIZINGA ........................................................................................................................................................... 20

2.4.UČESNICI U SISTEMU FRANŠIZINGA............................................................................................................................................ 21

2.4.1. Obaveze davaoca franšize ...................................................................................................................................... 21 2.4.2. Obaveze primaoca franšize ..................................................................................................................................... 23

2.5. SISTEM FRANŠIZINGA U HOTELSKOM POSLOVANJU .................................................................................................................... 24

3. FRANŠIZING U SRBIJI ................................................................................................................................................................ 28 3.1. ISTORIJAT FRANŠIZINGA U SRBIJI .............................................................................................................................................. 28

3.2. FRANŠIZING U SRBIJI-POSLOVNI KONCEPT ZA EKONOMSKI RAZVOJ SRBIJE .................................................................................. 32

3.3. CENTAR ZA FRANŠIZING U SRBIJI .............................................................................................................................................. 34

4.FRANŠIZING U HOTELIJERSTVU U SRBIJI ............................................................................................................................... 37 4.1. CROWNE PLAZA ...................................................................................................................................................................... 38

4.2. HYATT ................................................................................................................................................................................... 40

4.3. HOLIDAY INN .......................................................................................................................................................................... 43 ZAKLJUČAK ...................................................................................................................................................................................... 46

OSNOVNI POJMOVI U FRANŠIZINGU ........................................................................................................................................ 47

LITERATURA .................................................................................................................................................................................... 49

ELEKTONSKI IZVORI ....................................................................................................................................................................... 50


3

UVOD

Postoji jedan broj specfičnih oblika međunarodnog poslovnog finansiranja koji omogućava da se

finansiranje i poslovne transakcije prilagode konkretnim potrebama pojedinih poslova i

projekata. U ove specifične oblike međunarodnog poslovnog finansiranja pored franšizinga

spadaju: lizing, forfeting, faktoring, time sharing i finansijski konsalting.

Franšizing predstavlja svojevrstan oblik saradnje u području prodaje roba i uslužnih delatnosti.

Sa stanovišta potreba i interesa društva franšizing duguje svoj nastanak i naglo širenje

masovnim potrebama za uslugama. Takav oblik poslovanja zadovoljava ne samo potrebe za

uslugama do sada poznatih uslužnih delatnosti, već i druge specijalizovane i kvalitetne prodaje.

Franšizing poslovi su unajvećoj meri doprineli prodoru i širenju preduzetništva na skoro sve

privredne grane i delatnosti, a pre svega na polje usluga.

Računa se da samo u SAD više od 550.000 poslovnih jedinica posluje po sistemu franšizinga

preko koga se ostvaruju godišnje prodaje vredne više od 800 milijardi dolara, a u Australiji je

njihov broj oko 43 milijarde dolara. Franšizing se proširio na veliki broj privrednih oblasti i sada

je ovaj način poslovanja prisutan ne samo u automobilskoj industriji i srevisiranju,proizvodnji i

prodajihrane (pekare,poslasitičarnice,picerije),ugostiteljstvu(restoranibrzeishrane),hotelijerstvu,

malotrgovinskom i veletrgovinskom poslovanju, nego i knjigovodstvu, oglašavanju, zubarskim i

medicinskim uslugama, osiguranju, fotografisanju, fotokopiranju, pakovanju, transportnim

uslugama, pranju i hemijskom čišćenju, apotekarstvu itd.

Takođe poslednjih godina došlo je do velike ekspanzije franšizinga na domaćem tržištu. Uprkos

činjenici da je nastao davno još uvek nije regulisan zakonom pa se u praksi pojavljuje kao tipski,

formularni ugovor.

Reč je o veoma jednostavnom poslovnom sistemu u kome uspešna kompanija uz naknadu

prenosi svoj sistem uspeha na drugu kompaniju. Ovaj posao je veoma čest u

ugostiteljstvu,hotelijerstvu i drugim uslugama.

Ovaj rad ima za cilj da ukaže na značaj franšizinga kao novog koncepta poslovne saradnje.

Takođe, treba da ukaže na pogodnosti koje franšizing ima za davaoca franšize, proučava

franšizing, razmatra primenu franšizinga u Srbiji kao i u hotelijerstvu. Za kraj, osnovna svrha

ovog rada je da objasni poslovanje najvećih hotelskih lanaca koji posluju po sistemu franšizinga

u Srbiji odnosno Beogradu, kao što su Hyatt i Holiday Inn. Kao i franšizu hotela Crown Plaza koji

bi trebalo krajem godine da počne sa svojim radom u Beogradu.


4

1. Osnovne odrednice franšizinga

1.1. Razvoj franšizinga

Reč franšizing potiče od francuske reči slobodan, besplatan i iskren. Nastao je kao metoda

aktivnosti banke, pri čemu ona prodaje svoje poslovne metode kao i svoje ime nezavisnim i

malim preduzećima.

U srednjem veku u Evropi vladari su davali franšize koje su se odnosile na slobodu određene

privredne aktivnosti na određenoj teritoriji, npr.slobodu trgovine, pravo održavanja pijaca i

sajmova, slobodu obavljanja poslova lokalnih esnafa. Pravna regulacija franšiznog poslovanja

kroz vreme je postala i deo evropskog zakonovodstva.

Isak Singer koji je usavršio šiveću mašinu, da bi prodao više mašina uspostavio je jedan od

najranijih oblika franšizinga. Njegov primer, iako neprofitabilan i manje-više neuspešan je

poznat kao prvi primer franšizinga u Americi. Malo kasnije, jedna od veoma uspešnih franšiza je

franšizing Coca-Cola Džona S. Pembertona 1899. Coca-Cola je uspela da se proširi,prebacujući

teret proizvodnje,skladištenja i distribucije svog proizvoda na lokalne poslovne ljude,koji su

dobili prava punjenja. U zamenu za preuzeti rizik na lokalnom nivou i osiguravanje kapitala za

ekspanziju Coca-Cole dobili su ekskluzivna marketinška i distributerska prava na svojoj teritoriji.

Prvi primeri modernog franšizinga se mogu naći 1919. godine u prodavnicama hrane kada je

biznismen mogao koristiti ime, izgled čak i hranu uspešnih firmi za godišnju dažbinu.

Franšizing je postao popularniji 1930-ih godina. Franšizing je predstavljao metod poslovanja

kada velika firma proda licencu za svoje isprobane i uspešne metode poslovanja firmi ili osobi

voljnoj da plati godišnje dažbine i ispuni date kriterijume. Sudeći prema nedeljnom časopisu

„Financial Times“ kada bi promet svih franšizinga u Americi bio preveden kao nacionalni promet

on bi bio sedmi najveći na svetu.

Moderni koncept franšizinga započeo je pre 85 godina zahvaljujući Conrad-u Hilton-u koji je

1919.godine započeo tradiciju dobre usluge. Prvi Hiltonov franšizing je otvoren 1967.godine i

sada je preko 70% Hiltona vođeno u smislu franšizinga.


5

Period posle okončanja Drugog svetskog rata doveo je do ekspanzije sistema franšizinga. Čak

90% kompanija koje se danas bave franšizingom nastalo je posle 1954. godine. Treba pre svega

pomenuti Holiday Inn (1954), zatim McDonald’s (1955) i Pizza Hut (1958).1

Moderan franšizing vezuje se za ime Rej Kroka (Ray Crock), osnivača McDonald’s korporacije.

Korporacija je osnovana 1955. godine sa ciljem da širom Amerike uvede restorane po uzoru na

restorane braće Richard & Maurice McDonald, otvoren 1948. u Kaliforniji. Prema ugovoru sa

braćom McDonald, Rej Krok je stekao pravo da odobrava franšize za restorane koji će,kako po

izgledu,tako i po načinu poslovanja biti identični već uspešnom restoranu u Kaliforniji. Za Reja

Kroka svaki aspekt vođenja franšize McDonald’s -a postao je deo sistema koji osigurava da će

iskustvo potrošača u svakom McDonald’s restoranu biti isto i jednako svuda. Krokova teorija se

pokazala toliko uspešnom da se ubrzo proširila franšiznom industrijom.

Prava bujica franšiza dolazi šezdesetih godina prošlog veka u Americi kada su gotovo sve

industrije uzele ozbiljno u obzir franšizno poslovanje za svoje širenje i izvoz. Nakon postizanja

uspeha u SAD,franšizing se proširio i na Evropu, Australiju i Aziju (Coca-Cola,Avis,Kentucky Fried

Chicken).2

Jedna od najneobičnijih oblika franšiza je First Interest Bank in Los Angeles (USA), jer se ideja

franšizinga transferisala i pored navedenih kompanija: Hilton, McDonald’s, Coca-Cola itd. i na

bankarstvo ali naravno u limitiranom vidu.

First Interest Bank In Los Angeles (USA) je dala franšizu za 28 banaka (koje imaju iznad 90

bankarskih središta u 8 federalnih jedinica, koja ima aktivu preko 4 milijarde americkih dolara).3

Banke koje su bile uključene u franšizu mogle su da koriste ime First Interest Bank i reklamu,

razne poslovne savete od davaoca fanšize i obuke menadžera. Pravo i pristup bankomatima su

takođe dobile od First Interest Bank-e i raznorazne druge pogodnosti. Naravno sve ove banke su

zadržale svoju postojeću vlasničku strukturu. Važno je napomenuti ovu banku, jer kao što je i na

početku navedeno franšizing je nastao kao metoda poslovne aktivnosti banke, pri čemu ona

prodaje svoje poslovne metode kao i svoje ime nezavisnim i malim preduzećima i kompanijama.

1 Kozomora J, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Ekonomski fakultet, Beograd 2005., str. 492 2 Glušica Z, Franšizing, Beograd 1999., str.325 3 Stakić B, Finansijski i devizni menadžment u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str.265


6

Tipični ugovor o franšizi iz sredine 90-ih se značajno razlikuje od svog prethodnika iz 50-ih i 60-ih

godina. Tadašnji ugovor na tri strane narastao je na 50 i više strana i sada davalac franšize diktira

svaki aspekt odnosa. U cilju uniformisanosti, korisnici franšize obično prihvataju, a i plaćaju za to

sve zahtevane sistemske promene, uključujući i ponuđene proizvode, korišćenje trgovačkih

imena i tražena „ trgovačka odela“.

1.2. Pojam franšizinga

Franšiza predstavlja veoma rasprostranjen oblik poslovanja i popularan način rasta i razvoja

mnogih preduzeća. Međunarodno udruženje za franšizu (IFA) je definiše kao kontinuiranu

saradnju u okviru koje davalac franšize određuje dozvoljenu povlasticu u poslovanju i pomaže u

organizovanju, komercijalizaciji i upravljanju, uz određenu nadoknadu od primaoca franšize.4

Postoje različiti pristupi u određivanju ovog veoma rasprostranjenog oblika savremenog

poslovanja. Dosta opširna, ali zato celovita definicija koja kombinuje oba ova najšira pristupa,

kaže da :

„Franšizom primalac franšize (franšizant), samostalni trgovac ili preduzetnik, priznaje davaocu

franšize (franšizeru) direktnu ili indirektnu naknadu prava da određene proizvode i(ili) usluge

plasira korišćenjem imidža, imena, zaštitnog znaka, opreme, obeležja, simbola ili drugih zaštitnih

prava franšizera, kao i njegovih tehničkih i proizvodnih iskustava, vodeći računa o sistemu

organizacije i marketinga koje je franšizer razvio, pri čemu franšizer s jedne strane garantuje

franšizantu pomoć i savet, a s druge strane kontroliše održavanje svoje poslovne koncepcije i

njeno sprovođenje putem instrukcija“.

Polazeći od prirode i dometa franšizinga, najispravnije je njegovo vezivanje za oblast distribucije,

tj. prodaje. U tom kontekstu, on je jedan od oblika vertikalnog sistema marketinga, sastavljenog

u klasičnom smislu od proizvođača, velikoprodavaca i maloprodavaca. Kao kanal prodaje,

franšizing je i alternativna strategija marketinga nekog preduzeća.5

4 Svorcan N, Strategija hotelske marke, Beograd, 2011., str.192 5 Čačić K, Poslovanje hotelskih preduzeća, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010., str.95


7

Franšizing se može opisati kao sveobuhvatni odnos u kojem jedna strana (davalac franšize)

dodeljuje drugoj strani (primaocu franšize) pravo da radi sa i prodaje proizvode i/ili usluge koje

je proizveo davalac franšize, u skladu sa njegovim uslovima poslovanja i pod zaštićenim

komercijalnim imenom davaoca franšize.6

Iako postoje različite varijante franšiznih sistema i ugovora, tri elementa su osnova svakog od

njih, a to su:

(renomirani) brend

izgrađeni i prepoznatljivi poslovni sistem

naknade za korišćenje

Poznati brend i izgrađen i prepoznatljiv imidž i reputacija uslužnog preduzeća, daju mogućnost

svim članovima franšiznog sistema da imaju koristi od toga, kao i od nacionalnih i lokalnih

promotivnih kampanja koje preduzeće sprovodi. Treba napomenuti da se ponekad dozvoljava

korisnicima franšize da zadrže i neke svoje prepoznatljive elemente i označavanje, ali to se

definiše precizno prilikom potpisivanja ugovora.7

Franšiza je poslovno udruživanje u kojem se uspešni poslovni koncept predađuje sa svog

matičnog terena na neki drugi, po principu „ključ u ruke“.

Franšiziranje se, takođe, može tretirati kao objedinjavanje raspoloživih sredstava i sposobnosti.

Davalac franšize ulaže početni kapital, znanje i iskustvo, a primalac franšize daje svoj doprinos

kroz dodatno ulaganje kapitala, motivaciju i poslovno iskustvo na mnogim i različitim tržištima.

Svako uspešno poslovanje koje ima nameru rasta i širenja trebalo bi da uzme u obzir franšizu

kao mogućnost za svoje širenje. Prednosti koje taj sistem pruža su mnogobrojne, a jedna od

ključnih je i korišćenje resursa drugih ljudi za otvaranje svojih novih poslovnica, što znači da se

poslovanje može brže širiti uz visoko motivisane ljude (investitore, buduće primaoce franšize)

koji će voditi te poslovnice.

6 Radojević T, Finansijsko poslovanje u turizmu i hotelijerstvu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011., str.111 7 Veljković S, Marketing usluga, Ekonomski fakultet, Beograd, 2009., str.385


8

1.3. Podela franšizinga

Uzimajući u obzir kretanja kao što su obim prometa, vrste roba u obrtu, delatnost davaoca

franšize, zatim prirodu pravno-ekonomskih odnosa partnera u sistemu poslovanja, možemo

razlikovati četiri tipa franšizinga:

proizvodno-maloprodajni

proizvodno-veleprodanji

veleprodajno-maloprodajni

uslužna centrala-maloprodavac

Prema onome što nude davaoci franšizinga možemo razlikovati:

proizvodni franšizing

uslužno-servisni franšizing

Prema širini tržišnog područja može se razlikovati sa:

franšiznog prodajnog mesta

franšizne teritorije

Prema pravcu integracije možemo razlikovati:

vertikalni franšizing, franšizing parcijalnog uticaja

horizontalni franšizing

Vertikalni franšizing se odnosi na potpuni uticaj u delu ukupne tržišne aktivnosti partnera. U

zavisnosti od predmeta franšizinga (proizvodnja, trademark, proizvod, usluga) franšizer prati,

kontroliše i utiče na kompletnu realizaciju samo tog segmenta aktivnosti.

Horizontalni franšizing ili integralni franšizing uključuje na poslovnom planu – informisanje,

upravljanje, rukovođenje, organizovanje, instrumente marketing mixa itd.).

Prema obliku prodajnog servisiranja kupca razlikujemo :

stacionarni (konvencionalni) franšizing, koji je vezan na jednom fiksnom mestu

mobilni ili ambulantni franšizing, tj. „posao na točkovima“


9

Prema strategiji razvoja davaoca franšizinga razlikujemo:

diverzifikovani franšizing

inovatorski franšizing

1.4. Tipovi franšizinga

U teoriji i poslovnoj praksi prisutne su raznovrsne klasifikacije i podele franšizinga.

Tako postoje tri osnovne klasifikacije franšizinga:

funkcionalna

predmetna – šira klasifikacija

predmetna – uža klasifikacija

Funkcionalna klasifikacija polazi od funkcije učesnika u sistemu franšizinga:

proizvođač – malpoprodavac. Proizvođač daje franšizu za niz maloprodajnih objekata u

kojima se prodaju njegovi proizvodi: Chrysler, Shell, Benetton.

proizvođač – velikoprodavac. Proizvođač daje franšizu velikoprodavcima za obradu i

distribuciju proizvoda: Coca – Cola, Pepsi;

sponzor usluga – maloprodavac. Glavna komponenta odosa u ovakvom sistemu je

usluga, oko koje se gradi čitav program: Avis, McDonald′s, Holiday Inn;

velikoprodavac – maloprodavac. Velikoprodavac formira asortiman ( mix različitih marki

proizvoda različitih proizvođača ) i daje franšizu maloprodavcima za distribuciju

asortimana: Walgreen, Western Auto Stores;

Šira predmetna klasifikacija polazi od ekonomskog smisla transakcija 8:

franšizing proizvodi. Franšiza obuhvata vizuelni identitet, sistem računovodstva, politiku

cena i reklamiranja, vezano za distribuciju proizvoda. Odnosi se na dilere automobila,

benzinske pumpe i sl.

8 Kandić V, Globalni prostup frašzingu u marektingu usluga , Beograd, 1994., str. 61


10

proizvodni franšizing. Franšiza podrazumeva proizvodnju i velikoprodaju pod okriljem

zajedničkog vizuelnog identiteta i reklamiranja. Odnosi se na punionice pića;

franšizing poslovnog formata. Franšiza obuhvata ne samo vizuelni identitet, već i

celokupan poslovni sistem. Odnosi se na hotele, fast – food restorane i sl.

Uža predmetna klasifikacija svodi tipove franšizinga na svega dva:

franšizing proizvoda i trgovinskog imena. Franšiza se odnosi na proizvodnu liniju jedne

kompanije, a primaoc franšize se u poslovanju do izvesnog stepena identifikuje sa tom

kompanijom. Tipični za ovaj segment su dileri automobila i kamiona, benzinske pumpe i

punionice pića. Ovaj tip franšizinga dominira;

franšizing poslovnog formata. Karakteristično za ovaj tip franšizinga je poslovni odnos

između davaoca franšize i primaoca franšize koji uključuje ne samo proizvod, uslugu i

trgovinsku marku, već i celokupan poslovni format, marketing strategiju i plan,

operativne priručnike i standarde, kontrolu kvaliteta i kontinualnu pomoć i nadgledanje.

Franšizingom poslovnog formata obuhvaćeni su fast – food restorani, supermarketi, lične

i poslovne usluge, iznajmljivanje automobila i sl. Iako je procentualno manje zastupljen u

ukupnoj franšiznoj prodaji u odnosu na franšizing proizvoda i trgovinskog imena,

franšizing poslovnog formata beleži brži rast i zaslužan je za ekspanziju franšizinga u

poslednjim decenijama.

Franšizing poslove možemo grupisati na pokretni i nepokretni franšizing. Kriterijum za podelu je

da li je sedište primaoca franšizinga pokretljivo ili čvrsto. Takođe se pravi razlika između

teritorijalnog i operativnog franšizinga. Kod teritorijalnog franšizinga primaoc franšize može na

svojoj teritoriji novim ugovorom subfranšizingom angažovati i treće lice: subfranšizanta.

Commerce Department SAD deli franšizing na dve generalne kategorije:

Tradicionalni i

Franšizing novog tipa.

Tradicionalni franšizing obuhvata proizvođače, vozila, petrolejske kompanije i proizvođače

bezalkoholnih pića.

Franšizing novijeg tipa se još naziva i franšizing poslovnog formata i obuhvata preko trideset

različitih oblasti poslovanja.

U literaturi je najčešća klasifikacija na proizvodni i prometni franšizing.


11

Pored prezentovanih klasifikacija, prisutna je klasifikacija franšizinga na:

franšizing usluga – predstavlja takav oblik franšizinga kod kojeg davalac franšizinga pruža

primaocu franšizinga paket usluga (pravo korišćenja poslovnog i tehničkog znanja

određenog tipa usluge, pravo davanja usluge pod trgovačkim imenom, žigom, kao i

ustupanje know-how, tehničkih unapređenja, izuma i slično).U okviru ove vrste

franšizinga, dr. Deša Mlikotin Tomić, ukazuje da je moguće razlikovati oblike, delatnosti

koje zahtevaju različite oblike ulaganja, kao i delatnosti intelektualnog karaktera. U

delatnosti visokih ulaganja spada, između ostalog, hotelijerstvo (Holiday Inn, Sheraton,

Hilton, Concored), ugostiteljstvo (McDonald′s, Wendi, Maxim, Kentucky Fried Chicken,

kao i druge radnje takozvanog brzog posluživanja), zakup vozila i opreme (Rent – a Car,

Avis) i slično. U delatnosti manjih ulaganja ubraja, između ostalog, servisiranje, uređenje

vrtova i nasada, sigurnost, kozmetičke salone, rekreaciju, bezgotovinske načine plaćanja

(Diners, American Express) i slične.

franšizing roba – prometni (poslovni) franšizing uglavnom podrazumeva plasman robe,

proizvoda krajnjem korisniku čijoj realizaciji prethodi sklapanje ugovora između

proizvođača i davaoca franšizinga, odnosno davaoca franšizinga i krajnjeg korisnika.

Ovom prilikom neophodno je ukazati na činjenicu da predmet ovakvih ugovora, najčešće

nije samo trajna ili sukcesivna prodaja roba nego i ustupanje prava isključive prodaje sa

poslovnim znanjem i iskustvom u njenom plasmanu, kao i ustupanje prava korišćenja

trgovačkog imena i žiga, što ukazuje na činjenicu da davaoc franšizinga budućem

partneru stavlja na raspolaganje svoje formule poslovanja, metod plasmana i svoje pravo

industrijske svojine za dobar plasman. Najčešća primena ovog oblika je prodaja

automobila, pića, benzina.9

1.5. Pogodnosti korišćenja franšizinga

Pogodnosti koje korisnik franšize dobija za razliku od preduzetnika koji samostalno kreće u

posao je da u početku poslovanja ima podršku davaoca franšize u obliku kontrole i pomoći, te

davalac korisniku najčešće osigurava edukaciju i praktično iskustvo. U velikom broju slučajeva

davalac franšize prati korisnika i marketinški tokom celog perioda trajanja ugovora. Naravno,

korisnik ima najveću korist u tome što dobija pravo na korišćenje proizvoda kojeg tržište

prepoznaje kao brend.

9 Jović Z, Prabankarski i nekreditni poslovi, Beograd, 2008., str.126


12

Davalac franšize, osim franšizne naknade i provizije, ima koristi i u nečemu mnogo važnijem:

korisnik franšize osigurava mu osnovne resurse za širenje poslovanja koje bi inače morao

osigurati sam što bi mu značajno finansijski opteretilo poslovanje. U isto vreme davalac franšize

dobija i motivisani kadar jer korisnik franšize vodi posao kao da je u potpunosti njegov, ulaže

novac, vreme i rad u razvoj poslovanja. Na taj način davalac franšize može se brzo širiti i menjati

prema potrebama tržišta bez velikih finansijskih troškova.

Franšiza omogućava brzi pristup poznatom i uspešnom poslovanju koje se dokazalo

originalnošću i inovacijama.

Franšizing Vam daje mogućnost da pokrenete vlastiti posao kako biste osigurali budućnost, a da

ujedno niste prepušteni sami sebi. Kreirate vlastiti posao unutar licence neke svetske

kompanije. Na taj način imate slobodu i kreativnost u organizovanju vlastitog posla dok ste

istovremeno deo mreže internacionalne kompanije, koja Vas podržava dugogodišnjim

iskustvom, znanjem i razvijenom infrastrukturom.

Preuzimanjem franšizinga, preduzeća dobijaju novi poslovni koncept, pod imenom poznate

firme, kao pravno i finansijski odvojeni i nezavisni privredni subjekti. Franšizer svojim

franšizantima daje pravo, ali im nameće i obavezu da posao vode u skladu sa utvrđenim

konceptom poslovanja. Novopečeni preduzetnik dobija stalnu pomoć u marketingu, razvoju,

finansijama i ostalim know-how uslugama. Za sve te usluge franšizer dobija naknadu, najpre

inicijalnu za ulazak u sistem, a kasnije stalnu naknadu zavisno od prometa i bruto prihoda.


13

Tabela 1: Elementi sistema franšizinga izabranih marki korporativnih lanaca

Marka(korporativni lanac)

Minimalni broj soba na objektu

Godišnja nadoknada za franšizu (royalty)

Taksa za marketing i rezervacije

Inicijalni ulog (članarina) u USD

Courtyard by Marriott (Marriott International)

80 5,5% od prihoda 2% marketing 1% rezervacije

50.000

Sheraton Hotels (Starwood Hotels and Resorts Worldwide)

150 5% od prihoda 1% marketing 40.000

Staybridge Suits (Intercontinental Hotels Group)

80 5% od prihoda 2,5% marketing 40.000

Izvor: Cook R., Yale L.,Marqua J., Tourism-The Business Travel,Pearson Prentice Hall, New Jersey, 2006., str.198

marka je izuzetno značajna za funkcionisanje sistema franšizinga velikih hotelskih

lanaca. Oni putem marke „preslikavaju“ svoju poslovnu politiku na franšizante. Marka je

osnova diferenciranja, kako usluga, tako i nadoknada za njih. U njeno stvaranje i razvoj

franšizer je morao da uloži mnogo napor, sredstava i vremena-franšizant to ne mora, ali

zato mora da plaća sve pogodnosti koje za njega proizilaze iz korišćenja konkretne marke

ili više njih. Generalno, najveća takva pogodnost je što davalac praktično svoj goodwill

(poslovni kvalitet vezan za ime) prenosi na primaoca franšize.

očigledno je da je royalty najvažnija nadoknada. Ona je vezana za efikasnost kojom

primalac obavlja poslovne operacije za sve vreme trajanja ugovora o franšizingu.

Franšizant relativno brzo nadoknadi sredstva data za inicijalnu taksu (članarinu), ali zato

kroz royalty ima stalnu obavezu da uspešno posluje. Jedan od ključnih uslova da to

postigne je da ima odgovarajuće kadrove na svim izvršnim i rukovodećim nivoima.

Davalac ima bitan interes u pogledu royalty-a, jer kroz njega ostvaruje sve najvažnije

prednosti ugovora o franšizingu.10

10 Čačić K, Poslovanje hotelskih preduzeća, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010., str. 101


14

1.6. Prednosti i nedostaci franšizinga

Prednosti i nedostaci franšizinga se mogu analizirati sa mikro i makro nivoa, odnosno sa aspekta

poslovnog interesa učesnika u franšizingu i sa šireg društveno-ekonomskog aspekta.

Franšizni mehanizam davaocu franšize pruža mnoge prednosti. Najveća prednost se ogleda u

uspostavljanju prepoznatljivosti marke. U poređenju sa punim vlasništvom, franšizing

omogućava brzu tržišnu penetraciju i uvećanje brand-name kapitala što davaocu franšize daje

prednost nad konkurencijom.

Raspoređivanjem troškova reklame na sve primaoce franšize lakše se dostiže ekonomija obima u

promociji.

Svaki primalac franšize postaje novi profitni centar davaoca gde ovaj pored jednokratne

upisnine u sistem i royalties-a, stiče profit i kroz prodaju pribora i materijala, opreme, izvođenje

građevinskih radova, izdavanje lokacija.

Davalac franšize ostvaruje disperziju rizika tj. smanjuje poslovni rizik i delom ga prenosi na

primaoca franšize. Ostvaruju se niži troškovi nabavke, opreme, reklamnog i promotivnog

materijala zbog ekonomije obima.

Davalac franšizinga rešava problem motivacije menadžera, jer su menadžeri primaoci franšize

ujedno i vlasnici svog biznisa osetljiviji na potrebu kontrole operativnih troškova, osetljiviji na

potrebe lokalnog tržišta i spremniji da ulože više napora u razvoj tržišta.

Prednosti koje primaoci franšize navode da stupe u franšizni odnos i delom žrtvuju svoju

ekonomsku samostalnost su evidentne jer one omogućavaju dobijanje trgovinskog imena,

proverenog proizvoda ili usluge, pomoć pre i posle otvaranja, profesionalne reklamne kampanje,

ekonomiju obima u nabavci tj. niže cene inputa, manji iznos potrebnog kapitala za orpočinjanje

biznisa i manji poslovni rizik. Primaoc franšize odmah na početku rada dobija zamah

prosperiteta jer sve što dobija od franšizera, prethodno je temeljno proučeno i ispitano kao što

su asortiman, komercijalna politika, spoljašnji izgled objekta, unutrašnje uređenje objekta,

izlaganje proizvoda i sl. Time franšizant smanjuje rizik od eventualnog pokretanja nerentabilnog

biznisa, a za šta će i banke kod ocene boniteta komitenta prilikom odobravanja kredita,

respektovati činjenicu postojanja iza potencijalnog korisnika, uspešnog davaoca franšize.

Dok konvencionalni mali biznismen od banke može da očekuje podršku na bazi 1:1

(zajam/sopstvena sredstva), primalac franšize koji koristi paket finansiranja iz banke može da


15

očekuje da se ovaj racio poboljša do 2:1. Znači da i do dve trećine ukupnog kapitala za početak

operacije, uključujući trajna obrtna sredstva, može biti obezbeđeno na taj način.

Franšizing na makro nivou može imati značajne društvene i ekonomske doprinose, prvenstveno

u vidu smanjenja stope nezaposlenosti, efikasnog aktiviranja malih preduzeća, razvoja

poljoprivrede,unapređenja bilansa plaćanja zemlje, poboljšanja položaja potrošača i privatizacije

maloprodajnih i uslužnih delatnosti.

Osnovni nedostatak franšizinga je taj što celokupna franšizna operacija povećava troškove i do

10% od ostvarenog prometa što opredeljuje nivo ostvarene dobiti svih učesnika u franšizingu. Za

davaoca franšize nedostatak može biti u tome što mu ostali ne franšizni deo poslovanja može

biti ugrožen obraćanjem pažnje i usmeravanjem napora na franšizing. Pored toga, javljaju se i

dodatni troškovi administrativne, operativne i pravne prirode vezani za opsluživanje

disperziranih lokacija na kojima treba održati operativne standarde poslovanja.

Ostvareni profit davaoca franšize iz franšiznog dela biznisa je manji nego profit ostvaren u

objektima pod sopstvenim vlasništvom.

U franšiznom mehanizmu mogu da se jave problemi u vezi sa kontrolom biznisa od strane

davaoca, a mogu da se jave i divergentni interesi davalaca i primalaca franšize kada su u pitanju

nivoi tržišne penetracije i izbor lokacije u slučajevima kada davalac namerava da uvede novog

primaoca franšize koji bi delimično mogao da ugrozi stečene tržišne pozicije već postojećeg

primaoca franšize.

Jedan od nedostataka franšizinga su i sudski sporovi primaoca i davaoca franšizinga, što ima

posledice davaoca franšize kako u domenu imidža, tako i u visini odštete.

Za primaoca franšize ovaj poslovni aranžman pored prednosti i sigurnosti, donosi ograničenje

slobode i znatno sužen prostor za sopstvenu inicijativu. Pored toga, primalac može u momentu

kupovine franšizinga, da ne sagleda realno prodajni potencijal što bi u budućnosti bitno uticalo

na nivo ostvarenog profita. Zato je potrebno da se pre konačne odluke o pristupu franšizingu

realno procene svi aspekti takve poslovne odluke.


16

2. Ugovor o franšizingu

2.1. Pojam ugovora o franšizingu

Ugovor o franšizingu spada u neimenovane ugovore sui generis odnosno ugovore koje zakon

nije posebno regulisao, jer čine novu vrstu ugovora, gde nema razrađenih kriterijuma, pošto se

radi o novoj tvorevini. Dakle, kako zakonske odredbe o imenovanim ugovorima nisu

promenljive, bar ne neposredno, tumačenje ugovora o franšizingu mora se vršiti prema opštim

pravnim načelima ugovornog prava, pa stoga pri zaključenju svakog ugovorao franšizingu treba

detaljno predvideti sva prava i obaveze stranaka i pažljivo ih i jasno regulisati.11

Ugovori su napravljeni po meri franšizera i usmereni su na održavanje visokog kvaliteta i striktne

kontrole hotelskog produkta, odnosno na uspešno pozicioniranje ili repozicioniranje hotelske

marke ili nekog njenog brenda. Primena franšize je najzastupljenija u poslovanju međunarodnih

hotelskih lanaca i grupa. Prvenstveno je vezivana za kompaniju Holiday Inn koja je pomoću nje

ostvarila transformaciju verifikovanom markom. Na taj način svi hotelski interesenti, bez obzira

na veličinu i tržišnu snagu dobijaju mogućnost povezivanja i obezbeđenje partnerskog odnosa sa

multinacionalnim hotelskim kompanijama. Sa druge strane, davaoci franšize uspešno verifikuju

svoje marke i brendove na novim tržištima. Većina hotelijera koji žele da se izbore za svoje

mesto na tržištu ulaze u sistem franšize, da bi mogli:

koristiti brendirane marke i tako privući platežno sposobnu klijentelu

imati pristup centralnim rezervacionim sistemima i bazama podataka

koristiti afirmisane sisteme, dizajn, procedure i metode

poboljšati hotelski menadžment i uvesti adekvatno znanje i obuku

imati lakši pristup tržištu kapitala.

Početkom novog milenijuma, veliki broj međunarodnih hotelskih kompanija strategiju rasta i

razvoja usmerava kroz različite vidove franšize. Podaci časopisa Hotels svedoče o nivoima

zastupljenosti u ukupnim kapacitetima pet vodećih hotelskih korporacija za period 2001-2008

godine.

11 Draškić M, Ugovor o franšizingu, Institut društvenih nauka, Beograd, 1983, str.154


17

Tabela 2. Vodeće franšizing korporacije za period 2001-2008. godine

Korporacija Smeštajni objekti 2011. 2008.

Franšiza Franšiza

Wyndham (Cendant) 6.396 6.455 6.544

Choice 4.997 4.392 5.570

Hilton 2.259 1.492 2.463

Marriott 2.632 1.168 1.922

Carlson 890 682 929

Izvor: www.hotels.com

U hotelskoj industriji ustanovljena je standardna forma ugovora o franšizi. On ima određene

elemente na osnovu kojih se vrši diferenciranje između pojedinih hotelskih lanaca. Treba uzeti u

obzir da je veliki broj franšizera uložilo znatna finansijska sredstva i napor da bi formirali imidž

hotelske marke, razvijajući sopstveni brend hotelskog lanca na međunarodnom tržištu. Ta

ulaganja im omogućavaju tržišnu poziciju i rejting. Standardni elementi hotelske franšize sa

stanovišta obaveza franšizanata po pravilu su:

Članarina – predstavlja inicijalni ulog za ulazak u sistem franšize. U hotelskoj industriji

ona se određuje u fiksnom iznosu po jednoj hotelskoj smeštajnoj jedinici (soba,

apartman, studio), uz postavljanje donjeg limita u pogledu broja smeštanjih jedinica.

Taksa za ostvareni promet (royalty) – predstavlja tekuću naknadu koja se izražava

procentualno na osnovu bruot prihoda po smeštajnoj jedinici.

Rezervaciona taksa – predstavlja naknadu za korišćenje rezervacionog sistema i može se

obračunavati dvojako: kao unapred određeni, fiksni iznos po rezervaciji ili kao

procentualni iznos, na bazi prihoda po smeštajnoj jedinici.

Taksa za oglašavanje – predstavlja propagandu i najčešće se utvrđuje unapred. Čest je

slučaj da se taksa za oglašavanje utvrđuje na osnovu posebnih promotivnih programa

franšizera i franšizanata. 12

12 Svorcan N, Strategija hotelske marke, Beograd, 2011,str.193

http://www.hotels.com/


18

2.2. Vrste ugovora o franšizingu

Klasifikacije koje imaju manji pravni značaj jesu sledeće: prvo „nepokretni i pokretni franšizing“,

zavisno od toga da li je sedište primaoca franšize čvrsto ili pokretljivo. Drugo, operativni

franšizing (koji ne omogućuje subfranšizing) i teritorijalni franšizing (koji omogućuje primaocu

franšize da na svojoj teritoriji angažuje novim ugovorom i treće lice).

Treće, „tradicioni franšizing novog tipa''. Najveći značaj ima podela, koja se uostalom, i najviše

sreće u poslovnoj literaturi, na robni franšizing (franšizing proizvoda) i prometni (poslovni)

franšizing (franšizing usluga). Neki autori ovoj podeli dodaju i proizvodni ili industrijski

(tehnološki) franšizing.

2.2.1. Robni franšizing (franšizing proizvoda)

Robni franšizing (franšizing proizvoda) je takav franšizing kod kog proizvođac (davalac

franšizinga) ustupa izabranom trgovcu prava na isključivu prodaju određenog proizvoda ili grupe

proizvoda na tačno određenoj teritoriji radi prodaje krajnjem korisniku (kupcu).

Prodaja krajnjem korisniku ostvaruje se putem dva kupoprodajna ugovora, od kojih je jedan

zaključen između davaoca franšizinga i primaoca franšizinga, a drugi između primaoca

franšizinga i kupca.

Predmet ovog ugovora nije samo predmet ustupanja prava isključive prodaje, nego i poslovnog

znanja i prodaje te robe, kao i ustupanja prava korišćenja poslovnog imena i žiga. Ipak, primalac

franšizinga je samostalan trgovac i prema trećim licima nastupa pod svojim sopstvenim imenom

i u svoje ime i za svoj račun.


19

2.2.2. Prometni (poslovni franšizing) odnosno franšizing usluga

Prometni (poslovni franšizing) odnosno franšizing usluga predstavlja takav franšizing kod kog

davalac franšizinga pruža primaocu franšizinga čitav niz (paket) usluga (ustupanje prava

iskorišćavanja poslovnog i tehničkog znanja određenog tipa usluge, kao i prava davanja usluga

pod trgovačkim imenom, žigom i drugim znakovima razlikovanja - spoljna oprema, recepti,

oprema i uređaji, dizajn, kao i ustupanje know-how-a, tehničkih unapređenja, izuma i drugih).

Reč je, pravno posmatrano, o svojevrsnom licenciranju raznovrsnih predmeta licencnih

ugovora,koji tek kad su sjedinjeni i kad je izvršena njihova određena kombinacija, čine

jednoobraznost i standardizovanost opreme i usluge što upravo odlikuje ovu vrstu franšizinga.

Ova vrsta franšizinga najčešća je u oblasti hotelijerstva (Holiday Inn, Intercontinental, Hilton i

drugi) i ugostiteljstva (McDonald's ,Maxim, Moule a Gateay i drugi), kao i u mreži benzinskih

stanica, perionica, hemijskog čišćenja,trgovine automobilima i dr.

2.2.3. Industrijski (proizvodni-tehnološki) franšizing

Industrijski (proizvodni-tehnološki) franšizing je takav franšizing čiji predmet nije samo prodaja

određene robe, već i proizvodnja odnosno obavljanje nekih faza tehnoloških procesa

proizvodnje (uglavnom hrana i piće).

Kod ovog franšizinga primalac franšizinga obavlja samo deo tehnološkog procesa, jer bitne

sastojke, kao što su razni začini, smese i slično, zavisno od vrste proizvoda, kupuju od davaoca

franšizinga.

Ovaj tip franšizinga ograničen je za sada na proizvodnju bezalkoholnih pića (Coca Cola i drugi),

pekarskih proizvoda, piva.


20

2.3. Primena franšizinga

Svaki pojedinačni međunarodni hotelski lanac, shodno svojoj poslovnoj koncepciji, određuje

članarinu i visinu taksi, koje su podložne čestim promenama i retko kad su ujednačene zas va

nacionalna tržišta.

Treba napomenuti da se franšiza javlja na onim tržištima gde nema iskristalisanih lidera i gde je

visok stepen fragmentacije. Nijedan učesnik na tržištu nije u stanju da utiče na konkurenciju

ukoliko ne prevaziđe fragmentisanost. Franšiza umanjuje lokalne kontrole, kao najvažniji uzrok

fragmentacije, pošto se menadžment hotela poverava vlasnicima – menadžerima -

franšizantima.

Na taj način hotel može nesmetano da razvije osobine internacionalne firme sa centralizovanim

funkcijama. Pošto predstavlja veoma popularan način rasta u međunarodnom hotelijerstvu

mogu se navesti sledeći primeri njene uspešne primene u praksi:

Wyndham Worldwide (Cendant Corporation) predstavlja najveći svetski franšizing

hotelski lanac. To je čista franšizing hotelska kompanija, što znači da čitav portfolio

posluje pod sistemom franšize – odnosno da ne poseduje hotelske kapacitete u

vlasništvu. Cilj poslovanja je obezbeđenje usluga za franšizanta, tako da se povećava

zauzetost ukupnih kapaciteta. To se postiže pružanjem spectra usluga, kao što su

marketinške kampanje na nacionalnom ili regionalnom nivou, obuka kadrvoa, poseban

system kontrole kvaliteta za hotele franšizanta, besplatan telefonski system rezervacije

za klijente, system finansijske asistencije za vlasnike hotela koje sadrže analizu protoka

novca I globalni hotelski informacioni system – Project Power Up za razvoj menažmenta.

Zauzvrat, od franšizanta dobijaju naknadu baziranu na prodaji. Kao dodatni izvor

prihoda, Wyndham Worldwide naplaćuje rezervacione i marketinške usluge.

Choice Hotels International postaje hotelski franšizing lanac nakon napuštanja posla sa

nekretninama. Razdvajanjem od Sunburst Hospitality Corporation, posluje kao čista

franšizing kompanija. Poslovna strategija je bazirana na razvoju sistema franšize u

strateškom marketing una teritoriji SAD. Menadžment sistem kompanije Choice Hotels

International pod nazivom Profit Manager dizajniran je da pomogne franšizantu da

dostigne optimalni nivo profita i konkurentnosti. Prisutan je u preko osamsto smeštajnih

objekata hotelskog tipa na severnoameričkom tržištu. Uspešnost ovog sistema

potpomognuta je tehnološkim programom podrške pod nazivom Technological Support

Program koji omogućava plaćanje zaiteresovanim članovima putem lizinga. Kao poseban

sistem podrške aktiviran je internet menadžment sistem. U ostatku sveta Choice Hotels

International razvija strategiju master franšize. Takođe, nudi svojim komitentima system


21

finansija, obuke I usluge u Silver Spring trening centru koji pripada samoj kompaniji.

Centar je poznat po kursu pod nazivom Total Lodging By Choice, koji je obavezan za sve

franšizante. Drugi kursevi odnose se na marketing, sisteme rezervacije, ljudske resurse,

odnose sa javnošću I finansijski menadžment. Franšizne naknade naplaćene od

brendiranih marki hotela koji pripadaju kompaniji Choice Hotels International variraju.

Kao deo njihove godišnje naknade, franšizanti mesečno plaćaju kompaniji Choice Hotels

International od 3,5% do 5,25% od ukupne zarade. Takođe, plaćaju između 1% I 3,5%

marketinšku naknadu i između 1,25% I 1,75% naknadu za rezervacije. Primera radi,

početna naknada varira oko tri stotine američkih dolara, po smeštajnoj jedinici, sa

minimalnom naknadom između dvadesetpet I pedeset hiljada američkih dolara.13

2.4.Učesnici u sistemu franšizinga

2.4.1. Obaveze davaoca franšize

Učesnici u sistemu franšizinga su davalac i primalac franšiznga koji ugovorom reguliše

međusobna prava i obaveze.

Davalac franšizinga poseduje jak poslovni sistem, ugled, znanje, savremenu organizaciju rada,

znak koji uliva poverenje u kvalitet roba i usluga. On je lider sistema i dominira u poslu, obavlja

funkciju razvoja, marketinga i finansiranja i traži saradnike tj. primaoce franšizinga koji treba da

ulože rad i kapital a da pri tome zadrže pravnu i ekonomsku samostalnost.

Davalac franšizinga ustupa primaocu franšizinga isključivo pravo prodaje proizvoda i usluga i

najčešće se obavezuje da ista ili slična prava neće dati drugima, a primalac se obavezuje da

prodaje isključivo ugovorene proizvode ili usluge pod znakom davaoca franšizinga i po njegovim

uputstvima. Davalac franšize ustupa trgovačko ime, znak i jednoobrazni kvalitet poizvoda i

usluga,oznaku firme, skraćeni naziv firme, poslovni znak i dr.

Zatim ustupa znanje i iskustvo – know-how iz oblasti tehnike i marketinga i vrši obuku kadrova

primaoca franšizinga. Nadalje, davalac franšinga pruža pomoć oko pronalaženja poslovnog

13 Svorcan N, Strategija hotelske marke, Beograd, 2011,str.195


22

prostora, gradnje ili adaptacije istih, stara se da prodajna mesta budu identičnog igleda, dizajna,

boje, načina poslovanja, kvaliteta robe i usluga, uslova prodaje (servisa, garancija, održavanja,

rezervnih delova), nameće primaocu franšize nabavku opreme ili direktno od davaoca

franšizinga ili od njega preporučenih dobavljača. Davalac franšizinga takođe može primaocu

pružati pomoć u upravljanju preduzećem, analizi tržišta, određivanju asortimana, vođenju

knjigovodstva, obračunu poreza i sl.14

Davalac franšize je preduzetnik koji je:

Vlasnik jedne robne marke i vizuelnog identiteta prepoznatljivog na tržištu

Nudi niz proizvoda/usluga/tehnologija klasičnim distributivnim kanalima

Razvio metodu prodaje i rada koja je isprobana i ažurirana u pojedinačnim centrima

U stanju da prenese drugima svoje metode, iskustva i znanja preko obuke stalnog

savetovanja

Ima razvijenu svoju kompaniju, tako da je u stanju da razvija dalje svoje metode i

rukovodi franšiznom mrežom.15

Davalac franšize naplaćuje prihode od primaoca franšize koji mogu biti u četiri osnovna oblika :

jednokratna upisnina u sistem

royalties

izdvajanja za propagandu

prodaja robe i oreme.

Kada je reč o jednokratnoj upisnini u sistem radi se zapravo o ceni ulaska primaoca franšize u

sistem i praticipaciji u ustanovljenoj reputaciji i nagomilanom goodwill -u. Davalac franšize ovim

prihodom naplaćuje svoj profit i pokriva niz inicijalnih troškova kao što su obuka, izbor lokacije,

dizajn objekta, pomoć pri otvaranju, operativni priručnik i sl.

Royalties se naplaćuje mesečno ili godišnje, kao procenat od prodaje koju ostvari primaoc

franšize i uobičajeno se kreće od 2 do 5% od ukupnog prometa za odnosni period. Jedan deo

royalties-a je profit za davaoca franšize, a drugi deo se odnosi na troškove obezbeđenja paketa

kontinuiranih usluga i pomoći primaocu franšize.

14 Jović Z, Parabankarski i nekreditni poslovi, Beograd, 2008,str.129 15 Radojević T, Finansijsko poslovanje u turizmu i hotelijerstvu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011,str.112


23

Što se tiče izdvajanja za propagandu, njih primaoci franšize plaćaju mesečno, kao procenat od

prodaje. Kod ovog izdvajanja nema direktnog profita za davaoca franšize ali se korist ostvaruje

kroz goodwill i reputaciju koja se nagomilava u sistem. Procenat izdvajanja za ovu svrhu se

obično kreće od 2,5 do 4% ali su često mogući i drugi iznosi, kao i mogućnost da izdvajanje za

propagandu bude inkorporirano u iznos royalties-a.

Četvrti oblik prihoda davaoca franšize potiče od prodaje robe i opreme primaocima franšize i od

rentiranja ili sub-rentiranja lokacija primaocima franšize.

Svaki poslovni odnos zasnovan na takvom ugovoru kao što je ugovor o franšizingu, mogu da

prate i određeni problemi i teškoće u realizaciji. Davalac ne sme da ignoriše pitanje izbora i

strukture franšizanata i organizacije franšize uopšte; odnose sa vladom zemlje u koju je dao

franšizu; mogućnosti da obezbedi kontrolu standarda i proceduru u radu franšizanata.

2.4.2. Obaveze primaoca franšize

Primalac franšizinga je obavezan da obezbedi poslovni prostor i opremi ga prema zahtevima

davaoca franšizinga, da drži zalihe proizvoda koje nabavlja od davaoca franšizinga ili dobavljača

kojeg on odredi i da primenjuje sve standarde i uputstva poslovanja i čuva ugled i bonitet

preduzeća.

Primalac franšize je nezavisan preduzetnik odgovoran i izabran od davaoca franšize, a ima

sledeće karakteristike :

Veliku volju za afirmacijom

Raspolaže potrebnim sredstvima

Želi da usko sarađuje i sa drugima

Želi da radi unutar sistema i po zadatim pravilima

Pristupajući mreži stiče pravo na upotrebu svih elemenata koji su predmet ponude:

metod, sistem ili konw-how, proizvodi, marka i imidž, pomoć pre, za vreme i nakon

otvaranja i dr.


24

Franšizing je oblik poslovanja u kome se primaocu franšize omogućava da u određenom roku

vodi poslovanje pod imenom i na način kako to odredi davalac franšize. Sve to vreme davalac

ima pravo da nadgleda poslovanje onoga kome je dozvolio da pod njegovim imenom nešto

prodaje ili radi. Najveća prednost ovakvog poslovanja jeste što osim brenda i standarda,

omogućava smanjeni rizik u poslovanju. Suština ovakvog načina poslovanja je da se firme u

razvoju ili privatnici sa ograničenim kapitalom priključe većim sistemima i steknu sigurnost u

svom poslovanju.16

Dok se franšizing kod najvećeg broja preduzeća iz drugih oblasti i delatnosti koristi pre svega za

uključivanje malih preduzeća (preduzetnika), kod hotelskih lanaca to često nije slučaj. Primaoci

franšize, naročito u međunarodnim poslovima, mogu da budu i velika, jaka preduzeća sa jednim

ili više hotelskih objekata.

Primalac mora da računa sa sledećim: da je u velikoj meri zavisan od davaoca franšize i da

dobrim delom gubi samostalnost u poslovnoj politici, pogotovo u pogledu asortimana usluga (i

nabavke) i cena; da deli sudbinu celog sistema franšizinga; da mora uredno i kontinuelno da

snosi odgovarajuće troškove itd.

2.5. Sistem franšizinga u hotelskom poslovanju

Razvoj sistema franšizinga u međunarodnom hotelskom poslovanju jasno pokazuju da su

njegove prednosti daleko veće od mana koje sadrži. Jednostavan dokaz za to su veliki

korporativni lanci iz SAD, kao pioniri međunarodnog hotelskog poslovanja, dosta rano poćeli sa

primenom franšizinga: Holiday Inn je otvorio prvi objekat u Memfisu 1952. godine, a dve godine

kasnije počeo je sa operacijama franšizinga; Ramadin prvi hotel počeo je sa radom 1954, a prvi

franšizirani objekat 1959. godine. Hilton je sa franšizingom počeo nešto kasnije (1965.godine).

Pri tom treba imati u vidu da je 90% svih kompanija koje se danas bave franšizingom, nastalo

posle 1954. godine. Razvoj je bio brz i ne samo da je obezbeđivao prodor na nova tržišta, već i

širenje sistema franšizinga koji su kasnije počeli da primenjuju i hotelski lanci van SAD.

16 Radojević T, Finansijsko poslovanje u turizmu i hotelijerstvu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011,str.112


25

Najveći korporativni hotelski lanci i danas široko koriste sistem franšizinga u nacionalnim i

međunarodnim razmerama. U tome i dalje prednjače hotelski lanci iz SAD. Sve to potvrđuju

podaci iz naredne tabele. 17

Tabela 3: Rang lista 10 najvećih hotelskih lanaca-davalaca franšize

Korporativni lanac (zemlja)

Ukupan broj hotela Broj franšiziranih hotela

% učešća franšiziranih u ukupnom broju

hotela 1.Wyndham Hotel Group(SAD)

7.043 7.016 99,6

2.Choice Hotels International(SAD)

5.827 5.827 100,0

3.InterContinental Hotels Group(Velika Britanja)

4.186 3.585 85,6

4.Hilton Hotels Corporation(SAD)

3.265 2.774 85,0

5.Marriott International(SAD)

3.178 2.079 65,4

6.Accor(Francuska) 3.982 1.129 28,4

7.Vantage Hospitality Group(SAD)

845 845 100,0

8.Carlson Hotels Worldwide(SAD)

1.013 840 82,9

9.Starwood Hotels and Resorts Worldwide(SAD)

942 437 46,4

10.LQ Management LLC(SAD)

721 337 46,7

UKUPNO 31.002 24.869 80,2

Izvor:Hotels,jul 2009

17 Čačić K, Poslovanje hotelskih preduzeća, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010,str.96


26

Rast hotelskih lanaca na nacionalnim i međunarodnim razmerama na bazi sistema franšizinga

praćen je i određenim problemima u odnosima davalaca i primalaca franšize. Među njima je

neophodno izdvojiti sledeća dva:

1. Prvo, davaoci franšize uvek nastoje da kontrolišu teritorijalni razmeštaj primalaca,

odnosno lokaciju, pogotovo ako realno može da se računa i sa daljim širenjem

franšizanata na nekom prostoru, tj. pojavom podfranšizanata. Stoga pored individualne

franšize koja se daje samo jednom primaocu (koliko će ih biti zavisi od politike

franšizera), može da se ide na tzv. master franšizu (franšiza se daje primaocu za

određenu regiju u kojoj može sam da se širi ili da ustupa tu franšizu drugima, dakle

podfranšizantima) ili na kombinaciju obe.

Choice Hotels International, kao što je ranije navedeno, svoj hotelski portfolio gradi

isključivo na sistemu franšizinga i svih deset brendova koje daje franšizantima su

prilagođeni odgovarajućim tržišnim segmentima. Prilagođavajući svoju poslovnu kulturu i

stil upravljanja potrebama maksimalne marketinške orijentacije u poslovanju, ovaj

korporativni lanac je formirao regionalne timove menadžera i rasporedio ih tako da budu

u blizini franšizanata – svojih poslovnih partnera. Regionalni menadžeri korporacije sa

svojim timovima kontrolišu po 45 objekata i pomažu franšizantima u prodaji, obuci

osoblja, održavanju kvaliteta i konsolidaciji poslovanja.

2. Drugo, brojna pitanja u odnosima primalaca i davalaca franšize otvaraju se u vezi sa

cenom. Počev od cene samog „paketa“ franšize, pa do različitih interesa u vezi sa

njenom visinom, međusobnim obračunima naknada u tekućem poslovanju i drugim

pitanjima. Sve to se i načelno i konkretno rešava ugovorom, ali uvek postoji mogućnost

da se ispolje nastojanja za što povoljnijom pozicijom u odnosu na drugog ugovarača.

Međutim, cena je uvek najvažnija sa aspekta potrošača. Opšte je poznato da veliki hotelski lanci

u objektima koje imaju u svom sistemu franšizinga u svetu, imaju i ujednačene cene . One su

odraz standarda usluga koje ti hoteli pružaju, pa su samim tim u najvećoj meri standardizovane i

cene. To je velika prednost međunarodnih hotelskih lanaca – potrošač ne samo da precizno ili

delimično zna kakvu će uslugu dobiti u hotelu konkretnog lanca, već i koju će cenu za to da plat i.

Istovremeno, to je i elemenat zaštite potrošača, a minimalne razlike u cenama koje mogu da se

pojave između hotela istog lanca u različitim zemljama ili regijama odraz su lokalnih faktora

(uslova izgradnje ili adaptacije, poreza i sl.).


27

Međunarodni hotelski lanci, posebno InterContinental i HolidayInn, koristili su svoje sisteme

franšizinga za širenje na prostorima bivše SFRJ. Pored ostalih pozitivnih uticaja, za Srbiju je

značajan svakako i onaj koji je vezan za njihovu iskustvenu i uslovno rečeno, obrazovnu ulogu –

počev od upoznavanja sa savremenim poslovnim tehnikama i sistemima, pa do obuke većeg

broja izvršnih i rukovodećih kadrova. Takvi multiplikativno uticaji biće od koristi i u

budućemrazvoju, ne samo u pogledu korišćenja novih uvoznih franšizinga, već i stvaranja

odgovarajućih domaćih sistema u hotelskom poslovanju.18

18 Čačić K, Poslovanje hotelskih preduzeća, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010, str.98 -103


28

3. Franšizing u Srbiji

3.1. Istorijat franšizinga u Srbiji

Na porast značaja franšizinga za ekonomski razvoj uticala su tri podsticajna faktora: potreba za

širenjem, nedostatak kapitala i potreba da se prevaziđe prostorna udaljenost. Franšizing u

oblicima u kojima danas postoji razvio se u SAD, gde je tokom 50‐tih, 60‐tih i 70‐tih godina XX

veka pokazao svoje najveće potencijale da utiče na razvoj jedne ekonomije. Međutim, pored

pozitivnih efekata, bilo je na žalost i onih negativnih, oličenih u mnogobrojnim pokušajima lakog

i brzog bogaćenja, prevarama i drugim kriminalnim radnjama.

Zemlje Istočne Evrope franšizing ’’osvaja’’ krajem 80‐tih i početkom 90‐tih godina i to uglavnom

’’preko’’ restorana brze hrane. Danas se pojedine zemlje iz ovog dela Evrope mogu pohvaliti

značajnim stepenom razvijenosti franšizinga, kao što su Mađarska i Rumunija. Međunarodna

asocijacija za franšizing ‐ IFA u SAD osnovana je 1960. godine, a u Evropi je 1972. godine

osnovana Evropska franšizna asocijacija, koja danas okuplja 17 nacionalnih franšiznih

asocijacija. Sve do početka 80‐tih godina gotovo 90% ovakvog načina poslovanja bilo je vezano

za severnoameričko tržište. Danas polovina franšiznih mreža ima svoja sediša u zemljama van

SAD.

Kada je u pitanju Republika Srbija, razvoj usluga odvijao se u specifičnim uslovima i po mnogim

pokazateljima nije pratio savremena kretanja. Kasnija očekivanja su se ispostavila kao realna.

Naime, u procesu tranzicije, uslužne delatnosti u Srbiji dobile su dinamičniji razvoj u poređenju

sa poljoprivredom i industrijom. Mesto i uloga uslužnog sektora u ekonomskom razvoju Srbije u

tom smislu predstavljaju strateški značajno pitanje. U kontekstu franšize i uopšte franšiznog

poslovanja u Srbiji, preovlađujući stav većine građana ne deli istu naklonost mnjenja poput one

u zapadnim zemljama, pa čak i onima u okruženju. Naime, većina ljudi ne razume šta je franšizni

sistem poslovanja ili zna tek ponešto o njemu, ne razumevajući mogućnost franšiznog

poslovanja kao vrste pomoći u razvoju srpske privrede.

Isto tako, iako model franšizinga krupnim koracima ulazi u Srbiju, prednost ovog načina

poslovanja u srpskim poslovnim krugovima i dalje nije na potrebnom nivou. U tom smislu,

popularizacija koncepta franšiznog poslovanja u Srbiji predstavlja jedan od ključnih aspekata

bržeg ekonomskog razvoja srpske privrede i njenog uključivanja u svetske i evropske

integrativne tokove i poboljšanja konkurentske pozicije domaće privrede.


29

Svrha istraživanja i analize postojećeg franšiznog poslovanja u razvijenim zemljama, ogleda se u

podizanju svesti o prednostima i potencijalnim mogućnostima franšiznog poslovanja u Srbiji, kao

i unapređenju slobodnog preduzetništva kroz isticanje ključne uloge franšize u otvorenom

poslovnom sistemu privrednih društava.

Franšizing je u Srbiju, odnosno u bivšu SFRJ stigao veoma rano, već na samom početku svoje

evropske ekspanzije, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, kada počinje uvoz američkih

franšiza. Strane tj. američke franšizne mreže Coca‐Cola, Avis, Hertz, Diners Club International,

Intercontinental, Hyatt, American Express, Delifrance, McDonald’s zaključuju sa tadašnjim

jugoslovenskim preduzećima veliki broj ugovora. Ti su pravni poslovi sklapani pod veoma

različitim nazivima. Tako su neki ugovori nosili naziv ugovor o članstvu (Avis ‐Autotehna), ugovor

o punjenju i distribuciji (Coca‐Cola‐ Slovin), ugovor o tehničkoj saradnji (Intercontinental‐hotel

Espalanade), a jedan od retkih ugovora o franšizingu zaključen tih godina pod sopstvenim

nazivom bio je ugovor između Diners Club International i General Turista.

Međutim, bez obzira na različite nazive, svi su ovi ugovori predstavljali ugovore o franšizingu.

Zamah franšizing poslovanja doneo je našoj zemlji i drugu fazu u razvoju franšizinga. Domaća

preduzeća shvataju prednosti širenja svojih sistema putem ovog koncepta, tako da se druga faza

ostvaruje kroz izgradnju domaćih franšiznih mreža krajem osamdesetih godina, a još više

početkom devedesetih godina prošlog veka. To su bili Montenegro Express, Tigar, Pekabeta, C

Market, Yumco i drugi koji su otpočeli sa manje ili više uspeha kreaciju i prodaju svojih franšizing

paketa.

Početkom 90‐tih godina, kada franšizing postaje moda u ondašnjoj Jugoslaviji, osnovana su i

profesionalna udruženja franšizinga i to najpre, maja 1991. godine ‐ Srpska federacija za

franšizing sa sedištem u Nišu. Nakon toga u Novom Sadu se osniva Jugoslovenska franšizing

asocijacija kao još jedno nacionalno udruženje franšizinga, čija je uloga bila u aktivnom odnosu

prema poslovnom okruženju u promociji franšizing koncepta, informisanju, u savetodavnim

uslugama i u posredovanju prilikom uvoza stranih franšiza, stvaranju baze podataka o

postojećim franšizing sistemima koji posluju u zemlji i drugo.

Početak povratka franšizinga u Srbiju obeležio je ulazak nekoliko moćnih franšizing sistema u

proteklih nekoliko godina, pre svega u oblasti modne industrije (Zara, Springfild, Mango, Oviesse

i dr.). U 2003. godini uzeta je franšiza Office 1 Superstore u oblasti prodaje kancelarijskog

materijala, tehnike i nameštaja, a najpopularniji i najrašireniji franšizni sistem, svakako i zbog

niske cene, postala je mađarska franšiza za prodaju peciva Fornetti.


30

U toku 2007. godine u Srbiju je ušao američki Re/Max, svetski lider na tržištu nekretnina, koji sa

gotovo 7.000 agencija i 120.000 agenata u 70 zemalja predstavlja jednu od deset najbrže

rastućih franšiznih koncepata na svetu.

Na tržište Srbije je u toku 2007. godine ušao i zanimljivi master franšizni koncept promovisan

početkom iste godine pod nazivom I Quit Smoking (IQS) čiji je davalac kompanija iz Irske I Quit

Smoking International Ltd. koja nudi atraktivan program odvikavanja od pušenja. Sve

popularnije usluge treninga, fitnesa i wellness ‐a kao izuzetno atraktivne u svetu, uvoze se i na

domaće tržište, pa je tako tokom 2008. godine potpisan pojedinačni ugovor sa američkim

davaocem Contours Express international LLC za obavljanje usluge treninga i vežbanja.

Pored uvoza stranih franšiznih koncepata, novi kvalitet u razvoju franšizinga na našem tržištu

predstavlja izgradnja domaćih franšizing sistema u raznim oblastima pa tako sopstvene mreže

grade AMC (Afrodite Mode Collection) u oblasti ženske mode, DIS u oblasti veleprodaje, Com

Trade za distribuciju kompjuterske opreme i softvera, E‐Dućan u oblasti kupovine preko

interneta, Dve šmizle, Mini Maxi, Rakia Bar, Krofna bar i dr. Ovakva kretanja daju za pravo

tvrdnjama, po kojim izvoz domaćih franšiza i realno treba da postane sledeća, ne tako daleka,

faza u razvoju franšizinga u Srbiji, iako je do pre samo neku godinu takvu mogućnost bilo teško i

zamisliti.

FORNETTI

FORNETTI je kompanija prisutna na evropskom tržištu od 1997. godine kada je otvorena fabrika

u Mađarskoj. U međuvremenu ovaj brend se proširio i prisutan je u više od 26 zemalja sa preko

10.000 franšiznih jedinica. Preduzeće Fornetti Mini Peciva d.o.o. je osnovano 2002. godine i već

je 2004. godine u svojoj novoizgrađenoj fabrici u Subotici započelo domaću proizvodnju Fornetti

peciva sa najnovijom tehnologijom i po originalnoj recepturi.

Proizvodnja Fornetti peciva se odvija u automatizovanoj fabrici koja zadovoljava i najstrožije

standarde Evropske Unije kao što su HACCP, ISO22000:2005. Širom Srbije ima više od 350

korisnika Fornetti franšize. Korisniku franšize se obezbeđuje dobro poznata robna marka i

vizuelni identitet, oprema za rad, vitrina i digitalna spot-pećnica uz povratni depozit, iskustvo i

znanje koje se prenosi preko obuke i stalnog savetovanja, podrška u vidu besplatne tehničke,

tehnološke, marketinške usluge, besplatno servisiranje spot-pećnice, besplatna dostava robe,

pristup franšizi bez plaćanja uobičajene "ulaznice".


31

Korisnik treba da poseduje prodajni prostor od 15-20 m2 na frekventnom mestu, želi da radi

unutar sistema po unapred zadatim pravilima. Razlog za kupovinu ove franšize je mala početna

investicija, zagarantovana ekskluzivnost na određenoj teritoriji, konstantno razvijanje novih

proizvoda, savremena i praktična oprema.

ADORÉ CHOCOLAT

U radionici "Čokolada", osnovanoj u maju 2002. godine, prvoj radionici u zemlji koja se bavi

ručnom proizvodnjom pralina i slatkiša od najkvalitetnije uvozne čokolade, po sopstvenim

recepturama baziranim na znanju i iskustvu čuvenih majstora čokolatijera .

aDORé Chocolat je prva radionica čokolade koja je sertifikovala HACCP i ISO9001 standarde u

regiji. Za sad postoje tri maloprodajna objekta u Beogradu i jedan u Novom Sadu. aDORé

Chocolat želi da proširi svoju maloprodajnu mrežu putem franšiznih prodajnih objekata. Ovo je

franšiza za ambiciozne, energične, motivisane, entuzijastične, vredne i prodajno orijentisane

ljude koji vole čokoladu i koji bi uživali da vode radnju sa čokoladnim proizvodima.

Kako biste bili sigurni da ćete uspeti u ovoj vrsti posla , aDORé Chocolat pored prava da se koristi

aDORé Chocolat brand, nudi podršku u vidu oprobanog i potvrđenog koncepta, kao i podršku pri

tekućem i marketing poslovanju, pomoć pri opremanju prostora i odabiru osoblja, sveobuhvatan

trening program zaposlenih i podršku u razvoju i poboljšanju poslovanja.

RAKIA BAR

Redesign d.o.o. je osmislio jedinstveni koncept - Rakia bar, po kome se destilat najfinijeg voća

pije uvek uz meze, kreativnu zakusku u moderno osmišljenom prostoru. Prvi Rakia Bar je

otvoren 2006. godine u centru Beograda. Svaki Rakia Bar nudi više od stotinu različitih vrsta

srpskih, ali i inostranih tradicionalnih pića, koja zadovoljavaju visoke standarde kvaliteta i

dostojno predstavljaju regione iz kojih dolaze.

Svaka rakija u Rakia Baru služi se uz posebnu vrstu mezetluka koje pojačava i uokviruje sam ukus

rakije.


32

Kao začetnik ideje da se tradicionalno srpsko piće prezentuje na drugačiji, savremen način i da

se predstavi kao jedan od vodećih brendova Srbije, Rakia Bar organizuje od 2007. godine i Rakija

Fest, najvažniju manifestaciju posvećenu rakiji u ovom delu Evrope. U 2010. godini Rakia Bar

počinje širenje putem svojih franšiznih jedinica i u ostalim gradovima Srbije i inostranstvu. Kao

prednost franšiznog koncepta izdvaja se prepoznatljiv brend, stručan tim, jedins tvena ponuda,

kreativnost, vizija...

3.2. Franšizing u Srbiji-Poslovni koncept za ekonomski razvoj Srbije

U Srbiji ima od 15-20 domaćih franšiznih mreža i ne postoji evidencija o tačnom broju davalaca i

korisnika franšize.

Postoje tri udruženja za franšizing u Srbiji:

u Beogradu

u Novom Sadu

u Nišu

Domaće franšizne mreže:


33

Inostrane franšizne mreže u Srbiji:

Srbija ima prednosti u poljoprivredi i uslugama s tim što ima najviše franšiznih mreža u

uslužnom sektoru.

Franšizing može pomoći kroz:

rešavanje pitanja nezaposlenosti

poslovanje malih trgovaca „pod kapom“ velikih trgovinskih lanaca

stvaranje novih domaćih franšiznih mreža i njihovo širenje u zemlji i okruženju

Nezaposlenost je jedan od najvećih problema naše zemlje i privrede pa se prednost franšizinga

ogleda u tome da se preskaču koraci, izbegavaju greške početnika i ne zahteva prethodno

iskustvo.


34

Uspeh preduzeća koja su kupila franšizu je veći nego uspeh preduzeća koja su krenula sa

sopstvenom idejom.

Franšizing je takođe jedno od rešenja za socijalni program za zaposlene kojima prestaje radni

odnos.

Isto tako, vlasnici maloprodajnih objekata (Rodić, Mercator, Delta, Metro...) su suočeni sa

jakom konkurencijom pa je zato najbolje rešenje ulazak u sistem franšize (npr. DIS, DELTA

MAXI/PEKABETA) jer se na taj način ostvaruju prednosti kao što su :

objedinjene nabavke

popusti

zajednički marketing

nema ulaznih troškova

opstanak

2007. godina je bila prekretnica u razvoju franšizinga u Srbiji:

Prva konferencija o franšizingu

Pojava internet sajotva koji promovišu franšizing

PKS pripremila brošure za promociju franšizinga,serija obuka u 2008.godini

3.3. Centar za franšizing u Srbiji

U cilju podizanja svesti o prednostima i mogućnostima franšiznog poslovanja u Srbiji i unapređenja slobodnog preduzetništva kroz uvećavanje znanja i naglašavanja ključne uloge franšize u otvorenom poslovnom sistemu privrednih društava, Privredna komora Srbije je pokrenula aktivnosti na promovisanju i popularizaciji franšiznog poslovanja.

Uzimajući u obzir i nedovoljnu obaveštenost privrednih činilaca o franšizingu, kao modelu uspešnog poslovanja, nepostojanje aktivnog i sveobuhvatnog mesta i neadekvatne dostupnosti

materijala o najnovijim trendovima franšizinga u svetu, krajem 2007. godine, osnovan je Centar za franšizing u PKS-Privredna Komora Srbije.

CENTAR za franšizing predstavlja ONE STOP SHOP - centralno mesto, gde svi zainteresovani

mogu dobiti kompetente informacije o franšiznom poslovanju u Srbiji.


35

Smer delovanja Centra jeste naglašavanje ključne uloge franšize u otvorenom poslovnom

sistemu privrednih društava, zaštita franšiznog poslovanja kroz predstavljanje Evropskog Etičkog

Kodeksa, edukacija i udruživanje i uspostavljanje regulative i certifikacije franšiznog poslovanja u

Srbiji.

Njihova želja je da kroz rad što više usmere subjekte prema razvoju i širenju franšiznog

poslovanja, uz pomoć članova koji su već profilisani kroz franšizu, da razrade lokalne programe

delovanja i uspostave kontinuiranu i kvalitetnu saradnju na nacionalnom i međunarodnom

nivou. U njihovim nastupima podvlače i to da je popularizacija franšiznog poslovanja vrlo bitan

faktor za smanjenje nezaposlenosti u Srbiji.

Cilj PKS-a:

Sticanje novih znanja o franšizi, kao modelu poslovanja i putokazu kako ga započeti,

stavljajući akcenat na sve aspekte franšize

Prepoznavanja franšize kao jednog od glavnih ključeva za uspeh u preduzetništvu

Informisanje poslovne javnosti o najnovijim trendovima, podizanje svesti i profesionalnih standarda franšize i edukacija sledećih generacija uspešnih učesnika franšizinga

Uspostavljanje franšizinga u Srbiji kroz kupovinu franšize

Proširenje poslovne delatnosti kod već oprobanih privrednih sistema kroz kreiranje franšizinog koncepta

Centar za franšizing PKS Vam nudi pomoć kroz niz aktivnosti:

Besplatni savetodavni - konsalting: pružanje stručnih i kompletnih informacija privrednim subjektima i svim zainteresovanim o franšizingu - prepoznavanja franšize kao jednog od glavnih ključeva za uspeh u preduzetništvu, kako kupiti franšizu, kako napraviti franšizu

Upravljanje franšizom u Srbiji prema Evropskom Etičkom Kodeksu, kreiranim s namerom

da služi kao praktični zbir osnovnih odredbi ispravnog ponašanja ljudi koji se bave

franšizama u Evropi

Pružanje asistencije primaocima franšize pri izboru partnera, povezivanje i uspostavljanje prvog kontakta sa davaocima i provera stranog partnera, pre upuštanja u pregovore radi

zaštite domaćeg privrednog subjekta

Organizovanje sastanaka sa potencijalnim davaocima franšize - srpske kompanije koje su zainteresovane za proširenje delatnosti kroz franšizni koncept i "in house" treninzi


36

Organizacija opštih i specijalističkih edukacija o franšiznom poslovanju u Beogradu i Srbiji

Organizovanje konferencija i okruglih stolova – Najbolje prakse (iskustva iz zemlje i sveta)

Pružanje informacija ino partnerima - ino davaocima franšize o okolnostima u Srbiji i

asistencija za uvođenje novog brenda na tržište

Promovisanje i prezentacija domaćih i stranih franšiznih koncepata u Srbiji - kompletna logistika

Kreiranje baze podataka sa činicima franšiznog poslovanja na tržištu Srbije

Učešće na najznačajnijim i najvećim međunarodnim sajmovima franšize i franšiznim konferencijama

Organizovanje nacionalnih sajmova franšizinga

Uspostavljanje kontakta sa nacionalnim asocijacijama za franšizing u Evropi i svetu, u cilju prepoznavanje razvoja franšiznog poslovanja u Srbiji

Uspostavljanje koordinacije sa ostalim državnim institucijama, agencijama i NGO


37

4.Franšizing u hotelijerstvu u Srbiji

Prvi međunarodni hotel koji je otvoren u Srbiji, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka,

dobio je članstvo grupacije InterContinental.

Ove 2013. godine biće završena rekonstrukcija ovog hotela koji će poslovati u budućnosti pod

nazivom Crown Plaza.

Nakon njega je otvoren Hyatt. To su bili novoizgrađeni objekti u Beogradu koji su poslovali pod

čuvenim hotelskim imenima.

Kompanija Best Western se pojavila na našem tržištu relativno skoro u okviru postojećih

rekonstruisanih hotelskih objekata, kao što su Hotel M i Hotel Šumadija.

U Beogradu je izgrađen potpuno nov hotel koji će poslovati u lancu Holiday Inn. S toga je važno

dati sažeti pregled osnovnih karakteristika ovih globalnih lanaca koji su se već „odomaćili“ u

Srbiji.19

19 Svorcan N.,Globalni lanci hotelske industrije, Beograd, 2008., str.161


38

4.1. Crowne Plaza

Crowne Plaza je lanac hotela visoke kategorije koji nudi usluge

poslovnim ljudima.

Spada u grupaciju InterContinental Hotels Group koji uključuju

InterContinental Hotels & Resorts i Holiday Inn Hotels & Resorts. Posluje u više od 52 zemlje

uglavnom lociran u samom centru grada ili u blizini aerodroma i odmarališta.

Prvobitno je formiran ovaj lanac hotela kao „Holiday Inn Crowne Plaza“ i prvi takav hotel bio je

otvoren 1983. godine u Americi u Rokvilu, Mariland. Posle par godina brend se izdvojio kao

nezavistan lanac hotela ali još uvek pod vlasništvom Holiday Inn-a. Prvi Crowne Plaza Resort

otvoren je u Portugaliji u Madeiri 1999.


39

Danas, ovaj brend obuhvata preko 392 hotela širom sveta, u 52 zemlje sa 108,307 soba ( mart

2013) kao i 98 hotela u fazi izgradnje i otvaranja.

1990. godine, InterContinental Hotels Group (IHG) kupio je Holiday Inn grupaciju hotela;

danas on obuhvata luksuzan brend InterContinental Hotels & Resorts, Hotel Indigo, Staybridge

Suits, Holiday Inn Hotels & Resorts kao i Holiday Inn Express.

Jula 2009. godine, Crowne Plaza Hotels & Resorts je proglašen od strane Lodging Hospitality

magazina za vodeći brend u oblasti hotelske industrije.

Hotel Crowne Plaza u Beogradu biće hotel od pet zvezdica, lociran na Novom Beogradu. Hotel je

prvobitno bio sagrađen kao InterContinental Hotel Beograd, deo InterContinental hotelske

grupacije.

InterContinental Hotels Group (IHG) objavio je da je potpisan dogovor sa srpskim firmom „Delta

Nekretnine“ da se otvori prva Crown Plaza u glavnom gradu Srbije, Beogradu.

Nova „Crowne Plaza“ imaće 417 soba, 14 konferencijskih sala kao i veliki izbor restorana i

barova. Uz kompletno renovrianje enterijera kao i eksterijera hotela, veliki stakleni prozori će

takođe biti zamenjeni. Stakleni prozori stari preko 30 godina biće zamenjeni sa novim staklima

sa znatnom uštedom u energiji. Budući da je zgrada zaštićena, stara stakla biće zamenjena

novim ali iste boje i oblika. Što se tiče unutrašnjosti, neće biti značajnijih promena, pošto je po

najvišim standardima prvobitno izgrađen hotel. Tako da 33 godine kasnije nije potrebno

preduzeti velike prepravke.


40

4.2. Hyatt

Istorijat Hyatt kompanije je klasična američka priča o uspehu.

Korišćenjem radikalnog dizajna u građevinarstvu, prihvatanjem ne

malog rizika, otvoren je prvi velelepni hotel koji je ovoj kompaniji doneo svetsko ime. Osnovna

karakteristika novog hotela bilo je hotelsko predvorje sa atrijumom, toranj od 21 sprata uz

ukupni kapacitet hotela od 500 soba. Za arhitekte hotelskih zdanja nije više izazov eliminisanje

viška prostora.

Suprotno tradiciji, to je bilo kreiranje velikih, širom otvorenih javnih prostora uobličenih

atrijumom. Ovi hotelski objekti su zamišljeni tako da ostave nezaboravan utisak na goste, uz

visok stepen glamura.

Primer beogradskog hotela to potvrđuje. Iako je izgrađen pre skoro petnaest godina, on i dalje

predstavlja najreprezentativniji hotelski objekat u našoj zemlji. Treba napomenuti da ovaj delux

hotel u sebi sadrži oba glavna brenda Hyatt kompanije.

Početkom sedamdesetih godina prošlog veka otvoren je prvi Hyatt hotel van SAD i to u Hong

Kongu. Time je ova kompanija počela da prenosi duh Hyatt biznisa u različite kulture i nacije

širom sveta. Nastojanje je da njegovi objekti budu odraz onog što je najbolje u lokalnim

kulturama. Od svih inovacija, u praksi se najupečatljivijim pokazalo otvaranje Regency Cluba,

krajem sedamdesetih godina prošlog veka. To je bio hotel u okviru hotela – zasebna celina, koja

obiluje izuzetnim pogodnostima. Razvoj Hyatt korporacije doveo je do pojave nekoliko različitih

brendova na tržištu:

1. Hyatt Regency koji ima posebne Regency Club spratove, predstavlja najrasprostranjenije

objekte ovog lanca. Većinom su to poslovni hoteli sa lokacijama u gradskim jezgrima ili

pored velikih međunarodnih aerodroma. Mogu biti različitih kapaciteta i komfora.

Regency Club predstavlja hotel u hotelu. Pruža spektar raznovrsnih neophodnih usluga i

pogodnosti ovoj vrsti gostiju.

2. Grand Hyatt odražava grandioznost i prefinjenost. Uključuje i dodatke kao što su

umetnički elementi, programi za posao i odmor, sale za bankete i konferencije sa

vrhunskim standardima, kao i specijalizovane programe keteringa. Grand Hyatt poslovni

hoteli imaju u ponudi i moderne fitnes centre kao i elegantne balske dvorane za

organizovanje prazničnih i koktel zabava na visokom nivou. To su, obično, grandiozni

objekti kapaciteta i do 800 soba namenjeni su isključivo visokoplatežnoj i probirljivoj

klijenteli.


41

3. Park Hyatt gostima pruža veoma poseban i ličan, pretežno evropski stil usluge. To su

obično manji, luksuzni hoteli rezidencijalnog stila. Kapaciteta su do 250 soba. Poslovna

filozofija im je da pružaju osećaj posvećenosti i luksuza. Kao dodatak umetničkom

elementu, Park Hyatt nude i izuzetne objekte za konzumaciju hrane i pića, intimno

okruženje i non-stop lične usluge.

4. Hyatt Resorts predstavlja odmarališne komplekse, prvenstveno namenjene porodicama.

Veličina ovih objekata varira, zavisno od lokacije. Prateći aktuelne svetske turističke

trendove, prednost se daje toplim morima i egzotičnim mestima.

Danas, širom sveta postoji preko dvesta različitih Hyatt hotela kojima upravljaju dve odvojene

podkompanije. Hyatt Internationa Corporation-a sa 90 hotela rasprostranjenih u 39 zemalja i sa

22 hotelska objekta u razvoju i Hyatt Hotels Corporation sa 124 hotela, prvenstveno u SAD,

Kanadi i na Karibima.

Ove dve podkompanije imaju zaseban menadžment, poslovnu filozofiju upravljanja uz

centralizovan sistem rezervacija, jedinstven marketing program i naravno jednog vlasnika –

porodicu Pritzger. Pored hotelijerstva, porodica se bavi nekretninama, preradom drveta i

pomorskom trgovinom. Na čelu svake oblasti nalaze se potpredsednici kompanija, a oblasti su

podeljene po regionima. Njima, takođe, rukovode potpredsednici kompanije, koji su svojim

hotelima, ujedno, i generalni direktori. Iako Uprava deluje veoma jasno hijerarhijski ustrojena,

ona je prilično decentralizovana. Svaki hotel posluje nezavisno i u skladu sa tržištem koje

određena zemlja i njene specifičnosti diktiraju.

To podstiče stalno uvođenje inovacija u poslovanje. Tipičan primer inovacije je program 1-800-

Checkin, koji gostima, na severnoameričkom kontinentu omogućava telefonsku rezervaciju soba

i usluga. Slične inovacije su zlatni pasoš – Gold Passport kao i poseban program nagrađivanja za

stalne goste. Hyatt nudi i Meeting Connection – vezu za sastanke, koja je najsveobuhvatniji

program za pružanje malih usluga na sastancima kao i Meeting Dividends koji planere sastanaka

stimuliše bonus poenima. Ovaj međunarodni hotelski lanac učestvuje i u partnerskom programu

sa Asocijacijom za profesionalni konvencijski menadžment – Professional Convention

Management Association (PCMA). Time, za sopstveni personal, izdaju sertifikate o zvanju

konsultanata eksperata za sastanke.

Hyatt je nekoliko godina imao kazina u svojim pojedinim objektima. Na tom iskustvu, kompanija

je ušla u organizovanje ovakvih igara na rečnim brodovima. Sredinom devedesetih prošlog veka,

otvorila je čuvene Grand Victoria Casino u Elgin-u, u američkoj državi Ilinois i Grand Casino &

Resorts u američkoj državi Indiani.


42

Pažnju zaslužuje program posvećenosti poslovanju. On se najbolje ogleda kroz inicijative vezane

za raznolikost kroz celu kompaniju. Inicijative su svrstane u pet ključnih elemenata i to:

Posvećenost

Proračunatost

Obuka

Mera

Komunikacija

U aprilu 2007. godine, ova kompanija uvela je na tržište novi globalni hotelski brend pod

imenom Hyatt Anday. Prema dostupnim podacima, u sledećim godinama predviđa se izgradnja

velikog broja hotelskih kapaciteta novog brenda. Ako se uzme u obzir da je ovo tipično američka

kompanija logično je da se planovi odnose, pre svega, na severnoamreički kontinent.20

Tabela 4: Hyat hoteli u SAD

Lokacija Broj soba Godina izgradnje

Barrie-Ontario-Canada 127 2008. Chicago 180 2010.

New York 121 2008.

Madison 151 2009. Milvoki 143 2008.

Dallas 147 2008. Houston 127 2008.

Baltimore 173 2008.

Midtown Manhatan 220 2008. Portland-Airport Hotel 127 2008.

San Francisco Airport Hotel 159 2008. Sacramento 127 2008.

Salt Lake City Airport Hotel 123 2008.

Izvor: Hotel Online Special Raport,2008.

20 Svorcan N.,Globalni lanci hotelske idustrije, Beograd, 2008.,str.164-166


43

4.3. Holiday Inn

Holiday Inn se smatra najpoznatijim hotelskim lancem na svetu.

Kao začetnik poslovanja na bazi franšizinga, kompanija je

decenijama usavršavala ovaj poslovni koncept, održavši do

današnjih dana status vodećeg međunarodnog franšizera. Pola

veka dugu tradiciju Holiday Inn hotela započeo je Kemmons

Wilson. Poslovne inovacije, kao što su besplatan parking za

goste, restoran u sastavu hotela, veštačka ventilacija, bazen, telefoni u sobama, led za piće ili

besplatan smeštaj za decu, samo su neke od danas uobičajenih hotelskih standarda.

Opredeljenje za kvalitetan, standardizovan smeštaj srednje klase bio je pravi poslovni potez

sredinom prošlog veka. Još je utemeljivač Wilson ustanovio da njemu gravitira 65 % tržišta SAD.

Potenciranje usluge kao dominante hotelskog produkta, uz stabilnu kontrolu kvaliteta učinilo je

da Holiday Inn postane jedna od najpoznatijih hotelskih marki na svetu. Uspostavljanje

franšizing sistema omogućilo je potencijalnim investitorima, korišćenje ovog s vetski poznatog

imena, hotelskoj kompaniji Holiday Inn prodor na nova tržišta. Otvaranjem hotela u Evropi i

Aziji, sedamdesetih godina prošlog veka, počinje internacionalna ekspanzija Holiday Inn-a. U

tom periodu, na svaka od dva dana otvaran je po jedan hotel ovog međunarodnog hotelskog

lanca. Sredinom osamdesetih, ulaskom u poslovni sistem Bassa, Holiday Inn se definitivno

fokusira na globalni razvoj lanca. Kao prioritetna poslovna orijentacija, globalizacija se ogleda i u

dopunjenom imenu – Holiday Inn Worldwide. Intenziviraju se marketinške aktivnosti, proširuju

se i uvode nove linije asortimana.Početkom devedesetih godina glavno sedište ovog globalnog

hotelskog lanca premešta se u Englesku. Sprovodi se specijalizacija, utemeljena na najnovijim

dostignućima globalnog marketinga u hotelijerstvu, tako da danas Holiday Inn predstavlja lanac

sa jednim od najrasruđenijih portfolija globalnih brendova:

Holiday Inn Hotels & Resorts

Holiday Inn Select

Holiday Inn Sunspree

Holiday Inn Express

Holiday Inn Garden Court

Holiday Inn Family Suiters Resorts

Staybridge Suits by Holiday Inn

Inter-Continental Hotels & Resorts

Crowne Plaza


44

Korporacija Bass Hotels & Resorts poseduje preko 3.000 hotela. Poslovima franšizinga se bavi

posebna organizacija Holiday Inn Franchise Services Organization. Delatnost ove organizacije

podeljena je na više sektora koji prate franšizne usluge i obuku, prodaju na globalnom nivou,

strateške alijanse, nabavke, marketing i rezervacioni sistem.

Po strukturi sektora i sadržaja delatnosti, ova organizacija je izgrađena na bazi korporacijskih

standarda u svim domenima poslovanja. U osnovi je primena integralnog franšizing koncepta.

Pri tome se utvrđuju zajednički minimumi, kao baza za diferenciranje i specijalizaciju franšizing

usluga. Na njima se temelji tržišna segmentacija, u saglasju sa postojećim markama, na nivou

imena Holiday Inn.

Na specifičnom tržištu međunarodnog franšizinga u hotelijerstvu, različiti paketi usluga imaju

različite cene. Zastupljen je i teritorijalni princip diferenciranja cena Holiday Inn-a. Utvrđuju se

opšti finansijski okviri za kreiranje paketa franšiznih usluga i konkretizaciju poslova.

Novčani tokovi franšiznih poslova regulišu se primenom posebnih programa za pružanje

finansijskih usluga na nivou Bass Hotels & Resorts korporacije, putem specijalizovanog servisa

pod nazivom BHRC(Bass Hotels & Resorts Capital). Paket finansijskih usluga zasniva se u osnovi

na dva tipa programa – „malom i velikom“.

„Mali program“ uključuje finansijske olakšice franšizantima za nabavku nameštaja, uređaja i

ostale opreme.

„Veliki program“ se odnosi na ulaganja u informacionu tehnologiju. Grupa Bass Hotels & Resotrs

ima sedam izdiferenciranih brendova koji nose proslavljeno ime Holiday Inn. U njenom sastavu

su još dva lanca Inter-Continental Hotels & Resorts i Crowne Plaza, ukupnog kapaciteta sa oko

545.000 soba, u 98 zemalja sveta, čije usluge svake godine koristi oko 150 miliona klijenata.

Franšizing, kao kompleksan poslovna koncepcija, integriše kvalitativni i kvantitativni razvoj.

Nosilac ovog razvoja je Holiday Inn, još uvek najveći pojedinačni globalni hotelski lanac. Planov

razvoja ove kompanije su fokusirani na evrsopsko tržište. Tako je u 2007. godini otvoren i prvi

beogradski hotel. Objekat je kategorisan sa 4 zvezdice, ima 140 soba, a kao posebnost se ističu

dve sobe za osobe sa posebnim potrebama.


45

Praćenje savremenih trendova u hotelskoj industriji doprinelo je otvaranje ovakvog tipa

poslovnog hotela. Njegova lokacija i tržišna orijentacija, u bliskoj budućnosti će oslikati pravo

stanje našeg tržišta i dati detaljniji uvid u pravce daljeg razvoja srpskog hotelijerstva. 21

21 Svorcan N.,Globalni lanci hotelske industrije, Beograd, 2008.,str.167-169


46

ZAKLJUČAK

Kroz rad se jasno vidi da sistem franšizinga pokazuje mnogo više prednosti nego nedostatke,

tako da nedostatke možemo i zanemariti. Primeri privatnih franšiza su mnogobrojni, tako da je

najveći rast franšiznih usluga zabeležen u uslužnom sektoru.

Franšize su rasprostranjene svuda od kafića i kozmetičkih usluga do prodavnica računara i brze

hrane. Franšizing u oblasti hotelijerstva je jako privlačan i garantuje poslovni uspeh uz nešto

sreće i malo truda.

Takođe, franšizing sistem pozitivno utiče na zemlje u tranziciji jer podstiče privredni razvoj i

rešava nezaposlenost kreiranjem novih radnih mesta, a hotelijerstvo kao i turizam su svakako

privredne grane koje imaju velike mogućnosti za razvoj, s obzirom da će u svetu doći do porasta

broja turista a samim tim i tražnje za novim hotelima.

Pojedini podaci pokazuju da najveće mogućnosti za primenu franšizinga mogu se u Srbiji

primeniti u hotelijerstvu, restoraterstvu i seoskom turizmu. Srbija ima potencijale za primenu

ovog načina poslovanja, podjednako na uvođenje inostranih kao i izgradnje domaćih franšiznih

sistema.

Međutim, da bi do razvoja franšizinga u Srbiji došlo mora da dođe do regulisanja zakonskih

osnova, u kojima se nalazi odrednica ovog ugovora. Pored zakonske regulative, potrebno je

pokrenuti preduzetnički duh mladih kroz seminare, preko medija, stimulisati putem povoljnih

kredita i pomoći vlasti na lokalnom nivou.

Potrebno je edukovati stanovništvo i upoznati ih sa terminom franšizinga. Na taj način im treba

približiti ovaj sistem poslovanja kao dostižnim za ulaganje.

Hotelijerstvo kao deo turizma i naše privrede je rastući segment poslovanja. Pretpostavlja se da

će se u narednom periodu ostvariti novi privredni subjekti koji će na tržište plasirati nove oblike

hotelskih proizvoda a samim tim i predstaviti pokretački snagu za razvoj franšizinga.


47

OSNOVNI POJMOVI U FRANŠIZINGU

Franšizing - marketinška metoda reklamiranja proizvoda i usluga kroz isprobanu poslovnu formulu licenciranu i spremnu za ustupanje, uz finansijsku kompenzaciju, drugim

zainteresovanim stranama koje žele da je kopiraju. Davalac franšize (Franchisor) - kompanija koja je standardizovala i isprobala svoj poslovni

koncept, ponovljiv i prenosiv i ustupa ga drugim kompanijama zajedno sa markom ili brendom i sa svim detaljima koji čine taj specifični poslovni koncept. Taj transfer znanja, iskustva, vizuelnog

identiteta i marke povlači za sobom plaćanje od strane primaoca franšize.

Primalac franšize (Franchisee) - pravno ili fizičko lice, koje potpisom posebnog ugovora prihvata jedan sistem rada koji od sad čini njegov sistem poslovanja. Tako ulazi u lanac distribucije koji

ima prepoznatljivo ime. Primalac franšize je pravno nezavisna osoba, ali ulaskom u lanac prihvata sistem rada koji nameće davalac franšize. Franšizni ćošak (franchise corner) - metoda ustupanja franšiznog paketa trgovcu koji će u sopstvenom prodajnom prostoru napraviti jedan prostor posvećen toj franšizi, a u drugom delu će i dalje obavljati svoju prvobitnu delatnost. Franšizni ugovor - dokument koji usklađuje obaveze i prava obe strane (davaoca i primaoca franšize) i uslove ustupanja celog paketa između njih.

Franšizni priručnik - detaljni dokument ili "biblija" koji opisuje svaki detalj sistema poslovanja i

procedura poslovanja. Usko je povezan sa radom pilot centra i obukom i trebalo bi da bude oslonac u poslovanju primaoca franšize kako bi on tu mogao da nađe sve informacije, uključujući i probleme koji mogu nastati u toku poslovanja. To je tajni dokument koji se nakon potpisa ugovora prenosi na primaoca franšize i osnova je prenosa znanja i iskustva u toku obuke. Master franšiza - franšizna prava koja uglavnom podrazumevaju ekskluzivnost na jednoj većoj teritoriji, a često i na cele države i regione, a predstavlja obavezu prodaje podfranšiza na tom prostoru. Paket franšize - sklop svih elemenata koji čine jednu franšizu prenosivom i primenj ivom za

presađivanje. To su: marka ili brend, know-how, priručnici, vizuelna identifikacija, obuka, ugovor, usluge/mašine/aparati, koji su sastavni deo poslovanja.

Tantijemi (royalties) - iznos koji je obično izračunat u procentima od bruto/neto prometa i plaća se periodično davaocu franšize. Tantijemi služe davaocu franšize da podmiri sve troškove koje


48

ima za tehničku pomoć, pomoć u rukovođenju, stalan konsalting, periodične seminare i savetovanja i sl.

Ulazna pristupnica (initial fee ili entrance fee) - iznos koji davalac franšize traži od primaoca pri

potpisivanju ugovora. On sadrži: licencu za upotrebu marke i eventualnih patenata, prodaju franšiznog paketa, priručnik, obuku, tehničku pomoć u fazi otvaranja i lansiranja, ekskluzivnost na određenoj teritoriji... Korporativni indetitet (Corporate identity) - homogenost svih unutrašnjih elemenata (boje, nameštaj, zidne obloge, uniforme...) i spoljašnjih (izlozi, natpisi, reklame...) jednog prodajnog mjesta. Doprinosi kreiranju imidža marke (brenda) jednog sistema franšize. Direktne prodajne tačke - prodajne tačke koje su u vlasništvu i kojima direktno upravlja davalac franšize. One se u nekim situacijama mogu smatrati pilot centrima.

Budžet za reklamu - iznos koji se predvidi za određeni vremenski period (obično godinu dana), a odnosi se na zajedničku reklamu cele mreže u kojoj učestvuju sve karike u franšiznom lancu.

Doprinos za reklamu - je procenat koji će svaki primalac franšize izdvajati u zajedničku blagajnu radi reklamiranja cele mreže na nacionalnom nivou. Know-how - shema tajnog poslovnog koncepta davaoca franšize koji se još naziva i intelektualna svojina.

Lansiranje - veliko otvaranje franšizne mreže ili samo pojedinačnog prodajnog mjesta u franšizi.

Lay-out - arhitektonski oblik jednog prodajnog mesta u nacrtu sa unutrašnjim uređenjem koje se

zahteva.

Logotip - simbol, grafički prikaz, znak, figura ili kombinacija boja koje identifikuju marku (brend). Marka ili brend - zaštitni znak pod kojim posluje franšiza. Obično se sastoji od crteža koji

simbolizuje delatnost ili ideju i naziva. Svrha mu je da indetifikuje usluge ili proizvode jedne kompanije.


49

LITERATURA

1.Čačić K., Poslovanje hotelskih preduzeća, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.

2.Radojević T., Finansijsko poslovanje u turizmu i hotelijerstvu, Univerzitet Singidunum,

Beograd, 2011.

3.Kozomora J., Spoljnotrgovinsko poslovanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005.

4.Glušica Z., Franšizing, Beograd, 1999.

5.Stakić B., Finansijski i devizni menadžment u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.

6.Svorcan N., Strategija hotelske marke, Beograd, 2011.

7.Veljković S., Marketing usluga, Ekonomski fakultet, Beograd, 2009.

8.Kandić V., Globalni pristup franšizingu u marketingu usluga, Beograd, 1994.

9.Jović Z., Parabankarski i nekreditni poslovi, Beograd, 2008.

10.Draškić M., Ugovor o franšizingu, Institut društvenih nauka, Beograd, 1983.

11.Unković M., Stakić B., Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje, Univerzitet Singidunum,

Beograd, 2009.

12.Svorcan N., Globalni lanci hotelske industrije, Beograd, 2008.


50

Elektonski izvori

www.biznisplan.net

www.franchising.com

www.biznis-akademija.com

www.fransize.rs

www.pks.rs

www.wikipedia.org

http://www.biznisplan.net/

http://www.franchising.com/

http://www.biznis-akademija.com/

http://www.fransize.rs/

http://www.pks.rs/

http://www.wikipedia.org/

diplomski rad aleksandra končar (2)

Documents