Univerzitet u Novom Sadu Ekonomski fakultet u Subotici

SEMINARSKI RAD INTERAKTIVNI MARKETING: MEUZAVISNOST TRGOVINE I TEHNOLOGIJE NA PRIMJERU AMAZON.COM

Mentor Prof. dr. Salai Suzana

Student Udovicic Goran U303/09 U Subotici, 06.06.2011.

-1-

SADRZAJ:

1. 2.

3.

Uvod...................................................................................................3 Promene u pristupu poslovanja..........................................................4 2.1 Osnove elektronske trgovine.........................................4 2.2 Tehnologija elektronske trgovine.................................5 2.3 Osnovne aplikativne kategorije e-trgovine..................5 2.3.1 E-trgovina tipa potrosac-organizacija....................6 2.3.2 E-trgovina tipa organizacija-organizacija.7 2.3.3 Elektronsko poslovanje i nacini placanja..8 Marketing na Internetu..........................................................9 3.1 Proaktivne marketing strategije na Internetu...........................94.

4.1 4.2

Upravljanje rizicima............................................................10 E-rizici....................................................................................11 Koji sve rizici postoje?...........................................................11

-Amazon com Marketing i prodaja preko interneta...125. 6.

Sta je promenio Internet?................................................................18 Zakljucak........................................................................................ 20

-2-

1. UVOD

Savremeni svet napustajuci industrijsko doba sve snaznije ulazi u eru informatike i elektronske komunikacije opredeljujuci se za razvoj putem razvoja nauke u kojem vladaju informacije i znanja kao najznacajniji drustveni resursi. Infromaciona tehnologija koja najsnaznije doprinosi povecanju i internacionalizaciji tog drustvenog resursa je INTERNET. Internet intenzivira i obogacuje svet elektronskih komunikacija, doprinosi povecanju znanja savladavanju entropije i informacione krize, otkriva ppotpuno nove dimenzije u svim domenima i sferama kako individualnog tako i opste drustvenog zivota i rada. Ni jedna informaciona tehnologija do sada, u tako kratkom vremenu, nije ostvarila brzi razvoj i snazniju primenu, zahvaljujuci citav svet, kao Internet. Sa potpunim pravom se moze govoriti o eksploziji Interneta koji prosto rusi okove tradicionalizma, menjajuci svet kroz internacionalizaciju i stvaranje novih pogleda na nauku, obrazovanje, ekonomiju, demokratiju, moral, politiku, licnost itd. Internet je za mnoge umesto vesti postao tema. I to nezaobilazna. U gotovo svim sredstvima informisanja od TV, dnevnih novina, publikacija, casopisa do vrlo ozbiljnih nsaucnih radova. Neko je izbrojao da samo u Americi u toku jednog meseca u stampanim medijima se pojavi oko 2500 naslova koji raspravljaju neki aspekt Interneta. Internet se u krugovima informaticara dozivljava kao savremena anarhija u kojoj ucesnici razmenjuju razlicite informacije, od onih zabavnih do ozbiljnih poslovnih i naucnih. Kako se obezbedjuje solidno funkcionisanje takve anarhije? Svaki ucesnik mreze mora u procesu komunikacija da postuje dva osnovna principa: TCP/IP protokol i jedinstvenost adrese korisnika. O TCP/IP protokolu brigu vodi komunikacioni softver koji se nalazi u racunaru korisnika. O dodeli adrese svakom ucesniku Interneta-a i metodologiji formiranja te adrese brine Internet Society (ISOC) i posebna radna grupa Internet Architecture Board (IAB). Istorija Interneta moze da se segmentira u tri faze: Prva faza vezana je za inovaciju, period od 1961. do 1974. godine, kada dolazi do konceptualizacije i realizacije izgradnje Interneta kroz softver i hardver. Osnovna svrha Interneta kasnih60-tih godina bila je vezana za povezivanje velikih racunarskih sistema u kampovima koledza. Druga faza odnosi se na institucionalizaciju, period od 1975. do 1995. godine velike institucije, kao sto su Ministarstvo odbrane i Nacionalni naucni fond, obezbedili sredstva za dalji razvoj koncepta Interneta. Treca faza obuhvata komercijalizaciju, period od 1995. do danas, kada dolazi do prosirenja Interneta sirom sveta. Sve to ukazuje da se Internet razvija kroz tri faze tokom cetrdesetogodisnjeg perioda. Kada se govori o sadrzaju i uslugama koje Internet nudi tada se u stvari misli na servise Interneta. Svi servisi Interneta rade po klijent-server konceptu. Sustina tog koncepta je da se pomocu programa koji se nalazi na racunaru korisnika mreze klijenta pristupa zeljenim podacima koji su smesteni na serveru na nekoj lokaciji svetske mreze. Kada se

-3-

govori o uslugama koje Internet pruza svojim korisnicima tada se misli na servise Interneta. Glavni predstavnik osnovnog servisa je e-mail (elektronska posta). Ovaj servis rado koriste svi ucesnici Interneta. On omogucuje razmenu tekstualnih poruka pisama. World Wide Web WWW je najpopularniji Inetrnet servis i najvazniji prestavnik javnog sevisa. Ovim servisom se na jednostavan nacin pristupa multimedijalnim sadrzajima koji su smesteni na mnogim serverima Interneta.

2. PROMENE U PRISTUPU POSLOVANJA 2.1Osnove elektronske trgovineZnacajan segment globalnog trzista, sto se vec moze reci da Intrenet predstavlja, cini elektronska trgovina, cija se ekspanzija tek ocekuje. Komercijalizacija Interneta (1991) ce usloviti da elektronska trgovina u narednoj deceniji preuzme primat i postane dominantni oblik trgovine. Prema procenama americkog Ministarstva trgovine, elektronske trgovinske transakcije preko Interneta ce do 2002. godine premasiti 300 milijardi dolara. Trgovina izmedju preduzeca i privatnih lica kao i trgovinska razmena izmedju rapidno raste, i po nekim analizama, promet na Internetu se udvostrucava svakih sto dana. Svodjenje definicije elektronske trgovine na modus kupovine i prodaje je simplificiran, jer ova sintagma nosi sire znacenje, i podrazumeva poslovanje preko povezanih mreza na web zasnovanim tehnologijama. Uloga interneta je veoma znacajna u razvoju elektronseke trgovine, sa stanovista organizacija koje posluju preko globalnih umrezenih trzista. Cini se prihvatljiv stav da Internet redefinise model elektronske trgovine, potpuno podrzavajuci uzajamni odnos izmedju prodavca i kupca. Ovaj model ukljucuje promociju i komunikaciju organizacije i informacione proizvode ka bazi globalnih korisnika, ali i direktno (on-line) primanje narudzbina i isporuku softvera i informacionih proizvoda, i podstice saradnju sa potrosacima u razvoju novih proizvoda. U poslovnom okruzenju dominacije Interneta, intraneta i ekstraneta, elektronsko poslovanje (EP) podrazumeva vise od direktne (on-line) prodaje i kupovine proizvoda, obezbedjujuci organizacijama u mrezi znacajne trzisne prednosti. Ovaj vid poslovanja obuhvata ukupne procese razvoja, marketinga, prodaje, isporuke, usluge i placanja, odnosno globalnu virtuelnu zajednicu potrosaca. Sistemi elektrnoskog poslovanja se oslanjaju na resurse Interneta, intraneta, ekstraneta i drugih kompijuterskih mreza, kao podrske za svaki od poslovnih procesa. Elektronska trgovina moze, na primer, da obuhvati interaktivni marketing, porudzbine i placanje preko mreze, ekstranet pristup i inventarisanje baze potrosaca i snabdevaca, intranet pristup slogovima kupaca i njihovo ukljucivanje u razvoj novih proizvoda preko newsgroups (diskusije potorsaca) i e-mail razmene.

-4-

Strategijske prednosti u informaticki organizovanom prometu i trgovini se zasnivaju na konceptu virtuelnog lanca vrednosti, smanjivanjem ili eliminisanjem kanala distribucije, uz mogucnost da se maloprodaja prebaci na virtualni model poslovanja.

2.2Tehnologija elektronske trgovineZa formulisanje bazicnog tehnoloskog okvira ili podloge sistema elektronske trgovine, podrazumevaju se razlicite infrastrukture koje obuhvataju i povezuju informacione, telekomunikacione i Internet tehnologije. Za uspostavljanje direktnih (on-line) transakcija sa potrosacima i poslovnim partnerima podrazumeva se arhitektura u kojoj se naglasavaju neki vazni aspekti: Internet, ekstranet i intranet, predstavljaju mreznu strukturu ili osnovu elektronske trgovine; Potrosacima mora biti obezbedjen spektar pouzdanih informacija i uvid u marketing, izvrsavanje transakcija i nacine placanja; Poslovni partneri se oslanjaju na Internet i ekstranet u razmeni informacija i pouzdanu realizaciju transakcija koriscenjem elektronske razmene podataka (EDI) i finansijskih sistema i baza podataka; Zaposleni u organizaciji zaviso od razlicitih Internet i intranet resursa za komunikaciju i saradnju u podrasci svojih radnih aktivnosti elektronske trgovine; Profesionalci IS i krajnji korisnici mogu da koriste razlicite softverske alate za razvoj i upravljanje sadrzajima i operacijama Web sajta i drugim resursima elektronske trgovine kojima raspolaze organizacija. Tehnoloski standardi Interneta i World Wide Web, donose velike potrebe za promenama ka otvorenim sistemima, konektivnosti i kooperativnosti u tehnologiji elektronske trgovine. Kao efikasna platforma, Internet sigurno ubrzava mogucnosti za razvoj savremenog, digitalnog, oblika trgovine.

2.3Osnovne aplikativne kategorije elektronske trgovineMreze Interneta, ekstraneta i intraneta obezbedjuju vitalne linkove elektronske trgovine izmedju poslovnih segmenata (funkcija) organizacije i potrosaca, zaposlenih i drugih poslovnih partnera. Domen poslovnih aktivnosti koji se zasniva na elektronskoj trgovini organizacije, se moze grupisati u tri osnovne kategorije kojima se obuhvataju tipovi trgovinskog poslovanja: a) usemrenost organizacije ka potrosacu (Business-to-Consumer Commerce); b) poslovanje usmereno na eksterno (poslovni partneri i komitenti, proizvodna potrosnja) poslovno okruzenje (Business-to- Business Application); c) interni poslovni procesi (Internal Business processes).

-5-

2.3.1 Elektronska trgovina tipa potrosac-organizacijaPoslovanje usmereno ka potrosacu predstavlja kategoriju koja zahteva razvoj atraktivnog elektronskog trzista, sposobnog da predstavi i proda proizvode i usluge namenjene kupcima. Organizacija moze da ponudi, na primer, multimedijalne stranice na mrezi sa virtualnim izlogom ili setnju kroz virtuelnu prodavnicu, sa interaktivnim procesiranjem i pouzdanim sistemima elektronskog placanja. Organizacije nude svoje proizvode i usluge i traze nove modele marketinskog nastupa za privlacenje kupaca, dok potrosaci postaju sve zahtevniji ukljucivanjem u dinamicko globalno trziste. Efikasnost nove paradigme na kojoj se sve cesce zasniva trgovina, reprezentuje mogucnost maloprodaje preko mreze. Infrastruktura Internet maloprodaje se zasniva na cinjenici da su sve stranice (lokacije) mreze (od prezentacije do sofisticiranih viruelnih prodavnica ili prostora) na kojima se predstavljaju ponudjaci, jednako dostupne i udaljene od potrosaca. Uslov za opstanak i uspeh u globalnoj zajednici mreze, sa stanovista organizacije, podrazumeva da posetioci postanu kupci koji ce biti zainteresovani da se vrate na istu lokaciju. Dostizanje definisanog cilja (konkurentnost na trzistu) se zasniva na optimalizaciji kljucnih faktora: Performanse i servis kupac nije spreman da ceka na interfejs, razgledanje ili placanje proizovda u elektrnoskoj prodavnici, sto znaci da sajt mora biti dizajniran za lak pristup, kupvinu i placanje, dok se marketing, porudzbine i usluge potrosacima zasnivaju na ljubaznosti, pomoci i brzini. Personalnost pozitivno iskustvo u kupovini, u skladu sa ukusom i stilom potrosaca, podstice na ponovnu posetu. Na mnogim sajtovima se formira registar (lista) profila kupaca, tako da se prilikom nove posete potrosac pozdravlja i automatski upucuje na podrucje sajta za koji je zainteresovan. Socijalizacija potrosaci slicnih interesovanja imaju mogucnost da preko elektronske aplikacije komuniciraju (prostor za caskanje, konferencija), razmenjuju informacije i daju komentare o postojecim i novim proizvodima i uslugama, i da ih prenose proizvodjacu; dok s druge strane proizvodjaci imaju mogucnost da se prilagode zahtevima potrosaca fleksibilnom proizvodnjom i budu brzi od konkurencije u udovoljavanju potrosackih zahteva. Prezentacija i ponuda na Web sajtovima (lokacijama) se mogu izgradjivati vrlo atraktivni virtuelni prostori, za zanimljivu kupovinu uz audio, pokretnu i efektnu grafiku; kako bi se privukli i zadrzali kupci. Kao podsticaj na kupovinu cesto se nude razliciti oblici povoljnosti ( kuponi, diskont, vaucer) i pokloni. Bezbednost i pouzdanost neophodno je da potrosac na mrezi oseca sigurnost i zastitu kreditne kartice, licnih podataka i podataka o izvrsenoj transakciji od neovlascenog koriscenja.

-6-

2.3.2 Elektrnoska trgovina tipa organizacija-organizacijaKategorija poslovnih aplikacija elektrnoske trgovine usmerena na okruzenje (Business-to- Business Application) ukljucuje i elektronsko trziste, ali istovremeno podrazumeva i direktne trzisne veze (linkove) izmedju organizacija. Vecina organizacija usmerenih na savremeno poslovanje, nudi raznolike informacije o marketingu i proizvodu preko mreze (WWW). Pored toga, organizacije mogu da izaberu koncept medjusobne elektronske razmene podataka (EDI) preko Interneta ili ekstraneta, i direktnu razmenu dokumenata poslovnih transakcija, sa jednog racunara na drugi, kao nacin komunikacije sa svojim kupcima i dobavljacima. Elektronska trgovina usmerena na poslovno okruzenje predstavlja veletrgovinski aspekt trgovinskog procesa. Medjusobni odnos sa drugim organizacijama koji je neophodan da se napravi i proda proizvod, stvara mrezu poslovnih odnosa koji se naziva lanac nabavke (snabdevanja). Elektrnonski sistem trgovine kao i razmena podataka (EDI) i povezani poslovni procesi kao menadzment lanca snabdevanja, teze reinzenjeringu tradicionalnih procesa lanaca snabdevanja. Koncept novih oblika poslovanja, obuhvata i menadzment lanca snabdevanja, koji predstavljaju mrezu veza u lancu relevantnih subjekata, obezbedjujuci nize troskove nabavke i proizvodnje, efikasne kanale distribucije, brzu razmenu informacija, elektronsko placanje, krace vreme isporuke, veci profit. Brz pristup relevantnim informacijama omogucava da se definise koncept kreiranja novog trzista, plasiranja novih proizoda, kvalitetnijih usluga. Elektrnoska veletrgovina i menadzment lanca snabdevanja se oslanja na razlicite informacione tehnologije koje se uglavnom mogu implementirati u mrezu, tako da su sve poslovne aktivnosti podrazane savremenim bazama podataka i aktivnostima digitalne prodaje. Poslovne informacije koje se razmenjuju izmedju trzisnih partnera (organizacija) u elektronskoj formi vec postaju standardni automatizovani proces razmene dokumenata, kao jedna od kompnenti elektronske trgovine. Savremeni model EDI koncepta obezbedjuje transakcije dokumenata sa jednog na drugi racunar (razlicitih organizacija) sto ubrzava vreme obrade dokumenata, smanjuje troskove i daje prednost u odnosu na konkurenciju. Interni poslovni procesi podrazumevaju da sve poslovne funkcije i veliki broj poslovnih procesa podrazava elektronska trgovina. Organizacije usmerene na mrezno poslovanje, konstantno nadgledaju i razvijaju informacije o svojim potrosacima, dobavljacima i konkurenicij, putem sajtova (Web site) i diskusionih grupa (groupware). Ovakav oblik informacija je raspoloziv preko intraneta svim poslovnim funkcijama i predstavlja efikasan nacin za oblikovanje razvoja proizovda, programa marketinga, usluga i kompetetivnih strategija.

2.3.3 Elektronsko poslovanje i nacin placanja-7-

Uspesno odvijanje aktivnosti elektronske trgovine se zasniva na novim konceptima za koje je potrebno obezbediti odredjene uslove koji se odnose na: mogucnost da ponudjene informacije budu dostupne milionima potrosaca (korisnika); kontakt sa potrosacima se odvija direktnim pristupom (uz mogucnost postavljanja pitanja i brzog dobijanja odgovora, putem elektronske poste); kupovina je slicna kataloskoj prodaji, ali je efikasnija i efektnija; isporuka proizvoda se realizuje na tradicionalne nacine (osi msoftverskih proizvoda i informacija koji se mogu direktno isporuciti); pouzdanost transakcija predstavlja kljucni aspekt elektronskog poslovanja. Transakcioni procesi koji se odvijaju u segmentu elektronske trgovine, kao online poslovanje, treba da se zasnivaju na jednostavnim formama placanja prihvatljivim za sve ucesnike (kupce i ponudjace proizvoda i usluga). Raznovrsni sistemi elektronskog transfera sredstava (EFT) koriste informacione tehnologije za procese transfera novca i kredita izmedju banaka, organizacija i njihovih potrosaca. Kompleksnost ovih aktivnosti ukazuju na neophodnosti daljeg razvoja pouzdanih i efikasnih sistema, koji bi obezbedjivali potpunu sigurnost. Procesi placanja su poboljsani pojavom: Digitalni novac - je jedan od najreklamiranijih Internet koncepata. Brojni mediji najavljivali su revoluciju elektronskog novca, a njima je veto dirigovao David Chaum, osniva firme DigiCash. Meutim, reklama je jedno a realnost neto drugo - i pored buke u medijima. Namena digitalnog (elektrnoskog) novca koji nastaje primenom racunarske tehnologije, funkcionise u sistemima online placanja, ali jos nije dostigao sve funkcije papirnog novca. Digitalni ek - sistemi digitalnog plaanja ekovima tee da proire funkcionalnost postojeih ekovnih rauna, te da omogue da se ovi rauni koriste kao platni mehanizam prilikom online kupovine. Ovi sistemi mogu se posmatrati kao proirenje postojee infrastrukture banaka i ekova. Digitalni novanik - ne samo da ubrzava proces naruivanja, ve potencijalno smanjuje rizik od prevare i korienja ukradene kreditne kartice. Prodavci takoe imaju korist od digitalnih novanika: manje trokove, proirene marketing i branding mogunosti, mogunost lakeg zadravanja kupaca i pretvaranja posetilaca sajta u kupce. elektrnoski cekovi su fleksibilniji i jednostavniji za upotrebu od tradicionalnih (papirnih) cekova, a tehnologija na kojoj se zasnivaju povezuje javne i bankarske mreze za finansijske transakcije. kartice (cip i smart pametne kartice) su kao instrument placanja odnedavno ukljucene u sistem Internet placanja, sa tendencijom da postanu standardi opste bezbednosti za elektronsku formu novcanih transakcija.

-8-

3. MARKETING NA INTERNETUOvde ce se ukratko razotriti uticaj Interneta na Marketing kao proces u Lancu vrednosti.1 Da bi se usluga ili proizvod uveo na trziste preduzece treba da istrazuje trziste, informise se o namerama konkurencije, razvija i plasira proizovd ili uslugu i pruza podrsku nakon prodaje. Svaka od ovih faza moze se sprovoditi kontinuirano uz pomoc virtuelnog sveta Interneta: a) Ucesce u diskusionim grupama Interneta, sluzbenici marketinga mogu dobiti korisna saznanja o zahtevima i potrebama kupaca; b) Sluzbenici preduzeca mogu da posete Web lokacije konkurencije i na taj nacin se upoznaju sa karakteristikama njihove ponude, sagledaju njihovu strategiju i uslove prodaje i o tome obaveste odsek za razvoj proizvoda i usluga; c) Na osnovu ovih informacija pomenuti odsek za razvoj proizvoda ili usluga razvija novi proizvod ili modifikuje postojeci; d) Nakon toga, odsek za marketing uvodi i plasira ponudu novog ili modifikovanog proizvoda na trziste posredstvom Web lokacije preduzeca; e) Ucescem u diskusionim grupama na Internetu sluzbenici marketinga ostvaruju podrsku realizovane ponude. Nestanak posrednika u prodaji naizlgde moze biti velika pretnja veleprodaji i maloprodaji a nova sansa za proizvodjace. Maloprodaja bi vremenom trebalo da se preorijentise na virtuelni model poslovanja. To znaci da porudzbine kupaca putem Interneta prikuplja maloprodaja a isporuke proizvoda kupcu se realizuju iz skladista proizodjaca. Po ovom modelu maloprodaja bi mogla da smanji ili gotovo iskljuci svoja skladista. Danas postoje proizodjaci koji su prihvatili virtuelni model poslovanja putem Interneta i kompletnu svoju ponudu na celokupnom svetskom trzistu realizuju preko virtuelnih kanala prodaje. Kada je rec o marketingu usluga putem Intrneta, moguca su dva modela plasmana. Prvi, po kojem proizvodjac usluga direktno komunicira sa kupcima i drugi gde agencije imaju ulogu maloprodaje.

3.1

Proaktivne marketinske strategije na Internetu

Proaktivni marketinske strategije na Internetu obuhvataju sve aktivnosti na Internetu kojima se preduzeca priblizavaju potrosacima nasuprot pasivnom pristupu gde se ceka da potrosac dodje do preduzeca. Proaktivna strategija na Internetu stvara uslove za partnerstvo sa potrosacima, za razliku od ocekivanja da jednog dana potrosac svrati na Vasu Web lokaciju i pregleda ponudu. Mnoga preduzeca kreiraja sopstvene Web prezentacije, koje najcesce neredovno azuriraju, ocekujuci da ce na ovaj nacin uz pomoc Interneta desiti cudo samo od sebe. Web prezentacije kojih ima na stotine hiljada na Internetu predstavljaju pasivan marketinski prisup potrosacu. Statistika koriscenja Interneta pokazuje da se jedan posetilac ne vraca vise puta na istu Web prezentaciju. Proaktivne elektronske strategije obuhvataju sledece aktivnosti: Koriscenje biltena koji se dostavljaju preko elektronske poste; Registrovanje Vase Web prezentacije na masinama za pretrazivanje;-9-

Integrisanje konvencionalne marketinske aktivnosti se elektronskim marketingom Usmerenje marketing aktivnosti na proizvodjace Internet medija; Oglasavanje na elektronskim oglasnim tablama (BBS); Distribucija elektronskih medija kao stu su CD-ROM-ovi.

4. UPRAVJANJE RIZICIMAPod rizicima (opasnostima) podrazumevaju se vanrdeni dogaaji usled ijeg ostvarenja moe doi do ekonomski tetnih posledica za pojedine osobe, odnosno firme. Rizici sa kojima se susreu tradicionalne brick-and-mortar kompanije u svom poslovanju su jako raznovrsni. Kreu se od rizika vezanih za samo poslovanje kao to su na primer razni vidovi neplaanja, zakasnelih isporuka ili prevara, pa do rizika vezanih sa fiziko oteenje imovine firme, kao to su poar, kraa ili neke prirodne nepogode (poplave, oluje, zemljotresi i sl.). Upravljanje rizikom nije, kao to e mnogi pomisliti, disciplina koja se pojavila sa modrenim nainom poslovanja. Svest o postojanju rizika, kao i o neophodnosti naeg delovanja u vezi sa njima se prostire kroz ljudski istoriju, a slikoviti primer za to je praksa kineskih trgovaca iz perioda od pre tri hiljade godina. Naime, prilikom transporta rekom Jangcekjang roba je deljena na vie amaca kada je trebalo vriti prevoz preko naroito opasnih mesta. Na taj nain oni su vrili primitivnu podelu rizika, jer im roba tada nije bila sva izloena istoj opasnosti, nego sukcesivno kako se u pojedinim amcima prevozila. Ukoliko bi koji amac i potonuo, propao bi samo onaj deo robe koji je u njemu bio ukrcan dok bi se roba ukrcana na ostalim amcima spasila. Od tada pa do danas su se mnoge stvari izmenile. Roba koje se transportuje je doivela razne transformacije i stigla do toga da bude pretstavljena skupovima nula i jedinica, dok velike ile kucavice vie nisu iroke reke, pruge ili auto putevi ve moni optiki linkovi. Iz realnog i opipljivog sveta preli smo u virtuelni. A ta se dogodilo sa naim rizicima? Da li su i oni postali virtuelni? Na alost nisu, ve su i te kako realni. Bavljenje elektronskim poslovanjem zahteva od kompanije da sagleda nove oblike rizika kao deo svoje poslovne strategije. Samo upravljanje rizikom nije nikakva novina, jer kompanije ve imaju odreene modele ugraene u svoje biznis planove. Meutim unazad posmatrano samo informatiko jezgro svake firme nije bilo na adekvatan nain ukljueno u ove modele, to je u dananje vreme nedopustivo. Kako se jedan odreeni deo poslova premestio u sajber prostor, informaciona tehnologija jedne firme je dobila na znaaju sa stanovita poslovnog uspeha, ali je u isto vreme postala daleko ranjivija nego bilo kada ranije.

4.1 ELEKTRONSKI RIZICI (E-RIZICI)

- 10 -

Prelaskom na on-line reim rada i odabirom nekog od modela elektronskog poslovanja, odreeni deo prihoda firme, a u nekim sluajevima i celokupan, se ostvaruje putem interneta, na elektronskom tritu. Kako se taj prihod poveava, tako je naravno za svaku firmu pitanje rizika koji se pojavljuju sve znaajnije. Kao to je ve spomenuto i dalje postoje svi tradicionalni rizici, jer jedan raunski centar moe da bude uniten u poaru, ili neka veoma skupa oprema da bude predmet krae. Meutim ono to je u dananje vreme daleko vanije od na primer serverskog hardvera su na njemu sauvani podaci, dok je mnogo loije od samog oteenja od poara neostvarena dobit zbog neobavljenih transakcija. Napadi hakera ili virusi ne prouzrokuju fizika oteenja, ali imaju za posledicu znatne trokove za firmu vezane za ponovno dovoenje sistema u preanje stanje, kao i tetu nanetu imidu i poverenju kompanije kod kupaca, a mogui su i odtetni zahtevi oteenih klijenata na osnovu odgovronosti firme. Sve ovo na kraju moe imati izmeu ostalog za posledicu i drastian pad akcija kompanije na berzi. 4.2 KOJI SVE RIZICI POSTOJE? U sledeem odeljku e detaljnije biti prikazani najei postojei rizici, koji se javaljaju korienjem interneta u poslovne svrhe. U svakom sluaju, iako bismo eleli da celokupni rizik poslovanja uz primenu upravljanja rizicima eliminiemo to je nemogue. ak i uz prebacivanje jednog dela rizika na osiguravajue kompanije ostaje jedan deo koji moramo prihvatiti ukoliko uopte elimo da se bavimo elektronskim poslovanjem. Posebno se izdvajaju sluajevi vezani za mogue povrede integriteta i poverljivosti podatak i dostupnosti sajta. Povrede integriteta - pod pojmom integriteta se podrazumeva da podaci, informacije i razne usluge smeju da budu izmenjeni iskljuivo od strane ovlaene osobe ili institucije. ta se sve moe dogoditi u sluaju brisnja ili menjanja podataka od strane neovlaenih lica prikazano je na slici 1: Povrede poverljivosti podataka Poverljivost podataka podrazumeva da podaci, informacije i razne usluge smeju da budu dostupni iskljuivo ovlaenim osobama ili institucijama. To je jedno jako osetljivo pitanje koje ukoliko mu se ne pristupi krajnje ozbiljno moe dovesti do poptunog gubitka poverenja kupaca i ruenja ugleda jedne kompanije Dostupnost podrazumeva da podaci, informacije i razne usluge moraju biti dostupni u eljenom vremenskom trenutku. Jako opasni Denial-of-Service napadi mogu u trenutku da dovedu do velikog pada vrednosti akcija jedne kompanije. Svetske berze na kojima se trguje hartijama od vrednosti posebno burno reaguju kada su u pitanju takozvane .com kompanije .

6. AMAZON.COM MARKETING I PRODAJA PREKO INTERNETA

- 11 -

OD IDEJE DO REALIZACIJE. Amazon.com je amerika e-trgovinska kompanija smetena u Sijetlu, Vaington. Ona je jedna od prvih kompanija koja je krenula sa prodajom proizvoda na Internetu. Kompanija je dobila naziv po Amazonu, beskrajnoj i razgranatoj junoamerikoj reci. Sve je poelo kada je njen osniva Defri Bezos, usled ogromnog rasta korienja Interneta, video budunost u novom obliku poslovanja. Bezos je sledei svoju viziju, intervjuisao 20 najveih trgovinskih kompanija koje su prodavale proizvode kataloki, kako bi saznao koja bi se roba prodavala efikasnije putem Interneta u odnosu na tradicionalne trgovinske institucije. U to vreme, bile su to knjige. Za knjige nisu postojali detaljni katalozi koji bi se morali slati potom. S druge strane, Internet je mogao pruiti uvid u iroku bazu podataka, tada jo virtualno limitiranom broju korisnika. Def Bezos je rezultate trinog ispitivanja ozbiljno shvatio i prihvatio se posla u elji da sazna sve o poslovanju sa knjigama. Slika br.3 Prikaz stranice koja se odnosi na poslovanje sa knigama1

Prvi zadatak je bio napraviti ozbiljan biznis plan i u posao uvui to vei broj kompijuterskih talenata. Amazonov poetni biznis plan je bio neobian. Def nije oekivao profit za naredne etitri do pet godina. I pored krha i posrnua mnogih e-kompanija 2002. godine, Amazon je opstao i konano ostvario svoj prvi profit u etvrtom kvartalu 2001. godine: 5 miliona po akciji a to je ukupno bilo jedna milijarda dolara.2

1 2

www.amazon.com www.wikepedia.com

- 12 -

Poetak nije bio nimalo glamurozan. Def i njegova supruga su trgovinu organizovali u njihovom dvosobnom stanu, a produnim kablom su u svojoj garai povezali tri sun microstation kompijutera. Kada su pilot stranice bile gotove Def je zamolio 300 strunjaka da tesiraju stranice. Stranice su bile ispravno prikazane na razliitim vrstama pretraivaa i platformi i prvi uslov za poetak e-trgovine knjigama bio je ispunjen. Datum odabran za objavljivanje stranica je 16.06.1995. godine. Pilot korisnici su vest o postavljanju stranica proirili dalje. Na rezultate nije trebalo dugo ekati. Bez ikakve podrke medija Amazon.com je u sledeih 30 dana prodavao knjige u svih 50 razliitih drava i 45 stranih zemalja. Prodaja je do kraja septembra meseca porasla na 20 000 dolara nedeljno. Svet je oito spremno doekao e trgovinu i novi sistem poslovanja, koji e za korisnike tedeti novac i vreme, i premostiti jezinu i prostornu barijeru. Bezos je nastojao da pobolja svoje stranice kako bi bile u potpunosti orjentisane ka korisnicima. Tako je Amazon uskoro javnosti ponudio on-click kupovinu, zatim ocene samih korisnika i email status porudbine. Ostvareni neto prihod u 2003. godini bio je 35 miliona dolara, 2004. godine 588 miliona dolara, 2005. godine 359 miliona da bi se u 2006. godini smanjio na 190 miliona dolara. Time Magazin je Bezosa 1999. godine proglasio ovekom godine u znak priznanja za uspenost kompanije i irenje popularnosti on-line kupovine. Danas se glavno predstvanitvo nalazi po itavom Sijetlu, ukljuujui South Lake Union, Union Station, Beacon Hill kao i u The Columbia Center. Amazon je najavio preseljenje i koncentraciju svojih kancelarija u South Lake Union delu Sijetla, i to sve sredinom 2010. godine, s tim da bi kompanija u potpunosti trebala da se preseli tamo do 2011. godine i da prestavnitvo bude u fromi kampusa koji e initi 11 zgrada.

Centar za razvoj softvera ovaj centar se ne nalazi na jednom mestu, ve naprotiv, zaposleni se nalaze po celom svetu. Iako je vei deo razvojnog centra smeten u Sijetlu, druge lokacije ukljuuju Slaf i Edinburt u kotskoj, Dublin u Irskoj, Banglade, enei i Hedinbed u Indiji, Kejp Taun u Junoj Africi, Iai u Rumuniji, Tokio u Japanu, Beijing u Kini, i San Francisko u SADu.

- 13 -

Skladita se naee nalaze u blizini aerodroma i vrlo nalik na centre za razvoj softvera, nalaze se svugde po svetu pa tako moemo navesti sledee: Severna Amerika: Feniks (Arizina), Vajtstoun i Plejnfild (Indijana), Severni Las Vegas (Nevada), Belvi (Vaington), itd. Kanada: Ontario. Evropa: Engleska, kotska, Vels, Francuska, Nemaka. Azija: Japan, Kina. POSLOVNA STRATEGIJA AMAZON.COM-A Kada je Bezos obelodanio svoju nameru da od Najvee knjiare na svetu stvori Najveu svetsku internet trgovinu svim robama, javnost je bila podeljenog miljenja. Jedni su smatrali da Amazon raste u giganta prebrzo i u tome videli zamku, dok je samo nekolicina analitiara njegov posao drala za jednu od najmudrijih strategija u istoriji trgovine. Prvi su se pokazali neopravdano skeptinima. Ono to je zapoelo kao on-line knjiara, uskoro je diversifikacijom proizvodnog asortimana preraslo u e-trgovinu DVD-jeva, CD-ova, kompijuterskih softvera, video igrica, elektronske opreme, odee, nametaja, hrane i drugog. Danas se na Amazon.com-u prodaje ak 41 kategorija proizvoda. Slika br. 3 proizvodi koji se mogu nai na Amazon.com 1

Amazon.com je 1999. godine pokualo sa internet aukcijom ali to nije opstajalo jer je u to vreme postojao sajt sa ve razvijenom aukcijskom prodajom koji se zove eBay. Ipak 2000. godine uspeli su da lansiraju Amazon marketplace koji je omoguavao korisnicima prodaju polovnih knjiga, CD-ova, DVD-ijeva i druge robe paralelno sa prodajom novih. Glavni rival i danas u ovoj oblasti je eBay.1

www.amazon.com

- 14 -

Avgusta 2005. godine lansira svoju trgovinsku marku pod nazivom Pinzon koja ukljuuje proizvode vezane za tekstil, kuhinjske aparate i druge potreptine za domainstvo. Na teritoriji SADa septembra 2007. godine lansiraju Amazon MP3 on-line muziku prodavnicu. Amazon Fresh nastaje avgusta 2007. godine i na njemu se mogu pronai prehrambeni proizvodi. 2008. godine Amazon.com proiruje svoje poslovanje i na filmsku produkciju koja je producirala film The Stolen Child u saradnji sa 20th Century Fox. Periodino otvaraju kanale preko kojih korisnici mogu da doniraju u razliite svrhe (crveni krst, uragan Katarina...) i u januaru 2005. sakupljeno je 15.7 miliona dolara od 200.000 ljudi. Uei od Bezosa moemo utvrditi etiri kritina faktora uspeha u sluaju Amazon.com: proizvod - prodaja ili proizvodnja proizvoda i usluga koji su kupcima zanimljivi, i gde sam kupac moe uestvovati u obliavanju traenog proizvoda, kupci - pronalaenje naina da se kroz iroku ponudu proizvoda i usluga zadovolje potrebe i oekivanja kupca, tehnologija - reavanje ozbiljnih pitanja, kao to su: tehnoloko omoguavanje jednostavnog naruivanja (I-Click System), sigurno poslovanje kreditnim karticama, ubrzavanje isporuke i plasiranje novim korisnicima privlanih ponuda, distribucija proirenjem poslovanja otvara se potreba za proirenje distribucije. Amazon.com svoje proizvode i usluge plasira odvojenim web trgovinama u Americi, Kanadi, Velikoj Britaniji, Nemakoj, Japanu, Francuskoj itd.

PARTNERSTVO SA KONVENCIONALNIM KOMPANIJAMA Amazon ak 40% svoje prodaje ostvaruje putem partnerskih preduzea. Partneri Amazona su uglavnom nezavisni trgovci koji za svoje upuivanje kupaca ka Amazonovim stranicama dobijaju proviziju. Partneri to ine stavljanjem linkova na svoje web stranice koji korisnike upuuju na Amazonovu naslovnu stranicu ili stranicu konkretnog proizvoda. Ukoliko to lezultira prodajom, partneri od Amazona dobijaju prviziju a takav nain poslovanja se naziva payper-click sistem. Neki od sardnika Amazona su i sledei: 1997: Bookpages.co.uk, je izdava iz Velike Britanije koji je postao deo Amazona 15,10,1998, godine, 1999: Internet Movie Database (IMDb), 2003: on-line muziki izdava CD Now, 2004: Joyo.com, Kineski sajt za e-polovanje, 2005: BookSurge kompanija koja se bavi tapmanjem knjiga po narudbini, i Mobipocket.com kompanija koja se bavi prodajom e-knjiga, CreateSpace.com kompanija koja se bavi snimanjem DVD-ova po narudbini ali se kasnije proirila i na tampanje knjiga po istom principu, 2006: Shopbop, proizvoa odevnih predmeta i galanterije, 2007: dpreview.com, Londonska firma koja se bavi fotografijom i Brilliance Audio najvei ne zavisni izdava audio knjiga u SAD-u, 2008: Audible.com; Fabric.com; Box Office Mojo; AbeBooks; Shelfari Reflexive Entertainment,firme koje se bave razvojem video igrica,

- 15 -

2009: Zappos, on-line proizvoa obue, 2010: Touchco, Woot, Quidsi, Buyvip, Amie Street, 2011: Lovefilm.

Amazon je omoguio nekim kopanijama, da lansiraju svoje proizvode na njegovim stranicama. Primer je kompanija specijalizovana za prodaju igraaka ToysRUs. Amazonovo partnerstvo sa ovim maloprodavcem je primer kako jedan pionir u web prodaji moe da pomogne tradicionalnim kompanijama da postignu uspeh u on-line prodaji. Sada je kompanija ToysRUs reila da plasira svoje proizvode lansiranjem sopstvenog web sajta. Problem je bila injenica da jo uvek Amazon.com i ToysRUs povezuje ugovor sklopljen avgusta 2000. godine. Ipak je ToysRUs uspeo da raskine ugovor sa Amazonom poetkom 2006. godine. Nakon toga objavili su zatvaranje 87 maloprodajnih objekata irom SADa, a preostalih 12 objekata nastaviem poslovanje pod imenom BabiesRUs. Sada ToysRUs vri on-line prodaju na sopstvenov web sajtu. POGODNOSTI ZA KORISNIKE Popularnost Amazon.com nije stekao samo svojom irokom ponudom, ve i nizom pogodnosti koje omoguavaju svojim kupcima i korisnicima. Amazon je tako popularizovao svoj I-Click Settings. Korienje I-Click Settingsa korisniku omoguava da jednim klikom narui proizvod na jednu ili vie adresa sa njegovog korisnikog raunara. Click Settings ukljuuje metodu isporuke, nain plaanja za svaku od adresa isporuke sa korisnikog raunara. Jedna od popularnijih mogunosti je kritika ili pohvala od strane korisnika na web stranici svakog proizvoda. Kao deo njihove kritike, korisnici moraju oceniti proizvod na skali od jedne do pet zvezdica. Korisnici mogu svoj korieni proizvod koji je u asortimanu Amazona, prodati na Amazonu uz proviziju koju Amazon naplauje tek kada proizvod proda. Krajem 2005. godine Amazon.com objavio je Amazon Connect, pogodnost koja autorima knjiga omoguava objavljivanje komentara. Komentari se pojavljuju na dnu stranice sa detaljima o knjigama, kao i na Amazonovoj naslovnoj stranici. Pretraivanje knjige, tj. pregled knjige je jo jedna atraktivna mogunost koja korisnicima omoguava pretraivanje prema kljunoj rei sadraja mnogih knjiga iz kataloga. Mogunost je uvedena krajem 2003. godine. Kako bi izbegao krenje autorskih prava, Amazon.com kao odgovor na upit ne daje kompjuterski itljiv tekst knjige, ve sliku mesta na kojem se traeni termin nalazi. Isto tako stranicu nije mogue odtampati, a postoji i limit stranica kojem jedan korisnik moe pristupiti. Krajem 2005. godine Amazon je stranici dodao wiki feature u bazu proizvoda, omoguivi kupcima koji kupe bar jednu knjigu od Amazona editovanje poglavlja stranice svakog proizvoda. U 2006. godini wiki feature je zamenio konvencionalni forum.Izjava osnivaa Amazon.com Defrija Bezosa skoro da je i ostvarena u potpunosti: NAA VIZIJA JE STVORITI NAJVEU, KA KORISNICIMA ORIJENTISANU, KOMPANIJU. MESTO NA KOME E KUPCI PRONAI I OTKRITI SVE TO JE MOGUE KUPITI ON-LINE. KONTRAVERZE VEZANE ZA AMAZON.COM Iako je ova on-line kompanija lider u svom poslu za nju se vezuju i neuobiajna deavanja i problemi:

- 16 -

vren je pravni i politiki pritisak na ovu kompaniju jer je odbila da plati porez na promet u dravama u kojima nema fiziko prisustvo, javio se i problem kako oporezovati prodaju preko mree i to naplatiti od Amazona, jula 2009. godine The New York Times je izvestio da je sa Amazon.com-a obrisao sve kopije knjiga u izdanju Mobil Reference bez najave i dozvole a kupcima je ponuen novac nazad ili vauer na 30 $ za kupovinu na ovom sajtu, Nemaka je kritikovala Amazon da je pretampavao lanke objavljene na wikipedii, 10. Novembra 2010. Amazon.com je izdao knjigu Filipa R. pod nazivom Pedofiljski vodi za ljubav i zadovoljstvo: ljubavni kod ponaanja sa decom. Amazon.com je u poetu bio za ovu knjigu rekavii da sajt veruje da cenzura nee prodavati odreene knjige samo zato to drugi veruju da je njihova poruka nepoeljna i da kupci sami odluuju o kupovini, ali je knjiga ipak bila povuena iz prodaje, 1.12.2010. godine prekida se saradnja sa WikiLeaks-om.

NAJVEI MARKETINKI ON-LINE POTEZ KOJI JE IKADA UINJEN Jedna od najboljih promocija on-line do sada bilo je takmienje Amazon.com-a Najbolja pria koja je ikada ispriana. Ukljuen u borbu, sa velikim ulogom, sa konkurentskim kuama Barnes i Noble za prevlast u on-line prodaji knjiga, Amazon.com je ostvario veliku prednost sa ovim takmienjem u interaktivnom pisanju. Amazon je angaovao pisca Dona Updajka, dobitnika Pulicerove nagrade, da za honorar od 5 000 dolara napie prvi stav prie kojoj je on dao naslov Ubistvo odrava asopis. Pria poinje tako to blaga g-ica Taso Polk jedno jutro pri dolasku na posao u redakciju asopisa, koji se jednostavno zove Magazin, primeti u liftu nekog neobinog oveka. U toku 44 dana u avgustu i septembru 1997. godine Amazon.com je pozivao potencijalne pisce da isprobaju svoj tlenat i nastave priu pasus po pasus. Svakog dana je biran najbolji autor od onih koji su dostavili svoje tekstove redakciji Amazon.com-a. On je dobijao nagradu od 1000 USD i ast da bude koautor sa jednim od velikana savremene literature. Na kraju takmienja, Updajk se ponovo ukljuio da majstorski uoblii misteriju ubistva koja se odvijala tokom ovog poduhvata. Jedan sreni dobitnik, izvuen nasumice, poslednjeg dana takmienja izmeu 380 000 lica koja su poslala svoj deo za priu, dobio je 100 000 dolara. U proseku svakog dana se u takmienje ukljuivalo 8 500 ljudi. U najaktivnijem pojedinanom danu, vie od 18 800 pisaca je dalo svoje priloge. Osoblje Amazona je radilo 24 asa da bi pregledali podnete radove tokom est nedelja takmienja, s tim to je za itanje svakog priloga bilo na raspolaganju 30 sekundi u proseku. Cilj takmienja bio je upoznavanje sa brendom Amazon.com-a koji je potroio 150 000 dolara samo za nagrade u takmienju. To je bio veliki reklamni potez za prodavca knjiga. O takmienju se pisalo u skoro 300 prestinih listova ukljuujui The New York Times, The Washington Post, Newsweek, People, The New Yorker i USA Today, televizijskom dnevnom ou, i u drugim vodeim informativnim medijima po svetu. Cilj je postignut. Jedna od znaajnijih marketing akcija bila je sprovedena 2002. godine u kojoj je Amazon.com uloio 50 miliona $ na TV kampanju u velikim gradovima pre Boia. Kompaniji je prodaja porasla ali ne dovoljno da bi opravdala uloena sredstva i zbog toga

- 17 -

se oglaavanje otkazuje 2003. godine. Nakon ovoga Amazon je odluio da se koncentrie na smanjenje cena u vidu besplatne dostave za porudbine preko 25$ i profit je porastao za 28,9%. Dogovor sa Yahoo sklopljen 2007. godine oko premier knjiare predstavlja jo jedan marketinki potez. Korisnicima se nudi mogunost da pregledaju i kupe znaajne naslove knjiga iz Amazon.com-a. Amazon je imao saradnju i sa Googl-om koja se ogledala u mogunosti pristupa Google korisnicima proizvodima Amazon.com-a koji nisu bili na njegovom sajtu a Amazon je prihod ostvarivao od sponzorisanih linkova. BUDUI CILJEVI Amazon.com-a u daljem razvoju nastupa na Internet tritu su: preobraanje lakih kupaca u teke kupce, navoenjem da ee i vie kupuju, pretimanje kupaca od konkurencije, pridobijanje novih kupaca, zadravanje postojeih kupaca i stvaranje lojalnih kupaca, maksimalno ugaanje progitabilnim kupcima.

5. STA JE PROMENIO INTERNET?Eksplozija Interneta na globalnom nivou do mnogobrojnih promena koje se ogledaju u brzom protoku informacija, prevazilazenju vremenskih i jezickih barijera, brisanje lokalnih i regionalnih granica, napustanju tradicionalnih i uvodjenju novih oblika poslovanja i komunikacija. Citava jedna knjiga bi se mogla posvetiti temi o tome sta je sve promenio Internet. Ovde se navode samo neke od tih promena: 1) Prosirenje granica i pojednostavljenje procesa rada i komunikacije; 2) Troskovi komuniciranja putem Interneta su daleko jeftiniji u odnosu na klasicne; 3) Visi stepen efikasnosti, produktivnosti i kreativnosti kolektivnog rada; 4) Svi oblici kontakata su na globalnom, svetskom nivou; 5) Mogucnost pristupa bazama podataka koje se nalaze na citavoj zemaljskoj kugli; 6) Mogucnost elektronskog pristupa svetskom trzistu uklanja dosadasnje razlicite barijere; 7) Pristup informacijama o rezultatima zavrsenih naucnih istrazivanja i istrazivanja koja su u toku; 8) Pojava novih oblika obrazovanja obrazovanje na daljinu; 9) Novi pogledi na javni zivot i demokratiju.

- 18 -

Digitalna revolucija dovodi do korenitih izmena u nacinu proizvodnje, prodaje i marketinga. U uslovima dominacije racunarske i komunikacone tehnologije izmenice se stil zivota i rada a samim tim i navike ljudi. Trgovina nakon posla i iskljucivo u vremenu kada su prodavnice otvorene bice zamenjena mogucnoscu da covek kupuje iz svog stana kada to zeli. Moze izabrati trzni centar, gledati robu i upoznati se sa njenim karakteristikama i nacinom koriscenja, saznati cenu i uslove placanja, kupiti robu uz zahtev da se dostavi na odredjenu adresu i elektronskim putem platiti. Godisnji svetski trgovinski obrt na Internetu procenjuje se u prosloj godini na vise od 10 milijardi dolara uz tendenciju da se u narednom periodu uvisestruci. Snazan razvoj elektronske trgovine i placanja realno je ocekivati uskoro, sa pozeljnim stepenom pouzdanosti finansijskih transakcija putem Interneta. Uspesna primena Interneta u komercijalnom poslovanju iziskuje redizajniranje postojecih poslovnih procesa. Losa je praksa da se nova tehnologija jednostavno ubaci u postojecu praksu poslovanja. Preduzeca moraju da razmotre neophodne promene u organozacionoj strukturi i kulturi organizacije. Neophodno je definisati nove procedure upravljanja kadrovskim resursima i mreznim procesnim funkcijama. I ako je Internet dosta toga promenio u pozitivnom smislu ponesto mu se i zamera: 1) Ukoliko se informacioni sistem organizacije poveze sa Internet-om mnogi poslovni podaci, medju kojima ima i onih koji predstavljaju poslovnu tajnu, postaju javni i dostupni svakom onom ko im pristupi. Problem se moze resiti dobrom organizacijom informacionog sistema. 2) Nedovoljna je bezbednost poslovnih transakcija. Problem se resava digitalnim sertifikatima, kriptovanjem i poslovanjem putem sigurnosnih servera. 3) Ugrozavanje privatnosti. Svako ko poseduje Vas e-mail, a lako se saznaje, moze da Vam dosadjuje raznim porukama koje ne samo da Vas ne interesuju vec Vas i nerviraju. Resenje ovog problema ide u pravcu da se afirmisu pravila bontona na Internet-u a odredjenu zastitu mogu da pruze i sami provajderi koji preuzimaju Vasu postu i vrse selektiranje na osnovu kriterijuma koje odredi vlasnik e-maila. 4) Internet je sirom otvorio vrata svima onima koji su skloni da ugroze javni moral posticanjem rasne mrznje, propagiranjem verskih sekti, podsticanjem terorizma i perverznim ponasanjem. Problem se pokusava resavati formiranjem komiteta za Infoetiku na nacionalnom nivou. 5) Internet je nedovoljno otporan za hakere i zlonamerne korisnike koji zele da ga inficiraju virusima.

- 19 -

6. ZAKLJUCAKVrlo je nezahvalno biti prorok za informacionu tehnologiju koja se tako brzo gotovo nepredvidljivo razvija. Sa rizikom da se napravi i greska zavirimo u buducnost Interneta. Do kraja 2004. godine ocekuje se da ce Internet povezati preko milijardu racunara. Sa resavanjem pitanja bezbednosti poslovanja, ocekuje se da ce preko Interneta dominirati promet roba, usluga i kapitala. Komunikacioni saobracaj putem Interneta danas se uglavnom odvija putem PTT infrastrukture koja ne zadovoljava savremene tehnicke i tehnoloske zahteve. Postavljanjem optickih kablova, tamo gde ga nema, i satelita u nizim slojevima zemljine atmosfere, kao i povezivanje sa Internetom posredstvom Wireless-a, komuniciranje putem Interneta bi bilo jos efektivnije i efikasnije. Snaznija afirmacija mobilnog Interneta sa upotrebom mobilnog telefona i PDA (Personal Data Assistant) uredjaja. Povezivanje na Internet mrezu preko WIRELESS-a. Ova tehnologija omogucuje brzinu prenosa podataka do 56 Mbps. U buducnosti se ocekuje da veliki deo Internet komunikacionog saobracaja preuzmu satelitski sistemi. Sa razvojem Interneta ocekuje se niza cena njegovog koriscenja sto ce doprineti njegovom brzem sirenju. Ocekuje se da Internet integrise sve informativne medije: stampu, TV, radio zatim produkciju filmova i telefonski saobracaj. Veci obim poslovanja putem Interneta uz pretpostavku da se obezbedi potpuna sigurnost poslovnih transakcija. Internet ce postati infrastrukturna podrska i kljucna pretpostavka koncepta ekonomske globalizacije sveta, sirenje Interneta na sve oblasti zivota i rada ljudi citave zemljine kugle. Izgradnja INTERNET 2 koji bi resio neke probleme postojeceg INTERNET-a i stvorio prostor za kvalitetnije Internet aplikacije. Da bi Internet, kao savremena informaciona tehnologija, doprineo progresu covecanstva na humanim osnovama, njegov buduci razvoj bi trebao da se usmerava polazeci od principa humanistickih nauka koji tek treba da se izgrade u skladu za digitalnim dobom u koje svet sigurno i sve brze ulazi. Amazon.com je on-line kompanija koja je dokazala da moete da uspete i sa malo poslovnog kapitala ako imate dobru ideju i stalno inovirate svoje poslovanje. Ova kompanija je znala da uspeno proceni sa kim treba saraivati kako bi poboljala svoju prodaju i uspela je u tome. Da bi uspeo Amazon.com je morao da nae i kompanije sa kojima bi se udruio u nekim situacijama ,jer iako je globalizacija nepoznanica u nekim zemljama neke zemlje ve uveliko posluju meunarodno i konkurencija je velika, i tako uspeno parirao globalnoj konkurenciji. Cilevi Amazon-a u budunosti jasno pokazuju da ova on-line kompanija planira i dalje da napreduje i da se proiruje kao i da jo dugo budu glavni konkurenti u ovom poslu.

- 20 -

NAPOMENE I KORISCENA LITERATURA1

- 21 -

1

1) Salai S., Konar J., DIREKTNI MARKETING, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 2007. 2) Uro T., ELEKTRONSKO POSLOVANJE, Poslovna kola Beograd, Beograd, 2006. 3) www.amazon.com 4) Balaban N., Ristic Z., Djurkovic J., Trninic J., Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2005.godina 5) Lovreta S., Koncar J., Petkovic G., Ekonomski fakultet u Beogradu, 2005. godina 6) www.e-trgovina.co.yu