Urednik:

Aleksandar Dramićanin

Na naslovnoj strani:

Neferina nadgrobna stela

(Okolina Dendere; kraj Stare dr�ave, verovatno VIII dinastija, oko 2160-2135. godine pre na�e ere; kre-čnjak, visina 1,16 m /Muzej Metropoliten, Njujork/.)

Komentare i sugestije primamo na adresu:

tajnepiramida @ hotmail.com

AVANTURA POČINJE

Bio sam u Egiptu mnogo puta. Uvek i samo zbog piramida. Gradovi, ljudi, nadaleko poznati Bazar, hoteli i noćni �ivot nisu me mnogo privlačili. Ono malo poznanstava koje sam stekao na tim putovanji-ma, bila su usko povezana sa piramidama. Tako sam upoznao nekolicinu zaista veoma značajnih istra�i-vača i pustolova.

Svaki put kad bih odlazio iz Kaira, jedva sam če-kao da se vratim. Interesantno je da, bez obzira ko-liko znam o piramidama, uvek su na mene ostavljale fantastičan utisak. Tako je i danas. Dvadeset godi-na posle mog prvog odlaska u Gizu, nadomak Kai-ra, gde se nalaze tri najveće piramide - Keopsova, Kefrenova i Mikerinova, jo� uvek je samo pogled na njih dovoljan da osetim beskrajno uzbuđenje i misteriju prohujalih vekova zauvek utisnutu u ta ve-ličanstvena i fascinantna svedočanstva ljudske ume�-nosti.

Čitaoci ove knjige imaju privilegiju da osete moj zanos. Nekima on mo�da neće goditi, ali ja tu ne mo-gu ni�ta - to je jednostavno jače od mene.

Knjiga "Tajnepiramida " prvi put se pojavila pred čitaocima 1980. godine. Od tada do danas, do�ivela je osamnaest legalnih izdanja, bezbrojna piratska ko-piranja (kojima se i sud pozabavio), prevedena je na niski, slovački, engleski i bugarski... U rukama dr�ite devetnaesto (!) izdanje.

Pre vi�e od dvadeset godina, kada sam počeo da radim na rukopisu, bila su neka druga vremena. Lite-rature o piramidama u domaćim kni�arama nije bilo. Nije bilo ni kompjutera niti Interneta. Kupovina knji-ga u inostranstvu podrazumavala je visok stepen do-vitljivosti pojedinca - morali ste da imate devize do kojih se stizalo na raznorazne načine, jer se u banka-ma nisu mogle kupiti. Bilo je to vreme pre pojave uličnih dilera deviza...

Jedan jedini časopis je, povremeno, objavljivao tekstove o graničnim područjima nauke. Bila je to "Galaksija ". Malo, u svakom slučaju nedovoljno za nara�taje koji su dolazili �eljni znanja o stvarima vezanim za drugu stranu prividne realnosti. U svetu se rađala nova nauka - parapsihologija. Pisanih iz-vora je bilo malo, a pitanja previ�e. Oni srećniji među nama, koji su imali prilike da im neko �alje literaturu iz inostranstva, bili su u mogućnosti da pre svih čuju za mnoge fantastične stvari. Kada se pojavilo neko-liko knjiga o piramidama, ubrzo su fotokopirane skri-pte sa prevodima kru�ile od ruke do ruke.

Na Prirodno matematičkom fakultetu u Beogra-du okupila se grupa studenata zainteresovanih za parapsihologiju i, sada to slobodno mo�emo reći, postavili kamen temeljac parapsiholo�kim istra�i-vanjima kod nas.

Ta neformalna dru�enja i nekoliko istra�ivačkih projekata u kojima sam učestvovao, dali su mi ideju da napi�em knjigu o piramidama. Međutim, rukopis je dugo stajao u fioci pisaćeg stola. Jedan beograd-ski izdavač ga je odbio sa obrazlo�enjem da obrađuje temu za koju nema dovoljno interesovanja!? Na kraju, razočaran izdavačima ali suvi�e tvrdoglav da odustanem od svoje ideje, zadu�io sam se kod zele-na�a i knjigu �tampao kao privatno izdanje. Za prve

Četiri godine "Tajne piramida " su prema�ile tira� od 50.000 primeraka! Toliko o nedostatku interesovanja. Mnogi stručnjaci priznali su mi kasnije, da su svoje prve istra�ivačke korake napravili podstaknuti upravo knjigom "Tajne piramida ". Mo�da je u tome i tajna njene popularnosti? Kao da svaka nova ge-neracija vapi za podsticajem i za neomeđenim pro-storima nauke koja ne sputava. Jer, cilj popularne nauke nije samo da pru�a odgovore, nego i da po-stavlja pitanja. U njoj nema one krutosti koja mora i treba da predstavlja osnove klasične nauke. Popu-larna nauka ima funkciju da zabavi, poduči i da -odu�evi. I pored "labavih" principa ona nije u su-protnosti sa "pravom" naukom. Pre bi se moglo reći da joj je prethodnica, jer je dostupnija mladom čo-veku kod kojeg izaziva �elju za razmi�ljanjem i eks-perimentima. A odatle do klasične nauke samo je korak...

Pre nego �to zaronite u svet antičkih tajni (na "moderan" način) o kojima govori ova knjiga, mo-ram vam reći, uz izvinjenje, da mnoge delove napi-sane pre dve decenije (o kojima sada mo�da ne bih ni pisao), nisam izmenio. Uostalom, ova knjiga je i neka vrsta vremeplova. Svedočanstvo o jednom vre-menu kojeg odavno nema.

Pa, ako ste spremni, dobrodo�li u vremensku ma-�inu...

HAJDEMO NAJPRE U KAIRO!

U kairskom muzeju se zaustavljamo kraj masiv-nog granitnog sarkofaga u kojem je nekada le�alo telo Kufii-Oneka, arhitekte, koji je sagradio Veliku piramidu... Neka nas ma�ta povede dalje, u vreme ka-da je taj sjajni arhitekta krenuo u obilazak pustinjske ravnice iza sela Gize kraj Kaira. Ugledao je neplodnu, pustu povr�inu, posutu jedino ru�evinama nekoliko manjih grobnica dalekih predaka. Najstariju kamenu građevinu u to vreme sagradio je Kufii-Onekov pra-deda. Njemu su prethodila samo tri pokolenja arhite-kata... Kada je Kufii-Onek prvi put po�ao neplodnom ravnicom Gize i po planu obele�io osnove buduće Velike piramide, verovatno da nije bilo mnogo ljudi ve�tih obradi kamena, niti onih koji su znali tehniku podizanja kamenih gradjevina.

Zamislimo samo neustra�ivu odva�nost čoveka koji je svojim saradnicima naredio da polo�e četvo-rougaonu osnovu sa stranama od 226 metara... Znao je da će biti potrebno blizu dva i po miliona kamenih blokova - svaki te�ine dve i po tone - da bi se pokrio taj četvorougaonik veći od pedest hiljada kvadratnih metara povr�ine do visine od 146 metara... Velika pi-ramida u Gizi je tako postala svojevrstan dokument u istoriji ljudske misli, koji jasno odra�ava Čoveko-vo uverenje o svojoj suverenoj moći nad materijalnim svetom. Sebi i svom suverenu, faraonov in�enjer obezbedio je besmrtnost.

Plato u Gizi

Naučnici se uglavnom sla�u da su ogromne gra-đevine u obliku piramida, među Arapima poznate kao "faraonove gore", nastale u periodu vladavine treće i četvrte dinastije, dakle pre četiri i po hiljade godina. Do danas su arheolozi otkrili stotinak pira-mida. Većinu piramida čine samo beznačajni ostaci, jer su tokom vekova slu�ile kao neiscrpni izvor gra-đevinskog materjala.

Faraoni su piramide podizali na zapadnoj strani Nila, u neposrednom susedstvu Memfisa - najstarije egipatske prestonice sme�tene u pograničnom delu Gornjeg i Donjeg Egipta.

Najpoznatije su tri piramide: najstarija i najveća je Keopsova, podignuta oko 2570. godine p. n. e, za-tim Kefrenova - sagrađena oko 2530. godine p. n. e. i Mikerinova - građena oko 1500. godine p. n. e. Sve tri su slične po konstrukciji i međusobno se veoma malo razlikuju. Oko njih se nalazi i nekoliko manjih

piramida i veći broj mastaba, stambenih jedinica na-menjenih članovima carske porodice i dr�avne upra-ve. Uz svaku piramidu sagrađen je pogrebni hram.

Ogromna sfinga isklesana u steni ispod Kefre-nove piramide, mo�da je jo� upečatljivije otelovlje-nje bo�anskog carstva nego sama piramida. Ljudska glava, koja izrasta iz lavljeg tela, dosti�e visinu od 19,80 metara. Istoričari veruju da je imala Kefre-nove crte lica, mada ova teorija nailazi na uverljiva osporavanja. Njena veličanstvenost uliva strahopo-�tovanje. I hiljadu godina kasnije, ljudi su verovali da likom predstavlja samog boga Sunca...

Spoljne povr�ine piramida često su bile ukra�ene reljefima i mozaicima. Natpis u kripti kraljice Ujeb-tan svedoči da je vrh njene piramide bio pozlaćen. Uglačane ploče od granita i krečnjaka kojima su oblagane strane piramida, lokalno stanovni�tvo je to-kom vekova iskoristilo kao građevinski materijal. Poduhvat ovako d�inovskih razmera označava vrhun-ski domet faraonske moći. Posle četvrte dinastije, niko vi�e nije poku�ao da gradi tako monumentalne piramide. Vladari su se zadovoljavali mnogo ma-njim posmrtnim grobnicama.

ANTIČKI GENERATOR

Prvu piramidu sagradio je, pre blizu pet hiljada godina, Zoser (D�oser), prvi faraon treće dinastije.

D�oserova piramida

Ostalo je sačuvano i ime prvog egipatskog arhitekte - Imhotepa. Posle Zosera, manir građenja piramida prihvatili su i ostali vladari, ali ni jedna piramida po veličini i obimu ne mo�e se meriti sa Keopsovom. Uzev�i u obzir onda�nje "primitivne" metode rada, zasnovane isključivo na čovekovoj fizičkoj snazi, is-tra�ivači su se pitali kako je bilo moguće nagomilati toliku masu kamenih blokova u geometrijski nepo-gre�iv oblik piramide, i doraditi ih tako precizno, da između njih nije mogla da se uvuče ni o�trica no�a.

U istorijskim izvorima i hijeroghfskim natpisi-ma, sačuvani su podaci na osnovu kojih se bar pri-bli�no mo�e steći predstava o toku gradnje piramida. Kameni blokovi prevlačeni su iz obli�njeg kame-noloma Nilom, a zatim na saonicama izvlačeni du� ve�tačke kosine koja je uzdizana i izdu�ivana pralel-no sa napredovanjem gradnje piramide. Da bi se sma-njilo trenje, trasa je posipana vodom, pa su sanke sa lakoćom klizile po blatu. Kameni blokovi su postav-ljani na specifični način. Sve do trenutka spajanja blokova, ostavljani su uski ispusti na koje su, viseći nad provalijom, radnici mogli da se oslanjaju noga-ma. Za odvaljivanje stene drevni graditelji koristili su, po tvrđenju većine arheologa, metalne klinove. U jednom kamenolomu blizu Asuana, pronađene su hiljade udubljenja svih veličina, načinjena pomoću klinova. Stena je cepana tako, �to su u udubljenja po-stavljani drveni klinovi koje su radnici natapali vo-dom. Vremenom, klinovi su nabubrili i tako lomili stenu po određenoj liniji. Nejasno je, ipak, kako su uop�te u steni napravljena udubljenja za klinove? Oruđe tog perioda izrađivano je uglavnom od bakra,

a poznato je da bakar te�ko, zapravo, nikako ne sečc granit.

Taj izuzetno naporan rad zahtevao je mno�tvo ljudskih �rtava. Hiljade radnika decenijama je radilo pod bičem nadzornika na ubitačnom pustinjskom sun-cu, da bi se zadovoljila ćud jednog jedinog čoveka -bo�anskog vladara Gornjeg i Donjeg Egipta. U svojoj "IstorijV\ grčki istoričar Herodot ovako opisuje gradnju Keopsove piramide:

"Do kralja Rampsinita, bili su u Egiptu dobri zakoni i bilo je blagostanje, ali s njegovim na-slednikom Keopsom do�la su te�ka vremena. Ovaj je odmah zatvorio sve hramove, pa je čak za-branio Egipćanima da prinose �rtve i sve ih je oterao na prisilni rad. Pričaju da su jedni morali da vuku kamenje iz kamenoloma u Arabijskoj pu-stinji sve do Nila, a drugi su morali taj doneseni kamen da primaju i da odvlače brodovima preko Nila do Libijskih planina. U svakoj je smeni, koja je trajala tri meseca, radilo uvek oko sto hiljada ljudi. Deset godina je radio taj izmučeni narod samo na izgradnji puta kojim je trebalo da se pre-vozi kamen. Deset godina je trajao rad na tom putu i na izgradnji bre�uljka na kome se nalaze piramide, kao i na podzemnim dvoranama u koje je sproveo jedan kanal iz Nila, pa je na jednom ostrvu u jednoj takvoj dvorani sagradio sebi gro-bnicu. Na izgradnji same piramide radilo se dva-deset godina. Ona je četvorouglasta, i sa svake strane je �iroka osam pletara, a visina joj je isto tolika; sve je od tesanog kamena koji je bio izvan-redno lepo slo�en, i ni jedan komad nije manji od trideset stopa.

Ova piramida je izgrađena kao stepenice. Kada su izgradili prvu stepenicu, dizali su sa zemlje ostalo kamenje pomoću jedne sprave, načinjene od istesanih kratkih greda, na stepenicu iznad ove. Kada su podigli kamen na prvu stepenicu, sta-

vljali su ga na drugu spravu koja je stajala na prvoj stepenici, i vukli ga na drugu stepenicu, pa opet na drugu spravu, i tako redom; bilo je ono-liko sprava koliko i stepenica. Najpre je bio gotov vrh piramide, pa ispod njega srednji deo, a na kraju je zavr�en onaj najdonji deo, koji le�i na samoj zemlji. Na piramidi je na egipatskom jeziku bilo napisano koliko su repe, belog i crnog luka potro-�ili radnici, a koliko se jo� sećam, rekao mije tumač koji mi je prevodio ovaj natpis, da su tro�kovi oko izgradnje iznosili hiljadu �est stotina talenata srebra... i

Op�te je prihvaćeno mi�ljenje da su piramide slu-�ile kao grobnice koje će telo vladara sačuvati kroz dugi vremenski period. U većini piramida pronađeni su fragmenti raznih predmeta - oruđa, oru�ja, na-me�taja, nakita... Na�alost, ni u jednoj piramidi nije sačuvan kompletna pogrebna oprema jer je većina opljačkana ubrzo po smrti faraona. Zanimljivo je da jedino za Keopsovu piramidu nije dokazano da je bila grobnica! Dodu�e, u centralnoj odaji piramide

arheolozi su otkrili ogroman kameni sarkofag. Sar-kofag je bio prazan ali nije jasno da li je to zaista posledica pljačke.

Poznati naučnik D�on Tejlor, uveren je da Velika piramida nije bila grobnica faraona, već sredstvo za aktiviranje vi�ih nivoa energije i stvaranje izmenjenih stanja svesti. U prilog toj teoriji idu brojni dokazi, pre svega eksperimentalni, koji potvrđuju činjenicu daje Velika piramida u Gizi, - generator energije. Ali, o tome će tek biti reci...

BLAGO, ALI KAKVO?

Keopsova piramida je visoka 146 metara, iako se svi istra�ivači ne sla�u oko tog podatka. Zapravo, piramida je bila, kako je već rečeno, prvobitno prekrivena oplatama od poliranog krečnjaka, �to znači da je sigurno bila vi�a od 146 metara. Strana njene kvadratne osnove iznosi preko 230 metara. Poredenja radi, napomenućemo da svojom visinom prevazi-lazi baziliku Svetog Petra u Rimu. Piramida Čini 2.300.000 kamenih blokova, od kojih je svaki te�ak prosečno po 6.000 kilograma.

Velika piramida je vekovima posle izgradnje uporno čuvala svoju tajnu, jer niko nije uspeo da otkrije njen ulaz. Arapski kalif Al-Mamun je 820. godine, ponesen pričama o ogromnom blagu skrivenom u piramidi, okupio najpoznatije arhitekte, vajare i kame-noresce i naredio im da pronađu ulaz.

Mesecima su najveći stručnjaci toga doba uzalud poku�avali da otkriju tajna vrata koja vode u unu-tra�njost piramide. Onda je odlučeno da se kroz sredinu piramide prokopa tunel, ne bi li se tako nai�lo na neki od hodnika koji vode u skrivene odaje s blagom. Posle vi�e meseci mukotrpnog kopanja, kada je kalif već bio spreman da napusti poduhvat, jedan od radnika je u daljini začuo odjek. Bu�enje tunela je nastavljeno u tom smeru, i uskoro su kopači nai�li na prolaz �irine jednog kvadratnog metra. Prolaz se spu�tao nani�e do novog hodnika, ncuporedivo �ireg, ali je na kraju čekalo razočarenje. Bio je to slepi hodnik.

Nijedan od hodnika koje su kalifovi ljudi potom otkrili nije ih odveo do centralne odaje. Sasvim slu-čajno, jednoga dana su nai�li na hodnik sa niskom tavanicom po kome su mogli da se kreću jedino na kolenima i uskoro stigli do prostorije povr�ine od nekih �est metara, koja je danas poznata kao Kra-ljičina soba. Vraćajući se u suprotnom smeru, radnici su stigli i do zapečaćenih Kraljevskih odaja.

O otkriću je odmah obave�ten kalif Al-Mamun, koji je zahtevao da prisustvuje otvaranju grobnice. Pod njegovim nadzorom slomljen je veliki kraljev-ski pečat. Uzbuđenje je bilo na vrhuncu. Ali, na nji-hovo zaprepa�ćenje, ogromna prostorija od poliranog crvenog granita, bila je prazna! Razočarani kalif je potom odustao od daljeg traganja. Nije ba� naročito jasno da li su graditelji piramide uspeli da zavaraju trag Al-Mamunovim radnicima, ili su mo�da mnogo ve�tiji lopovi preduhitrili upornog kalifa. Ne mo�e se odbaciti ni teorija da piramida uop�te i nije bila grobnica, u kojoj su razni pljačka�i tra�ili pogre�no blago.

KAMENA KNJIGA MUDROSTI

U Velikoj piramidi su do sada otkrivene: Kraljičina odaja - prazna, Kraljeva odaja - takode prazm i podzemna nedovr�ena prostorija. Pojedinci smatraju da su egipatski arhitekti bili suvi�e lukavi, da b; ma kakvo blago ostavili u pravougaonim hodnicima. Ovi hodnici su bili, navodno, mamci za lopove.

A B C D E

Presek Keopsove piramide

Kraljeva soba F - Horizontalni prolaz

o f u kraljičinu sobu

Pretkomora G - Kraljičina soba

Velika galerija J _ Minijaturna odaja

iv - Udaja ispod zemlje

Ipak, ima tu i nekoliko čudnih činjenica: ogro-mni pragovi piramide nalaze se iznad prilično malih vrata koja vode u hodnik kojim se silazi. Tolika mera predostro�nosti da bi se izbeglo zatrpavanje ulaza, čini se suvi�nom. Zatim, kao �to se jaki potporni pra-govi nalaze iznad Kraljičine i Kraljeve odaje, tako se - samo iznad Kraljeve odaje - nalazi ogromni kame-ni blok od 380 tona, nazvan "soba za pra�njenje", čija funkcija ostaje neobja�njena. Treća misterija su bra-ne koje se nalaze iznad velike galerije. Teoretski, bra-ne su slu�ile - uz pomoć sistema poluga u granitu, da blokiraju pristup u Kraljevu odaju. Međutim, ova trostruka za�tita ne �titi ni�ta značajno. Za�to? Da li su granitne ploče uni�tene, ili nikada nisu ni posto-jale?

Postavljaju se i druga pitanja. Na primer, za�to Kraljeva odaja nije u centru piramide? Za�to je ne-dovr�ena prostorija u suterenu? To mo�e značiti da Velika piramida u međuvremenu, nije opljačkana.

Dvojica francuskih arhitekata, Dormijon i Goa-den, uspeli su da početkom XX veka dobiju dozvolu za istra�ivanje. Ispitivanja su pokazala postojanje ve-likih razlika u gustini kamena. U prolazu koji vodi u Kraljičinu odaju, Dormijon i Goaden su otkrili ano-malije u slaganju kamenih blokova, koje su zasad neobja�njive.

Ekipa engleskih stručnjaka koja je izvr�ila me-renja u XIX veku, do�la je do zaključka da je Keo-psova piramida jedna velika "kamena knjiga mudro-sti". Mnogi dana�nji naučnici veruju, da su u njoj skriveni brojni podaci i znanja drevnih egipatskih mudraca.

Britanski astronom P. Smit tvrdi, da su u dimen-zije Keopsove piramide ugrađeni i podaci o udaljeno-sti Zemlje od Sunca. Po njegovim merenjima, visina

piramide bila je 147,65 metara, a ako se taj broj po mno�i sa milion, dobija se srednji radijus Zemljine orbite oko Sunca! Smit je 1864. takođe izračunao da je masa Keopsovog sarkofaga tačno 10 puta manja od mase Zemlje.

Keopsov sarkofag

Vajs i Kokvord su dokazali daje piramida mogla slu�iti i kao sunčani sat. Na osnovu merenja su utvr-di da je podno�je sastavljeno od kamenih ploča smne 1,365 metara, pri čemu se senka piramide sva-kodnevno skraćuje za isti iznos, sve dok potpuno ne

nestane na dan jesenje ravnodnevice. Jesenja ravno-dnevica je, inače, kod Egipćana predstavljala posle-dnji danu godini!

Na� veliki matematičar i astronom Milutin Mi-lanković, u svojoj knjizi "Tehnika u toku davnih ve-kova 1 pominje izuzetna matematička znanja koja su Egipćanima omogućila da stvore piramide:

"O opsegu matematičkih i geometrijskih znanja starih Egipćana obave�teni smo tek nedavno. U Britanskom muzeju u Londonu, čuva se jedan stari papirus koji Englezi nazivaju Rind Papers, po imenu njegovog pronalazača Rinda koji je do njega do�ao 1862. godine. Kada je taj spis de�i-frovan, a 1875. godine preveden i objavljen, pokazalo se da gaje napisao kraljev pisar Ahmes i da je matematičkog sadr�aja. Napisan je oko 1750. godine p.n.e. Prvo �to nam pri čitanju toga spisa pada u oči je starost naučne literature, jer se pisac poziva na jo� starije matematičke spise, pisane nekoliko stotina godina ranije. O starosti egipat-I ske nauke svedoče i neki drugi papirusi pronađeni 1885. i 1890. godine. Iz sadr�aja Ahmesovog spisa vidi se daje pisan za praktičnu primenu, a na-menjen prvenstveno poljoprivredi. Ahmes računa samo sa imenovanim brojevima i primenjuje ih na određene geometrijske probleme, na izračunavanje povr�ina i zapremina tačno određenih geometrijskih oblika poljskih imanja i ambara za poljoprivredne proizvode. Neki od tih ambara imali su oblik kru�nih cilindara. Pri izračunavanju broja pi, uzima vrednost 3,15. Zadivljeni smo ta-čno�ću, osobito kada se uzme u obzir da su u ono doba Jevreji i drugi stari narodi mislili daje obim kruga triput veći od njegovog prečnika."

Egipatske piramide i njihovi hramovi, polo�eni su stranama svojih osnova tačno prema nebeskim znacima. Znači li to da su Egipćani bili pa�ljivi posma-

traci nebeskih pojava? O tome svedoči i podatak da su u Memfisu, Heliopolisu i Denderi imali uređene zvezdarnice odakle su posmatrali zvezde i o tome pravili zabele�ke koje su do nas stigle samo u fra-gmentima. Precizno�ću podataka o tom razdoblju, egipatska hronologija je nadma�ila sve ostale podatke te vrste iz Starog veka.

Egipatski kalendar imao je, za razliku od kalendara drugih naroda, kao osnovnu jedinicu - godinu, sa stalnom du�inom od 365 dana. U vreme kada je kalendar počeo da se primenjuje, nastupile su velike poplave Nila; to je u stvari bilo vreme kada se zve-zda Sirijus pojavila prvi put u godini na istočnom nebu, pre izlaska Sunca. Kako su poplave Nila, od kojih su zavisili �ivot i napredak zemlje, bile najznačajnija prirodna pojava za ćelu egipatsku dr�avu, Egipćani su odlučili da godinu broje od jednog izlaska Sirijusa do drugog. U početku, ovakav način me-renja vremena je funkcionisao dosta dobro, ali, kako je godina po njihovom kalendaru bila kraća za jednu četvrtinu dana od stvarne Sunčeve godine, to se i dan izlaska Sirijusa pomerao u njihovom kalendaru svake četiri godine za pun dan, da bi za 4 x 365 godina, pro�etav�i se kroz kalendar, do�ao na svoje staro me-sto. To su Egipćani tačno ustnovili svojim posmatra-njima. Taj interval od 1460 godina nazvali su Sotisov period, po zvezdi Sirijus (sinonimi za Sirijus su bili Sopt i Sotis). Izmeriv�i du�inu Sotisovog perioda, Egipćani su, u stvari, tačno izmerili i du�inu godine po kojoj se upravlja tok prirode.

Keopsova piramida je poređena i sa geometrijskim oblicima. Na primer, poredili su je sa polovima idealnog oktaedra, gde je svaka strana jednakostra-nični trougao. Englez Prajs je poredio polutrougao, koji se dobija ako se piramida preseče vertikalnom ravni �to prolazi kroz apoteme strana, sa takozvanim

egipatskim trouglom (proporcije strana 3:4:5). O to-me da su Egipćani upotrebljavali trougao, pisao je i Plutarh.

Kada je Napoleon, u svom osvajačkom pohodu stigao do Egipta, započelo je pod njegovim pokro-viteljstvom, prvo strogo naučno premeravanje i pro-učavanje dimenzija Velike piramide. Stručnjacima je već tada bilo jasno da piramida krije mnogo vi�e od onoga �to se pretpostavlja. Naučno je dokazano daje u dimenzije piramida ugrađeno celokupno astronom-sko znanje drevnog Egipta.

y

Treba po�eleti" - izjavio je svojevremeno Zak Ber�ije, "da se jednoga dana u �to skorijoj budu-ćnosti - najbolje bi bilo da to bude pod okriljem UNESKO-a - osnuju ekipe istra�ivača i naučnika koje bi, neopterećene predrasudama, tragale za či-njenicama i naučnim dokazima o stvarnoj praistoriji čovečanstva."

PROTIVNO ZAKONIMA FIZIKE

Ranih sedamdesetih realizovan je obiman pro-jekat sa ciljem da se ustanovi ima li u Kefrenovoj pramidi odaja koje jo� nisu otkrivene. Ideja o "Pi-ramida projektu | potekla je od dr Luisa Alvareza sa Univerziteta u Kaliforniji, dobitnika Nobelove na-grade za fiziku. Alvarez je verovao da ispod tri egi-patske piramide i Sfinge, postoje podzemni hodnici koji omogućavaju komunikaciju između samih pi-ramida i ulaza u tajne odaje, u kojima bi se mogle nalaziti arhive sa tajnim znanjima egipatskih sve-�tenika. Za ispitivanje piramide, Alvarez je pred-lo�io da se iskoriste kosmički zraci, koje je jo� 1911. godine otkrio austrijski naučnik Hes. Potrebno je, smatrao je Alvarez, postaviti detektor kosmičkih zra-ka (Spark chambers � elektronska oprema koja je izazvala najvi�e pa�nje 1965. godine na Svetskom sajmu tehnike), u unutra�njost piramide i on će re-gistrovati različite stepene radijacije zavisno od toga kako je usmeren.

Naučnici koji su poku�ali da prodru u tajne pi-ramide kosmičkim zracima, bili su zapanjeni miste-rioznim okolnostima koje su napravile haos medu elektronskim uređajima. U nadi da će otkriti tajne ko-more, oni su godinu dana na magnetske trake ne-prekidno bele�ili kosmičke zrake prilikom njihovog prodiranja kroz unutra�njost piramide. Pretpostavljali su da će kosmički zraci ravnomerno prodirati kroz

piramidu ako je ona masivna, bez �upljina, i da će na detektoru kosmičkih zraka u podno�ju piramide iza-zvati iste reakcije. Ako u piramidi postoje �upljine, onda će kroz njih prodirati vi�e kosmičkih zraka, ne-go kroz masivne delove. To bi bilo zabele�eno i na magnetskim trakama, i putokaz ka neotkrivenim ko-morama biće postavljen. Vi�e od milion dolara i hi-ljade radnih časova utro�eno je na projekat, računa-jući i rad tada novog IBM 113 kompjutera na Ein �ams Univerzitetu u blizini Kaira.

Dr Amir Goheda, rukovodilac eksperimenta, sa ustezanjem je bio prisiljen da prizna da rezultati pro-tivreče svim do sada poznatim prirodnim zakonima. Na magnetskim trakama je iz dana u dan bele�en potpuno različit intenzitet kosmičkih zračenja u unu-tra�njosti Kraljevske komore. Impulsi su se mogli prikazati i optički i akustički. Bilo je tu raznih sklo-pova linija, simbola, geometrijskih oblika. Ali ono stoje sa naučnog gledi�ta potpuno nemoguće, bila je činjenica da su se simboli i geometrijski oblici, me-reni uvek u određeno vreme i pod određenim uslo-vima, uvek istim mernim instrumentima, menjali iz dana u dan. U jednom intervjuju, dr Amir Goheda je izjavio:

"Ovo je naučno nemoguće. Ili u geometriji pira-mide postoji neka bitna gre�ka koja utiče na na�a merenja, a to je gotovo nemoguće, ili ovde imamo posla s misterijom koja prevazilazi mogućnost obja-�njenja. Nazovite to kako hoćete, okultizam, proklet-stvo faraona, čarobnja�tvo, magija. U svakom slučaju, u unutra�njosti piramide deluje neka sila koja je u suprotnosti sa svim zakonima nauke".

Američki novinar D�on Tanstel, koji je intervju-lsao dr Gohedu, objavio je jula 1968. godine za-nimljiva zapa�anja u časopisu Tajms:

"Pre oko hiljadu godina, Egipćani su pisali o pokretnim zidovima u galerijama piramide i taj-nim, debelim vratima koja otvara nepoznata sila. Postoje i zapisi, koji se odnose na prastare robote koji čuvaju tajnu blaga, a pominju se i pojave bli-stavih svetlosti u dubinama egipatskih piramida. Ukoliko to sve nisu prazne priče, i ukoliko su egi-patski hroničari zabele�ili istinu, mo�emo pretposta-viti da ispod piramida postoje instalirani generatori velike snage, koji i dan danas proizvode čudesne fenomene."

Istra�ivač Mori� Satelen, smatra, da su čuvari znanja, mo�da, u dalekoj pro�losti predvideli skrna-vljenje grobnica i potrage za blagom, pa su u riznicu drevnih znanja postavili moćne oda�iljače radijacije, kako bi sprečili sve one koji poku�aju da otkriju taj-ne egipatskih piramida. Umesto basnoslovnog blaga, veruje Satelen, ispod piramida se nalaze metalne plo-če ispisane hijeroglifima koje sadr�e sve tajne drevne egipatske nauke i istoriju ljudskog roda od vremena postanka na ovoj planeti. A ako se prisetimo priča o skrivenom blagu Asteka iz vremena �panskih osva-janja, posebno onih koje spominju pedeset dve zla-tne ploče na kojima je zapisana celokupna istorija ovog naroda i njihova naučna dostignuća i saznanja, kao i činjenice daje Egipat oduvek bio meta brojnih osvajača, onda ova teorija zvuči sasvim ligično.

Satelen čak nudi i re�enje problema - gde započeti istra�ivanje. Naime, dijagonale Keopsove i Kefre-nove pramide su na istoj osi, severoistok-jugozapad, a jedna dijagonala Mikerinove piramide je paralelna. Ako se produ�i druga dijagonala Mikerinove piramide u pravcu severozapad, ona će preseći osu dijagonala prve dve u određenoj tački X. Geometrijski centar Sfinge, nalazi se u produ�enju ju�nog zida Kefreno-ve piramide.

Satelitski snimak platoa u Gizi

Ukoliko se osovina Sfinge podu�i malo vi�e pre-ma zapadu, primetiće se da seče produ�etak piramida tačno u onoj istoj tački X. A ako uporedimo dimen-zije Velike piramide sa strukturom molekula DNK, do-lazimo do jo� frapantnije misterije koja potvrđuje teoriju da je ova piramida zapravo riznica naučnih saznanja drevnog Egipta. Naime, molekul DNK liči na spiralno uvrnute stepenice od konopca, gde se bo-čne strane sastoje od ostataka �ećera (dezoksiriboza) i fosforne kiseline, a "prečke" od azotastih baza: ti-mina, adenina, citozina i guanina (skraćeno T, A, C, G). Ugao pod kojim se vezuju za lanac DNK varira: kod timina iznosi 50 stepeni, kod adenina 51, kod ci-tozina 52, a kod guanina 54 stepena. I evo prvog ču-

da: prosečni ugao pod kojim se vezuju azotaste baze bio bi 51 stepen i 45 minuta, a kod Keopsove pira-mide ugao nagiba bočnih strana iznosi 51 stepen i 51 minut! Drugo čudo: odnos du�ine veze citozin - gu-anin (1,08 nanometara) prema du�ini timin - adenin (1,11 nanometara), jednak je 0,973. Rub Keopsove piramide odnosi se prema du�ini strane osnove kao 0,946!.Očigledno isto!

Molekul DNK

Treća neobična podudarnost: odnos prečnika molekula DNK (2 nm) prema du�ini koraka spirale (3,4 nm) bio bi 0,588. Ako podelimo apotemu bočne strane Keopsove piramide dijagonalom osnove, do-bijamo 0,568 - gotovo istu vrednost! Četvrto: ugao uspona spirale DNK iznosi 26, a ugao nagiba glavne galerije na Keopsovoj piramidi - takođe 26! Peto: u koraku spirale DNK (34 angstrema) sme�teno je 10 nukleotidnih parova, čije je međusobno rastojanje 3,4 angstrema ili 1/10 koraka. Keopsova piramida ni tu ne zaostaje! Njena visina je 146 metara, a ulaz u piramidu nalazi se na visini od 14 metara - takođe jedna desetina!

JO� DUBLJE U PRO�LOST... U VREME ČUDA...

Brojni su razlozi koji idu u prilog pretpostavci da su stare kulture izuzetno dobro poznavale ne samo na-uku, već i metafiziku, a to je znanje tokom vremena izgubljeno pa je danas veoma te�ko argumentovano govoriti o eventualnim visokim tehničkim dostignu-ćima starih civilizacija. Česti ratovi neminovno su dovodili do uni�tenja materjalnih ostataka raznih kul-tura i civilizacija. Biblioteke su gorele na svim kon-tinentima. Bile su uvek prve na udaru osvajača, a drevna znanja čuvana stolećima, za nas su zauvek iz-gubljena.

Godine 213. pre nove ere, kineski car Ci Huang Ti, recimo, izdao je naredbu o spaljivanju svih knjiga klasične literature, sa izuzetkom knjiga o proro-čanstvima, medicini i poljoprivredi.

Aleksandrijska biblioteka je pre uni�tenja imala preko 700.000 svezaka i predstavljala srediste kulture Starog sveta. Daje kojim slučajem ostala netaknuta, na�e predstave o istoriji izgledale bi prilično drugačije od ovih koje danas imamo. �ta tek reći o Srednjem veku koji podseća na ogromnu lomaču na kojoj su, pored ljudi, često gorele i knjige.

Srećom, ne�to od svega toga je po�teđeno uni�te-nja. Na osnovu sačuvanih fragmenata, iz poharanog muzeja ljudske istorije, kako je govorio arheolog Dragoslav Srejović, u stanju smo da bar na trenutak

zavirimo u bogatstvo zadivljujuće naučno-tehničke riznice čovečanstva. Krenimo redom.

Postoji dosta arheolo�kih nalaza i zapisa koji uka-zuju da su proizvodnja i upotreba električne energije bile moguće i pre nekoliko hiljada godina! U četvr-tom veku na�e ere, Sveti Avgustin je pisao o "čude-snoj lampi u drevnom egipatskom hramu boginje Izis, koju nisu mogli da ugase ni vetar ni voda."

Grčki putopisac Lukijan iz Samosate (120-180. g.) pominje, da je u sirijskom gradu Hijeropolisu video "blistavi dragulj na čelu boginje Here, koji je noću osvetljavao ceo hram." U hramu Jupitera u Balbeku, Lukijan je zapazio i "sijajuće kamenje".

U Bagdadskom muzeju čuvala se do rata u Za-livu 1991. petnaestak santimetara visoka posuda od pečene ilovače. Poticala je iz perioda od 227. do 126. godine pre na�e ere, a pronađena je u blizini Kujut Rabua u Iraku. Arheolozi tvrde da se takve posude nisu nikada koristile u domaćinstvima Mesopotami-je. U posudi se nalazila bakarna cev du�ine 26 mm, sa obe strane zaptivena smolom. U sredini cevi je bio gvozdeni �tapić, na vrhu prekriven olovom. Za upućene, ovo je klasični opis jednostavne baterije i da bi funkcionisala, potrebno je samo u posudu si-pati sve� elektrolit. Vilard Grej, istra�ivač američke kompanije D�eneral elektrik, napravio je kopiju dre-vne vavilonske baterije i napunio je rastvorom plavog kamena. Tako napravljena, baterija je davala napon od jednog volta! Postavlja se pitanje da li je to zaista prva baterija u istoriji civilizacije napravljena ljudskom rukom, ili samo jo� jedna obredna posuda nepoznate namene? Međutim, na istom području na kome je pronađena ova "posuda", otkriveni su i brojni pred-meti sa zlatnim i srebrnim prevlakama, �to je mnoge laike, ali i pojedine stručnjake navelo da poveruju kako su ovi nalazi zapravo konačan dokaz o upotre-

bi struje za elektroplatiniranje i galvanizaciju pre vi�e hiljada godina.

Stari zapisi kriju riznice o kojima veoma malo znamo - ovi su pronađeni na tlu dana�njeg Irana

Sanskritski tekst Agestja Samhita opisuje kako se proizvodi električna energija:

"Stavi jednu dobro oči�ćenu bakarnu ploču u glinenu posudu. Sipaj u nju plavi kamen, a zatim vla�nu strugotinu. Zatim na tu strugotinu stavi ploču od cinka prekrivenu �ivom. Kontakt će pro-izvesti silu koja se naziva dvostrukim nazivom Mitra-Varuna. Voda će se tada razlo�iti na Pra-navaju i Udanavaju. Ka�u da povezani lanac od stotinu takvih posuda daje veoma sna�nu silu".

"Zapanjujuće je" - pisao je fizičar Laplas -"da Egipćani nisu bili voljni da na nas prenesu svoja astronomska posmatranja i znanja. Pa ipak, mi znamo za reputaciju njihovih sve�tenika koji su učili Talesa, Pitagoru i Platona. Upućeni su do-bro čuvali svoje tajne i otkrivali su samo ono �to je bilo dru�tveno korisno, ili ono �to su mogli da shvate neupućeni naučnici. Egipatski sve�tenici su bili optu�ivani da su ponekad koristili magnete, elektricitet, parne ma�ine, ultrazvuk i razne druge uređaje da bi pravili la�na čuda u cilju zasenjiva-nja ljudi bo�anskim moćima."

U svakom slučaju, ostaje činjenica da su sve-�tenici znali za parnu ma�inu, ultrazvuk i elektricitet, �to ukazuje na postojanje nauke koja je bila gotovo neverovatna za ono vreme. Ipak, sve�tenici su pove-rili neka od svojih znanja, opisana u tajnim knjigama, dvojici naučnika - Ktesibijusu i Heronu iz Aleksan-drije, pod uslovom da svoj rad koriste samo za do-brobit hramova.

Valter Kiaulen opisuje čuda Heronovih uređaja:

"Svojim parnim ma�inama, hramove je pretvorio u mesta misterija. Kada su se na oltaru palile svete vatre, kamena truba je odsvirala signal za vernike da uđu. Oni su videli velika vrata koja se sama otvaraju, a kada su ulazili u svetili�te okrećući bronzane točkove koji su bili u ulaznom holu, padala bi fina ki�a namirisane vodice, metalne ptice su otvarale kljunove i iz njihovih grla izla-I zio je natprirodni poj."

Ljudi su ostajali bez reci pred metalnim likovima bogova koji su se lagano dizali prema tavanici, sta-tuama koje su, te�ke nekoliko tona, jednostavno vi-sile u vazduhu, te�kim bronzanim vratima koja su se

"Čuda" drevnih hramova

otvarala i zatvarala na zapovest i sve�tenicima koji levitiraju.

"Po njihovoj volji" - pi�e Elifas Levi, "hram je bio obavijen oblacima ili osvetljen nadljud-skom svetlo�ću; ponekad bi mrak pao usred dana, a ponekad bi noć sijala, lampe se same palile, bo-govi zračili, čula se tutnjava groma i te�ko bi bilo bezbo�nima koji bi na sebe navukli kletve inici-ranih."

Pre vi�e hiljada godina, sve�tenici su poznavali i nauku i religiju; bili su hemičari, fizičari, biolozi. Bili su inicirani i upućeni u Znanja koja se nisu odnosila samo na metafiziku. Pa ipak, dozvolili su da Heron iz Aleksandrije napravi nekolio uređaja za laike: par-

nu ma�inu poznatu kao aeolipil - koja funkcionise na principu potiska mlazom; motornu pumpu; klep-sidru 4 čudesnu vrstu časovnika; čak i metar za me-renje pređene razdaljine.

I Stari zavet je pun opisa čudesnih ma�ina koje su kori�ćene za "komunikaciju s Bogom". Mnogi opisi neodoljivo pod^ećaju na razne električne ma�ine koje su danas poznate. Jesu li, mo�da, u doba Avrama, ljudi znali za elektricitet, čijim se otkrićem tako ponosi zapadna nauka? Sve govori u prilog teoriji daje u biblijsko vreme, elektricitet vrlo stručno kori�ćen, ali i daje takvo znanje povereno na čuvanje izabranom broju sve�tenika koji su od prikazivanja "svojih moći" sasvim ugodno �iveli.

Mori� Denis-Papen veruje da je Mojsijev kovčeg, ili kovčeg zaveta, za koji se smatra daje sadr�ao tablice zakona, Aronovu palicu i vazu ispunjenu ma-nom, neka vrsta električne komore, u stanju da pro-izvede moćni elektro naboj.

Ruski časopis "Nauka i religija " daje opis zave-tnog kovčega, postavljajući hipotezu daje to, u stvari, električni kondenzator:

"Dvadeset peto poglavlje Knjige izlaska go-vori kako je Gospod dao Mojsiju vrlo specifične instrukcije za građenje kovčega. Bio je napravljen od drveta zvanog sitim i oblo�en zlatom spolja i iznutra (identičan princip električnog kondenza-tora: dva provodnika odvojena izolacijom), sa zla-tnom krunom okolo.

'I načini Veseleilo kovčeg od drveta sitima, dva i po lakata dug i podrug lakta �irok i podrug lakta visok. I pokova ga čistijem zlatom iznutra i spolja; i načini mu zlatan vijenac unaokolo.

I sali mu četiri biočuga od zlata

na četiri ugla njegova: dva

biočuga s jedne strane,

a dva s druge.

I načini poluge od drveta

sitima, i okova ih zlatom...'

(2. knjiga Mojsijeva 37/1, 2, 3, 4)"

Ruski naučnici su izračunali, da je napon izme-đu obloga takvog kondenzatora (l,25m x 0,75m x 0,75m) mogao biti oko 10 000 volti po santimetru. Gledano u celini, takav kondenzator je mogao da pro-izvodi struju napona od 50 kilovolta!

Čuvarima kovčega, Levitima, bilo je dozvoljeno da ga dotaknu, drugi nisu imali tu privilegiju. Nosili su ga pomoću dve dugačke motke optočene zlatom. Svaka je bila provučena kroz zlatne prstenove na uglo-vima kovčega, tako daje obezbeđena provodljivost u dodiru sa zemljom.

Kondenzator ili akumulator, praznio se pri tom bez opasnosti po nosače. Izolovan, kovčeg je pone-kad zračio vatreni oreol i ako bi neko nesmotren po-ku�ao da ga dodirne, do�iveo bi sna�an električni �ok. Nesrećni Uza, koji je dodirnuo kovčeg, izgleda nije poginuo od ruke razgnevljenog boga, već od elektriciteta.

Sedamdesetih godina, na osnovu opisa iz knjige proroka Jezekilja (Stari zavet), D�ozef Blumrih, in�enjer astronautike, tada zaposlen u NASA, proje-ktovao je letelicu izuzetnih aerodinamičkih osobina.

Zanimljivo je da stari tekstovi obiluju opisima ra-znoraznih letećih ma�ina. U jednom sanskritskom ru-kopisu koji se čuva na univerzitetu u Misoreu, govori se o čudnim letilicama koje su načinjene od "�esna-est lakih kovina, a pokretala ih je, između ostalog, �iva. Nečujno su se kretale od jednog mesta do dru-

Znanja drevnih naroda su proizvod ogromnog iskustva generacija posmatrača i istra�ivača...

gog, a imale su uređaje kojima bi se mogla videti unu-tra�njost neprijateljskih letilica..."

I Jevreji i Grci, nasledili su deo egipatske nauke. Zupčasti sunčani časovnik u Antikiteri, bio je dokaz razvijenog astronomskog znanja. U trećem veku pre na�e ere, Eratosten je izmerio kosinu ekliptike i obim Zemlje!

Helenski astronom Hiparh (oko 190-120. godine pre nove ere) izmerio je veličinu Meseca metodom paralakse jo� u drugom veku pre Hrista. On je nacr-tao i prvu kartu zvezdanog neba i stvorio metod za utvrđivanje polo�aja planeta.

Vavilonski sve�tenici su pre gotovo 4000 godina zabele�ili svoja prva osmatranja o kretanju Venere, Marsa i Jupitera.

Egipatske zvezdane karte postojale su oko 3500 godina pre na�e ere. Stari Egipćani su znali da su Merkur i Venera bli�i Suncu nego Zemlja, Mars, Ju-piter.

Ideju da se Sunce nalazi u centru na�eg sistema prvi je saop�tio Grčki astronom Aristarh sa Samosa, 280. godine pre na�e ere. Međutim, ta je teorija pri-hvaćena tek zahvaljujući Nikoli Koperniku u 16. ve-ku. Tunel u Samosu, dug oko 1000 metara, iskopala su dva tima radnika počinjući svaki sa svoje strane. Sreli su se u sredini sa savr�enom precizno�ću - tu-nel je apsolutno pravolinijski sagrađen. Kada je u na-�e vreme kopan tunel ispod Mon Blana, italijanski i francuski in�enjeri koristili su radare, magnetske de-tektore i ultrazvuk. A u vreme gradnje tunela na Sa-mosu, kompas jo� nije bio pronađen!

Aristotel je pisao metalnim perom. Platon je na-pravio klepsidru koja je fiinkcionisala kao budilnik. U svojoj palati, Neron je imao lift koji se dizao u vis oko 40 metara.

Prema Pliniju, Petroniju, Diokasijusu i Isidoru iz Sevilje, nelomljivo staklo (plastika), bilo je poznato Rimljanima. Postalo je toliko popularno, da je Tibe-rije naredio da se fabrika uni�ti, bojeći se da bi novi pronalazak smanjio vrednost zlatu i srebru.

Pre nego stoje izabran za Papu pod imenom Sil-vester II, francuski monah Gerbert je iniciran u Se-vilji i Kordobi od strane arapskih učitelja. Oko 970. godine, on je prona�ao parne orgulje, prvi časovnik koji su pokretali tegovi - uređaj koji se sastojao od tri sfere sa kojima je opisivao kretanje planeta, i sis-tem računanja sa celim brojevima i razlomcima sli-čan onome koji koristimo i danas. Gerbertov genije je toliko prevazilazio kapacitete njegovih savreme-nika, da je on odustao od toga da ih nauči tajnama

mehanike, matematike i astronomije (posebno o okru-glim Zemlje, koju je dokazao pomoću svojih sfera). Nekolicinu istina koje je otkrio, ljudi su zaboravili čim su Čuli. Mada je poznavao tajnu gromobrana, Ger-bert se ograničio na to da ka�e da se grom mo�e ot-kloniti dugim motkama sa o�trim metalnim vrhovima, zabodenim u zemlju. Ljudi desetog veka jednostav-no nisu bili zainteresovani za nauku.

Slično je bilo i u 13 veku, kada je Rod�er Bejkon prelistavajući stare arapske rukopise, otkrio za to vreme, nezamislive tajne. Bejkon, rođen u Engleskoj 1214. godine, prvi je predlo�io da se izvr�i reforma julijanskog kalendara. U optici se smatra pretečom Galileja i Njutna. Nema jasnog dokaza da je ikada napravio instrument sličan teleskopu, ali je sigurno da bi praktična primena njegovog znanja direktno dovela do refraktujućeg teleskopa koji je u Kini po-znat od pamtiveka, a kojeg je napravio Holandanin Metijus 1609. godine, a zatim i do mikroskopa čiji se pronalazak pripisuje Zaharijasu Jansenu 1590. go-dine. Isto znanje se moglo upotrebiti za pravljenje refraktujućeg teleskopa, četiri stoleća pre Njutna, da su ljudi iole bili zainteresovani. U Bejkonovim spisi-ma se nalazi i formula za pravljenje baruta. Kada je umro, kaluđeri iz njegovog manastira su zakucali njegove knjige i rukopise za zid - kako se činilo sa ozlogla�enim delima iz oblasti magije.

Nekoliko hroničara iz XIII veka govore o Je�i-elu, francuskom rabinu čiju je erudiciju hvalio Luj IX, a koji je znao tajnu "zaslepljujuće lampe koja se sama palila". Ovu lampu bez ulja i fitilja, Je�icl je ponekad noću stavljao na prozor, sna�no fascinira-jući svoje savremenike. Mada je bio akreditovan na dvoru i povremeno slu�io i kao kraljev savetnik, Je-�iel nikada nije otkrio tajnu svoje lampe.

Hroničari tvrde da je imao i specijalan način za teranje ne�eljenih posetilaca koji bi se pribli�ili nje-govim vratima. On bi "dodirnuo ekser ukucan u zid njegove radne sobe, na �ta bi puckajuća, plavičasta varnica odmah prskala. Te�ko svakome ko tada do-dirne zvekir: on bi se presamitio, urlajući, pa bi zatim potrčao koliko ga noge nose."

"Jednog dana" - - pi�e Elifas Levi, "preteča i ne-prijateljska gomila se skupila ispred njegovih vrata. Ljudi su dr�ali jedno drugo za ruke da bi se suprotstavili onome �to su nazivali 'zemljotre-som'. Najhra-briji je zvekirom zakucao na vrata. Je�iel je dodirnuo svoj ekser. Napadači su trenut-no odbačeni unazad, padajući jedan preko dru-gog. Pobegli su vri�teći, kao da su opečeni. Na ovaj način, u�asom koji je u njima izazvao, Je�iel je uspevao da bude ostavljen na miru."

Sve ovo jasno ukazuje na to daje Je�iel izumeo, ili ponovo izumeo električnu svetiljku i daje, priti-skanjem dugmeta, mogao da �alje električnu struju u gvozdeni zvekir na vratima. Je�iel je bio iniciran u naučnu tajnu za koju nije smatrao da treba da je ot-krije ljudima XIII veka.

Regiomontanus, nemački matematičar i astronom iz 15 veka čije je pravo ime bilo Johan Miler, imao je jednu neverovatnu igračku: metalnu muvu koja je, ka�u, zaista letela. Za vreme banketa muva bi letela visoko u krugovima iznad glava gostiju a da ni je-dnom nije udarila u zidove, a onda bi se vratila na njegovu ruku. Jo� neobičniji pronalazak je bio me-hanički orao u prirodnoj veličini koji je imao speci-jalnu ulogu prilikom ulaska cara Maksimilijana I u Nirnberg: orao je lansiran prema caru sa vrha zidina, dok je car jo� bio daleko. Kada bi do�ao do njega, okrenuo bi se i poleteo ispred cara lepr�ajući krilima, sve do gradskih kapija.

Godine 1485, blizu Via Apia u Rimu, otkrivenje grob mlade devojke koja je le�ala u nekoj neidenti-fikovanoj tečnosti. Liceje bilo savr�eno očuvano, pa je izgledalo kao da spava. Pored nogu joj je bila upa-

Antičke lampe - mogu li davati svetlost nekoliko hiljada godina?

Ijena lampa. Jedan natpis ukazivao je daje umrla pre vi�e od 1500 godina i da joj je ime Tilija, Ciceronova kći!? Ubrzo po otvaranju groba, lampa se ugasila. Ni-ko nije mogao da objasni kako je mogla da gori tako dugo.

U prastarim epovima i legendama često se mogu naći opisi "tehnolo�kih čuda". U Ramajani, drevnom indijskom epu starom 3000 godina, pominje se oru-�je razarajuće moći:

"Tada Rama pusti strelu neodbranjive moći U�asnu, smrtonosnu... I ta dalekometna strela

Zapalila je moćnog Rak�asa.

I kočije s konjskom zapregom,

Potpuno zahvaćene plamenom

raspado�e se na pet prirodnih elemenata...

Njegov skelet, meso i krv ne izdr�a�e.

Spalilo ih je oru�je...

Ni pepeo ne ostade od njih."

Drevne slike pune su letećih ''kočija "

Da li je sastavljač epa, kako mnogi dana�nji na-učnici tvrde, zaista prisustvovao nuklearnoj eksplo-ziji, ili je sve samo plod pesničke ma�te? A ako je ma�ta u pitanju, kako onda objasniti detaljne opise nuklearne eksplozije sa svim propratnim pojavama, koje su tek krajem četrdesetih godina XX veka za-bele�ili naučnici? Gotovo je nemoguće odgovoriti na ovo pitanje.

Tradicija i drevni tekstovi Tibeta i Indije obiluju izve�tajima o praistorijskim letećim ma�inama koje su imale pozadi pogon na vazduh, vatru i �ivu.

Grad Mohend�odaro, arheolo�ki lokalitet u do-njem toku reke Ind, imao je kanalizaciju i kupaonice u najvećem delu kuća jo� pre 4000 godina. Kada je Versaj izgrađen, u palati nije bilo kupatila ni toaleta.

Mohend�odaro - kanalizacija pre četiri mileniji prvi planski izgrađen grad na svetu

U Briselskom muzeju postoji slika Hijeronimusa Bosa koja predstavlja isku�enje sv. Antonija, onakvo kakvim su ga zami�ljali ljudi petnaestog veka. Đavo je na slici proizveo čitav niz isku�enja, ne bi li sveca skrenuo sa bo�ijeg puta. Ali ono �to je posebno za-nimljivo su prikazi letećih ma�ina. Jedna od njih je vazdu�ni brod u obliku ptice, sa palubom, jarbolom i jedrima, po uzoru na jedrilice. Međutim, na jarbolu se jasno vidi antena, a postoji i uređaj za merenje uglova koji mo�e biti samo goniometar - uređaj koji će tri veka kasnije izumeti fizičar Karanzo. Da li je Bo� jo� 1516. godine zamislio i naslikao mogućnost prijema i prenosa elektromagnetskih talasa?

Putujući po Bliskom Istoku 1867, Mark Tven opisuje ostatke Vavilonske kule:

Vavilon iz slavnih dana

"Bilo je osam kula, od kojih dve i danas stoje - d�inovske građevine od opeka presečene napola od zemljotresa, opaljene i napola istopljene munjama razgnevljenog boga..."

Mark Tven je izgleda pisao o ostacima kule u Borsipu, nedaleko od Vavilona, koja - po nekim po-dacima istopljena ne samo spolja, već i iznutra - pred-stavlja jo� jednu zagonetku bez odgovora. Pitanje ostaje - kako je u to vreme, proizvedena temperatu-ra dovoljno visoka da istopi opeke?

Spektroskopske analize metalnog pojasa pronađe nog u grobnici jednog kineskog velika�a staroj vi�e od 1500 godina, pokazale su da metal u svom sa stavu najvećim delom sadr�i aluminijum! Zapadna nauka je prvi put izdvojila aluminijum tek 1925. godine i to hemijskim putem. Danas se aluminijum izdvaja elektrolizom - uz pomoć električne energije. Da li je tajna elektrolize bila poznata ljudima pre 1500 godina? I

Američki arheolog D�. Mejson je u peruanskim Andima otkrio ukrasne predmete izrađene od plati-

Cudesna tehnologija u drevnoj obradi metala...

ne! Nejasno je kako su prastari metalurzi uspeli da proizvedu temperaturu od 1800 stepeni Celzijusa da bi obrađivali platinu. Na osnovu testiranja nekih ar-heolo�kih nalaza, Uprava za standarde Sjedinjenih Američkih Dr�ava je ustanovila, da su prastanovnici Amerike bili u stanju da pre sedam hiljada godina, proizvedu temperature vi�e od 8000 stepeni! Nau-čnici jedino nisu uspeli da dokuče kako im je to po-lazilo za rukom.

Evo jo� jedne zagonetke drevnih civilizacija. Ame-rički arheolog F. A. Mičel Hed�is, prona�ao je 1927. godine u d�unglama Britanskog Hondurasa lobanju od poliranog providnog kvarca te�ku oko pet kilo-grama, zapanjujuće precizne izrade. Frenk Dorland, umetnički restaurator starina koji je punih �est godi-na ispitivao neobičnu lobanju mikroskopom i rend-genskim metodama, dokazao je daje lobanja isečena od jednog komada kvarcnog kristala, ali bez primene metalnog oruđa, a zatim polirana - najverovatnije fi-nim kvarcnim peskom, izrađenim u vidu paste. Taj juvelirski posao morao je trajati decenijama. Zani-mljivo je da je donja vilica lobanje pokretna. Ako se lobanja konopcem pričvrsti da slobodno visi u vaz-duhu, donja vilica se čak i pri najmanjem dodiru pokreće, stvarajući utisak da govori. Dorlandova je zasluga �to je zahvaljujući "lobanji sudbine", pro-na�ao dokaze o gotovo fantastičnim naučno-tehni-čkim sposobnostima drevnih Maja ili čak nekog jo� starijeg naroda. To zapravo znači da su vekovima pre pojave savremene vlaknaste optike i fizike provodni-ka svetlosti, drevni majstori znali kako da ostvare sli-čne optičke efekte pomoću slo�enih sistema prizmi, sočiva i �upljih kanala.

Hjulit Pakard, jedan od naučnika koji su ispiti-vali "lobanju sudbine", tvrdio je: "Ta stvarčica ne bi uop�te trebalo da postoji. Osoba koja je lobanju ise-

cala iz kamena, nije imala pojma o kristalografiji i potpuno je ignorisala ose simetrije. Pa ipak, lobanja se pri obradi nije razletela na komadiće."

Koliko jo� čuda kriju arheologija i istorija, a ko-liko ih je zauvek izgubljeno? Danas se sve vi�e spe-kuli�e o tome �ta drevne "nerazvijene" civilizacije mogu pru�iti na�oj. Sta mo�emo naučiti od čoveka stare ere, čije dru�tvo i sveukupna tehnologija, ipak, nisu bili razvijeni poput dana�njih. Činjenica je da postoji čitav niz začuđujućih dokaza o izuzetno ra-zvijenom naučnom znanju ako ne celih kultura, a ono bar odabranih pojedinaca, ovekovečenom u im-pozantnim spomenicima od kojih su neki očuvani sve do dana�njih dana. Pomenimo ju�noameričke pira-mide, megalite rasprostranjene �irom Zapadne Evro-pe, Stounhend� - biser megalitske kulture, drevni sun-čev kalendar neolitskog čoveka...

Stounhend�, astro-kalendar iz neolita

Podaci sačuvani u drevnim tekstovima se, ipak, ne mogu bukvalno shvatiti i tumačiti, pa se na osno-vu njih ne mo�e ni dati odgovor gde su granice ma-�te, a gde počinju stvarni događaji. Lako je dokazati ovu tvrdnju.

Primitivna plemena koja su susret sa dana�njom civilizacijom dozi vela tek polovinom pro�log veka, nisu mogla da nadu odgovarajuća obja�njenja za tehničke predmete koji su im pokazani. Zapravo, ni-su ni poku�avali da ih objasne onako kako to mi - na osnovu iskustva činimo, već su poku�ali da ih pro-tumače na nivou dostupnom plemenskom znanju i načinu poimanja. Sličan efekat bi se ponovio kada bi, recimo, danas pokazali jednom nestručnjaku od-ređeno naučno otkriće i zamolili ga da napi�e izve-�taj o njemu. Na osnovu tog izve�taja te�ko da bi i jedan stručnjak, a nestručnjake da i ne pominjemo, mogao da stekne bilo kakvu informaciju o izvede-nom eksperimentu. U sličnoj situaciji se često nalaze i istra�ivači, koji godinama poku�avaju da proniknu u tajne drevnih rukopisa. Jer, tekstovi su često bivali opterećeni danas nerazumljivom terminologijom, ili su čak namemo pisani simboličnim jezikom čiji smi-sao mo�e razumeti samo dobro upućeni Čitalac.

FILOZOFIJA SMRTI u DREVNOM EGIPTU

Sve �ivotinje na vi�em stupnju emotivnog razvo-ja, pre svega sisari, imaju specifičan psihoemocional-ni odnos prema smrti i umiranju drugih �ivih bića. D�oj Adamson, u naučnim krugovima poznata po du-gogodi�njem proučavanju afričkih lavova, u svojoj knjizi "Ziveti slobodno" opisuje slona "koji je oči-gledno bio visoko cenjen kod svojih drugova. Kada je uginuo prirodnom smrću, tri slona mu�jaka stajala su nekoliko dana pored njegovog tela, a tada su mu izvukli kljove i stavili ih na malu udaljenost od tela. Drugi čudan događaj desio se kada je D�ord� (su-prug D�oj Adamson - prim. autora) morao ubiti je-dnog slona koji je postao opasan. Ustrelio gaje noću u jednom vrtu kod Isiola. Idućeg dana les je bio uk-lonjen zbog smrada. Sledećeg jutra primećeno je da je lopatica ubijene �ivotinje bila vraćena natrag. Do-neli su je njegovi drugovi i postavili tačno tamo gde je slon ubijen. Isto tako, nekoliko puta smo primetili da su slonovi ispoljili radoznalost za smrt ljudskih bića. Najednom od na�ih safarija, ljudi iz tamo�njeg plemena ispričali su nam da je jedan slon ubio čove-ka i da od tada svako poslepodne dolazi i stoji sat ili dva na mestu gde se odigrala tragedija. Proverili smo i ustanovili daje to istina." - pi�e D�oj Adamson.

Ako �ivotinje imaju određenu misaonu (etičku?!) predstavu i odnos prema smrti, onda je sličan odnos za Čoveka tim pre razumljiviji. Paleontolo�ka istra-

�ivanja potvrđuju da su ljudi i pre vi�e desetina hilja-da godina, u samo praskozorje razvoja ljudske svesti, imali već izgrađen slo�eni odnos verovanja i ritualnih postupaka vezanih za sahranjivanje, tačnije, čuvanje posmrtnih ostataka svojih saplemenika. Sedamdese-tih godina XX veka, u jednoj pećini u Iraku, ame-rički arheolozi Dejl Stjuart i Ralf Solecki otkrili su četiri neandertalska skeleta - jednog mu�karca, dve �ene i jedno dete. Sve okolnosti su ukazivale da su tela tih ljudi, koji su �iveli pre 60 000 godina, bila namemo pokopana! Ali time senzacija nije bila okon-čana. Jedan sloj zemlje iz grobnice poslat je na anali-zu čuvenom francuskom geohemičaru A. L. Guranu koji je otkrio daje veći deo analizirane materije sasta-vljen od cvetnog praha! Prisustvo cveća u tako velikim količinama se nije moglo objasniti prirodnim uslovi-ma. Da li je to značilo da su mo�da saplemenici, za vre-me sahrane, cvećem zasipali svoje pokojnike?

O čemu je razmi�ljao preistorijski čovek?

Odgovor stručnjaka je bio negativan. Po njiho-vom mi�ljenju, neandertalski čovek tog vremena jo� nije dostigao određeni stepen razvoja da bi svesno učinio tako ne�to. Ralf Solecki je predočio ''jedino" moguće re�enje ovog problema. Napraviv�i spisak biljaka čije je prisustvo putem analize zemlje A. L. Gi ran ustanovio, krenuo je u potragu po iračkim se-lima, sa namerom da utvrdi da li se neke od njih jo� mogu naći. Njegovo istra�ivanje donelo je značajne rezultate. Naime, sedam od osam vrsta biljaka koli-ko ih je bilo na spisku, jo� se i danas smatra lekovi-tim u Iraku. Cveće iz groba neandertalaca je, mo�da, imalo praktičan značaj, a ne estetsku ili Čak senti-mentalnu namenu. Naučnici koji su ispitivali loka-litet pretpostavljaju da je to bio grob plemenskog vrača i njegove porodice, a da su saplemenici sna-bdeli svog iscelitelja svim neophodnim lekovima za obavljanje prakse u zagrobnom �ivotu.

Stručnjaci se, dakle, sla�u da je jo� praistorijski čovek verovao u zagrobni �ivot. To verovanje u kult mrtvih, duboko utkano u religiozni i svakodnevni �i-vot, jedna je od najprepoznatljivijih karakteristika kulture drevnog Egipta. Egipćani, oni isti koji su gra-dili piramide kao most ka večnom �ivotu na onom svetu, bili su svesni svoje fizičke prolaznosti i ni-�tavnosti. Taj problem mogao je biti ubla�en stva-ranjem adekvatnog religijsko-magijskog kulta, koji je počivao na strogo preciziranom i kanonizovanom odnosu prema smrti i verovanju u zagrobni �ivot kao produ�etak svesnog postojanja. f

Zenon Kosidovski, autor brojnih naučno-popu-larnih knjiga i eseja, razmi�ljajući o religiji i kulturi starih Egipćana, ka�e: "Ako �elimo tačno da razu-memo motive koji su faraone navodili na građenje piramida, moramo se podsetiti na neke karakteristi-čne odlike egipatske religije. Među plejadom bogo-

va najvećim kultom bio je okru�en bog sunca Ra, a zatim bog zemlje Oziris koji je vladao pravedno, i uz to ljude naučio svim umetnostima i zanatima. Njegov brat, bog Set, bio je oličenje zla. Zavideći Ozirisu na popularnosti među ljudima, ubio gaje, a njegovo te-lo stavio u �krinju i bacio u more. Ona je isplovila na obalu u blizini grada Biblosa.

Ozirisova �ena, boginja Izida, vaskrsla ga je u novi �ivot. Vaskrsli Oziris istupa otada kao gospodar sveta mrtvih. Ozirisov sin Horus, osvetio je očevu smrt ubijajući Seta. Od tog trenutka, on je postao oličenje sinovljeve ljubavi, a postoje u borbi sa pro-tivnikom izgubio jedno oko, postao je i simbol po-svećenja."

Egipćani su verovali da izlazak i zalazak Sunca označavaju smrt i vaskrsenje boga Ra. Iz tih mitova crpli su sigurnost da i njih čeka vaskrsenje i srećan posmrtni �ivot na drugom svetu. Po njihovom vero-vanju, čovek se sastojao iz triju elemenata: iz fizi-čkog tela Hat i iz delova Ka i Ba.

ulaz u grobnicu kraljice Nefertari u Tebi

Kaje bio čovekov dvojnik i njegov anđeo čuvar. Predstavljen je kao bradat čovek s krunom na glavi. Bio je i predvodnik umrlog po onom svetu, snabde-vajući ga hranom i vodeći ga pred lice boga Ra.

Prava čovekova du�a bila je Ba, predstavljena kao ptica s ljudskom glavom, sa uljanom svetiljkom koja gori ispred nje.

Hijeroglifski simboli:

1. "Ba " - posvećena du�a pokojnika 2. "Ka" - "dvojnik", apstraktna ličnost

koja pre�ivljava fizičku smrt

1 Osiguravanje zagrobnog �ivota za du�u zavisilo je od dva načelna uslova. Mrtvo telo moralo je biti osigurano i balsamovano da se ne raspadne i da ga ne opljačkaju lopovi, a sem toga trebalo ga je sna-bdeti hranom i svim predmetima domaće upotrebe, kako bi se zadovoljile njegove posmrtne potrebe. Faraoni su, mo�da zbog toga, gradili piramide pune kom-plikovanih kru�nih hodnika i galerija, slepih komora i zamki, čiji je zadatak bio da lopovima onemoguće da stignu do mumija i blaga u grobovima.

Kao bo�anska bića, faraoni su se posle smrti ko-ristili istim povlasticama kao i na zemlji. Po�to se zami�ljalo da bog Ra prevaljuje svakodnevno puto-

vanje preko neba u zlatnom brodu, u po-četku je faraonova du�a preuzimala du-�nost njegovog ve-slača, potom čak i kimano�a broda. Onako kako su kraljevi Egipta postajali sve sna�niji vladari, pro-�irivali su se i njihovi posmrtni zahtevi. U početku su preuzimali du�nosti ličnog sekretara boga, potom su i sami sedali na

presto kao bogovi sunca. U vezi sa tim verovanjem, stavljali su u grob vesla, potom i čitave lađe, koje su arheolozi nazivali "sunčanim lađama". Godine 1955. otkrivenje,

Mesto gde je pronađen brod za prevoz preminulog kralja

Keopsov brod

u podno�ju Keopsove piramide, u uzidanom skrovi-�tu izuzetno dobro očuvan čun sa asurama na sedi�ti-ma i veslima. Piramide i grobnice velika�a odra�avaju klasne razlike kakve su se oblikovale jo� u davnim vremenima egipatskog dru�tva.

Balsamovanje posmrtnih ostataka i građenje spe-cijalnih grobnica, bilo je skup poduhvat, nedosti�an za obične smrtnike. Seljaci, zanatlije i činovnici, sa-

hranjivali su svoje mrtve u pustinjski pesak. I eto, čudnim sticajem okolnosti, dok su veličanstvene grobnice u većini slučajeva bile �rtve pljačka�a, mumificirani ostaci prostih ljudi izbegli su njihovu sudbinu i usled nedostatka vlage u pustinjskom pe-sku, očuvani u savr�enom stanju.

Po dolasku u kraljev stvo smrti, čovekova du�a nije imala lak �ivot. Obe ćanu zemlju okru�ivale su velike vode a ulaz u nju čuvalo je čudovi�te zvano "izokrenuto lice", pu�ta jući samo one koji su na zemlji vodili pravedan �i vot. Rojevi demona i vam pira kao i najrazličitijih drugih nečistih duhova vre bali su putujuće du�e. Lju di su imali mogućnost da mrtvima pomognu magij- Mumija kralja

skim formulama iz ritual- Tutankamona

ne Knjige mrtvih. Faraoni su pored svojih grobnica podizali hramove i dodeljivali im sve�tenike, određujući za njihovo izdr�avanje prihode sa kraljevskih imanja. Sve�tenici su svakodnevno čitali molitve i izvodili komplikovane rituale, umrlome potrebne kao �ivome voda - kako su verovali.

Među najunosnije poslove drevnog Egipta ubrajalo se balsamovanje posmrtnih ostataka. Jo� u najranijim periodima egipatske kulture primećuje se, kao dosledno po�tovanje posmrtnih rituala, nastojanje da se sačuvaju posmrtni ostaci pomoću hemikalija koje sprečavaju truljenje. Tehnike balsamovanja su se vremenom toliko usavr�ile, da su egipatski majstori balsamovanja već u srednjem carstvu bili u stanju da obrade mumiju tako dobro, da su su mnoge ostale sačuvane do dana�njih dana.

O mumificiranju pi�e i Herodot:

"Postoje naročiti ljudi koji se razumeju u taj po-sao. Ovi, kad im se donese mrtvac, pokazuju oni-ma koji su ga doneli drevne kipove kao mustre, koje su izrađene i obojadisane kao prave le�ine, zatim im pokazuju drugu klasu koja je prostija i jeftinija a najzad i treću, najjeftiniju. Tada ih pitaju prema kojoj mustri �ele da im balsamuju mr-tvaca. Kada se dogovore i pogode, rođaci odmah odlaze kući, a oni ostaju u radionicama i smesta se prihvataju posla. Ako le� treba da se balsamu-je po prvoj klasi, izvuku mu najpre pomoću je-dnog krivog gvozda mozak kroz nozdrve, i to samo jedan deo, a u drugi uliju u �upljinu neku jaku tečnost. Posle toga raseku o�trim no�em na-pravljenim od etiopskog kamena mi�iće na trbuhu i izvade �eludac, očiste ga, isperu vinom od palme i pospu istucanim mirisima. Kad trbu�nu duplju napune čistom istucanom izmirnom, cimetom i svim drugim mirisima osim tamjana, onda je ponovo za�iju. Kada to sve zavr�e, stave le� u

so i ostave ga u njoj sedamdeset dana. Ne smeju . ga nipo�to ostaviti du�e vremena u njoj. Kada prođe sedamdeset dana, operu le� i umotaju ga celog finim lanenim trakama, zalepiv�i ih gumom koju su Egipćani upotrebljavali umesto tutkala. Iza toga, rođaci ponovo odnose le� i poručuju je-dan kip ljudskog oblika, u koji stavljaju mrtvaca, pa ga tada sahranjuju u grobnicu, gde ga ostavljaju u stojećem stavu pored zida. Tako postupaju kod najskupljeg balsamovanja.

A ako su izabrali drugi, jeftiniji način, onda se balsamovanje vr�i ovako: uliju kedrovo ulje u �tr-caljke i njime napune trbuh le�ine, te ne seku niti vade iz nje �eludac, nego ubrizgavaju tečnost kroz stra�njicu i u nju stavljaju čep, da ne bi tečnost iscurila, a zatim je ostavljaju u soli onoliko dana koliko je bilo napred određeno. Poslednjeg dana izvuku ubrizgano kedrovo ulje napolje. Ulje je pak tako jako, da rastvori sva creva i �eludac i izbaci ih sa sobom napolje. Mesnate delove rasto-pi natrijumova ceđ, tako da od celog tela ostanu samo ko�a i kosti. Kad to urade, daju le� rodbini i ne rade nad njim vi�e ni�ta.

Treći način balsamovanja koji vr�e oni najsiro-ma�niji, sastoji se u ovome: stavljaju le� u so, po-�to su ga prethodno isprali uljem od neke repe, i dr�e ga sedamdeset dana, pa ga potom daju rod-

U Egiptu je pored ljudi, balsamovan (mumificiran) i ogromni broj �ivotinja. U najvećem broju slučajeva radilo se o mačkama (svetim �ivotinjama Egipćana). Godine 1898. otkrivena je nekropola sa 300.000 mumificiranih mačaka. Uz mačke, balsamo-vani su i krokodili - takode svete �ivotinje Egipta.

Francuski egiptolog Zan Zak Barloa navodi daje obo�avanje krokodila i�lo toliko daleko da je čitav jedan grad dobio ime Krokodilopolis, a vi�e desetina hramova posvećeno je krokodilu.

Krokodili su balsamovani na vi�e načina. Po�to im je najpre izvađena utroba a le�ina oprana u slanoj vodi i osu�ena na suncu, posvećeni krokodili su po-tapani u bitumen a zatim za�tićeni tankim palmovim

da�čicama. Drugi su konzervirani u na-tronu (natrijumov oksid), a potom uvi-jani u platno.

Čast da budu bal-samovane, imale su i ptice. Naročiti gra-bljivice i ibisi. So-kolovi, jastrebovi i orlovi, mumificirani su pojedinačno, ili u gomilama od dvadest do četrdeset komada. Potopljene u bitumen, ove ptice su do da-

na�njih dana sačuvale čak i perje.

U Dolini kraljeva nađeni su izvrsno oču-vani pavijani, usprav-ljeni, čudnog pogleda, ponekad ukra�eni, a sme�teni u posebne sar-kofage.

Rovčice su posle-dnja i najmanje očeki-vana kategorija sisara u egipatskim grobnica-ma. To su sisari upola manji od domaćeg mi-sa, a njihovo balsa-movanje zahtevalo je izuzetnu ve�tinu. Na-močene u bitumen i uvi-jene u platnene krpice, sahranjivane su uvek u dru�tvu ptica - čak su i sme�tene u njihovim lobanjama. U Tebi su za ove bubojede iz-rađivani i minijaturni sarkofazi od smokvi-nog drveta. Nije razja-�njeno čime je rovčica zaslu�ila ovakvo po-�tovanje, pogotovo �to je zasigurno nema na popisu dr�avnih bo-�anstava.

IMA NEKA TAJNA VEZA

Vratimo se verovanju u zagrobni �ivot. Coveko-vo fizičko telo Hat, obele�ava ne�to, sa čime je lo-gički povezano truljenje i propadanje. Sa telom je povezan Ka, koji predstavlja zapravo misaonu indi-vidualnost ili deo ličnosti koja je imala sve psihičke karakteristike umrlog. Ka se, za razliku od fizičkog tela, mo�e kretati sa jednog mesta na drugo, potpuno nezavisno, pa čak i na nebu razgovara sa bogovima. Pokloni koji su ostavljani u grobovima iz svih peri-oda, namenjeni su Ka, jer se smatralo da on oseća mirise, pije i jede. U najranija vremena, odvaja se deo groba, da bi ga Ka mogao koristiti. Unutar Ka boravila je du�a - Ba, koja je imala moć da po volji postaje telesna ili bestelesna. Smatralo se da je Ba eterična i da je mogla da izađe iz groba i ode u nebo gde je u�ivala u večnom �ivotu i slavi. Ba je mogla da posećuje telo u grobnici, da ga o�ivi i razgovara sa njim. Ba� kao i srce, Ba je bila sredi�te čovekovog �ivota.

Savremeni ezoteristi tvrde da Ka zaista postoji i to kao čovekov bestelesni dvojnik. Ima, međutim, i naučnika koji iznose ozbiljne dokaze u prilog teoriji da fizičko telo nije jedino koje čovek poseduje.

U Velikoj Britaniji je 1929. godine objavljena knji-ga Silvana Maldona "The Projection of the Astral Body" - Projekcija astralnog tela, u kojoj autor na-vodi daje u dvanaestoj godini, sasvim slučajno, do-

�iveo odvajanje svoje svesti (Ka!) od tela. Maldon tvrdi da se to odvajanje događa svakome od nas to-kom sna ali je u pitanju nesvesni proces koji se, posle buđenja, zaboravlja. Uz posebne ve�be, moguće je postići svesno buđenje astralnog tela, i �to je naj-va�nije, kontrolisati njegovo kretanje.

U tome je verovatno najdalje oti�ao okultista Majki Dorfman, koji u knjizi "Astralna projekcija " ka�e:

"Astralni svet je vi�eslojan, a po gruboj podeli, mo�emo ga deliti na vi�i i ni�i. Ni�i sloj se pone-kad te�ko mo�e razgraničiti od materijalnog sveta jer ima osobine i astrala i materije. Ni�i Astral pre-lazi u eterični sloj čija je funkcija da odr�i molekule fizičkog plana u organizacionom redu. Prona�ao sam da postoje neka ulazna mesta koja se nalaze na prvom, unutra�njem planu i namenjena su upra-vo umrlim licima. Tu je okolina veoma slična ma-terjalnim uslovima na povr�ini Zemlje."

Egipćani su verovali da je Ka, čovekova slobodna svest povezana sa fizičkim telom. Maldon, Dorfman i druge pristalice astralne projekcije, tvrde to isto. Samo se u dana�njim ezoterijskim �kolama pro-menio naziv, pa je Ka poznatiji kao Astralno telo, ili astralni dvojnik. Astralno i fizičko telo povezuje spe-cifična, nematerjalna tvorevina koja se naziva "sre-brno u�e", a izlazi iz Čela, tačnije trećeg oka ili Adna čakre fizičkog tela, da bi u astralno u�lo u predelu te-mena. Srebrno u�e je rastegljivo i omogućava astral-nom telu neograničenu slobodu kretanja. Za razliku od starih Egipćana koji su verovali da Ka posećuje mumiju svoga tela sve dok ona postoji, savremeni ezoteristi smatraju da se srebrno u�e prekida u tre-nutku smrti pa se astralno telo vi�e ne mo�e vratiti u fizičko. To obja�njava i ogromnu pa�nju koja je po-svećena balsamovanju posmrtnih ostataka.

Astralna projekcija, kako je opisuju mistici

Mumificiranje posmrtnih ostataka nije izum star-ih Egipćana. Bilo je prisutno i u mnogim velikim kulturama starog sveta. Danas, pogotovo na zapadu, taj običaj u modifikovanom obliku ponovo o�ivlja-va. Hiljade bogatih Amerikanaca i Evropljana plaća ogromne svote novca specijalizovanim institucijama za kriogenizaciju. A sve zbog toga da bi im telo posle smrti bilo zamrznuto na izuzetno niskim tem-peraturama i sačuvano, u nadi, da će neka buduća nauka uspeti da ih jednoga dana ponovo vrati u �ivot. Očigledno da rajska u�ivanja, o kojima propoveda hri�ćanska religija, mnogima nisu dovolj-na garancija za �ivot posle �ivota.

PROKLETSTVO FARAONA

Priča se daje sedmi lord od Karnarvona gotovo dobio infarkt kada mu je sluga saop�tio da se u tajnim skrovistima njegovog zamka, iza porodičnih do-kumenata, nalazi oko tri stotine vrednih predmeta iz Tutankamonove grobnice.

Faraoni su za Karnarvone uvek bili od posebnog značaja. Deda sedmog lorda od Karnarvona u�ao je 1922. godine u istoriju, kao jedan od pronalazača Tutankamonove grobnice. Peti lord nije bio arheolog po profesiji, već su ga zdravstvene prilike odvele u Egipat. Kao i mnogi drugi Britanci i on je bio fasci-niran otkrićima arheologa i avanturista u egipatskim pustinjama. Jer, piramide su posebno dvadesetih godina XX veka bile u "modi". Iz radoznalosti, lord Kar-narvon je fmansirao nekoliko ovakvih ekspedicija, a 1914. je dobio i dozvolu za iskopavanja u Dolini kraljeva, zajedno sa Britancem Hauardom Karterom, koji je od 1890. vr�io iskopavanja u Egiptu.

Četvrtog novembra 1922. godine započelo je to uzbudljivo istra�ivanje koje je svetu donelo čitav niz senzacionalnih otkrića ali i nekoliko, do danas, ne-razja�njenih misterija. Tutankamonova grobnica je jedina do sada otkrivena sa celokupnim i nedirnutim sadr�ajem. Na neki čudan način po�teđena je pohlepe pljačka�a grobova. Takvo otkriće izazvalo je euforiju �irom sveta. Na naslovnim stranama svih svetskih novina, pominjala su se dva imena - Tutankamon i

Hauard Karter. O otkriću je odmah obave�ten i fi-nansijer poduhvata lord Karnarvon, koji je na lokalitet stigao već sutradan.

Hauard Karter će u svojim memoarima zabele�iti:

"Prema dogovoru, oko dva sata sakupili su se svi koji su imali privilegiju da prisustvuju otva-ranju grobnice. Medu njima bili su: Karnarvon, Evelin Herbert, ministar javnih radova ekselenci-ja Abu el Halim Pa�a Sulejman, zatim generalni direktor Uprave za starine Lakau, Viljem Garstin, Carls Tast, upravnik egipatskog odeljenja Metro-politen muzeja u Njujorku, Litgou, profesor Ber-stid, dr Alen Gardiner, Vinlok, Marvin Herbert, Ri-čard Betel, generalni inspektor Uprave za starine Engelbah, trojica egipatskih inspektora Uprave za starine, predstavnik vladine �tampe i članovi na-�eg �taba - ukupno dvadeset dve osobe."

Hauard Karter

Međutim, u pozadini velikog događaja zbivala se neverovatna drama i niz misterioznih događanja je po-krenut. Ubrzo po otvaranju Tutankamonove grobnice, lord Karnarvon se razboleo. Patio je od malaksalosti, groznice i visoke tamperature, koja je dostizala i 40 stepeni. Lekari su ustanovili daje lord prilikom bri-janja rasekao ubod nekog insekta i povredio se. Me-đutim, po njihovom mi�ljenju, to nije moglo uzro-kovati tako visoku temperaturu. Jedne noći, oko dva časa posle ponoći, u čitavom Kairu je do�lo do pre-kida struje iz neobja�njivih razloga. Iz hotelske sobe u kojoj se nalazio lord Kamarvon začuo se čudan �um koji je probudio njegovog sina. Na�ao je oca u buni-lu, oblivenog znojem. Peti lord Karnarvon je bio na samrti. U bujici nerazumljivih reci koje je izgovarao na kraju, njegov sin i sestra su uspeli da čuju samo poslednju rečenicu: "Poslu�ao sam njegov zov, odla-

Lord Karnarvon

zim za njim." Istoga trenutka, u Engleskoj, hiljada-ma kilometara daleko od Kaira, uginuo je njegov omiljeni terijer. Iz kairske električne centrale su ja-vili da nema tehničkog razloga za iznenadni nesta-nak struje.

Tako započinje legenda o prokletstvu faraona. Među kopačima i radnicima na lokalitetu Tutankamo-nove grobnice, posle smrti lorda Karnarvona zavladala je prava panika. Uzrok tome je bila mala glinena plo-čica koju je Karter na�ao u pretkomori. Posle de�i-frovanja, ustanovljeno je da natpis glasi: "Smrt će svojim krilima prekriti svakog ko naru�i mir fa-raona". Ova pločica je kasnije nestala i iz popisa pronađenih predmeta i iz fundusa, a da niko nije us-peo da odgonetne kako i gde.

Zanimljivo je da se i na jednoj od figura, koje su se u drevnom Egiptu koristile isključivo u magijske svrhe, postoji sličan zapis: "Ja sam onaj koji pla-menom pustinje proteruje razbojnike prodrle u grobnicu. Ja sam onaj koji čuva Tutankamonov grob."

Pečat kojim je zatvorena Tutankamonova grobnica

Hauard Karter probija vrata -

fotografija koja je obi�la svet 1922. godine

Tutankamonova zlatna maska

Prvo proučavanje Tutankamonove mumije � mnoge sa ove fotografije ubrzo će stići "prokletstvo K

Smrt lorda Karnarvona je, naravno, mogla biti i čista slučajnost, bez ikakve veze sa grobnicom egi-patskog faraona, da se sve zavr�ilo na tome.

Međutim, nekoliko godina posle otkrića Tutan-kamonove grobnice, dvadeset dve osobe iz ekipe Hauarda Kartera umrle su na čudan i neobja�njiv na-čin. Trinaestorica su direktno prisustvovala otvaranju grobnice, poput Artura Mejsa. Ubrzo posle Karnar-vonove smrti, Mejs je počeo da se �ali na premore-nost. Njegova agonija je trajala kratko. Umro je od posledica "nedefmisane" bolesti. Prokletstvo faraona je delovalo.

Engleski industrijalac D�oel Vulf, posle posete Tutankamonovoj grobnici, umro je na brodu kojim se vraćao u Britaniju od posledica te�ke groznice. Udovica lorda Karnarvona umrla je 1929. godine. Po mi�ljenju lekara, uzrok smrti bio je ujed insekta. Iste godine umro je i Karterov sekretar Ričard Betel.

Profesor Strazbur�kog univerziteta Dimihen, do-putovao je u Egipat u jesen 1922. godine da bi kopi-rao tekstove iz grobnica faraona. Radio je nedeljama duboko u podzemnim hodnicima piramida. A onda je počeo da ispoljava prepoznatljive simptome �izo-frenije. Satima je pričao neverovatne događaje koje je, kako je sam nagla�avao, do�iveo boraveći u gro-bnicama. Umro je u nastupu nervne rastrojenosti.

Nemački egiptolog Georg Maler, rukovodilac is-kopavanja u tebanskom gradu mrtvih kod Deir el-Medine, umro je u četrdeset četvrtoj godini. Uzrok smrti - temperatura praćena jakom groznicom. Ma-lerova specijalnost bila je, između ostalog, prouča-vanje načina sahranjivanja u starom Egiptu. Zbog toga je i provodio dosta vremena u grobnicama fa-raona.

D�ejms Berstid, američki arheolog koji je prisu-stvovao otvaranju Tutankamonove grobnice i sarko-faga, iznenada je dobio paralizu usred ekspedicije u dolini Nila. Mesec i po dana bio je prikovan za po-stelju. Uprkos tome, zahtevao je da ga svakog dana nose u Dolinu kraljeva, da bi video kako Karter na-preduje u svom radu oko grobnice. Bolest je bila pra-ćena visokom temperaturom i stra�nom groznicom. Uzrok bolesti - nepoznat. Iste simptome koji su ubr-zo doveli do smrti, imao je i profesor engleske knji-�evnosti La Fler, koji je putujući Istokom, posetio Berstida i Hauarda Kartera, ali i Tutankamonovu gro-bnicu neposredno posle otvaranja.

Američki arheolog Volter Brajan Emeri, ruko-vodio je iskopavanjima u Sahari od 1935. do 1971. godine. Od 1964. njegova opsesija i �ivotni cilj je pronala�enje grobnice prvog velikog egipatskog le-kara - Imhotepa. Imhotep je bio lekar, graditelj pi-ramide farona Zosera, njegov savetnik, ali i tvorac egipatskog pisma i kalendara. Već prilikom prvih pro-bnih iskopavanja, Emeri nailazi na čitav splet podze-mnih hodnika i tunela. Daje na pravom putu, ubedio ga je pronalazak dvadesetak santimetara visoke sta-tue Ozirisa, boga smrti, koja datira iz Zoserovog perioda. Nekoliko sati kasnije, kola hitne pomoći odvezla su Emerija u kairsku bolnicu. Lekari su di-jagnosticirali paralizu desne strane tela i gubitak mo-ći govora. Sledećeg dana Volter B. Emeri je umro. Kairski list "AlAhram 1 objavio je sutradan: "Taj ne-obični događaj navodi nas na pomisao da legendarno prokletstvo farona ponovo deluje."

Postoje podaci koji svedoče daje Titanik na svom tragičnom putu prevozio mumiju neke egipatske vra-

Da lije Titanik potonuo zbog prokletstva?

care koja je bila, radi �to bolje za�tite tako vrednog eksponata, sme�tena na komandnom mostu broda. Ne-ki od pre�ivelih potvrdili su daje tokom celog puta, sve do trenutka brodoloma, posada Titanika pokazi-vala čudne znake mentalne rasejanosti.

Grupa Japanskih naučnika je sedamdesetih godi-na XX veka poku�ala da u blizini Gize napravi deve-tnaest metara visoku kopiju Velike piramide. Ubrzo su neki članovi ekipe oboleli a u �tampi su se pono-vo pojavile priče o prokletstvu faraona.

Poznat je i slučaj jedne američke filmske ekipe koja je pedesetih godina XX veka u Egipat stigla sa namerom da snimi biografski film o Ehnatonu, fa-ronu rođenom oko 1409. godine p.n.e. Ehnaton je za-pravo bio Amenofis IV, koji je jo� na početku svoje vladavine u egipatsku religiju uveo jednu prevratni-čku novinu - obo�avanje Atona kao vrhovnog bo�an-stva. Aton je zamenio starog egipatskog boga Sunca -Amon Ra. Amenofis IV je novom bogu sagradio i novu prestonicu - Ahetaton. Svoje ime je promenio u Ehnaton, zatvorio hramove drugih bogova, naro-čito hramove Amonovog kulta, konfiskovao sve�teni-cima imanja i prihode i poku�ao da stvori novi verski i politički sistem. I to sve u prvih �est godina svoje vladavine.

Bes Amonovih sve�tenika i njihove osvetničke te�nje lako je razumeti. Ehnaton se uskoro sukobio i sa mr�njom i otporom ostalih klasa. Posle njegove smrti 1369. godine, na presto dolazi devetogodi�nji Tutankamon. Vraća se stari verski sistem, a svi trago-vi Ehnatonove vladavine se uni�tavaju. Ehnatonov grob je razoren, a reljefi u njemu uni�teni. Grobovi njegovih plemića bili su oskrnavljeni na isti način. Kada je u pravnim postupcima bilo neophodno da se navedu dokazi iz vremena njegove vladavine, Eh-naton je pominjan samo kao zločinac iz Ahefatona.

Ehnaton i Nefretiti pod zracima Atona

Brisanjem njegovog imena sa svih mesta na kojima je bilo zapisano, sve�tenici su ga osudili na večno lu-tanje po beskraju i gubitak du�e. Oni su prokleli i svakog ko u budućnosti prizove njegovo ime.

Ljudima iz Holivuda priča je bila vi�e nego pri-mamljiva. Na glasine o prokletstvu niko nije obraćao pa�nju. Pa ipak, već prvog dana snimanja, dok su dve glavne glumice pred kamerama izgovarale re-čenicu: "Mi prizivamo Ehnatona, mi prizivamo Eh-natona..." podigla se iznenada stra�na pe�čana oluja pa je snimanje moralo da bude prekinuto. Te noći, obe glumice su sanjale Ehnatona. Obe su imale isti san: da se nalaze u hramu ispred Ehnatonovog kipa koji o�ivljava. Jedna glumica je sanjala kako je kip udara rukom posred lica, a druga, daje dobila udarac u pre-delu storiiaka. Sutradan su obe prenete u bolnicu gde su podvrgnute operacijama tačno na onim delovima tela gde su u snu zadobile udarce. Potom je ekipa u najvećoj �urbi spakovala svoju opremu i glavom bez obzira pobegla iz Egipta.

Ehnaton

Filip Vandenberg u knjizi "Prokletstvo faraona ", poku�ava da odgovori postoji li ono, ili ne:

"U mnogim egipatskim tekstovima govori se o tajanstvenim silama. To se veoma plastično vidi

iz pripovetke Setne. Kada je Tot zatra�io od Rea da mu se vrati čarobnjačka knjiga koju je ukrao Ne-nefer-ke-Ptah, Re je udovoljio toj molbi na taj način stoje s neba uputio na Zemlju bo�ansku silu koja se pobrinula da se kradljivac ne vrati �iv u Memfis. Magični papirus XI14-15 pi�e o "velikim bo�anskim silama koje počivaju u Bubastisu". O istim je silama očigledno reč i u Pamontovoj demotskoj knjizi mrtvih, gde se govori o "bo�anskim silama grada Bubastisa koje izlaze iz njegovih grobnica". A ime sudije mrtvih u prevodu glasi: "Onaj iz Bubastisa koji izlazi iz grobnice".

Vredno je napomenuti da se od tih sila nikada ne tra�i da za�tite �ive. Za�to im se obraćaju samo mrtvi i bogovi? Najjednostavnije je obja�njenje da se radi o smrtonosnim silama. Ako krenemo dalje i konstatujemo da su faraoni takvim silama čuvali svoje grobove, ući ćemo u trag prokletstvu faraona."

Mnogi naučnici, skloni da poveruju samo u ono �to se eksperimentom mo�e dokazati, poku�ali su da pronađu neko logično obja�njenje uzroka smrti brojnih istra�ivača. Biolog i lekar dr Ezedin Taha sa ka-irskog univerziteta, obavestioje novinare 1962. daje konačno u�ao u trag prokletstvu faraona.

Taha je u laboratorijskim uslovima dokazao po-stojanje čitavog niza mogućih uzročnika smrti, medu kojima i gljivicu Aspergillus niger koja, po mi�ljenju dr Taha, mo�e u mumijama i zatvorenim grobnicama pre�iveti i nekoliko hiljada godina. Teorija dr Ezedina Taha, potkrepljena je i činjenicom daje kod slu�benika muzeja i arheologa koji istra�uju grobnice otkrio ovu gljivicu koja izaziva upale disajnih or-

gana, svrab i nadra�aje na ko�i. Smatrajući da su naučnici umrli zbog infekcije gljivicama, dr Tahaje izjavio da su naklapanja o prokletstvu faraona samo puste priče. Nekoliko dana posle konferencije za �tam-pu, dr Tahaje poginuo u saobraćajnoj nesreći. Uzrok smrti - zakazivanje krvotoka.

I danas je javno mnjenje podeljeno u pogledu to-ga postoji li nekakvo "prokletstvo" ili je to samo uobrazilja, a mo�da i vesto smi�ljena prevara. Gamal Muhtar, direktor Uprave za proučavanje starina u Kairu, na pitanje da li veruje u priče o prokletstvu fa-raona, odgovorio je: "Ne. Mnogi ljudi poku�avali su da povezu zagonetno umiranje istra�ivača grobnica sa poznatim pločama prokletstva, otkrivenim u sar-kofazima faraona. Ali ja u to ne verujem. U toku goto-vo celog svog �ivota, imao sam posla sa grobnicama farona i njihovim mumijama i, kao �to vidite, predsta-vljam �ivu negaciju tih priča."

Dvadesetak dana posle intervjua i posle razgle-danja blaga iz Tutankamonove grobnice, Gamal Mu-htar je iznenada umro od "infarkta". Slučajnost?

MISTERIJA PIRAMIDALNIH OBLIKA

Tridesetih godina XX veka, svet je bio ubeđen da se tajna mumificiranja krije, pre svega, u upotrebi ra-zličitih hemikalija, od bitumena, natrona, pa sve do, po najnovijim otkrićima, radioaktivnih materija pri-rodnog porekla. Međutim, Francuz Andre Bovis do-lazi do senzacionalnog otkrića - da se mumificiranje mo�e izvesti i bez upotrebe hemikalija.

Boraveći u Egiptu, Bovis je često posećivao Ke-opsovu piramidu. Jednom prilikom, primetio je da se u centralnoj odaji piramide nalazi telo mačke koja je, verovatno zalutav�i u podzemnim hodnicima, uginula od gladi. Bovis je razgledao telo i ustanovio da nema ni najmanjeg traga raspadanja. Mačji le� je bio sasu-�en ba� kao i najbolje obrađena mumija. U tom trenu-tku, sve je ličilo na jo� jednu misteriju bez logičnog obja�njenja.

Vrativ�i se u Francusku, Bovis je počeo da eks-perimenti�e sledeći isključivo sopstvenu intuiciju. U svom vrtu napravio je umanjenu kopiju Keopsove piramide i u nju stavio telo uginule mačke. Ono �to se dogodilo, prevazi�lo je sva njegova očekivanja. Ni posle nekoliko dana telo nije pokazivalo znakove truljenja i raspadanja. Naprotiv, su�ilo se polako, da bi se na kraju pretvorilo u "originalnu" egipatsku mu-miju. Kasnije, Bovis je u svoje modele stavljao ra-zne predmete i namirnice i pri tom dobij ao rezultate koji se graniče sa fantastikom. Cveće, voće, povrće,

meso - sve se u piramidama mumificiralo posle od-ređenog vremena, bez ikakvih tragova truljenja ili ple-sni. Bio je to najprirodniji metod konzervacije koji je ikada pronađen!

Svoje radove i rezultate eksperimenata, Bovis je objavio u mnogim časopisima, ali op�te podozrenje koje je pratilo njegovo otkriće, onemogućilo gaje da se proslavi i nastavi sa radom na nekom od poznatih i priznatih instituta. Neosporno je ipak, da Bovisu pri-pada izuzetna zasluga jer je prvi otkrio i dokazao da piramide energetski deluju - oblikom!

Če�ki in�enjer Karei Drbal je 1950. godine, po-ku�ao da ponovi eksperimente o kojima je pisao Bo-vis, u čemu je i uspeo. Cehoslovački patentni zavod odobrio je patent pod brojem 91304, koji se odnosio

Andre Bovis

na upotrebu piramidalne energije za o�trenje �ileta. Zapravo, bila je to umanjena kopija Keopsove pirami-de od stiropora u kojoj bi se posle izvesnog vreme-na tup �ilet nao�trio "sam od sebe". Iako ljudima iz patentnog zavoda nije bilo jasno kako takav pronala-zak fiinkcioni�e, ipak je posle mnogobrojnih provera prihvaćen. Modeli Keopsove piramide od stiropora, ubrzo su postali uobičajena stvar u domovima Drba-lovih sunarodnika.

Piramida u ulozi "o�trača " �ileta

U jednom intervjuu Drbal je rekao:

"Jedna od tajni piramida su njene stranice i one, kako izgleda, generi�u energiju! Postoji veza između oblika i prostora u piramidi i fizičkog, he-mijskog i biolo�kog procesa koji se de�ava unutar

nje. Ako upotrebimo odgovarajuće forme i ob-like, bićemo u mogućnosti da ubrzamo ili odlo-�imo pojedine procese. Iako trenutno nije jasno kako to čine, evidentno je da se to događa. Samo oni koji vi�e vole da veruju daje to glupost, dakle oni koji neće da znaju, mogu biti uvereni da efek-ta nema."

Istra�ivač i publicista Filip Vandenberg, komen-tari�ući radove Bovisa i Drbala ka�e:

"Oba navedena eksperimenta s piramidama iza-zivaju pitanje: Jesu li stari Egipćani znali - ili bar oni upućeni medu njima - za�to i kako deluje ta energija koju savremena nauka jo� nije ponovo otkrila? Mobili�u li se - kao �to to tvrdi istra�ivač Pol Branton - usled određenih geometrijskih obli-ka fizičke sile koje mogu izazvati i smrt? Mo�emo li ovde nazreti neko re�enje fenomena poznatog pod nazivom prokletstvo faraona?"

Tačno je da zvanična nauka jo� nije u dovoljnoj meri prihvatila ove stavove, ali je isto tako očigledno da se u toj oblasti danas stvari uveliko menjaju. Situacija je posebno ohrabrujuća ako za primer uz-memo radove nuklearnih fizičara. Fizika subatom-skih čestica je do�la do takvog stepena razvoja da, i pored izuzetnog obima znanja, neke osnovne istine ne izgledaju vi�e tako evidentno jasne. Sve veći broj fizičara, iako to nije pravilo, počinje da priznaje pa-rapsiholo�ke fenomene �to je, bar donedavno, bilo nezamislivo. A potvrdu o postojanju tih pojava, ne-retko, nalaze ba� u sopstvenim laboratorij ama.

U američkom časopisu "Sajens Dajdzesty\ Eli-zabet Rej�er, stručnjak za teorijsku fiziku laboratori-je "Lorens Berkli", koja radi u sastavu Kalifornij-skog univerziteta, ka�e:

"Ako ste u stanju da verujete modernoj fizici -kvantnoj mehanici, kvarkovima, op�toj teoriji rel-ativiteta i svim nobelovcima koji su za ta otkrića dobili svetska priznanja, onda mo�ete poverovati i u parapsihologiju."

Neke od teorija koje Elizabet Rej�er navodi jo� uvek su samo teorije koje prkose zakonima logike ali su, kakva kontradiktornost, iako nedokazane u pra-ksi, postale osnova savremene teorijske fizike.

Ju�in Vigner i Brajan D�osefson, vrhunski fi-zičari i dobitnici Nobelove nagrade, smatraju da čudesne pojave iz sveta psihotronike podle�u istim zakonima kao i subatomske čestice.

Su�tina parapsihologije u -subatomskim česticama?7

"U nekim eksperimentima na akceleratorima" -izjavio je D�ozefson "do�lo je do toga da su ekspe-

rimentatori, svesno ili nesvesno, uticali na pona�anje elementarnih Čestica!"

Gledano sa tog aspekta, ideja da objekti pirami-dalnog oblika sabiraju i fokusiraju energiju prostora, uop�te nije neshvatljiva, ili nemoguća.

Eksperimenti rađeni �irom sveta pokazuju da pi-ramide sna�no deluju na sva materijalna tela koja se u njima nalaze. Rezultati nekih istra�ivanja upućuju na jednu jo� zanimljiviju činjenicu - da se polje ener-getskog dejstva prote�e i izvan piramide.

�ilet se do izvesne mere mo�e nao�triti i ako je van piramide, pod uslovom da je postavljen na nje-nom vrhu, �to ukazuje na ograničeno energetsko dej-stvo piramidalnog polja. Podsećamo da će se taj isti �ilet nao�tri potpuno, ukoliko odstoji nekoliko dana u piramidi.

Treba imati u vidu da je �ilet izrađen od metala, pa prema tome ima strukturu čvrstog tela koja se ra-zlikuju od tečnosti i gasova čiji atomi nisu raspo-ređeni strukturalno. Na primer, svaki atom kristala, ima tačno određeno mesto u odnosu na druge atome kristala, gradeći pri tom takozvanu - kristalnu re-�etku. Ivica �ileta ili brijača ima, dakle, kristalnu strukturu čvrstog tela koja se upotrebom, u većoj ili manjoj meri deformi�e.

Teorijski gledano, atomi kristala su u stanju da se vrate na staro mesto. U stvarnosti se to vraćanje i odigrava, ali ne u tolikoj meri da bi se �ilet nao�trio sam od sebe. Da bi se to zaista dogodilo, potrebno je dodati energiju u nekom vidu koji nam je jo� nepo-znat, ali je očigledno da postoji. Samo dodavanje energije, međutim, ne obja�njava fenomen.

Postoje i neki specijalni uslovi, gde se i pored dodavanja energije �ilet neće nao�triti. Naprotiv - is-tupiće se jo� vi�e. Eksperiment je dovoljno zanimljiv

da bi bio opisan, iako primer nije u direktnoj vezi sa piramidama.

U noći punog meseca stavite �ilet između dva prozorska krila, i ostavite ga nekoliko sati. Naravno, �ilet mora biti nov, neupotrebljen. Rezultat će biti zapanjujući. Ujutro ćete primetiti daje o�trica �ileta savim tupa, kao da je �ilet upotrebljavan vi�e puta. Uticaj punog meseca na metal, ba� kao i obrnuti pro-ces - o�trenje metala u piramidi, nije moguće obja-sniti. Mo�emo samo nagađati da su ti fenomeni u vezi sa talasnom prirodom svetlosti, kosmičkim zra-cima, ili...

Piramida o�tri, Mesec tupi...

Tajanstveni uticaj punog meseca opisuje se u broj-nim legendama na svim meridijanima. Hirurzi izbe-gavaju operacije pri punom mesecu, jer je iz iskustva poznato da se tada vrlo česta krvarenja te�ko zausta-vljaju. Dokazano je i daje broj samoubistava dosti�e procenat od skoro sto odsto u noćima punog meseca. Sve ove pojave su potpuno suprotne posledicama dej-

stva piramida. Za razliku od negativnog dejstva pu-nog meseca, piramide, na neki čudan način, deluju

pozitivno.

U knjizi "Tajne sile piramida", Bil �ul i Ed Petit, opisuju eksperiment sa bakrom:

"Malu traku tanke bakarne folije stavili smo u centralnu tačku piramide. Iznenada smo primetili da se bakar odbija kad god sam stavio ruku blizu njega. Pretpostavljali smo da je neka elektrosta-tička sila bila uzrok fenomena. Neko vreme sam se tako zabavljao, razmi�ljajući kako i moje telo i bakar imaju isto naelektrisanje, i pitao sam se da li se na neki način mogu promeniti polaritet bakra ili, čak, moj sopstveni. Dok sam razmi�ljao o to-me, traka se pribli�ila i prilepila za moj prst. Na-stavio sam da se igram sa tim, i moj prst je stalno privlačio taj mali komad bakra. Ali, sledećeg ju-tra, bakar je ponovo počeo da se odbija od prsta."

Ovo je klasični opis telekineze, sposobnosti da se predmeti pokreću vlastitom voljom i energijom, bez ikakvih pomagala. Piramida je u ovom slučaju bila aktivator procesa.

"Prvi na� susret sa njim usledio je kada je on imao 36 godina (rođen je 1936. godine). On se odlikuje izuzetnom nervozom i pojačanom emo-tivno�ću. Ukazujući na te svoje crte, on podvlači daje, kako ka�e, varijanta norme."

Jermolajev je izvesne vidovnjačke sposobnosti is-poljio jo� u detinjstvu, zapanjujući time odrasle. Psi-hokinezom je ovladao srazmerno kasno, kada mu je bilo oko trideset godina. Kasnije je uspeo da razvije i druge parapsiholo�ke osobine. Lako stupa u tele-patski kontakt; telepatska sposobnost se, kao uosta-lom i druge sposobnosti te vrste, čas povećava, a čas smanjuje. Ako je u dobroj parapsiholo�koj formi, spo-soban je za potpuni telepatski kontakt sa mnogim lju-dima, pri čemu se telepatija mo�e ostvariti prijemom i predajom praktično beskonačnog broja vizuelnih slika. Sam Jermolajev se ozbiljno odnosi prema svo-jim parapsiholo�kim mogućnostima, ali nagla�ava da smisao njegovog �ivota nije u tome. On smatra da je za njega najva�niji rad u oblasti filma. Analizirajući njegovu ličnost, mo�e se reći daje Jermolajevu potpuno svojstena ona neuravnote�enost, poremeće-

nost ravnote�e psiholo�kih procesa, koja je ranije razmatrana kao uslov za ispoljavanje parapsiholo-�kih pojava. U njegova nesumnjivo psiholo�ka svoj-stva spada začuđujuće sna�na uobrazilja. On često podvlači kako različite predmete zami�lja halucinan-tno jasno. Ta čisto umetnička Jermolajevljeva crta, svakako igra veliku ulogu u njegovim parapsiholo-�kim osobinama, u koje spada psihokinetička sposo-bnost. Neophodan momenat za odr�avanje predmeta u vazduhu jesu jasne i dosta �ive predstave.

O tome kako je Jermolajev ovladao psihokinezom mo�e se suditi jedino na osnovu njegovih kazivanja. Tu je presudan bio njegov susret sa jednim Lenjin-gradaninom (zvaćemo ga S.). Jednom, u omanjem dru�tvu, koje se zabavljalo prikazivanjem trikova s kartama, S. je predlo�io da izvede svoj trik. Zavezao je maramicu u čvor^ dr�ao je malo prstima obeju ru-ku i, kad je razmakao �ake, maramica je lebdla u va-zduhu ispod prstiju. Postoje bio uveren daje posredi trik, Jermolajev je pomislio daje S. imajući u ruka-vima kaputa magnete, zavezao u maramicu komad gvo�đa i da maramica lebdi usled međusobnog dej-stav gvo�đa i magneta.

�eleći da proveri svoju hipotezu i da razotkrije taj, po njegovom mi�ljenju, primitivni trik, Jermolajev je predlo�io S. da digne u vazduh loptasti cvetić as-tre, koji je stajao u vazi. S. je to prihvatio i ubrzo je cvetić lebdeo ispod njegovih ruku. Za Jermolajeva je to bilo neočekivano, jer cvet nije bio provodnik ele-ktrične struje i na njega nisu mogla delovati magnetna polja. Najuzbudljivije je bilo to, �to su se sve latice astre uspravile i zauzele sasvim neprirodan polo�aj, kao da su se postavile po liniji sile. Postalo mu je ja-sno da lebdenje cvetića u vazduhu nije trik i silno je �eleo da savlada ve�tinu levitacije predmeta. Tom sposobno�ću je ovladao pod rukovodstvom S, tokom

dve sedmice. Ali nije mu odmah polazilo za rukom da levitira predmete. Satima je dr�ao predmete u ru-kama, odvajajući povremeno prste. S. mu je rekao da mora osećati učinak prianjanja prstiju za predmet, ali tog čudesnog učinka nije bilo. Na kraju, jednom, ka-da se umorio i upao u nekavo stanje polusna, Jermo-lajev je osetio da su mu prsti prionuli toliko, da ih je bilo te�ko odvojiti od predmeta. S velikom mukom razmakao je prste i predmet je lebdeo ispod ruku.

"Kada je reč o odr�avanju predmeta u vazdu-hu" - ka�e Pu�kin, "u mehanizmima tih pojava jo� mnogo staje te�ko objasniti. Jedno od mogu-ćih tumačenja mo�e biti to, da na objekte deluju različiti znaci zračenja koji prolaze kroz ko�u. Zahvaljujući tim zračenjima, Jermolajev zasićuje objekt česticama svoje biolo�ke energije, koja po-seduje jedan od dva znaka. Nakon �to je predmet dovoljno zasićen nabojima jednog znaka, on po-činje da privlači na sebe zračenje suprotnog zna-ka. Ishod je onaj efekat "prianjanja ruku", koji je prethodio psihokinezi. U tom slučaju postaje shva-tljivo za�to predmet lebdi u vazduhu, ako subjekt uspe da od njega odvoji ruke. Naboji jednog zna-ka nalaze se na predmetu, a naboji drugog znaka - nastavljaju da zrače iz ruku. Pojava psihokineze omogućava objektivno registrovanje postojanja energije u prostoru oko ko�e."

U ovoj priči je najhitnije da se psihokineza mo�e naučiti. Takva mogućnost otkriva perspektive sistemat-skog istra�ivanja tog čudesnog čovekovog psihofi-zičkog svojstva. U ovladavanju tim sposobnostima, piramide nam zaista mnogo mogu pomoći.

KAMEN MUDROSTI

Zanimljivo pitanje je, međutim, u kojoj meri pi-ramide, ako već deluju na materiju, mogu daje me-njaju? Mo�e li piramida da izvr�i promenu jednog elementa u drugi? Odgovor savremene nauke bi bio da je to apsolutno nemoguće! Jer, transmutacija je-dnog elementa u drugi mo�e se izvesti - uzmimo za primer bilo koji ud�benik fizike - samo uz uče�će ogromnih količina energije kakva se, na primer, os-lobađa pri eksploziji atomske bombe ili u nuklear-nom reaktoru. Posle ovako kategoričnog stava nauke, i sama pomisao povezivanja transmutacije elemena-ta sa piramidama bez upotrebe reaktora je vi�e nego smela, čak nelogična. Svakom hemičaru ili fizičaru

Srednjevekovni alkemičari u svojoj laboratoriji

takve ideje, koje podsećaju na nikad ostvareni san sre-dnjevekovnih alhemičara su -jednom rečju - sme�ne. Ipak, �ezdesetih godina XX veka, u naučnim kru-govima je u početku tiho i boja�ljivo, počelo da se govori da postoje sistemi u kojima je transmutacija elemenata moguća. Luis C. Kervran objavljuje 1962. godine u Parizu knjigu "Biolo�ke transmutacije: abe-racije azota, kalijuma i magnezijuma ". Na osnovu eks-perimenata baziranih na strogo naučnim principima, Kervran nedvosmisleno dokazuje da kod biljaka po-stoji proces pretvaranja jednog elementa u drugi.

Ključni dokaz Kervran je otkrio kada je u plitku posudu stavio nekoliko stotina zrna razih �itarica i po-prskao ih blagim rastvorom manganovih soli. Pretho-dno je hemijskom analizom utvrdio da seme �itarica sa kojima eksperimenti�e ne sadr�i gvo�đe čak ni u tragovima. U rastvoru manganovih soli seme je prokli-jalo, a vremenom, protivno svim prirodnim zakoni-ma, iz rastvora je nestajao mangan a stvaralo se gvo�de!

Kervran je ponavljao eksperiment bezbroj puta i menjao asistente koji su obavljali hemijske analize, ali nisu bili upućeni u tok i cilj eksperimenta. Nekoli-ko puta hemijske analize su obavljali specijalizovani instituti. U najvećem broju slučajeva transmutcija je dokazana. Ponekad je, na zaprepa�ćenje istra�ivača, do-lazilo do odstupanja po tačno utvrđenim pravilima. Dokazano je da transmutacija zavisi i od polo�aja Mese-ca ili godi�njeg doba u kome se eksperiment izvodi.

Osim biljaka i �ivotinje poseduju moć pretvaranja jednog hemijskog elementa u drugi, ustanovio je Ker-vran. Eksperimentisao je i sa rakovima koje je gajio u potpuno izolovanim kontejnerima. Kvalitativna i kvantitativna analiza su pokazale da neki elementi je-dnostavno nestaju iz eko sistema dok se drugi, kojih u početku nije bilo, stvaraju u velikim količinama.

OTKRIĆA SE NASTAVLJAJU

Pretpostavka je da piramide utiču na tela sa kri-stalnom strukturom tako �to deluju na njihovu kri-stalizaciju. U slučaju nekog poremećaja, te strukture poma�u da se atomi ponovo vrate u prvobitni polo�aj unutar re�etke krstala. Sledeće pitanje koje se samo po sebi nameće je - kako piramide utiču na amorfna tela I tela koja nemaju kristalnu strukturu materije?

Lajl Votson opisuje eksperimente sa piramidama u koje je stavljao jaja, pečeno meso i uginule mi�eve. U svim eksperimentima rezultati su isti - organska materija ostavljena unutar pramide je savr�eno oču-vana u dehidriranom stanju, za razliku od one koju je dr�ao van piramide. U knjizi "Natprirodno ", Votson pi�e:

"Prisiljen sam da zaključim da kartonska re-plika Keopsove piramide nije samo prazno aran-�iranje komada kartona, već ima i neverovatne osobine!"

Dr Boris Vern, direktor jednog istra�ivačkog pro-jekta u Va�ingtonu, eksperimentisao je sa plastičnim piramidama i kupama. Rezultati koje je objavio po-kazuju da su sveza jaja pod piramidom dehidrirala za manje od mesec dana. A bud koju je stavljao na ku-vana jaja, unutar piramide, nije se �irila.

Kaliforijski istra�ivač V. Kameron opisuje ogled sa malom plastičnom piramidom postavljenom u ku-

patilo gde je vla�nost vazduha izuzetno velika. Ispod piramide stavljen je komad sve�eg mesa. Tri dana kasnije, iz piramide je dopirao slab miris koji se na-kon �est dana potpuno izgubio. Vremenom se meso mumificiralo. Kameron tvrdi daje komad mesa u pi-ramidi ostao nekoliko meseci pa je, iako sasu�en, bio u tako dobrom stanju da se mogao jesti.

Dr Patrik Flanegan u knjizi "Piramide i njihov odnos sa biokosmičkom energijom ", opisuje svoje eks-perimente sa bananom koju je dr�ao u piramidi, a koja se mnogo br�e su�ila od komada koji je bio za-vijen u papir.

Novinar Martin Grosvort je ponovio Flaneganov eksperiment i rezultate objavio u časopisu "Sajens dajdiest":

"Za moj prvi eksperiment poslu�io sam se ba-nanom; jednu kri�ku sam stavio u piramidu, dru-gu u aluminijumsku foliju, a treću u fri�ider. Posle deset dana, banana u fri�ideru je dehidrirala 27,3 %, zapravo, njena je te�ina sa 55 spala na 40 grama; komad u foliji 15,6 % - dakle sa 45 na 38 grama; a komad koji se nalazio u piramidi 16,7 %, od-nosno, te�ina se sa 60 smanjila na 50 grama, ali je za razliku od druga dva komada zadr�ao oblik, čvrstinu i izvanredan ukus!"

Eksperimenti sa namirnicama pokazuju da pi-ramide znatno pobolj�avaju njihov ukus. Sul i Petit su za svoj eksperiment upotrebili mleko kao izuze-tno kvarljivu namirnicu koja se mora čuvati na ni-skoj temperaturi. Jednu posudu s mlekom stavili su u piramidu, a drugu pored nje. Eksperiment se odvi-jao na sobnoj temperaturi. �est dana kasnije, mleko u piramidi se odvojilo i postalo čvrsto, sa jasno vi-dljivim zgru�anim naslagama i masom koja podseća na kalcijum u prahu. Mleko ostavljeno izvan pi-

Eksperiment Sula i Petita sa mlekom

ramide je oko vrha posude stvorilo debelu naslagu budi. Dan kasnije te su naslage bile jo� veće, dok je mleko u piramidi obrazovalo nekoliko naslaga. Po-sle nekoliko dana, eksperimentatori su bili prisiljeni da bace mleko koje je bilo van piramide. Posle �est

nedelja izvadili su mleko iz piramide i ustanovili da se stalo�ilo u gustu, kao krem glatku supstancu, koja je izgledala i imala ukus jogurta. Naslage se vi�e ni-su primećivale. Ovaj eksperiment je ponovljen vi�e puta sa neznatnim razlikama. Ponekad se mleko nije pretvaralo u jogurt, već bi svoje komponente jedno-stavno podelilo u naslage. Ali sve dok je mleko bilo u piramidi, nije dolazilo do pojave budi.

Bil �ul i Ed Petit su potom odabrali dva zrela pa-radajza iste veličine i iste te�ine. Jedan paradajz je ostavljen u nivou Kraljevske sobe modela Keopsove piramide visokog 1,80 m. Kontrolni paradajz je osta-vljen na komadu stiropora izvan piramide. Paradajz u piramidi je dehidirao zadr�av�i boju i bez ikakvih znakova truljenja. Jedina vidljiva promena bila je sme�urana ljuska. Kada je rasečen, unutra�njost je bila čvrsta kao i kod sve�eg paradajza, jedino je iz-gubio oko 60% svoje te�ine. Kontrolni paradajz je morao biti bačen dvanaestog dana od početka eks-perimenta zbog trule�i praćene veoma neprijatnim mirisom!

Sul i Petit su nastavili da eksperimenti�u sa bi-ljkama. Jedan veliki grozd podellili su na tri dela. Tre-ćinu su ostavili na nivou Kraljevske sobe u piramidi; drugu trećinu u veliku kutiju od pleksiglasa; a treću na policu. Mada su na kutiji od pleksiglasa napra-vljeni ventlacioni otvori, �ul i Petit su ubrzo prime-tili velike naslage budi koje su u roku od deset dana potpuno prekrile grozd. Na gro�đu ostavljenom na polici, buđ se pojavila četrnaestog dana. Gro�đe u piramidi se su�ilo ravnomerno i kada je krajem pete nedelje izvađeno i izmereno, ustanovljen je gubitak od preko 50% prvobitne te�ine. Bilo je sme�urano i ličilo je na suvo gro�đe, ali truljenja i tragova budi nije bilo.

DOSIJE X NA NA� NAČIN

Pre vi�e od dvadeset godina, nekoliko studenata beogradskog Prirodno-matematičkog fakulteta goto-vo bez daha je pratilo televizijsku emisiju u kojoj su pomenute neke od mnogobrojnih mogućnosti pri-mene piramida. Posle emisije, poveo se razgovor o ovoj atraktivnoj temi i nekako spontano, javila se i �elja da se sve to proveri u praksi. Ubrzo je od običnog kartona napravljen mali model Keopsove piramide i u nju stavljena polovina jabuke! Druga polovina os-tavljena je pored piramide. Eksperiment je bio po-stavljen i sada je samo bilo potrebno sačekati. Posle nekoliko dana, odlučili smo da proverimo rezultat. Ustanovili smo da je polovina jabuke ostavljena is-pod piramide bila potpuno sasu�ena, dva puta manja od one ostavljene pored piramide i, za razliku od nje, bez ikakvih tragova truljenja i plesni. U prvi mah, pomislili smo - bolje reći posumnjali, da je takav rezultat posledica čiste slučajnosti. Ali, kada je eks-periment ponovljen nekoliko puta, sve je bilo jasno. De�avalo se ne�to �to, mo�da, nije bilo mnogo vero-vatno ni logično, po nekima čak apsolutno nemo-guće, ali je uprkos svemu izvanredno funkcionisalo i, �to je najva�nije, moglo se ponoviti po �elji.

U izve�tajima je ostalo zabele�eno: "Za jedan od eksperimenata koristili smo nekoliko ljutih papri-čica. Jedna papričica stavljena je ispod piramide, na nivo jedne trećine visine. Piramida je uz pomoć kom-

pasa postavljena tako, da su joj stranice bile okrenu-te stranama sveta. Svojom uzdu�nom osom, papriči-ca je postavljena tako, da prati magnetnu liniju sever -jug. Druga papričica stavljena je ispod piramide ali u pravcu istok-zapad. Treća papričica pod piramidom, stavljena na trećinu visine, bila je prirodno kriva i nije se ćelom du�inom mogla postaviti du� magne-tne linije sile. Jedna polovina je pratila osu sever-jug, a druga se poklapala sa osom istok-zapad.

Pored ove tri piramide, napravili smo i kocku od kartona, čija je zapremina odgovarala zapremini mo-dela Keopsove piramide. U nju je stavljena četvrta papričica. Na početku eksperimenta, sve su papri-čice bile zelene boje, jer ni jedna od njih nije bila zrela. Posle dvadesetak dana, papričice su izvađene iz piramida i iz kocke. Prva papričica je bila zelena, naborana i potpuno suva. Druga, postavljena u prav-cu isok-zapad, potpuno je sazrela i umesto zelene, dobila crvenu boju. Treća papričica dala je najčudniji rezultat. Onaj deo koji je pratio osu sever-jug, ostao je zelen, dok je druga polovina postavljena u sme-ru istok-zapad, bila potpuno crvena! Papričica koja je bila u kocki, imala je crvenu boju sazrele paprike.

U prvim eksperimentima, poku�ali smo da usta-novimo da li piramide, i na koji način, utiču na rast biljaka. Nasumice odabrane biljke podeljene su u dve grupe. Kontrolna grupa je gajena u normalnim uslo-vima, dok su biljke iz druge grupe preko noći stav-ljane u male kartonske modele Keopsove piramide. Rezultati su pokazali da su biljke koje su prenoćile u piramidi dvostruko veće i neprednije od onih u kon-trolnoj grupi, br�e su rasle i ranije sazrevale.

Ponekad se de�avalo da rezultat potpuno izosta-ne. Da biljke ostavljene u piramidi ne pokazuju ni-kakve razlike u odnosu na kontrolnu grupu. To se de�avalo periodično. Nije mi poznato čime je ta po-

java uslovljena. Mo�da kosmičkim faktorom? Uti-caji Sunca, Meseca, zvezda i planeta, prisutni su i izuzetno va�ni u predanjima i tradicijama starih nar-oda. Ako tome dodamo jo� mnogobrojne elektroma-gnetne ritmove koje proizvodi na�a planeta, mo�da ćemo se pribli�iti odgovoru."

EMOCIONALNI �IVOT BILJAKA

Slavni astronom Viljem Her�el smatrao je da po-stoji neka veza između sunčeve aktivnosti i rasta �ita, �to je zaista i dokazano. Zapa�eno je i da se drveće br�e razvija i raste ukoliko je u skladu sa sunčevim ciklusom. Eksperimenti koje je vr�io E. Kolisko do-kazali su da Mesec utiče na klijanje p�enice, zobi i ječma. Seme najbr�e klija ako se poseje dva, tri dana pre punog meseca. Eksperimenti sa ostalim biljkama, samo su potvrdili Koliskove rezultate.

Profesor Dr Harold Sakston Bar, ustanovio je da kod biljaka postoji izvesna potencijalna razlika koja je u proporciji sa mesečevim menama. Istovremeno, pojava takozvanih "gladnih godina" tokom kojih se menjaju kvaliteti atmosfere i podbacuje rodnost bi-ljaka, poklapa se sa aktivno�ću Sunca i pojavom sun-čevih pega.

Ako biljke posmatramo kao otvorene sisteme pod lo�ne brojnim spolja�njim uticajima, jasno je zbog čega poneki eksperiment izneveri očekivanja. Ta ne- očekivanost je, zapravo, samo dokaz na�eg slabog poznavanja faktora koji utiču na sveukupnu �ivu i ne�ivu prirodu.

Piramide su verovatno, između ostalog, svojevr-sni akumulatori i transformatori nama nepoznatih si-la i energija. Evo kako Bil �ul i Ed Petit opisuju jedan od svojih eksperimenata:

"Poku�ali smo da na usporenoj fotografiji vidi-mo kako polje energije koje stvara piramida utiče na biljke. Ustanovili smo da se biljke okreću u pravilnom ritmu. Na prvom filmu snimili smo sun-cokret visok petanestak centimetara, koji je bio jo� mlad sa tek dva formirana lista. Stavili smo biljku u staklenu piramidu na jednu trećinu visine.

Biljka se kretala kru�no, u pravcu istok-zapad. Savijala se skoro dodirujući osnovu, zatim se sa-vila polukru�no ka jugu i onda natrag na zapad da bi na kraju, pre početka novog ciklusa oscilacija, zauzela potpuno vertikalan polo�aj. Ceo ciklus tih pokreta trajao je oko dva sata. Snimali smo pokrete kamerom skoro dve godine.

Tokom te dve godine frekvenca kretanja istok-zapad nije se menjala, putanja je uvek imala isti oblik. Onda je, iznenada, u julu 1974. godine pre-stalo kretanje u pravcu istok-zapad i biljka je po-čela da se kreće lučno pravcem sever-jug. Bili smo ubedeni da su promene nastale zbog pojave sunčevih pega. Međutim, posle razgovora sa me-teorolozima koji prate i mere ovakve fenomene, ispostavilo se da nismo prona�li adekvatno obra-zlo�enje. Biljke izvan piramide se ne pokreću kao one u piramidi. Ustanovili smo da kretanje biljke �uti �eboj prestaje čim se stavi u piramidu.

Na�i eksperimenti ukazuju da sa zapada duva neka vrsta "kosmičkog" vetra. Kada je zapadno od biljke stavljena aluminijumska zavesa u prostoru piramide, biljka je mirovala sve dok zavesa nije uklonjena. Ukoliko bi biljka izrasla iznad zavese, pokretao se samo deo koji je bio iznad nje. Oči-gledno je da polje energije skupljeno, povećano ili stvoreno piramidom uključuje neke delove ele-ktromagnetskog spektra, po�to je izvesno da alu-minijumska zavesa blokira polje sile i sprečava kretanje biljke."

Ukoliko se u piramidu stavi magnet, u većini slu-čajeva biljke prestaju da se kreću. Zlatna folija u pi-

ramidi deluje privlačno na biljke i one se, obično, naginju ka njoj da bi je na kraju potpuno obavile. Neki odgajivači objavili su da seme, skladi�teno u piramidalnim objektima, du�e zadr�ava vitalnost, a biljke iznikle iz takvog semena su otpornije i na-prednije.

U jednom američkom časopisu opisan je zani-mljiv eksperiment koji pokazuje da biljke osećaju energetsko polje piramide. Kori�ćene su biljke iz ro-da penjačica. Eksperimentatori su iznenađeno kon-statovali da biljke vide svaku izbočinu na zidu i uvek se nepogre�ivo upravljaju prema njoj, pripijajuci se stablima i metamorfoziranim listovima u vidu pipa-ka. U eksperimentu, biljke su postavljene na sredini komore a svetlost je pode�ena tako, da biljku osve-tljava podjednako sa svih strana. Tako su biljke rasle pravo u visinu, koliko im je to dozvoljavala čvrstina stabla. Kada je u zid komore ukucan ekser, biljka se posle izvesnog vremena okretala u tom pravcu, iz-rastala do eksera i obavijala se oko njega. Kao daje posedovala čulo vida kojim je mogla da prepozna ekser pogodan za pričvr�ćivanje.

U sledećoj fazi eksperimenta, na zapadnoj strani komore sa biljkom zakucan je čelični ekser, a na is-točnoj strani je postavljena piramida visoka svega tri centimetra. Posle izvesnog vremena, primećeno je da se biljka okreće u pravcu piramide, da bi u sle-dećih nekoliko sati potpuno obavila piramidu. I ka-snije, koliko god eksera daje stavljeno, biljka se uvek nepogre�ivo okretala prema piramidi i obavijala se oko nje. Biljke su, dakle, u stanju da registruju neku specifičnu energiju koju čovek svojim čulima ne mo-�e definisati.

DETEKTOR LA�I OTKRIVA ISTINU

Osetljivost biljaka na spolja�nje nadra�aje pro-učavao je jo� u devetnaestom veku slavni naučnik i tvorac teorije o evoluciji, Carls Darvin. U knjizi "Moć pokretljivosti biljaka " koja je 1880. godine objavlje-na u Londonu Darvin, na osnovu posmatranja i eks-perimenata, zaključuje da biljke pokazuju takve reakcije koje su svojstvene isključivo organizmima sa nervnim sistemom.

Početkom ovog veka, u Indiji, genijalni Jagadis Čandra Bose, izveo je niz eksperimenata kojima je potvrdio Darvinov stav da postoji sličnost između reakcija biljke i bilo koje �ivotinje. Bose je konstru-isao vi�e uređaja pomoću kojih je mogao da meri rast biljke tokom samo nekoliko minuta i da regi-struje njene najfinije pokrete. Svi njegovi eksperimenti nagove�tavaju postojanje određene strukture u tkivu biljke, koja obavlja funkcije nervnog sistema.

Ekonomska kriza u svetu i početak prvog svet-skog rata, potisnuli su u zaborav Boseova istra�iva-nja, da bi tek sa pojavom knjige "Tajni �ivot biljaka' Pitera Tomkinsa i Kristofera Berda, ponovo postala aktuelna.

Posebnu pa�nju svetske javnosti pobudio je 1968. godine rad Klajva Bakstera "Dokaz o primarnoj per-cepciji u �ivotu biljaka". Bakster, koji je često radio za CI A, bio je stručnjak za detektore la�i - aparate pomoću kojih je na osnovu otpora ko�e, moguće utvrditi da li čovek govori istinu ili ne.

Klajv Bakster

Jedne večeri Bakster je odlučio da elektrode po-ligrafa (detektor la�i) priključi na biljku postavljenu kraj prozora u njegovoj kancelariji. Kada je zalio biljku, na pisaču instrumenta pojavila se krivulja ve-oma slična onoj koja nastaje kada čovek do�ivi neko prijatno iskustvo. Takva reakcija nije mogla promaći Baksterovom iskusnom oku. Postavljao je elktrode na razne biljke i uvek se pri zalivanju moglo eviden-tirati "zadovoljstvo". Eksperimenti�ući dalje, on je is-pred biljke vezane elektrodama za poligraf, razbio jaje. Biljka je munjevito reagovala, ispoljiv�i reakci-ju sličnu u�asnom strahu.

�eleći da proveri da li biljke reaguju na smrt dru-gih bića, Bakster je konstruisao i specijalni uređaj

koji je u vremenski nepredvidljivim intervalima uba-civao morske račiće u vrelu vodu. Pored aparata sta-vljena je biljka priključena na poligraf koji je bele�io njene reakcije.

Ruski parapsiholog V. N. Pu�kin je komentari-�ući ovaj eksperiment, između ostalog rekao: "U tim eksperimentima bilo je zabele�eno da list sobne bilj-ke, ako je u blizini račića koji umire, reaguje na nje-govu smrt istim onim ko�no-galvanskim refleksom, čije postojanje karakteri�e čovekove psihoenergetske procese."

Sasvim je razumljivo zaprepa�ćujuće dejstvo koje su Baksterovi eksperimenti imali ne samo na naučne krugove. Jer, biljka predstavlja sistem �ivih ćelija li-�enih specijalizovane nervne regulacije, za razliku od račića koji ima primitivan, ali ipak nekakav nerv-ni sistem. I ti �ivi sistemi, na bitno različitim stepe-nima biolo�kog razvoja, pokazuju se sposobnim da u određenom smislu "razumeju" jedan drugi, da se spo-razumevaju na nekom zajedničkom jeziku.

Mnogo veći utisak na javnost ostavila je druga činjenica koju je, takođe, zapazio Bakster - komuni-kacija između biljke i čoveka.

Eksperimentom je pokazao da su procesi koji se zbivaju u čovekovom mozgu i uzrokuju psihoener-getsku reakciju ko�e, sposobni da izazovu istovetnu reakciju i kod biljke. Drugim recima, procesi najra-zvijenijeg mozga izazivaju ko�no-galvansku reakciju u �ivim organizmima li�enih ne samo mozga, već i pojedinačnih elemenata nervnog sistema.

Ruski naučnici V. N. Pu�kin, G. I. Angu�ev i V. M. Fetisov su na samom početku istra�ivanja dobi-jali negativne rezultate, pa su nezadovoljni time, po-čeli da tragaju za uzrocima takvog stanja. Shvatili su da, ukoliko �ele da uspostave bioinformacioni kon-

takt između čoveka i biljke, subjekt mora ispoljavati sna�nu emocionalnu reakciju. U laboratorijskim us-lovima to nije uvek bilo moguće.

Da bi ovladali psihičkom koncentracijom emo-cionalnog stanja subjekta, eksperimentatori su u pomoć pozvali profesionalnog hipnotizera. Hipnoti-sanoj devojci, Tatjani, koja je učestvovala u eksperi-mentu, sugerisano je da je ona zapravo veoma lepa biljka (cvet), kojoj se dive sva deca u parku. Na Ta-tjaninom licu se pojavio radostan osmeh. Celim bi-ćem je pokazivala da joj pa�nja koju joj okolina ukazuje istinski pričinjava radost.

Upravo za vreme takvog emocionalnog uzleta izazvanog prijatnim događajima, bila je zabele�ena i prva reakcija biljke tokom ogleda. Da bi se proverio uticaj pozitivnih i negativnih emocionalnih stanja, hipnotizer je sugerisao Tatjani da se vreme naglo pro-menilo, da duva studeni vetar, počinje da pada sneg, temperatura je izuzetno niska, a jadni cvetak u ot-krivenoj, nepreglednoj stepi oseća se krajnje neugo-dno.

Tatjanina mimika se naglo izmenila. Liceje ima-lo �alostan izraz, počela je da se trese kao čovek koji se odjednom obreo na mrazu u lakoj letnjoj odeći. U tim trenucima, instrument je bele�io energičnu rea-kciju biljke! Reakcija je bila potpuno suprotna onoj koja je nastajala kada bi Tatjani bio sugerisan prija-tan do�ivljaj. Kad god bi pod hipnozom devojka pre-�ivljavala određenu situaciju, na instrumentu se mo-gla očitati ekvivalentna reakcija biljke.

Ovi eksperimenti su urađeni krajnje savesno i uz po�tovanje svih naučnih principa. Primarna perce-pcija biljaka, kako je pojavu nazvao Klajv Bakster, nedvosmisleno je dokazana kao naučna realnost, ia-ko ima naučnika koji to jo� nisu priznali.

O posebnoj pa�nji sa kojom je praćen eksperiment, svedoči i njegov idejni tvorac V. N. Pu�kin:

"Radi kritičke ocene takvih eksprimenata spe-cijalno su pozvani visokokvalifikovani skeptici kojima je postavljen zadatak - dokazati da veza između čovekovog psihičkog stanja i ko�no-gal-vanske reakcije biljke realno ne postoji. Dokazati da je reakcija biljke izazvana slučajnim delova-njem bilo kakvih spolja�njih faktora koji nemaju ničeg zajedničkog sa bioinformacionom vezom čoveka i biljke.

U pauzama između eksperimenata skeptici su u različito vreme uključivali encefalograf (uređaj kojim su vr�ena merenja - prim. a.) spojen sa elektrodama zakačenim na listove biljke. Encefalo-graf je radio satima, ali nije pokazivao ko�nogal-vanske reakcije koje su u ogledima sa hipnotisanim ispitanicima, u velikom broju mogle biti zapisane tokom svakog minuta.

Ipak, negde u blizini mogao je delovati faktor koji izaziva električne naboje u vazduhu, i talasi na traci encefalografa mogli su biti rezultat čistog dejstva električnog pra�njenja. Da bi se isključile takve mogućnosti, elektrode kanala encefalografa koji nisu bili uključeni u ovaj eksperiment, visile su slobodno u vazduhu ili su pričvr�ćivane na ra-zličite predmete. Razume se, provere su obavljali sami skeptici - sami su pričvr�ćivali elektrode, bele�ili i davali signale hipnotizeru koji je menjao psihičko stanje ispitanika.

Svi kontrolni eksperimenti pokazali su da u pa-uzama između ogleda ili na paralelnim kanalima encefalografa, ne samo �to nisu bile registrovane reakcije slične ko�no-galvanskim refleksima, ne-go ni pisaljke nisu na traci označile nikakve rea-kcije. Skeptici su imali mogućnost da se uvere u sledeće: dok su elektrode pričvr�ćene na biljku stvarale talase ko�no-galvanske reakcije u tre-nutku promene psihičkog stanja ispitanice, kanali

encefalografa povezani s kontrolnim elektrodama bele�ili su samo ravnu liniju.

Ukupnost specijalnih provera omogućila je iz-vođenje zaključka da reakcije ko�no-galvanskog tipa nipo�to nisu slučajno povezane sa trenutkom pojave ispitanikovih emocionalnih stanja izazva-nih naređenjem hipnotizera. Na taj način, već u prvoj etapi istra�ivanja učinjen je poku�aj da se isključi mogućnost bilo kakvih artefakata koji bi se mogli pojaviti usled spolja�njih delovanja na uređaj. Mi smo shvatili svu neobičnost na�ih psi-holo�ko-botaničkih eksperimenata i stoga smo svo-je rezultate proveravali sa izuzetnom pa�njom, jer to nije bio običan psiholo�ki eksperiment.

Na kraju, kad je u uslovima jedne laboratorije - gde je, smenjujući se, radilo pet eksperimenta-tora - postignuta maksimalna preciznost i pouz-danost eksperimenata, metodika je preneta u drugu laboratoriju, u kojoj je jo� jedna grupa od pet eks-perimentatora proverila pouzdanost dobij enih po-dataka. I tek kada su predstavnici različitih grana nauke (fizičari, biolozi, psiholozi) obavili ponov-nu kontrolu uslova pod kojima su eksperimenti vođeni, dobijeni rezultati su objedinjeni u materi-jal kome je priznat naučni značaj."

EUREKA!

Pre dve decenije, kada je grupa u kojoj sam bio i ja započela da eksperimenti�e sa biljkama, uslovi za rad su bili minimalni, a o instrumentima da i ne go-vorimo. Elektrode poligrafa napravljenog ručno i pri-kačene na biljku, nisu izazvale nikakvu reakciju. I da nismo čitali o eksperimentima ruskih naučnika, ve-rovatno bi neuspeh pripisali neusavr�enoj opremi i odustali. Srećom, to se ipak nije dogodilo.

Poku�ali smo da do rezultata dođemo na drugi način. Kontakt sa biljkom smo uspostavljali strplji-vo, zalivajući je i ne�no milujući listove iz nedelje u nedelju, dok nismo primetili prve rakcije. Kontakt je konačno bio uspostavljen. Od tada, mogli smo nesme-tano da nastavimo sa eksperimentima, jer je biljka vrlo pouzdano pokazivala reakciju na svaki spolja-�nji nadra�aj.

Jednom smo u saksiju pored biljke stavili hrčka. U trenutku kada je �ivotinjica počela da nju�ka bilj ku, uobičajena reakcija nije registrovana poligrafom. Biljka se jednostavno ućutala. Hrčka smo odneli u dru gu prostoriju, ali se prva reakcija na poligrafu poja vila tek posle pet časova. Da li se biljka "upla�ila" i, zbog pretrpljenog straha da će je hrčak "povrediti", jednostavno "pala u nesvest"?

Klajv Bakster opisuje sličnu reakciju. Kada je je-dan botaničar do�ao da vidi njegove eksperimente, biljke su potpuno otkazale. Ni jedna nije pokazivala

bilo kakvu reakciju, iako su pre ove posete reagovale izvrsno. Bakster je upitao botaničara da li, mo�da, radeći svoj posao nanosi neko zlo biljkama, a ovaj je odgovorio da ih gotovo svakodnevno spaljuje da bi analizirao hemijski sastav njihovog pepela.

Izgleda da su biljke u Baksterovoj laboratoriji to osetile, i masovno "popadale u nesvest" u prisustvu čoveka koji je profesionalno orjentisan na uni�tava-nje biljnog sveta. Posle nekoliko časova, kada je po-setilac već bio u avionu na putu kući, biljke su se oporavile od �oka i reagovale kao da se ni�ta nije do-godilo.

Apsurdno je i pretpostaviti da biljka do�ivljava strah onako kako ga mi do�ivljavamo. Nemoguće je utvrditi da li i kako biljke osećaju. Ipak, u stanju smo da evidentiramo neke veoma čudne pojave, neuobi-čajene za na�a znanja i očekivanja.

Marsel Vogel u knjizi "Covek, biljka, komunika-cija", tvrdi:

"Da bi se uspostavila veza između čoveka i biljke, osoba koja vr�i eksperiment mora usmeri- ti tok misaone energije prema biljci. Ovo energet sko ispunjenje biljke od strane eksperimentatora, dovodi do izolacije biljke od sekundarnih uticaja kakvi su svetlost, temperatura i neke električne pojave u samoj prostoriji. Osetljivost biljke mo�e se pobuditi u toj prostoriji, ali isto tako uspe�no i u prostoriji udaljenoj hiljadama kilometara. Dok se biljka pro�ima energijom, eksperimentator mora biti smiren telesno i duhovno i raditi bez velikih emocionalnih uzbuđenja. �to je vi�i nivo emoci onalne kontrole, dobiće se bolji eksperimentalni rezultat."

Senzibilitet biljke mo�e se pobuditi i uz pomoć pi-ramida. Biljke sa kojima sam i sam eksperimentisao,

a koje su izvesno vreme provele u piramidi, reago-vale su bolje u eksperimentu sa poligrafom. Posle "stresnih" situacija, oporavljale su se daleko br�e. Uz-rok te pojave je, najverovatnije, pojačana vitalnost prouzrokovana energetskim poljem piramide.

Veza između čoveka i biljke se, osim poligrafom, mo�e konstatova-ti i na drugi način. Stalno upućivanje pozitivnih, prijatnih emocija i misli va�oj omi-ljenoj biljci, uslo-viće njen br�i rast.

Američki tehnolog Robert Miler, izuzetno pre-ciznim aparatima merio je rast biljaka na koje su, mentalnom energijom, delovali poznati bioenergotera-peuti Ambrouz i Olga Vorel. Dokazao je da su biljke, kojima su se oni obraćali sa molbom da br�e rastu, povećale brzinu rasta za skoro 840 procenata. U ne-kim eksperimentima, Vorelovi su uspe�no deloval na rast biljaka iako su od njih bili udaljeni nekoliko sto-tina kilometara. Prostorna udaljenost u eksperimen-tima ovakvog tipa nije igrala nikakvu ulogu.

Da se misaonom energijom biljka mo�e sprečiti u razvoju, pokazao je dr D�in Beri. Eksperiment se sa-stojao u tome, da čovek koji deluje na biljku zami�lja kako joj nanosi zlo i preti joj potpunim uni�tenjem. Biljke sa kojima se eksperimentisalo su zakr�ljale, razbolele se i masovno uginule. Rezultati su bili jo� očigledniji kada je u eksperimentu učestvovala para-psiholo�ki nadarena osoba.

MOĆ MOLITVE

Kolika je moć usmerene psihičke energije naj-bolje pokazuje primer američkog odgajivača Lutera Burbanka, koji je uspeo da stvori veliki broj novih vrsta voća i povrća, a uz Ivana Vladimiroviča Miču-rina spada u red najvećih svetskih selekcionih ge-netičara.

Njegove metode su dugo bile obavijene velom tajne, ali je u zrelijim godinama Burbank ipak od-lučio da progovori o njima. Poverio se indijskom jo-giju Paramahansi Yoganandi koji je, zadivljen onim stoje čuo, posvetio svoju biografiju "Luteru Burban-ku - američkom svecu".

Ukratko, Burbankova metoda se sastojala u tome da klekne ispred biljke i daje moli da raste ili da se menja onako, kako bi njemu odgovaralo. Nekoliko stotina novih vrsta biljaka koje je stvorio, najbolje govore o tome u kolikoj su meri njegove molitve us-li�ene. �esnaest godina mukotrpnog rada bilo je po-trebno Burbanku da stvori biljku, koja se slobodno mo�e nazvati svetskim čudom. Priča o tome pomalo liči na bajku, iako je istinita.

Jo� u pro�lom veku, za najveću napast među ko-rovima progla�ena je opuncija, kaktus koji se stra-hovito brzo razmno�avao i nanosio ogromne �tete poljoprivredi, naročito u Australiji. Burbank je shva-tio da u vitalnosti i otpornosti ove biljke treba tra�iti re�enje za sve prisutniju opasnostod nesta�ice hrane

Opuncija bez bodlji u muzeju Lutera Burbanka

u svetu. Jedini problem predstavljale su brojne si-ću�ne bodlje koje su ovaj kaktus činile neupotreblji-vim za ishranu.

Za �esnaest godina, Burbank je svojim metodama uspeo da stvori brzorastuću opunciju bez bodlji,

zadivljujuću biljku koja se danas koristi kao stočna hrana, a njeni veoma ukusni plodovi upotrebljevaju se i u ljudskoj ishrani. U svojoj "Autobiografiji Jogi-ja I Paramahansa Yogananda opisuje Burbanka kako, vadeći pincetom bodlje iz prstiju, "ubeđuje kaktus da mu bodlje nisu potrebne jer će ga, iako je tako mali i bespomoćan, on čuvati i negovati".

O svom kaktusu Burbank je pisao:

"On će rasti na �irokim prostranstvima u sada-�njim neplodnim delovima dr�ave, uz minimalnu negu i obradu zemlje. U suvim i polusuvim pre-delima mo�e predstavljati izvanrednu stočnu hra-nu. Ova opuncija će napraviti revoluciju u pro-izvodnji mesa i pretvoriti na�e pustinje u plodna prostranstva".

Za takva ma�tanja Burbank je imao čvrsto oprav-danje. Njegova opuncija sadr�i �ećer, najpotrebnije mineralne soli i, stoje najhitnije, devedeset procenata vode. Zbog toga stoku ne treba pojiti. Prinos je veliki i pri minimalnim uslovima dobij a se 100 do 200 tona mase po hektaru. Osim toga, Burbankova opuncija je i voće. Prinos ploda po hektaru je do 20 tona.

Međutim, pojavio se jedan neuobičajeni problem koji će na Burbankov san staviti tačku. Saznav�i za njegovu opunciju, trgovci stokom su se zabrinuli. Nagli pad cena mesa bi im uskratio unosne zarade. Nove sorte dočepala se firma "Fana Dauda" i uni�tila je! Bez obzira na mnogobrojne zahteve, rasadni materijal nije nikome isporučen. Pa ipak, pojedini primerci ove čudesne biljke sačuvani su u Burbank-ovom muzeju u Kaliforniji. A Burbankova ideja i njegovo �ivotno delo pokazuju kolikim moćima čo-vek raspola�e iako ih je, najče�će, nesvestan.

U mestu Fajndhorn, na krajnjem se veru �kotske, �ivi grupa ljudi koja čvrsto veruje da se čovek mo�e stopiti i komunicirati sa biljnim svetom. Rezultat nji-hovih stavova i njihovog rada su prekrasni vrtovi u kojima rastu čak i tropske biljke, iako je ćela oblast blizu polarnog kruga neprestano �ibana ledenim ve-trovima, dok je broj sunčanih dana sveden na mi-nimum. Analize Britanskog udru�enja za ispitivanje tla pokazale su daje zemlji�te Fajndhorna neplodno, i da je nemoguće objasniti visoke prinose koje ko-muna posti�e kod svih vrsta biljaka koje gaji.

Na primer, te�ina glavice kupusa iznosila je čak 35 kilograma! Jednom prilikom neki sve�tenik im je poklonio sadnice ru�a za koje je znao da su vrlo ose-tljive na niske temperature i unapred se radovao nji-hovom neuspehu. Kada je posle izvesnog vremena posetio komunu, bio je zapanjen videv�i te iste ru�e u cvatu i to daleko pre roka cvetanja u idealnim okol-nostima. Nije mu ostalo ni�ta drugo, već da prizna fan-tastične rezultate Fajndhorn komune.

Celokupna aktivnost članova komune usmerena je na odr�avanje kontakta (putem meditacije) sa bes-telesnim bićima koja su nazivali Deve. Deve ih save-tuju �ta i kako treba uraditi prilikom gajenja biljaka. Svaka biljna vrsta ima svoje specifične Deve, koje mo�emo shvatiti i kao duhove rastinja.

Reč Deva je sanskritskog porekla i odnosi se na "biće koje proizvodi svetlost". U slobodnijem pre-vodu mo�emo upotrebiti i reč anđeo.

Jedna članica komune je napisala da nikada nije uspela da vidi neko od tih bića u konkretnom obliku - "Jednom sam videla lik Deve kupusa koji je stajao ispred mene, iako njegovi obrisi nisu bili posve ja-sni. U tom trenutku mi je rečeno -- ljudska bića sklo-na su ograničavanju jer zavise od svojih pet čula i

te�ko mogu da shvate da mi �ivimo i transformi�emo na�u energiju u ovom trenutku a ipak izvan va�eg shvatanja vremena."

Za Deve mesto gde rastu biljke nije samo skup izvesnih materijalnih manifestacija, već su to mesta na kojima su �ivotne sile u neverovatnoj dinamici i korelaciji. Deve su u direktnom kontaktu sa tim si-lama, vide ih, i ukoliko su ljudi u mogućnosti da sa Devama komuniciraju, one im rado prenose infor-macije.

Komunu je osnovao Piter Kedi, biv�i komandant Britanskog kraljevskog vazduhoplovnog eskadrona, u mladosti član tajne �kole majstora spiritualnih ve-�tina, sa ciljem da se očuvaju lepota i prirodna čuda ove planete. Piter Kedi je tvrdio da "na zemlji po-stoji neka divna energija koja zrači kroz sve vidove �ivota i podstiče rastinje. Ona nam se obraća preko biljaka, duhova rastinja, duhova prirode i preko ljud-skih bića sa kojima delimo �ivot na ovoj planeti."

Marsel Vogel čvrsto veruje da �ivotna sila, ili ko-smička energija, okru�uje sve stvari i da se kreće iz-među biljaka, �ivotinja i čoveka. Kroz takvo kretanje i razmenu, čovek i biljka bivaju povezani. Njegovo mi�ljenje se ne razlikuje mnogo od najmodernijih naučnih shvatanja, po kojima je Univerzum pro�et gotovo neograničenim količinama energije. Deo čo-vekovog evolutivnoh napretka sastoji se i od te�nje da nauči i ovlada tim neiscrpnim potencijalima moći. Veze između materije i energije i energije i svesti, mo�da će konačno uspostaviti most razumevanja i objasniti kako oblik mo�e da promeni energetsko polje i kako mentalne forme mogu generisati energi-ju. Piramide, zapravo predstavljaju most između ovih svetova.

NOVE TEORIJE I SVEMIRSKA VEZA

Velike piramide sagrađene su u vreme vladavine četvrte egipatske dinastije, pre oko 4500 godina. Je-dno su od sedam svetskih čuda. Spomenici pro�losti čija misteriozna monumentalnost izaziva vi�evekov-ne rasprave. Egiptolozi insistiraju da su sagrađene u iste svrhe kao i sve druge piramide - kao grobnice mrtvih faraona.

Ali novo pokolenje istra�ivača već uveliko raz-matra potpuno različita re�enja i odgovore na zago-netku drevnih piramida.

In�enjer Robert Bevel i pisac Grejem Henkok su kategorični: "Ud�benici tvrde da su ove piramide bili kraljevski grobovi, međutim nikakve mumije nisu pronađene u njima, nikakvi natpisi ili bilo �ta �to bi potvrdilo ovo verovanje. Osim toga, nema ni odgo-vora na pitanje zbog čega su neki od faraona gradili po dve piramide! Za�to? Te�ko da su mogli biti sa-hranjeni u obe. Za�to nisu ostavljeni nikakvi natpisi, kako bi potomstvo saznalo ko je graditelj? Upitajte se sledeće: da ste sagradili najveći spomenik na sve-tu, da li biste pristali da ostanete anonimni? Izgleda da piramide skrivaju tajne koje najmanje od svega imaju veze sa grobnicama..."

Egiptolozi veruju da je egipatska civilizacija na-stala oko trihiljadite godine pre na�e ere, dakle, oko 500 godina pre nego �to su piramide sagrađene. Pre toga, tvrde, zemlja je bila naseljena ljudima iz kame-

nog doba. Robert Bevel je skeptičan: "Po ud�beni-cima, Egipat je izrastao direktno iz kamenog doba. Ljudi koji su koristili kamene sekire tek tako su izne-nada odlučili da stvaraju impozantne spomenike!? A zbog čega? Da bi pokrili sarkofage brdom kamenja. Ta teorija nema nikakvog smisla."

Uprkos brojnim teorijama, hipotezama i vi�ede-cenijskim istra�ivanjima, po�teno je priznati da ni dana�nja nauka nema prave odgovore na ovu drevnu misteriju.

Piramide iz Gize nisu nalik ni onima koje su u Egiptu gradjene pre, ni onima koje su podizane posle njih. Iz perioda treće dinastije arheolozi su otkrili sa-mo planine naslaganih cigala, a iz pete dinastije, os-tatke nagomilanog kr�a. Trajnost kroz vekove i �ansa da i dalje golica ma�tu istra�ivača, rezervisana je isključivo za piramide iz Gize.

Arheolozi danas retko priznaju da ih piramide uzbuđuju ili intrigiraju. Uostalom, tvrde oni, ima ih oko stotinu samo u Egiptu i nisu vi�e toliko retke i neobične. Neki egiptolozi smatraju da su spekulacije o tri najveće piramide oti�le predaleko, pa one sada privlače sve vi�e �arlatana koji nude fantastične te-orije i jo� fantastičnije odgovore koji veze nemaju sa stvarno�ću.

Sa druge strane, nezavisni istra�ivači se sla�u da piramide iz Gize imaju moć kojom deluju na ljude i u stanju su da uni�te zdravi razum.

Ko je u pravu?

Ako su piramide bile izgrađene kao obični gro-bovi, za�to su drevni Egipćani bili opsednuti njiho-vim dimenzijama i orijentacijom?

U Kraljevoj i Kraljičinoj komori jo� jedna mi-sterija čeka razre�enje. Dobro je poznata činjenica da iz ovih odaja vodi čitav sistem kanala koji su iz-

građeni sa velikom precizno�ću. Arheolozi ka�u da su to ventilacioni kanali, odnosno, drevni erkondi�n za umrle faraone. Ali, već povr�no istra�ivanje uka-zuje da su ovi kanali imali drugu funkciju. Neki is-tra�ivači, medu kojima je i Robert Bevel, veruju da su i to poruke budućim generacijama i da pravi od-govor treba tra�iti u astronomskim kartama.

"Obično se misli da Egipćani nisu imali razvije-no znanje iz astronomije" - ka�e Bevel u filmu koji je snimio za Diskaveri kanal. "Ali postoje dokazi o njihovoj fascinaciji nebom i veoma specifičnim zna-njima. Na mnogim zidnim slikama mo�e se pronaći čitav Zodijak. Naravno posebno mesto zauzimaju Orion i Sirijus."

Sistem misterioznih kanala u Keopsovoj piramidi

Bevel je uveren daje kanal iz Kraljevske komore usmeren prema sazve�đu Oriona! "Piramide nisu gra-đene zabave radi", smatra Bevel. "Za drevne Egipća-ne Orion je bio Oziris - njihov bog vaskrsenja. Uz

pomoć kompjutera, uradio sam rekonstrukciju po-lo�aja planeta i sazve�đa u vreme kad su piramide građene... Pogledajmo �ta se tada de�avalo sa Orio-nom dok je prelazio nebom u pravcu sever-jug. Na nebeskoj mapi se jasno vidi savr�ena veza Oriona i -Ozirisa! Levo od Oriona je zvezda Sirijus. Za Egi« pćane ona je otelotvorenje Izide, Ozirisove supruge!"

I kao �to kanal iz Kraljevske komore vodi do Ozi-risa, uporan je Bevel, tako i kanal iz Kraljičine ko-more vodi do njegove supruge Izide! To zaista ne mo�e biti slučajnost, jer njih dvoje su centralna bo-�anstva Egipatske religije. Bo�anstva za koje se ve-rovalo da su do�la jo� pre početka istorije da bi najavili nastanak Egipta. Egipćani su ovaj period na-zivali "početkom vreme-na". Bio je to trenutak kad su bogovi stvorili reku i obale i doneli prosperitet i svuda oko Nila stvorili superiornu civilizaciju. Ali, onda je Ozirisa ubio njegov brat Set, a zemlja je bila preplavljena terorom i nasiljem. Izida je uzela telo svog supruga i sahranila ga. Zatim je uzela obličje ptice i ponela ga među zve-zde. Zajedno oni će, od tada, vladati noćnim nebom zauvek - Izida i Oziris - bog vaskrsnuća i njegova vema supruga.

"Vaskrsnuće je bilo cilj egipatskih faraona" - tvr-di Robert Bevel. - "Faraon je, odmah posle smrti bio mumificiran i pripreman ba� kao Oziris! Njegova du-�a je bila spremna da se uzdigne na nebo, jer je misi-ja boga na zemlji bila zavr�ena."

U slučaju "ventilacionih otvora" imamo kroz zvezde ponovo ispričanu priču o Ozirisu i vaskrse-nju. Bevel je čvrsto ubeđen da je su�tinska funkcija misterioznih kanala bila da faraona povede direktno do Ozirisa i za takvu svoju tvrdnju nudi i dokaze.

"Pogledajmo piramidu kralja Hunasa koji je bio poslednji vladar treće dinastije. Hijeroglifi ukle-sani na zidovima grobnice su veoma stari religij-ski spisi i spadaju medu najstarije zapise u istoriji ljudske civilizacije. Između ostalog, oni govore da posle svoje smrti faraon postaje zvezda u kraljev-stvu Ozirisa i sazve�đu Oriona! U originalnom tekstu pi�e: 'O kralju, ti si sadrug Oriona...' A u sledećem delu tekstopisac je jo� precizniji: 'Ti prelazi� na drugi put, na mlečni put, krivudavi vo-deni put, a onda odlazi� na mesto u Orionu'.

Oziris

Mislim da ovi tekstovi kriju ključ tajne pirami-da, tajne koja će ostati izgubljena sve dok ih egip-tolozi vezuju samo za religiju sunca. Ovo, međutim, nije religija dana i �ivota već religija noći i smrti."

"Sve govori u prilog grandioznog, majstorskog plana" - obja�njava Bevel. "Ali u njemu postoji i ne-�to zbunjujuće... U Gizi su sagrađene tri piramide. Dve su na istoj osi, a treća odstupa od te ose. Pome-rena je ulevo od dijagonale. Zbog čega? Egiptolozi opet tvrde da se radi o čistoj slučajnosti. Zaboravlja se da kod ovako grandioznih projekata iz drevne is-torije Egipta, slučajnosti nema."

Bevel čvrsto veruje da polo�aj tri piramide iz Gi-ze, onome koje spreman da vidi očigledno, mo�e da pru�i odgovor na mnoga pitanja. Jedne noći, sedeći u pustinji sa prijateljem Egipćaninom, slu�ao je nje-govo obja�njenje o tome kako se određuje gde će se na nebu pojaviti zvezda Sirijus.

"Pokazao je na nebo i na tri, kako reče, najva�nije zve-zde" - priseća se Bevel - "i rekao: To je sazve�đe Orion. Pri-metiće� kako je treća zvezda pomerena ulevo u odnosu na prve dve.' Tada sam shvatio! Piramide su ujedno i mapa neba!"

Raspored zvezda u Orionu

Bevel je u svom razmi�ljanju oti�ao i korak dalje. Jer, ako međusobni polo�aj piramida ukazuje na Ori-on, �ta je sa ostalim "znacima neba"? Polo�aj zve-zda na nebu menja se kroz vekove. Posmatrana sa zemlje, sazve�da menjaju mesto. U astronomiji, ova pojava uzrokovana nepravilno�ću Zemljine rotacije oko sopstvene ose, poznata je kao "precesija". Brzi-na precesije mo�e se meriti pu�evim koroakom, a iz-nosi oko jedan stepen u ljudskom veku!

Egiptolozi i istoričari ignori�u precesiju, ali se neke stvari, bar kad je reč o dugačkim razdobljima egipatske istorije, bez nje ne mogu objasniti. Prece-sija je ključ koji Bevel nudi onima koji �ude da pro-niknu u tajnu piramida.

Gledano sa zemlje, precesija je zapravo menjanje visine (gledano od horizonta) i polo�aja neke zvezde. Od trenutka kad se Orion uzigne do samog vrhunca svoje putanje (visina od 11 stepeni iznad horizonta), do trenutka kada se bude vratio na početno mesto pro-ći će 25000 godina!

Piramide su postavljene vrlo slično polo�aju Ori-ona, ali ne potpuno tačno. Nil, očigledno, odgovara Mlečnom putu, a piramide Orionu - ali ni�ta ne od-govara tačno polo�aju iz 2450. godine pre Hrista, ključnoj godini prema egiptolozima.

Bevel je napravio kompjuterski model mape ne-ba u raznim epohama. Ako se sat vrati unazad, onda se polo�aji piramida, Nila, Mlečnog puta, odnosno, Oriona poklapaju savr�eno samo u jednom vremen-skom razdoblju. To je 10500. godina pre Hrista! Ta-ko piramide prikazuju zvezdanu sliku neba od pre 12500 godina! Ali kako su drevni neimari na tlu Egi-pta sagradili mapu Oriona iz perioda koji je istoriji potpuno nepoznat? I za�to?

Za sada, jedino pisac Grejem Henkok nudi svoju teoriju. On smatra da su Egipćani naslednici kulture koja je postojala 10500. godine pre Hrista. Ta kultura je svakako nestala, ali su njihova znanja pre�ivela zahvaljujući egipatskim graditeljima koji su ih kori-stili pre 4500 godina.

"Ne tvrdim, kao �to neki poku�avaju da mi pod-metnu, da su piramide stare 12500 godina" - od-lučan je Henkok. "Ali, tvrdim da govore o tom dobu. Ja ne sumnjam da su Egipćani nasledili znanja jedne dubokoumne i mudre civilizacije. Ne mogu da pri-hvatim tvrdnje arheologa da su piramide artefakti iz samog detinjstva čovečanstva. Veliko je znanje ut-kano u njih i pre bih rekao da su one kraj nečega, a ne početak!"

NJENO VELIČANSTVO SFINGA

Egiptolozi insistiraju da je sagrađena pre 4500 godina, u vreme nastanka piramida u Gizi. Tačnije, u doba Kefrena. Neke teorije, međutim, ukazuju daje mo�da mnogo starija. Da potiče iz vremena kad na ovim prostorima, bar po egiptolozima, nije bilo ni-kakve civilizacije.

Egiptolozi, smatra Majki Dorfman - istra�ivač koji je proveo skoro dvadeset godina u Gizi, uop�te nisu dorasli problemu. Razlog je - neznanje! Dorf-man tvrdi da su oni opterećeni jednostranim sagle-davanjem problema, a da bi dobio odgovor istra�i-vač mora poznavati mnogo vi�e disciplina osim istorije i arheologije.

Pisac D�on Vest uključio se u debatu oko porekla Sfinge. Vest je anga�ovao profesionalnog forenziča-ra - njujor�kog policajca Frenka Dominga, iskusnog stručnjaka za identifikaciju. Već povr�nim upoređi-vanjem statue sa likom faraona Kefrena i lika Sfin-ge, Domingo je ustanovio da nikakve sličnosti ne postoje. "Kefrenov lik i lik Sfinge ne samo da nisu isti, već ne pripadaju ni istim rasama" - nedvosmi-sleno je zaključio.

Tako je, odmah u startu, otpala �iroko prihvaćena teza egiptologa.

D�on Vest ima sopstvenu teoriju o poreklu Sfin-ge. On ka�e: "Kada je pogledate, vidite daje glava u mnogo boljem stanju od tela. Mo�da je jo� va�nije

primetiti daje glava neprirodno mala za lavlje telo. U egipatskoj umetnosti nigde nećete videti dispro-porcije takve vrste. Zaključak se nameće sam - daje glava isklesana znatno kasnije i da u svakom slučaju nije originalna."

Sfinga mo�e biti astronomski marker prolećne ravnodnevice, ali ona sasvim sigurno ne prikazuje polo�aj zvezda iz 2450. godine pre Hrista. Sunce je

tada bilo u znaku Bika i nezamislivo je da bi faraon započeo gradnju Lava u epohi zodijačkog znaka koji ne odgovara njegovom kraljevskom značaju.

Lice Sfinge okrenuto je ka istoku. Počev�i od 11000. godine pre Hrista, postoji samo jedan vremen-ski period kada se sazve�đe Lava na nebu pojavilo pre Sunca. Svakih 2000 godina započinje novo astrolo�ko doba, u trenutku kada se novo sazve�đe određenog zodijačkog znaka pojavljuje iza Sunca. Poslednji put, sazve�dje Lava je na nebu prethodilo pojavi Sunca pre vi�e od 12 hiljada godina!

"U posebnom trenutku te 10500. godine pre Hri-sta, Sunce je iza�lo na istoku u savr�enoj liniji sa Sfingom i sazve�đem Lava" - obja�njava Robert Bevel.

Dakle u tom trenutku, Sunce je bilo tačno ispred lica Sfinge! Sada se postavlja jo� jedno pitanje. Za-stoje putanja Sunce pomerena udesno od ose istok -zapad i to u pravcu jugoistoka? Drevni graditelji pi-ramida nisu radili ni�ta slučajno. U čemu je onda smisao ovog čudnog odstupanja?

Kompjuterska analiza Roberta Bevela pokazuje da je 10500. godine pre Hrista, u trenutku kada su zami�ljeni glava i ramena sazve�da Lava počeli da se uzdi�u na horizontu, Sunce bilo pomereno za 14 stepeni i to pod istim uglom pod kojim i Sfinga od-stupa od ose piramide! Uostalom, Sfinga je i prvo-bitnim planom gradnje bila ukopana u tlo tako, da se u nivou tla i dan-danas vide samo njena glava i ra-mena!!!

KI�A U PUSTINJI

D�on Vest je dodatno uzburkao duhove, ponu-div�i naučnoj javnosti nove dokaze da je Sfinga da-leko starija nego �to se veruje.

"Radi se o tipu erozuje koji je na Sfingi jasno vi-dljiv" - obja�njava Vest. "Ne morate biti geolog da biste shvatili o čemu se radi. Brazde koje su jasno vi-dljive na telu Sfmge mo�e da proizvede samo voda koja se sliva. Starost stene je te�ko utvrditi, ali njenu istoriju nije i to praćenjem osobina erozije. Erozija stvorena vetrom i peskom se lako razlikuje od ero-zije stvorene slivanjem vode. Tragovi ove druge erozije su na Sfingi prisutni u takvom obimu da se čak ni geolog amater ne bi dugo dvoumio."

Nedvosmisleni tragovi slivanja vode

Suočeni s ovim jakim dokazom egiptolozi su po-ku�ali da sporni tip erozije objasne poplavama Nila i uleteli u ćorsokak. Geolozi su kategorično potvrdili da poplava deluje odozdo a ne odozgo i da se u slu-čaju Sfinge radi o eroziji sasvim drugog tipa.

Otkrića D�ona Vesta izazvala su različite reakci-je. Egiptolozi su se opredelili za ignorisanje njegovih nalaza uz obrazlo�enje da Vest ne poseduje dovoljno stručnog znanja, ali se zato geolozi sla�u sa njego-vim zaključcima.

"Za njih (egiptologe) ovo je najgora noćna mo-ra" - izjavio je novinarima jedan geolog na simpo-zijumu u Kairu. "Pojavio se neko iz sasvim druge oblasti o kojoj oni mahom nemaju pojma, pojavio se sa jakim zaključcima, dobrim opisima, sa mnogo po-dataka koji ne mogu biti odbačeni i izvukao im je tlo pod nogama. Jedino im preostaje da se prave da ka-ko se ni�ta nije dogodilo, ali ni to nije moguće."

Dokazi pronađeni tokom rekonstrukcije Sfinge idu u prilog Vestu. Već je prilikom prvih radova uo-čeno daje, u jednom trenutku u pro�losti, naknadno dodato 30 do 60 centimetara cigala da bi Sfinga do-bila svoju prepoznatljivu konturu. Arheolozi tvrde da je to urađeno oko 300 godina nakon izgradnje Sfin-ge. Za�to je bila potrebna tolika popravka posle sa-mo 300 godina? Egiptolozi insistiraju na tvrdnji da je Sfinga građena od veoma lo�eg kamena i da je, zbog toga, u periodu od samo tri veka izgubila 30 do 60 centimetara svoje visine. Da je zaista tako, onda bi to značilo da pri eroziji od dvadesetak centimetara na svakih sto godina, Sfinga danas uop�te ne bi tre-balo da postoji!

Otvorena su i pitanja staje uzrokovalo takvu br-

,zinu erozije i otkud toliko vode u pustinji? Odgovor

mo�e biti krajnje iznenađujući. Pre oko 12000 godi-

na, pri kraju ledenog doba, Zemlja je poslednji put pro�la kroz veoma naglu promenu kataklizmičkih ra-zmera. Do tog trenutka je čitava severna hemisfera bila pod ledom, a onda se (iznenada?!) led istopio u roku od dve do tri hiljade godina. Topljenje leda de-bljine oko tri kilometra koji je pokrivao Evropu i severnu Ameriku, rezultiralo je poplavom biblijskih razmera!

D�on Vest tvrdi:

"Pre nego stoje Sahara postala pustinja, plato Gize je bio plodna i zelena savana. Na njegovoj ivici nalazila se ogromna stena. Nepoznati graditelji su započeli da kle�u d�inovsko lice boga lava. Vreme prolazi... Pada mnogo ki�e najavljujući kraj ledenog doba... Na Sfingi se javljaju karakteristični tragovi erozije... Mnogo godina kasnije, pesak je zatrpao Sfingu i spasao je od totalnog B uni�tenja. Pre 4 500 godina, u vreme vladavine faraona Kefrena, egipatski neimari su započeli izgradnju njegove piramide. Igrom slučaja, iz pustinjskog peska je izronila glava Sfinge. Lice lava ili bo�anstva nepoznatih predaka nije se dopalo faraonu, a čijim je licem zamenjeno, ostaje zagonetka."

JAČA OD LSD

Francuski radio-in�enjer L. Turen, godinama je proučavao piramide, kupe, lopte i druga geometrij-ska tela i energetski uticaj njihovih oblika na ljude.

Britanski pronalazač Simens nije poverovao svo-jim očima kada je, stojeći na samom vrhu Keopsove piramide, njegov vodič ispru�io ruke uvis i kada se čitav snop vamica i nekog nestvarnog svetla uzdigao iznad njih. Arapski vodiči često pričaju da ponekad vide svetlost koja se uzdi�e sa vrha Velike piramide.

Dr Pol Branton je u unutra�njosti piramide do-�iveo neverovatno psihičko iskustvo. U Egiptu je i danas ra�ireno verovanje da se u Velikoj piramidi pojavljuju bestelesna bića, aveti pro�losti i duhovi podzemnog sveta. Vekovima se prepričavaju legen-de o tajanstvenim silama koje se, naročito noću, kre-ću hodnicima piramide. Egipćani su čvrsto uvereni da će čovek koji provede noć u piramidi biti ili ubi-jen od strane tajanstvenih sila koje tu vladaju, ili ote-ran u ludilo.

Dr Pol Branton odlazi u Egipat 1930. godine sa namerom da utvrdi ima li istine u "sujeverju" Egi-pćana Bilo mu je potrebno nekoliko meseci da dobije dozvolu da provede noć u piramidi, jer egipatske vlasti nisu �elele da snose odgovornost za eventu-alne posledice. Prijatelji su ga ubeđivali da odustane podsećajući ga da niko od onih koji su poremetili mir faraona nije pro�ao neka�njeno, ali uzalud. Ne-

pokolebljivi Branton je na kraju ipak dobio dozvolu da ostane u piramidi posle zalaska sunca uz napome-nu da će gvozdena vrata, koja se uobičajeno zaklju-čavaju svake večeri, biti zaključana i te noći. Dr Pol Brenton je pre�iveo noć, a svoje do�ivljaje u Keopso-voj piramidi opisao u knjizi "Potraga za tajnim Egi-ptom", koju je 1936. godine objavio u Londonu.

Po ulasku u piramidu, zabele�io je Branton, su-očio se sa velikim brojem slepih mi�eva koji su iz hodnika naletali na njega. Uspeo je da dođe do cen-tralne odaje piramide, takozvane Kraljevske sobe, a onda je seo pored velikog kamenog srakofaga i uga-sio baterijsku lampu. Sve vreme je imao utisak da nije sam i da se oko njega zbivaju čudne stvari. Bio je potreban veliki napor da ostane budan.

"Neočekivano", priseća se Branton, "senke su počele da se pomeraju, povremeno dobij ajući mno-go jasniji oblik, i neprijatne crte lica su se izne-nada pribli�ile. Grozne slike postale su jasne u mom mozgu. Onda se mračna prikaza povećala. Zureći pravo u mene, prikaza je podigla ruke kao da preti i kao da �eli da joj iska�em strahopo�to-vanje. Najzad je usledio vrhunac. Monstruozne kreacije - u�asi podzemnog sveta, formirali su groteskne ludosti, a čudni odbojni aspekti su se sakupljali oko mene. Nekoliko minuta sam do�i-vljavao ne�to �to nikada neće i�čeznuti iz mog se-ćanja. Posle ovoga, nastao je mir. Ćela kamena konstrukcija odisala je ti�inom.

Onda se osetilo jedno novo prisustvo. Atmo-sfera se promenila od preteće i lo�e u čisto umiru-juću. Oni koji su do�li izgledali su vi�e nego ljudi, sa svetlećim izrazom poluboga. Posle prve figure pojavila se jo� jedna i nakon razgovora sa njom, preplavilo me je osećanje izuzetne slobode."

Na kraju, Brantonu je rečeno i ovo:

Ipak, nemoguće je utvrditi da li je Branton imao priviđenja, halucinacije, ili se sve to zaista dogodilo.

Većina običnih ljudi neće dobiti �ansu da, poput dr Brantona, bar jednom u �ivotu provedu noć u unutra�njosti Keopsove piramide. Dodu�e, uz gomilu misterioznih i jezivih priča, retko ko bi i imao hrabrosti za tako ne�to. Posle početnih ekspeimen-talnih uspeha sa piramidama, i na�a grupa je po�e-lela da proveri priču dr Brantona o čudnim do�ivlja-jima i izmenjenim stanjima svesti. Napravili smo veći model od lesonita, dovoljan da u njemu sedi čovek. Zanimali su nas, pre svega, subjektivni do�ivljaji to-kom boravka u piramidi. Nismo očekivali čuda (a ona se nisu ni dogodila), ali je sve to zvučalo uzbu-dljivo i pomalo mistično.

Uostalom, ideja za ovaj eksperiment nije bila ori-ginalna. �ul i Petit su polovinu svoje knjige "Psihi-

"Misterija Velike Piramide nalazi se u njoj. Taj-ne sobe i stari zapisi, sve to sadr�i njenu prirodu..."

čke moći piramida " posvetili upravo tome. Supruga Eda Petita je meditirala u drvenoj piramidi. Jednom prilikom je, po sopstvenom kazivanju, zapala u neko čudno stanje svesti i videla "neki drugi svet". Videla je neobične ljude, pripadnike nepoznate ali napredne civilizacije koja je posedovala be�umne letilice. Ener-giju za kretanje dobijale su od jedne ogromne pira-mide sme�tene u centru grada.

Vizije i piramide

"Brodovi su lebdeli iznad piramide, zapravo, iz-nad njenog vrha, i za kratko vreme bi nakupili do-voljno energije za let", ispričala je Ines Petit. "Kada sam videla da je nekoliko kosmičkih brodova napu-stilo moćne zone piramida i odletelo u kosmos, pola-ko sam se probudila iz polusna. Vizija je bila izuzetno jasna i sigurna sam da ću je dugo pamtiti. I mada sam se mnogo puta vraćala u piramidu da meditiram, nikada se nisam ponovo vratila u taj grad."

Pročitav�i ovo, bili smo ubeđeni da je u pitanju ili halucinacija, ili je čitav do�ivljaj plod razigrane ma�te. Na� prvi dobrovoljac proveo je meditirajući u piramidi od lesonita ne�to vi�e od jednog časa, a ka-

daje iza�ao, saletali smo ga pitanjima kako se oseća i staje do�iveo. Na na�e veliko razočarenje, izjavio je da mu je od svih mističnih događaja najupečatlji-vije to da ga zbog dugog sedenja u jednom polo�aju bole leđa. O promeni stanja svesti nije bilo ni govora.

Toga leta, napravili smo znatno veću piramidu od platna sa drvenom konstrukcijom. U njoj se mo-glo sedeti sasvim udobno, ali ne na podu, već u udo-bnoj stolici. Međutim, koliko god bila udobna za sedenje, stolica nije bila predviđena za spavanje, a sve koji su u piramidi proveli vi�e od petnaestak mi-nuta obuzimala je iznenadna �elja za snom, kojoj se gotovo nisu mogli odupreti.

Nekoliko meseci pre toga, suočili smo se sa istim problemom na četvorodnevnom kursu "Mentalne dinamike". Osnovna postavka tehnike kojom smo poku�ali da ovladamo je da čovek, pre nego �to pa-dne u san, dospe u stanje super kreativnosti. Zapravo, mozak počinje da proizvodi (�to se mo�e proveriti specijalnim uređajima) specifične talase čija je peri-odičnost ponavljanja oko osam puta u sekundi, tzv. alfa talase. Tokom sna, taje periodičnost mnogo ma-nja. Cilj kursa je bio da nas uputi kako da svesno ostanemo u stanju koje prethodi snu (alfa stanje sve-sti), a da pri tom ne zaspimo. Alfa stanje je, zapravo, izvor vrhunske kreativnosti i ukoliko ovlada njime, čovek obogaćuje svoj intelektualni �ivot. Ovu dra-gocenu tehniku primenili smo tokom meditacije u piramidi.

Iz dana u dan, ponavljali smo eksperiment, oče-kujući neki čudan i neuobičajeni psihički do�ivljaj poput onih koje opisuju �ul i Petit. Niko od nas pe-toro nije do�iveo ne�to senzacionalno. Jedino smo primetili da se posle meditacije u piramidi osećamo izuzetno odmorno i sve�e, bez obzira da li je uzrok

takvom stanju bilo dejstvo piramide, ili samo tehnika meditacije.

U tekstu "Egipat - refleksije s putovanja ", Mark Lener opisaće svoje dru�enje sa arapskim vodičem koji mu je ispričao daje mnogo puta "spavao u �upljoj glavi Sfinge i sanjao o starim ljudima". Da je video kretanje, rad i zidanje, a da Sfmga predstavlja najbolje moguće mesto za spavanje.

Glumica iz doba nemog filma, Glorija Svanson, tvrdila je da u snu oseća neko čudno vibriranje ako se ispod kreveta na kome spava nalazi mala piramida.

Rouz Stivens i Ron Osterbo su nekoliko meseci �iveli u veoma prostranoj piramidi sagrađenoj od dr-veta. Hranili su se voćem i sokovima i najveći deo vremena provodili u meditaciji. Posle izvesnog vre-mena, ispričali su kasnije, tokom meditacije su počeli da primaju neke poruke koje su se odnosile na lečenje i informacije proročanskog karaktera.

Ed Petit je zapisao:

"Pro�le godine sam dve noći nedeljno spavao u jednoj od na�ih piramida. Ja iskreno verujem da je to doprinelo mom dobrom zdravlju i povećanoj vitalnosti. Spavao sam u piramidi pre svega zbog spokojstva i tihe usamljenosti koju sam tamo ose-tio. Te�ko je biti napet u piramidi, a osećanje la-koće se iz dana u dan povećeva. San je, naravno, jedno stanje svesti, a ja sam primetio da su posle-dnjih meseci moji snovi znatno bistriji i izuzetno dinamični. Postoji tvrdnja daje kvalitet realnosti u snovima isti kao i u budnom stanju."

U jednoj laboratoriji u Njujorku bele�en je inten-zitet mo�danih talasa ispitanika koji su spavali u dr-venim piramidama. Rezultati su pokazali značajnu razliku između intenziteta mo�danih talasa ispitanika u piramidi i onih koji su spavali van nje.

KATALIZATORI PARANORMALNOG

U nekoliko privatnih laboratorija u Kaliforniji, vr�eni su izuzetno zanimljivi ogledi sa parapsiholo-�ki nadarenim pojedincima. Neki od njih su utvrdili da je u prisustvu piramide mnogo lak�e izvesti as-tralnu projekciju, a jo� lak�e ako bi se nalazili u pi-ramidi. Astralna projekcija je fenomen u koji nije lako poverovati, a jo� te�e ga je proveriti, iako ima dosta pojedinaca koji tvrde da ovom tehnikom pot-puno vladaju. Do danas je izvr�eno samo nekoliko sistematskih laboratorijskih ispitivanja ove pojave.

Carls Tart, poznati istra�ivač parapsiholo�kih po-java, upoznao je 1965. godine devojku koja je po sopstvenoj volji mogla da tokom sna prede u astral-no stanje svesti. Ta vantelesna iskustva su je pratila od najranijeg detinjstva i obično su se manifestovala tako, �to se u toku sna jednostavno budila van tela, lebdeći negde ispod tavanice.

U prvom ciklusu eksperimenata, devojka je četiri noći spavala u Tartovoj laboratoriji priključena na instrumente koji su sve vreme registrovali promene krvnog pritiska i elektroencefalografa. Laboratorija je bila povezana sa susednom prostorijom samo je-dnim prozorčićem, kroz koji su eksperimentatori pratili �ta se de�ava sa devojkom. Sa tavanice sobe visio je specijalno konstruisan luster u koji je Carls Tart stavio komad kartona, prethodno ispisav�i na njemu petocifreni broj. Taj broj nije bio vidljiv ni iz

le�ećeg ni iz stojećeg polo�aja. Postavljenje tako da se mogao videti samo ukoliko osoba priđe blizu ta-vanici.

Već prve noći devojka je postigla astralnu pro-jekciju, ali nije uspela da pročita broj tvrdeći da se prilikom projekcije nije nalazila u toj, već u suse-dnoj sobi. Tokom eksperimenta, njeno telo je le�alo na laboratorijskom krevetu. Tek posle Četvrte as-tralne projekcije, devojka je uspela da pročita broj. Verovatnoća da se slučajno pogodi petocifren broj je gotovo nemoguća. Tart je otkrio da vantelesno is-kustvo prati specifični ritam mo�danih struja, koje se neznatno razlikuje od alfa stanja.

Veoma zanimljivo istra�ivanje astralne projekci-je obavio je dr Karl Ozis iz Američkog dru�tva za psihička istra�ivanja. Objekat Ozisovih eksperime-nata bio je nadareni parapsiholo�ki medijum Ingo

Svan, koji je po sopstvenoj �elji do�ivljavao astralnu projekciju ne samo u snu, već i u budnom stanju.

Svanov zadatak bio je da sedeći u fotelji na sredi-ni laboratorije, otkrije koji je petocifreni broj zapisati u kutiji okačenoj neposredno ispod tavanice. Taj za-datak Svan nikako nije uspevao da resi, jer je, kako je tvrdio, "osećao odbojnost prema zadacima sa bro-jevima".

U drugom eksperimentu, trebalo je da iz susedne sobe, opi�e predmete koji su stavljeni u kutiju oka-čenu ispod same tavanice tako, da se njen sadr�aj nije mogao videti sa tla. Ovoga puta, Svan je bez i jedne gre�ke opisao predmete iz kutije.

Tokom svog vantelesnog iskustva, Svan je mo-gao da deluje i na laboratorijske instrumente. Bez ikakvog fizičkog kontakta mogao je da utiče na ma-gnetno polje, pojačavajući ga ili smanjujući po sop-stvenoj �elji. U jednom eksperimentu uspeo je, na zahtev eksperimentatora, da zaustavi proces radioak-tivnog raspadanja za svega 45 sekundi!

Ozis je sa Svanom uradio i seriju eksperimenata u kojima mu je zadavao koordinate nekog mesta sa topografske karte, a Svanov zadatak je bio da �to de-taljnije opi�e okolinu tog mesta. U tome je stoprocent-no uspevao. Jednom prilikom je, zahvaljujući zadatim koordinatama, opisao neko pusto mesto obraslo kr-�ljavim �bunjem. Na osnovu mape eksperimentatori su zaključili da to ne mo�e biti tačan opis, jer su ko-ordinate odgovarale jezeru koje se nalazilo na samom severu Sjedinjenih Američkih Dr�ava. Na Svanovo insistiranje, oti�li su na to mesto a ono �to su videli ostavilo ih je bez reci -jezero je zaista postojalo, ali u sredini jezera izdizalo se malo ostrvce koje je sa-vr�eno odgovaralo Svanovom opisu.

KONAČNI DOKAZI

Ove eksperimente, ma kako zanimljivi bili, ipak treba prihvatiti sa rezervom. Mo�da me je tome na-učio i neuspeh u eksperimentima sa piramidom i tra-ganje za izmenjenim stanjima svesti. Ipak, u jednoj drugoj oblasti primene piramide imali smo vi�e uspe-ha. Radi se o uticaju piramidalnih objekata na ljudsko zdravlje.

1 U prvim eksperimentima, malu piramidu stavili smo u prostrani kavez u kome je bila �enka zlatnog sirijskog hrčka (Mesocricetus aureatus). Posle izve-snog vremena, a na na�e iznenađenje, ona je svoje gnezdo prenela blizu piramide. Dopu�tajući mogu-ćnost da je u pitanju čista slučajnost, ponovili smo eksperiment. Piramida je stavljena na suprotni kraj kaveza. Posle nekoliko minuta, �ivotinjica je pono-vo počela da preme�ta svoje gnezdo. Koliko god pu-ta ponavljali eksperiment, rezultat je uvek bio isti.

Potom smo u potpuno nov kavez stavili malu kartonsku piramidu. Posle desetak dana izvadili smo piramidu i u kavez stavili hrčka. Bilo je fantastično videti kako ta �ivotinjica, vođena nekim nama nera-zumljivim čulom, gradi gnezdo ba� na onom mestu na kome je pre toga stajala piramida!

Nije lako odgovoriti na pitanje �ta je uticalo na izbor mesta za postavljanje gnezda, ni kakve su to si-le dejstvovale. Piramida je, očigledno, ostavila za sobom neki energetski trag koji je privlačio hrčka.

Ali bilo je i situacija kada je hrčak reagovao sasvim suprotno očekivanjima. Zapravo, i među ovim bići-ma bilo je pravih talenata, ali i onih koji nisu uop�te reagovali na energetsko polje piramide.

Hrčak je �ivotinja koja sakuplja razne materijale i pravi gnezdo u kome spava po ceo dan. Ispod ma-terijala na kome spava, obično ostavlja rezervne ko-ličine hrane. U gnezdo jednog "talentovanog" hrčka smo stavili komadić sintetičkog platna. Ubrzo je hr-čak demonstrativno preselio gnezdo sa kompletnom zalihom hrane. Na starom mestu ostao je samo ko-mad platna. Nekoliko dana hrčak je uporno izbe-gavao mesto na kome se ranije nalazilo gnezdo.

Radiestezista kome smo se obratili rekao je da sintetički materijal od koga je �ivotinjica be�ala, ima negativno zračenje. Uz pomoć viska, uspelo mu je i da izmeri zračenje.

Naročito sna�an utisak ostavili su na nas ekspe-rimenti u kojima je uz pomoć prstena okačenog o konac umesto uobičajenog viska, određivao u kojoj je kutiji sakriveno famozno platno. Obično smo ko-ristili pet ili �est kutija potpuno istog izgleda i di-menzija i u jednu stavljali komad sintetičkog platna, a u druge komade vune. Radiestezista bi uz pomoć viska nepogre�ivo određivao �ta se u kojoj kutiji na-lazi. Viskom je mogao da odredi i mesto u sobi na kome se neko vreme nalazila piramida. Na osnovu svega, mogli smo da zaključimo da piramide imaju pozitivan uticaj na zdravlje ljudi i �ivotinja. Jedna Amerikanka je posle nekoliko minuta provedenih u piramidi izlečila zubobolju. Na� prijatelj koji je imao isti problem, postao je zamorče. Smestili smo ga u piramidu i posle pola sata, bol je nestao.

LEKOVITE PIRAMIDE

Literatura o piramidama je prepuna svedočenja ljudi koji su se, posle izvesnog vremena provedenih u piramidi, izlečili od hroničnih bolesti. Činjenica je da su ljudi koji su godinama zimi patili od hroničnih prehlada, posle boravka u piramidi bili izlečeni. Je-dan privatni autoprevoznik, vozio je uglavnom duge relacije. Tokom poslednjih nekoliko godina, izuze-tno te�ko mu je bilo da ostane budan noću i da na svoju destinaciju stigne na vreme. Pročitav�i o dej-stvu piramida na ljudsko zdravlje, odlučio je da i sam sagradi jednu. Jedno vreme, obično pred odla-zak na put, redovno je spavao u piramidi. Umor bi nestao, nestala bi i pospanost, a pri noćnim vo�nja-ma, tvrdio je, osećao se izuzetno sve�e i odmorno.

Jedna �ena je napisala da je njen pedesetogodi-�nji mu� napravio piramidu posle predavanja kome je prisustvovao i u njoj dr�ao vodu. Vodom je zali-vao biljke ali je, takođe, počeo redovno da je pije. Posle nekoliko nedelja takvog tretmana, �ena je is-pričala �ulu i Petitu: "Mislim da neću dozvoliti Ha-riju da vi�e pije tu vodu. Ili to, ili ću i ja početi daje pijem zajedno sa njim. Od kada je počeo da je pije, postao je seksualno agresivan kao kad je imao dva-deset ili trideset godina. Poslednjih je godina, inače, bio veoma smiren."

U neverovatna svojstva vode koja je odstojala u piramidi, uverio sam se i sam. Posudu sa vodom dr-

�ao sam u maloj kartonskoj piramidi oko mesec da-na. Prva stvar koja se lako mo�e ustanoviti je da takva voda br�e isparava od one ostavljene van piramide. Ta brzina je za oko 10 do 15% veća.

Ako se voda koja je dr�ana u piramidi u�mrkava u nos, kijavica prestaje već posle dva do tri sata od trenutka u�mrkavanja. Umivanje vodom iz piramide čisti ko�u lica i ona postaje meka i elastična. Ako se redovno pije, primećuje se izuzetno osve�avajuće dej-stvo na organizam. Biljke zalivane vodom iz pira-mide napreduju mnogo br�e, manje obolevaju i daju vi�e cvetova. Naravno, postojala je mogućnost da su svi ovi efekti krajnje subjektivni, čak da su posledi-ca autosugestije. Eksperiment je pokazao ne�to drugo.

Uticaj piramida na biljke - saksija 1 dr�ana je u kocki, saksija 2 u piramidi iste zapremine

Jedan od saradnika izjavio je: "Dva ploda avokada stavio sam u dve odvojene posude. U jednu posudu sipana je obična voda, a u drugu, voda iz piramide. Avokado zalivan vodom iz piramide pustio je koren

posle četiri meseca. Petnaestak dana potom, izraslo je drvce visoko dvadesetak centimetara, dok plod avokada zalivan običnom vodom, ni posle sedam meseci nije pustio koren."

Voda tretirana piramidalnom energijom poseduje zanimljiva svojstva. Ali, �ta je usiovilo pojavu tog novog kvaliteta? U knjizi "Magnetisanje vodenih si-stema", objavljenoj u Moskvi 1962. opisuje se dej-stvo magnetisane vode. Iz obrađenih eksperimenata vidi se kako deluje voda koja je u svom proticanju sekla linije magnetnog polja. Dejstva i osobine takve vode, neverovatno podsećaju na delovanje i svojstva vode izlo�ene piramidalnoj energiji.

Setimo se da osamdeset procenata na�eg tela čini voda, materija bez koje bi �ivot, bar u zemaljskim uslovima, bio potpuno nemoguć. Ali mo�ete li zami-sliti hemijski čistu, nezagađenu vodu, koja je �tetna i ne podr�ava �ivot, naime, nije vitalna? U prvom trenutku, tako ne�to zvuči sasvim nelogično.

U knjizi "Kosrnička energija u slu�bi zdravlja i napretka ", francuski istra�ivač Violet navodi sledeći eksperiment:

"Za vreme mojih ispitivanja, napravio sam he~ mijski čistu vodu sagorevanjem vodonika u at-mosferi kiseonika. Jedan litar tako dobijene vode ulio sam u posudu i u nju stavio �ivog punoglav-ca. �ivotinjica je trenutno postala nepomična, a odmah zatim je i uginula. Da bih osigurao dovolj-nu količinu kiseonika, sproveo sam u vodu va-zduh i stavio punoglavca. Rezultat je bio identičan prethodnom, punoglavac je smesta uginuo. Posle toga, sipao sam čistu vodu u stakleni balon, za-pečatio zapu�ač i ostavio balon na sunčanoj te-rasi. Bilo je leto. Mesec dana kasnije, otvorio sam balon i u vodu stavi �ivog punoglavca. Ovoga puta, punoglavac je ne samo bio �iv, već je počeo da se razvija i raste. Ova hemijski čista, ali mrtva voda, postala je voda koja daje �ivot tek kada je izlo�ena dejstvu sunca. Tako je ekperiment poka-zao da voda, podvrgnuta zračenju kojim se napaja zemlja, postaje vitalna, tj. voda koja podr�ava �ivot. Ako se zagreje iznad 65°C ili dovede u pro-du�eni kontakt sa metalom, ona gubi svoje zra-čenje i postaje mrtva voda."

Piramide, poput sunčevih zraka, deluju podstica-jno na vodu, čineći je vitalnijom i energetski bogatijom. Neobična svojstva piramide sprečavaju i razvoj nekih bakterija. Bakterije truljenja, na primer, ne mogu opstati u energetskom polju piramide. Kada se komad mesa koje je već počelo da truli stavi u vodu dr�anu u piramidi oko mesec dana, truljenje će prestati i voda se neće zamutiti.

U dnevniku jednog istra�ivača ostalo je zabe-le�eno:

"Neko vreme, izvodio sam oglede sa poligra-fom (detektor la�i) i biljkama. U to vreme, takvi eksperimenti su bili veoma popularni. U jednom trenutku, dok sam poku�avao da dobijem reakciju biljke na uređaju, aparatura je potpuno otkaza-

la. Ispostavilo se daje otkazao čip koji pojačava slabe signale biljke i čini ih dovoljno prepozna-tljivim za detekciju. Neispravan deo je zamenjen novim i aparat je funkcionisao.

Sutradan sam ispričao taj događaj jednoj pri-jateljici i pokazao joj pokvareni čip. Najozbiljnije me je upitala mogu li ga popraviti. Objasnio sam joj daje to nemoguće Jer se čip sastoji od komada silicijuma povr�ine pola kvadratnog milimetra koji je, povrh toga, zalemljen u plastičnom kući-�tu. 'A za�to ne poku�a� sa piramidom?' - bilo je njeno sledeće pitanje. I koliko god zvučalo nera-zumno, to sam i uradio.

Pre stavljanja u malu kartonsku piramidu, pro-verio sam jo� jednom, i pouzdano utvrdio da je čip neispravan. Posle petnaestak dana, izvadio sam čip iz piramide i ugradio ga u aparat. Poligraf je funkcionisao besprekorno!"

KAKO NAPRAVITI PIRAMIDU

Svi eksperimenti navedeni u ovoj knjizi, mogu se lako proveriti. To mo�e učiniti svako ko pronađe do-voljno vremena da napravi sopstvenu piramidu. Uput-stva o tome data su u ovom poglavlju.

Materijal. Za pravljenje piramida se mogu ko-ristiti svi dostupni materijali (karton, plastika, gips, metalne folije, glina, �per ploča, staklo, drvo...) - svi osim ogledala. Naime, jedino sa piramidom naprav-ljenom od ogledala, ne mogu se postići nikakvi re-zultati. Razlog je jednostavno neobja�njiv i eto jo� jedne na spisku misterija piramida!

Najjednostavnije je napraviti piramidu od karto-na. To je i najjeftinije, a pri tom je papir i najlak�e obrađivati. Iskustvo je pokazalo da je mnogo bolje upotrebiti papir glatkih ivica, recimo hamer, dok je nejnepodesnije koristiti lepenku čije su ivice hra-pave.

Za lepljenje kartona upotrebiti lepak za papir. Le-pljive trake treba, kad god je to moguće, izbegavati. Sintetički lepak je pre neminovnost, nego potreba.

Prlikom konstrukcije drvene piramide, najbolje je stranice spojiti drvenim ekserima, a lepljenje izbeći.

Ivice plastične piramide se mogu spojiti lemlje-njem ivica. Kod nekih vrsta plastičnih materjala to se mo�e izvesti i pomoću plamena obične svece.

Danas postoji veliki broj piramida koje se koriste kao stambeni objekti, a napravljene su od građevin-skih materjala. Prilikom gradnje takvih piramidalnih objekata najbolje je birati prirodne materjale.

Ako gradite piramidu na otvorenom prostoru i ne veću od od dva do tri metra, preporučljivo je da bude od drveta, ili u kombinaciji drvo-cigla. Stanari ta-kvih kuća, najče�će vikendica, tvrde da se u njima osećaju fantastično, a svoje izvanredno zdravlje pri-pisuju obliku svojih kuća.

Piramide u kojima planirate da provodite neko vreme, zapravo, piramide u koje se mo�e ući, nemoj-te praviti od plastike. Plastika je vrlo nepogodan ma-terijal, kada je reč o propustljivosti negativnih jona koji su od neprocenjivog značaja za ljudsko zdravlje.

Dimenzije. Keopsova piramida je, po nekim me-renjima, visoka 146 metara. Du�ina osnovice pri ba-zi je oko 230 metara. Model piramide mora biti u istoj proporciji. Najjednostavnije je sračunati dimen-zije proporcijom. Za to su potrebni precizni podaci o dimenzijama originalne egipatske piramide. Tu, obi-čno, nastaju problemi, jer se podaci o visini i du�ini stranica piramide razlikuju od autora, do autora. Ni-ko nije sasvim tačno izmerio visinu velike piramide u Gizi. Merenje posebno ote�ava činjenica da pi-ramida nije sačuvana u celosti, jer je čitava spoljna oplata od krečnjaka, skinuta tokom vekova i ko-risćena kao građevinski materijal u obli�njim selima. Srećom, jedan podatak je istra�ivačima dobro po-znat. To je ugao između stranice i podloge i on iznosi oko 51 stepen. Na osnovu tog podatka, mo�e se kon-struisati piramida čiju ćemo visinu odrediti sasvim proizvoljno i prema vlastitim potrebama. Ostale di-menzije su, naravno, u funkciji visine.

Dimenzije piramide je najlak�e odrediti na sle-deći način: najpre proizvoljno odredimo visinu. Da bi se dobila du�ina osnovice, potrebno je visinu po-mno�iti brojem 1,5708. Taj broj je dobijen ma-tematičkim putem i ne mora se uzeti tako precizno, već se mo�e zaokru�iti na 1,6. Na ovaj način se dobi-ja idealno dimenzionisana piramida.

Strane piramide su jednakokraki trouglovi, a du-�ina kraka se dobija kada se visina pomno�i brojem 1,4946. Krak trougla strane piramide je za 4,85 % manji od osnove tog trougla. Broj kojim se pomno�i visina da bi se dobila du�ina osnovice (1,5708) je polovina broja "/?/" (71 = 3,14). Broj 1,4946 koji, pomno�en visinom daje stranicu trougla strane je, u stvari, polovina broja "pi" smanjena za 4,85 %.

Primer: ako ste odlučili da napravite piramidu visine 25 cm, du�inu osnove računate tako �to visinu pomno�ite brojem 1,5708 (25 cm x 1,5708 = 39,27 cm). Du�na kraka trougla strane, izračunava se mno-�enjem visine brojem 1,4946 (25 cm x 1,4946 = 37,36 cm).

Ukoliko vam matematika nije jača strana, evo ta-bele sa već sračunatim dimenzijama. Potpuno je sve-jedno da li su u pitanju metri ili centimetri.

VISINA DUŽINA OSNOVE KRAK TROUGLA

(h) (a) (s)

2 3,1416 2,9892

3 4,71 4,48

4 6,28 5,98

5 7,85 7,45

10 15,70 14,94

15 23,56 22,41

20 31,41 29,89

25 39,27 37,36

30 47,12 44,83

35 54,97 52,31

40 62,83 59,78

45 70,68 67,25

50 78,54 74,73

55 86,39 82,20

60 94,24 89,67

65 102,10 97,14

70 109,95 104,62

75 117,81 112,09

80 125,66 119,56 85 133,51 127,04

90 141,37 134,51

95 149,22 141,98 100 157,08 149,46

(Tabela po Sulu i Petitu -- očigledna su odstupanja od

idealnih matematičkih proračuna, ali ove dimenzije su

proverene u praksi i -- daju optimalne rezultate)

Kad izračunate dimenzije, ili ih odredite pomoću date tablice, izre�ite četiri trougla i spojite ih u pira-midu. Nekima će biti jednostavnije da na kartonu na-crtaju mre�u piramide, iseku je i sastave.

sever

jug Osnova (podloga) piramide Mre�a piramide

h � visina piramide a - duzina piramide s - du�ina kraka trugla piramide

Ispravno postavljen �ilet u piramidi

Prednost ove metode je �to se lepljene svodi na minimum - tri stranice su već spojene i nije ih potre-bno posebno lepiti.

Primećeno je da piramida daje mnogo bolje re-zultate ako je donja strana u obliku kvadrata. Naj-jednostavnije je da na malo većem kartonu nacrtate kvadrat, čija je strana jednaka du�ini osnove pira-mide. To je osnova na koju stavljate piramidu.

Postavljanje. Po�to su u ovim eksperimentima strane sveta vrlo va�an činilac, najbolje je da na pod-lozi (osnovi), nacrtate linije u smeru sever - jug i istok - zapad. Va�no je da se te linije seku tačno u centru kvadrata. Vreme je i za prvi eksperiment.

Recimo da ste odlučili da napravite piramidu ko-ja će vam slu�iti za o�trenje �ileta. Idealna je visina od 10 cm. Iz gornje tabele mo�e se videti da će du-�ina osnove (a) piramide biti 15,7 cm, dok će krak trougla strane (s) biti 14,9 cm.

Izaberite mesto na koje ćete postaviti piramidu. Ona ne srne stajati na metalu, niti u blizini elektinU čnog aparata. Udaljite je bar 1,5 metar od televizora.

Uz pomoć kompasa odredite strane sveta i os-novicu uskladite sa iscrtanim linijama sever - jug i istok - zapad.

U sam centar osnove, gde se seku linije koje od-ređuju strane sveta, stavite malu papirnu kutijicu ko-ja će biti visoka kao jedna trećina visine piramide. U tu svrhu vam mo�e poslu�iti i obična kutija �ibica iz koje ćete, pre nego �to započnete eksperiment, izva-diti palidrvca.

Na kutijicu stavite �ilet, tako da se osa �ileta po-klapa sa linijom sever-jug. Sečiva su okrenuta u prav-cu istok-zapad.

Treba naglasiti da se dobri rezultati posti�u ako se upotrebi �ilet od plavog čelika, koji je danas ve-oma te�ko naći. Međutim, solidni rezultati se posti�u i sa bilo kojim drugim �iletom.

U piramidu treba staviti potpuno nov �ilet i dr�ati ga nekoliko dana. Posle toga se mo�e koristiti za bri-janje, ali ga posle svakog brijanja vratite pod pira-midu. Takvim �iletom se mo�ete brijati nekoliko sto-tina puta, a ukoliko se radi o �iletu od plavog čelika, rok trajanja je neograničen.

PSIHOTRONSKE MA�INE

U svojoj knjizi "Moćpiramida ", dr Patrik Flana-gan iznosi zanimljivo zapa�anje. Zaintrigiran znače-njem termina "piramida", i tragajući po raznoraznim rečnicima i lingvističkim studijama otkrio je, na svoje iznenađenje, daje ova reč sastavljena od dve druge reci -piros i amid. Doslovni prevod bi bio - vatra u sredi�tu. Po Flanaganu, ovo je jo� jedan dokaz da su stari graditelji bili potpuno svesni misterije piramide, kao i činjenice, da ona u svom sredi�tu foku-sira neke moćne energije.

Priroda te energije jo� je nerazja�njena. Problem proizilazi iz činjenice, da se energetsko polje pira-mide ne mo�e evidentirati postojećim prijemnicima koji mere elektromagnetski spektar zračenja.

Već decenij ama naučnici poku�avaju da naprave adekvatne antene i izuzetno osetljive prijemnike, ne bi li rasvetlili su�tinu misterioznih energija čije kara-kteristike, iako nepoznate nauci, očigledno postoje u prostoru oko nas.

Karl fon Rajhenbah je jo� u XIX veku tvrdio da je otkrio "univerzalnu kosmičku energiju" kojom zra-če ljudska bića, �ivotinje, biljke, ali i kristali i ma-gneti. Ovu energiju Rajhenbah naziva Od. Čudna zračenja Oda, otkrio je vr�eći mnogobrojne eksperi-mente u kojima su prijemnici bile izuzetno osetljive osobe. Rajhenbah je tvrdio daje Od svuda oko nas i da predstavlja primarnu matricu materije.

�ezdesetih godina ovog veka, američki prona-lazač Hijeronimus Galen, potvrđuje ideje Karla fon Rajhenbaha eksperimentima, u kojima specijalnom kombinacijom metalnih ploča uspeva da fokusira Od na biljke koje su, zahvaljujući tome, sasvim normal-no rasle iako su dr�ane u potpunom mraku! Njegove eksperimente opisuju Tomkins i Berd u knjizi "Tajni �ivot biljaka ".

Hipoteza o postojanju Oda, nevidljivog fluida, i danas je veoma popularna, iako ga različiti autori nazivaju različitim imenima. Dr Baraduk smatra da svaki deo na�eg organizma, mo�dani, plućni, �elu-dačni ili genitalni, ima određenu radioaktivnost -zonu raznoraznih vibracija kakve postoje u prirodi, a snagom svog zračenja, kao nekom vrstom be�ične telegrafije, mogu telepatski da utiču na pasivnu radi-oaktivnost organa neke druge osobe.

Da bi takva zračenja učinio vidljivim, dr Bara-duk je konstruisao specifičan aparat - biometar. Na dnu, le�eći na postolju, nalazio se kondenzator u di-rektnoj vezi sa zemljom. To su ispresavijani listovi kalaja, odvojeni jedan od drugog materijom koja slu-�i kao izolator. Iznad toga sme�ten je metalni pojači-vač načinjen od dugačke �ice čiji su navoji izolovani. Najzad, iznad jednog brojčanika sa podeocima, sta-vljena je magnetska, ali nenamagnetisana igla. Igla se kreće oko svog sto�era čim joj se pribli�i prst eks-perimentatora.

Kao eho radova dr Baraduka, pojavili su se ka-snije biometar - galvanometar sa debelim navojem �ice, i jo� osetljiviji stenometar slične namene. Svi aparati konstruisani su sa ciljm da izmere sa sve ve-ćom i većom precizno�ću energiju kojom zrači ljud-sko telo.

Glavni kritičar ovakvih uređaja, dr Grase, sma-trao je da nijedan od tih aparata nije otkrio nikakvu

novu energiju koja se ne bi mogla svesti na već po-znat fizičke sile - toplotu, elektricitet, i si. Međutim, neki parati otkrivaju, čak vrlo jasno, električna svoj-stva te energije, na primer izuzetno slo�eni uređaj dr Pifontena prikazan na odeljenju dr Sarkoa u pari�koj bolnici Salpetrije. Tokom upotrebe ovog aparata, otkmeno je da prilikom funkcionisanja ljudski organizam ispu�ta električnu ili kaloričnu energiju, dovoljnu Ja dejstvuje na jedan veoma osetljivi gal-vanometar.

Tridesetih godinaXX veka, čuveni VilhelmRajh otkriva orgonsku energiju, koja predstavlja osnovu celokupnog materijalnog sveta. Osnovne čestice or-gona nazvao je bioni.

Rajh konstrui�e uređaj pomoću koga vr�i akumu-laciju orgonske energije (ORACU). Orgonski aku-mulator bio je veličine osrednjeg ormara, a u sredini je imao komoru u koju se mogao smesti ti čovek.

Vi�eslojni zidovi akumulatora načinjeni su naiz-meničnom kombinacijom slojeva gvozda i organskih materija (drvo ili vuna). Umesto gvozda mogao se upotrebi ti i neki drugi materijal, izuzev alumini-juma, za koji je Rajh smatrao da �teti zdravlju. Jači-na akumulatora bila je u direktnoj srazmeri sa brojem naizmeničnih slojeva organske i neorganske materije. Zadnja ploča akumulatora je, pomoću izolovane metalne cevi, spojena sa posudom u kojoj se nalazilo nekoliko litara sve�e vode.

Određeno vreme provedeno u komori akumula-tora dovodilo je, navodno, do isceljenja najraznovr-snijih bolesti. U reklami, a Rajh je uređaje prodavao putem novinskih oglasa, bilo je posebno naznačeno da se orgonski akumulator veoma uspe�no koristi za lečenje obolelih od raka! Američki zdravstveni ra-dnici proglasili su Rajha �arlatanom, a ubrzo je us-ledila i zabrana upotrebe orgonskog akumulatora.

Kada je Rajh nastavio sa nezakonitom prodajom svog uređaja, uhap�en je i osuđen na kaznu zatvora, gde je posle izvesnog vremena i umro.

O vrednosti akumulatora se jo� raspravlja. Rajh nije imao jake dokaze koji bi i�li u prilog tezi da uređaj deluje na ljudsko zdravlje. Jedina merljiva komponenta, bila je razlika u temperaturi između spo-lja�njih i unutra�njih zidova. Zna se, ipak, da je če-trdesetih godina Rajh posetio Alberta Ajn�tajna. Na Ajn�tajnovo insistiranje, Rajh mu je pokazao orgon-ski akumulator i tada je veliki matematičar priznao da ne mo�e objasniti čudne pojave koje dovode do razlike u temperaturi.

Kao dokaz delovanja orgonskog akumulatora, Rajh je najče�će izvodio sledeći ogled: spojio bi ba-karnu cev sa oblogom akumulatora običnom �icom. Kada bi se kroz cev posmatrao oblak, on se nevero vatnom brzinom raspadao.

U vreme kada je Vilhelm Rajh istra�ivao orgon, jedan drugi istra�ivač je, nezavisno od njega, zastu-pao slične ideje. Albert Abrams je tvrdio da svaka materija, organska ili neorganska, zrači u prostor nevi-dljive vibracije. Vibracije zdravog organa drastično se razlikuju od vibracija obolelog organa. Specijal-nim aparatima koje je konstruisao dr Abrams, bilo je moguće vratiti vibracije obolelog organa na normalu i izlečiti ga. Od reci radijacija (zračenje) nastao je termin radionika, koji danas označava čitav spektar izučavanja na temeljima koje je postavio dr Albert Abrams.

Dana�nji radioničari do�li su do spektakularnih rezultata. Javno je prikazivan uređaj pomoću koga je moguće za�tititi poljoprivredna dobra od najezde in-sekata, bez upotrebe velikih količina insekticida. Do-voljno je na bakarnu ploču radioničkog uređaja sta-

viti malo soka napadnutih biljaka i pome�ati ga sa minimalnom količinom insekticida, da bi na polju, koje mo�e biti udaljeno hiljadama klometara, inse-kti počeli masovno da umiru ili be�e! Ima i izve�taja o eksperimentima kada je umesto soka biljke upotre-bljena samo fotografija polja sa potpuno istim rezul-tatima.

Londonski lekar, dr Tomas Kilner je 1911. go-dine premazao obično staklo dicijaninom, jednom organskom supstancom koja mu je omogućila da gledajući kroz staklo vidi aure - energetske svetlo-sne omotače oko �ive i ne�ive materije. Diskutabilno je da li je po sredi bila optička varka ili stvarno vi-đenje aure, ali ono �to se vidi kroz tzv. Kilnerove na-očare dosta zavisi i od individualnih karakteristika oka posmatrača.

Kilnerove naočare su dugo bile osporavani re-kvizit sve dok 1939. godine, S. Kirlijan nije otkrio specifičan način fotografisanja nevidljivih energetskih polja pomoću struja visoke frekvencije (tzv. Tesline struje). Ako su Raj-hove ili Abramsove ideje ponekad bile suvi�e smele i te�ko proverljive, Kirlija-nova metoda je u potpunosti mogla da zadovolji sve naučne kriterijume pro-vere.

Kirlijanova fo-tografija nedvosmi-sleno dokazuje da su sva materijalna te-la okru�ena poljem energije čiji oblik u

mnogome zavisi od, recimo, zdravstvenog stanja ili elektromagnetskih karakteristika. Ta ispitivanja, vr-�ena u najpoznatijim naučnim institutima sveta, pod strogo kontrolisanim uslovima, pokazuju da ima is-tine u postavkama Rajha i Abramsa. Ali, isto tako je očigledno, da te ideje ne mogu biti pripisane samo njima.

Nekoliko hiljada godina ranije, Kinezi su pozna-vali Tao - sveukupnu energiju Univerzuma i na toj filozofiji razvili akupunkturu, izuzetnu filozofsko-medicinsku disciplinu.

Hindusi su učili da postoji Prana, svepro�imaju-ća nematerijalna energija.

Egipćani su stvorili piramide, najveće generatore neiscrpne energije prostora.

REZIME

Zaključka, u stvari, nema. Niste stigli do kraja nego do početka. Tajanstvene sile i misterije daleke pro�losti večni su izazov laicima, naučnici-ma i istra�ivačima. U knjizi koju ste pročitali nisu dati odgovori, nego su postavljena pitanja pred kojima i najveći umovi dana�njice ostaju nemi. Va-�a je odluka �ta ćete dalje činiti. Hoćete li knjigu odlo�iti na policu i na nju zaboraviti ili ćete, mo�da, početi i sami da istra�ujete. Svć zavisi od vas.

DODATAK 1:

KURIOZITETI

A Gematrija je nauka koja pronalazi smisao u numeričkim vrednost ima reci. U hebrejskom jeziku, svako individualno slovo ima numeričku vrednost. Tako svaka reč ima numeričku vrednost kao zbir vrednosti slova od kojih je sačinjena. Ako se doda numerička vrednost svih hebrejskih slova u tekstu o Velikoj Piramidi, dobija se broj 5449. Ovo je tačna visina u inčima Velike Piramide!

A Velika piramida je trideset puta veća od Em-pajer Stejt bildinga i toliko karakteristična, da se mo-�e videti sa Meseca.

A Autoput �irok 2,5 m i debeo 10 cm, mo�e se sagraditi od San Franciska do Njujorka i smestiti u Veliku piramidu

A Samo čvrsta kamena planina mo�e izdr�ati ogromnu te�inu Velike piramide. I zaista, naučnici su ustanovili da se ravna, čvrsta granitna planina na-lazi tačno ispod povr�ine osnove piramide.

A Velika piramida je, prema nekim istra�ivači-ma, locirana tačno u samom centru zemljine ko-

pnene mase. Tako njena osa u smeru istok-zapad od-govara najdu�oj kopnenoj paraleli na Zemlji koja prolazi kroz Afriku, Aziju i Ameriku. Slično, najdu�i kopneni meridijan na Zemlji koji prolazi kroz Aziju, Afriku, Evropu i Antarktik, takođe prolazi pravo kroz piramidu.

▲ Poput mostova konstruisanih u XX veku, ka-meni blokovi na uglovima piramide postoje kugle i udubljenja ugrađena u njih. Du�ine nekoliko fiidbal-skih igrali�ta, Velika piramida je podlo�na �irenju i kontarkcijskim pokretima, uticaju zagrevanja i hlađe-nja, zemljotresima i drugim prirodnim fenomenima. Očigledno je da su drevni neimari obavili izuzetan posao, jer, da nije konstruisana na ovaj način, njena struktura bi posle vi�e od 4500 godina bila nepovra-tno o�tećena.

A Spolja�nja oplata Velike piramide koja danas nedostaje, bila je sačinjena od 144000 komada ugla-čanog i ispoliranog kamenja toliko sjajnog, da se moglo videti sa vrhova izraelskih planina udaljenih na hiljade kilometara od Gize. U vedra, blistava jutra i kasno popodne, sunce se reflektovalo u ovom og-ledalu ogromne povr�ine i obasjavalo Čitavu okolinu. Stanovnici te oblasti su vekovima Veliku piramidu i njeno uglačano kamenje zaobilazili sa strahopo�to-vanjem. Ali kada su u XIII veku posle zemljotresa delovi poliranog kamenja otpali, Arapi su dobili ve-liki kamenolom već obrađenog kamenja, koje se od-mah moglo koristiti za dovr�avanje palata i d�amija. Na primer, uglačani delovi prvobitne kamene oplate Velike piramide je iskori�ćeno za ponovnu izgradnju grada Kaira, za d�amije i palate, a prvenstveno za podizanje d�amije sultana Hasana.

A Zapanjuje podatak da je spoljna povr�ina ka-menih blokova Velike piramide sečena sa odstupa-njem od 2,54 cm od savr�eno pravog ugla za svaku od �est strana piramide. Razmak između dva kame-na, namemo ostavljen da bi se ploče oplate uklopile, iznosio je 5,08 cm. Postavljanje 20 tona te�kih ka-menih blokova uz pomoć savremene građevinske tehnike jedva da je moguće obaviti sa precizno�ću većom od one koju su pokazali graditelji piramide. Jo� vi�e zapanjuje �to je razmak od 5,08 cm kon-struisan tako da dozvoljava prostor za postavljanje vezivnog lepka da bi se taj razmak između blokova hermetički zapečatio. Beli cement koji je povezao uglačano kamenje i učinio ga vodootpomim, jo� uvek je netaknut i jači i čvr�ći od blokova koje po-vezuje.

▲ Svi dokazi prikupljeni o Velikoj piramidi po-kazuju da je pre vi�e od 4 500 godina, neko posedo-vao poprililčno znanje o planeti Zemlji. A sada dolaze jo� zanimljiviji podaci: prosečna visina kopna iznad nivoa mora, �to se mo�e izmeriti samo pomoću sa-vremenih satelita i kompjutera, je 5,748 inča ili 146 m. To je tačna visina Piramide.

A Sve četiri strane piramide su veoma neznatno savijene prema unutra, ili konkavne. Ovaj efekat, koji se ne mo�e primetiti ukoliko se piramida pos-matra sa tla, otkrio je jedan pilot 1940. godine, dok je snimao fotografije iz vazduha da bi se izvr�ila pro-vera nekih dimenzija. Mereni dana�njim laserskim instrumentima, svi ovi perfektno isečeni i namemo konkavni blokovi, predstavljaju tačnu kopiju krivine zemlje. Poluprečnik savijanja je jednak poluprečni-ku Zemlje. Za poluprečnikom krivine je Njutn dugo tragao.

A Među brojnim istra�ivačima koji su u sukobu sa teorijama zvanične egiptologije, veoma su glasni i zastupnici hipoteze o Velikoj piramidi kao nasleđu koje su nam ostavili posetioci iz svemira. Ko god da je gradio piramidu, tvrde oni, imao je pristup infor-macijama daleko kvalitetnijim od onih koje su u to vreme posedovali na�i preci ili, u najmanju ruku preci kakve mi znamo. Mo�e se raspravljati o tome da su nas posetila tehnolo�ki i naučno naprednija bića iz svemira, i otkrila nam po koju tajnu. Ako je tako, onda je glavni cilj ovih bića bio da za sobom ostave poruku koja će pre�iveti eone.

Pretpostavimo, ka�u ufolozi, da su ta bića od-lučila da ostave poruku. Poruka bi morala biti uni-verzalna a opet jednostavna. Morala bi da pre�ivi vekove i bude razumljiva svim stanovnicima planete Zemlje, uprkos različitim jezicima i kulturama. Ra-zumljiva na mnogim jezicima koji će se tek formirati vekovima posle njenog nastanka.

To je jedna od najstarijih struktura na zemaljskoj kugli i sasvim sigurno najbolje sagrađna, uzev�i u obzir daje od preko 2 miliona komada kamenih blo-kova koji čine Veliku piramidu, ni jedan nije lak�i od tone. Većina blokova je te�ka 2,5 tone, a neki čak 20 tona!

Velika piramida označava osobit karakter svog postojanja na zemaljskoj kugli. D�ozef Sajs i nje-govi drugi istra�ivači su dokazali da piramida le�i u gravitacionom centru kontinenata. Takođe le�i i u strogom centru svekolike kopnene oblasti sveta, de-leći zemljin kopneni masiv na pribli�no jednake če-tvrtine. Osa prostiranja u smeru sever-jug (31 stepen Griniča) je najdu�i kopneni meridijan, a osa istok-zapad (30 stepeni sevemo) je najdu�a kopnena para-lela na globusu. Očigledno da postoji samo jedno

mesto na zemlji kroz koje ove najdu�e kopnene li-nije mogu proći, a to je Velika piramida!

Velika Piramida je orijentisana izuzetno precizno i tačno, jer le�i gotovo tačno u pravcu severa, juga, istoka i zapada. Uz sve napore savremenog čoveka, pari�ka Opservatorija odstupa 6 minuta od stepena ta-Čnog se\ era. Velika piramida odstupa samo 3 minuta.

Uprkos hvalospevima savremenim tehnolo�kim dostignućima, modemi graditelji ne mogu da izgrade čak ni pribli�no sličnu strukturu. I

Do sada, poruka ukazuje da je, ko god gradio piramidu, odlično poznavao Zemlju: du�inu godine, poluprečnik krivine, standardne tehnike merenja, pro-sečnu visinu kontinenata i centar kopnene mase. Bili su u stanju da konstrui�u ono �to je nama i danas nedostupno, i sposobni da sve ove stvari povezu u celinu jedne jedine strukture. Jesu li to bili vanze-maljci ili čak natprirodna bića? Ovo pitanje ostaje bez odgovora.

pEfi te: j. i'.: '■:■*'■: '«jN

^^^^M'^l^^|l^^^&)j|S4

DODATAK 2:

KEOPSOVA (VELIKA) PIRAMIDA

Kralj Kufu, u grčkim izvorima takođe poznat kao Keops, bio je začetnik gradnje piramida u Gizi. Vla-dao je od 2551-2528. godine pre Hrista. Bio je sin kralja Snefrua i kraljice Hetpeher.

Datum gradnje: 2589-2566. godine pre Hrista.

Količina kamenih blokova: preko 2300000.

Osnova: Du�ina svake strane osnove je prvobi-tno iznosila 230 m. Sada je 227 m, zahvaljujući ne-stanku spoljne oplate građevine.

Ukupna te�ina: 6,5 miliona tona.

Srednja te�ina pojedinačnog kamenog bloka:

2,5 tone. Veliki blokovi kori�ćeni za tavanicu Kra-ljevske sobe te�ki su 9 tona.

Visina: Prvobitna visina je bila 146,5 m, a sada je samo 137 m.

Ugao nagiba: 51 stepen, 50 sekundi, 35 minuta.

Kori�ćeni materijal: krečnjak, granit.

KEFRENOVA PIRAMIDA

Kafer, sin Kufua, poznat i kao Rekhef ili Kefren, vladao je od 2520-2494. godine pre Hrista. Izgradio je drugu po veličini piramidu i kompleks u Gizi koji obuhvata Sfingu, Pogrebni hram i Hram doline. Naj-upečatljivija karakteristika Kefrenove piramide je najvi�i sloj glatkog kamenja koje predstavlja posle-dnje ostatke glačanog, poliranog kamenja na piramidi u Gizi.

Mark Lener i Zahi Havas pi�u o Kefrenu:

"... on je bio, posle svega, mo�da najveći gradi-telj statua iz vremena piramida. U njegovoj pira-midi se nalazi 58 statua, uključujući i 4 kolosalne sfinge du�ine od preko 8 m, od kojih se dve nasla-njaju na po jedna vrata u Hramu Doline. Dve ko-losalne statue koje najverovatnije predstavljaju babune sme�tene su u visokim ni�ama unutar ula-za u Hram doline; 23 statue faraona u prirodnoj veličini u Hramu doline (fragmenti nekolicine ki-pova su pronađeni sa inskripcijom njegovog ime-na); najmanje 7 velikih statua koje predstavljaju samog Kefrena nalaze se u unutra�njim odajama Po-grebnog hrama; a jo� 10 ogromnih statua u Sfingi."

Datum gradnje: 2558-2532. godine pre Hrista.

Ukupna količina kamenih blokova: nepoznata.

Osnova: 214 m svaka strana.

Ukupna te�ina: nepoznata.

Srednja te�ina pojedinačnih blokova: 2,5 tone - neki od spoljnih blokova te�ki su 7 tona.

Visina: prvobitno 143,5 m, sada 136 m.

Ugao nagiba: 53 stepena 7 m 48 sek.

Kori�ćeni materijal: krečnjak i granit.

MlKERINOVA PIRAMIDA

Menkur, poznat i kao Mikerin, vladao je od 2490 -2472. godine pre Hrista. Pripada mu najmanja od tri piramida u Gizi i veruje se da je bio Keopsov unuk.

Datum gradnje: nepoznat.

Ukupan broj blokova: nepoznat.

Osnova: 105 m svaka strana.

Ukupna te�ina: nepoznata.

Prosečna te�ina pojedinih blokova: nepoznata.

Visina: prvobitno 65, 5 m, sada 62 m.

Ugao nagiba: 51 stepen 20 m 25 sek.

Kori�ćeni materijal: krečnjak i crveni granit, sarkofag načinjen od bazalta.

BIBLIOGRAFIJA

Schul B. and Pettit E. - "The Secret Power of Pyra- mids", Coronet Books, Hodder Fawecwt, London, 1978. J;r I

Schul B. and Pettit E. - "The Psychic Power of Py- ramids", Cornet Books, Hoder Fawcwt, London, 1976. k&

Tompkins P. - "Secret of The Great Pyramid", Har-per and Row, New York, 1971.

Brunton P. A. - "A Search in Sacred Egypt", Rider Books, London, 1936.

Buttler J. - "Scheller als das Licht", Econ Verlag GmbH. Dusseldorf 1972|ff|j|f. *

Breasted J. H. - "A History of Egypt", New York, 1909. m

Milanković M. - "Tehnika u toku davnih vekova",

Nolit, Beograd, 1955. f | VVhite L. A. - "The Science of Culture - A study of

Man and Civilization", Evergreen Books Ltd, Lon don, 1950. I I

Koestler A. - "The Roots of Coincidence", Random House, NewYork, 1972. lp

Tart C. - "Altered State of Conscousness", Anchor Press, New York, 1972.

Marni W. E. - "Orgone, Reich and Eros", Simon and Schuster, New York, 1973.

Burr H. S. - "The Fields of Life", Ballantine Books,

NewYork, 1972. '-g

Backster C. - "Evidence of a Primary Perception in Plant Life", International Journal of Parapsyho- logy,v. 10, No. 4, 1968. *

Krippner D. - "Pyramids", A. T. E. Books, New

York, 1979. ? $ '** ^ ^]

Monroe R. - "Biological Transmutations", Bing-hampton, N. Y, Swan House, 1972.

Yogananda P. - "Autobiography of a Jogi", Rider, NewYork, 1950.

Ivimy J. - "The Spinx and the Megaliths", Abacus, London, 1974.

Ostrander S. and Schroeder L. - "Psychic Disco-veries Behind the Iron Curtain", Bantam Books, NewYork, 1971.i

Davidson D. - The Great Pyramid", Williams and Nortate, London, 1924.

Voisin A. - "Soil, Grass and Cancer", Philosophical Library Inc., New York, 1959.

Flanagan Dr P. - ,5Pyramid Power", Santa Monica,

1973. | Ostrander S. and Schroeder L. - "ESP Papers:

Scientists Speak Out from Behind The Iron Co-urtain", Bantam Books, New York, 1976.

Karrell B. and Goggin K. - "The Guide to Piramid Energy", Santa Monica, 1975.

Reichebach K. von - "The Odic Force; Letters on Od and Magnetism", University Books, New Hyde Park, N. Y. 1968.

Pierrakos J. - "The Energy Field in Man and Nature", Institute of Bioenergetic Analvsis, New York, 1971.

Tompkins P. and Bird C. - "The Secret Life of Plants", Penguin Books, London, 1976.

Vujičin P. - "Izgubljena otkrića", BIGZ, Tajne, Be-ograd, 1987.

Muldoon S. and Carrington H. - "The Projection of The Astral Body", Rider and Company, Lon don, 1977. I i jjp

Toth M. and Nielsen G. - "Piramid Power", Foree-way Press, New York, 1974.

Dorfman M. - "Astralna Projekcija", Beograd, 1989.

Vandenberg P. - "Der Fluch Der Pharaonen" Scherz Verlag, Bern, 1973. '§

Herodot - "Istorija", Matica Srpska, Novi Sad, 1988.

Kosidowski Z. - "Kad je Sunce bilo Bog", SKZ, Be-ograd, 1989.

Dorfman M. - "Astral Magic", Thorsons Books, London 1969.

SADR�AJ

AVANTURA POČINJE 5

HAJDEMO NAJPRE U KAIRO! 8

ANTIČKI GENERATOR 11

BLAGO, ALI KAKVO? 16

KAMENA KNJIGA MUDROSTI 19

PROTIVNO ZAKONIMA FIZIKE 25

JO� DUBLJE U PRO�LOST... U VREME ČUDA 31

FILOZOFIJA SMRTI U DREVNOM EGIPTU 50

IMA NEKA TAJNA VEZA 62

PROKLETSTVO FARAONA 65

MISTERIJA PIRAMIDALNIH OBLIKA 78

ALHEMIJA I EKSPERIMENTI

IZA GVOZDENE ZAVESE 86

KAMEN MUDROSTI 89

OTKRIĆA SE NASTAVLJAJU 91

DOSIJE X NA NA� NAČIN 95

EMOCIONALNI �IVOT BILJAKA 98

DETEKTOR LA�I OTKRIVA ISTINU 101

EUREKA! 107

MOĆ MOLITVE 110

173

NOVE TEORIJE I SVEMIRSKA VEZA

NJENO VELIČANSTVO SFINGA 123

KI�A U PUSTINJI 128

JAČA OD LSD 131

KATALIZATORI PARANORMALNOG 137

KONAČNI DOKAZI 140

LEKOVITE PIRAMIDE 142

KAKO NAPRAVITI PIRAMIDU 147

PSIHOTRONSKE MA�INE 153

REZIME 159

DODATAK 1:

KURIOZITETI 161

DODATAK 2:

KEOPSOVA (VELIKA) PIRAMIDA 167

KEFRENOVA PIRAMIDA 168

MIKERINOVA PIRAMIDA 169

BIBLIOGRAFIJA

Dragan Vićanović TAJNE PIRAMIDA

Izdavač:

Metaphysica Beograd

Za izdavača: Aleksandar Dramićanin

Lektura i korektura: Izdavač

Slog, pelom i likovno re�enje korica:

Mario Lampić marlama @ eunet.yu

Distribucija:

Metaphysica 011/292-0062

�tampa:

Finegraf Beograd

rrf v

liraz: 1000 primeraka

Adresa za komentare i sugestije: tajnepiramida@hotmail.com

ISBN 86-84091-43-4

Dvadeseto izdanje

Beograd, 2005.