18. april 2017. godine

Društvene firme još čekaju kupce

Preostalo 161 preduzeće sa oko 52.000 zaposlenih. – Među nerešenim i 11 strateških

Država i njena preduzeća zemunskoj „Galenici” neće naplaćivati dugove do 30. septembra ove godine.

Prethodna zaštita od poverilaca istekla je 31. marta, a ova nedavno doneta odluka Vlade Srbije došla je posle neuspelog pokušaja prodaje dela nekada moćnog proizvođača lekova.

Ministarstvo privrede je istovremeno zaduženo da u narednih šest meseci još jednom pokuša da za „Galeniku” nađe „adekvatan model privatizacije”. Posrnuli gigant duguje bankama oko 70 miliona, a državi oko 160 miliona evra.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Likvidnost EPS-a na staklenim nogama

U kojoj meri će ovo javno preduzeće uspeti da u naredne tri godine pozitivno posluje zavisiće od rasta inflacije, procenta naplate struje, deviznog i kreditnog rizika

Elektroprivreda Srbija planira da u naredne tri godine, zaključno sa 2019, nastavi pozitivno da posluje.

Odnosno, da joj u ovoj godini prihodi za 16,6 milijardi dinara budu veći od rashoda, u 2018. godini za 24,4 milijarde dinara, a u 2019. godini za 25,3 milijarde dinara, pokazuje konsolidovani plan poslovanja ovog javnog preduzeća.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Novi rok za neobavezujuće ponude za Aerodrom - 15. maj

Novi rok za slanje neobavezujućih ponuda za koncesiju za Aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu je 15. maj.

Odlukom Vlade Srbije na zahtev velikog broja kvalifikovanih učesnika produženi su rokovi u postupku davanja koncesije za finansiranje, razvoj, održavanje i upravljanje infrastukturom beogradskog aerodroma

kako bi zainteresovani koncesionari imali dovoljno vremena da pripreme što kvalitetnije nebavezujuće ponude .

Rok za odluku o ponuđačima koji su se kvalifikovali za učešće u fazi 2 ostaje deset kalendarskih dana od dana isteka roka za podnošenje neobavezujućih ponuda.

Za podnošenje obavezujućih ponuda rok ostaje 75 kalendarskih dana od dana objavljivanja ponuđača koji su se kvalifikovali za učešće u fazi 2 na internet stranici Aerodroma "Nikola

Tesla" i Portala javnih nabavi.

Vlada Srbije i Aerodrom Nikola Tesla objavili su 10. februara javni poziv za davanje koncesije za tu kompaniju u trajanju od 25 godina. Koncesiju neće moći da dobiju kompanije koje upravljaju aerodromima u radijusu od 450 kilometara od Beograda.

Za koncesiju se prijavilo 27 kompanija, a dve se nisu kvalifikvale za dalje učešće u tom postupku.

Vlada Srbije i o Galenici

Premijer i izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da je rešavanje problema farmaceutske kompanije Galenika jedno od bitnih pitanja s kojim se suočava Vlada Srbije. On je rekao na konferenciji za novinare i da tu spadaju i problemi s Gošom iz Smederevske Palanke kao i priprema za novi dolazak Misije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiju. Vučić, koji je i lider Srpske napredne stranke, u sedištu te partije rekao je i da Vlada tek treba da vidi šta će sa Gošom, koja je, kako je dodao privatizovana 2007. godine. Postupak privatizacije Galenike je poništila Vlada Srbije, na predlog komisije koja je pregovarala sa jedinim ponuđačem za kupovinu udela u toj beogradskoj farmaceutskoj kompaniji. Ponudu je dostavio samo britansko-ruski konzorcijum Fontijer farma Petrovarks sa kojim nije postignut dogovor zbog dugova Galenike prema bankama od oko 70 miliona evra. Galenika duguje i državi oko 160 miliona evra. Vlada Srbije produžila je do 30. septembra rok do kada je državnim poveriocima preporučeno da ne naplaćuju prinudno dugove "Galenike", rečeno je nedavno agenciji Beta u Ministarstvu privrede. Prethodni rok bio je 31. mart, koji je utvrđen posle poništenja postupka privatizacije Galenike. Kako se navodi, Vlada Srbije preporučila je državnim poveriocima da ne pristupaju prinudnoj naplati prema Galenici do postizanja konačnog dogovora sa komercijalnim poveriocima, najkasnije do 30. septembra 2017. godine. Ministarstvo privrede navelo je da trenutno sprovodi aktivnosti na pronalasku adekvatnog modela postupka privatizacije, kojim bi se između ostalog predvidelo uslovno finansijsko restrukturiranje, odnosno način namirenja poverilaca Galenike u slučaju uspešne privatizacije.

Lekcije za preduzetnike

U Evropskoj uniji, ali i u našem bankarskom sistemu, novac nikada nije bio jeftiniji, a kamate niže. To znači da je ponuda novca veća od tražnje, odnosno, da je malo sposobnih klijenata koji bi mogli da uzimaju kredite. Poseban problem su klijenti i početnici koji osnivaju nova preduzeća, što je veliki rizik za banke. U slovenačkoj Novoj ljubljanskoj banci zato veliku pažnju pridaju negovanju novih klijenata i obučavanju, kako bi mogli što uspešnije da počnu bizni

Za bankare je najvažnije da im klijenti vraćaju kredite uz kamatu. Ali, ako nema dovoljno klijenata, valja ih obučiti – kao u školi. U Centru za inovacije Nove ljubljanske banke obuku za vođenje novih firmi prošlo je 10.000 preduzetnika. Ako ih nema dovoljno u Sloveniji, ima ih u regionu.

U Sloveniji čak 50 do 70 odsto novopečenih biznismena ne preživi prvu godinu pa su samim tim oni i najrizičniji za banke. Zato su u Novoj ljubljanskoj banci osnovali "komjuniti koncept" gde preduzetnici regiona udružiti kako bi produžili taj rok trajanja firmi.

"To nam je strateški veoma bitno i vidimo to kao potencijal, a sad imamo ovaj centar inovativnog preduzetništva u Ljubljani. Vidimo potencijal za rast, pogotovo u stambenim ksvoj posao i mi ih pratimo. Vidimo i potencijal u turizmu a posebno u Beogradu vidimo potencijal za agrobiznis", ističe direktorka u NLB banci za region Jana Benčina Henigman.

Potencijal, dakle, postoji, ali i tražnja za kreditGrađani Slovenije su u regionu najviše zaduženi 2,7, Srbi sa dve i po, a Makedonci sa tri plate.

Ali, i kada upoređujemo štednju, bogatstvo više od 8.000 evra štednje po stanovniku daleko iznad žitelja Bosne i Hercegovine, Srbije, Makedonije. Bankari zato predviđaju da će u naredne tri godine broj zaposlenih samo u NLB banci biodsto.

"Prosečni klijent dođe u banku dva puta godišnje, dok na mobilnom telefonu mladi ljudi posećuju mobilnu banku pet do deset puta", rekao je savetnik NLB banke Darko Jurić.

Inovacije, regionalno povezivanje i lična inicijativa Neko reče da dete više neće slati u školu i da treba da uči samo engleski i rad na kompjuteru. Ipak proizvodnja nikada ne izlazi iz mode ukoliko je proizvod konkurentan.

je za preduzetnike – kako otplatiti kredite

U Evropskoj uniji, ali i u našem bankarskom sistemu, novac nikada nije bio jeftiniji, a kamate niže. To znači da je ponuda novca veća od tražnje, odnosno, da je malo sposobnih klijenata koji bi mogli da uzimaju redite. Poseban problem su klijenti i početnici koji osnivaju nova preduzeća, što je veliki rizik za banke. U

slovenačkoj Novoj ljubljanskoj banci zato veliku pažnju pridaju negovanju novih klijenata i obučavanju, kako bi mogli što uspešnije da počnu biznis, a firme opstanu na tržištu.

Za bankare je najvažnije da im klijenti vraćaju kredite uz kamatu. Ali, ako nema dovoljno klijenata, valja ih kao u školi. U Centru za inovacije Nove ljubljanske banke obuku za vođenje novih firmi prošlo je

reduzetnika. Ako ih nema dovoljno u Sloveniji, ima ih u regionu.

U Sloveniji čak 50 do 70 odsto novopečenih biznismena ne preživi prvu godinu pa su samim tim oni i najrizičniji za banke. Zato su u Novoj ljubljanskoj banci osnovali "komjuniti koncept" gde preduzetnici regiona udružiti kako bi produžili taj rok trajanja firmi.

"To nam je strateški veoma bitno i vidimo to kao potencijal, a sad imamo ovaj centar inovativnog preduzetništva u Ljubljani. Vidimo potencijal za rast, pogotovo u stambenim kreditima, preduzetnici prave svoj posao i mi ih pratimo. Vidimo i potencijal u turizmu a posebno u Beogradu vidimo potencijal za agrobiznis", ističe direktorka u NLB banci za region Jana Benčina Henigman.

Potencijal, dakle, postoji, ali i tražnja za kreditima stanovništva može se analizirati od zemlje do zemlje. Građani Slovenije su u regionu najviše zaduženi – sa oko četiri prosečne zarade. U Bosni i Hercegovini sa 2,7, Srbi sa dve i po, a Makedonci sa tri plate.

Ali, i kada upoređujemo štednju, bogatstvo svake zemlje utiče i na tražnju za kreditima. Tako je Slovenija sa više od 8.000 evra štednje po stanovniku daleko iznad žitelja Bosne i Hercegovine, Srbije, Makedonije. Bankari zato predviđaju da će u naredne tri godine broj zaposlenih samo u NLB banci bi

"Prosečni klijent dođe u banku dva puta godišnje, dok na mobilnom telefonu mladi ljudi posećuju mobilnu banku pet do deset puta", rekao je savetnik NLB banke Darko Jurić.

Inovacije, regionalno povezivanje i lična inicijativa – tako izgleda bankarstvo budućnosti za male klijente. Neko reče da dete više neće slati u školu i da treba da uči samo engleski i rad na kompjuteru. Ipak proizvodnja nikada ne izlazi iz mode ukoliko je proizvod konkurentan.

kako otplatiti kredite

U Evropskoj uniji, ali i u našem bankarskom sistemu, novac nikada nije bio jeftiniji, a kamate niže. To znači da je ponuda novca veća od tražnje, odnosno, da je malo sposobnih klijenata koji bi mogli da uzimaju redite. Poseban problem su klijenti i početnici koji osnivaju nova preduzeća, što je veliki rizik za banke. U

slovenačkoj Novoj ljubljanskoj banci zato veliku pažnju pridaju negovanju novih klijenata i obučavanju,

Za bankare je najvažnije da im klijenti vraćaju kredite uz kamatu. Ali, ako nema dovoljno klijenata, valja ih kao u školi. U Centru za inovacije Nove ljubljanske banke obuku za vođenje novih firmi prošlo je

U Sloveniji čak 50 do 70 odsto novopečenih biznismena ne preživi prvu godinu pa su samim tim oni i najrizičniji za banke. Zato su u Novoj ljubljanskoj banci osnovali "komjuniti koncept" gde će se svi

"To nam je strateški veoma bitno i vidimo to kao potencijal, a sad imamo ovaj centar inovativnog reditima, preduzetnici prave

svoj posao i mi ih pratimo. Vidimo i potencijal u turizmu a posebno u Beogradu vidimo potencijal za

ima stanovništva može se analizirati od zemlje do zemlje. sa oko četiri prosečne zarade. U Bosni i Hercegovini sa

svake zemlje utiče i na tražnju za kreditima. Tako je Slovenija sa više od 8.000 evra štednje po stanovniku daleko iznad žitelja Bosne i Hercegovine, Srbije, Makedonije. Bankari zato predviđaju da će u naredne tri godine broj zaposlenih samo u NLB banci biti smanjen za 20

"Prosečni klijent dođe u banku dva puta godišnje, dok na mobilnom telefonu mladi ljudi posećuju mobilnu

izgleda bankarstvo budućnosti za male klijente. Neko reče da dete više neće slati u školu i da treba da uči samo engleski i rad na kompjuteru. Ipak

Ljajić o "Agrokoru": Srbija postupila odgovorno; Referendum u Turskoj neće imati uticaja na region

Uoči sastanka ministara trgovine i ekonomije iz Srbije, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koji će u sredu u Beogradu razmatrati poslovanje koncerna "Agrokor", ministar trgovine i turizma Rasim Ljajić je izjavio da se očekuje da svaka zemlja istakne šta je učinila na stabilizaciji poslovanja, koje su mere preduzete i da li postoji nešto što može zajednički da se uradi, s ciljem zaštite zaposlenih i dobavljača.

Ljajić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je na sastanku koji je danas održan u Sarajevu zaključeno da je važno sprečiti priliv sredstava iz našeg "Merkatora" u Hrvatsku ili neku drugu državu. Ističe da je svaka država autonomna, da smo mi prvi započeli konsultacije sa "Merkatorom" i dobavljačima i da je Srbija pokazala krajnje odgovoran pristup problemu.

"Radi se o kriznoj situaciji, mi nemamo potrebe ni za kakvim radikalnim merama s obzirom na to da ''Merkator'' posluje stabilno, izmiruje potrebe sa manjim dobavljačima, sa velikim dobavljačima ima posebne ugovore. Dok je sve u granicama zakona, nemamo potrebe za nekim merama. Stabilizacija ''Agrokora'' i u Hrvatskoj imala bi uticaj na poslovanje ''Merkatora''", objasnio je Ljajić.

Govoreći o regionalnoj poruci koja će biti upućena na sastanku u Beogradu, Ljajić je istakao da svi imaju ekonomske interese koje treba zaštititi i očekuje da sve države pribegnu merama zaštite istih.

Ističe rok za predaju finansijskih izveštaja Agencjii za borbu protiv korupcije

Politički subjekti imaju rok do 18. aprila, da Agenciji za borbu protiv korupcije podnesu godišnje finansijske izveštaje za prethodnu godinu, a protiv onih koji to ne urade u predviđenom roku biće podnete prekršajne prijave.

Politički subjekti koji imaju predstavnike u predstavničkim telima i registrovane političke stranke su prema Zakonu o finasiranju političkih aktivnosti bili dužni da Agenciji podnesu godišnji finansijski izveštaj za 2016. godinu do 15. aprila, ali je rok, imajući u vidu da "pao" na subotu,

pomeren do prvog narednog radnog dana, a to je 18. april.

Prema rečima samostalnog savetnika Centra za kontrolu finansiranja političkih aktivnosti Agencije za borbu protiv korupcije Jelene Đorđević, obavezu da podnesu izveštaj imaju svi političkih subjekti kojih ima više 200 od koji je 109 registrovanih političkih stranaka, dok su ostalo grupe građana.

Ona je ranije u izjavi Tanjugu istakla da godišnji finansijski izveštaj, pored osnovnih podataka o političkom subjektu, mora da sadrži i podatke o svim prihodima i rashodima koje je politički subjekat imao u toku 2016. godine kako za finansiranje redovnog rada, tako i za sve izborne kampanje u kojima je učestvovao, odnosno koje je finansirao u toku prošle godine.

Navodeći da Agencija, nakon toga, obavlja kontrolu godišnjih izveštaja, Đorđević je rekla da je to značajno zbog kontinuiranog povećanja transparetnosti finansiranja političkih aktivnosti.

''Svi politički subjekti koji ne dostave godišnji finansijski izveštaj u roku predviđenim zakonom sa mišljenjem ovlašćenog revizora licenciranim u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji, snosiće prekršajnu odgovornost, odnosno protiv njih će biti podnete prekršajne prijave'', najavila je Đorđević.

Obrazac godišnjeg finansijskog izveštaja moguće je preuzeti na internet prezentaciji Agencije.

Polovina privrednika nezadovoljna opštinama

Lokalne takse i nadoknade, prema rezultatima ankete Nacionalne alijanse, previsoke trećini domaćih preduzeća. Svega pet odsto preduzeća uključeno u planiranje lokalnog razvoja

NEDOSTATAK lokalnih podsticaja i olakšica kao prepreku vidi 44 odsto anketiranih vlasnika preduzeća. Samo tri odsto manje upozorava na komplikovanu administraciju i birokratske procedure, dok su lokalne takse i naknade previsoke za 34 odsto ispitanika. Ovo su samo neki od nalaza istraživanja stavova privrede o saradnji sa lokalnim samoupravama, koje je

sprovela Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj.

Gradonačelnici i predsednici opština, s druge strane, podsećaju da su formirali savete privrede i potrebe poslovne zajednice redovno analiziraju.

- Kada sam postao gradonačelnik, shvatio sam da većina privrednika poslednjih deset godina nije ušla u zgradu gradske uprave - kaže Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca. - Taj odnos se sada promenio. Svakog ponedeljka se u Opštini sastaje komisija koja prati investicije u gradu. Poslednjih godina imamo 56 novih kompanija, gradi se 26 fabrika. Broj zaposlenih je u odnosu na lane veći za 1.223. Privredni savet se izjašnjava o svakoj odluci.

Istraživanje stavova privrede, međutim, pokazuje da je svega pet odsto preduzeća bilo uključeno u proces strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja. Sa lokalnim rukovodstvom tokom prethodne godine se sastao svaki deseti ispitanik. Manje od polovine anketiranih je istaklo da njihov grad ili opština ima aktivan privredni savet.

- Svaki grad ima specifičnu situaciju. Mi smo, na primer, ostali bez raspoloživog zemljišta i zato smo ga kupili od Vojske - objašnjava Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota. - Pokušavamo da probudimo preduzetnički duh kod naših sugrađana. Svako ko gradi neki proizvodni pogon oslobođen je plaćanja lokalnih taksa i naknada. Tokom prvih pet godina poslovanja plaćaju polovinu troškova.

Praksa Pirota se dopala gradonačelniku Užica, pa će i ovaj grad razmisliti o uvođenju sličnih podsticaja. Ova lokalna samouprava je trenutno u fazi pripreme stimulativnih mera za preduzeća.

- Svesni smo da je doprinos privredi ključan. Imamo sreću da smo na višem nivou razvoja od proseka u Srbiji - kaže gradonačelnik Užica Tihomir Petković. - Svesni smo da imamo i dosta prostora za dalji razvoj. Odobravamo oslobođenje od naknada za građevinsko zemljište prilikom zapošljavanja određenog broja radnika. Razmišljamo u tom pravcu i dalje. Čuli smo zanimljive ideje od Pirota.

DRŽAVA

ČELNICI gradova i opština u Srbiji naglašavaju i da nije uvek problem samo u njima. Veliki broj odluka zavisi od republičkih institucija, a ni one se ne mogu sve pohvaliti efikasnošću.

Rampa na proviziju bahatih posrednika za nekretnine

Do kraja godine će biti usvojene izmene i dopune propisa o prodaji i zakupu nepokretnosti. Nadoknada agenciji bi bila šest odsto od vrednosti nekretnine. Mora se uniformisati poslovanje u Srbiji

KOLIKO će kupac platiti agenciji koju je unajmio da mu pronađe odgovarajuću nekretninu, zavisi od toga da li je angažovao legalnog posrednika koji je upisan u Registar posrednika Srbije, ili "slučajnog agenta" - mešetara, jer neki od njih traže i po 10 odsto vrednosti stana, kuće ili lokala. Njihovu bahatost trebalo bi uskoro da spreče izmene i dopune Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, koje bi trebalo da

budu usvojene do kraja godine. U Klasteru nekretnina predlažu da se dopunom ovog akta odredi raspon provizije. Trenutno je uobičajena praksa da je posrednička provizija od dva do šest procenata od kupoprodajne cene.

Milić Đoković, iz Klastera nekretnina, kaže da se ovo udruženje zalaže za definisanje naplate minimalne i maksimalne posredničke provizije.

- To je neophodno kako bi ljudi unapred znali šta plaćaju i koliki je raspon usluga, i koliko to može da košta u skladu sa cenovnikom koji mora da bude javno objavljen i sa čime nalogodavac mora da bude upoznat - objašnjava Đoković. - Srbija nema jedinstven stav oko cene usluga na tržištu nekretnina, pa se drastično razlikuje poslovanje u prestonici i u unutrašnjosti. U Beogradu je jače tržište, približili su se ponuda i potražnja, što je dobro, dok je u drugim gradovima uglavnom veća ponuda, odnosno ima više prodavaca. Šansa da nađete kupca za nekretninu u Zaječaru ili Vranju gotovo je jednaka onoj da dobijete na lutriji. Iz tog razloga je različito poslovanje posrednika u unutrašnjosti i u Beogradu, i zato treba uniformisati pravila.

Đoković napominje i da se od grada do grada razlikuje i to da li uslugu plaća kupac ili prodavac nekretnine. Pošto je u Beogradu tržište razvijeno, ova usluga pada na teret onog ko je angažovao agenciju - odnosno na nalogodavca, bio on kupac ili prodavac. U drugim mestima, međutim, pravila su drugačija.

- Po Zakonu je nalogodavac onaj ko potpiše ugovor sa agencijom, to jest onaj ko da nalog posredniku da za njega radi određeni posao - objašnjava naš sagovornik. - Za kupca se traži adekvatna nekretnina, a za prodavca adekvatan kupac. Posrednik je tu da dovede u vezu njih dvoje, i da tu informaciju podeli sa kolegama koji imaju slične zahteve.

U slučaju da ista agencija zastupa i kupca i prodavca, Zakonom o obligacionim odnosima propisano je da može od svake strane da traži samo polovinu posredničke naknade, ukoliko nije drugačije ugovoreno. Zakonom o posredovanju je predviđena obaveza posrednika da potpisuje ugovore o posredovanju sa svim nalogodavcima i u skladu sa time pruža svoju uslugu i naplaćuje je. Nažalost, često se bez valjanog razloga meša zvanje zastupnika i posrednika, pa dolazi do zabune oko naplate posredničke nadoknade.

Željko Stojanović, iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, kaže da je resorno ministarstvo planiralo da u ovoj godini, a nakon tri godine primene Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, oformi radnu grupu za izmene zakona. On dodaje da je Srbija u ovoj oblasti postigla rezultate u kratkom roku i da, po oceni struke i regulatora iz Hrvatske i Slovenije, imamo najefikasniji zakon.

- Takozvano fino podešavanje zakonskog okvira potrebno je kako bi se otklonile izvesne nedoumice u praksi i pospešilo poslovanje posrednika i što veći kvalitet usluge, uz maksimalno onemogućavanje rada na crno - dodaje Stojanović.

STATISTIKA

NE postoji podatak koliko se nekretnina u Srbiji godišnje proda ili iznajmi.

- Predložićemo da se uvede propis da javni beležnici posle overe ugovora šalju podatke Republičkom zavodu za statistiku - kaže Đoković. - Tako bismo dobili zbirni podatak o broju prodatih stanova, kuća, lokala, zemljišta, kao i o iznajmljivanju i njihovoj ceni, što bi svakako olakšalo i kupovinu i prodaju. Trenutno niko nije zadužen da vodi tu statistiku.

U REGISTRU 814 AGENCIJA U REGISTAR posrednika Srbije je upisano 814 agencija za promet nekretnina, u kojima radi više od 1.600 agenata sa položenim stručnim ispitom. Pretpostavka je da na tržištu još opstaje mali broj neregistrovanih agenata, ali bi oni do 2019. godine trebalo da budu na nivou statističke greške, tvrde u Klasteru nekretnina.

UNOSAN BIZNIS Kako su male pivare postale HIT U SRBIJI

Proizvodnja zanatskog piva u Srbiji samo u poslednjih godinu dana porasla je oko 150 odsto, što ju je stavilo na spisak pet najperspektivnijih biznisa u zemlji.

Sam za sebe govori i podatak da je u poslednjoj kalendarskoj godini u našoj zemlji otvoreno 12 novih kućnih pivara.

Prema podacima Privredne komore Srbije, kod nas je registrovano više od 20 malih pivara. Najviše ih je u Beogradu i okolini, mada ih ima i oko Novog Sada i Niša. Njihov udeo na tržištu još je nizak jer su proizvodne mogućnosti kraft pivara relativno male. Kapaciteti im variraju od jednog hektolitra do 30 hektolitara piva mesečno.

Od 2015. do danas količina zanatskog piva proizvedena u Srbiji bukvalno je učetvorostručena, a udeo na tržištu povećan sa nepunog procenta na 2,5 odsto.

Ono što pozicionira male pivare, tvrde u Privrednoj komori, jeste njihova ponuda koja uključuje piva kakva veliki igrači ne izbacuju na tržište. U kraft pivarama se proizvode i svetla i tamna i crvena piva s različitim ukusima – od citrusa, karamele, vanile, čokolade, manga, mandarina, a ima i onih aromatičnih. Jedna pivara iz okoline Novog Sada izbacila je čak i prvo pivo za žene.

Piva iz zanatskih pivara dostupna su uglavnom u specijalizovanim kafićima ili prodavnicama. Sa ograničenom proizvodnjom teško je konkurisati velikim pivarama, pa većina proizvođača traži svoje mesto i na inostranim tržištima. Piva iz Srbije izuzetno su popularna u Rusiji i Belgiji. Čak dva piva iz Srbije već su uvrštena

na listu najboljih 50 piva na svetu.

- Mi smo pre dve godine počeli proizvodnju sa samo dve tone. Sledeće godine bili smo na pet tona, a ove smo na osam tona mesečno. To možda najbolje govori o tome koliki rast beleži ova delatnost - kaže Nemanja Stefanović iz jedne beogradske kraft pivare. Njegov kolega Vladimir Stojković, takođe pivar iz

Beograda, tvrdi da je za samo devet meseci proizvodnje uspeo svoj proizvod da plasira u pet zemalja. Nakon 9. maja pivo iz Beograda piće se i u Rusiji.

- Ovo je nesumnjivo grana koja obećava i nadamo se da će i država to da prepozna. U svim zemljama u okruženju postoje akcizne skale za male proizvođače, ali kod nas i mali i veliki plaćaju isto. Takođe, ne priznaju se inostrani sertifikati kvaliteta za uvezene sirovine, nego smo primorani da ponovo radimo ispitivanja kvaliteta, što se odrazi na krajnju cenu i direktno pogađa potrošača - kaže Stojković.

Mali pivari organizovali su se u Esnaf kućnih pivara, ali i osnovali Sekciju za kućne pivare pri Privrednoj komori.

Izvoze 40% proizvodnje

Najstarija kraft pivara u Srbiji je u Beogradu i danas proizvodi 40 različitih vrsta piva, a zapošljava 14 ljudi. Oko 40 odsto proizvodnje izvoze u u Dansku, Švedsku, Veliku Britaniju, Rumuniju, Slovačku, Italiju, pa čak i u Panamu.

Tržište u Srbiji zasićeno proizvodima od belog brašna

Povratak crnog hleba na velika vrata

Svaka priča o hlebu u Srbiji, posebno polemike o tome kakav hleb jedemo, završi se analizom kvaliteta brašna. S razlogom, čini se, jer od vrste i kvaliteta brašna zavisi i krajnji proizvod čija je ponuda raznovrsna.

Što ne čudi imajući u vidu podatke Pekarske unije prema kojima na tržištu hleba u Srbiji dominiraju privatne pekare, koje pokrivaju oko 60 odsto tržišta. Veliki industrijski proizvođači pred izazivom su da ponude samo najbolje vrste hleba, dok "mali" pekari imaju već razrađen pristup tržištu. Činjenica je, takođe, da je tržište zasićeno proizvodima od belog brašna, pa ne čudi što se na trpeze ponovo vraća crni hleb. Ali tu

se sada nameće dilema, šta je, zapravo, crni hleb. Potrošači su takoreći "bombardovani" reklamama u kojima se specijalne vrste hleba predstavljaju kao crni. Ide se čak dotle da se hlebu pripisuju lekovita svojstva. "Crni

hleb je samo onaj koji je proizveden od crnog brašna tip 1100. Sve ostalo su specijalne vrste hleba", naglašava tehnolog Verica Petrov, šef laboratorije zrenjaninskog Žitoprodukta.

Prema njenim rečima, hleb napravljen od crnog brašna T1100 ima vlažnu sredinu, pun ukus, prepoznatljivu aromu i svežinu. Crno brašno se dobija mlevenjem celog zrna žita i samo za nijansu je tamnije od belog, ali sadrži više biljnih vlakana, minerala i masti.

- Mlevenju pšenice na valjcima prethodi adekvatna priprema koja podrazumeva čišćenje pšenice od primesa, kvašenje u dve ili tri faze i odležavanje. Ova faza nam je neophodna da bismo naglasili razlike između strukturno mehaničkih osobina anatomskih delova zrna i da bismo ih u procesu mlevenja što bolje odvojili. Cilj je dobijanje brašna iz sredine zrna i odvajanje omotača, koji će se kao nusproizvod naći u hrani za životinje. U postupku meljave iz zrna pšenice dobija se od 75 do 78 odsto brašna, dok na nusproizvod otpada od 22 do 25 odsto. Mlevenje podrazumeva i selektivno usitnjavanje zrna, odnosno separaciju tamnijih čestica brašna, koje su bitna komponenta pšeničnog brašna tip 1100 - objašnjava Verica Petrov.

U zrenjaninskom Žitoproduktu dnevno se proizvede 42.000 vekni hleba, najviše belog i domaćeg, ali i 4.000 vekni crnog hleba. Uskoro kreće i proizvodnja crnog somuna.

- Naš mlin i silos posluju u zakupu od 2011. godine u okviru slovenačkog Don Dona, kao i pekara, a dnevno meljemo i do 200 tona pšenice. Najveći smo snabdevač brašnom 10 pogona u sistemu ove firme u Srbiji, koje pokriva 20 odsto tržišta pekarskih proizvoda. Sada nam se pridružio i mlin u Feketiću, odakle se takođe distribuira brašno - objašnjava rukovodilac silosa Branko Kovačević.

Na pitanje kako kupac, već na prvi pogled, može da prepozna koja mu se vrsta hleba nudi i da li su može osloniti na proizvođačke specifikacije, Goran Radovanović, rukovodilac pekarske proizvodnje u Žitoproduktu kaže da bi najpre trebalo obratiti pažnju na volumen vekne (crni hleb nije istog volumena kao beli). On u tom kontekstu podseća da važeći Pravilnik o kvalitetu žitomlinskih proizvoda definiše minimalne parametre, prema kojima je za proizvodnju belog hleba propisana zapremina od 1.911 kubnih santimetara, za polubeli hleb zapremina iznosi 1.850 kubnih santimetara, dok je za proizvodnju crnog hleba predviđena zapremina od 1.701 kubni santimetar.

Novi pravilnik o kvalitetu žitomlinskih proizvoda, koji će stupiti na snagu u januaru 2018. godine, donosi niz novina, između ostalog i kad je reč o tipovima brašna. Tako se, recimo, pojavljuju pšenično ekstra belo brašno tip 400, dok je do sada postojala pšenična krupica tip 400. Proizvodnja brašna tip 400 - meko i tip 400 - oštro, zapravo se odvijala po proizvođačkoj specifikaciji, jer pravilnik ih nije predviđao. Novim pravilnikom će belo brašno tip 500 biće deklarisano kao pšenično belo brašno tip 500 i imaće šire granice pepela, od 0,46 do 0,60. Predviđene su i dve vrste polubeloga hleba proizvedenog od brašna tip 700 sa pepelom od 0,61 do 0,75, dok će kod brašna tip 850 granica pepela biti od 0,86 do čak jedan odsto. Brašno tip 1100 zadržava iste parametre. glosa

- Crni hleb je samo onaj koji je proizveden od crnog brašna tip 1100. Sve ostalo su specijalne vrste hleba - naglašava tehnološkinja Verica Petrov, šefica laboratorije zrenjaninskog Žitoprodukta.

Kratki priručnik za potrošače

- Potrošači treba da znaju da hleb proizveden od čistog crnog brašna ne može da ima volumen kao vekna belog hleba. To je prvi parametar na koji potrošač, laik, treba da obrati pažnju, dok je drugi parametar boja. Ali ono za čim proizvođači često posežu jeste upotreba korektora boje. Treba naglasiti da crni hleb ne može da bude tamniji od boje brašna od koga se proizvodi. Prosto, sve što nije svojstveno boji pšenice ne može da bude svojstveno ni hlebu. Mekinje, odnosno površinski sloj pšenice, nosilac su pigmenta i određuju boju finalnog proizvoda - objašnjava Goran Radovanović, rukovodilac pekarske proizvodnje u Žitoproduktu.

ŠIRI SE PRIVREDNA SARADNJA: Nemci traže nove partnere iz Srbije

Nemačko-srpska privredna komora organizuje sastanak firmi iz Srbije i regiona sa kompanijama iz Nemačke radi ugovaranja poslova

Srpski privrednici koji žele da isporučuju svoje proizvode kompanijama iz Nemačke mogu da se prijave na poziv Nemačko-srpske privredne komore (NSPK) i priključe projektu pod nazivom „Nemačka inicijativa za pronalaženje dobavljača u državama zapadnog Balkana“. Susret privrednika dveju zemalja zakazan je za 31. maj u Beogradu, a ima za cilj da se odabrane kompanije iz Srbije i zemalja zapadnog Balkana sastanu sa nemačkim firmama koje traže dobavljače iz ovog regiona. Prijave se dostavljaju do 25. aprila na engleskom jeziku, koji će biti i zvaničan jezik na sastancima privrednika iz Nemačke sa potencijalnim dobavljačima u Beogradu. Zainteresovane nemačke kompanije dolaze pretežno iz metaloprerađivačke industrije, dobavljačkog sektora za auto-industriju, sektora prerade i proizvodnje materijala od plastike, ali i manji broj firmi iz elektro i elektronskog sektora. Iz NSPK naglašavaju da se dostavljene prijave šalju nemačkim kompanijama na uvid koje sistemom ocenjivanja biraju firme s kojima žele da održe sastanak u Beogradu. Ukoliko profili kompanija iz zapadnog Balkana ne odgovaraju potrebama nemačkih kompanija, oni mogu da odustanu od učešća na događaju u Beogradu. Događaj se realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva za ekonomiju i energetiku SR Nemačke. NEKE OD FIRMI KOJE TRAŽE DOBAVLJAČE: „Erbas helikopters“ „Tetra Pak“ „Boš Rexroth „Drekslmajer“ „Knauf endžiniring“ „Ametek“ „MV endžiniring“ „Hidrotek tehnolodžiz“ „GEZE“ „Moska“ „GEA refridžerejšen Džermani“ „Blok transformatoren- elektronik“

INFORMACIJE KOJE TRAŽE NEMCI naziv kompanije zemlja iz koje dolaze kontakt podaci iskustvo u masovnoj proizvodnji učešće u izvozu posedovanje međunarodno priznatih sertifikata posedovanje delova i opreme od metala, livenog čelika i plastike (zavarivači, kablovi, elektronika...) presovani delovi...

SRNA PONOVO RADI SKUPŠTINA Sutra nastavak sednice republičkog parlamenta

Sednica Skupštine Srbije koja je prekinuta 1. marta tokom utvrđivanja dnevnog reda biće nastavljena sutra, a na dnevnom redu bi trebalo da bude više međunarodnih sporazuma i protokola koje je predložila Vlada Srbije.

Na ovoj sednici će opozicioni poslanici, prema najavama i podnesenoj inicijativi, pokušati da u dnevni red uvrste smenu predsednice Skupštine Maje Gojković, za šta im je neophodno najmanje 126 glasova.

Inicijative za smenu Gojkovićeve podneli su Demokratska stranka i Pokret "Dosta je bilo", jer smatraju da ona degradira najviše zakonodavno telo, krši Ustav i Poslovnik o radu parlamenta.

Ovaj zahtev podržale su i druge opozicione poslaničke grupe - SDS, SDA, LDP, LSV, "Dveri", kao i nezavisni poslanici "NS - Pokret za spas Srbije".

Dnevni red 1. marta nije utvrđen jer je nakon desetak minuta rada parlamenta, Gojkovićeva prekinula sjednicu zbog predizborne kampanje.