Sa vrha Beogradjanke se svako jutro, u 7:15, distribuirala beogradjanima dnevna doza Duka Radovia, uz zvuke melodije "U ranu zoru zoru kad svane dan". Beogradjani su ga godinama uzimali. Okupljeni po kuhinjama oko tranzistora na baterije, ili nove modele kasetofona kupljenih kod Poljaka na Bajlonijevoj iliti Bajlonovoj pijaci. Svako jutro svakog radnog dana, razgovor se prekidao kad se iz zvunika zauo Duko Radovi. Samo je dezvama za kafu i eventualno nadrndanim peraicama sudova bilo dozvoljeno, ili nije moglo biti zabranjeno, da naruavaju tu sveanu atmosferu kada Duko govori novi aforizam. Polako, natenane, kao karte u pokeru bi nam ih podelio po pet komada svako jutro i mi bi ih nosili sa sobom taj dan i delili dalje onima koji ih nisu uli, ili se prave da ih nisu uli. I tako godinama, samo po pet svako jutro. Rastezali smo Duka da bi nam due trajao. Tano smo znali da e nam jednog dana, kad ga ne bude bilo - mnogo nedostajati. Evo kako je to izgledalo... No je po beogradskim kotlinama ostavila gustu izmaglicu, koja ni sama nije znala ta hoe - da li da bude kia, rosa ili slana. Sunce je bilo na "jedinici" i magla je jo mogla da se zanosi. Medjutim, kad smo sunce ukljuili, najpre na "dvojku", pa na "trojku", magla je isparila, i evo naeg grada u lepom plavom jutru. Stari Beograd krenuo je u Novi, Novi u stari, kao i svakog jutra. Mostovi su puni automobila. I jedni i drugi misle da je bolje na drugoj strani. Kad utvrde da nije, vratie se tamo odakle su poli. Na Autobuskoj stanici Beograd zatrazen je tajm - aut. Autobusi se okupili oko svojih dispeera i dogovaraju se da predju na presing. Ratno ostrvo, kao kue, otresa vodu u kojoj je doskora bilo. Bulevar Revolucije i ovog jutra tee nizbrdo. ubore motori, grguu auspusi, cvrkuu konice. Sa obe strane procvetali crveni, uti i zeleni semafori. Lepo letnje jutro. Pre nego to e joj se desiti ono to ce joj se desiti, Sava se uvija i uspija, kao da joj je prvi put, kao da ne zna da je iza okuke eka stari probisvet Dunav. Vreme je za slatko i vodu, koji se jo uvek slue samo u nerazvijenim i zaostalim delovima grada. Na plavom tiganju neba, sunce na oko.

Ko je imao sree da se jutros probudi u Beogradu, moe smatrati da je za danas dovoljno postigao u ivotu. Svako dalje insistiranje na jo necemu, bilo bi neskromno. Rano jutros zatekli smo senku Palate Beograd daleko, ak na Palati pravde. Sad bar znamo kakva je to senka pala na ovu visoku pravosudnu ustanovu. Ne znamo dokle se Beograd rauna u visinu. Za nas, sa najvieg sprata Palate Beograd, moglo bi se rei da smo poreklom iz Beograda. Novi Beograd postrojio se za jutarnju smotru. Blokovi kao ete, grupe blokova kao bataljoni. Soliteri na Banovom Brdu vec su na poloajima. Zeleni autobusi Gradskog saobraajnog preduzea ure prema zelenoj periferiji Beograda, odakle se vraaju jo zeleniji. Avala viri iza brdovitog beogradskog reljefa, visoko je podigla periskop, onaj televizijski toranj, i gleda ta se radi u gradu iji je ona poetski simbol. Gde je, na primer, ona prva sirotinjska i proleterska iz Prokopa? Eno je, na Kanarevom brdu. Od rana jutra pije pivo i pui. A gde nam je ona druga, sirotinjska i proleterska, iz Jatagan - male? Ko zna gde je. Moda na Bulevaru San Miel u Parizu. Na nebeskom rotilju Zemlja se vrti oko svog zamiljenog ranja i pee na Suncu koje se ne gasi. Sunce je jutros uranilo da ga troimo na ono od ega ivimo, a dokolice mogu i u mraku. Suncokreti ga prate kao radari. Jedna zgrada u Kondinoj ulici lii na mainu za pranje rublja. U nju su sino ula prljava deca. Oekujemo da se jutros pojave ista. Da bi toj deci bio jasniji Pobednik na Kalemegdanu, moda je vreme da mu zamenimo rekvizitu. Mogao bi u jednoj ruci da dri loptu za koarku. To su poslednje bitke koje smo vodili i pobedonosno zavrili. Jutros rano, jedan trolejbus sa linije 11 izgubio se i nestao. Zelene je boje i odaziva se na ime Cane. Ako ga negde primetite, javite najbliim putnicima. Kuda ete za vikend? Ako su vam majka ili otac u starakom domu, mogli biste da ih posetite. Raspitajte se gde su i svakako otidite. Na Slaviji, na kraju Nemanjine ulice, visoko pod krovom oronule zgrade, sue se pelene. Dvadesetak belih pelena greje jako sunce. Blago onom koga u njih jutros budu povili.

Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je. Ponesite na more sajlu. Da vas moemo dovui kad za to dodje vreme. Lako je nekim radnicima kafilerije da hvataju pse, kad nema za ta pas da ih ujede. Danas emo dorukovati ono to je ostalo od jue: malo mlakog i kiselog jutra. Nebo nad Beogradom se ubajatilo. Ako emo poteno, Beograd ovog jutra ne izgleda bogznakako. Gledamo ga upitno a on nevoljno slee ramenima Karaburme i Banovog Brda: danas mu ne ide, Beograd danas nema svoj dan. Kroz maglu naziremo kako, uz tanku pritku krana, raste ogroman soliter -siledija, medju niskim i pitomim duanovackim kuama i dvoritima. ta li e on tu, tako besmisleno veliki i nezgrapan? Moda Duanovac podie spomenik Bori i Mandori, hrabrim i nesrenim momcima, junacima prvih mirnodopskih tabanja i orki, koji su orali drumove kad to nije bilo popularno. Sava sve vie protie kroz Beograd, a Dunav i dalje otie pored Beograda. Ispod nas su velike konice savezne i republike administracije. Med e se deliti putem tampe, radija i televizije. Na Cvetnom trgu cveta cvee bez korenja. U strogom centru nalo se malo mesta samo za cvetove. Korenju je mesto na periferiji. Stanarima solitera od petnaest i vie spratova predlaemo da stalno dre taoce, odgovorne drugove iz zajednice stanovanja i servisa za liftove. Pa kad im stane lift, da mogu da ih streljaju, makar oima. Oni koji mnogo znaju - malo govore. I obrnuto - najvie govore oni koji nita ne znaju. To ima veze. Samo miljenje moe oveka spreiti da govori. Dan je i ovoga jutra krenuo uzbrdo, ulicama - Batutovom , Ruzveltovom, Takovskom, Cetinjskom, Francuskom, Sedmog jula, Tadeua Koukog ... Kad posvrava poslove i kad se umori, spustie se polako - Pariskom, Balkanskom, Nemanjinom, Biraninovom, Vojvode Milenka, Miloa Pocerca ... Sve polako i nizbrdo, za suncem. Na krovove Beograda sletela su nova jata televizijskih antena. One kljucaju nevidljive televizijske talase i nose crno - bela i arena jaja.

Na uburi se uti sae improvizovanog zanatskog bazira. Stari beogradski majstori piju pivo i gledaju drvo koje raste na humci Kikevca. Ne da se stari Beograd. Dva ilegalca sa periferije probila su se u strogi centar i na krovu stare i otmene zgrade podigla golubarnik. Iz njega svakog jutra ispaljuju rafale golubova u nebo iznad Terazija. Zato se kod nas ne otvore javne kuce? Bilo bi znatno jeftinije nego ovako. Samo onaj, ko nije bio u prilici da proba, ne zna koliko kota jedna obina i manja uvertira. Veeras e se ponovo odigrati jedna od ranijih utakmica izmedju Crvene Zvezde i Partizana .Prodavae se one iste pogaice i kafa. Od kako postoji svet, danas je prvi put osvanula subota, 9. avgust 1975. Za nau planetu to je jedinstven rekord. Negde neko troi i rasipa ovaj avgust, a on se rauna i nama, koji smo ostali u Beogradu. Elektrini merai vremena, na hotelu Slaviji, na Albaniji i u Brankovoj ulici, odbrojavaju nam impulse ivota. Iznenadiemo se kad za roendan ili Novu Godinu dobijemo raun. Odakle im te cifre?!Nigde nismo bili, nita nismo radili, nismo imali nata da utroimo toliko ivota. Zaista: neki ive na sto strana io raun im je isti kao i nama, koji, takorei, ne ivimo. U prvim jutarnjim trolejbusima ima tri puta vie ena nego mukaraca. Da li su sino uspele da pogledaju Gole i mrtve, ili su ve kod golih mrtve zaspale? Neko je jutros srean, presrean, jer je naao mesto za parkiranje. Neko drugi je tuan i alostan, jer mu se rodilo ensko dete. S one strane vam je sve to je bilo, ceo va ivot, od roenja do ovog jutra. S ove strane vam je ono to e tek biti,od ovog jutra na dalje. Vreme prolazi i pretae ivot i slatko vino uspomena. Pourite. Neko je krenuo ko zna odakle, moda ak iz Hamburga, da se sudari sa vama. Sve vam u braku i kui kripi ali biste mogli da podmaete bar vrata. Kad ujemo ta vrata, imamo utisak da se radi o braku strave i uasa. Ovo kvarno jutro kao da je iupano iz vilice noi, u zubnoj ambulanti, u Ivana Milutinovia ulici. Tumaramo po kalendaru, jedan dan dodaje nas drugom, nigde suvog mesta i sunca. Spopale nas neke magle i kie, sve neki pogreni, promaeni dani.

Za svoje godine, Beograd ovog jutra izgleda mnogo stariji. U parku kod Jugoslovenskog dramskog pozorita neko je prepoznao drvo iz svog kraja i sada se jadaju jedno drugom: ta e ovde, gde se ak i voda plaa? U lepoj zgradi Geolokog zavoda, na runom mestu, ispod starog mosta, lone ve vri ... eer su stavili, jo samo kafu. Kada ispiju kafu, analizirae talog. Da vide - kome stoji nafta, a kome magnezit. Ako vam se danas ne radi, to je na vreme, mnogi se na to ale. Ovih dana, neke beogradske tetkice poie po trideseti put u osnovnu kolu. Od silnog posla, nikako da je zavre. uli smo da Novobeograani iz milote zovu etiri svoja solitera - etiri idiota. Gledamo odavde i nemoemo da pogodimo koji su. Svi su nam sumnjivi. Nemojte biti sebini. Udelite malo svojih ena i mueva onima koji ih nemaju. Kia je kapala, i rosila, i padala, i lila, i pljutala ... Samo jo nije prestala. Stojimo na najviem prozoru Palate Beograd, posmatramo na grad pod jakom kiom i mislimo: ima li ivota na Marsu i je li emu? Beogradski lekari okupljaju se polako po ambulantama, bolnicama i klinikama, navlae bele mantile i dogovaraju se ta da nam rade. Na posluavniku Novog Beograda i ovog jutra slue napolitanke novih stambenih zgrada. Ako nije rano, pozajmite negde u komiluku kafu, eer i neku cigaretu. Sedite, smirite se i razmislite - kod koga biste danas mogli ruati. Ako vam deca kau da su gladna, recite im da bi bilo bolje da ue. Ispriajte im ponovo kako ste se vi muili dok niste stigli dotle da pozajmljujete tek 28. u mesecu. Na uglu ulica Narodnog fronta i Balkanske, u minijaturnoj prodavnici, manjoj od lifta, od rana jutra deura prodavac sreaka i sree. On saekuje one koji su krenuli nizbrdo. Moda bi im jedna sreka mogla promeniti ivotni pravac. Nije teko biti toliko nesrean da bi ovek poeo da pije. Ljude treba odvikavati od nesree, a ne od alkohola. Nesrea je vei porok. Ima mnogo rasparenih ljudi i mnogo neparnih kombinacija.

To je esta ivotna pria. Ili ste sami ili ste suvini. Na grad se pretvorio u veliku ekaonicu. Svi ekamo lepe dane. etvrtak je prozvidao kao metak. Nigde ga nema. Ovo je opet poetk dana koji se zove petak. Petak, peti septembar. Sunce, belo i hladno kao petodinarka, kotrlja se nebeskom nizbrdicom. Ko ga nae njegovo je. Na beogradskim pijacama ovog jutra moete dobiti sve i hladan luk, svee i hladno cvee, svee i hladne novine, svee i hladne cigarete. Nisko nebo, runo jutro. Deco, ako vam je otac doao jutros umesto sino, evo vam razbrajalice kojom ete ga malo razonoditi: ECI-PECI-PEC, JA SAM MALI ZEC, TI SI MALA PROPALICA, ECI-PECI-PEC! Na eleznikoj stanici nosai i taksisti naplauju ulaznice svima koji na ta vrata ulaze u Beograd. Autobusi Jata, pre nego to prebace putnike u avione, naprave jedan krug ispred Crkve Svetog Marka. Za svaki sluaj. Beogradske ulice lie na nogavice farmerki, sa belim tepom preko avova. Malo para kvari telo a mnogo para kvari duu. ovek je na velikoj muci. U emu da uva duu ako pokvari telo? ta da uva u zdravom telu ako ostane bez due? Blago babama i dedama, koji imaju unuke. Teko nama, koji imamo decu. Dan je okrugao kao Zemlja. Iznenadiete se kada na kraju dananjeg puta ugledate krevet iz koga ste jutros krenuli ili tek treba da krenete. Beograd je ve toliki da jedva moe ceo da stane u jedan dan. U Vinjici je novo jutro, petak, u Bariu nagaaju da li je sreda ili etvrtak. Neko je sino na Zvezdari ostavio otvorena vrata. A neko u Surinu nije zatvorio prozor. I napravila se promaja. Lie se umorilo i stari. Ono se naivelo svog malog i skromnog ivota.

Autobusi - samousluge jure gradom i skupljaju jueranje kusure. Na prozorima enskog internata u Ulici proleterskih brigada sino je otvorena izloba srednjokolskog standarda: maramica, pekira i drugih lepih stvari. Poto ih sunce i koava osue, izloba e biti zatvorena do veeras, kada se otvara nova. Poslednji je dan druge kolske nedelje. aci jo nisu stigli da ne ue, nisu imali dovoljno vremena. Jedan mali Beograanin, sa visoke mansarde u centru grada, pitao je mamu - kada e i oni imati kuu na zemlji. U Beogradu je sve manje kua na zemlji. Beograd se potrpao u liftove i krenuo uvis. Zato u apotekama ne dozvoljavaju da se probaju lekovi, kao sir i kajmak na pijacama? Ljudi imaju para. Kupili bi kilo ili dve kile leka ako im se dopadne. Dan se budi, ali se leto lagano gasi. Pre nego to ponovo legnemo, moraemo ustati. Takav je red. Sunce i hoe i nee, ali mi moramo. Jutros je nisko sunce preseklo svilenu traku Dunava i tako sveano otvorilo novi dan, prvi dan nove nedelje. Sunce se svakog jutra zaleti preicom, meutim, kad primeti kafileriju i deponiju na Karaburmi, izbaci levi migavac i skrene na Kruni put. ta li rade oni nai u Zoolokom vrtu? Moda misle kako smo mi uspeli u ivotu, a kako su oni ostali tamo gde su i bili. Na uglu ulica Ivana Milutinovia i Marala Tolbuhina sruena je prizemna kua, neiji dom i draga uspomena. Ako vam veeras nestane svetla, zapalite sveu za njenu duu. U samouslugama je prola prva guva. Kasirke doteruju frizure, priaju ta su noas sanjale i ogovaraju mueve. Pred Narodnom bibliotekom je red, ali za tramvaj. Red je i pred Narodnim muzejem, ali za autobus. ene koje su se dobro udale, jutros idu kolima na posao. Voze ih muevi koji su se loe oenili. Oni koji nemaju ni kole ni kvalifikacija prvi se ujutru bude i ure da zauzmu kakve takve poloaje. Kancelarije se polako pune. Otvaraju se fioke i rolo - ormani, podmazuju zumbe,

popravljaju gajtani od reoa. Kad proradi ona ljuta administracija, imae privreda da se pui. Evo nas u petkovom jutru, sa petkovim suncem na lepom petkovom nebu. Ovako su nekada izgledale samo nedelje i praznici, i to retko. A danas, evo, i petak blista vedar i ozaren. Zaista moemo biti ponosni onim to smo za ovo kratko vreme postigli. Ko ima lepe zavese, otvorio je prozore. A ko ima i lepu posteljinu, naslagao je preko prozora, pa nam se ini da se negede lepota i dobrota prelivaju, kao naraslo testo. Dva asovnika, jedan na Albaniji, drugi na hotelu Slavija, utrkuju se - koji e pre stii do kraja. U fudbalskom klubu Partizan danas e se uvebavati spasonosna kombinacija: ovako, pa ovako, pa ovako i - gol. To je najjednostavnije i najefikasnije. Neko jutros sedi na klupi u Pionirskom parku, nema ta drugo da radi, pa misli ono to ga se ne tie. Najvei beogradski orsokak, Bulevar Crvene armije, stao je kod benzinske pumpe u Gria Milenka ulici i nema kuda dalje. Danas e profesori ponovo kriom puiti Zetu da ih ne primete uenici koji pue Kent. Ako ve tuete decu, tucite ih bez razloga, jer su svi drugi razlozi gluplji. Poela je sezona ljiva i knedli sa ljivama. Poto jedu samo ono to ostane, majke i ene obino spreme malo vie. Ono to ste sanjali bio je san. A ovo je sada java - lepi, blagi, vedri, topli, sunani dan. Danas bi vam moglo biti lepo i dobro. Ako hoete. Ako neete - daleko vam lepa kua. Na Petlovom brdu ili jo dalje. Balkan poinje pred semaforom, u delu Auto - puta koji se zove Ulica Stevana Prvovenanog. Tamo je od rana jutra skup Balkanaca. to ispred semafora, to oko vulkanizera, to oko lubenica, to onako, bez veze i razloga, balkanski i najlepe. Ustanove za dnevni boravak oeva i mueva rade i danas. Medju prvima je otvorena Kasina na terazijama. Julino brdo pita Ulicu Majke Jevrosime: ta je sa Baba-Vinjinom? Sve je u redu. Baba-Vinjina se dobro dri. Trenutno je na Kalenia pijaci, sprema

zimnicu. Uniformisani obani Gradskog saobraajnog preduzea isterali su stada automobila na beogradske trgove. Sa visoke katarke Palate Beograd gledamo i traimo-ima li kraja ovoj lepoj, plavoj i sunanoj suboti? Ne vidimo ga. Bie je za svakog zdravog i gladnog. Ova subota duu je dala za lep i dobar ivot. Te subote, 20. septembra 1975. godine, vie nikad nee biti. Svaki dan svie zbog neega. To se jo ujutro ne mora znati. Ali e veeras mnogima biti jasno-zato je morao svanuti i ovaj utorak, 23. septembar. Pod jedan vodoravno je i ovog jutra-Sava. Pod jedan uspravno-Palata Beograd, iz koje vas pozdravljamo. Pred alterima Zavoda za zapoljavanje neko je i ovog jutra poranio i peva: Ima dana kada ne znam ta da radim Ganute slubenice lepe mu na elo preporuke i adrese umesto hiljadarki. Danas e u Obrenovcu i Mladenovcu vriti upis dece u pubertet. Prednost imaju deca koja nisu vukovci. U nekim beogradskim ulicama bie poseeno staro drvee. Na njihova mesta posadie lepe mlade milicionare. Jutros budale pretiu idiote, jer ispred idiota nekim kretenima ne rade top-svetla. Ringipil na Slaviji radi. Automobili se vrte oko zelenog ostrva. U njima sede biva deca, oni koji su poinjali na ringipilima ispod Terazija, na Ta-majdanu i Zvezdari. Setite se, drugarice i drugovi, tih dalekih lepih dana i nasmeite se jedni drugima. Evo nam srede, fine gospodje, sa zlatnim broem na plavoj haljini. Ko voli srede, neka uzme ovu, bice mu verna sve do nocas. Sunce nas greje, ali u sreh. Vise nas promasuje. i ono se izokrenulo. Sad greje onu praznu i mrtvu stranu neba. Kolekcionari dana i godina ne prave pitanje. Samo neka je dan i neka je zivot. Sta ce vam ta produhovljena faca, kao da ne znate sta vam fali, kao da imate para, a samo vam ideje nedostaju? Ne izigravajte intelektualca. Bili smo i mi gladni. Neko je taman jutros hteo da uci. Doslo mu, resio je, ali ne moze, ne dam u se, mora u

skolu. Hoce li trojka, sestica i sedmica celog veka tegliti svoje bracne drugove? Blago nezenjama, tramvajima dvojki, devetki i desetki. Zivot prolazi, a mi ne znamo sta bismo sa njim. Mrzi nas ili ne umemo da zivimo. Najradije bismo ga ustupili nekom drugom i uzivali gledajuci kako je lep nas zivot kad ga drugi zive. Ono sto ste propustili u zivotu, ne mozete nadoknaditi brzom, sumanutom voznjom. Ne preticite pametnije od sebe. Prava vozacka takmicarska disciplina zove se-ko ce duze, a ne ko ce brze voziti. Ako jos niste otplatili kola, mislite malo i na vase jadne zirante. Nemojte ih dovoditi u nepriliku da ne znaju da li da vise zale vas ili sebe. Ne zaboravite: Mnogi nikad vise ne bi vozili brzo, ali, na zalost, takvu priliku vise nece imati. Jutros je procvetao, a veceras ce uvenuti poslednji dan septembra. Jesen je, sezona kad se kolju male gipsane svinje i krade decja ustedjevina. Jutros u gradskom saobracaju svi imaju sitninu. Nije strasno, moze i sa sitninom dok nas greje ovaj nebeski dukat. Deca spavaju, a roditelji sapucu, dogovaraju se kako da ih vaspitavaju, da sve bude fino i kulturno i da ima efekta. A jedno zlato mamino sinoc je zaspalo sa cigaretom i progorelo jorgan. A jedna sreca mamina zaglavila je negde nocas i zaspala, kako je usla u kucu, ispod civiluka u antreu. A jednog pileta maminog jos nema.... Danas ce u Palati pravde biti podeljena izvesna kolicina pravde. Ko u tome oskudeva, mogao bi da pozuri. Zasto se ulicne korpe za otpatke ne podignu na visinu koseva za kosarku? Bila bi to provokacija kojoj niko od nase kosarkaske nacije ne bi odoleo. Kosevi bi bili puni, a Beograd cist. U Zemunu, na obali Dunava, kuva se i danas dobra riblja corba. Do corbe se stize ovako: ide se do centra Zemuna, a onda dalje za mirisom corbe. Morate imati neko, makar tajno mesto, gde cete praviti gluposti. Glupost je potrebna

zdravlju. Sloboda da se prave gluposti je zdrava privilegija za koju se sami morate izboriti. U poslednjem trenutku, kad je vec izgledalo da nam nema spasa, kada su sinoc mnogi vecerali poslednju teglu slatkog i pomisljali na najgore-jutros nam je stigao PRVI. Ljubi ga sve sto skakuce sa prvog na prvi, kao sa kamena na kamen, i jedva odrzava ravnotezu. Jutros je poranila i kosava da nam pregleda prozore i zube i utvrdi kako dihtuju. Bulevar revolucije zakopcao se rajsferslusom do grla, do fontane na Trgu Marksa i Engelsa. Za jednu malu, srednje razvijenu zemlju mozda je malo mnogo da upraznjava sva cetiri godisnja doba. i tu smo se malo zaleteli. Jedno, eventualno dva, to bi jos i moglo. Ali cetiri, to je mnogo i neskromno. Sava i Dunav i ovog jutra dolaze i prolaze, a mi ne znamo sta da im radimo. U mnogim preduzecima uveden je obavezni topli obrok. Nekad je bilo obrnuto. Nekad su topli obroci bili obavezni kod kuce, a hladni na poslu. Kosava duva, neki drugovi se klate. Kalendar im broji dane, a sat im broji sate. Zene i deca jedva cekaju da im se vrate: Vratite nam muzeve, dajte nam tate! Makar primali licne dohotke umesto plate. Utorak je dan skroman, mogao bi proci i bez imena koliko je neupadljiv. Dan posle ponedeljka ili dan pre srede. Ponedeljkom se komentarise protekla nedelja i sredjuju utisci. Sreda je pravi pocetak nove nedelje. A utorak je negde izmedju, kao neka ostava za stvari i teme koje se inace cesto ne koriste. Kao februar medju mesecima. Kontrolori Gradskog saobracajnog preduzeca i ovog jutra traze putnike bez karata. Imali bismo vise vajde i mi i oni kad bi nam pregledali zube i merili krvni pritisak. Na Cukarici se proizvodi secer za referate i devetomesecne bilanse. Visoko gore, na Dusanovcu, zavrsava se nova fabrika cokolade. Nekada su cokoladu jela samo dobra deca. To je bilo u ona stara vremena kad su roditelji imali vise dece, pa su neka mogla biti i rdjava. Sad se ne pravi pitanje, samo nek je dete. Za ljubav je vazna i neophodna ona lepa i slatka glupost. A za brak se trazi ona odvratna i surova pamet. Sta je neka zena nasla u svom coveku? Sta je neki covek nasao u svojoj zeni? Morali su dugo prebirati i traziti dok nisu nasli to sto su trazili.

Ne sekirajte se jer to skodi zdravlju. A ako vec ne mozete, nemojte se bar sekirati zbog toga sto ne mozete da se ne sekirate, jer je to onda jos gore. Zali nam se jedan prijatelj: Ja sam lud sto sam glup pa uvek ispadnem blesav. Utorak je drugi dan u nedelji. Znaci paran, pitom i dobar. Neparni dani su ljuci, agresivniji i tezi. Zato se danas odmorite da sutra spremni docekate sredu. Sinoc je u Beogradu otvoren Sajam knjiga. Bilo je lepo i svecano. Primeceni su i neki drugovi za koje se zna da ne citaju knjige. Oni ne citaju, ali nemaju nista protiv citanja. Jutros su ucenici sestog razreda osnovne skole poranili da se jos jednom preslisaju sta su SPIROGIRE. Da ne bi zaboravila ono sto je vazno, deca uce i ono sto mogu zaboraviti. Kraj je meseca, nedelja solidarnosti. Oni koji rade zajme od onih koji imaju. Ne mozemo ziveti bez drugih ljudi. Jedni nam stvaraju a drugi resavaju probleme. Mnogi beogradski pogoni rade na burek. Nekoliko hiljada kurira krenulo je da obezbedi tih nekoliko kriticnih tona bureka. Vruc burek izaziva vedra raspolozenja, pa ce beogradska privreda, uz viceve i podrigivanje, zabeleziti novi skok. Ako zelite da budete i ostanete posteni, birajte posao na kome je moguce biti posten. Kao i svakog jutra, prvo su ustali oni koji vas greju, pa oni koji vas voze, pa oni koji vas hrane. i tek posto je sve bilo spremno, zamoljeni ste da ustanete i vi. Nad Zvezdarom se upalilo belo neonsko sunce. Na takvom suncu ni ziva nece da raste. U porti Vaznesenske crkve, ispod nas, najstarije i najvece drvo pozlatilo se od starosti i jeseni. Visoka Palata Beograd, iz koje vam se javljamo, mogla bi se sagnuti, ubrati ga kao cvet i njime zakititi svoju tamnu fasadu. Lepo bi joj stajalo. U Ulici Cetrnaestog decembra jos stoji firma kazandzije. Na prvoj kuci u Ulici Vojislava Ilica je firma curcije. Strane reci, zaboravljeni zanati u novom, modernom gradu. Necemo kazandzije, hocemo psihijatre! Da li je u Gradskom saobracajnom obavezno brijanje za sve koji rade sa publikom? Mozemo im reci da neke kondukterke dolaze neobrijane na posao. Ne znam kako vas greju ovog jutra, ali treba razumeti i te ljude iz toplana: kad pomisle koga sve treba da greju, ne radi im se. Prosvetni radnici im muce decu, kod lekara nikako da dodju na red, trgovci ih deru, milicioneri im uzimaju meru. A zbog jednog ili dva cestita coveka ne vredi paliti toliku vatru.

Uskoro nas ocekuje veliko slavlje: proradice tobogan od Beograda do Bara. Dragi slusaoci, kad se zimus popnete na brdasce, stavite ruku na srdasce i setite se ovog dobra, ovog lepog tridesetog oktobra. Neki su budni bukvalno i odavno i ti vec uveliko rade. Jos spavaju samo oni koji su budni u jednom, kako da kazemo, sirem ili visem smislu. Mi se i ovog jutra javljamo sa naseg visokog, tankog minareta. Da se, zajedno sa vama, pomolimo svima od kojih zavisi da li cemo danas imati vode, svetla i toplote. Kosava se pomamila i nosi ostatke nekad nove i srecne 1975. godine. Ova nova vise nikad nece biti, a za srecu joj je ostalo jos nekoliko kola lutrije i sportske prognoze. Soliteri kod Novog groblja sviraju na kosavi kao usne harmonike. Stanari ovih, pre vremena ostarelih zgrada, pitaju nas da li ce se i ovi soliteri rusiti i kada. Mi im predlazemo da ih jos malo ruse sami, dok se ne donese konacna odluka. Jutros su vodjeni iscrpni telefonski razgovori izmedju cistacica u Izvrsnom vecu Srbije i cistacica u Skupstini grada. Kako sporazum nije postignut, razgovori ce biti nastavljeni sutra, u isto vreme, sa istih telefona. Naime, drugarice iz Izvrsnog veca imaju svoju ocenu trzista i cena, sa kojom se drugarice iz Skupstine grada ne mogu sloziti. Juce je Konjarnikom protrcalo malo, cisto i rumeno prase. Pobeglo je sa necije trpeze. U poslednjem trenutku. San svakog praseta je da umre kao svinja. Dva niska stepena jutrosnje temperature kosava raznosi brzinom od osam i vise metara u sekundi i rasporedjuje po nogama, ledjima i glavi stanovnika Beograda. Beograd je jutros veliki frizider u koji je stavljeno million i trista hiljada ljudi, valjda da se ne pokvare. I to je u redu. Ali zasto mucimo one koji su vec pokvareni? Na Avali treperi televizijski toranj kao kazaljka na vagi. Vreme je da se kiseli kupus. Mnogi Beogradjani se time bave ovih dana. Medjutim, u Beogradu je danas lakse naci kupus nego kamen. Neke inadzije i raspikuce stavljaju televizore preko kupusa. Ako od majke vise nemate nikakve koristi, zakunite se u nju pa slazite.

Gradsko stambeno ce propasti ako bas vi ne platite kiriju. I Elektrodistribuciji nedostaje bas vasih dvesta ili trista dinara. To mora da su neka mnogo jaka preduzeca kad toliko zavise bas od vas. Sta bi radili da vi niste dosli u Beograd, kao sto ste mogli da ne dodjete i kao sto bi bilo bolje da niste ni dosli? A ako Beograd bas toliko zavisi od vas, neka vas pozovu u Gradsku skupstinu i neka vam daju orden. Blizi se kraj godine, vreme je za inventarisanje. Zdravi ljudi inventarisace samo ono sto imaju, a bolesni iskljucivo ono sto nemaju. Ovaj utorak ocigledno nije video neke druge dane kad moze sebi dozvoliti da ovako izgleda. To nema smisla. Znaju koliko volimo da zivimo i podmecu nam neke dane koji nigde ne bi prosli sem kod nas. U Vranjskoj ulici kosava klati, hoce da skine saobracajni znak ogranicenja brzine do 40 km na cas. Malo joj je. Juce je odrzan sastanak beogradske podruznice Deda-Mrazeva. Analizirana su proslogodisnja iskustva i utvrdjen plan za predstojecu novu godinu. Podeljeni su rejoni i utvrdjen cenovnik. Deda Mrazevi su zamoljeni da se ukljuce u borbu protiv sunda i da izbegavaju stihove kao sto su: Draga deco, mali vrazi, mi smo vasi deda-Mrazi! Ili: Evo ide Deda-Mrasce da vas stipne za obrasce! Prosao je Mesec dana knjige. U toku su jedanaest meseci radija i televizije. Niti kosava radi na struju, niti struja na kosavu. Tako da jos uvek ima kosave, a nema struje. Ovog hladnog, vetrovitog utorka drzite se stare, poslovicne mudrosti: ne pusite uz vetar! Nemojte bas toliko insistirati na svom praznom i siromasnom zivotu. Ziveti treba samo dotle dok jos imamo posla u zivotu. A to je ponekad duze, a vrlo cesto krace od radnog staza. Neko je jutros poranio i poleteo da odmoran i dokon resava ukrstene reci u novinama od juce. Medjutim, neko ih je vec ispunio velikim prljavim slovima. Kakav je to udarac, mogu shvatiti samo oni kojima se nesto slicno vec dogodilo. Sava i Dunav pruzili se kao krojacki santimetri.

Uzimaju meru Beogradu za zimu, za ono lepo i belo perje i paperje kome smo gotovo zaboravili ime. Ako nema izgleda da uskoro dobijete stan, mi vam predlazemo da se nadjete na beogradskoj zeleznickoj stanici kad je budu rusili. Na bivsoj zemunskoj stanici dobili su stanove svi koji su toga dana cekali voz. U vezi sa preseljenjem Terazijske cesme stigao nam je jos jedan predlog: da se ubuduce takvi i slicni spomenici grade na tockovima kako bi se cesce i lakse mogli seliti. Neki djaci zure da jos u skoli pokazu sve sto znaju i mogu. Ubise se radeci, uceci, osvajajuci petice. Kada zavrse skolu, bice vec siti i umorni. Vise sansi imaju oni koji se kroz skolu provlace, koji se stede, jer znaju da ih ceka jos jedno veliko poluvreme zivota. Mame, radjajte deci sestre! Sestre postaju tetke, a tetke su najlepsi, nezamenjivi dar svakom detinjstvu. Nocas su samci krisom otvarali vrata svojih hladnih sobicaka ne bi li ukrali malo toplote iz onog dela stana koji se greje. Po mnogim beogradskim ustanovama proradile su ostave na simsu, s one strane prozora. Fasade najlepsih zgrada ukrasile su bosce i najlonske kese, mleko, jogurt, pogacice i jetrene pastete. Na dusanovackoj pijaci bice otvorena prodavnica vruceg crepa za sve bolesti ledja, krsta i zglobova. Nocas je u jednoj bracnoj postelji dogovoreno: duznost je oca da brine o prezimenu dece, o imenima ce brinuti majka. Dakle, otac ono najvaznije uopste, a majka sve ono drugo, sitno i svakodnevno. Onaj nevernik koji je obecao da ce leci pod prvi voz koji prodje prugom Beograd-Bar uputio je juce telegram nadleznima u kome moli pomilovanje. Blizi se praznik. Neko ce za praznik biti unapredjen, pa ce mu zena iz nizeg ranga zimskog kaputa preci u visi rang skupe bunde. Najlepse je na zenama pratiti kako im muzevi napreduju u sluzbi. Ako imate preko sezdeset godina, nemate vise prava da se zalite na roditelje, cak iako su krivi. Palata Beograd je kao kaziprst uperen u nebo. Svojim izgledom i polozajem ona daje odgovor na vecita i sudbinska covekova pitanja.

Ko je kriv? Gde je izlaz? Kome se zaliti? Ko ce to znati? - odgovor vam daje kaziprst Palate Beograd. Prosvetni radnik koji je kiksirao tamo gde je fiksirao na listicu sportske prognoze jedva ceka jutro i prvi cas da sa nekim podeli svoju nesrecu. Jutros ce neki drugovi u automobile, pa na sastanak; pa u automobile, pa na rucak; pa automobilima na drugi sastanak; pa, opet automobilima, eventualno kuci. Trebalo bi ih jednom pesice provesti kroz nas grad i zivot da vide kako se relativno dobro drzimo, uprkos njihovim odlukama. Drugarice ce jutros krisom mirisati jedna drugoj polovne frizure i pogadjati sta su juce kuvale. Nemojte ni ove zime kupovati zimski kaput. Kupite nesto zeni, pa neka vas greje njena topla zahvalnost. U Beogradu zivi mnogo zaboravljenih ljudi. Neko ih je nekad ostavio i zaboravio. Imati toliko kilograma sa takvim licnim dohocima, to je zaista za podozrenje. Sve ono sto fail kriticnim tackama nase privrede moze se naci i videti na nekim drugaricama i drugovima. Da li neki lekari, da li neki profesori, da li neki poslodavci primaju mito? Ne primaju, ali zive kao da primaju i to izaziva zabunu i nervozu. Deca koja su ovu noc provela kod babe jutros ce se u obdanistu pojaviti bez nekih zuba. Babe su dobre dok su budne. Kad zaspe, umeju biti i neoprezne. Kad se sinoc nabokao hladnih pihtija, prelivenih sircetom i posutih suvom ljutom paprikom, nocas je imao naucno fantasticne snove. Ko je legao gladan-sanjao je pihtije. Ne morate i ovo jutro pocinjati poznatim zanovetanjem: Da se ja nesto pitam... Proverili smo kako izgleda tamo gde se vi nesto pitate i videli da nije sjajno. Danas ce na Topciderskom brdu neko slaviti mali intimni jubilej: ovo je vec sezdeset i peta godina kako-ne moze vise da zivi. Jedan drug iz Sekretarijata za kulturu, zaduzen za sahrane o drzavnom trosku, pravi finansijski plan za sledecu godinu i ovih dana obilazi neke poznatije drugove, zagleda ih i raspituje se kako su. Sneg i Nova godina pogadjaju se ko ce pre. Stab za docek nove godine je brojniji i agilniji od staba za docek snega. Mozda je ipak bolje da prvo docekamo Novu godinu.

Ovih dana doci ce nam u goste gastarbajteri da provere koliko imaju dece, kako se zovu i ko brine o njima. Mnogom detetu ce laknuti kad shvati da nije bas direktno postalo od majmuna, vec da ima i oca. Danas ce neradnici ponovo moliti radnike da povecaju produktivnost rada. Ne moze se vise ne raditi na ovom nivou produktivnosti. Nasmesite se, sa mnogo dobrote i malo, malo gorcine. Oprostite zivotu i svetu sto nisu savrseni. Ima ljudi skromnih. Kad se ujutru probude, kad shvate da su jos zivi, da jos uvek slusaju, gledaju i misle, prva recenica im je: Neverovatno! Takvim ljudima uvek slobodno mozete reci koji je dan i datum, ne prave pitanje, obraduju se svakom. Obratite paznju na to kako vas zena odjutros tuzno i zalosno gleda. Setite se sta je to sto imaju sve druge zene, a samo vasa zena nema. Zasto beogradska zeleznicka stanica ne organizuje docek Nove godine? Imaju cekaonice, tamo se i onako stalno nesto ceka. Mogli bi, uzgred, da cekaju i Novu godinu. Pa kad stigne. Niko ne bi pravio pitanje. Imali ste ruznu zenu i to vam je bilo malo. Sad ste nasli lepu, ali je ispalo da vam je to mnogo. Tesko je prosecnom muskarcu izmedju takvih zenskih krajnosti. Na Petlovom brdu ne misle na docek Nove godine. Jos cekaju autobus. Nova godina ce, razume se, stici i onima koji je ne budu cekali. Medjutim, sva car i jeste u cekanju, a ne u Novoj godini. Lepo je cekati nesto u sta ste sigurni da ce doci. Cekali smo u zivotu razne stvari, to svi znamo, a uvek su nam i sigurno dolazile samo nove godine. Sinoc je ponovo odrzana jedna pozorisna predstava a da niko nije imao pojma o tome. U Beogradu su daleko posecenije sahrane nego neke pozorisne predstave. Nasi ljudi vole da vide sta je bilo na kraju, a to moderno pozoriste izbegava da kaze. Noas je neko na Slaviji izgubio novanik. Rano jutros neko ga je naao, otvorio i sa ogorenjem pljunuo u njega. Bio je prazan. Neko ima tu sreu da izgubi prazan novanik, a neko nesreu da ba takav novanik nae. U naselju Lipov lad rue zaostale, ostarele kue i kuerke. Tuna slika ispranjenih, naputenih domova, povaenih prozora i vrata. Teko je gledati i kad kua umire.

I ove Nove godine bie dodeljen televizor najboljem beogradskom milicionaru. Pripazite se ovih dana, takmienje je u toku. Neka naa deca imaju kod kue samo tatu. A neka samo tatu nemaju, a imaju sve drugo. To je neku decu dovelo do velikih dilema, a mnoge oeve pod veliki znak pitanja. Roditelji enske dece teko se reavaju da ih puste same na doek Nove godine. Roditelji muke dece smatraju da to nije fer sa njihove strane. Beogradski ugostitelji jo se ne dre propisa i obaveze - da pijanim gostima ne slue pie, a debelima jelo. Ono to ste radili samo subotom, vie neete raditi u ovoj godini. Kao da je poslednji dan ivota, a ne stare godine. Sve to smo imali, i to smo ukrali, i to smo pozajmili, i to smo podigli na kredit - sve smo uloili u ovu no. Zaboravili smo: neemo samo doekati novu godinu, ve emo i iveti u njoj. Kad to udo proe, dogovoriemo se: ta vie nikada neemo raditi, kuda vie nikada neemo ii, koga vie nikada neemo posluati i ta nam se poslednji put dogodilo i nikad vie. Neka deca ve su dobila od Deda - Mraza male automobile, neka lutke, a neka batine, kad se sino vratio umoran i nervozan. Nekima nove godine samo dolaze i dolaze, dok drugima samo prolaze. Neki menjaju nove godine kao mala deca pelene. im u jednoj godini urade onu stvar, odmah trae novu i istu godinu. Da nema boga u nekim zemljama na zapadu, mnoga naa deca ne bi videla svoje roditelje za novogodinje praznike. Za decu razvedenih roditelja doek Nove godine bie organizovan u Dragstoru i podzemnim peakim prolazima. Bie im lepo. Njih niko ne eka i ne trai. Oni e, ako imaju gde, moi da se vrate kad hoe. Jedna Jelena iz Pete beogradske najzad je nala deka. Pitala ga je: Ko si ti? A on joj je lepo rekao: Ja sam tvoj deko.

Mlade vaspitaice u beogradskim obdanitima priae deci i ovog jutra bajke. To su setne prie o tome - ta se stalno deava princezama, a nikad vaspitaicama. Sve smo blie polugou. Bivi loi aci daju jedinice sadanjim acima, a najgori ih grde i biju kod kue. Poslednji je trenutak da deci kupite kolske knjige. Mogu svakog asa poeti da ue. Kupite im knjige, ali ih nemojte terati da ue. Jer ako ih vi terate da ue ba kad su i sama mislila da ue, deca se uvrede i nee da ue. Ispunjavajte svoja obeanja. To je jedino asno i moralno. Ali zato ne obeavajte vie nego to moete da uinite. Ne preterujte ni sa pretnjama. Runo je i kad takvo obeanje ne ispunite. Seljaci su jo na godinjem odmoru. Provode ga u najlepim krajevima nae zemlje, dovoljno zaostalim da mogu normalno i dugo da ive. Za one koji su mislili da umru poteni ovaj ivot se otegao i nema mu kraja. I oni to su shvatili: ne moe se dugo i poteno. Moe kratko, ali ne bi bilo poteno da poteni ljudi ive kratko. Mnoge beogradske prodavnice ne rade zbog inventarisanja. Nema problema. Ono to ne nau u izlogu, nai e u radnji. A ono to ne nau u radnji, nai e u garaama i na tednim knjiicama. Nita ne moe da nestane. Sve je tu negde. Temperatura u Beogradu je ispod svake nule. Na vedrom i hladnom januarskom nebu noas je briljirao Mesec. Spustio se nisko, vei nego ikad ranije. inilo nam se da e, zbog nekog kvara, prinudno sleteti. Neko udo, moda ne ba toliko, jesmo zasluili. Meutim, ni uda nas nee. Subota je dan kad se radi neto drugo. Ko ima da bira. Ko nema, neka eka ponedeljak, kad se radi ono isto. Neki ljudi nas poniavaju svojom dobrotom. Odvikli smo se od dobrote. Ne razumemo zato nam neko neto ini ako ne trai nikakvu protivuslugu. Dobrota se ne moe vratiti jer se i ne daje. Dobri ljudi su dobri zbog sebe a ne zbog drugih.

Gore od subote i nedelje moe biti jo samo na godinjem odmoru. Ukiselite se onako kako samo vi umete i prosipajte to sire u olje, oljice i tanjire svojih najbliih. uli smo zanimljiv predlog: mu koji u jednoj godini skupi dve stotine kesica za supu, bilo kog proizvoaa, stekao bi pravo na pokretanje brakorazvodne parnice. Dajte i nama neku veu, drutvenu ili dravnu, brigu da se malo odmorimo. A vi malo brinite o deci i porodici. Deaci su itavo prvo polugodite uzalud zvidali pod prozorima devojica. One se nisu odazivale, morale su da ue. Poeo je zimski raspust. Sad devojice uzalud dozivaju one iste deake. Pravi deaci ue samo za vreme zimskog i letnjeg raspusta. Sneg jo pada, mada mu je reeno da nee padati. Posvaala se dva deaka na prostranoj snenoj padini: - To je moj sneg! Meni je tata kupio sneg umesto sanki! - Nije tvoj, moj je! Meni je tata kupio sneg umesto zimskog kaputa! ene e vam ovih dana zapevati stari refren: Svi muevi vode svoje ene... samo ti mene ne! Ovoga puta na FEST. Dakle: Svi muevi vode svoje ene na Fest, samo ti mene ne! Ko hoe da vidi najbolje beogradske mueve na jednom mestu, neka ih potrai na Festu. Sutra se udaje jo jedna vaspitaica. Ne znamo ko im to dozvoljava. ene koje brinu o naoj deci ne bi smele imati svoju. Ne moemo svi biti sreni. Nema toliko sree. Odustanite danas od neke velike gluposti, pa proglasite petak svojim intimnim praznikom i slavite ga svake sedmice. Dobra beogradska deca provode kolski raspust van Beograda. Ovaj lepi sneg ostavljen je na milost i nemilost looj deci. Plaimo se da e ga upropastiti kao i sve drugo do sada. Vodite rauna: ovaj ivot ne traje milion godina, ve izvestan, ogranien broj petaka. Svaki je petak jedan mali imetak. Ovim petkom moete zakrpiti neku manju rupu u svom ivotu.

Topi se velika zimska igraka beogradske dece. Deci nita ne moe da traje due od sedam-osam dana. Neko e danas otii iz Beograda, to nije loe. A neko e se vratiti, to je jo bolje. Svi ostali dele se - na one kojima e se neko vratiti, to nije loe, i na one kojima e neko otii, to je jo bolje. Ako vam je majka sama, snimite plou a ona neka kupi tranzistor. Mnogi sinovi se samo tako dopisuju sa svojim majkama, preko radio-talasa: Ti si, mila majko, na Vodovcu sama, a ja gorko plaem na Terazijama! U Beogradu ima vie tranzistora nego ptica. Preduzete su mere za ozdravljenje jedne radne organizacije. Uklonjen je ofer koji je mnogo znao. Neko je jutros obuvao cipele drkom kaike za supu, pa se odjednom setio: otkad nije pojeo nita kuvano i toplo! U zamagljene oi navrla su mu seanja na majku, detinjstvo, na one ute i tople supe, na one tanke, guste i slatke rezance, na sveanu zvonjavu kaika u dubokim i punim tanjirima... Rasplakao se na sugraanin u polumraku antrea i nekoliko vrelih suza kanulo je u davno ohlaenu i zaboravljenu kaiku. Deco! Tata vam je na preferansu, mama na Festu, veera u friideru, a erif Meklaud na prvom programu. Noas je Mesec bio veliki i zdrav, kao glavica kupusa. I jutros se spustio u jednu kacu, u gornjem delu Zemuna. Odmorite se ako imate od ega, pojedite ako imate ta, mislite ako imate o emu. Jedite lekove dok ih jo ima! Spremaju se da nam zabrane i oduzmu i to malo to smo imali od ivota. Mi ne moemo biti zdravi ako pre toga nismo bili bolesni. Tate jedva ekaju subotu da se ne briju, mame - da stave novu frizuru. Mame i tate nikad nisu istovremeno lepi. Svako ima svoju publiku. Mnogi delovi grada ostae danas i ovih dana bez struje. Meutim, Elektrodistribucija e montirati baterijske strujomere, tako da e bar oni raditi bez prekida. Neka deca, roena prolog leta, jue su prvi put videla svoj rodni grad. Mame i tate vodili su ih tragovima Prve penzionerske - sa Tamajdana, preko Terazija do Kalemegdana.

Kupajte se i secite nokte kad ste u inostranstvu. iajte se kad odete na godinji odmor. to vie ubreta ostavljajte van Beograda. U Beogradu vie nema mesta. Uskoro e prolee. Blago svima za koje je to vano. Nalazimo se neposredno pred krupnim dogaajima: Drvee e biti renovirano, vratie mu se negdanje boje i mirisi. Izvestan broj ptica bie postavljen na odreeni broj grana. Seljaci e se iz sudova vratiti na njive. Radosno e zacvrkutati zvonca, na jaganjcima i poni-biciklima. im bude dovoljno struje, proradie i zazujati konice. U Africi e biti ispaljene laste i svaka e ovde pogoditi cilj. Sve e oiveti. Jedno drugo zvae i terati da ivi. U retrovizoru jutra vidimo iznemogli, zaostali etvrtak i subotu, koja izdaleka juri i ablenduje. Dva dana neete raditi i mogli biste natenane da vaspitavate svoju decu. Ima roditelja koji to rade samo kad su u gostima ili kad imaju goste. Jue je na jednom zboru radnih ljudi izbaena parola: Ne sputajte ruke, ima jo da se glasa! Bilo bi jednostavnije za saobraaj, i uopte, kada bismo se svi kretali u istom pravcu. Tako smo nekako i zamiljali ovaj petak, pre mnogo godina. Meutim, kako vreme vie odmie, kako dalje napredujemo, sve je vie raskrsnica. Ukrstili nam se putevi i interesi, pa je sve tee proi i stii do cilja. Po rasporedu sudbine, ovaj petak bie najlepi dan neijeg ivota. Kada bismo znali ijeg, mogli bismo mu javiti. Da ne ispadne i sa njim kao sa nama - da nismo imali pojma. Evo nas jo jednom na poetku. Danas emo ponovo uvebavati kompletan program ivota. Da budemo spremni kad jednom ponemo da ivimo. Danas e, izgleda, biti toplo i tiho. Mogli biste i istresti tepihe i vratiti Beogradu ono to je njegovo. Zanima nas - gde se uva uteena struja. Da li neko vodi rauna o tome? Da ne bude, kako je umelo da bude - kraa i malverzacija.

Da opet ne stigne vest, iz vajcarske ili Nemake, kako je tamo neki na ovek otvorio elektranu strujom pokradenom u domovini. Kad ujemo da neko nije ostvario ono to je eleo, uvek prvo pomislimo da je eleo, uvek prvo pomislimo da je eleo ono to nije mogao ostvariti. Poetak svake sree je u srenom izboru elja. Ima bistrih vozaa. Malo voze, a malo se parkiraju pored druma i tede benzin. Farmerke jesu praktine, ali im je prtljanik mali. Ako prtljag i stane nekako, ne moe rajsferlus da se zatvori do kraja, mora da se udari bar jedna zihernadla. A ako udarite zihernadlu, morate gore obui neto to e je pokriti. A ako to uradite, pokrili ste i struk, i to vie nema nikakvog efekta. Da bi enama bilo lake, izmiljene su koulje koje se ne prljaju, odela koja se ne peglaju, jela koja se ne kuvaju i deca koja se ne vaspitavaju. Evo nas, prilino zdravih i ivih, u novom danu. Na velikom ekranu neba uskoro e se pojaviti novo sunce kao pica serije dana i nedelja, koji e nas iz crno-bele zime odvesti u kolorisane predele prolea i leta. Evo vam domaeg zadatka: odaberite jedno drvo i svakodnevno pratite ta se sa njim i na njemu dogaa. Bie novosti, cvetae i cvrkutati svakog dana. Druite se sa drvetom. Drvo je verno, ekae vas. Ako ne stignete danas, doite sutra, ono e biti tu. Ako mu poverite neku tajnu, za to niko nee znati sem vas dvoje. esme po stanovima kaplju, odbrojavaju sekunde i minute dvadeset i petom danu februara. Sijalice su nam se odvikle od struje. Neke senzibilnije, im ih struja ponovo takne, od prvih maraca pregore. Napravite malu domau promaju, otvorite prozore i vrata, proterajte iz kue novembarski smog, decembarske praznine mirise, januarsku amotinju - nebeski sprej donosi nam mladi, svei vazduh sa snenih karpatskih njiva. Nemojte navikavati svoj organizam da uvek neko drugi brine o njemu. Neka sad malo brine sam o sebi. Nije vie mali. Otkinite jedan list i pogledajte ga dobro. Sa njegovog dlana proitaete i svoju sudbinu.

Da umemo, mogli bismo lepo provesti ovu sredu trei odmornim nogama za gladnim oima, puniti srce radou to postojimo, uditi se velikoj tajni ivota, iji smo sluajni i sreni gosti. Dok nije bilo struje, mogli smo misliti da je struja ono to nam fali. Sad ima struje, a nama i dalje neto fali - znai, nije struja. Ne vredi. Naa se bolest ne lei strujom. Ko ima majku - voleo bi da ima konja, ko ima konja - ezne za enom, ko ima enu - sve bi dao da ima perorez od sedamnaest delova, kao jedan iz Belog Potoka. Neko je jutros isterao moped kupljen na kredit, na njega okaio tranzistor od 300 dinara i iba niz Bulevar revolucije. Motor prati, tranzistor kri, a on peva - ne zna kako da potroi toliko bogatstvo. Beograd nam je prljav. Beograani, kao Ivica i Marica, ostavljaju tragove za sobom da bi po njima umeli da se vrate kuama. Na svakih pedeset metara po jedan trag. Ako znate ta pue i od ega boluju, lako biste ih mogli nai. Apoteke su nam pune kao samousluge. Treba se nadati da e uskoro poeti i da rade po istom principu: uzmete na ulazu korpu, obilazite rafove i sami birate i bolest i lek. oveka uvek ima ta da boli, samo ne moe da se seti. Ko nema u glavi ima u nogama, ko nema u nogama ima u banci, ko nema u banci ima neto u Grockoj, ko nema ni u Grockoj - nai e mu se neto u mokrai. Niko ba nije da nema nigde nita. Danas je utorak, mali dan, autsajder, niije vreme, ekaonica za one koji su krenuli u sredu i dalje. Nema ak ni one jedne laste koja ne ini prolee. Da bar hoe ona da doleti, pa da ekamo ostale. Magacioner Beograd-puta umae mladi luk u gomile preostale soli, kao da snega vie nee biti. Sunce je nad Zvezdarom istaklo samo firmu, zlatni berberski tanjir. Mislili smo da emo ve uveliko iveti napolju. Meutim, jo uvek smo unutra. Napolje jo nije spremno. Dekoracije jo nisu zavrene, a i sa grejanjem neto nije u redu. Na ovo vreme idu - hladan, uegao burek, mlak aj bez limuna i stara vaka, ako jo stoji

tamo gde ste je zalepili. Koliko se mi razumemo, jutros bi od lekova trebalo uzimati one belkaste, beliaste. Oko podne mogli biste da preete na one rumene, koji prelaze vie u karmin. A za vee preporuujemo one zelembae, zelenkaste. Ako to nije glupo, moda bi bilo jednostavnije grejati ivu u termometru nego ovoliki grad. Jednome od naih nesrenih sugraana nije, najpre, valjao PE KA BE. Zatim se alio na PE TE TE. Pa mu se pokvario U KA TE. Kad su ga pregledali, utvrdili su da mu nije u redu ni E KA GE. Na beogradskim trgovima postrojili se automobili, kao za smotru. Uniformisano lice staje ispred stroja i vie: Pomoz'smog, junaci! Automobili uglas odgovaraju: Smog ti pomogao! I tako dalje, u tom smislu: Ubio te smog! Smog je spor, ali dostian! To nas smog kanjava! Videe ti svoga smoga! Smoju ti majku! Smog te molovo! Budismogsnama! Danas se vraamo na posao. A nita oveka ne moe tako razonoditi kao malo posla u finom preduzeu, u veselom drutvu i sa pristojnom platom. Neko ubogo iblje, prava biljna sirotinja, to divlje raste tamo gde niko drugi nee, okitilo se utim cvetom. Sloilo se uto i zeleno, a nema ko da mu se raduje. Nekada su bar koze pokazivale izvesno razumevanje i interes. A sad, ili nema koza ili se prave da ih nema. Sunce je prelo na nau stranu. Poinje sezona glagola i prideva. Uz svu vau brigu, jedno dete uvek moe da se izgubi u ivotu. Tamo gde ima vie dece, jedni drugima pomau da se ne izgube. Zvezda je jo jednom pobedila Partizan. Mi mislimo da nije vano ko je pobedio. Vanije je - ko je bolji. A to je stvar ukusa. To se ne dokazuje rezultatima. Ko nema para da ivi nou, evo mu dana da ivotari.

Ne znamo ta je, koji je dan. Ili je deseti dan aprila, kako bi trebalo da bude, ili je etrdeseti dan marta, ili je, kako izgleda, sedamdeseti dan februara. Izaete iz stana u kome je temperatura 14 stepeni, uete u trolejbus u kome je 10, da biste radili u prostoriji u kojoj je 15 stepeni. Kad sve to saberete, dobijete temperaturu od 39 stepeni, sa zapaljenjem plua i ostalim komplikacijama. Termometri u beogradskim toplanama reaguju na kalendar, a ne na temperaturu. Bie i danas guve po kuama kad se okupi sve ono lenjo, gladno i nervozno. Sava je sve manja i tanja. Ako ne budemo vodili rauna, jednoga dana bi dve obale mogle zarasti, kao rana. Jednima od jutros radi levi, drugima desni migavac. Zavisi u kom bubregu im je kamen. U Bulevaru revolucije, u izlogu radionice za hemijsko ienje, vise dve venanice, bele, tek oiene, kao nove. Hteli smo se zaustaviti i zamisliti, ali neka misle oni koji e se uskoro eniti. Mladama, takoe belim, istim, kao novim. Moete se razboleti od straha od bolesti. Kao to moete ostariti od straha od starosti. Vi mislite da ivot mui vas, a mi imamo utisak da vi muite, gnjavite i poniavate ivot. Sunca nema. Ono, izgleda, eka limun, koga takoe nema. Sa mnogo vie razloga leemo nego to ustajemo. Spavati moramo, spavanje je lepa i prirodna potreba. Buenje i ustajanje su neprirodne i neprijatne nude. I niko ne moe porei da nam je spavanje potrebnije od ustajanja. Dok spavamo, ne moramo nita drugo raditi. Spavanje je jeftino. Spavanjem nikog drugog ne ugroavamo. A im se probudimo i ustanemo, hteli - ne hteli, moramo se baviti jo neim. A tu onda iskrsavaju razni nepotrebni problemi. U snu si iv, samo to ne ivi. A ta nam vie treba? iveti ionako ne umemo. Mnogo vie nas je sposobnih za spavanje nego za ivot. Niko se jo nije kajao zato to je spavao. Spavanje je spavanje, ono ne moe biti ni bolje ni gore, to sa ivotom nije sluaj.

Biti budan, to je i zamorno, i skupo, i opasno, i dugo traje. Bolje je da radimo ono to umemo, da spavamo, nego da se budni petljamo sa ivotom, kad je oigledno da u tome nismo veti. I kad nismo spavali, bolje da smo spavali. Da ste spavali onda kad niste spavali, ne biste uradili ono to ste uradili. A da niste uradili to to ste uradili, sad biste i dalje mogli mirno da spavate. Bili ste tako dobri, sve do malopre, sve dok ste spavali. A sad moramo strepeti za sve ono to ste u stanju da uradite budni. Bolje je ipak da spavate. Sve to prespavate - nee vam se dogoditi. Na pitanje - kako oslabiti? - postoji jedan jedini odgovor: treba manje jesti. I na drugo pitanje - kako doi do para? - odgovor je takoe cinino prost: treba raditi. Ovako logini i jednostavni odgovori nisu popularni. Njih daju oni koji se prave da nisu razumeli pitanje. Jer pravi smisao tih pitanja glasi: kako oslabiti a ne odricati se jela, i kako doi do para ne radei, i kako poloiti razred ne uei, i kako postii neto u ivotu ne trudei se? To se trai. Bilo bi dobro da tu postoji neki tos, neka duhovita caka i reenje. Prokleta neka je pamet, koja na laka pitanja daje tako teke, nemogue odgovore! Da li primeujete da ima struje? Ne primeujete. A im je nema, vi primetite, je l' tako? udni smo mi. Lake nam je da primetimo ono ega nema, nego ono ega ima. Neki napredni drugovi unapredili su svoje supruge u visoko zvanje drugarice. Kad im zatrebaju ene, uzimaju tue. Moglo bi nam biti mnogo bolje kad to ne bi zavisilo od nas. Naalost, sva briga o nama preputena je nama. Dakle, najgore mogue reenje. Zbog toga sa ogorenjem moemo rei - nismo to zasluili. Nemojte itati novine dok ruate. Obratite panju na meso, znate li poto je?! Danas je etvrtak, 22. april. A to nije malo. Toliko aprila dovoljno je da svima bude lepe i bolje. Pogledajte koliki je ovaj dan! Narastao je kao da je umeen u privatnoj pekari.

bie ga svakom. Stari i bezubi neka jedu sredinu, a mladi e mu veeras grickati slatku koru koja malo gori. Nove mesene pretplatne karte daju najzad i vama pravo da ulazite na prednja vrata. Ispunjen je jo jedan od vaih snova. Vaa deca mogu biti ponosna na vas. Vi, najzad, znate zato ivite! Ako si mi drug, postavi me na neki visok poloaj. Bar za drugarstvo nisu potrebne nikakve kolske kvalifikacije. Posle sinonih roditeljskih sastanaka ponovo se postavilo pitanje: da li je vaspitavanje umni ili manuelni rad? Nema jedinstvenog odgovora. Neka svako vaspitava onim ime raspolae. Ne valja kad profesori mrze uenike, ne valja kad vole uenice - ta mi, zapravo, traimo od profesora? U enama ima vie mesta nego u obdanitima. Zato imamo viak nezbrinute dece. Ljudi nesigurni u svoju vrednost umeju sa velikom strau da neguju vrline. Imate jalovih ljudi kojima je teko pronai drugu manu. Sutra e vitalniji deo Beograda provesti u vikendicama. Odakle im vikendice? Kako odakle? Prodali su zemlju. Koju zemlju, iju zemlju? Zemlju svojih oeva i dedova. U Bloku 45 ima jedna mama koju zovu ore - Nenade. Dojadila je komiluku dozivajui sinove sa visokog sprata. Kad smo mi bili mali mame su imale neto dua imena. Jedna se zvala: Stipane - Bela - Jao - Marko - Mare! U ta davna vremena seks je bio sramota, pa se sve bacale na decu. Tako su naa deca dola do onih vanih i potrebnih tetaka, tea, ujaka, strieva i strina svega onog to njihova deca nee imati. Jedan mladoenja trai vatrenu ensku, koja moe da skuva jaje pod pazuhom. Ako ste ta enska, javite mu se na test, on stalno nosi jaje u depu. Upozoravamo one koji ne znaju: Aparat za samomerenje krvnog pritiska ne lei, ve samo meri i pokazuje pritisak. Neki su nam se ve hvalili da su se izleili ovim aparatom. kola se blii kraju.

Trai se neko ko poznaje nekog u Osnovnoj koli "Radoje Domanovi". Zauzvrat se nudi jaka, pouzdana veza u estoj beogradskoj. Mogu je svaki sporazum. Obradujte svoje noge! Operite ih ili promenite arape. Perite noge! To je prvi uslov za dobre meuljudske odnose. Noas kasno dvoje roditelja itali su pesmu o zecu i odgonetali - ta je pisac time hteo da kae. Da oni kau detetu, da dete kae nastavnici. Takvu poruku nisu mogli nai u pesmi o zecu. Nisu znali gde je. Zbog toga molimo sve pisce: ako imaju kakvu poruku, neka nam je ostavljaju kod nastojnika ili ubace u potansko sandue. Danas e neki drugovi otii na Kosmaj da obiu pele, a neki drugi u ortanovce ili Slankamen - da nahrane komarce. Traimo kunu pomonicu koja je radila po boljim kuama da nam pria intrige o njima. Izbegavajte hleb, preskaite supe i orbe, ne jedite masno, kiselo i ljuto, ne jedite mnogo. Ne podrigujte pred sirotinjom. Lako je onima koji su intimni sa svojom decom. Oni im uvek mogu priznati kad nemaju para. Teko je onima koji se prave vani. Oni moraju da lau. Pare koje nemaju oni deci ne daju iz principa. Ima ljudi bolesno sujetnih. Da ne bi povredili svoju sujetu, oni izbegavaju svako iskuenje. Pametni su, a kreu se samo meu ogranienim ljudima. Sposobni su, a nee, ne smeju nita da pokuaju, plae se svakog poreenja. Jaki su, ali oprezno biraju protivnike. Oni ne ostavljaju tragove, ve samo dobre utiske. Neka su nam lekari ivi i zdravi! Da nije njih, mnogi od nas ne bi imali pred kim da se skinu, niti bi imao ko da nas pipne. Poelo je zapraivanje pela i astmatiara. To je poslednje upozorenje komarcima. Ako ne budu dobri, provee se slino ili jo gore. U toku je jo jedna kampanja. Roditelji popravljaju decu. Deca popravljaju ocene u koli.

Sad se tek vidi koliko bi nam deca bila preoptereena da su uila od septembra. Negde smo proitali oglas: Penzionisani oficir daje privatne asove iz vladanja. Vodite rauna! Kako otvori oi, greni ovek poinje da troi: ili struju, ili vodu, ili cigarete, ili kafu sve to je ve platio ili e tek platiti. Uzdravajte se. Ne ulazite u WC samo zbog jedne stvari. Kako pustite vodu, onaj broja dole otkai nekoliko brojeva. U poreenju sa 1939. godinom, u Beogradu je krvni pritisak porastao u proseku za oko 25 procenata. Pre rata su jeli samo oni koji su imali, a sada jedu svi. Bolje nam je bilo dok smo sami bili deca nego sad kad imamo decu. Deca su bezobrazna i nezahvalna. Nikakav avgust vezao je Beograd trakama bulevara, stavio mu manicu na petlju kod Mostara i predao ga jo gorem septembru. I ovog jutra prvi su se probudili oni kojima to ne treba, koji ne znaju ni ta e sa jutrom, ni ta e sa danom. A o ivotu i da ne govorimo. Tramvaj estica ima nekoga u Gradskom saobraajnom i bavi se finim poslom - eta Bulevarom revolucije. Trojka nema nikoga i kao siroe potee od Rakovice do Bulbuldera. U toku je jo jedna reforma kole. Prosvetne radnice menjaju prezimena, menjaju boju kose, promenile su garderobu. Deca e ve danas primetiti velike promene. Ako elite da oslabite, manje kradite. Ako kradete vie nego to vam organizam zahteva, to se odmah primeti. Svi su se vratili na posao, poinju sastanci u organizacijama udruenog rada i nerada. Nerad dri govor radu. Neradnici se ale da radnici ne dolaze na sastanke. Nerad istie ulogu i znaaj rada, ali rad, izgleda, toga nije svestan. Svaka doslednost je konzervativna. Zbog toga smo esto progresivni na raun morala. uvajte svoje zdravlje. Negde, na nekom tajnom mestu, daleko, daleko od posla i porodice.

Sve je vie Beograda i Beograana, bie teko. Mnogo je vie onih koji su stekli prava, i manje onih drugih, koji imaju obaveza. Prava se stiu roenjem, a obaveze mnogo kasnije. Ono aka to pretekne srednjim kolama i fakultetima, upisae kafane umatovac i Sunce. Poslednja ansa otvara veernju kolu. Neko se u meuvremenu rodio. Trai sisu, ali sise nema. Nude mu cuclu i kaiicu. Sise su ukinute. Da su sise dobre, i mukarci bi ih imali. Nemojte zavravati decu sve dok u novim naseljima ne budu zavreni svi pratei objekti, ukljuujui obdanita i kole. Lopovi su poeli da potkradaju jedni druge. Ovakvi nesporazumi mogui su samo zbog toga to se kod nas jo ne zna ko je sve lopov. Ako danas kreete automobilom prema Niu, za svaki sluaj prvo upiite zajam za Autoput. Mnoge mlade udovice izgledaju privlano i koketno - sa onim obojenim, plavim kosama, sa onim crnim lajerima, nemarno prebaenim preko ramena, sa kratkim crnim suknjama i visokim tiklama. To je pouka mrtvima, da znaju ta su sve izgubili time to su umrli. Evo, ogrejalo nas je sunce. A to je tek poetak. Videete kako e tek biti lepo na kraju, kad ponovo legnemo i zaspimo. Ne urite, eka vas runo i hladno jutro. Sada je, verovatno, lepo tamo gde je bilo runo dok smo mi bili. Subota je dan kad se kupaju muevi koji vole svoje ene. Ko se kupa i preko nedelje, obratite panju. Uhvatite red u bolnicama sad dok ste jo zdravi. Da biste mogli stii na pregled kad se razbolite. U peakom prolazu na Zelenom vencu radi buvlja pijaca. Buve se prodaju u ambalai od teksas - platna. Tata mu puca od zdravlja, elegancije i uspeha. Mama mu je takoe divna, progresivna i aktivna. Njemu nije bilo teko da postane narkoman. U Beogradu ima preko 800 javnih telefonskih govornica.

Preko njih se odvija vei deo sentimentalnog ivota Beograda. Trebalo bi praviti male telefonske ispovedaonice, jednu pored druge. U jednu da ue ona, u drugu on. Kad se ispovede i dogovore, da nemaju vremena da se predomisle. kole nam se jo nisu konsolidovale. Geografiarka predaje hemiju, jer je hemiarka na bolovanju sa jednim drugom iz PE TE TE - a. U otroj borbi protiv termometra kalendar je jutros rano izjednaio. Sada je rezultat 8:8. Jednom prijatelju popustili su i vid, i sluh, i nervi. Pitao je lekara: da nije kremaktorijum? Ne, jo nije kremaktorijum. Zasada je jo uvek samo - klimakterijum. Nema vee podrke ivotu od nevolje. Zato, po naem miljenju, ne treba ukidati nevolju, sem tamo gde je neophodno. Moe doi vreme kad emo se grabiti za nevolje. Zato, ne birajte mnogo. Svaka nevolja je dobra da oveka ovako ili onako zabavi, razonodi i unapredi. Za izdajice, tuibabe i cinkaroe u beogradskim kolama uvodi se novo priznanje vukovac. Po imenu onog Vuka, koji je, prema narodnoj pesmi, izdao na Kosovu. Jaki i zdravi ljudi se takmie a stari i nemoni im sude. Danas je toliko teko biti muko da su mnogi odustali. Mnogi jo uvek izgledaju prilino mukobanjasto za svoje namere. Automobilisti, pazite nam na decu! Gazite one kojima se ne ivi, promaene tipove, nepotrebne i suvine. Veliki je izbor. Jo su samo deca nevina. Deca su nam poslednja nada. Svaaju se grci i Turci, Zapadni i Istoni Nemci, Irci i Englezi. Jedva ekamo da pone ovogodinja RADOST EVROPE. Jutros e neko zalepiti sedmu vaku na kolsku klupu. Deveti je dan septembra i sedmi dan nove kolske godine. Jedan drug vie nee biti ono to je bio. Od svih, on je najvie iznenaen. udi nas. Imao je vie razumevanja kad su drugi odlazili. Iznervira vas ena, pa pravite gluposti i greke u saobraaju. Onda naiete na milicionera, koga je takoe iznervirala ena, i on vam oduzme vozaku

dozvolu. Jedan drug hoe da upie zajam, ali trai da se sav novac uva u jednom od staklenih izloga na Terazijama. Da svi vide gde je, da ne bude sumnje. Ko ne zna ta mu je, neka pogleda gde mu je. Pa ako ga ne nae - to mu je! Kako regulisati saobraaj u Beogradu? Evo jednog radikalnog predloga: Ukinuti sve saobraajne propise, ukloniti saobraajnu miliciju, ukinuti polaganje vozakih ispita i dozvoliti pirodnu selekciju i vozaa i kola. Ko se uvao i sauvao da doeka i ovo jutro, sad sedi sanjiv na krevetu i pokuava da se seti - zato. Sin jedne poznate klade dobio je na krtenju ime - IVER. Kao u narodnoj poslovici: otac je ponavljao drugi razred gimnazije, a sin je pao nedaleko - u treem. Deca jo nisu poela da ue jer jo nisu stigla da dobiju slabe ocene. Popravljanje slabih ocena je jo uvek osnovni razlog za uenje. Kako uimo - tako i ivimo. Uglavnom popravljamo ono gde smo ve zabrljali. Evo nam novog dana. Nebo se razneilo, sunce se raskravilo. Ko ne zna gde je stao, neka proveri - moda nije ni poeo. Zapalite slobodno cigaretu. Skratite sebi ivot. To je onaj deo ivota kad se nee smeti ni ono to e se eventualno jo i moi. Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego loe vaspitan. Nerad i kultura proimaju se vie nego rad i kultura. Za kulturu treba imati vremena i para. A to je ono u emu oskudevaju oni koji rade. Beograd nema dovoljno zanatlija. Kad smo zacrtavali budunost, zamiljali smo je bez kvarova. Sazrele su i lubenice, a pitanje javnih WC-a jo nije reeno. Kako dati ime detetu? Mi nismo odmah za ime. Treba poeti sa inicijalima dok se ne vidi ta e biti.

Neki ljudi toliko vole sebe da spavaju samo sa sobom, jedu samo sa sobom, drue se i razgovaraju samo sa sobom. Mi nemamo toliko pameti da bismo mogli samo misliti. Treba neto raditi i misliti, uz rad, ovoliko koliko moemo. injenica je da emo svi umreti. Meutim, pitanje je - ta emo dotle raditi. Jer ko zna kada e to biti. Evo nam jo jednog jutra i dana. Ponimo ivot ispoetka! Prvo naimo nekoga ko e nam za sve biti kriv. Njega svi imaju, bez njega se ne moe. Mnogi Beograani lansirani su jutros na najvie spratove solitera, gde, kao na Marsu, ima re i praine, ali nema vode. Lisje uti veem na drveu, u Takovskoj ulici. Plaimo se da ga zelenoga vie videti neemo. Ne traite posao, posla nema. Traite poslodavce. Oni bi mogli, izuzetno, s obzirom da ste vi u pitanju, neto da pronau. Ako ste ovek i ako razumete ta to znai. kolovanje je na poetku obavezno, zatim je neto malo usmereno da bi na kraju bilo sasvim neizvesno. Neko nema ni kole, ni zaposlenja, ni stana, a trai preko oglasa odgovarajuu priliku. Jedina odgovarajua prilika mogla bi mu biti roena majka, ako ga prepozna u oglasu. Drimo se Vukovog amaneta: piimo kao to govorimo. Pod uslovom da govorimo neto drugo. Jedna usamljena i nesrena osoba gostovala je ovog leta u nekoliko turistikih mesta, gde je prikazivala svoju usamljenost i nesreu. Ne ekajte kraj godine. Ve sada biste mogli uzeti eni privatnog profesora za decu. Hotel Jugoslavija ogleda se u vodi Dunava. Krenite u novi dan sa olakanjem: asne rei koje smo davali jue i odluke koje smo donosili jue, danas vie ne vae. Mnoga deca bi lako popravila ocene, ali ne mogu da poprave utisak. Trebalo bi da postoji posebna ocena, samo za utisak.

Tada bi, umesto dve ili tri, imala samo jednu slabu ocenu. acima ne treba verovati. Oni ne misle to to u koli piu i odgovaraju. Sluali smo jednu enu kako kune taksistu: Dabogda ti strujomer radio kao taksimetar! Jedan drug je vie ljubavnik nego mu svoje ene. Dolazi retko, iznenada i uvek uri. Pripremaju se devetomesecni bilansi. Prava je teta to toliko dobrostojeih ljudi radi u loim i neproduktivnim radnim organizacijama. Oni sve imaju i tako sjajno izgledaju da ih je sramota da kau gde rade. Niko im ne bi verovao. Nismo vie toliko siromani da bismo zdravlje proglaavali najveim bogatstvom. Neka sada malo drugi budu zdravi, gladni i eljni svega. Ako postoje i druge, razvijenije civilizacije, na nekim drugim planetama, moda je Zemlja njihov pakao. Hladno je. Danas e razmiljati i oni kojima to nikada nije padalo na pamet. Jutros se u jednoj branoj postelji vodio ovakav dijalog: - Ja sam luda to te volim! - Nisi ti luda... Lud sam ja to ti to dozvoljavam! Kad ovako niska temperatura padne u slobodan dan, eto razloga da se jo jednom razmilja o razvodu. Zato bi ovek trebalo da se razvede? Pre svega zato to je oenjen, a zatim i iz nekih drugih razloga. Jedan deo Save uliva se u Dunav tek kod Vine. To je ponornica, koja se u gornjem delu zove Vodovod, a u donjem Kanalizacija. U redu je, mnogi zaista treba i mogu da upiu zajam. Ali je nekima poslednji trenutak da ponu da ga vraaju. Zaposlenje vam ne garantuje i posao, ve samo platu ili lini dohodak. Ako ste zaista eljni posla, moraete da pronaete neto honorarno. Ko vodi rauna o tome s kim subotom veera i nedeljom rua, ne mora se bukvalno i vulgarno odnositi prema poslu.

Kapija Beograda, kod Cvetka, trebalo je da bude samo ukras. Sad ujemo da stanari trae i da se greju. Oni opet nisu razumeli stvar: ova impozantna Kapija podignuta je zbog onih napolju, a ne zbog njih unutra. Poetak jeseni odlae se na neodreeno vreme. Dok ne prou zima, prolee i leto. Vei deo Beograda nee se grejati do 15. oktobra. Izraunato je da je racionalnije i ekonominije da vas drugi ne greju, nego da se sami grejete. Osnovno kolovanje je obavezno i besplatno. Za ake skoro obavezno, za prosvetne radnike skoro besplatno. ta li e danas raditi oni koji jo trae posao? Gde e se ogrejati, s kim e popiti kafu, odakle e telefonirati, s kim e popunjavati tikete sportske prognoze, od koga e uti ta ima novo, ije e novine itati, iju enu teiti, ko e im ispriati poslednji vic?! Uskoro e poskupeti novine. Sramota je to jo nijednom nisu poskupele zbog sadraja, ve uvek i samo zbog poskupljenja hartije. Jedan na sociolog, drutveni radnik, poznaje samo radnike iz tercijarnih delatnosti, i to one iz nonih smena. Njegova osnovna nauna teza je da kulturna inteligencija ne moe bez radnike klase. I njega su mnogo puta odveli ili odneli do taksija. Teko poslu na koji ste, po ovakvom jutru, krenuli! Beograd je ponovo ogrejalo Sunce, jer niko drugi nije hteo. I ovaj dan svanuo je zbog drugih. Njima e se i danas neto dogoditi. Nama nee ni danas. Nama ostaje da nam oni, veeras ili sutra, ispriaju ta im se danas dogodilo. Da li je lake misliti ili pisati? Teko je, verovatno, i jedno i drugo. S tim to misliti ne morate, od miljenja niko ne ivi, a od pisanja mnogi. ene poznatih mueva lake se ponovo udaju. Novim muevima imponuju njihovi bivi muevi. Deo te slave ponee i oni, u svoje sledee brakove.

Oni koje smo jesenas ispratili u vojsku uskoro e nam se vratiti. Ko sedi ili spava na njihovom mestu, mogao bi da se kupi polako. Zato obilazite to meso u kasapnici, zato ga tako gledate, to ste toliko oprezni - nee vas pojesti. Kao, uostalom, ni vi njega. Upisujte decu u obdanita kojih nema. Sledee kolske godine primae u osnovnu kolu samo decu sa radnim staom. Za kupanje je hladno. Zato udarite jedan laki dezodorans. Za prvi utisak, to je dovoljno. Za drugi utisak vie niko nema vremena. Ko se rodio ovog septembra, evo mu najlepeg dana u ivotu. Isparava prokisla lipa na Tamajdanu. U kronji lipe vrapci kao u sauni. Ispod lipe drema taksista i sanja putnika koji je zakasnio na avion za Bagdad. utite bar danas. To to vas niko ne slua razlog je da utite, a ne da govorite jo vie i glasnije. U jednoj od soba Studentskog grada sino ih je leglo etvoro, a jutros se probudilo petoro. To i ne bi bio problem da imaju vie od etiri odela. Podelili smo se: jedni vole, a drugi grade domovinu. Nemamo svi vremena da se bavimo i jednim i drugim. Oni koji je grade uinie sve da oni drugi imaju razloga da je vole jo vie. Danas e iskljuiti telefon nekome ko nije platio raun za avgust. Pitamo se: zato svi telefoni, i javni i kuni, ne rade na novac ili etone? To bi se moglo udesiti i sa tednjacima i bravama na ulaznim vartima. Tako bismo i stanovali, i kuvali, i telefonirali samo onda kad imamo para. Da biste doekali kakav-takav uspeh svoje dece, ponekad je potrebno da dugo i strpljivo ivite. Kupite kunoj pomonici klavir. Da ne moe tek tako da se pokupi i zbrie. Novi je dan. Svima se prua nova ansa da urade neto za sebe ili protiv drugih. Da li je na novoj zgradi eleznike stanice u Prokopu predvien prozor na kome e u

lafroku stajati ondulirana supruga efa stanice? Nema razloga da se ta lepa tradicija ne odri. Jedan Dule sa Banovog brda razboleo se i ne moe u kolu. Uvek su mu zamerali to je zdrav. Sad kad je bolestan, miran i dobar, to nema ko da vidi. Ni Giletovi pauci nee ubudue kupiti i odnositi svaka kola. Za ona sitna i nikakva, dvotaktna i plastina, bie nadlena Gradska istoa. Zato se ne odobri privatna lekarska praksa bar u vozovima? Ljudi daleko i dugo putuju i dosauju se. A vagoni ionako lie na ekaonice. Jedan od naih sugraana ugrizao se pre desetak dana za jezik i to je bilo poslednji put kad je okusio meso. Kako postati srean ili bar spokojan? Pitajte one koji ispred samousluga piju pivo. Oni najvie na to lie. Jedan je pretio da e se ubiti ako mu ne daju stan. Oni mu ne daju stan, a on se ne ubija. ao mu da ostane i bez stana i bez ivota, dok drugi imaju i jedno i drugo. Ne dozvolite da vam drugi troe ovaj lepi, poslednji dan septembra. Sklonite se negde i potroite ga sami. Jue je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: Dajte mi dobro dete, pa ete videti kakav sam ja otac! Vraaju se u modu enske arape sa avom. Zato to mnogi mukarci nisu umeli da se orijentiu. Sada idite za avom i neete zalutati. Zato se konice ne nacionalizuju? Privatnim zanatlijama dozvoljeno je najvie pet radnika, a neki pelari zapoljavaju po nekoliko stotina hiljada pela, koje kradu polen gde stignu. Svakog jutra prvi trolejbusi pokupe dvadesetak baba i ia u Ulici Vojislava Ilia. Oni idu na posao po mraku, kad ih niko ne vidi, da ne brukaju svoju decu i nau socijalnu politiku. Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko nee prvi da pone. Svi imaju loa iskustva. Nismo se malo puta zaklinjali da emo biti bolji. I neki stvarno postanu bolji pa ispadnu

naivni. Jer su oni drugi postali jo gori. Evo jednog mladog ivotnog lukavstva. Preporuujemo ga pre svega kukavicama. Ne nadajte se niemu u ivotu pa ete uvek dobiti vie nego to ste se nadali. Pametni mogu da biraju, da budu i pametni i glupi, kako im kad vie odgovara. Glupi nemaju izbora. Pravi ljudi dokazuju se subotom i nedeljom. Oni umeju da ive ak i kad su slobodni, kad imaju vremena. Svi drugi su hronino oboleli od lane trke, lane prezauzetosti, lane nervoze. Oni nemaju vremena jer ne ele da ga imaju, jer ne znaju ta bi s njim. Danas e mnoga deca videti svoga boga. Od ponedeljka do petka deca ne veruju u boga, misle da bog ne postoji. Meutim, svake subote bog se pojavi, neobrijan i mrzovoljan. Ono to su tokom nedelje njemu govorili na poslu - da je lenj, povran, spor, nemogu to on subotom i nedeljom govori svojoj deci. Prosvetni radnici manje ive od svog znanja, a vie od akog neznanja. Sino je odran sastanak jednog od beogradskih umetnikih klanova. Svim lanovima date su direktive - ta da govore na sastancima politikih organizacija kojima pripadaju. Statistike dokazuju da najvie ive oni koji najvie kukaju. Oni kojima se ivi ne mogu doi na red kod lekara od onih koji jedva ekaju da umru. Sve to se ivom oveku moe dogoditi pre e mu se dogoditi u velikom nego u malom gradu. Pretpostavljamo da se u Poarevcu poslednji rajsferlus pokvario pre desetak dana. U Beogradu ih se svakog dana pokvari na stotine. U Beogradu ima preko trideset miliona zuba i mnogo vie ansi da vas zaboli zub, nego, recimo, u Lapovu. Sve svoje tajne poveravajte bankama, domaim i stranim. Prispeli smo do strogog centra jeseni. Jesen je tu, ali ne vidimo one koji su je voleli i ekali. Mi volimo samo ono to nemamo i dok nemamo. Penelope su obukle lafroke, stavile viklere u kosu i sele ispred ulaznih vrata. Ako ne stignu Odiseji, mogle bi stii njihove pare. I jue je veliki broj vozaa imao saobraajnu sreu da izbegne nesreu.

Prema ansama, kod nas se realizuje minimalni broj saobraajnih nesrea. Molimo domae pisce da do daljega ne piu. Jo nismo proitali ni ovo. I danas e se voditi neravnopravna borba izmeu golorukog naroda i naoruanih kasapa. Vreme prolazi. Nekad smo vie sami sudelovali, a sada sve ee i vie gledamo. Danas smo pred dilemom: da li da se volimo ili da gledamo na televiziji kako to drugi lepe rade? Da li da ivimo ili gledamo kako drugi bolje i uspenije ive? Zato neki oevi po svaku cenu hoe muku decu? Zar im nije dovoljan njihov primer? Ko ustaje rano, moe ne samo gledati, ve i sluati kako pada lie. U rano, tiho jutro uje se kad suvi, krti list padne na trotoar. Danas je subota, deveti dan oktobra. Dosta vam je bilo pet dana - naeg i zajednikog. Danas ete na svoje- na svoj plac, svoju njivu, u svoju kuicu - svoju slobodicu. Subota i nedelja su slobodni dani, kada se ide na vikend u privatno vlasnitvo i sladak ivot sitnosopstvenika. Svest nam jeste socijalistika, ali sa duom imamo problema. Svest se zamori za pet drugih, radnih dana, pa estog dana klone, a onda nas preuzme dua i povede stazama iskuenja i greha. Ima velike slinosti izmeu ostarelih televizora i lenje dece. im ih udarite, oni prorade. Predlaemo Televiziji da vri direktan prenos poutelih kronji i trava u Topideru i Koutnjaku, da bar vlasnici kolor - televizora vide kako je lepa jesen u naem gradu. Nema ivota na Mesecu, nema na Marsu. Onolika Venera, pa i na njoj pusto. A na Vodovcu kukurie petao, pozno jesenje cvee otvorilo oi, probuena deca plau, neko se negde zakaljao... Kad biste priali nekom u vasioni, ne bi vam verovao: na Vodovcu ima ivota, lepog, malog, skromnog, ali pravog. Rodio se novi dan. Probudio se ceo Beograd da ga vidi. estitajte jedni drugima. Radovali ste se i manjim uspesima. Ko je jue smandrljao utorak, evo mu danas nove i lepe srede. Neete se izvui. Dani e prolaziti i dolaziti, sve dok jednog dana ne uinite ono to ste obeali.

uvajte se na peakim prelazima. Ima vozaa kojima je dojadio ivot, samo jo ne znaju iji. Drugarice, videli smo mnoge muke psihijatre. Nemamo utisak da bi mogli da vam pomognu. Bolniari izgledaju mnogo ubedljivije. Priprema se sveani doek nove, dve hiljadite godine. Ovih dana bie roen organizacioni odbor. Danas je sve tee nai nekoga kome biste s pravom mogli rei da je svinja. To to vi mislite da je svinja, daleko je jo od svinje. Mi smo ljudi prilagodljivi. Dok je bilo sramota krasti, mi nismo krali. Sad, kad nije sramota - mi krademo. Pa ako se jo jednom pokae da je to runo - mi opet neemo krasti. Nema sa nama problema. Mi umemo i ovako i onako. Ko ivi peke, due ivi. Ko peke krene u bolnicu, kasnije e stii. Peaci se drue, a automobilisti svaaju. Kome je dosadno da peai, dosauje se na gori nain. Auutomobilisti ure. Jedino peaci imaju vremena da ive. Tucite svoju decu im primetite da poinju da lie na vas. Evo jednog neuspelog dana. Ne vidimo za ta bi se mogao upotrebiti. Moda biste danas mogli potroiti svu gorinu, sve crne misli, sav oaj. Pa da sutra mislite i radite neto drugo i lepe. Niko nema vie od jednog ivota. Ali ima mnogo onih koji, pored svoga, troe i nekoliko tuih ivota. U nekim zdravstvanim ustanovama uvedeno je uee bolesnika u trokovima leenja. To izgleda ovako: Pregled plaa socijalno, a razliku izmeu operacije i uspene operacije doplauje bolesnik. Negu u bolnici plaa socijalno, a dobru negu bolesnik. Kako li se to spojilo: Ljudi koji imaju najvie vremena, imaju i najvie para?! Problem nisu oni koji ne vole da itaju, ve oni koji vole da piu. Lake je nekoga navii da ita, nego odvii da pie.

uvajte se slobodnih dana. Nisu slobodni dani za svakog. Slobodan ovek uvek je u iskuenju da misli. A ko pet dana nije mislio, moete misliti ta taj moe misliti kad odjednom pone da misli. Znate kada e biti reen va problem? Ako ne umrete - nikada. Koava jenjava, ali ne prestaje. Hladno je. Direktor beogradskih elektrana nalazi se ba sada na slubenom putu u inostranstvu. Otiao je da vidi odakle vetar duva. Ako vam je hladno kao u grobu, proverite da li vam je i mrano kao u grobu. Ako jeste, svako dalje pitanje je suvino. Neka vam je laka zemlja! Jedan na samokritini prijatelj ovako razmilja: Ne treba mi takva ena koja bi pristala da se uda za mene. Da li u Beogradu ima vie nepismenih ili nesposobnih? Usuujemo se da kaemo: mnogi nesposobni zauzimaju mesta nepismenih. Ne pevajte ujutru pred decom, nije lepo. Pogotovu ako retko pevate. To moe biti upadljivo i sumnjivo. ene smo voleli dok su to zasluivale. Decu emo voleti kad zaslue. Trenutno smo slobodni i bez obaveza. Dok mi dremamo i zevamo, nae majke, sestre i ene vezu, pletu i trikaju nau dokolicu. aci iz naselja Lipov lad jo uvek grejalicama zagrejavaju stolice. Starost je jedino pravo i veliko siromatvo. Nema beznadenije sirotinje od one koja ima a ne moe da troi. Moete li se setiti koji vam je ovo petak, a koji 29. oktobar u ivotu? Razmislite malo. Ako vas to mrzi, pomiriite. Kao da smo uskisli, osea se da ve dugo stojimo. Poeli smo da ivimo od minule mladosti, od minule radoznalosti, od minule hrabrosti. Ko ne zna ta e sa sobom, neka tu bedu natovari nekom drugom na vrat. Neka vide ta e sa nama. Pretpostavljamo da je neko plaen za to.

Tipizirani stanovi, tipizirani nametaj, tipizirane porodice. Mogli bismo nekoliko dana lepo iveti u tuem stanu u tuoj porodici ne znajui da smo pogreili. Ne kupajmo se esto, sauvajmo individualne mirise i boje! I sapuni su nas uniformisali. ta ete danas za ruak? Mi vam predlaemo da prvo stavite vodu da kljua, pa onda potraite neto to bi se moglo baciti u kljualu vodu. Ako ba nita ne naete, ta vam voda nee propasti. Ko e nam objasniti ovo: hladan jogurt jeste topli obrok, a vrua rakija nije! Vodite rauna. Da bi svi mukarci mogli varati svoje ene, u tome moraju uestvovati i sve ene. Lekari su vam pomogli da ostanete u ivotu. Ali u onom istom ivotu, to i nije neka velika pomo. Takozvani enski poslovi su takvi da se uz njih uvek moe i misliti na nekoga, i brinuti o nekome i aliti za nekim. Danas e mame kuvati ono to deca vole. Ako i tate imaju mame, eto i za njih reenja. Za ljubav su zgodni: malo vremena, nezgodna mesta, teskoba, brzina, niz oteavajuih okolnosti. Tada je ljubav lepa, samo tada cveta. to je vie vremena i prostora i raznih drugih pogodnosti, ljubav gubi dra. Nigde se tako ne mrze kao u velikim, lepo nametenim i dobro zagrejanim stanovima. Ako deca nisu dobra i loe ue, treba pokuati sa privatnim profesorima. Ako i tako ne ide, moda bi trebalo probati sa privatnim roditeljima, ocem ili majkom. Neko za ivota napravi nekoliko hiljada postelja, ali mu na kraju uvek nedostaje ona jedna u koju e lei kad se razboli. Ko eli da je stalno u pravu, mora esto da menja miljenje. Najvaniji pogoni drutva rade na viski. Manje vani na vinjak. A neposredna proizvodnja radi na brlju i pivo. Ako imate sree da vam je neki lekar prijatelj, uinie vam vie nego drugima. Dae vam veu dioptriju od one koja vam je potrebna, umesto jednog izvadie vam dva zuba, umesto samo kamena u bubregu izvadie vam ceo bubreg.

Da smo bili sreni, shvatiemo tek kad nam se dogodi kakva nesrea. Vrednost i vanost zdravlja otkriemo tek kad se razbolimo. Mi umemo ili da elimo sreu ili da je se seamo. Prolee osvaja Beograd. Mi vam savetujemo krajnju uzdrljivost. Ne troite ili troite sasvim malo - i para, i snage, i ivota. uvajte se za kraj. Danas e se profesori iskidati od smeha. Niko ne ume biti duhovit kao ak koji ne zna. Ne dosaujte svojoj deci, ne priajte im ponovo kako ste se muili dok ste sve to stekli. Izazvaete sasvim suprotne efekte. Prvo, po vama se vidi da ste se muili. I drugo, po tome ta ste stekli, ne vidi se zato ste se muili. Dragi anonimni drue, nema nita od vaeg zaposlenja. Onaj na ije ste mesto raunali tri po Koutnjaku kao Dane Korica. Dok se ne zabrani rekreacija, neemo reiti pitanje nezaposlenosti. U kolama drugog stupnja devojice vode ljubav sa ponavljaima. Ponavljai izgledaju muevno i zrelo. Nose prsluke, depne satove i pue na mutikle. Danas je roendan Miodraga Petrovia - kalje. Neka su blagosloveni ono dvoje Kruevljana kojima je tako neto palo na pamet. Danas je sedmi roendan STUDIJA B. Tim povodom, prvih pet slualaca koji se jave na telefon 95 dobie tano vreme. Kia pada na beogradski vikend. Jo jedan kiseli dan naeg ivota. Da ga nismo dobili dabe, mogli bismo praviti pitanje. Ovako, utimo i mislimo na neto drugo. ene i majke nadaju se da e im bar danas neko prosuti ubre. Muevi hoe pod uslovom da se ne vraaju. Hoe i deca ako usput mogu za velike pare da kupe neto malo i da kusur zadre. ene nita nisu postigle. Nekada su bile neravnopravne sa pravim mukarcima. A sad su ravnopravne sa nikakvim. Sutra je godinja skuptina Udruenja knjievnika Srbije. Sve to trae loi pisci jeste - da ne dele sudbinu svojih knjiga.

Jue su se najzad sreli jedan otac i jedna erka i ovako se dogovorili: Ako erka prestane da pui, otac e joj kupiti automobil. A ako prestane i da pije, kupie joj i vozaku dozvolu. Mi mnogo volimo da imamo, ali ne umemo da ivimo od onoga to imamo. Nita to imamo ne moe nas uiniti toliko srenim koliko nas moe uiniti nesrenim ono to nemamo. Kao da se malo razvedrilo nad Beogradom. Pa ako i danas neto poskupi, ako jo neemu podignu cenu, nema veze. Mi smo reili da ivimo po svaku cenu. Nije lako. Otvorili radnje, otvorili kafane, otvorili robne kue, otvorili altere - sve je zinulo na grenog radenika, koji samo jednom u mesecu prima novac, a trideset dana ga daje. Samo za malo para treba mnogo da se radi. Kad u trgovini probate odelo ili haljinu, odvedu vas u kabinu. A kad probate cipele, to morate raditi na licu mesta, pred oima svih. Pa vas prodavaica moe zapitati: zato kupujete cipele kad su vam arape potrebnije? Da li domai film kvari decu? Kvari, ali samo onu koja se bave filmom. ali nam se jedan slualac: im pone da misli - zaspi. Nemamo objanjenja za ovu pojavu. Mi ga samo molimo da ne misli dok radi. Nema vie kraa automobila. Izgleda da je ve svako ukrao po jedan. Danas je petak, dan kad baksuzi stradaju. Ko je baksuz, moe mu se dogoditi da se razboli dok je na bolovanju. Danas bi bilo dobro otputovati negde o tuem troku i bez razloga. Poela je tradicionalna kolska kampanja. Deci je najzad krenulo iz dupeta u glavu. Molimo profesore da ne budu istunci i ne prave pitanje od toga - odakle im takva pamet i toliko znanje. Kad se sretnu mukarac koji ne zna ta hoe i ena koja zna ta hoe, takav susret mora se zavriti brakom. Pita nas jedan slualac - moe li runoa biti razlog za psihike patnje? Trebalo bi da moe.

Meutim, pokuajte danas nekog da ubedite da je ruan, pa ete videti ta e vas snai. Oenie vam se ili erkom ili enom. Poznajemo mnoge kojima nije do ivota i koji pristaju da umru od svega i svaega, samo ne od gladi. Grozno je to - nemati apetit na ivot, a imati apetit na hranu. Koutnjak je pun manijaka. Jedni tre za enama a drugi bez razloga. Divan dan. Ne zna se ko je na lepem poloaju - da li vi, da li Beograd. Jutros je temperatura u Beogradu NULA stepeni. Danas emo svi startovati od nule, pa dokle ko stigne. Vi nikuda ne idete, nigde ne svraate, ni za ta nemate vremena. Izgleda da ste krenuli pravo na groblje. Poto je u jednoj radnoj organizaciji usvojen Pravilnik o dodeli stanova, sve to je moglo ostalo je u drugom stanju. Daju se, istina, bodovi i za kolsku spremu, ali se nita ne moe nauiti za jednu no. Danas se sve manje kunemo u majku i sve ree jedni drugima psujemo majku. Neto sa majkama nije u redu. Sreni su oni koji ne razmiljaju o srei, zdravi su oni koji ne misle mnogo o svom zdravlju. Pravi ljudi imaju prea posla i ne stiu da se bave sobom. Dola su druga vremena. Dece je sve manje, a pasa sve vie. Danas znamo ono to nikad nismo znali: psi su uglavnom rasni, a deca su naa, domaa i divlja. Od pasa ne treba nita i nikoga stvarati, oni se raaju i umiru kao psi. A od dece treba stvarati ljude, to je skoro nemogue. Nikad vam ena ne moe roditi tako kvalitetno dete, kakvog psa moete kupiti. Od deteta nikad neete stvoriti psa, a pas vam moe postati vie nego dete. Sa psom morate u etnju, to samo moe koristiti vaem zdravlju. Prema detetu nemate takvih obaveza. Nailazi neko pasje vreme, u najboljem smislu te rei. Vreme prolazi. Sve je manje stvari na nama koje se dre, a sve vie onih koje se neim moraju pridravati.

Sino je bila neka sedeljka. Vodio se kulturan razgovor - o knjigama. Bilo je zanimljivih zapaanja i osvrta na aktuelne knjige - Hajduk Stanko, Robinson Kruso, Vlak u snijegu... Nesreni roditelji itaju jedino ono to njihova deca ne itaju - obaveznu kolsku lektiru. Nad naom decom bie izvrena jo jedna kolska reforma. Setite se: dok nam je trpeza bila posna i prazna, oko nje je zujalo stotine muva. Muva vie nema. Ubila ih je jaka hrana. Kao to e ubiti i nas ako jo malo ne poskupi. Veliki rodoljubi grade velike privredne objekte, a mali saniraju njihove gubitke. uvajte se poltrona, poltroni su opasni. Najpre osetite milo, a zatim vam se tako uvuku u ivot da ih se tee otresti nego pantljiare. Samo kukavice vole po nekoliko ena. Hrabri mukarci ne plae se rizika da vole samo jednu enu. Mnogi meu nama nisu zasluili ovakvu subotu, sa ovoliko kie i vetra. Meutim, moramo da trpimo zbog onih drugih. Strano je to kad imate neto vano da ispriate, a nemate kome. A jo je stranije kad imate kome, a nemate ta. A subota je, slobodan dan i kia pada. Moramo priznati: i dosada je dokaz izvesnog standarda. Doli smo dotle da sebi moemo dozvoliti da nam ak bude i dosadno. Ko osea glad, ne moe oseati i dosadu. Ko ima problema, taj u dosadi oskudeva. Dosadno nam je zato to nam je dobro. Drue, ako mislite samo to to govorite, to je malo. U sluaju zemljotresa, prvo zaustavite luster koji se klati. Uvebavajte tu logiku i gde god moete uklanjajte dokaze. Recite i sami, zar nije bolje ovako: da vam kuna pomonica bude ena, a zaposlena ena neka vrsta ispomoi u kui i braku? Nikome se nita ne moe dokazati. Svako je i srean i nesrean samo po svom miljenju.

Vi vredite samo onoliko koliko ste drugima potrebni. Sunce se ponovo vratilo na beogradsko nebo. Moda e tu i ostati. Ako ostane, doi e do velikih socijalnih promena. Zimi odelo a leti telo ini oveka, a jo vie enu. Sino su u Klubu glumci isprebijali pisce. Lako je glumcima da biju slabe pisce, zato ne tuku Crnjanskog? Rano jutros, im dou na posao, drugarice e se sastati u toaletu da pokau jedna drugoj donje novosti. Dok smo imali samo zajednikih problema i interesa, vie smo liili na ljude. Lini problemi i interesi prilino su nas degradirali. Ne treba svakome dozvoliti da ima problema. Govorite jedno, da biste sebi stvorili uslove da mislite drugo. Sramota je voleti svoga mua. Zato volite tue mueve. Tako e, ipak, svi muevi biti voljeni. Imate li enu ili drugaricu? Da li ee jedete kuvano ili podgrejano? Jedna ptica je sama na Dorolu. Ako postoji jo jedna negde u Beogradu, trebalo bi im pomoi da se sretnu. Od danas emo ponovo na sastanke. Velikih promena na sastancima nee biti. Oni koji dolaze - doi e, oni koji ne dolaze - nee. Oni koji govore - govorie, oni koji ne govore - nee. Ponovo e oni isti otii pre zavretka sastanka, a oni drugi, takoe uvek isti, utvrdie da nemaju kvorum. Od ovog prolea mnoga deca poela su da se kupaju sama, u zakljuanom kupatilu. Gotovo je. Gole, kao od majke roene, majke ih vie nikada nee videti. Jedan drug hteo je da kae neto vano, ali se uplaio da se nama ne uini jo vanije nego to je i sam mislio. Poteni su poteni zato to ne smeju ili ne umeju da budu nepoteni. Kad lopovi ponu da brane ono to su stekli, nee biti ljuih boraca za potenje, a protiv lopova.

Beograd e jo i sii na svoje reke, ali mnogi Beograani - nikad! Mogli bi da siu, nije problem, ali zato da silaze kad posle opet moraju da se vraaju. U fudbalu je kao i u ivotu - iz igre ispadaju najnaivniji. Tako e biti i u Prvoj saveznoj ligi. Jedan ovek umro je preko veze. Poznavao je nekoga u bolnici. Ovog prolea neko e se roditi kao pu, neko kao mi, neko kao buba, neko kao aba... To je ono to zavisi od mame i tate. A ta e kasnije sa njima biti i da li e postii neto vie - to zavisi samo od njih. Evo kratke biografije jednog druga: Bio je lan kvoruma mnogih sastanaka. Evo jo jedne kratke biografije: Bio je niko i nita, sada je niko i neto. Ljudi od vrednosti uvek imaju vie obaveza nego prava. Kakav vam je to ukus? Ima toliko divnih mukaraca i ena, a vi ste nali da oboavate sebe. Jedna kominica navadila se kod druge kominice na ZAIN CE dok jednog dana nije natrapala na komiju. Tako je ZAIN CE dobio jo jedno znaenje, ne sasvim isto, ali slino. Da li je ljubav bolest? Jeste, a