earl mindell - hrana kao lek

5/15/2018 Earl Mindell - Hrana Kao Lek - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/earl-mindell-hrana-kao-lek 1/308

* l

il@&



Nsov zvornk

El Mndel's FOOD AS MDCINECopyight < El M1del, RPh. Ph.D. and Co Co

rdnk ZORAN MALJKOVĆ

ngskog prv ANKCA ZEC

Lkor NVES UJEVĆKorkor MRJANA OSTOJA

bkovn nsovn BOJE VEMENA

kdnk MOZAK KNJGA .o.o., ZaebZ nkdnk NIVES OMAŠEVĆGrfčk urdnk SĆKO JOLĆTsk Grafčki zvod Hrvtske Ze 998

CIP - Ktozcj I ubkcji No sveučlš kJž, Zgeb

UDK 8066

MINDEL E

Hr ko ek E Mde ; (s egeskog reve

Akic e) Zgeb: Mozk g 8 str ; m

ievod dje Food s edce

SB 6

8806



EARL MINDELL

HRNAKO

LIJEK

MOZAIK NJGAagreb, 1998.



hv

Želim izrziti svoju duboku i trajnu zhvnost svojim prijateljima i kolegama koji su mi pomogli kod nastajnja ove knjigeposebno Laurie K Bicko; J. Kenneyu doktoru znnosiLinusu Pauigu doktoru znanos Haroldu Segalu doktoru ozoje; Bernrdu Bubmnu restianom frmaceutu Melu Richuresrirnom frmaceutu Su Messieu doktoru frmacije irestrirnom armaceutu Allnu Kashinu doktoru znnosti irestrinom farmaceutu Arnodu Foxu doktoru medicie Ger

shonu esseru, doktoru medicine Davidu Velkou doktoru medicine Roru aeeju doktoru medicine Dondu Crudenu doktoru optometije Joelu Somu doktoru stomatologe iNathanuSperlingu doktoru stomatologe Želio bih se zhvaiti Kate A friend z američkog Ministrstva poljoprivrede Ureda za poslove s javošću i Aleiji B. Cragay z Saetodanog poduzeća Arthura D Littlea koje su mi pružile vžne iformacije Posebno zhvju

jem Crol Colm Gerber i svojim zdavačima Milyn Abrahm i

Sheii Curry na njihovoj pomoći. Mnogo hva mom agentu Richardu Curtisu za svu njegovu pomoć tekom svih oih godina Takođerželim izraziti svoju zhvnost Prehrambenom muzeju s uVeveyu (Švicarska) za pomoć u istživanju



SADAJ

G : BL LK

o poglavljeRN: SNN K

o djlu ha

Budućo vlžo dš o h upo vmm

Drgo poglavleFKMSK LKRN PRIRNI »IKVI« U HRN

Ado Al-lol l AtiodBo

BolvoodEl (Elg) lFol ilFGG\uoGlc ldol z poodc šc)

hbo pozIzovoumpcoodhovc

opmoMoopOmg3 m P

79

10

12

12

12

13

14

14

15

15

15

15

15

16

16

16

17

17

17

17

18

18

18

18 19

19

191920



PoliacetileniPsoraleniResveratoli

RetinodSteroliSudiSuforafrterpenodi VlaknaPosebno pripremjena hraa

eće poglavljeLJEKOVIA SNAGA VITAMINA I MINERALA: OD A DO Ž

Što su vitamini?Što su mineraliitamin A SrceOčiKoža

PORODCA B-KOMPLEKSitamin B (Tiaminitmin B2 (RIbolavnitmin B3 Nacnitmin B6 Piridoksin)itmin B12 (KobalamInBIonFolacin (Folna kiselna)

Pantotenska kiselnaitamin C (Askorbinska kiselina)itmin Ditamin E (okoferol)itmin K

MNERALBakrBor

CkFluorFosforJodKalciKalij

20

20

2 1

2 12 1

2 1

2 1

22

22

24

25

25

26

27

30

30

31

31

31

32

33

34

36

37

38

40 41

45

47

51

52

52

53

53 55

55

56

56

61



KromMezIMngn

NtrijSeenŽejezo

Četo pogvlje

»SO NABOLIH«: OD AMARANTA DO ZELENOG AJAAarnt rumenIk)Bdemi

BkarBmljBnneBok choy Kinesk kupsBorovniceBreskveBrusniceBugr

BundevCrni hCimet CeerCrveni hCurryČešnjkČii (Cyenne ICpsicum

Dinj rerčDivjčĐumbirive šake I ešGoršlcGoveđ pisn pečenicGrškGrejp

GrožđeGuvHejdnćuniJbkJgode

62

63

65

6666

68

70

7 1

72

72

73

73

74

75

75

76

77

78

78

79

80

81

82

83

84

8687

88

88

89

90

91

91

93 93

94

95

96

97



ečm 98gurt 99

ej 1

ej pupčr 1 11n 1 1KM 12rb 13rstc 13rumpir (bije) 14ruše 105

uuruz 1

uuuzne ice 6Leć 16Llmun 1Lss 18Lubenic 19Lubin (Brncin) 1Lucern 11Lu 1 12

ine 1 13ndine 1 13ng 1 14reice 1 1sin uje 1 16es 117e (nemsn) 1 18dice h 119

r 12rsi ist 12Nranč 121Ornge Ruy 122Osige (amenice) 123Ppj 123Ppri cren) 124Pstrnj 12

Pstr 126Peršin 126Peć juh 127P ptdžan 28Pule 29Psyium 3



Pšenične mekinjePšenične klicePurein

Red Snpper PgrRbbrRdič (mslčk)RjčicRepRužmrinSrdineSkuše

Sltk krumpir (b)Smeđ rižSuhe šljiveSvinjetinŠreni a rešnjevcŠpogeŠpnt Tikvice

T estenin od jelovitog zrnjTofTrešnjeTunjevin

VinoZelen slaZobene mekinjeZeleni čj

HRNA NA KOJU TREBA OBRATITI POZORNOST Cmu CamuLanNunSlki korijenTušnj

HRANA Z SVE ŠTO VAS BOLI

Peto pogavlje

RAVILNO KUHANJE

UPUTE ZA VOĆE I POVRĆEKko pmetno kupovtiUpue z pornjivanje namirnic

131

132

133

134134

135

136

136

137

137

138

139140

141

142

142

143

144

145

46

46

48

148

49

50

51

53

154

154

154

155

155

156

159

59

59

60



Pr!preate pnjiSaeti za uanje

SRZNUTO ONZERRANO OE PORE

SAJET ZA UHNJE ESA RE PERADNEŠTO O SGURNOST HRANE

Hranu ptpun suajteDržite parjiu ranu na adneSirva pietina pstupajte s najeć pjRibe

O PRALNO JEST Od pite d plrade

PREHRAENA PRADA Šesto poavjKK S HRNI K PRH RUH BLS

Ane Aere Artritisst rnarni arterija Aterserza)brežn aenlDjareja (PrjeDIertizaGlt GavbjaGjIična inecija andidiaza)Herdlaparijes

ataratararenje Iz desnisertala (Nćn sjepininaObična preadaOsteprzaPeudna znicaPrijaza

Ra debeg crijea retuaRa deRa ća aterniceRa gšteračeRa raćng euraRa puća

60 6

62

626464646465

66

6

16 9

169

70

7

172

75

76

77

178

179

80882183

185

185

186

186

187

188

190

9

92194

196

197

198

99



Rk prstteRk sne špineRk žec

Sbkrvnst Šeern best iski krvni tk (hipertenzi)čepenst (r)

edmo pogavjeŽESK JEL

SAODNENA DJETA EARLA NDELLA

PROT DOJERECEPT EARLA NDELLA PROT JTRNJE ĆNNE

smo pogavjeMK IEL

Indev sperseksi diet

Deveto poavjeH PSEE PEBE

Deseto pogavjeS ZV I SJEĆ SE

Teri sbdnih rdiknšk teri strenTeri RNDN

Jedite ne, edite beDOBATE L DOOLJNO POTREBN ?

Nečinkvit prbvLš prehrnGbitk ks I irisBvi zbiekv I nihve nspve

POPS A GODNE ND PEDESETE

BetkrtenTiin (Bitin BRbvin (B2itin B2Fn ksein

20020020

202203205206

209

212

224

234235235

236237237238238238238

240

24024024024024 124 1



tamn tamn D tamn E (Tker)

Ka aknaSeen

Z MŽ ŠK

eanaesto pogavlje NE ZNM MSNM

DORE ASNOE. LOŠE ASNOE ODČ KROZ ASNOE PRERAN

Zaćene manćePnezaćene manćennezaćene manćerza hrana Š ja d margarna

PRČA O R OEGA-3 ASNE KSELNEe krnarnh aterjaPrtuupan unakZaštta d rakaTrudnća

NOE LAŽNE ASNOE JESU L SGURNE

NEKOLKO RJEČ O ORASA

UOČAENE ZALUDE O RAN

Dvanaeto oglave

24124242

242242242

24924925025025

25 1252252252253

253

254

255

C RI (IV) 7

EARLO DADESET GROZN« 257

Anka kena 257

Aumn 258

enadehd 258

enzka kena 258

A dnn (utran hdrkan

buran hdrkuen 258rmran bjn e 258

EDA ( Etendamntetraaetna kena njene ) 259drzran bjn prten 259Kajev brmat 259Karagen 259



Monolcerldl I digiceridI. acetirni monolcerldlI diiceridi 59Natrijev uamlnat (MSG) 59

Nitrati60

Prni (vosak) 60

Propi gaat 60

Sas tičarska gazura 6

Smoa akacije (mirabika) 6 Suti 6 1Umjee boje 6Žejezne ol (Žejezni pirofofat. žejezni narijev pirofofatžejezni aktat) 6

ae8to poglavljeČTANJE IZMEĐU REDOVA: RAZUMJEVANJE NALJEPNCA 263

Što je s govedinom? Čitanje njepnica 65Što znači Ime? Razumijevnje novh Izraza 66Razumijevnje druh njepnica 6

eesto poglavlje

PRČA O ZRAČENJU HRANE 270

etnaesto poglavljeNOVI VEGETARJANC

RANA Ž

Proeni: prava rta I prava koičnaVlmln 2CinkKcijŽejezoKompementiranje protena

Šesnaesto pogavljeNAJBOJE STRANE KUHINJE

MEDTERANSKA PREHRANA

AZJSKE KUHNJEKneka kuhinjaapanka kuhinjaTajandska kuhinjaVljetnmska hrna

256

8889

28080

88838485



dsk k 26

MEKSĆKA KUNJA 27

edamaesto oglavjeVODČ KRO ŽTARICE 289

Am 29Bu g 29Go msl 290Hed 290ečm 290Km 291Kemse žrce 291Krpc 29Kusks 29 1Mekie 292P (so žo 292Qulo 292Smeđ riž 292Trce 293drobe riž 293

obe kš 293M RJENK 29



SNAGA HRANE:NBOLJI LIJEK



Prvo poglavlje

HRANA: SNAŽAN LIJEK

V

Cetiistote g. pr K. Hipokat otac suvemene medicie«rekao je: Neka hrana bude vaš jek a ek vaša hna" Nakon više od 2000 godina službena je medicia konačno

prizna da je bio u prau hrana može bii snažn lijekPoštovne vodeće ustnove - ukjučujući NaCionni nstitut

za rk (Nation ncer Institute) i njujošku Akadeu znanosiNew York Academy of Science) slžu se da prehrana može imatitnu ulogu u pevenciji ječenju i ozdravljenju mnogih bolesti Nedavni članCi u ugednim stručnim publikacijama kao što su ewgad ora of Medce i ora of e merca Medcaocao zešćuju da vitmini mineri i duge supstanceponađene u hi imaju zaštitno djelovanje kod određenih bolestuučujući rak šećernu bolest visok kvni tak srčne bolest iosteoporozu stiču također da određene kemijske supstance uhrni mogu usporii poces stenja Doista mnogi stučnjacieruju da pomjene u tipičnoj meričkoj pehri mogu produžitiposječan očekiVi životi vek za še od deset godina! Štoišenedana istraživja pokzuju da su poblemi poput pobačaja iođenja defektne djece koji su se nekada smai slučajndogađajima često posedice decijentnosi (poešaka i nedostatka) pehne

pak još prije so desetak godina malo bi uglednih«ečnika izusWo riječi hrana« i lijek« u istom dahu Bilo jenezislivo eći pacijentma da bi mOgi sniziti krni tak liječitsčnu bolest spiječiti ak jedući određenu hnu Zapravonkon Dugoga setskog ata dostupnost tibiotka i druhčudesnih lekova iz temelja je mijela načn liječenja u SADu.Do sedine 20. stoeća prirodni ijekovi trave i hrna) navodili su

3



R K

se jedni uz druge s keskim ljekovma u US. Phrmacopeia,popisu službeno prhvaćenih lijekova Liječnci su prie svega b

obielsk liečnci koji su liečili čavo elo - a ne specijiskkve imamo dnas I koi se ponajpije usedotočuju na jednspecčn dio ela li sustava. Tada su mno liječnci uočavli da čmbenici poput prehrane, pa čak i sres mogu snžno utjecati na zdavlje pacijena Međum u vijeme kad sam se upisao na farmaciju, 1958. godne, pomsao da bi prehrna načn živoa mogli biti povezni sa zdravljem smaraa se popuno neznanstvenom Pav ijeko bl su ablete i napici koje su popisival

ečnici, a koje smo pripravljai mi ljekarnici. Sv smo eovali da u piodi e posojao niša što se možda moglo nosi s om šo

e čoek mogao izmisli i pipem u laboaoiu zves uoperacskoJ dvoni

Pedeseh godna hrana je bzo zgubia satus sredsa za lečenje i smana je samo goivom za elo. Cstva brzopipemljene hrane« (fas food), nijenena da ponude brzo'punjenje niknula su diljem zemlje, prodajući svoju jako

obrađenu, premasnu i peslnu hnu Bugei«, pržen kumpiići i kola posali su glavna merička hna Vitmni su smatniporebnma smo za sprečavne najozblnijh bolesti zzvnhnihovm pomnjkanjem, kao šo su skorbu li beiberi Kad bipacijeni upiali ečnike o prehrni ili vaminma ov bi ihnajčešće smirival: Tko dugo dok se hanite uranoeženo, nemae se o čemu brnui. Mlo se nh poudilo objasniti šo je o»uravnoežena prehrna«

On koi se nisu slagali s akvm pristupom smaani sušalanima. Kada e pokojna Adele Dais napisaa da je hrna diektni uzočnik mnoh boles, poglašena e vricom ko jemogao preposaviti da će avn kurg Sjedinjenh AmeričkhDržava dva deseljeća poslje doći do ish zkjučaka! A 969,kada su Wlfred i Evan Shue, dvoje kanadskih liječnka, zjav da vitmn E može pomoći u sprječavnju srčnih boles nzvn sunadečncima Dnas se vtamn E runsk daje sčanm bolesnica s ugrađenim byassom (sčanom premosnicom) jer se činida on ubrzava lječenje i sprječava nasanje novh začepljenjaKada je slavom oenčni nobelovac inus Pauling počeo zagovaraiuporebu vamina C za liječenje obične prehlade pa čak i nagađaoda on može šti od raka službena medicina ga e napla i ocnlaNedavna proučavana pokzuju da je bio na pavom ragu



R K

Medicnsko udruženje odupro se vez .hrna - bolest« usmjerio je svoju enerju na veću i bolju tehnolou Premda su

se stotne mluna dolra godšnje sljevae u sustav zdravsvenog osrnja (danas je rječ o stotnma mijrdi dolara . AmerknCnsu postajl zdrav

Sedamdeseth se godina skupna oštroumnih amerčkh Istažvača počela ptat zbog čega je, usprkos našem bogatstu »superornom« medicnskom znanju, stopa oboljenja od raka srčnholest visoka, posebno u usporedb s mnom drum mnjenaprednim » zemljma dljem seta Počel su tž kjuč zago

netke u neznanstenm čmbencma kao što su prehrana i načnžvota Počeo se pojavljvai obrazac: proučavnja su pokza da su ljUdi koj žve u mnje bogaim zemljama, gdje je prehrna bogata voćem, povrćem žircama, zaštćen od bolesi kao što surak srčne bolesti O kJI žve u bogam zemljama gdje sumeso krumpr« standrdna jea a ostlo povrće tek (i ko uopće jest ukras čn se da su osjetljivij na te bolesi Mno člnovmedcnskog .establshmenta (službene medcne) brzo su odba

c te nalaze kao »slučajne« i su ih navodi kao dokaze da su nekeskupne .genetski« skone razvnju odrđeh bolest, dok sudruge na njh mune Na sreću, vše bržnih znnstvenka poblže je razmotrlo te naze On su uoč vžnu očg!ednu razlkunoga zaštta« jela (tj hrana koja štt od bolesi sadržavala su puno vlakana, a mao masnoće, upravo suprotno onome što čntpčnu merčku prehranu Zaključl su, prilčno točno da hrna koja je vlo bogata masnoćma a sadrž mlo vlakana, mora na

nek načn povećavai erojatost obolevanja od srčnih bolest određenih vsta rka

Ovi poniri također su razmšljai da ako prehrna bogata bljnm nmrncama ma za posljedcu nžu stopu oboljenja odka srčanh bolest, onda nek sastojc te hrne vtmini,mner neke druge kemjske tri·' možda pružaju posebnuzašttu U laboratorijma diljem veta znnstenc su počel zolrat pojedine kemijske tvr z voća povrća Otkil su da je mnoga od te zaštne« hrane bogata vitma kao što su betaroten(bilj oblk tamna A. tmnma e te mnerma kao štosu selen ka Također su zamjet da su ljud koj kozumrajumanje kolČne th kjučnh tmna mnogo zloženj rzku obo jevnja od određenh boles

5



R K

straživači su dje istraživli i otkril čitav z komponenti u bijnoj hrni, koe su nazvi tokemikama spitivali su mnoge

od tih tokemkaa na životinjama ii dvoenm stnicama kako bi odredl maju one ako mau, uog u pomaganjupri sprječavanju bolest Neka od njhoih zapnjujuih otkria biasu

Kumrin, koji se naze u bijnoj hrni poput peršina,satkog korijena i auma, prirodni su antikoagunsi koimogu spriečiti nastajnje ugrušaka

ndo, koi se naze u povru z porodice krstašica kupusprokuce, kej pupčr mog pomoi u sprečavanju rakaprsiju blokrnjem djelovana jakh estrogena koji potičurast tumora

Elačna kisena, naena u trešnjama, ožu i jagodma,može dezaktrat spriječiti djelovnje krcinogenh tvarikoje, ako I se prepust vastitom djeovnju, mogu uzroko vat rak

Fitati, naeni u zrnju žitarica, mog spriječiti djeovesteroidalnh sastojaka koji potiču nastajanje tumora

Pektini, vrsta topivh vlakana koa se nze u abukma i grejpu, mogu pomoi u smnjivanju koesteroa i štit oddijabetesa

Genistin, sastojak naen u urinu jUdi koji edu anu na bazi soje čin se da bokira rast novih kapira koje opskrbuu tumore krvju

Rad istraživača doveo je čk najskeptčne čove medicinskog udruženja do prznanja da mnoge od bolesti koje mučesuvremene muškarce i žene mog zapravo bit posljedica deCitamkrohranjivih tvari tj. pomanjka vtamina, minerla i druh

biooški aktivnih supstancija od kojih je veina dostupna krozhrnu Ne bio koju hrnu, ve pravu hranu na nesreu, hrnukoja najše nedostaje u američkoj prehrani

rema podacima Nacionlnog nstituta za rk mnje od 25posto svih Amerikanaca zapravo jede hranu koju bi treb jestkako bi se zštitii od raka i srčh boest te drugh uobičaenih

boesti Evo posjedica Svaki trei Amerikanac jednom e u teku života obojeti od

raka, a do 2000. godine taj e broj porast na svkogadrugoga.



R LJK

Svki dru Amerka ravit će eki blik sre blesti Rak djke pprimi je prakiki rmjere epidemije i

pgađa svaku devetu žeu be eda da se t smj Među muškrma strijima d 50 gdia svki jedaesidbit će rk prstae

5 d 20 miua Amerikaa strijih d 45 gda bljetće d sepre kja es dvdi d OZbjih prijelmapa ak i smr

4 mijua Amerikaa bluje d ekg ipa šećere bles a vema pvećava rik d ifkta sra

Premda su vi sask pdai mrai ima ekh raka ade Prema pdama Naig udružeja a brbu prtiv rkak 35 ps svh bljeja raka mže se dvest u veu s lšmprehrm Ak prmeim svje prehrmbee avke mžema iše d rećiu smjit rik blijevja d raka apravm sruja eruju da je 35 pst aprav prea prjea i da a brjka mže bit I 50 ps Pvest prehre i sraih

bljeja ubjie brj jed muškraa žea mže biti k jaaUs druge blesti d dijabeesa d sepre i skg krvg tka mgu se sprijeit držati pd krlm uprav pravilmprehrm

ako djeluje hrana

Prje eg shvatite kak prava hraa mže š d rah blesi a peša ih hraa jš aprav ptiat rebae rumjekk tjel kristi hru Ev rl skraćeg pisa ga št sedgađa s hram u vašem elu

Svki kmadić hrae kju pjedete prli kr vrl slžepres va prbava pije u usma gdje se hraa meša seimm i slie kji apOČje radju hrae a jedstavešećere Sžvakaa hra tada se prguta i ulai u efas jedjak dkle ide dalje kr prbav sustav u želuda U želuuse hra dlje rađuje s pmću rliith eima i slekiseieNak kratkg vremea hra se kreće dalje k kmrijevu kje apsrbra rasplžive ajive tvari tkg rijeva hraa ide dje u debel rijev gdje dehidrira i tvri plurste

7



R K

opadne produkte. Hrni je poebno oprlike 12 do 14 sai da prođe kroz crijeva I da se ono što ostane od nje eliminira kao

feklijeSvrha je probave razadit hranu na komponente koje mogu

koris miluni staca u ijeu Proein ujikohidrai i masi daju enerju koja je potrebna kao gorivo za svaku elesnu unkci ju, od disanja do mšljenja I hodnja. V rade s ezma proema koje proizvodi jetra kako bi pomoa meaboizmuhranjivh tvari z hrane i njihovu prevaranju u enerju.

Tijekom da naše je telo zoženo mnom karcnoge1a

j. vma koje poču nasajje raka. onekad se e kemijske vari nlze u hri - na primjer proces kuhanja mesa može svorii sastojke koji su poznat krcInogenI. AaoksIn posebno jak karcnogen koji je povezan s rakom jere proizvodi jvca koja možeras na kikrikU i drugom voću e povrću Zagađivač šo ih običnonlazimo u zraku koji udišemo vodi koju pijemo mogu takođerbii kcerogen Kemkaje koje koristmo na posu mogu uzrokova mutacije promjene u sicma koje mogu zzvai nasa

jje rakama nekoko nača na koje karcnogenI mogu obavjai svoj

'prljav« posao. Oni mogu ncrai rak oštećujući sancu osa vajući je zrelom za kcerozn ras u odgovajućm okonosimaU nekm sučajema karcInogen može bi onaj kJI poiče nasta jje raka« - on će pronaći već rjive sanice i pretori h ustaice raka

Mno vtami, minera i druge kemijske tvari koje nzmo

u hr mogu nas zaštt od raka potčući prozvodnju enzma koji pomžu blokrju djeovja kcInogena (kacerogenh ari). Unekim slučajeva zaštnk (zašttna v« može dezakivasasjke u ijelu koji mogu zzvat ntajje raka. Neki zašttci«su anoksidansi. Oni sprječavaju nastajanje nesabih moekua kiika zvanih slobodn radkali« koji mogu uniši normanesanice Ako nemamo dovojno h zaštnika« onda karcInogenmogu bjesnje i napada po čiavom eu.

Zaštc če i mnogo vše nego što šte od raka. Nek posreduju u biokemijskom lncu događaja koji prozvodi neku vrsu upne reakcije šo zziva sanja kao što su aiis psorijza i Upus Dru pomažu jelu u održavaju normalne količne šećera u k pa to može pomoći u sprječavaju nasajanja dijabeesa a

8



R Ž K

oa pomažu ijeu da bolje korii viame i merale koji uuž za ake ko ormala krvi lak i rad rca Nek zašici«

pomažu ačaju imuološkog uava daju elu mucju koa mu je poreba za vlate bike

Nako šo edom hvate vrijedu ulogu kou zašiici«maju u očuvau ašeg zdrava poče ee drukčie ceii aguhrae

udućnot je vijetla

edeem deeljeu do e do ekplozie formacia i zama za ljekovtu hru. Proučavaa koja e obuhvaludka ba aavi e ražva mogu lekoviu agu hrae pa e o eruem ažo poveai ašu poobo prečavaa i lječea moh bole SADu Nacoa tu za borbu

proiv raka prehraom Odjel za rak Naioal Cacer ue ad Cacer Brach provode ambicioza proam proučavaa kemozašit voava deeaa vra hrae koa e prehodobila avedea kao poecala hraa za borbu proiv raka Zapra

vo Nacoal iiu za rak NR de korak dale om kocepcijom - proučavaui mogo zoliraa zdvaja h aoaka z hrae kako b oril uapred oblkovau hau poeboameeu ječeu prečavau određeh boe Ozbilitaživač dem vea od el Aviva do Toka od CLAe veri of Calfora do Havarda iražuu poecijala ekova vota oia vra hrae od oa poeba mekaa va hraelča ru koa e kor u apakoj vegearijakoj dr kuhia apravlea e od mleka zrja oe - op prev preko cura doujeve doaze do eeroaih rezuaa Zatveci popu Newyorške akademije zao (New York Academy of Scieceodržavaju ake kako b aalizirali poeda iraživaa odelovaju vama merala

oš i daa pooe ek kepic ko kažu kako bimo rebai čekai da va iražvaa budu dovršea i podaci aalzra preego blo šo zmjemo u vom aču prehrae. ere am da oi greše ahovo iješe! Premda oš možda e zamo veodgovore zamo dovoo da bmo poduzel poziive akcie pak obzirom a brzu koom e kreemo zakorač emo dobrao

9



HR K K

u 21. stoljeće prije nego što proučavnja budu gotova i te noveinformacije uistinu prodru u javnost. č će i vše vremena trebat

prije nego što ih počnemo uađivati u način prehrne većineAmeriknaca ima mnogo ljudi koji ne žele čekat tko dugo iželjeli bi već sada poče mijenjati stvi Neki nisu sigurni što točno

vlja čini i zbunjeni su poplavom inormacija o prehrni koje imse daju (često netočno i na zbunjujući način) u medijima Napisaosm ki rana kao ek kako bih popnio tu normaCijskuprzninu U ovoj knjzi anzirm najnoija otkrića o vitinimamineralima i drum kemijsk tvrima z rane koji nas mogu

zašttt od rznh bolesti Tkođer s prikupio popis »Sto naj boljih jela« koji obuhvaća jela što mog pružiti najjaču zaštitu od bolesti Osm toga pokušavm ispraiti poešne predodžbe o takosloženim pitnjima kao što su masnoće i kolesterol prehrambeniaditvi (dodaci hrni i kontroverzno zračenje hrne BudĆi da poznavnje pravih inormacija može značit rliku između života i smrti uključio sm i opsežan odlomak o Izvoru inormacija« gdje čitatelji mogu dobiti suemene normacije i saete o ranim

stvrima veznim za temuUpozorenje na oprez: hrana može biti dob ijek ai ona nije

pnacea (ijek koji liječi sve bolest - op prev) Ako se enutačnolečite od neke posebne bolesti ne prekdajte uzimati lijekove unadi da će pojedina rsta hrane jednako tako dobro djelovatiPozitine promjene u vašoj prehrni mogu dati dobre rezultate Idoista ima dokumentr slučajeva da su udi uspori ii čakriješli neke mediinske probleme konstruktinim promjenama u

svom načnu života Međutim jednostavno odbacivanje ijekova prije nego što se postu željen rezultat ludo je odvžno i možečk bit zuzetno opsno Najbolje što možete učiniti jest posaetovat se s neki lečnikom koji je znteresrn za prirodnolečenje i koji zna dosta o prehrni

no gledište o hrani nauprot vitaminima

Ako znamo da vitmni i mineri imaju tko vžnu ulogu usprječavnju bolest zašto ne možemo samo ueti vitinskutabletu i prestati se brinuti o prehrni?

10



HR K

Ovo je jedna od najčešćih zabluda vezanh za prehrambenedopune. Mno ljudi eruju da mogu progutat vtmin i biti zdrai,

bez obzira i svoje prehrmbene naike način života. To jednostano ne točno Vitamini i minerli jesu vžn, ali da bi bilidjelotvorni moraju djelovati zajedno s hranom Oni nisu isto što ihrna, oni ne osiguravaju iste hrnjive sastojke kao hrna, tmog utžiti glad.

Drugo, prava hrna sadrŽi mnoge tvri koje tmini i minerline sadrže, primjerice vlakna, a koje mogu spriječit različite vrsteraka, kao i druge ftokeikle biološki aktvne supstancije koje

su podjednako važne za održavnje dobroga zdravljaIma trenutaka kada bih mogao preporučiti zimnje vitmina minerala kao dopunu li to ni na kJ način ne umanjuje važnost hrne.



Drugo poglavlje

FlOKEMIJS LJEKARNA:PRIRODNI »JEKOVI« U HRANI

Postoje doslovno stotine sastoaka u hrni koji mog pružitizaštitu od rzličitih bolesti U sljedećem poavlju navode seneke od glavnih kemskih vri koe se istržUU zbog poten

cijnog korisnog djelovanja na zdravlje

Acdofl

actobac acdophi poznati kao aCido, edna je oddobroćudnih« bakterija koje se koriste za fermentciju mleka u jogurt Liječnici česo saeuu pacientima dodano uzimnje jogurta za uzimanja ntibiotika, jer nbiotici bez razlike ubiaju nesamo »loše- bakterie šo uzrokuju boles nego i korisne crijene

bakterije koje su neophodne za probau i koje čine da se osećmodobro Također se pokzalo da e aCido učinkovit prov vnanh kvaščevh ivca i druh fekcija uzrokovnih jivicama ndida albicns

Alfa-lnolenska kselna

Afalinolenska kiselina, koe ima u izobilu u lanenom sjemenu, jedna je od omega3 polinezasićenh masnih kiselina, sliČhonima koje se nalaze u masnoj ribi, kao što je losos i skušaPokzlo se da alfanolenska kiseina sprječava metabolizamdruge masne kisene nolenske, za koju se erue da ubrzava tempo kojim se umnožavau određen tipov stnica raka a

12



M} LEN DN »E U N

dobra masnoća« može također pomoći u smanjenju rizika odsrčanih boesti i rritsa.

Anoksdans

Ako ostavte zreznu jabuku na zraku postat će smeđa iao poprskate po njoj nekoliko kapi muna jabuka će ostati bijelaTo gubjenje boje jabuke uzrokovano je procesom zvnm oksidacija. Limunov sok sadrži tamin C ntoksidans koji može spri

ječii oštećenja izzvna oksidacijom ne smo kod jabuke nego i na

judskim stncmaPremda trebmo sik za preživjavanje određeni nestabilni

obiCi molekua ksika zv slobodni radikli mog uništitizdrave stnice. Ako ih ne konormo slobodni radiki mogu seslučajno kombati s komponentma zdravh stanica i ometanormaln rast i aktvnosti stanica Vjeruje se da su slobodnradik odgovorn za zapoČinjanje mnogh rzliČitih rsta raka iprerano strenje

Vjeruje se da je oksidacija LDL-a (lipoproteina male gustoće) lošega kolesteroa uzrok ateroskleroze sužavnja arterijakoja može smnjiti protjecanje k kroz teo Pošto LDL oksidiraon privlači strinarske stnice poznate kao makrofz1 koje doslovce gutaju LDLe i ore pjenaste stanice što se nakupljaju dužstenk rterija započnjući tako stvranje ploče guste žućkastesupstancije poput voska. Druge stce jure prema ozeđenome«mjestu i ploča nastavlja ras blokirajući protok k kroz tijelo

Ako je protok sika do srca previše sužen uzrokovat će srčninapad Ako su rtere koje idu prema mozg bokirane može dOĆido moždnog udra

Antioksidnsi mogu spriječiti nastajanje sobodnih radikala i ako su oni nasti mogu pomoći u zaustavljnju ošihmoekula ksika na njihou putu sprječavajući njhovo vezivanje sdrum molekulma.

Glani antioksidnsi obuhvaćaju vtamne e i E krotenoide

kao što su betaroten i ikopen selen cnk mangn te koezm glutaon minokiseinu.

13



N K

Betakaoten

Vodeći u obielji kroteoid, upi od oko 600 spojev kojise prirodo pojvjuju u tnozeleom istom poću te žum

i čst podov če, ko i žutom rčstomporću betkrote je sž oksids Z rzliku od druhkoteoid, betkrote je jediste po tome što je o prethodik vitm A, tj prev se u itmi A kd g elo rebBroj su isrživj pokz d ljudi koji jedu hru bogtu

betkoteom mogo mje obojevju od rzčith rst rk,

uključujuĆi rk dojke, debelog crijev rekt rk Nedv proučvj tkođer pokzuju d judi koji jedu voće i povrćebogto betkroteom rjeđe oboijevju od bolesti kororihterij

Boavonod

Pozt tkođer ko vtm P, ov up tvi dje žutu irčstu boju umm sve doedvo smtr je gotovosmo dodkom koji h dje boju Zprvo sve do 1968 godie,iststvo z hru ijekove Food d Drug Admstro,FDA smtrlo je te sstojke bezrijedim pk, mediCiskiisživči k su više z stvi su strživti potecijlu

korisost biolvooid i zhvjujuĆ jihovu rdu sužbe medici sd misi drukČije Proučvj pokzuju d su biolvooidi tioksdsi i mogu pomĆi u sprječvju rzvoj određeih vst rk Osm tog, specči biovooidi obvljjurzličite fukCije N primjer, biolvooid ruti korist je ulečeju krhkost kpilr i lkših ječej modric kodmogih pcijet s sokim kom Tkođer se koristi z liječeje krvrej desi Dru lvoodi kerce, hesperid i

ktehi pokzli su pri eksperimetim u epruvetm »vitro« d mju tiiruso djelovje prov herpes te vrus ipe Tkođer je otkiveo d eki vooid smjuju upleuzrokove lerskm rekcijm Poeb su dljj sživj kko bi se odred pu mogućost djeovj biovood

1



FOKM JKN PIODN »KO« L N

Elagčna (Eagenska) ksena

Pronađen u trešnjma, grožđu i jagodma ovaj sastojk djeluje proiv sintetčk prirodnh krcnogena sprječavajući takoprevrnje zdravh stnca u stce raka.

enona ksena

Fenona kselna fenoi naze se u mnom vstma hrneuključujući češnjk lneno sjeme soju zeleni čaj i aume Ona je

noksidans koji pomže pri sprječavnju slobodnh radikla da ne oštećuju normne stce Fenolne kisele također neuralziraju karcnogene kao šo su ntrosamn koji nastaju u želucu kadse nitrat iz rane pomijeŠaju s nekm prirodnim ezimima Onetkođer pospješuju nastajanje gutatona, mnokselne za koju seeruje da je najsnažni unišavatelj orova u telu

aNalzimo u zrnju soje i žitrica Ti spojev dezakrajusteroidne ormone koji pospješuju ras tumora Međuim prevelka kočina tata može poremetitt apsorpciju mnerla prmerice kcija.

Gensn

Ovaj sastojk koji se nzi u urinu judi što jedu prozvodena bazi soje kao šo je tofu i miso juha (miso - japnska hrna snžna okusa napravjena od fermentrne rže i zrnja soje a korist se kao dodatk za poboljšnje okusa juhe - op. prevblokra rast novh kapiara koje snabdijevaju kvju neke tumore.Istrživači nagađaju da genistn može bii odgovorn za nsku stopunekih vrsa tumora među Japancima koji jedu rnu bogatusojom

Guaon

Gutaton je kombnacija iju aminokiselna: gutmata g!icina i cisteina ja to zovem trostruko prijetećom mnokseiom«.

15



RN O K

O je sž tioksids što deztvi sobode rdikle kojimogu ubrz proces srej Neki srživči kžu d je o

jsži tikrcioge u eu Tkođer se koris ko pomoću lečeju ler, ktrk, dbetes, hipoikemije i rtritis,ko u preveciji šteth poprth učik terpije vsokmdozm zrčej kemoterpije Ako ste pušč užive lkohol, vm je mioksei poreb jer šti vše jelo od orov.Svk stc može proizves uttio sstojk koji se lzeu voću, poću i srovu mesu kuhje može uišti te kompoee

Gcenska ksena

ZČski ges koji se lzi u slkom korijeu, gcretisk kiseli, poklo se, smjuje umore kod mišev, pciisžu jeu moguću primjeu u liječeju rk

Indo ( poodce ksašca)

Prođei u porću i porodice krsšic kUpus, prokuce,kelj pupčr ovi ssojCi pomžu pri sprječvju rk dojkeiducirjem štičkih eim šo dektiviju estoge kojije dgovor z rs tumor osjetljivih estoge

Inho poeae

Zpdjčk prehr sdrži mogo protei p premd šetelo teb proeie ormlo fukcioirje, prevelike koiČieprotei mogu pospješii sjje ekih st rk Ihibitori

proteze sprječvju probvljje protei bokirjem djelovj ezm kmotripsi i tipsi spitivj pokzuju d hibioriproteze mogu spriječii pretvrje ormih stic u mligeu jrm stdij m rk. Hr ko što je soj, šre hslutk, ou cjeovite žitrice poput l i obi sdrži hibioreproeze



KM LKN: DN LK U N

Ioflavon

Nalze se u mhunjačma kao što su šareni grh. ašak lećai kikiriki Ti spojevi blokiraju receptore estrogena sprječavajući nataj način rast snica tumora ponutih esrogenom vrste sanicakoje prevadavaju kod raka dojke Izoflavon također blokirajuestrogen prie nego on uzrokuje rast kncerogenh stanica

Kuman

lze se u mnogom voću i povću uključujući peršin slakkorijen zrnje žitrica i aume Kumini su prrod antikoagunsi Oni štite od srčnih bolest i udara sprječavajući stvaranjeuušaka k Osim toga tkođer se eruje da kumari ponišavaju delovane određenih kncerogena prije negoli on mogu izmijenit zdrave stanice u one koe pogoduju kncerogenom rastu

Kapsacn

Kapsaicin t koja daje ljutoj paprici nen ljuti okus valjakušat Kapscn za koji je dokzno da ima protuupalno djelovnje koris se za iječene vaskune glavobolje posebno bonogatipa gavoboje Uso čni se da ma korisno djelovane na masnoćeu krvi a pokzo se da smnjuje i igiceride i poproteine megusoće (LD), i loši« kolesterol

KaroenodPorodica krotenoida sastoji se od oko 600 spojeva koji se

prrodno pojavluu u voću i povću Mnogi od njh poznati su kaoantioksidnsi Do dnas smo je nekoliko njih ozblno istrženozbog svoje potencialne koristi za zdravlje Donedavo istraivačma e bilo vrlo teško odrediti razine poedinih karotenida ukrnom serumu kod ljudi pak nove i vrlo rzvene tehnke

ispitvanja k sada to omogućuu i konačno mogu dati vžneinormacije Kaotenidi koe treba promatati: kantksantn karotenoid koji se nli u jivma i koji se koristi kao boa za nukod nekih rsta sira pokazalo se da pomže pri sprječavanu rakadojke kod laboratorijskh štakora Zatm likopen anoksidns

7



R O K

koji nkom voću i povrću dj njihovu crvnu boju mož tkorštitt od nkih vrst rk Lutin dobivn nvn špint i klj

sd s istržuj zbog svojih potncijno ntkncrogn svojstv

Katehn

Kthni su biofvonoidi koji s nlz u zlnom čju ibobicm Nkoliko stud ngošt d kthn mogu smnjit

rizik od rk probnog sustv i pomoći u borbi protiv rusnihinkcij

Knon

Nz s prij svg u ružmrinu Ov tvri inhibju krcinogn i tko štit od rk

Kvecetn

Kvrct biofvonod i ntoksidns mož u kombnciji svtminom e imti ntiirusno djlovnj Tkor s pokzlo dkvrctin dzktivr djlovnj nkoliko jkih krcinogn iuzročnik tumor Im g u vlikim kočinm u crvnom i žutom

luku t ljutiki

gnan

Ln j bogt tvrim nzvnm lini. z koj s pokzlo dsmnjuju rst prkncroznih i kncroznih stnic dojk i dblog crijv lbortorijsk štkor Vjruj s d ini sprjčvju

djlovnj snžnih stogn koji mogu stmulirt rst tumor -oni s mogu pokzti ko snžno oružj u borbi protiv rk dojkLini tkor sprjčvju oštćnj normlnih stnic koj nstju zbog slobodnh rdik što h čin podložnim z kcroznirst

8



TKMSK LN PDN » N

kopen

Član porodice kotenoida likopen se nalazi u hrai kao štosu rajčice crve gejp i cvena paprika N edavno proučavaje 12žene oboljele od raka lića maternice poklo je obrnuti rmjerizmeđu raine ikopena u kvi i raka lića materce Drumrijeima žene s skom rinom ikopena erojatne će dobiti rakmaternice nego one koje imaju isoku raL'u lkopena. Drugestudije proučavale su riu likopena u krvnom serumu koja jea iža od normne kod ljudi koj su bolovai od rka mokraćnog

mjehura i gušterače Istaživači su sigurni kako likopen šti odrka premda pretpostavljaju da se ta njegova sposobnost možeprpisati njegovim svojsima kao ntioksidnsa

monen

imonen je sastavni dio citrusnog ulja. Usovleno je daznačajno smnjuje tumore dojki kod laboratorijskih štkora

Štoše istaživači ieštavaju da ova vr sprječava nastajjenovih tumora kod štakora

Monoerpen

Ovsu spoje snži noksidsi koji šte od srčn oboljenjai rka. Nalaze se u voću i poću kao što je peršin mrkva prokuicekpus plai patidžan krastavci aumi metica i bosiljk

Omega-3 masne kselne

Omega-3 odnosi se na dve ste polinezasićenih masnihkiselina: dokozaheksoničku kiselinu (DH) i eikozapentanoičkukselinu EPA) Omega-3 masne kiseline nlaze se ponajprije umorskom raslinj navanom ftoplkton te na kopnu u sjemenjuana Ribe kao što su losos morsk ist tuna brncin sadine iskuše koje se hrne biljkma bogatim omega-3 masn kiselinama glavni su ivor omega3 masnih kiselina za ljude. Omega3masne kiseline vrlo su korisne Kao prvo one štite od srčnihbolesti Proučavnja pokauju da te masne kiseline siuju kolesterol i da u kombnaciji s preanom sa smjenom koliinom

19



R O K

zasćenh masnoća one također mogu smjti LDL lI .loš« kolesterol, kao trceride u k Omega-3 također su prrodn

antkoagulans kJI sprečavaju nastaanje uušaa štomogu dovesti do srčanh napadaja srče kap Omega-3 masnekiseine također šte od određenh vrsta raka Proučavja nažvotnjama pokauu da one mogu smanjti bro velČinU umoraOne također maju protuupano djelovanje I korsne su pr liječenuarisa

Pektn

edna jabuka na da Pektn vrsta topvh vlakana koja senalze u hrani kao što su jabuke I sočn do ejpa, smanjujekolesterol I pomaže u sprječavanu srčanh bolest Nedavnastržvanja pokzuju da kemsk zmjenjen pektn posebno onajz agruma može taođer bt snžna aštta od raka Premdaznansvenc nisu sgurn kakav je mehzam njegova djelovanjauere su da ta keski menjeni pektn može spriječit gom

lje malih staca raka I tako sprečiti poavu metastaza Naosnov isražvanja, znanstveic se nadau da će uspjet rzvitiposebnu vrstu hrane koja će sadržavat taj posebn oblik pektna

Polacetlen

Poliaceteni, koje nalazimo u povrću Iz porodice štitk(mrkva, celer, pastrnjak, posreduju pr nastaanju određenh ke

mskh spojeva u telu koje zovemo prostaglandn a koj mogusprječt rast umora Poaceteni također unštavaju benoprn,posebno smrtonos kCnogen

Psoaen

Psoren su var koje mogu kožu učnt osjetljIvom nasunčau svjeost, a nze se u voću I povrću kao što je celer, zelenasaata, lmun ctron Sintetčk psore (kI se nose na kožuluzmau orano) mogu se propsat kod ljUd koj maju obolenjakože kao što je psorijza, a kod kojh je potrebna posebna terapijasa seošću kvaclmpe Psoralen mogu bt kors pri lečenumfoma

0



KM} LJKN: DN EK N

Resveaol

Poko se da ovaj spoj, koji se nalazi u vnu i soku crvenogaožđa, sprječava bolesi koronrni terija (aterosklerozu) uživoinja, a erojatno i u ljudi

Renod

Ova skupina sičnh tvri ukjučujući vitamin A, ima zaštnodjeovnje prov određenih vrsta rka, ukjučujući rak puća i rkusne šupjine. Naze se u hrni živonjskog podrijela, uučujućijetru, žumjak jajeta meko i masac

Seol

Steroi su tvari koje nlimo u krastavcima, posebno u njio-voj kori a dokazano je da smanjuju koesterol

Slfd

Sudi su tvi koje nimo u češnjaku i porću porodicekrstašica Ispiivanja pokzuju da te tvari dezktiviraju steroidne

hormone koji potiču rast tumora, a također koče i karciogene ienime koji mogu urokovati rak Vjere se tkođer da sudisnižavaju krvni tlak i sprječavaju staranje uušaka kojimogu urokovati srčane napadaje i kap

Slfoafan

Ni se u prokuicama, keju pupčaru, kelju cetači i zee-nom luku Ova a pojačava djeovnje enzima koji bokraju karci-nogene da ne oštećuju zdrave stnice Istrživači sa SveučiištaJon Hopkins, koji su otkri i sinteiri sulforafan eruju kakoje moguće da on postane avno oružje u borbi protiv raka

2 1



RN O K

Trepenod

Titepenoidi se nlze u slatkom koijenju i aumima te unešto manjm kočinma u dugoj han, poput znja žitaica ipovću iz poodice kstašica a daju okus mis hai Te tvimogu tođe štiti od aka dezaktivianjem steoidanh homonakoji pospješuju ast tumoa a takođe uspoavaju bzo dijeljenjestnica koje je tipično za stnce ka

Vlaknaakna su sastojci hne koji se nlze u bljkma i koje telo

ne pobavlja niti apsobia. Pemda vlakna ne osiavaju nikakvekaloije hanjive tvi ona obavljaju nekoliko vžnih zadatakau tijelu

Postoje dve vste vlakna: topiva i netopiva Topiva vlaknakao što su pektin i biljna smola nađen u hani kao što su jabuke

zobene mekinje i pokuce uspoavaju ketnje hane koz cijevaMnoga su istživnja pokaza da topiva vlkna mog smnjikolesteol pemda je točn mehizm na koji to ona čine nepoznat Istažvač petpostavljaju da se topiva vlakna u cijeima vežusa žuči i izučuju putem eka Jea nadoknađuje gubitk žučitako što stva više žučne soli koje je neophodni sastojak kolesteol te tko snižava kočiu kolesteola koji kuži kvljU

Netopivavlakna koja se nalze u hn poput celea pšeničih

mekinja šenom ahu i itnom svetlosmeđem ahu ubzavaju polženje hne koz ceva na ne samo da pomžu pispječavanju zatvoa i pobavih bolesti kao što je divetikulozanego i vjeojato spječavaju k debelog cijeva kao i duge vsteaka uključujući ak pluća dojke i glića matenice pšinestudije stanovništva poke su da ludi u podučjima gdje suvlakna gavna hna pimjeice u Aici imaju značajno manjeoboljenja aka debelog cjeva nego zemlje poput Sjedinjenih Ame

čkih Džava gdje u pičnoj hn ima mlo vlakana Na pimjeu Daku u Senegu ak debelog cijeva pogađa 0 muškaca i0,7 žena na svkh 00000 ljudi Nasupot tome u Connecticutu33 muškaca i 4 žena na 00000 stnovnka dobit će akdebelog cjeva Znanstveic ne znaju siguno kako vlkna pomažuu bobi potiv aka oni petpostavljaju da ona ubzavjem



FKM J: POD »O U R

ketanja hrne kroz crijeva. smanjuju kontak zmeđu stijenke(tkiva) crijeva i potencijnih krcinogena Neki znstvenici

tkođer eruju da crevne bkerije mogu meaboličk preradižučne kiseline u kncerogene produkte Či se da vlakna hrnevežu žučne kiseline a možda i druge oksične produkte rarjeđujuih i dosovce ibacuju tela Osm toga hrna koja je bogatavlknma obično ima mlo masnoća a bogata je a iminerma što pome pri smnjivanju rzika od raka

Ameriknci jedu u prosjeku pola od koičine između 0 i 40gma vlakna na dan koline koju preporučuje meričko udru

ženje za borbu protiv raka (American Ccer Socie) Američkodruženje za borbu protv srčanih bolesti (American Hert Assoiation) i gotovo sve druge glae dravstvene orgniacije Premdasu vlkna zuzeo korsna postoji mogućnost pretjeranog uzimnjavlakana Pretjerne koliine vlaka mogu ometai apsorpciju klcija željeza i drugh vžnih hrjivih tvri stoga nemoje pretjerivati s njihovom potrošnjom

3



RN O E

POSEBNO PRIPREMLJENA HRANA

Stručnjaci prdviđaju da u ljdm dtlju policrgovina biti pun pobno priprmln »ljkovit« hrntakođr vn nuricutčna«) pojačn ftokmikamabijnm lkovitim tvarma) koj mog štititi od rznih bolMož dogoditi da zatknt kko hodat izmđu rdova plicama u mopolui i pitat užbnka: Možt li mi,molim, ri gdj mogu nai žitric protiv rka?« On vmodgovoriti On u na polici u rm rdu pokraj antikotrolnih rnaca i niotoroporonh učvršivača kotu«

Nacionni intitut za rak Th Naional ancr Inttut),a voim ponaim prjktom o kprimntalnoj hrnExprimntal Food roct) otvru voj ptogodišnji proam proučavnja mognoti a proivodnju pobn hrnkoja b bla obogana prirodnm anikncroznim tvrima

NI tržuj nkoliko vrta hrn za koju mili da imanavi potncijal u borbi protiv raka to u prokuicčšnjk pršin mrkva Itraživači nadaju da olratiašti« tvri t hrn pitai njihovu igurnot učinkovtot pri primjni u vim doma obrocima) Mđum prijngo ta hrana poavi na ržištu trba odgovorii na jošmnoga pitanja Na primjr ko mla količina ndola i prokulica pruža zašiu od rka dojk ho li va doa pružati još

jaču aštiu? Mogu li v do ftokmikala bit tokičn?Ko u prav kombnacij vitmina minraa i ftokmikla?Nkoliko provođača hran v nudi na ržišu nku

vrtu ljkovit hran« rimjric dana možt biratiizmđu prirodnog nrnčnog oka i oka pojačnog klcimkoji ož pomoi pri prjčavnju otoporoz Na polii ažitricma za doručk možt odabrat on phuljicamapiuma koji možda nižava kotrol i prjčava rak dblogcrijva U godinama koj dol možda t nai drugu vruobogan hrn namijnjn prjčavnju ii čnju takočh bolti kao što u rtriti dijabt mnog rčitvrt rka atroklroza, nplodnot pa čak i olakšavnjuprdmnruanog indroma MS) t mnopau

2



Treće poglve

LJEKOVITA SNAGA VITAMINA I

MINERA: OD A DO Z

i i minerai koje nzimo u hi imaju vžnu ulogu u

održavanju zdravlja. Najnova istraživnja vtmina i minerala okia su njihovu mnogostuku korist kao »preventvih

lijekova«

Što su vtamn?Vitamii su orgnske tvai koje su bine z a ivot veći

slučajeva ne prozvodi Ih telo l Ih ne proizvodi u dovoljnkoiinama) te ih se mora uzimat u hrn kao prehrmbenedopune Vi su potebni kod gotovo svih procesa kOJI seodvaju u telu Bez pomoći vitamina ne bismo moi probavjaIhrnu, boriti se proiv nfekcija lprozvodii nove stnice

Vitmini se zou mikro hrnjiim tvima (mkronutrientmajer su koliine koje su potebne za normno funkciornje neznatne pa čak i naizgled malo pomjknje samo jednog ključnogvitmina može rezultirat OZbiljm posljedicma

Hrnjive tvri koje nas opsrblju enerom - proteini ujikohidrai I mast zovu se makro hrnjivim vima mronutienima) I uzimaju se u mnogo većim količinama Bez vitminameđuim te mako hnjive vri ne b mogle biti probavljene ipretvorene u eneru

Vi se obično dijele u de kategorije: one kOJI su topivu mastima ii Uljma i one kOJI su topii u vodi Vitmini A D E i topii su u mastma a to znači da je potrebna odgovajućakoliČina masnoća i minera kako bi se oni prailno apsorbirali u



R O K

probom susvu Vimn koi su opiv u msim pohruuse u eri Preosl su vm opiv u vodi: bio ko prekomern

količ vmin zučue se puem mokrće Budući d sevmini koi su opiv u vodi ne pohrnuu u ielu nh rebsvkodnevno ponovno unosii u ieo

Većin vmin opih u vodi meri se u mlimm mg imikrogrmm mcg Vimin opi u msm obično se mereu međunrodnm edncm inernionl unis l) Međummin A kkd se meri u evvlenm reinol (RE Jedn REes oprlike pe pu iše od l l

ovo ću knzi česo pu spomenui RĐA dnevnu količuko se preporučue z neki određeni imin li mnerl RDAuvrđue Food d Nuriion ord o he Nonl Acdemy oSciences Odbor z hrnu i prehrnu pri Akdemii znnos RĐAsmo e pribžn procen minmne koliČe imin ili minerl porebnh z normn rs u dece e z sprečvne prehrmben defCi u zdrvh odrslh osob SRĐA koie usnoviloMinissvo z hrnu i liekove Food nd Drug AdminsrionFDA uporebv se ko przn sndrd z oznčvne hrnei sič e RĐAu RĐA se ne smr opimlnm unosom vminl mner P moem mišlenu ko i po mišlenu mnohsručnk RĐAe žlosno nedos i ne uzim u obzir nnokrić o vžnosi vmin i miner

većini slučev vmni i merli mogu se bez ikkvhproblem uzim u mogo većim dozm nego šo su one koepropisue RĐA pk nek vmini i minerli mogu u zuzenosokm dozm bii oksični riem slučevim može se

povi problem o neko nekriički gu bleu z bleom neobrćući pozornos n odgovruću dozu Ako uzime iminske dopune pročie upue o prvo količn« koe se nvode zsvki imn i minerl

Ne brne me predozire miim ili minerlim čk kouzime i vminske dopune er zprvo većin ldi im uprvosupron probem: ne do dovolno bin hrnih vri zhrne kou ede

Šo su mnea

Minerli su prirodni kemisk elemeni od koih se nekoikonlzi i u nšem elu Minerli ko šo su klCi osor i kl



JKO G M MR OD DO Ž

ključni su sastojci našh zuba. kostu. stnica i mekog tkiva.a također su bitni i za pravnu ravnotežu tjelesnh tekuĆina i zaormalnu ktivnost stanica i mišića Bitni minerli potebi su u

koiČnma od nekoko stotna mlima na dn do jednog ili višegama. kao u slučaju kalcija. fosfora. magneZija. natrija. klija iklorida Meri koji su potrebni u mnogo mnjim koliČinamazovu se minerali u tragOvma To su: žeezo Cink. jod. bkr.mngan. orid. komselen. molibden i koblt (kao komponentaitmina B I 2)

Slijedi popis vžh vitmina i minerla te najnove znanste-ne formacije o ulOZi koju oni mogu mati u sprječavnju bolesti

itamin

NNC Vitamn A a mnogo bih zadaća u jelu a neopho

d je za zdravu kožu i sluznice Vitamin A spaja se s nekimproteinom i stra vidi pient. tr koja nm omogućuje ednje mraku Vitmin A pojačava imunitet orgnizma: on pomže ipoiče nastajanje limfocita koji su pa obrmbena linija orgnma pred infekCijama Vitmin A posebno je djelotvoran u borbiprotiv bolesti dišnog sustava

Vitamin A koi je topiv u mastima. pojavljuje se u dva oblika:peformrani vitamin A i provitamin A Preformirani vitamn A

zapravo je tva nzvana retinol koja pripada porodici etinoidaRetnoidi se pojavljuju u ani životinjskog podrijetla. kao što sujeta. žumanjk jajeta. mlijeko i maslac

Provitmin A ili betakaroten jedn je od 00 kaotenoida.porodice sičh tri od kojih je samo mnji broj temeljitoproučen Ako postoji decit vitamina A tjelo može pretoritibetkroten u vitmn A Kotenoidi nalze se u tamnozelenomlisnatom povću te u žutom i nrnčastom povću i voću Dobri

izvori ne bogate kotenoidima jesu melice. prokulice. keljgorušica. dnja rebrača. mrkva. mango. papaja breska. špinatžuta vica slatki kumpir. kelj pupč i bundeva

Betkoten je snažn ntioksidns Kad se betkoten pretoriu vitmin A gub ntioksidacijsko djelovnje

7



RN O EK

RAVA KOLČiA Prform vitami A riol mjr s u mđuaom jcma u kvivtma rtola R

A za rfoma vtam A js 000 000 RPformira tam A mož u vkm ozama bt toksč.moj kako rkoračt 000 a

Prkomjr kolč rfomraog vtama A mogu uzrokovat urođ fkt Truc b smjl uzmat vš o 000 a a

Provt A (btakrot) jko j oksč r blo kojojoz.

Btakao s mjr u mg r čmu j 3 mg btakaroa jako 000 ovima A

mrčkoj rh osoj oZblja mjak btakaroaProsjČ vn uos mj j o mg a mo zastvcuju a za mkSmlu zašttu o bolst trbamo mg btakaoa a .

OGUĆ KORISTI kaa su sžvaja o vtamu A tr aa ust koš btakot rtiol rug ko. Daas zstvc omj stuju koj vr obavljaju scfč zaać u tluaa zamo a btakrot maju zlč a ak ojakovaž ulog u zaštt r bolstma.

R Moga sražvja jaso okzuju a btakaro ukm slučajma itami A mogu bt sžo oružj u borb

rotv raka Oćto roučavj ouacj okzo j a jstoa oboljja o raka vća u skuma koj ju mj zog satog ovća go ko oh kojju vš ha ak osba sažvaja okazuju a btakaro mož bt korsta usrjčavju kih osbih vrsa raka.

ak usta i ednaka Ov su vrst raka usko ovza sušjm uhaa rtjram užvajm alkohola. ka roučavaja okazuju a j uzmj mh koČa voća oća

nska za btakrota zamća u oulacj s vlkmbrojm oboljja o aka usta jjaka Takođr s ruj a jvam A sž hbtor strja tumoa u usoj šulj.

ak želua Moga oučavaja okazuju a j užvaj zlog žutog lsaog ovća ovzo s mjm bojm oboljja o

28



LJKA SNAA AMNA MNLA D A D Ž

rk ž i d s jdi kod kojih s posij pojvio rk žpronđn niž koičin btkrotn k

ak debeo crjeva i rektuma mnogo stdij živnjvoć i povrć povno j s smjnim rikom od oboijvj odrk dbog rv i rktm Istrživči mđim nrdo pripi-sj sv sg to btkrotn Voć i porć tkođr j bogtoi drm vit drm krotnodim p č i vknim tsv to mož imti og sprjčvnj t vrst rk

ak mokraćo mehura Nkoiko stdij dovodi vniž rin btotn s povćnim rikom od rk mokrćnog

mjhrak doke Ndno s isrživči Bf držvi Nw

York pročvi 83 žn s rkom dojk i 1 13 drvih žn Otkriis d s žn koj s boov od rk im mnj konntrijpm btkotn ngo on koj s bi drv

drgoj stdiji kojj obhvti 439 žn posnopin pd držv Nw York istrživči s otkrii d s on snjnižim nosom bkrotn b njiožn rik obovnj

od rk dojk nkon što s odvti i drgi čimbniCi ko štos obitsk n dob prv rdnoć itd

ak rića mateice Nk ispivnj kj n obrntpovnost mđ živj voć povrć t obojvj od rkić mtrni Jdno ndvno istrživj koj j provo Nionni instt rk (NI) Ltinskoj Amrii gdj j stopobojnj od rk mtrni mđ njvišim t poko jd j visok nos btkotn povn s 32 posto mnjim riikom

od obovj od r ić mtrniak usta Rk sn špjin sko j povn s pšnjm

dhn i pijnjm koho Pročvj n životinjm pokj s btrotni t tmini A i E snžni iibitori nstjjrk p istrživči rd poks n jdim kko bi odrdii prv-n nčin čnj

ak puća Istrživči John opkns Shoo of yn ndPb th Ško hin i nodnog Zdrvj John opkinssporđivi s koiČin btkrotn kri mšk i žn kodkojih s posij pojvio rk pć i onih koji s osti dri Nosnovi tih isrživj istrživči s kjčii d nisk rbtkrotn nčjno povćvj riik od oboijvnj od rkpočsth (skvonih) stni pć Nisk koiČin vitmin E

29



RN O E

povećavaju rizik od svih sta raka pluća.) Druge sudije pokazujuda je zašina vrijednos beakroena pred rakom pluća još većakod žena

Sce

Vek broj sudija pokzuje da je bekoen glani zašinikod bolesi koronrnh rerija, koje mogu dovesi do srčnih napadaja i kapi Antioksidns beakroten može pomoći pri sprječavanjujedne vse oksidativnih oštećenja ipida za koju se eruje

da pospješuje saranje naslaga (ploča na eijamaProučavnje zdravlja lečnika koje je zveo dr Chles Hen

nekens u Brgham and Women's Hospial u Bosonu prato je22000 muških ječnka sh između 40 i 84 godine U tojskupni odabrna su 333 muškrca s nesabilnom nginom pekoris i davano imje 50 mgbetkoena na dan Oni koji su uzimlbetakoen smanjili su rizik od srčanh napadaja posupakarevaskuarizacije kirurških zahvaa za uađivnje »bassa«, operacija za ovarnje začepjenih krvnih žila i krdiovaskulne smrtu prosjeku za 49 poso.

osljednja isrživnja zdravlja 87245 medicinskih sesarapokzuju da približno jedn dnevni obrok voća ii povrća bogaogabeakroenom, može znano smanjii rizik od srčnog napadaja ikapi kod zdravih žena Žene koje uzimaju više od 15 i do 20 mgbekotena na dn za 40 poso smnjuju rizik od srčne kapi eza 22 posto rizik od srčanog napadaja

Oč

Vimin A neophodan je za svanje vidnog piena koji jevažn za glednje u mraku Nedavna su isrživanja pokza dabeakaoen može pomoći pri sprječavnju uobičajene boes očijukod sarjih osoba - kaaaku Dvogodišnje proučavnje medin

skih sesa koje su izvrši isrživači sa Sveučiiša Hrvrd,pokazalo je da je u žena koje jedu mnogo voća povrća bogaogakroenima rizik od obolijevnja od ozbijne karake za 39 posomanji nego u onih koje unose u orgnizam mle koliČine kroenaHrna kao šo je špina, slaki krumpir i ikvice pokzla se kao

30



LEVIA NAGA VIAMINA I MNEALA: D A D Ž

najoi zaštitnik Proučavje je dovelo i do veikog iznenađenjaka nije ila na isu »zaštitnka«!

Koža

Vitam A već deseljećima nosi nziv vitmn kože« Zhvljujući svojim svojstima antoksidsa etkoten se otajno smatao sedsvom za srječavnje rerog stenja kože U Euroise keme za kožu naavene od antiokidnsa kao što su etaroten i vtamin E odaju kao sredstva za omlađivje kože

intečki deivati vtina A Retin A i Tigason uoiajenose koriste za liječenje i soijaze Dokazno je da Ren A uoliku kreme smanjuje ore i druge vanjske znakove strenja)Olii tmina A namijenjeni za oalnu uotreu kod olema skožo rlo su snžni lijekov koji mogu uzokovati urođenedeekte a ih tudnice ne i smjele uziati

PORODCA B-OMPLES itamin iamin)

NNCE Vitamin B l , također zvn tiamin vitamin je koji jetoiv u vodi Njegov je glavni zadatak zađivanje ugljikohidata

u hn i njihovo retvnje u glukozu šeće koji iguavaeneu otrenu za unkcionirje mozga i živčog sustavaOziljno omnjkanje tiamina može uzrokovati olest erieikoja može štetno djeovati na nomno unkcionanje živčanogsustava Ljudi kojima ozijno manjka timin često ate odduševne smetenosti kao i od ičkih simtoma out guitkaosjetljivosti u stoalima i nogma te aalize očnih mišića

Doi zvoi vtina B jesu šunka i svnjetna, sjemenke

suncokreta, kikiiki i ria šui Mnoga gotova jela od žitaricaogaćena su tiaminom Mnje koliine tiamina nalze se u zeenom grašku artičoki kukuuzu i dinjma Kao i kod drugihvitamina koji su toivi u vodi, tamin se može izguiti u tekuini ukojoj se hra kuha

3 1



HRN K

RAVA KOLČiNA Sužbeo preporuče de koči tmi- A z odrse kreće se zmeđu 1 0 i 1 5 mg

Tekom trudoće i doje žee trebju 1 do 16 mg timiee li e i muškrci sre zmeđu 1 9 i 50 godi često euose u orgzm preporučee (A količie timi

Nekoko je stud pokzlo d sriji ljudi e dobivju dovoljotimi putem svoje prehre

Timi se može uišiti UŽivjem kohol pomkjetimi zto je vo često kod koholičr

OGUĆ KORISI i Rezut edog isživj objvjei u rchves o Ophmoo pokzuju d ljUdi kojim su dimultivtmii što su zmeđu osih sdržvi i timi mjumju erojtost oboijevj od ktrke ego oi koji isuuzimi vimie

Fiziko i duševno dobro osećaje (stane) imi se ziv »vtmiom z podzje morl zbog svog djelovj živč susv

Ljudi koji su rlo kivi i mogo jedu trebju vše og mi kko bi pomogo d iskoriste hru koju su pojeli

Crveni osip kože u struku Herpes zoster Postoje ekizeštji koji govore d se trmuskulre ijekcije tim uspješo koriste z liječeje herpes zoster crveog osip kože ustruku vlo eugodog poremećj pk to e prhvćei čiliječej

itamin 2 (iboflavin)

NJNIC Vitmi B2. ođer zv ribovi u vodije topivimi k pomže elu d oslobodi eeru iz protei ujikohidrt i ms

Dobri izvori tog vmi jesu: mlijeko sir jogur govedi

obogćee rste kruh i žitric te zeleo povrće ko što suprokuice išće repe šprog i špit

RAVA KOLIČNA z odrsle

A z ribovi zosi između 1 3 i 1 . 7 mg

32



EKVIA NAGA VIAMINA I MINERA D A D Ž

jdi koji s vrlo kivni rdnice i dojlje rebaj vie ogavimina

OGUĆE KORISI ak Mno nnsveci misle da ske rine ribolavina mog povećai mogćnos oboevnja od rka jednjaka Posoje eorije da ribolavin na neki načn deoksicra(nerira kemske vari alkohol ii dhn a žvaknje kojeoič nasajnje e vrse raka

iki stres Čini se da ribolavin pomže el bolje svladavai sresne siacije Prema srživnjima na Svečili Cornell

(Cornell niversiy čini se da posebno sije žene rebaj vieoga iamina B a pročavnja žene međ 50 i 57 godnasrosi svaki s dn ekom osm jedna \ežble oko 20 do 25mina na sobnom bicikl PolOvica ihje dobivala A ribolana,a drga polovica 1 50 poso DA ribolavina skpini koja jedobivala samo preporčene količine ribolavina na dn dolo je dopada količne ribolavina nakon ežbanja, dokje skpini kojajedobivla već količin vmna B od preporčene koncenracije

ribolavna osala goovo normalna srživači s akjčil daporeba a riboavinom rase s kvnoć Brojne sdije pokaj da sariji ljdi nnj pomnjknj A riboavina pravo živonom rdoblj kad ga njihovo ijelo možda naje ebaPrema podacma objavljenm The Srgeon Gener's epor onNriion nd Heh bosonska sdija sijh ljdi poka jeda ih čak rećina pa od pomanjknja riboana

SOBN SAJE iboavin se niava djelovnjem se!osisoga čvaje obogaćeni krh i žirice na amnome mjes

itamin iacin)

INEE Vimin B, akođer pona kao niacn niacind inikoinska kiselna sdjelje ajedno s iminom i ribolavinom

meabolim jikohidraa i bin je a osigranje enere a rassničnog kiva Viamn B3 opiv je vodi

Ima ga pno skma sabljrkma pileni, kokojemmes, obogaćenim goOvim jema od žirica nemasnoj eleini ijeri Male koline nacna (ispod 24 poso od A prisne s

33



HRNA K

većini vrsta kuha. Niacin se može stvati i u tjelu - iz minokisele tiptofn koe ma u velkim koičinma u mleku i aa

Stoga ako e vaša prehrana bogata triptonom, vaše potebe zavnskm izvorima niacina bit će smnenezbino pomnkne niacna dovest će do boest zvne pela

a bolest koa počine kao iscplenost a zat se poavue crvenkast osip na kOŽi izloženo suncu i brzo se rzvja demencia, pamože dĆi čak do smrti.

RV KLIČi A za odrasle žene est 1 mg a za odrasle

muškce 1 9 mg ene koe doe tebau 1 6 mg na dn. posedne vrieme namae su dvje studie pokazale damno ludi pate zbog pomnkana toga vitmina. Istaživači pretpostavlau da lUdi koi se odriČ mesa kko bi smnii unos mastiu tielo time gube i glavn vor niacina No dodavnem više žiticau svou prehrnu doskočit ćete tom pomanknu

GĆE KRS ak Znstvenici s nversity o Kentucky's

Makey Cncer Center ieštavau da niacin može imati uogu uzaštiti od raka Istrživači su proučavali učinak pomkana niacina na životinske i udske stice Stnice koe su sadržavlepremalo nicina počele su pokzivati znakove mlignih promenaa to e često prethodk poave raka Premda e točna uoga niacinapri sprečavanu raka oš uviek nepoznata na osnovi tihproučavna može se zkuČiti da vitmin B može imati važnuuo u obrni tjela od raka.

rce Pokzo se da dave niacina u vrlo velikim koliČina mnogo višim nego što ga se može dobit smo hrane - snižavakoesterol u i povisue HL korisni (dobri«) kolesterolMeđutim velike koliČine niacina mogu uzrokovati crvenlo i svrbeža to može biti prilično neugodno reporučuem upotrebu takozvanog nacina bez cvenia koi sadrŽ inositol heksikotinat erto može pomoći pri smivnu neugodnih učinka

itamin 6 iridokin)

ECE va vitmin ima kritičnu ulo u metabomu nukleinskih kiselina pomže pri korištenu proteina za zadnu

34



LEVI SNG VMN MINE D D Ž

tjelesni tkiva i metabozmu masti. Također je neophodan zaproivodnju ntitea i cvenh krvnih stanca Topiv u vodi, vtamin B iučuje se tea osam sati nakon uzimnja

Dobri su vori toga vitmina u obogaćenoj instnt-hrani odobi, obogaćenim gotovim jeia od žitica pietini, goveđoj jetrii u nešto mnjim koiČina, u drugim dijeovma goveđeg mesaMje koičine vitmia B6 (ispod posto A nazimo u dinjirebrači kupusu toj measi i meku

RAA KOLIČA odrase muškrce

A za odrse žene jest mg i 2 mg za

Kako se povećava unos proteina tako raste i potreba zavitmnom B6

noge žene ne dobivaju dovojno toga vtamina Prema podacima Američkog mnstrsa pojoprivrede (US Deprtment ofAgicuture) prosječna žena konzumira 70 posto od A uškrci su nešto boji i uzimaju 90 posto od A Stiji judi posebicečesto pate od pomjknja toga vitamna a oni ga zapravo trebajučk nešto više nego što iznose preporučene dnevne koiČine

OGE KORS rce Prema podacima dobivenm na osnoiproučavanja zdravja iječnika nedovojno unošenje vitamina B6 ifoata u orgm može ima za posjedicu srčne boes VitminB6 i oat pomžu pri rgradnji homocistina, aminokiseine kojačini se ima važnu uogu u srčnim boestma Na osnovi

istraživja došo se do zakjučka da judi s najvišom rinomhomocistina u k imaju tri puta veću erojatnost da će dožiesrčan napadaj nego on s niskom rinom homOCistina živanjeveikih koiČina hre bogate vitmiom B6 i foatom snižava raziuhomocistina i na taj način štiti od srčog napadaja

Imunitet ini se da vimin B6 povećava imunitet orgnizmaposebice kod starijih osoba Istrživači su nedavno ispitivai učinkvitma B6 na imunooški sustav osmdeset strijih osoba i

ustnovii su da su oni s niskom rzinom tmina B6 imaiosabjen imunooški sustav ini se da pomnjkje vitina B6sabi proizvodnju intereukina 2 i rmnožavaje iocita, dvajuvžni Čimbenika tjeesnog sustava obrne od nežejenih ujezaBitno je da udi koji su imi premo vitina B6 nisu bii tako

35



HRNA K

dobro spremni za borbu protiv inekia kao oni s šim razinamatoga vtmina

POORNE Dnena doza koa prezi 2000 mg može uzrokovati ozblna neurooška ošteena.

itamin 812 obalamin)

NJNIC Vitmin B12 edinstven e među vodotopiim tminma iz dva rzloga ao prvo to e edini vitmin koi sadrži i bitnemineralne eemente Drugo može se poranivati u tieu a da bse isrpe zlie tog itamina može proi i do tri godine. B2pomže u tvorbi rveni krvni stnia unkionirnu ivčnogsustava te preradi protena i masti.

osedn se godina B12 dae kao sredstvo za svladavaneumora ublažavane neurološki teškoa kod starii ldiukučuui slabost i gubitak pmena.

omnkne vtmna B2 može rezultirati perniioznom nemom stnem koe može bit opasno po život. B 12 delue zaednos drum Bvitaminom oainom ili olnom kiselinom. Folnakselina ne može se iskoristiti bez odgovaraui količina vitminaB 12 .

Dobri zvori tmina B2 esu meso riba aa te mlečni

prozvodi

RAVA KOČNA RA za B2 iznosi 2 mg i za odrasle muškre i žene

Str vegetriani koi izbegavau esti mlečne proizvode iaa izloženi su riziku od pomnkana vitamina B12.

ene koe uzimau oralnu kontraepiu i teški akoočrmogu također imati povenu potrebu za unosom toga vitmina

Strii su ludi također zloženi riziku premaog uzimnavitmina B2 Zapravo čak do 1 0 posto elokupne strie populaie pokzue pomnkne vitmina B12. n se može dobiti ukapsulma tabletma gelu za nos i sredstu koe se rastapa podezikom

36



JEVA NAGA V/AM/NA / MNER D A D Ž

OUĆ KORSTI ak Prema israživanju o kojem su podaciobjavjei u American Journa ofCnic Nurion 1987g, vitmin

I2 može pomoći u zaštit od raka puća koji se zaziva pušenjemsaživači su proučavai 73 muškarca koji su bii stastveni pušačii koji su na bronhijanom mai potencijane kanceroznepromjene Poovci ispitanika davana je ona kiseina i dodacivitina 2, a druga je poovca dobivaa pacebo Za čeiijeseca u skupi koja je dobivaa vitmine bio je manje potencijno opasni stanica nego u onoj koja e dobivaa 2 i fonukiseinu

eurooški simptomi kod starih osoba Mno judi starijiod 60 godina pate od nedostatka itmina 2, a to se očituje uneurooškim simptomima - od gubjenja ravnoteže do promjenaraspooženja gbitka pamćenja i osjećaja bocknja (rnjenja) urukama i nogama Prehrana ne krivac nego kako starimo našeijeo proizvodi manje hidrokorne kisee koja je neophodna zaiskorištavanje vtamina 2 Zato mno stariji jUdi ne dobivajudovojno toga vitmina z hrne Ono što još sve pogoršava jest

čnjeica da se simptomi pomanjkanja vitamina 2 kod staijihosoba uzimaju kao prirodna stvar tj dio procesa senja Ako seosoba sija od 60 godina čini smetenom i žai se na neurooškesimptome, oite je da porzgovara sa svojim ječom i proerirazinu vimina 2 Vidio sam mnoge stije jude kod koji jedošo do znatnog pobojšanja stanja nakon što su počei uzimaidodatke vitamina 2 (ge za nos i tabete koje se stavjaju podjezik koji ne idu kroz žeudac i koji se neposredno apsorbiraju u

krvotok

iotin

IC ion također zvan enzim ii vitamin H zapravoje čan porodice kompeks Ovaj vitamin topiv u vodi može se

sintetizrat u crijevima kao i dobii z hrane ion je bitn zanorman metaboizam masi i proteina te za apsorpciju vitaminaC Taj vitamin djeuje zajedno s vitaminima A 2, 6 i niacnom teodržava kožu zdravom Pomanjknje biona može rezuira ekcemom ii crvenim mrjma po icu i gubitkom kose

37



HRNA K

Dobri zvoi oga vitamina jsu voć orasi pivsk kvasagovđajra masla od kikiika ača žumnjk j ajta i rnaod jloviog zrnja

AVA OLIA RĐA za odrasl js 300 mg Esrogn omaapsorpiju bioina soga žn koj uzimaju konrapijsk plulbaju porzgovarai sa svojim lijčnikom o dodanom uzimnjuog vitamina

OGUĆE O okti Ima li mkn kk nok? Posoj

nki dokzi da bion mož pomoći nokima Švarski israživačidavli su kom dv mjsi 2,5 mg biona na dn upi od 32muškaaa i žna koji su imli problma s nokima Prma podaima ndavno objavjnim u Journ of t Amin Aadmy ofDrmatolo pokra lijčnja dbljina nokaa sudionika lčnjapovća s za 25 posto

osa Ozbiljan ndosak bioina mož uzrokovai gubikkos kod ljUdi i dlk kod živoinja stoga s bioin kakad naziva

pomlađivačm kos Enzijasi td da bioin mož sprijčiićlavos i prrno sijdu kosu Nma znnsvni dokza za udnju no čuo sm ngdou da aj viamin čini lpršavu kosupodanom

POZOEJE Sirova jaja mogu sprijčii apsorpiju bioina ulu Sirovajaja ponijln su izvor slmonl pa ij bolj ipakn jst

Folacin Folna kielina)

IEE Folain akođr pozna pod nazivom folna kislnaii fola čn j porodi vimina B i u posljdnj s vrijm čstospominj kao ponijlno srdstvo borb proiv rka Folna kis

lina akođr pomž u svaranju rvnh snia i gnskogmarijaa u snimaRč izvdna j iz rijči foliag Taj s vimin nzi u

ozlnom lisnatom povrću kao šo su špna i prokuli Nodobri su zvori i munjač sušni gra posbno obiluj folnom

38



JK NG VIMIN I MNR: D D Ž

kisino Kvasa jra kikiriki sjnk sunokta k žita obogaćn žitri tkor sadrž vik kon fon kisin

Bnn šnat i naran takor osiguravaju viš od osto Afon kisin

RAVA KOIČA A za fonu kisinu jst 400 g ii 04 gN roruuj s uznj iš od 08 g fon kisin na

djr to ož otžat dijostiiranj onjknja vitaina B 2a ož dovsti do nij i oštćnja živanog sustava

Žn u rosjku dobivaju so oovu od A fon kisn.rudn oraju uzai o 04 g on kisn na dn to

ribižno odgovra 1 5 šii kuhnog šnata i š kikirikja) na ož dOĆi do ozbijh uronh dfkata oda Ako ndobiju dovojno on ksn u . oraju uziati vtinskdoun

st žn kod kojih najvjrojatn ostoji njak fonisin jsu on koj uziaju kontraijsk u ii su tšk

akohoiri

OUĆE KORISI Urođei defekti štćnja nuran CJkao što su sina bda i nnfaa javjaju s kod 500 djron u S u svak godn Kod sn bid dio n oždinstrši iz krjšni uzrokujući aaizu donjg dija ta a katkadi rtadaiju zaostost . Kod nnfa dijt j rono s notuni ozgo i n ož rži\t Vć s dugo rtostavjo dafona kisina srjava dfkt srdišnjg živanog sustava ai svdondano n bo u\rjivh studija koj bi to otriva Usrnju 199 g britanski Čniki asois Lnt objaviO j odatk o dobro obavjno strživnju 1 871 žn u šst zaja Svt žn rodi su dju s oštćnjia srdišnjg živnog sustavaŽn su todo suajnog izbora odijjn u ri skuin:jdna skuina dobivaa j fonu ksinu druga fonu ksnu iŠavinu druh itina trća j dobiva sao vitain atrta ništa Uzinj sao druh vitaina n iao utjajana ishod trudnoć a kod oh koj su dobiv fonu kisinuoasnost od ranja dj s uroni oštćnjia živanog sustava sanjna j za 7 osto u odnosu na žn koj nisu Ziafonu kisinu vi dOjjiv rzutati otaknu su riku zdav

39



HRN K

stven sžb da ozori žene koje tek rzmišjaj o trdnoći da zimaj o 04 mg one kiseine na dan Nemoje čekati da se

otno erie trdnoć središnji živčni sstav obikje se vro rnoj azi trdnoće kad mnoge žene čak joŠ i ne znaj da szatrdnjee

ak Vjerje se da ona selia ma važn og srječavnjnasajnja raka grića maternce raka koji najčešće ogaa žene zemjma razvoj Nedana isaživnja okzj da ona kisea može omoći srječavnj e vrste raka Istraživači sa Svečiišta Aabma Birmnghm Universiy of Alabma at

Birmnm soreivi s 294 žene kod kojih s dijaosticirne nenormne snce na ić maternice sa 70 žena bezabnormnih stanica Otkril s da one s najnižom koncenracijomolne kisene imaj et ta već erojaost da će se kod njihrazvi nenormane snice na grić maternice nego žene kod kojih je koncentracija one kiseine krvi normlna Istraživači smarajda s žene s mom kočinom oaa cvenim stnicma osjetjivije na virs HV16 koji kakad zrokje rak ića maer

nice nego one koje imaj normne koičine toga vitminaak debeo creva i rektuma Istrivači s nedanosreivli rehran osoba koje s obojee od koorekanog rakas rehanom osoba koje nis obojee Zaetii s značajnrzik: oni kod kojih se ojavio koorektani rak jei s znanomanje hrne bogae onom kiseinom nego oni koji nis obojei odraka

POORNJ Elečari se rije zimanja fone kisee tre baj osaetovati s lječnikom bdći da ona tječe na ntikon vzivne ijekove Trdnice ne bi trebe zima nikakve viaminske done rije nego što se osaetj s iječnkom ii babicom

antotenka kielina

Č ntotensk kisein čna orodice Bkomeksotkrio je 935g biokemičar Wiiams koji je zazio da je ova vr neohodna za ras kvasca i nije bio sigrn ima i ona og jdskom je Sada znmo da anoenska ksena.

40



LEVIA NAGA VAMNA I MINERLA D A D Ž

aedno koenimom A pomže pri prearu hraniih ti Uenerju a obala druge ne zadaće.

Tiekom godina na pntotenku kielinu gleda e kao na toa potiče energju i može poećati aletke poobnoti a neki eludi aknu i da prečaa ieđene koe otebna u dodatnaitražiana ko bi e poduprle oe trdne

antetin produkt prerade pantotenke kielie u poledneieme užia elik publicitet zbog oe poobnoti da nizuekoleterol.

Dobri iori te kieine eu: kaac etra aa ašak kikirik

i klice žita nemano meo te munače

RAVA KONA A iznoi 1 0 mg što e ako može dobihranom Ludima koi trebau niiti koleterol u k može lječnikpropia i do 000 mg na dan

MOGE KORST Itražiana pokzuu da pante

tinke dopune mogu načano niti koletero (do 1 5 poto) itrgliceride (do 30 poto) kod bolenika pOišenim lipidima u k

Voki trigliceridi i koeterol poećaau mogućnot rčog napadaa i kapi.

itamin (skrbinska kiselina)

ČNJENCE itamin C koi e topi u odi bit e za tarekolagena tari koa poezue tance ezinog kia Kolagen eneophodan za e i rat noih tica i tkia n takođerprečaa prodrane iua kroz tančnu membranu (Vrui emogu reproducirati mo unut tnice. Budući da e kolagenglani ato eioga tkia on e poebno ž u proceuzarata rana. Vitn C također pome pri aporpcii železa

Stjenke mih ža dobr u elom ađene od ezinogta toga e arene edn načešćh znkoa pomankanaCtmina Skorbut bolet koa e poledica pomnka Citamina kakterizira e kraenem iz deni gubitkom zubauzrokoim lablenem kotiu i unutrašnim krarenem koemože biti rlo bolno

1



HRNA A K

Viamin kođer je snn nioksidns a dokaano je i dadekvira karcinogene kO mog pospješi kanceone promjene

na sicama.Dobri vori viamina jes slaka cvena paprika nrčinsok brašnasa bna gašk nasov sok (ne i meso jgodešpoge proklice mdarine benice mngo papaja dinjamedjika k ejp nanče dinja rebrača sok od brsnicajabčni sok s dodakom iamina kej ppč ceača keljkoraba bijeli krmpir s korom rajčice i jagodičaso voće

RAA OIČNA ko poovice američke poplacije dobivamanje od 0 mg vamina šo je dnevna kočina koja se preporčje premda je i a količna pravo osno niska

Bdći da pšenje nišava vin DA a pšače jes 100mg Neke sdije pokj da pšači rebaj i do 00 mg vmina na dn kako bi odrai porebn ran

Pe obroka voća i porća na d da će v imeđ 00 i 300mg a o je po mom mšljenj goli mnmm poebn a odravnje

dobrog dravljaAko imae imin kao nadopn imaje na m da

prekomjerne količine imina mog ivai dijej prejeranomokrenje shoć nosa i koni Oip Preporčjem od 1000 do000 mg na d Međim ko mae blo kakve negodne poprane pojave mie manje koliine Klcijev askorba najbli je oblikamna - najbolji a vaš eldac

osoje brojne sdije koje s pročavae log vamina i hrne bogae viinom borbi proiv rka Golemavećina sdija povrđje da je vmin jedno od najjačihobrbenih sredsava ela pred mnom ličiim vrsama raka

ak usn šupin, grla i dnaka Mnogo vanih i dobrokonroliranh sdija povdo je da premale koliine imina premo ivnja voća načajno povećavaj riik od ovih vrsa

raka.ak pluća Bojne sdije povrđj da ljdi koji konmiraj

veće količine viina manje obolijevaj od raka plćaak guštrač Ljdi koji jed hrn boga viaminom i

voće mnje obojevaj od raka gšerače nego on koji je ne jed

4



JEVA NAGA VIAMINA MNER: D A D Ž

ak žlua Mnoge studje o užvanju vtamna raku želucapotrđuju njhovu denvnu obrnuto proporconanu povezanost

ekolko studja otkro je da ud koj obojevaju od raka želucamaju zajednčku osobnu: jedu manje voća povrća nego on koje obole od te boest

ak grlića mati Žene koje mau nsku koncentracjutana u odnosno užvaju malo vtamna zložene suvećem rzku od oboevanja od ove vrste raka Prema podacmadobvem na osnov proučavanja u Latnskoj Amerc u suradnjs Naconanm sttutom za rak N sok unos vtamna vše

od 3 4 mg na dan bo je povezan s 3 1 posto manm rzkom odobolevanja od raka grlća maternce za razlku od žena koje suuZmale samo 15 mg vtamna na dan Prtom treba mat naumu da je 153 mg čak vše od 50 posto od RĐ

ak mkraćng mhura Nekolko studja pokazuje daaskorbnska ksena koč nastajane ntrozana kod ljUd žvotnja te tako koč nastajanje tumora mjehura u žvonja

umri mzga kd d stražvanja pokazuju da su kan

erozn tumor mozga češć kod djece čje su majke male manjuraznu vtamna u tekom trudnoće

ak dk Č se da postoj snažna povezanost zmeđunskh koncentracja vtamna u krv raka dojke

PL Tekom proučavanja na Sveučš Wsconsnversy of Wsconsn Madson Medca Schoo stražvač sutr pol tjedna po čer puta na dan zlagal vusma prehademuške sptake koj su uzma po 500 mg vtamna na danremda vtamn nje sprječo prehadu on je ublažo smptome:curenje nosa kašalj kako je vdo Lnus Paulng već godnamaDuga studja na Sveučlštu u Arzon Arzona State nverstypokazala je da veke koČne vtamna (000 mg na dan ekomdva tjedna) mogu značajno smajt raznu hstamna pomoćmunooškom sustavu u borb protv nfekCja p nekolkosptanka malo je tekom proučavaja neugodne popratne pojaveuključujuć djareju suhoću nosa

OČI Nedavna stražvana pokazuju da katarakta koa pogađamnoge staje Amerkce može bt uzrokovana oštećenma stanca koja nastaju zbog oksdacje Alen Tayor drektor Laboratory

43



HRNA KA K

for Nutition and Vision Reserch (Laboratorij za istživjeprehrne i vida) u Američkom centu za ljudsku prehrnu (USDA

Humn Nutiton Cener a Tufts University) Sveučiša Tuftsprocjenjuje da bi se upotebom anioksidnsa kao što je vn Cmoo zbjeći 50 poso svh katraka Isrživači sa Sveučilišaufs okili su da se n C akumula u oČima u dieknomomjeru s količnom koju smo kozumrli Kad je viamn C dodanu hnu zamoraca njhove su oči pokazivle mja ošećenjanakon izlagnja ultaljubičastim zrakama koje su čest uzročnikkataakta stživači su također ustanovil da ljud koji uzimaju

mg C-tamina na dan imaju mnje oksidacijsk!h oštećenja očijuNaonl Eye nstute novčano podupie dugoročno proučavanjevtmina C i kataakta koje će biti dovšeno 00 g Druga sudijaizvedena na Hvdu Hvd Medicl School) na 1380 odraslhosoba pokazla je da su oni koji su uzima multivitmnske nadomjestke što sadrže antoksidnse im mnju erojatnost daobole od katta nego oni koji nisu uzmli vtmne

SRCE Vjeruje se da ntioksidi ukjučujući vtin Csprječavaju da se lipidi u krvi užeu« jer o može uzrokovaistvaanje ploča na sijenkma aerija koje može dovesi do ateroskleroze i bolest koronarnih aerija Proučavnja povrđuju dajeviamin C višestuko koristn za srce i krvook

N a Sveučilištu Berkele u Kalforniji istživači su uspoređivliunošenje vitma C i stopu smrtnost na vše od 1 1 000 ljdiOtkl su mnogo nižu stopu smrtnosti u osoba koje su uzimaledodake viamna C nasupro onima koji su putem e uzimalsmo RDA od 0 mg Što su vše Cvtna kozumirl muškrcisu bil o mnje zložen riziku od srčanog napadaja remda se činida viamn C štt i žene od srčh bolest rezulat ne bio takospektakulan

Jedna duga studija izvedena na Berkeleyu pokzla je da jekod muškaca koji su uzai mle količine C-tamna manje od0 mg na dn došlo do pada gutaona za 50 posto Glutaion jeaminokiselna koja je i snžn ntioksids e također štti odsrčnih bolesti raka i rtitisa Kada su im dali C-vtamn nihovglutaion se ponovno vratio na normalnu razinu remaistaživačima Američkog centra za istživanje prehrne i staenjaUSDA Human Nutrion Center on Agng at ufts Universiy) u

44



LE NG VIMIN I MNERL D D Ž

Bostonu, itamn C može pomoći u sprječavju bolest koronnihžla na još jedn načn. Istraživači su proučavai koncentaciju

itmina C u kri muškraca žena stih zmeđu 0 i 100 godinaOni s najvećom koncentracijom vita C u krvi imali su i najvišurznu HDL-a ili korisnoga koesterola, dok su oni s najnižomrznom vtamina C mai najmanje korisnog kolesteroa Visokarazina itamina C povezivala se s nžim krvnm takom Visok krnitlak avni je čimbenk rizika za srčan napadaj i kap.

SOK V TLAK Epidemiološka su istrživnja pokazala

da među stanovništom koje uzima mo Citina krvni tlokzuje tendenciju porasta Davd Trout istraživač ziolog saBeltsvle Human Nuition Center of the US Department of Aiculture, eruje da je ljudima s vsokm krvnm takom potrebnadodaa koiČna vitamina C. Nedano istrživnje, o kojem su podaciobjavljeni u Nutriton Reew, otkrilo je, naime, da je 1000 mgC-itmna na d značajno nizlo sistoličk tl (gornja brojka)kod 0 žena od kojih je 1 blo na anici pertenze.

NEPLODNOST Istrživnja pokzuju da tamin C štiti ljudske spermij e od oksidacijskh oštećenja DNA, a to može pomoći usprječavju urođenh defekata Bruce Ames sa Sveučlišta Berkeley u Kforni otkrio je da su niske koncentracije vtmina Cpovezne s genetski oštećenim sperima

SOBN SAVJET Vitmin C osjetljiv je na temperaturu, zato

jedite voće i povrće sirovo, ko možete Ako ga želite kuhati, učiniteto u najkraćem mogućem vremenu i sa što je moguće mnje vodeKuhanje na pi najbolji je način kuhnja kako bi se sačuvaovtmin C Pirjanje na mo ua također je dobro jer se to koristivrlo mao tekućine, a i rana se brzo priprema

itamin D

ČINJENCE Ovaj vtmin topiv je u mastima pomaže teu dapravilno iskorištava kacij i fosfor koji su potrebni za izgradnjusnžnih zuba i kostu Vitin D dobi je naziv i sunčni itamin«jer ultraljubičste zrake iz sunčane setlosti potiču neka uja u kŽi

5



HRNA K

na proizvodnju vtna D. Vimin D tkođer je prisuan u mnogim vrstma hrane

Dobri izvori vitmina D jesu ulja masne ribe (bakalr, gečskuša sardine losos una inčuni) te obogaćeni mliječni proizvodi

Nedostatak vitmina D uzrokuje ris - postupno omekšavnje kosju koje nastupa zbog slaboga klcicirnja.

RAVA KONA A za odrasle jest 4 U

MOGE KORST R Premda očn mehanizam nije poznateruje se da vitamin D sprječava rak debeog crijeva. Dokz: rdebelog crijeva češći je u krajevima s hladnom kimom gdje imamje sunca

Osteoporoza Na Sveučišu Tufts u Su izvršeno je ispivanje koje je pokazalo da žene mo sprečiti osteoporozupovećanm uzimanjem vtina D i klcija Već je neko vrijemepoznato da je bit koštne mase veći z i to zbog dva razloga.Pvi je razlog naša mnja izloženost suncu a o znači da naše tijeoproizvodi mnje vitmina D Dru je rzlog da se kećemo mnjenego ijekom toplih mjeseci pa o također smnjuje količinukoštane mase Isaživači sa Sveučilišta Tfs heli su vidjeti moželi se gubitak koštne mase ekom zime spriječiti prehrnom Unjihovu istrživnjU 47 žena svakodnevno je dobivo klcij, i topo mg. PoOvica skupine dobivla je po 4 U vitmina D adruga je polovica dobivla placebo Nakon šest mjeseci istraživačisu s pomoću vo složene rengenske metode izmjerili gstoćukrlježnice i kostu Rezuai žene koje su tijekom zskih mjeseci uzimle dodatke vitmina D izbile su upola mane koštanemase nego one koe su uZime so klcij Četiri čaše obranogmeka na dn odgove bi koliini vitmina D koja je davnaispinicama što su sudjeove u istrživnju

UPOORENJE Vrlo velike količine viamina D uzimne tekomdužeg vremena mog biti toksične.

4



LJEKOI G M MIERL OD DO Ž

itamn (kferl)

ČNJENCE Vimn E otkrila su 1920-h godina dva američkaisrživača koja su zapazila da pomnjknje nekih posebnih viu hrni uzrokuje neplodnost kod štakora Kad su e vi pononododane u hranu, štakori su se opet mogl razmnožavat Istraživačisu taj novi vitamin nzva tokoferol šo na čkom znači »uzgajatidecu« Tekom godina rednost vitamna E povećavla se ismnjivala dok su isrživači pokušav točno utvrditi kkva e

njegova uloga Danas znamo dae vmin E neophodan za normlno nkcionrnje ijela a posebno za normano neurološko unkcioniranje kod udi Vitmin E također e snžn antioksidans inzvan je prvom obrambenom liniom tela protiv peroksidacijelipida to znač! da on šiti polinezasićene masne kisene u stančnim membranma od napadaja slobodnh radika Slobodniradika mogu uzrokovati onu vrsu ošećenja snica koa sepovezuje s nsaanem raka i srčnih bolest

Dobri zvori tmna E jesu: blna ulja cjeloe žitaricemaslac od kkirika pečeni slatki krumpir, avokado pšenčneklice, bademi kikirik smeđa riža jela od zobi maoneza mgarin kukuruzno ulje ule od kikirika, orasi i druge ste voća svrdom ljuskom

RAVA KONA A za vitamn E jest 8 do 0 U (kod tog

imina U e l mg)Vitmn E sinergetičn je s drum noksidnsom, selenom to znači da isoremeno uzmnje obaju znatno povećava učinkoitost svakoga od njih

MOGE KORST tar Vimn E može na nekoiko načinapomoći pri sprječavnju štetnh učinka zbog stenja srživanjana laboratorijskim životinama pokazala su da zlagnje zračenjuubrzava strenje i povećava rzinu slobodnih radikaa u njihovmstanicma Dodavanje antioksidnsa vitamina e i E u hrnustrijih paCijenaa u Poljskoj dovelo e do smanjenja prosječnekoncenacije peroksidnh pida u k a o znači da je ako spriječena štea oksidacija koja pospešue sarene

47



HRNA K

Kad su pacijentima u staračkm dmu u Finskj davli vitamin E i ddatke seena. slje je primeti značajn pljšanjenjihva psihčkg i pćeg zdravstveng stnja

titis Čni se da vitmin E pmže pri ulžavnju va i ukčensti pradi arritisa Nedavn istrživnje stertrisa kd enika pkaz je da ddai vitmina E pmžu primnjivnju va. pjšavaju pkretjivst i smanjuju ptreuza uzimnjem sredstava prtiv va

ak Vitmin E djeuje na tri načna prtv raka Prv. katikidans n sprječava nu vrstu štećenja staničnih memra

na kja stnice čini sjetjiima na kncergene prmjene Drug.n se mže aeivn ri prtiv ših« stanca li krcingena:u želucu sprječava prevaranje nitrita u nitrzamne kji zzivaurak Treće n ptiče imunški sustav a t znai da pmže riimnlškg sustava prtiv nežejenh napadača

Opšrn isrživnje izvršen u Jhn Hpkin Schl Hyene and Puic Helth pkazal je da niske kncentracije vtmina E pvećavaju rizik d levnja d raka pluća

ce ezdesth gdna dvje je knadskh ečnika. Wfred iEvan Shute il ismn d strne mediinskg estashmenta zg svjih trdnji da vitmin E mže pmći pri sprječavnjusrčnh napadaja Njhvu knjigu Vitmn E za esn i zdravsrce« Vitmin E fr Aing nd Heathy Herts) sručnjaci suprasii šlatnstm je na u javns a vr pparnaDanas čk i najknzervativniji krdii prpisuju vtmn E zrjnih rzga Mnga su isrživnja pkzla da vitmn E mže

pmći pjšju ishda peracija na tvrenm srcu U jednmistrživnju 1 4 muškh paijenata kji su treai iti pdvrutiperaciji za pass«. divi su dva tjedna prije peracije megadze itmina E Druga skupina d 1 4 muškh pacijenata divaa je pace Pacijenti kji su prmai vitmn E sjećli su se ipravjai nakn peracije mng lje neg ni kji su diviplace T se čitvl u pjšanm radu srca Istrživači susmatri da je tmin E spriječi nastajnje sdnih radika

kji m štetiti srčn tkvini se da vitmn E takđer sprječava strnje krvnih

uušaka kji m uzrkvati srčane napadaje i kap U jednj sustudiji štkrima dava pamin je. gat vtamnm E. i pkaza se da je tk smnjena prizvdnja trmksna kji snžn

48



LJKOI G IMI I MIRL OD DO Ž

potiče nasajnje uušaka Sčni su rezuat dobiveni i kodistrživnja na judima Na primjer esrogen koji se nalazi uornim kontracepcjskm tablema povećava rizik od stranjakrvnih uušaka Ipak taj se rzik može smanjiti dodavanjemitmina E. jednom srživanju kod žena koje su uzimaekontracepcijske pilule li i tamin E, primećeno je manje uušaka i reakcija krvnh pločica nego kod onih koje nisu uzimletaj itmin Poruka ako uzmae kontracepcijske tablete jedite išehrane bogate aminom E porzgovarajte s liječnkom o uzimanjutmins ke dopune

Čini se da vitamn E snžno šti žene od obolijevnja odsrčanih bolesti Prema rezultatima isrživanja na više od 80.000medicnskih sesra, žene koje su pripadale u 0 posto onih snajvećom kozumacijom vitmina E pokzivae su 44 posto manjirizik od obolijevanja od srčanh bolesti nego one koje su pripadleu 0 posto onih kod kojih je uživanje viamina E bilo najmnjeŽene koje su dobivale više od 100 mg vmna E na dn bile su za36 posto manje zložene riziku od srčanog napadaja nego one u

skupni koja je dobivala najmanje vitamina E, tj mnje od 30 mgna dan vitamin E nije vžn smo za žene Slično istrživanje,

sprovedeno na gotovo 40000 muškaraca, zdravstvenih stručnjaka,također je pokazao da su oni sudionici straživnja kOJ su degodine uzimai dodatke vitamina E bili za 40 posto mnje izloženiriziku od obolijevnja od srčanih bolesti nego oni koji nisu uzimlivitmin E drugoj studiji objavljenoj na Sveučilišu u Teksasu

(niversity o Texas Southwestern Medic Center in Daas) promatrana su 4 muškarca u dobi od 5 do 70 godina od kih dodebelih te od zdravh do onih koji su očito bolovali od srčanihbolesi. edna skupina muškaraca dobivala je tijekom tri mjesecakapsule s ujem od zrnja soje a druga idenčne kapsule ai kojesu sadržavale 900 vitamina E (o je 80 do 100 puta vše odnormalne doze) Nakon dvnaest tjedna razina vtamna E u krionih koji su dobivli vitamin E bila je 44 pua veća nego kod onih

u drugoj skupini Nakon šest tjedana LDL il loši« kolesterol onihsudionika koji su dobivi dodatne količine vitamina E pokazivaoje za poovicu manje oksdaivnih oštećenja nego LDL sudionika izdruge skupine Smatra se da su oksidativna oštećenja odgovornaza nastajnje ploča na arterijama

49



HRNA EK

Druge su studije pokazae da udi koji imaju nnu pektoris,za koju je kkeristčna bol stezanje u prsima zrokovano

oslabljenim (otežm) protjecnjemk

imaju sniženu koncenaciju tmna E u krv (mnju od normne) Istrživači smatrajuda vtamin E sa svojim djelovnjem na sprječavnju saranjakrvnh uušaka, omoćuje da krv nesmetano teče koz suženeterije i tako sprječava napad ngine pektoris.

Imunološki sustav strživnja pokzuju da itamin E poboljšava aktivnost bijelih kvnih stnica i povećava količinu nterleukina-2, ri koja potiče prozvodnju posebne ste bijelih

stnca nzvne T-stnice koje pomžu telu u borbi protivinekcija. Strije osobe, kojih je imunološki sustav slabiji tebalebi razmotii uzimnje dodatnih koičina tmina E

Grčevi u nogama Vitmin E poboljšava protjecnje ki uudovima i može pomoći pri uklnjanju noćnih gčeva u nogama irukma te drugih teškoća često uzrokovnih lošom cirklacijom

Mišići Prema isrživnju na Sveučilištu Tufs (Humn Nutition Reserch Center on Ang at Tuts) vtmin E može smanjiti

neka od oštećenja mišića koja nastaju zbog pretjernog \ežbanja,tako što šti stnice od oksidacije saživači su proučavi dvnaest muškaraca koji rade sjedeći Poloca njih svkodnevno jetjedan dna dobivla 800 U vitmina E neposredno prije njihovaintenzivnog 45minutnog \ež bnja Druga je polovica dobivaplacebo Nakon što su obje skupne \ežble, zećno je da jeskupina koja je primla vitamn E mala znatno mnje lučenihmasnih okida te u kri znano nžu koncenraciju du supstn

cija koe uzrokuju upale Drugim riječima vtmin E omogućujeviše aktivnosti ublžava bol i smanjuje oštećenja tjelesnih tkivaPouka ove priče: ako nmjeravate naporno raditi, uživajte pšeničnekice i drugu hrnu bogatu vitnom E zmite vitnskedopune

Zaštita od ozona zlaganje ultraljubičastm zrkama i zagađivačima kao što su ozon i dim igreta može potaknuti oksidacijukoja može urokovat oštećenje stnica, posebno DNK. Postupno

propadnje DNK sprječava tijelo da se oporav od tog oštećenja.Ozon, glavna komponenta smoga, vrlo je snžn oksidans kojemusmo svakodneno izloženi Prijašnja su istživnja poka daizlagnje ozonu može smnjiti otpornost na inekce te izmeđuostaoga uzrokovati oštećenja plućnog tkiva i potaknuti rast tumo

50



JKO M I MER OD DO Ž

rao Plućn tkv pručavan je u kuluri labratrijskim uetma) kak bi se dredi kcngeni učinak zna i zašn djel

vnje. psji. vamina E Pručavanja su pkzla daje znzajedn s dum negativnim čimbencima iz kline. dOista pca rast umra. a da je viin E br stace d kemijskizzvni prmjena Milun dlara vrijedn je pitje bi l tuspješn funkcinira i kd ljudi te klika bi kličina vitmina Ebila ptrebna za učinkvitu zaštitu Čak i ak ne pstji dređendgvr. dbra zisa bila bi unijeti u prehrnu ljudi vše hranebgate vitinm E psebice kd ljudi kji žive u gradskm

sredinma. gdje je zlženst zagađivaa vrl velika

itamin

ČNJENCE Tpiv u mastima. viamin K javja se u dva bika:

vtin K kji se nalzi u zelenm lisnam pvrću i vitin K2kji nastaje u tnkm crijevu a przvde ga crijevne bakterijeVitin K ima mnge vžne zadaće u elu. njegvaje najvžnijazadaća lakšavje zgrušavnja k Viamn K daje se nvrđenčadi kak bi se spriječil kvrenje jer mla djecajš nemajurzvene crijene bakterije Nedavna istrživnja pkzuju da vitmn K pmže pri apsrpciji kalcija

Dbri zvri tga vitamina jesu prkulice lucerna. kuhni

špinat i jea

RAVA KONA RĐA za drasle iznsi zmeđu 65 i 80 mgLjudi kji uzimaju sredstva za rzrjeđivnje k mgu patiti

d pmnjkanja vitina K

MOGE KORSTOsteoporoza

Nedavn isživje prveden u Dnskj na skupin žena u psenpauzi (stari d 5 d80 gdna pkzl je da gubitak klcija putem urna mže bitipreplvljen svakdnevnim uzimanjem ddatka vitamna K. Smatra se daje nespsbnst tjela da zadrŽi kcij nakn menpauzeglavni uzrk steprze

5



HRNA E

MNL

akar

ČNJENCE va j mina ptban za ptvanj žjza hmbin B takđ pmž čvan zdavja kstij. žia i živaa t nmnm fnkinianj imnškg

sstavaDbi ivi bakas škjk. jvit pšnčn znj ahai smnk. sh šiv. ttina i gvđa ta

RAVA KONA A n pstji Natina Aadmy Sinssmaa da pinjna signa i dstatna dnvna kičina iznsiizmđ 1 5 i 3 mg

MOGE KORST rtritis Bakn naki ndni s kptiv atitisa Znanstvnii s nkad dbaivai vaj načinčnja ka čist pijv Ipak ndavn s nk zbin stdkza da bakn nakv dista pža dđn akšnjvzan za bv i kčnst zkvan atitism Nkć smđtim bak smata mgĆim zčkm atitisa U zgbvima bsnika kji s imai matidni tits pnađn svlik knntaij baa i pazna ptina s kj sbaa vž Na p pgd čini s da j bak na nki načinzkva tak stanj i sada znanstnii ptpstavaj da st pvišn kiin baka mžda bi pkša tia da s samizči Dista. pčavna s pkazaa da baka zajdn s dm ptpanm ikvima mž pmi smnjivanj simptma tisa

Ugrci krvi Mg i sčana bjnja biti zvana pmimnšnjm baka? Istživači s tkili mng sičnsti mđživtnma kima ndstaj bak i dima kji b dsanh bsti Pma ndavnm USDA istaživnj mišvimakjima j manka baka tba j 5 pta viš vmna zazadnj gšaka ng nima kji s imai dstatnkčin tg minaa Sin pksi izvšni s na jdima i tkđ

5



JEVA NAGA VIAMINA I MNER: D A D

su pokzi da srčni bolesnici trebaju iše remena za rzadnju uušaka pa to možda objašnjava uzrok njihove boesi Mi

uušci mo se spojit s koleserolom i drugim šetnmrima te ko tvorii ploče koje začepjuju rerije i zatm osabljuju protok k kroz srce i druge orgne. Ako se arterija suišesuzi o može rezuirati srčanim napadajem. Komadić ploče kojise otkne i uđe u krvotok može akođer uzrokovai srčni napadaj kap

rČNJENICE Bor je miner u tru koji je sve donedano bio

znemarivn On se nali u rni bijnog podrijetla i čini se da jebitn za život biljaka Istrživači međuim počinju pretpostavljada bor djeluje zajedno s druga dva glavna minerla - kalcijem mezijem - te potče jačnje kostu

Dobri su zvori bora goovo sve rse voća i povrća, a sušeno

vće, kao šo su sušene mareice i šljive, posebno je bogao tmineralom Bora nema u piletini i drUm vrstama mesa

AVA KOINAmg bora na dn.

Kako biste spriječili osteoporozu uzimaje 3

MOGE KORISTI teoporoza Istraživači s SDA okri su dauzimnje dodatka od 3 mgbora na dn može podvostručit koliČinuserumskog esrogena kod žena, a o može pomoći pri sprječavnjugubljenja koštne mase zbog oseoporoze. Esrogen pomažedržavanju adekvatni koiČina klcija i mgneZija koji se u mepauzi često gube kad rzina esrogena padne Kalcij i mgneZijpomažu u sprječavnju demneraiacije kostu koja dovodi dofrktura i prijeloma

ink

ČNJENCE Ovaj minerl ima vžnu ulo u procesu dijeljenja,rasta i obnavljnja stanica u eu. bog svoje vžne uloge udijeljenju stanica, cink je kođer vžn za zajeljivnje rana, koje

53



HRNA K

zhtijeva brzo nastanje novih sica. Cnk je bin za normalnose okusa i mirisa, a čii se da također povećava imunitet

Cink je i od klučne vžnosti za pravilno funkcionirnemuškog reproduktinog sustava.

Dobri izvori cinka esu: netina kamenice, sveina etraaa pivsk ksac mleko h pšenične lice i semenke bundeve.

RAVA KONA A za žene est 1 2 mg. Trudnice tebau 5mg cinka na d A za muškce iznosi 1 5 mg.

MOGE KORST rehlde Cink e moždajed od naučinkovh liekova protiv edne od nadosadnih bolesti čoečnstva obične prehlade. Nedano e upi od 3 prehađena studenta sDrouth Collegea dana nova vrsa tableta cinka u početno fzibolesti Uziml su po dve tablete svaka dva sata naiše osm na

dn. Rezultat tablete su skratile trane prehlade za više od 40posto (s prosečnih devet na pet da a također su i znatnoubžile težinu simptoma prehlade Na osno tog istrživna, koee proveo leČnčk bračni pr John C Godfrey i Nncy Godfreyusnovleno e da e cink u lečenu prehlade oš učinkovtii odvtmina C. Premda se tablete inka mogu nabavit svagde utrgOvina zdravom hrnom i lekrnama bračni pr trdi da suoni rzvili oš aču verziu tog lieka, ali se on oŠ ne može nabaviti

u SAD-ueldnst kd mkrc U prostaI muškrca ne se

visoke koncentracije cnka rosata e žlijezda koa prozvodiprosatnu ekućinu s koom se spermi i miešau da naste semeVeć neznano pomnjkne cinka može dovesti do malog broaspera pae to osnovni uzrok neplodnosi muškaraca. Verue seda cink također regulira metabolzm testosterona u prosta,muškog hormona koji regulira sponi nagon Znmlivo e da sekmenice, koe su vrlo bogate cinkom često nzivau muškimrodiziakom.) uo sm za nekoliko slučaeva izlečena muškeneplodnosi nakon dodavna cinka u prehrnu.

Cink kođer može pomoi pri sprečavu raka prostate štoe često problem stiih muškaca.

54



JEKV SNG VIMIN MNER: D D

Flur

ČNJENCE vaj je mne bitn za nastajanje zuba i kostu

Fluo se nlzi u plodovma moa u želatni te u vodi za pićeu otpilike 4 posto svih zajednica u SAD-u

RAVA KONA RA ne postoji The Naciona Academy ofSciences pocjenjuje daje signa i dostatna koičina luoa zmeđu1 , i 4 mg na dn Ako je vašoj vodi za piće dodan uo eojatnovm dodatni fluo ne poteban Ako nije pozgovajte sa svojimtomatologom ili lečnikom o uzimnju dopuna Koičine koepelze 0 mg luoa na dan mogu imati toksično djelovnje

MOGE KORST Z Tidesetih su godina istživači uočlia postoji obnut zmje zmeđu zine uoa u vodi i popadanjazubi Pedeseth su mnoge zajednice diljem SAD-a počele uoiati

vodu za piće i ezultati su bili zapanjujući U nekim su zajednicamadjeca koja su pia uoinu vodu imla i do 0 posto manjekaijesa nego tamo gdje voda ne ba luoina U mjestma gdjevoda sadži mlo uoa zubi često pacijentima popisuju dodatno uzimanje luoa

steoporoza Mnoge studije dokzuju da su ljudi koji žive upodučjima s optimlnom azinom luoa u vodi za piće manezloženi iziku od obolijevnja od osteopooze i dugh košanih

oboljenja uključujući i smanjenu gustoću kostu te popadnjekalješnice nego oni koji žive u podučjima s mlo luoa

Fsfr

ČNJENCE vog mineala ima u izobilju u meičkoj pehni

e je pisutn u doslovce svakoj stnici Fosfo pomaže zgadnjikih zubi i kostu a tkođe je poteban u oslobađnju eneez hane i stvanju genetskog mateijla stničnih membana temnoh enzima Kako bi kcij i fosfo pavilno djelovali tebli bibii pisutni u omjeu 2 l Pomnjknje fosfoa je ijetko



K

RAVA KONA A a mad pbrtt i adoscnt todras mad jd (od do 24 godin strosti) jst 1200 mg

A a osob starij od 25 godina inosi 800 mg

MOGE KORST Prmda naš to n bi moo fnkcionatib fosfora. on s još n koristi a čnj ii sprjčavanj nikakvihbosti

dČNJENCE Jod j mikrohrnjiva tvr pobna a nkciornj

štitn jd koja proivodi hormon što rgiraj mnog tjsnfnkcij

Pomnjkanj joda ima a posdic hipotiro prmaoaktvna štitnjača. koja s očitj prtjrnoj tari adbjanom podbratk. povćanj tjsn tin i osjćaj hadnoć

Dobri s vori joda morski podovi morsk ag i jodirnaso

RAVA KONA A a odras jst 50 mcg Trdnic trbaj 75 mcg a dojij 200 mcg

alcij

ČNJENCE Kcij j minr koji j od sh mira najastpjniji jdskom tij Oko 99 posto kacija našg ta nai s bima i kostima a posto tkUĆinma i mkim tkvma Vćinajdi na da s kacij koristi a iadnj jakih kostij i ba t aodranj čvrstoć kostij. mnjini j ponata činjnica da j tajminra takođr bitan a pravino fnkcioniranj svak stanic t Kacij j vaan a kontrakcij (čnj) miŠića. šavnjkvi i odravnj stničnih mmbrna Kcij ima kjčn og normanom fnkcioniranj srca i drgih mišića Vitamin Dpojačava apsorpcij kcija tij Č s da maij rgiraprotjcanj kacija mđ stanicama

56



LEVIA NAGA VAMNA I MINERA D A D Ž

Dobri ivori kcija jesu: obro nemasno mleko. nemasnijogurt. obogaćena jela od žitica. losos i srdine s kostima. tofu

(ako je pripremjen s kalcijem suatom) te melasa šećerne trskeKalcij je također prisutan u zeenom lisnatom povću. ali oksnaiselna koja se naazi u povrću kao što je špinat. repa. bijea blitvai rabarbara može poremetiti apsorpciju kacija Proteini mogutakođer osujett apsorpciju kalcija Čni se da se s povećnjemine proteina u tijeu povećava i količina kalcija koja se zlučujeputem urina Laktoa. vsta mlečnog šećera. izeda pomžeapsorpci. ato su mlečni prozvodi odlič izvor kalcija

Alkohol također ometa apsorpciju kcija

AVA KONA RĐA za odrase osobe do 2 godna stostijest 200 mg. a od 2 do 0 godina starosti 800 mg na d

Neki stručnjaci preporuču i do 100 mg kcija na danženama nakon menopauze koje ne uzmaju dodate esrogenaVećini Amerikanki nedostaje kalc Žene zmeđu 9 i 4 godine

strost konumiraju u prosjeku 66 mg kalcija na da. a oneimeđu 3 0. godine 6 mg

MOGE KORSTI ak Nedavno isrživje muškaraca kojimaprijeti rak debeog crijeva pokzo je da povećano uimje kalcijaveoma brzo smjuje promjene na staicama debelog crijeva Zanastajanje raka karakteristične su brze promjene stanicaIstraživači mise daje niska stopa oboljenja od raka debelog crijeva Finskoj poveana s ujem mliječnih proivoda bogatihkacijem (Pristice vlakana također stiču da inci jedu višežitarica bogah vlaknma nego Amerikci. a to također možesmjiti rik od raka debelog crijeva)

re Visok kolesterol gavni je čimbenik rzika od srčogapadaja kapi Čitav ni studija pokzuje da kacij može smanjitikolesterol od proučavanja na životnjama više koncentracijekoesterola primećene su u štkora kod kojhje postojo pomanj-kje kacija od jUdi jedna je studija pokaza da dodatak od800 mg kacija na dn smanjuje rzinu kolesterola u k a 2posto Druga sudija. koja je provedena na stijim ženama poka-zala je da je dodatak od 0 mg kalcija na dan smnjio štetikoesterol s 266 mg/dl na 36 mdl Ti rezutat obećavaju. i ipak.

57



R E

potebna s dana pročavana o ozi cia snžavn oe-steroa

Viok kvni tlak Neoio e stdia poazao da aci možesniziti ta i od di od životina, posebno di oi većima samo mereno ili veoma pOvišen ta Jmes HDweyer sa Svečlišta z os Angeesa iorni nversity oSohern Caiornia Schoo o Medicine, Los Angees, pročavaoe 6634 mšrca i žene a proet e teao pod nazivom NationaHeah nd Nrion Exnation Srvey l traao od 9 7 do1984 godine Na počet pročavna ni edn od sdionia nie

pato od hipertezie, premda se ona od mno poava tieompročavna Jedno zapanće otrće: bez obzira na živon dob,di oi s zima br mg cia na dan smni s rizi odisoog rvnog aa do posto Nee s spne oš boe prošeLdi oi s mereno pi, aeli s namane m acia na dnsmni s izi od visoog og ta za posto Aoho omeaapsorpci cia Ldi mađi od 4 godia, oi s hranom nosiviše od l ma acia na dn, smnil s izi od hpertezie do

posto Naboe s proši vti, oi s pii mereno i bi mlađi od4 godia e zmi m cia na dan smni s rizi odoboeva od hipertenzie za neeroa 4 posto

Čini se da aci taođer pomaže održavan normanogrvnog taa od dece Frminhmovo pročavane dece iz 6obiei prato e prehrmbene nae dece stre izmeđ 3 i godina Mae s vodile dnevi o prehrani dece i na osnovi todobivenih podataa pozo se da s deca oa s ea hrn

nabogat ciem ima naniži sistoiči t Sistoiči ta,gorna broa, nastae ad se srce zgri i potisne rv arteriDiastoliči ta, dona broa, est t arteriama onda ad sesrčan mišiĆ odmra izmeđ otcaa

teopooza steoporoza e poremeća oi se očie gbe� oštne mase i gsoće a tipičan e za žene poseno-pazi te može zroovati prieome i ratre ompiacie dooi dozi zbog osteoporoze vodeĆi s zro smrti stii ženaPostoi neoo rzoga zašto osteoporoza pogađa osobe starieživote dobi ao prvo, sa strenem naše eo ne može vše dobroisorištavat itamin D a to tie otežava apsorpci acia izhrane Drgo, smene rzine estrogena non menopaze možetaođer ometati sposobnost tea da činovito isorištava ci

58



JEKVIA NAGA VIAMINA I MINERA D A D Ž

Pemda osteopooza pogađa osobe sje žvote dob ovajscpljjć po žvo opasan poemećaj može vć kojenje izmnogo e žvone dob Postoje nek nedvosmsen! dokaz dapomnjknje klcja dobj adolescencje koja je vjemekada mnoge djevojke poinj džat djet može Zt zvojkošne mase pa to kasnoj žvooj dob može dovest doosteopooze Isžva s nedavno patl spoeđval nkkalcja geneskh osobna na azvoj koštne mase kod mleskpne djevojaka azvoj adolescenata). Oekval s da jetjelesna ađa djelomno nasljedna te da će djevojke kojh smajke oevi imal veke kosti sme mat veće kost Međtmpehna posebce nos klcja n se da je bla još važnjmbenk zvoj koštne mase. Rezlta njhova dvogodšnjegpoavnja pok s da se kod djevojka koje s hnomZmale velike kolne klcja azvla bolja gšća koštana masanego onh koje s žvale mnje klcja to bez obza na njhovooteljsko naseđe Istažva s kođe zapz da djevojke kojes nose najvše kcja oganzm 637 mg na dn) ns

zlvale ptem na mnogo više kcja od oh koje s Zmemanje kcja. To je znk da je tijelo dobo skošavalo kaCjIstžva dže da vrjeme adolescencje kada ast kost koddjevojka doseže vhnac tjeo zadžava dodati kalCj

Postoje takođe neki dokz da pehna bogata kalcjem možespot gbtk koštane mase kod odash žena U stžvjpovedenom međ ženma i zemalja stžva s otkizavn povezost međ velkog žvnja klcja nskog izka

od osteopooze a pmje žene iz Fnske koje posjek konzmaj 300 mg kalcja na d male s najmnj boj aktaŽene Japna koje žvaj najmnje kalcja oko 400 mgna dmaj najveć boj kta Ipk većina stažvaa \eje da jezmanje nadopna kcja estogena nžno za spjeavnjeoseopooze kod žena koje s najviše izložene zk od te bolest.

udnoća Kcj možda ma log odžavanj nomalnogkvnog tlka tekom tdnoće Istažvnja pokazj da zemlja

ma kao što s Gvatema Etopja žene koje jed han s mlokaloja s velkm kolima kacja maj mnogo niž stopedema zadžavnja vode) potenje hpetenzje tekom tdnoće Jedno ameko stžvanje na tdncma potđje dakacj može pomoć p smanjvanj vsokog kvnog taka.

59



R K

traživai u tekom 2 edana davai ženama normanim tlakom i 0 ženama pšenim tlakom po

mg dopune kalija Kod žena viokim

takom došlo je doznaajnog niženja dijatolikog kvnog tlaka tlaka u arterijamakad e rani mišić odmara zmeu otkuaja ai kod itolikogtaa ne došlo ni do kaki promjena) Č e da na žene nomalnim tlakom kalij ne imao nikakav unak

U joŠ jednom iaživanju na 9 trudnie polova njidobivaa je 2 ama kalija na dan a duga polova plaebo Kodpve polovie kojaje dobivala kalij potojalaje manja eojatnot

da će doći do poemećaja knog taka kao što je primjeriepreeklapija potenijalno po život opana bolet koja pogaaoko poto v trudnia u zadnjem tromjeeju trudnoće negokod oni koje u dobivae plaebo remda kaij ne prjeavapojavu preeklampije on manjuje mogućnot njena javljanja

redmensrulni sindrom Hrana bogata kaijem kao štoje toplo meko dugo je već naodni lijek protiv MS-a Nedavnomalo itraživanje na Human Nutriton Reear Center u Grand

Forku u Sjevernoj Dakoti SDA Quarterly Repot No 99 potruje da u bakie« znale o emu govore Deet žena dobivaloje tekom iaživanja rlo velike koiČne kaija mg na danod toga pola u ani a pola kao dodatak) a jednako toliko njidobivalo je anu malo kalija (6 mg na dan ili projenukoliČn koju unoe amerike žene). Na poloii itaživanja ženeu zamijenle uloge: žene koje u prije dobivale rlo veike koliČnekalija ada u dobivale ranu rlo malo tog mineraa i obrnuto

Velika većna žena zjavljivala je da u imale manje MSimptomatijekom perane vekim koliČinama kaija odreene bile ubolje rapoložene manje razdažljive i manje depreivne. Nekolikoje žena tijekom uzimanja velki koliČina kalija izjavilo da imajumanje avobolja bolova u leima i greva remdaje rije o malomitraživanj rezultat obećavaju

pi Malen uno kalija i malo vtamina D povezano je kapitraživai u uporeival preranu 5 žena koje u dožiele kap

a niu nkada imale vok krvni tlak bolovale od ran boleti preranom žena koje niu dožiele kap. Njiovi nalazi: preanazdravi žena adržavala je 8 poto vše vitamina D i poto višekalija negoli prerana oni koje u bile žrtve kap

6



T : Ž

UPOORENJE Prekomjerne kolčne kalcija (više od 2000 mg)mogu uzrokova zatvor te povećavau rizik od nfekcia mokraćnogsustava.

alij

ČNJENICE Ova minerl delue zaedno s nati em i regulraranotežu vode u elu e normzira srčn rit. Tkođer e

žn za normno funkcionane živaca i mišića Male količneka povezuu se s isokm kvim tlakom i srčanom riom

Dobri su zvori biei krumpir (s 500 mg kla - ed odabolih) tikce suhe melice običn nemasni ogurt bananeiski h nčin sok suhe šlive i pečen slatki krumpir

RAVA KOINA A ne postoi Stručnaci s Naonal Acade

my of SCiences smatraju da e sigurna i mnimalna količna zmeđu600 i 2000 mg kla na dan. Ja preporučam namanje 2000 mgna dn.

MOGE KRSI Visok kni tak Povećno uzmne klau hn može kod nek pacienata smnjiti potrebu za ekovimaprotiv vsokog kvnog laka nedao sudii skupne od 54pacienta s vsokim kvnm tlakom polovici nh rečeno e da

povećau unos kla u orgnzam dok e druga poloica nastavlasa svom uobičaenm načnom prene Istrživači su pratlunos kla kod obiu upa svki mesec Oni koi su uzimalidodatne kočine klia mogli su značano smniti uzimane lekova prov visokog krnog lka Potkra proučavna 8 postopacienata koi su UŽivli veike koiČine kala moglo e kontoliratsvo krvni tlk korištenem mne od 50 posto liekova nego što suih uzimli prie povećanog unosa kalia. Dodatna korist: pacienti

koi su uživai vše ka oseći su se bole i m su mesimptoma. Zbrajaući rezultate svog istrživna, istrživači su unnls of Internl Medicine iznieli svoe zaklučke »Povećnouživane kla putem prirodne hre rlo e korisna i Uinkvitamera za smnene potebe za ečenem hipertenzie.«

6



UPOORENJE Pekomera koičia kla omlo se izlu-čue preko bubega Međutim ludi s bolesim bubrezima e bitebli esti hau koa sadži puo ka ti uzimati dodatkekla

rm

ČNJENCE va mieral u t sudelue skupa s iulom umetabozmu šećea Kom može diabetičima pomoći a dva

vža ačia Kao pvo čii se da o potiče beta-stice u gšteračia povodu iše izulia oda kada je to potrebo Dugo opovećava uČikovitost izuia pomžući to odžavu orme kolČie gukoze u krvi

Dobi ivoi kroma esu pivski kasac pokulice šukapueia sok od ožđa i školke

RAVA KONA A a kom e postoi ali uos koma aproseču odaslu osobu trebao bi biti između 0 i 00 mcg Premapodacima SDA mlo ldi dobiva mimum od 0 mcg togamiela Krom se abole apsorbia u obliku faktoa toleacieglukoze GTF prrode tvi koa sadži kom s iaciom giciom umiskom kiseiom i cisteiom Kromov pikoliat oi oblik kroma koi se bole apsorbira pokao se kao sredsokoe sžava kolesteol podužue životi ek pa čk možda

pomže i zvou mišića kod atletičara

MOGE KORS re Dabetičri su posebo izložei rizikuod oboleva koroarih teia ili riziku od srče kapi pakedae stdie upućuu da krom može smit ta rizi pomućipodzu HDL-a ili tzv »korisog« kolesteroa Sči bolesici eki od i bolovli su i od diabetesa a eki isu dobivi sutiekom 6 meseci ili dodatk kroma u koliČi od 00 mcg a

d ili placebo Kod gupe koa e dobiva kom došlo e doačaog porasta HL-a u uspoedbi s upom koa e dobivaplacebo V zaučak bolesicima koi su bolovl od diabetesa krom e koistio edako dobro kao i oima koi isu bilidabetiči

6



JKVIA NAGA VIAMINA I MNRA D A D Ž

agnezij

ČNJENCE Ova e mineral potreban za čitav telesnih fncia čjći izgradn ost proizvodn proteina, oslobađane enere i miićn zliha te regiranje elesne temperatre Mgnezi e neophodn za prerad vitamina e i lcija ao ifosfora naria i a Magnezi dele protiv cia i to regliraotcaje srca i čene miića magnezi opta rvne sdove, alci zroe njihovo grčene. Premalo magnezia zroe prevelio napane alcia i natria dv tvri oe izzivagrčene tije pa to može ometai proto k mim žilama te o dovesti do povenog rvnog tla Normlna ravnoteža mnerla nžna e za normaln rad srca i fncionrnestnica

Premale oliČine meza povezne s s isoim tlaom srčnom ariiom i srčnim napadaima

Dobri s ivori penčne meinje ceovito zrne isnato zelenopovrće mleo meso grh bane mareice sena gorica,začin crry i aao

RAVA KONA RDA za odrase inosi izmeđ 50 i 50 mgna dan Trdnice i doilje treba 00 do 55 mg magnezia na dan

MOGE KORST jabetes i isok krni tlak Vie od 80posto diabetičara mire od nee rdiovaslrne bolesti Viso

tl, avna ompiacia diabetesa drmatično povećavarii od srčnog napadaa api. Magnezi može diabetičrimaoi nis ovisni o inzlin pomoći da održe normln rvni tlaZa diabetes boenia oi nis oisni o inzin raterističnae povećana oncentracia inzlina i goze k Gloza eećer oi stnice rzgrađ i tao stvra ener) Za razliod dabetesa od ojeg s bolesnici ovisni o inzin er elo nesposobno smo proizvoditi inzin obli diabetesa oi nastae

zbog inzlse otpornosti telo dode provodi nzlin ai e onnečinovit er ne može pretrati gloz energ Pri nedavnom istraživn o oem e izetavno na sastn meričogdrženja srčanih bolesnia, Americn Hert Association 990g stovljeno je da postoi poveznost međ vsoe oncen

6



HRNA KA K

tracije kalcija i niske koncentracije mezija s m obikom dijabetesa e visokim krvnim tlakom. U drugom istraživanju,ivršenom u Klforni (Ci of Hope Medical Cener in Durte,Clfornia) dodatak od 400 mg maeija na dn drasčno jeSniio krvni tl kod ljudi s om vsom dijabetesa. Premda supotrebna dljnja isrživnja boleSnici koji boluju od obka dabeesa što nasaje zbog otpornos na nzulin trebli bi jesti hranubogau maezijem Osim toga trebl bi se posa\eovati sa svojimlečnikom o uzimnju dodata maezija

egulaca gluoe triji ljdi mogu postati otporni na

inun, tj oni ne mogu svoj inulin učinkovio iskorišavati aprearnje glukoe u eneru e se stoga kod njih povećava koncenracija gukoe Otpornos na inzulin povećava riik od nastajanja dijabetesa i visokog krvnog tlaka. Prema podacma objavljenim u člnku u American Journl of Clinicl Nutition striji biljudi moi poboljšati svoju sposobnost a prernje gukoe ueneru uzimnjem dodaaka maeija

rce Lečnk može propisat maeZij nakon srčnog napa

daja. U istrživnju pod potkrovieljsom Nationl Hert Lungnd Blood Instiue u Bethesdi u državi Mlnd magneZij jedavn intravenozno supini srčanih boleSnika neposredno nakonsrčnog napadaja Ustnoili su da su pacijen koji su dobimaeij imali 55 poso više gleda a preživljavnje nego oni kojinisu dobili taj mnerl

ruga istrživnja pokazuju da maeZij može štt od opasnih uušaka sprječavajuĆi krvne plČice da se sljepljuju

Krvn uušci mogu uzrokovati srčne napadaje i kap.igrena Žene koje pae od migrene česo imaju glavoboljetekom ili tik prije menstruacije Nedavno objavljeni člnak učasopisu Headache izeštava da su žene koje su uZmle 200 mgmaezija na dan općenito imle znatno mnje glavobolja a posebice u to vrijeme

rjevremeni porođa Neki porodničari preporučuju svojimpacijencma uzimnje dodatka meija ekom trudnoće kako

bi se sprečio prijeremeni porođaj Oni apravo daju velkekoliČine mezija inravenono kako bi spriječili prijevremeniporođaj u žena kod kojih se pojave rni trudovi. Maeij pripomaže opušnju mišića maternice djelujuĆi suprotno klciju, i tooslobađa kemijske reakcije koje su odgovorne a tudove. Trudnice

6



EVIA NAGA VIAMINA MINER: D A D

b posebno trebe pt da jedu dovono hrane bogate maez jem (Posaetujte se sa svojm ječnkom prje nego što počnete

uzmat taj bo kakav dru dodatak tekom trudnoće)redmenstrualni sindrom Istržvnja pokazuju da žene

koje pate od PMa maju nsku koncentracju magnezja u . Unedanoj stud objavjenoj u Obstetrcs nd Gynecoo (Porodnštvo gnekooa) znesen su podac o 350 žena koje su pateod PMa Nmae davano 350 mg maezja na dn pacebotjekom zadnja dva edna menstruanog ckusa PMsmptomukjučujuć promjene rspooženja nadutost boove b su veoma

smnjen kod onh žena koje su uzme maeZj

OORENJE Prevelke koČne maeZja mogu zzvat djareju unštt ranotežu mnera. Ne uzmajte vše od 000 mg magnezja na da

angan

ČNJENCE Premda ovog eementa u tragovma trebamo dsta mo čn se da on obava mnoge vro vžne zadaće u teu. Mangnpomže u aktranju ema koj su neophodn za pravnu upo

trebu vtna C bota vtmna B (tmna). On ma vžnuuog u metabozmu hre proZvodnj masnh ksena te koesteroa Također e važan za normno funkconrnje žvčog sustava provodnju sponh hormona. Mgan je ntoksds tekao takav može mat. uogu u sprječavanju raka srčh boestIpk dosada ne mnogo strva posvećeno mgau to semože promjent

Dobr su Zvor oras cjeovto zrnje Žtarca zeeno lsnato

povrće ašak repa žumjc

RAVA KONA ne postoj a 25 do 5 mg smatra sednevnm potrebma odrash osoba

65



RN K

atrij

ČNJENCE Ntr žn mnt u k k. zdn s kmpmž u držnu rntž tsnh tkućn Nr dbmputm hrn u bku ntr krd kuhnsk s Prmd ntr nphdn žt prk kčn nr mgu uzrkt tškć ud k du snu hrnu zž su rkubn d rk žuc drugh rst gstrntstnng rksm tg. s mž kd mnh ud urkt sk krn tkD b s drž nrmln rntž s d u tu. prkmrn s zuču s rnm Mđutm. nk su d st ns zdržu u tu šk s Kk b uspst rntžuzmđu t s d tk ud drž prk kčnd K psdc tg kd th s d pć umn k

nh src mr š rdt d b »spump« sšnu tkućnu krn tk m s psu Kk mžt znt st st ns? Ak mt sk krn tk mžt pkušt smn unss dt dš d prmn Ak m kn tk pčnpd. t nk d st rtn u prš s

RAVA KONA Vćn Amrknc d brm d d trput š s ng št b trbl Amrčk udružn z bstsrc Amrcn Ht Assctn prpruču nt umns n 2400 mg n dn 1000 mg s n 000 kr Kkbst s ukp u t prpručn rdnst. mžd ćt mrt

mn s prhrmbn nk m dn brk u rstrnu t brm gtm hrnm ć mž unt u rgnm th2000 mg (U smm hmburgru m 200 mg s Ak n pt.čr u pnskm rstrnu mž mt st psdc smdn žc umk d s sdrŽ k 800 mg s (Vt pkumk d s. kupt n s smnnm kčnm s

elenČNJENCE Prmd g mnrl u trgu tbm r m. n

d utn žnst Duuć dn s guttnm. trpptdm k s n u tu sn ntkdns k ušt

66



JT NG TMN I MNR: D D

slbne raikle n takđer etksifcira tksične metale kašt su žia, kam i arsen pa i ruge ptencijaln krcingenei, eući ih i sarajući spjee kji se ispiru (isplnjuju irganima ručaanja pkuju a selen mže etksificiratierksiirne masnće kje mg ptaknuti rast kancernhumra

Dbri iri selena jesu češnjak, ceni luk riba škljkecren mes crven žđe, prkulice cjelvit pšeničn rnje iži (preraa pšenice u bijel brašn smnjuje saržaj selena u nja 75 pst!' jaja inutrice i piletina Kliina selena u prćuira i isi kliteti tla

RAVA KONA Već gt a esetljeća ja halim taj mine-rl Knačn je 990 gine američka laa prnla njegunst uđujući RĐA a selen 50 00 mcg na an Mislimaje ta klina preniska Istražiači kji se bae ispitijem rakasmatraju a je a aštitu raka ptrebn najmanje 200 mcgselena na

UOORENJE Kličine eće 200 mcg mgu biti tksične

MOGE KORS k stje erljii ki a selen mžemći u aštii raka Kliina selena u tlu rličita je emlje emlje, a u SDu ržae ržae Istražinja pkujua emlje s najećm kliinm selena u tlu imaju najmanjebljenja ra Druge stuije pkau a ppulacije s najećim

kliinama selena u kri najmanje blijeaju raka K mišeakje su hrili hranm s elikm kliinm plineasićenih masnća i mam kličinm seena pjai se tumr jki a k nihkji su biali plineasićene masnće i selen t se nije gil

rce Čini se a selen mža bg sje ntiksiacijskeaktivnsti štiti blesti srca i krtka Zemlje s najmnjmkliinm selena u tlu imaju najeću stpu srčnih kapi U SDutje pručje kje je nn jugapani pjas kapi (suthwe

stern Strke Belt

6



HRNA

Željez

ČNJENCE Železo e neopodno za voru emoona crveni krn zrnaca i miogloina, crvenog pienta u mišićma teneki enzima Organsko železo koe se nazi u životinskimproizvodima, lše se apsorra nego žeezo iz ilaka Viamin epomže i olakšava apsorpciu žeeza dok e kci i koein moguometati Žene tekom menstruacie treau vše žeza kako inadoknadie mesečn guitak železa iz k Preana s premo

žeeza poveza e s teškoćma u učenu kod dece te s teškoćamau koncentracii i katkotranom pozornošću kod mladi ženaNedostata žeeza može doves do slaokvnosi koa se očiue uumoru, osećau ladnoće i smenom imunieu

SUvše žeeza ednako e štetno kao i premalo Visoke koncentracie žeeza u tieu mogu pridoeti rzku od ooievanakoronrn arteria Jedno sko istrživane usmerilo se na 1 3 1muškarca koi na početku istrživana, 184 nisu imali nikakve

znove srčani ooena Istživači su otkrili da su muškarcikoi e prerana sadržavala veće koliine železa imal većueroaos oolievana od srčani oesti nego oni koi su Uivaimae železa Osim toga oni s visokim koncentraciama železa uk više od 2 mcg po litri mal su dva puta veću eroatostda će dožieti srčan napada nego oni s im raznama eritinananstvenici misle da suiše žeza u kv može potnuti stvare sood radikala koi mogu oštetiti staice na senkama

aeria i srčani mišić (odat dorog anioksidansa riešio i taprolem)

ori izvori žeeza esu svnetna, kmenice, školkaši govedina, etra, piletna i puretina Sušeno voće, zeleno porće i također su prlično dori izvori premda ne tako dori kao meso

RAVA KONA RĐA za žene od do 5 godina staosti est

1 5 mg Grična e crta menopauza)Trudnice treau 3 mg na dan

RĐA za muškrce znos 1 mgOko 75 posto sv Amerikaki između 1 5 godine života

unosi u orgizam mane od 8 posto RDA žeeza

68



EKVIA NAGA VIAMINA I MINA D A D Ž

MOGE KORSTI Slabnst uzrkvana pmnknm žlza Mža čak 1 5 pst žna k imau mnstruacu pati

pmnkna žlza Slabkvnst stan u km slablnaspsbnst tila a przvi zrav crvn krvn stanc avas ak kncnacia žza pan isp mcg p ri k, arzna hmbina sp 15 ama na 1 00 m k Lui kisu anmčni brz s umrau i stlivi su na kc Žn supsbn skln nmi zbg mnstruaci i zat r čšć ržitu ng muškarci VgtarianCi ni ki n u ms takrsu zlžni riziku anm i mrau sbit pazi a u

vln sušng vća aha i žitrica bgaćnih žlzm

UPOORENE Ak sumnat a mat pm žlza psavtut s s lčnikm pri ng št pčnt uzimati bil kakpun Pvlk kiČin žza mgu biti tksičn k s nuzimau s gvaućim ntiksinsma

69



Četto pogaje

»STO NAjBOLjIH«: OD AMARANTADO ZELENOG ČAJA

vaki dn provodimo vžn odabir vezan za zdravlje. Odabr

onoga što ćemo jest \erojato je jedan od najvažnij Ipak,mno od nas ne biraju pametno jer ne znaju koa je hrnanaboja. Nek su jednostano previše zaposlen da bi rzmšlji otome što jedu Ovo će vm poavlje pomoći da sznate kako jesti korisno i dobro. Između tisuća dostupnih jela odabrao sm Stonajboljih«, za koja mislm da su, u današne rijeme, i najzdrava

Odabrao sm široku petu jela jer smatr da je dobrouravnotežena prehrna najboji način za sprječavnje pomnkanja

određenih hrnjivi tvriMnoga od jela na mom popisu »sto najbolji dospjela su na

popis upravo zbog svoji hrnjii svojstava: neka su bogataftokemkma neka sadrže mnogo vlakana a neka su zrstzvor određeni vitmina ili minera ko mogu šttti od mnoghbolesti No neka odjela na popisu Sto najboljih odabrana su zbogtar što nedostaju - posebno masnoće (koje su glavni krivac zamnoge bolest) tokna koji mogu bit potencijno opasni

Najvžne je da svajela na popisu »sto najbolji« zadovoljavajudru vžan kriteri dobroga su okusa Zn da je nemogućepridržavati se progrma zdrave prehrane ko v ona ne odgovra

Nakon što pročtate ovo polavlje vidjet ćete da je hraniti sezdravo i prodno kše nego što ste mislii.

70



"T JJ, D MT D ZlG

marant (rumenika)

ČNJENCE Amrnt je to koje su još prje 500 godna Astecveoma cjenl a suvremen Amerkanc koj ee zdravo i\edanas ga ponono otkrvaju Amrnt ma sjemenka sčna prosua ma bag okus slčn oru kua se dobva se vro ukusna tna kaša glavno jelo Moe se tkođer prt dodavat kao začnu jue sae gulaše Amrnt je bogat iznom jednom od osm

esenCjaln amnokselna koju telo ne moe smo prozvodt koje nema u rn bljnog podrjetla je občno ma puno u onojvotinjskoga On je tkođer vrlo boga eljezom kcjem dvma mnerlma koj često nedosaju u preran ena djevojka Obrokod 60 g kuanog mranta sadr 80 posto RĐA ejeza 10 postoRĐA kcja Amrnt također sadr vrlo mo kaorja mast a bogat je vlaknma

MOGĆE KORST Amrnt oSgurava vsokokvltetne protenebez dodani masnoća i korja koj občno ia u mesu

ejezo je potrebno za nasajnje crven stanica. enetekom menstruacje občno ne dobvaju dovojno ejeza mogupostat sabokrvne.

Klcj je nun za jke zube kost kao za normln tlak. Djevojkma enma klcj je posebce potrebn kako b se

sprječla osteoporoza l gubjenje koštne mase u kasnm godnama vota

Vkna pomu odravnju uredne probave sprječavaju rkdebelog crjeva rektuma

SOBNI SAVJE Na rštu se prodaje nekoko vrsta prozvoda od amnta od pauljca do kolačća grnula. Mno od tprozvoda sadre rlo mo amaranta pa soga nsu mnogo bolj oddru uobčajen prozvoda od ta Kako bste zbjegl prjevruradje kupte pravo sjeme rmanta sam ga skuajte Ja osobnovom ga mo začnjenog s umakom od soje no nek ga ljud vševole zasladt smeđm šećerom

7 1



HRNA JEK

ademi

ČNJENCE Mžda zvuči nebičn ai premda bademi sadrževrl mng masti ( 3 ama mst na sv 30 ma badema)ni mgu biti isni za sce Vrl psežna sdija jm jebhvaćen 26000 pripada Adventstiče cre pzaa je dasu n ji su jei bademe iirii rahe br šest puta na tjednmli u prsjeu za sedam gdna duji živtni ve neg ni jit nisu jei a tađer među njima bil je i znat manje srč

napadaja Bademi su bgati mnnezasićeim masnim iseinamaje sžavaju lester i ta mgu štitit d srčang napadaja.Bademi su tađer bgati vtaminm drum zaštitnim srca

Bademi su u predns pred drum vrstama vća u trdjljusci jer su izvstn nemleČni izvr alcija 30 ma badema daje pst RDA tga minerala

MOGE KORST Mnnezasićene masne iseline pmažu

držanju lesterla pd ntlmVit snažni ntisidns pmže u sprječavanju na

upljanja plča u rterijama je mgu zrvati srčani napadaj Kacij pmže izadnji j stu te regulaCiji sČanih

tucaja i nrmlizaCiji g tlaa

akalar

ČNJENCE Ljudi iz Islnda mg se phvat najdužim živvem d svih narda zapadnga veta Duguju li Isanđan svjudugečnst čnjenici da ni jedu vše ve ibe neg ijed drunrd? D mi hapji gtam hamburgere i pržene rumpirićeIslnđani jedu baalr i t mng baala ča ni velieliČne baaaa neće vas udebljati nit začepit vaše terije.Baaar sadrŽi nebičn mal zasićenih masnća i arija Obrd 20 g baaaa ima te 8 alrija i sm 3 mg lestelaDdatna rist: baalar je iba jaje vrl mal zagađenajer sadrŽivr ma mast (u jj se taže trvi i i se dale d balete zagađenih ijea i pta

2



" L D MR D ZG

MOGE KORISTI Konzurnje hrane s mo masnoća. kao štoje bkla može pomoći u snžavnju kolesterola i smnjuje opas

nost od srčn bolesti te nek vsta rka

amija

ČNJENICE Ako poznate kunju New Orleansa erojano stekušal bmu Ljepljiv sok z njenh plodova uporebljava se zazgušnjavnje cajunskog jela zvanog gumbo Bama je neobično

bogata vlaknma: pola šlice kuhne be sadrži gotovo gvlakna a to znači da je jedn od najboljih biljnih zvoa vlaknaPremda ne sadrži mnogo vtamna ona je odlčna prehrmbenadopuna ola šice bme daje 1 0 posto RĐA betakotena 20posto dnevnh potreba vtmina e i znatnu količinu kala

MOGE KORSI Pehrna bogata vlaknma može pomoći usprječavnju rzličitih vsta raka uključujući rk debelog crijeva iektuma Neke vrste vlakna tkođer smnjuju kolesterol

Betakroten (bijna varijnta vtamina A) i tamin e jesuntioksidansi koji mogu pomoći u sprječavanju stničnih promjena koje uzrokuju nastajnje knceroznih izraslina Antioksidansitakođer pomžu u sprječavanju stvrnja ploča na vitlnim rterijma i tako sprječavaju srčne napadaje i kap

anane

ČNJENICE Ovo voće sa žutom korom dokzuje izeku da dobesvri doista dolze u mlom pakovnju Posječna banana sadŽi 1 g kla mneraa koji je bitn za nomln tlk i adsrca U nedavnom istrživnju bolesnka koji su lečeni od vsokogkvnog tlaka. oni kji su jeli hnu bogatu kij em mogi su

značajno smnji tlk odbacujući djelmično potpuno ekoveBanna također sadrŽi više od 2 posto RĐA vtmina B6 i

oko 1 posto RĐA vitmina e (za nepušače)S oko 10 kalorija i prakČki bez masnoće bnna je odičn

međuobok

73



HRN EK

MOGE KORSTI Kalij pomaže u održavanju normlne ravno-teže tekućina i elektroita u tjelesnim stncama.

Regulranjem krvnog taka i rada srca, klij iz banana pomažeu sprječavaju srčnh napadaja, kapi i opasne srče ritmijeVitamin B6 prrodn je pojačivač imunteta. U kombinaci s

vitaminom C pomže elu borit se protiv nekcija

SOBNI SAVJET Mo je poznata činjenica daje bnana i prodnitacid Ako patte od žgrace pokušajte pojest banu kkobiste ugasi vatru« unutra I ja sam to učiio, te doista djeluje!

Sv koji zbog visokog krvog tlka uzimaju diuretike trebl bipojestijednu l de banae na dan kko bi nadoknadl k, kojise doslovce ispre z organizma (Nikada nemojte koristii diureikebez nadzora lečnika ti leko mogu imat ro ozbljne popratnepojave)

Bana je možda najsavršenija hraa na svetu Često znmrei da kad bh se našao na pustom otoku, trebao bih dve stvri

za preživljavanje: drvo banae i vodu

k chy (ineski kupus)

ČINJENCE Sve rste kupusa nisu jednako vrijedne One vrstekupusa koje upotrebljavamo u svojoj kuinji nisu ni priblžno

zdrave kao kupus koji koristi keska kuhnja Zapadnjačk kupussadrži vrlo mao betakrotena, bljnog izvora vitama A Jednašca narezaog kineskog kupusa sadrži gotovo cijeu preporučenu dnenu koičnu betakarotena, a to ne sve. Bok choy bogatje vtamnom C, vrlo bogat kljem, a također je dobar izvor kcijaUedna šlca sadrži priblžno istu kočinu kalcija kao pola šlicemijeka)

ao i dru čanov porodice krstašica, kinesk kupus sadrži

indole, ftokemikae za koje se eruje da dezaktviraju snžneestrogene koji mogu pospješit rast tumora, posebno tumora dojkiNaionaln insttut za rak (The Natona Cancer Instte) isražujeporodicu krstašica, posebno s obzirom na njova antikancerogenasvojstva

74



JBJ, MR ZG ČJ

MOGE KORISTI Č se da betroten, noksidns sprje-čava rzličte vrste raka i oboljenja koronarnih rterija.

Vtamn e koji je također ntioksidns, može pomoći usprječavnju raka, a eruje se da pomaže i u povećavanju otpornos protiv ekcija

Kalcj koji pomže izgradnji snažnh zubi i kostu vžn je iza normalan krvni tlak te rad srca

SOBNI SAVJ ET Ako želite jesti dOista prau juhu koja sprječavarak i zdravaje za srce te učinkovta i protiv prehlade i pe dodajte

u vruću kokošju juhu šicu kineskog kupusa!

rvnce

ČINJENICE Jedite mnogo ovh ljenh jagoda stavite h u voćnusalatu, peCte kolače od borovnica Borovnce sadrže puno pekta,

topive vrste vlakna, za koje je u mnogm istraživanjma dokzanoda snzuju kolesterol Šalica boronica oSgurava gotovo trećnuRĐA vitmina e prilčnu količnu kala a sve to rijedi so 80kalorija

Borovice su starinski lek protiv dijreje budUĆi da sadržesastojke zvane atocianozidi koji pomažu u kontroli stoce

MOGE KORISTI nižavnje kolesterola značajno će smnjiti

vaš rzik od obolevnja od bolesti koronarnih rterija, koje mogudoves do srčnh napadaja i kapAnoksdns, vitamin e, može pomoći u sprječavnju stvrnja

ploča na arterija, kao nastajnja rznh vsta raka sim toga,on povećava vašu otpornost na ekcije

Kl pomaže u održavanju normalne ravnoteže tekućia utijelu, kao normnog rada srca i krvog tlaka

reskve

ČINJENICE Evo recepta za uspjeh: uzmite 2 g vlna 70 betakarotena (gotovo 10 posto A) mlo kla i dodajte tome

7



HRNA E

dlč satki kus Sve t s tek 35 klrija i ml masće št st dbili jest brskva kja je dlč međubrk pslasica

te brjke - ašt pjesti sam jdu?

MOGE KORSI Vjeruje se da bkte blja vrijta vtamia A ši d mh vrsta rka i srčaih blesti

Vaka su ephda a rmalu prbavu i mgu pmći usprječavaju raka deblg crijva i rktuma

Niskklriča i hra kja sadrži m masća pmže usprjčavju pretist vdćeg urka srčaih blsti dijabetsa

i ra

rusnice

ČNJENCE Prje ekk gdia prjateljca me upitla št bima učiii da sprijč cistis bu i čsu upau mkraćihputva d kjega je patila čekiva je da ću jj prpisati jk

vtmie i mierle te ekik trava mjest tga a je vlkieađej rka sm jj da svaki da ppije čašu ili dve ska d brusica Premda j bila sumjičava pslušla je mj saetd tada mla prblema s uriarim ifekcijma

Prije deset gdia kad sam prvi put savjetva prijateljici da pije sk d brusica stvci su se dvumili ašt baš sk d brusica čuva d urarh fekija ek su bili uerei da brusce mijeaju pH uria a tav ači da t ubija bakterijePrmda se t bjašjj čii lčim ij pravi ralg Da bise shvatil kk djeuju brusice treba prij svega ati št urkuje ifekce Krivac je bakterija E cli kja se pi a stekeurirg sustava a putu kjim mkraća ide ilaska i

bubrga putujući kr urter i ilći a vagial r Gd88 stživač i blice u hu (Allice Ciy Hspit i hi)tkril su da sk d brusica ima sža učiak a baktriju Ecli a eki ači sprječava aljepljvaje bkterija a edtlstica uriarg sustava tak da ih da uri ibacuje i jela

MOGE KORS ž spriječiti ifekcije urirg sustava

76



" NALIH! D AMARNA D NG ČA

SOBNI SAVJE Najbolji j naslađ, stopostotno čisti sok odbrusnca, koji s prodaj prij svga u trgonama prirodn hran

Koncntrat soka od brusca sada j dostupn u kapsulama kao prhrmbni dodatak

Prmda j sok od brusnica odlično srdstvo a sprjčavnjinkcija mokranih putova, ako misit da v imat inkciju, posa\tuj s sa svojm jčnkom rad! dajnjg lijčnja. Ako sn lijč, t ikc mogu dovsti do obiljnih kompikacija,uučujui oštnja bubrga Simptomi su: osjaj pčnja kodmokrnja, kao i bolo u rbuhu i tmpratura. Posbno j vžno

n nmrivai t simpom kom trudno ili I pokušavasmi Čiti

ulgur

ČNJENCE Bugur j pšnica koja j napola skuhana, osušna idrobljna sto s upotrbljava u kuhnji malja Srdnjg isoka, u jlima kao što su tabou i pilav Nkada su ljubilji bulra mori kupovati tu žitricu u tničkim i spcijaliranim rgnama, danas s ona mož nabav u vini trgvina. Bulgur j nsamo odličn vor vlakna ngo I boga km i B-itamnmaTakođr sadrŽi nšto žlja i ka Prmda j hrnjiva, žitrica

sadrŽi mlo msnoa kalorija

MOGE KORISI kna pomžu održavanju urdn probav imog sprijčiti rak dblog crijva rktuma. Kalij pomaž normaliaciji vsokog krvnog taka pa smanjuj opasnos od srčanihnapadaja kapi.

Vitamini B opnito su porbni a prtvranj hrn u nru

SOBN SAVJE Kušaj bulgur umjsto bijl rž ukusi j imnogo drai

77



HRN K

undeva

ČNJENCE Većina sežih bundeva koe se prodau u SDuprodae se večer uoči Svh svetih a zatm se od nih prave setilke to e prava šteta! Bundevae ne samo ukusna nego i puna hrnivihtvri Ona e odlčan zvor betakarotena kao i druh vitamna imineraa Pola šaice bundeve dae 5 posto RĐA betakarotena 0posto RĐA vtmina e i priličnu koičinu kaa akođer e dobarizvor vakana.

Premda seža bundeva ima edinstven okus konzervra ona kou koriste za piu od bundeva nie nša mane hrnivaZapravo pola šlice smese za pitu od bundeva igurava 0 RĐAbetakaroena a sadrži rlo malo kloria Ne čekae Dn zahvanosti o e posastica kou možee est ekom čitave godne!

MOGĆE KORST Beakaroen može pomĆi u sprečavanumnogih vrsta raka. akođer može mlo smaniti opasnost od raka

pluća kod pušačaBetakaroten može pomoći u sprečavnu ateroskleroze ili

ovapnena areria koe dovodi do srčanh napadaa i kapiVimn C snažn nokidns štt od raka i srčanh bolesti

te pomže telu u borbi protiv infekcia.

SOBN SAVJET Pecite ih u pećnici. e od semenk bundeveodličn e zvor cnka i nezsićenh masnih kseina koe mogu

pomoći kod teškoća s prostatom Sušene i pržene semenke bundeve zvor su toga Ua. pak ača dopuna može se dobiti u oblkukapsula u trgvnma prrodnom hrnom.

rni grah

ČNJENCE Mi zapadnaci nekada smo žlili one sromašnenarode koi su bi priseni hraniti se rižom i grahom dok smo miuživali u mesu i krumpiru Početkom sedmdeseth istrživačDenis Burkitt spusto nas e na zemlU. Dr Burkitt i negov koegeobavl su rad u kem su rak debeog crieva koie čest u SDua riedak u frici i drum zemlama Trećeg sveta povezi s

78



" NAIH' D AMARNA D NG ČA

pmanjkjem akana naj prehrani Dr Brkitt smata jeda ana skraćj eme staj anja hrane debem crijeKak se hana prbaja ptencijani kacngeni neki d njihprrdn se pjajj hrani a drgi s iz insekticida ii ddataka pstaj knceniraniji a stga t hra brže prđe krz ten će biti manje izžen djeanj kancergenih ari Vjerjese takđer da hana kja je bgata mastima ptiče različite steraka jer se kacngen tksini taže masnm tki naeg tea

Crn ah mže pmći sprječaanj raka jer je bgatakna a sadrŽi mal mas i kalrija a alce gaha sadrŽiie d 6 g akana i pričn kiin kaija cinka. žejeza iitamina B pt mesa crn grah dbar je izr prtena. premdam nedstaje izin i drge nephdne aminkiseine kje prtenečine kmpetnima N ddaanjem kkrza ii rže crni ah mžepstati dbr rantežen brk

MOGE KORST Mnga s istažianja pkazala da crni grahmže pmći snžaanj razine kestera kr pa tak sma

nje rizik d dijabetesa srčanh napadaja i kapiČini se da prehrana bgata aknima ti d raka debegcrijea i rektma

met

ČNJENCE Mžda misite da je cimet sam začin za pnč likač d kae ali jdi kji znaj ie aj cimet saki dan najeOnik zmite za prmjer dr Richada Andersna iz DAsHan Nitin Centera kji saki dan sj drča d zbibn pspe cetm Dr Andersn zna t radi n pripadagrpii znanstenika kji prčaaj ptencijane krisne čnkecmeta drgih začina na zdraje Nedana istražianja na žitinjama pkazj da cimet znatn pećaa spsbnst inzna za

prerad gkze tj pmaže kntrl razne ećera kri T ječit dbra est za dijabeičare kjh prbem i prizazi iznemćnsti njiha tea da przede djn inzina zaprailn iskritaanje hrane remda j ne bi sžbenih ispitianja na jda dr Andersn kaže ka s m mn dijabe

79



HANA E

ičari rei da je čert čajne žičice cimeta povoljno utjeclo nanjihou rzinu šećera u k

MOGE KORST Može pomoći učinkoitosti djeovanja izuina povećavajući tako sposobnost tijea da pretra gukozu ueneru

Pomžući u kontroi dijabetesa može pomoći u sprječavnjuboes koronnih arterija i isokog nog tlaka

eler

ČNJENCE Već še od 2000 godina istočnjački leČnCi koristeceer za ečenje vsokog rnog ka. Pradoksano zapadjačieČnCi upozoravaju svoje pacijente da izbjegavaju ceer zato jer uusporedbi s dru porćem sadrŽi reao puno naija - 35 mgpo stabjici te dois može poveća tak kod osjetjivih osoba

Istrživači sa Sveučilišta u icagu nedavno su otkri da sudrevn eČCi možda ipk iai pravo Otkrii su da kemijska trkoja se naazi u ceeru nzva 3builid smanjuje rvi tkkod laboratorijski štakora opuštajući gatke mišiće žiaKada se mišići opuste žile se šire pa kše kruži telom Kadsu štakorima davi svi d toko aida koiko ga ima u četiistabjike celera štkorima je tk snižen za 1 3 posto akoesterol za 7 posto Ako ftid na ist način djeuje i kod jUdi a

nema rzoga u to ne \erovat onda se može rzumje zašto seKineZi često odriču radicionani ijekova za vsoki tk ukorist ceera koji može proizves iste učinke a bez popratnipojava kao što su vrtogaic i impotencija koje se javjaju priečenju ekovima

eer također sadrŽi ari nzvane psoareni koje mogupomoći u sprječavanju psorijze krončne kožne bolesti za koju sukrakteristična crvena crvenkasta žrišta prekrivena srebrnobije

im juskama

MOGE KORST Pomže u sprječavnju srč napadaja ikapi snžavnjem krnog aka i koesterola

Može pomoći u sprječavnju psorijaze.

80



" N« D N D lNG

SOBNI SAVJE Ako lječite visoki kvni tlak. ne prekidateliečene liekovma kko biste se počeli lieči celerom ili nekim

drum ljekom prie nego što se posaetuete s lječnikom Ipakako e vaš krvni tlk niČni. t tek nešto nad normle a vaš seiečnik ne može odluči e li vam potreban liek ili ne. možetepokuša esti po čei stablike celera na dan tiekom tedn dnadavidite pomže l vm i ko Bez obZa što poduzmete surađutesa svoim liečnikom i obavjeste ga o tome Ne nemrute visokikvni tlak kao nešto nevažno Ako se ne lječi posledice mogu bitirlo teške

eni grah

ČINJENICE aponatji po tome što e sastavni dio ela ča ovaukUSni ah obilue vlknma: pola šice ha sadrži č 7 gvkana Cveni odličn e ivor klja i folne kiseline te dobarvor železa

Vegetinci pripaite ta e grah također dobr bni vorproteina! p on sadrži smo neke od osm binih inokiselakoe jelo treba a ne može smo proves toga ga treba eszaedno s nekom rnom koa ga nadopunue npr rižom kkobi jelo dobilo sve poebne proteine

Konzumirne bilo koe ste grha - l posebno one koa ebogata vlaknma kao crveni a može imati zvstan učinak na

rnu vašeg kolesterola Prema proučavnima na veučilištu uKentuckyu koe e poznato po svom istrživnu vlkana. konumirne bar 1 20 g kuhanoga aa svki dn može sniii kolesterol. koi e viŠi od 200 mdl a 20 posto

MOGE KORSTI lakna ubravau prolz hrane kro probavnustav i to ne samo da pospešue probavu nego također možeštititi od raka debelog crieva

nižavnem rine kolesterola u krv crveni možepomoći u smnivanu opasnosti od šećerne bolesti srčane kapi ikdiovaskularnih bolesi

Folna kiseina pomže u sprečavanu nekih urođeni defekatakod etusa šti od rnih rsta raka i srčnh bolesti

8 1



JEK

Kalj pomaže u održavnu normanoga knog tlaka. a to možespriečiti srčni napada i kap

SOBNI SAVJET Kod nekih osoba h izaziva napuhnuostN a tžišu - u smoposlugama i ekarnma te rgoinma zdravomhranom sada se već mogu nabaviti proizvodi koi razađuu viiz ha koe uzrokuu stvne pnova Ipk. udi koi su erčni na ta sredsva. tebi bi izbegavati gh

urry

ČNJENICE Premda se cury česo prodae kao edn začin. onezapravo kombinacia nekoliko začina Tipičan cury sadrži: kurkumu (zaČin koi mu dae zlatnu bou). cimet. češnk. đumbir.krdmom. kordiandr. kumin i oš neke druge začine

Prie nego što su se poavli hladnaci mnogi su upoteblavicury za konzeviane hrne. t za sprečavane da se hna užežeTada se nje znlo zašo ta začin tako delue Dnas znamo da sumnog začin snžni nioksidansi. t da sprečavau nastaneslobodnh radka koi mogu uzrokova oštećena normlnih stanica. kao i potknuti stene Znmo tkođer da neki začini ucurru deluu kao anbitici Oni mogu pomoći u borbi provbkteria koe mogu izzvati tovne hrnom

Dokzano e akođer da začini u currYu snžavau koleseroli sprečavau nasane uušaka krv

Nedavno istrživane. koe e spozorirala USDA pokazao eda kurkuma poačava sposobnost izulina za preradu glukoze. ato može pomoći u kontroi diabetesa

Nekoiko indiskih istaživana pokzalo e da začini koi senlze u curu imau prouupno delovne

Indiski su ljeČniCi stoleĆima upotebaVai cury za olkšavane probave

MOGE KORST ntioksidnsi iz curYa mogu pomoći usprečavnu nekih vrsa raka. a također štite od preranog starena

Snžavanem koesterola i sprečavnem nastaana uuška. cury može pomoći šeći od srčnih napadaa i kapi

82



"T NJJ, D RNT D ZNG ČJ

Curry može pomoći dijabetičarima u konoli šećera u

Sprječavanjem upa, curry može pomoći u ublažavanju bolo

va kod trisa.

ešnjak

ČNJENCE Ova u dvadesetom stoljeću vro popuna hanavuče koijene još iz doba pirmida. Češnjk je dnas jedno od jelakoja Nacionni institut za rak najviše istražuje kao potencijano

orue potiv mnogh vsa rka Pemda je znnost posvetiapozornosttj biljci tek odnedavno češnjak ima bogatu i znmenitupovest kao ljekovita hrana Epćani su ga obožavi i stavljali sumodele gavice češnja napavljene od gline u Tutkamonovgob Hipokrat otac suvremene medicine upotrebljavao je pečešnja za liječenje lića maternice U srednjem veku edvnicisu žvakali češnj da bi se zašttili od kuge a Dugoga etskogata tibiotici su bili rijetkost pa su se na ne stavlji topli oblZi

od češnjaka ko bi se spiječie infekijePostoji više od tisuću ozbjnih studija koje su tijekom protek

lh godina napravljene o češnju e su studije otkrie da icitvr koja se nzi u sežem češnjku ima anbiotska i funcidnasvojstva Istraživači takođe počinju odgonetavati složen kemijsksastav češnjaka Evo nekih njihovih najvažnih otkrića:

Disuld (DAS sastojak koji se naazi u ulju češnjakadokazano dezvra karcnogene kod životinja DAS smanjuje peradu ntrozamina u jetri a nitozmin je posebnosmtonos priodni karcnogen. On također spječava asttumora.

Sastojci češnja poiču nastajanje gutaona aminokiseline koja detoksicra stre mateijale te je i snžan antioksidans

Poznati liječnik l stoljeća Doscorides napisao je da češnj-čisti terije i otvaa vene« Istraživači potvrđuju da je češnjakveoma korist za zdravlje srca i krvnih žila Nekoliko je istrživanja pokzo da češnjak može sniziti kolestero posebno LD štetni kolesteol, i kod životnja i kod ljUdi apravo, češnjak možedjelovati jednko dobo kao neki ankolestero lijekovi kao što

83



HRNA EK

j Clobfrat t nma čak ni popratnih nugodnih pojava. nstvnk Eric Bock otkrio j u čšnjaku sastojak zv hon

prirodni antikoaguls koji pomž u sprjčavju stvarja uušakaČšnjak j tško uporbjavati jr j nstab i jgova s

kmijska svojstva njaju ovisno o upotrbi Kad s zdrobi znjga s oslobađaju kmika koj zovmo tiosulnati uključujućiaicin koji su odgovorni za njgov oštr miris ko ga prit ilkuhat oslobađaju s rzličit kmijsk tvri nsvnici s nmogu slŽii oko toga u kojm obliku čš�ak najbolj št od raka

ali nadamo s da ć NCisživači dĆi do nkih konkrtnihdgovora Mđum s da čšnjk u bio kojm oblkuučnkovto djluj na snižavanj kolsola i poboljšnj crlacij

MOGE KORSI Mož dzakvirati krcinogn i to sprijčiti rast kcroznih tumora

Snizujući kostrol pomaž u sprjčavju sranih napadajai kapi

Sprjčavanjm nastajanja krvnih ugrušaka pomaž poboljšaju cirkulacij i štti od sranih napadaja i kapi

SOBNI SAVE Osobno viš volim pržni li pčni ngo sirovičšnjak. Tako j ukusni! Slonovsk čšnjak ima mnogo blžimiris ko n podnosit miris čšnjaka možt nabavti prhrambn dopun koj su napravjn od stog sirovog čšnjka i koj

nmaju miris. zajt ih s osživačm daha napravljnim odulja sjmnki pršna

ili (ayenne ili apsicum)

ČNJENICE Njno botančko im Capsicum frutscns zvdnoj iz grčkoga kapto što znači izm« jr ta paprika dista iz«Kad j Koumbo u apadnoj Indiji prv put zizao u ljtu crvnupapriku mislio j da j otkrio novu biljnu vrstu z koj ć s moćipravi crni pap tada izuzno cijnjn začin. sprkos svomljutom okusu či n u kvom srodsvu s biljkom Piprnium l nziv papar« j ostao

84



" N RN ZN Č

Ći sadrži tvar zvanu kapsaicn koja mu daje njegov jedinsen ljui okus Od drevnih remena č se korsio kao ljek za

vnjsku upotebu. za olkšavnje bolova Znnstvenc su nedavnootkr da kapsacin poiče neke živčne stanice na lučivnjekemske tar zvane vr P, koja zapravo šalje sile za bol počavom žvčnom sustavu Kapsacn brzo Iscpljuje a P sncablok!rajuć tako privremeno njihovu sposobnost da šju impuse zabol Mst s kapsacinom sada se kos za ublžavanje boli kodisa i hepesa zostera cvenog ospa kože u sk Trenutačnose poučava sprej za nos na bzi kapscna kao mogi jek kod

vskuarnh avobolja posebno jake vrste avoboljaAko zagrete č paprku osjett ćete u ustma va rućne kj pradokslno može smt žvce Ako se zima orano,kapsacn potče oslobađanje endorfna u mozg koj maju slčanUČnak na bol kao morj

Ćli paprka dobra je za tjelo l za dušu Jedna paprkasadrž cjelodnenu propsanu kolČn betakarotena gotovo dvostruku preporučenu koČnu C-Vtamna r stražvanjma na

žvotnjama pokazalo se da či snžava kolesterol Štakor koje suhran hrnom s malo zasćenh mast dodatkom kapsacnabli su na težn a snžen su m i tricerd Kod muškhštkora snžen je LDL li štetn« kolesterol Nedavno je dvojeznnstenka Connectcuta otkrlo da čli \erojatno sadrži dotada nepoznat antoksdans a to znaČ da ta jaka hana možetakođer štiit od raka srčnh bolest Znnsvenc Mx Plncknsitute okril su da čl paprka može sprječt nastajnje

ugušaka produlj vrjeme zušavnja Ćl također može pomoć u održavanju itke lnje jer ubrzavametabolzm Nakon što ste poje ljutu paprku znojite se a to jeznak da vaš metabolzam ubrzano radI

sžvač s CLA, dr ring Zment preporučuje konzumnječla za sprječavanje občne prehlade Dr Zment također trd dačl može pomoć pr otapanju sluz tako prČišćava dšne putove

Ljuta začinjena hna sadrži puno cayennea capscuma koj

poiče lučvanje probavnh sokova poboljšava metaboliz, pačak pomže ispuštanju lnova

MOGE KORISTI Betakroten tn C mogu šttiti od rznhvsta rka krdovaskulnih boles

5



R JK

i paprika dor je dekongesv i može pomoć u sprječavnuronhitisa

Ona može takoer ult neugodne pojave kod oične prehade i pome kontrolrati ol

Može smjit koesterol i trigliceride te LDL ili štetni koleste-roI

li paprika može poolšati cirkulaciju pa tako štti odsrčanog napadaja kap

UPOORENJE

ili paprika može pogoršati hemoroide i postojei čir Meutm, suprotno raŠirenom uerenju ako začinjenahra ne šteti zdravom želucu niti uzrokuje čir Osim toga periteruke prie nego što dotnete lice ili oči nakon što ste rezli čili jerveoma peče

SOBN SAVJET Kako iste ulžii oseća pečenja nakon što stepojeli čili, popjte čašu meka Mliečn protein kzein ima suprot

no deove od kapsaicina

Dinja rebrača

ČNJENCE Ako želite smti opasnost oolijevana od ra i

srčanih olesti neka ova vrsta dinje ude dio vašeg svakodnevnogjelonika ola dine rerače više nego zadovoljava vaše dnevneA od 000 lU za etakrotenom To ne sve takoer Sguravačak 1 13 mg tamina C što e gotovo dvostruka preporučenakoliČina Cvitna za nepušače Ona sadrži i 82 mg kia a sveto uz skromnih 95 kalorija

Dinja rerača dor je izvor vlakanajer ih u poovici ploda imaoko 8 grma

MOGE KORSTI judi koji jedu hru ogatu etakrotenommogu se tako zašttiti od odreenih vrsta raka uklučujuć rpluća usne šupljine deelog crijeva dojki grića maternice janika

86



" NJJr: MRN ZNG ČJ

Kao snažn noksdns, betakaoten može št od kataakte koja može bt zokova svnjem slobodn adka štonšavaj nomln ast stanca

Vtamn e dje ebače pomže spječavanj nek vstaaka

Kao noksdans, vtmn e betkoten spječavaj oksdacj LDLa štenog« kolesteola, koj zokje nastajjeploča na senkma rteja o može dovest do sčan napadaja kap Vjeje se da antoksds popt betakaotena vtamnae spječavaj peano stenje

Vlakna koja se nlze dnj ebač pomž odžavanjedne pobave spječavaj debelog cjeva

Divljač

ČNENCE Sve donedano dvač s jel smo lovc Das seona nlz na jelovncma nek od najbolj estoa zemjOdake ta pomjena?

Dvljač je jedna od najzdav vsta mesa Sadž samo l gmasnoće na 30 g mesa a č najposnj goveđ odezak ma dvapta vše masnoće Takođe ma lo mlo kloja ( 15 klojana 1 20 g mesa), a plčno vtamna B potena željeza

MOGE KORS Smanjvjem kolČne zaćen masnoća svojoj pe atomatsk smnjjete opasnost od sčan bolestkap nek vsta aka

Vtamn B općento pomž pevnj ne enea bt s za nomano fnkconje žvčnog sstava

Željezo može pomoć spječavaj slabokrvnost

SOBN SAVE Meso dvljač! možete smljet za mbgee,peć na oštlj kao odeske l napavt glaš od njega Pazte dakpjete meso dvljaČ kod dobog mesaa je nek djelov mogbt lo tvrd

87



R EK

Đumbir

ČINJENICE Kiesk liečici već stolećia upoteblavau đubi kao liek potiv učie izazvae putovae utaeučie općeito uzbukog želuca Sada su se i zapadačkiliečici počel zaati za tu bku edavo e u časopisu Aaesthesia obavle člak u koe se opisue ov ači spečavnapovaća i učie ako opeacia koi su posledica općeaesezie Šezdeset žea koe su dobile opću esteziu zbogekološkh opeacia podieleo e u dve upe Jeda e upadobila dobo pozato sedsvo pov učie a duga kapsuleđubia. Čii se da e upa koa e dobia đubi a nesiptoa uče ego upa koae dobila liek potiv učiea i pie se opoavila i to bez kakih dodatih liekova za sieeželuca Čuo s akođe za slučaeve gde e ča od sežeg koieađubia piličo uspešo poogao pi ublžavu učieako keoteapie

aioi sut za akođe ispitue đubi zbog ego poteciih akaceogeh svostava.

MOGE KORISTI Đubi e piodn ek koi poaže ublžavnu osećaa učie O e posebo koist za lude koi pateod učie zzvne upoebo liekova e ea egatihiekcia s ia

Đubi e sigua lek potiv ute učie kod tudica

budĆ da e šen za etusĐubi ože pooći u spečavau ekh sta a

SOBNI SAVJET apaci edu take kiške đubia sa sušieAko ga e žeite est saoga skuhate ča od đubia ežitealo đubiova koiea i pel te ga elo vodo te ostavitestaati deset iuta. Zasladite edo ga pite bez ičega.

ljive šitake i reiši

ČINJENICE Ove dve ste ziskih gliva ožeo dobit u uhitesteii pžee a lo ua u ekia od abolih esoaa

88



"T NJ} MRN ZNG J

ad Prčno s skp, rjd zlata rmda s rš štakrzčt jv mđ njma Ima sčnosti

jdn drg potncjalno s antkancrozn Ndavna Isptvanja na mšvma dokaz da ksakt z jv rš zastavljarast kacroznh mora kod mšva Drga sažvanja govor onthstamskom djlovj gjv rš, koj mož pomoć kontroli lrja

Nkoko j stdja pokazao da ntn, sastojak jv št,poč mnološk sstav na borb prov vrsnh kcja stancatmora Zapravo, Japn s n porbljava za ljčnj raka

Čak I ako s t jv pok kao snažan ljk - na srć, onpo oks nmalo n sč ljk T s gjv Izzno ksn sadrž vrlo malo kaorja 40 kaorja po šc khnh gjva Štoj još va, on n sadrž masnoć naj, a stomno sdob zvor rboavna naca (prbžno po jdn trćn Aod svakoga

MOGE KORS Gljva rš mož štitt od rakaLntn jv štak mož pomoć jačanj mnooškogsstava, a takođr pom l obr od stanca tmora

Rboflav pomaž tjl prtvj hran nrNacn j btan za mtabozam gljkohdrata Ndavno

stražvaj pokazj da nsk kočn nacna krv mog pospjšt nastajanj raa

orušica

ČNJENCE Ako nist nikada kšl ovo sočno šć pod sda to čnt što prj šć goršc samo ksno ngo I pnohranjvh tv koj sprjčavaj rak srč bols Član porodckrstašca, goršca sadrž Indol, vr koj dzakraj snažnsogn što pospjš rast mora o j poć takođr bogatovtamnma I mnralma dna šca khan goršc ogravagotovo 00 posto A btakarotna, 0 posto A vtama e viš od 0 posto dnvnh potrba žjza kcja

89



N EK

MOGE KORISI Porće iz porodice rstašica sadri tvari oesprečavau poavu ra.

Beaaroteni mogu spriečiti rzičite vrste ra i srčanihooena

Kao antiosids vamin C moe štitii od raa i srčihoes a čini se da pome i imunoošom sustau u ori protivinfecia

Žeezo štiti od saornosti a ci pomae izgradnu ihostu i šti od osteoporoze.

oveđa pisana pečenica

ČNJENICE Mno udi oi se oe mast i oesteroa modamise da niada ne smu uivai u omadu mesa i on grieše.

Premda su ne omadi mesa doista i masni i deau goveđapisana pečenica (oa se ree u et mion iz vše e rzogaodičan zor Kao prvo sadri reatvno mao mast i aoria 100grma pisane pečenice ima 1 70 aoria i 8 ma masnoće.Govedina e aođer ogaa viminom B ao što e B 2 rioavnB6 i niacin ro od 90 grma oigurava oo 0 posto Aeeza priičnu oiČin aia i goovo 40 posto A cinaZapravo govedina e edno od nahranivih ea.

MOGE KORISI Žeezo i vtamn B2 mogu pomoći u sprečavu saorvnosti. rganso eezo oe naazimo u govediniše se apsorira nego eezo iz povrća ii itarica

Pomane vitmina B1 moe od stiih odrasih osoauzroovati guita pamćena smeenost promene raspooena sve neurooše promene oe se ao mogu zmenit za seninost.

Cin i vamin B vžn su poačivači imuniteta.Bvtini općenito su van za prearane hrane u eneru

SOBN SAVJE Mao govedine e zdravo i pazite da porcia neude preveia!

90



"T N: D RNT D ZNG

rašak

ČNJENCE Ako st jdno od on nbron dc koja s iz jlavadila zrna graška, vrijm j da tom l dat još jdn prkGrašak pn vtmna i drh hrnjih tvri ko mog pomoći očvnj zdravla Pola šc sjžg khanog aška sadrži všod 0 posto RĐA vitmina , 0 posto na dan potrbn količinbtakrotna i 8 posto RA žljza Grašak j takođr odličan izvorvlakana ,5 g po šlici) i kla koji stnicma čitavog tijlpomž normno fnkcionirat

MOGE KORST Vitamin pomaž povćavanj otpornostprma infkcijma a rj s da tkođr sprčava nk vrstraka

Btakrotn, biljna varianta vitamina A, mož štitit prdrznm vrstma raka i srčam bolstma

Kal bitan za normalan rad srca i mož sniit krvni tlk

Vlakna, koja mno mrikanci n jd dovoljno mogpomoći sprjčavanj raka dblog crijva i rktma t snižavnjkolstrola

rejp

ČNJENICE Ako svaki dn n podt jdan jp, mnogo stpropstil Kao prvo, to čdsno voć jdn j od najbolih prirodnih ljkova protiv povišnog kolstrola Mkan mmbran plpi pn s pktina vrst topivih vlakana za koji s čini da otapakolstrol ndavnom istraživnj na včilišt Floridi nivrsity of Florida ollg of Mdicin) ljdima S visokm kolstrolom davl s dodatk pktina iz jpa Za tjdana njihov skolstrol sniio za 7 posto, a šttni« LL kolstro čak za iš

od 0 posto to j tk počtk prič o grp Grp kao i njm srodni

ami sadrŽi lmonn, citrsno l za koj j dokzno daznačano smnjj rast tmora dojki kod laboratorskih štkorasim toga, lmonn sprjčava nastaanj novh tmora Nij čdno

9



HRNA EK

da NCI (Nainni intitut za rk) tri miun dlra itržuuiptnil mnna druh itrunih ula za brbu prtiv raka

NCI tmi ipiu aum ka t p r u ni bgabilki uptnma k mgu pmi u prčavanu rka um adrž lavnid nažn antkidn kimgu pmi u prčavau irna rka t aumi adržfnl ki mgu pmi u da prizvdi tvari k dtkiiraukrgn npr nrmin

Grp takđr biu itaminm C Plva grpa Sigurava41 mgitmna C a t u dvj trn dnvn prpručn kličin

za npuač

Crvni p bli r bgat krtnidm zvanimlkpn Likpn mž pruži zatitu d rka ia matrni.mkrang mhura i gutrač

OGĆE KORISI nižavanm kltra pktin iz grpapmž u prčavnu rčng napadaa i kapi

Likpn. mnn i drug biki ktivn tvi u pu mgu

pmi u zatiti d rznih vta rakaVitamin C pa nžni tikidan mž pmi u

prčavu rčanih blti tk t pričiti kidaiu Daili tng« ktra ki mž izavati tvaran plča na nkama rtria

Dkzn tkđr da vtm C ubažava prhadu

SOBI SAVE Bait nž za guln pa! Jdui m n

gv pdin div dbaut dan d nazdravih divapa pkn Kk bit ga nab ikril. dit čitav pd

Oim tga ma kk čudn p bi nauprt ranmvrvu dita na bazi pa), n n pmž u gublnuuih klama Ima Udi ki mil da im p čak i akphlpn du hranu pun ma i klria pmi mravitinkik kima Na žt. t j tčn Mđutim p mžpmi mralnU k ga dt umt drta bgatg manma klrma

92



"T J}1<: T G J

žđe

ČNJENIE posljednje vrijeme puno se piše o tome kako judikoji piju vno doživjavaju mnje srčnih napada i žive duže negopopuni apstnent. Zštino djeovnje vina na krdiovaskurnisusav pripise se ri nzvnoj resverao, za koju su japnskiznnsenci nedavno dokazal da može spriječii aeroskerozukod živoinja. Sada je znnsenik dr Leroy Creasy sa SveučišaCornell okrio da sok od crvenog ožđa ima jednaku količnuresveratroa kao i mnoga vina, a u nekim sučajevma čk i všeŠo je još važnije - od soka od grožđa nećete se napii a i sigranje za djecu

Prema rezuaima isrživnja dr Creasa u bijeom vinuima vro mo resveraroa, kao i u soku od bijeog ožđa i usamom bijeom ožđu Ipk, još uvek ima puno razoga zauživanje ožđa svih boja. Kao prvo, ono je dobar zvor egenskekseine, za koju se eruje da ma snžno ntkncerogeno djelovanje Drugo, ožđe kođer obiuje borom, mnerom koji možepomoći ženma u posmenopauzi u održavanju visoke rine esrogena u

MGE ORST Grožđe može pomoći u sprječavnju srčanihnapadaja i kapi ako što snžava koesero Elagenska kiselna, rkoja se nzi u ožđu, pokazo se, djeluje anikarcinozno.

Bor mner u trag, koji se nalazi u ožđu, može pomoći u

sprječavnju oseoporoze ii gbljenja košne mase kod strijižena održavnjem višh rzina esrogena (srogen je bitn zaapsorpciju kcija)

uava

ČINJENCE Ovo slako ropsko povrće sadrži š nego dvosruko vimna C nego nranča: jedna gava oigurava goovo 300poso askorbinske kiselne Guava je tkođer jedn od najbojih zvora vakna a ima dosa beakroena i ka Guava nemapuno korija i masnoća - jedan pod ima manje od 50 korija

93



RN LJEK

MOGE KORST Vitmin e i beakaroen snžn su noksidnsi što mogu spriječi ednu vstu oštećenja snica koje dovodido knceroznh promena. Antoksidnsi mogu također pomoći usprečavanu stvrnja ploča na arterijma, koe mogu uzrokovatiaterosklerozu.

Vitmin e ača otpornost ela na ifekcije

Kal pomže održavnu normnog kvnog tlaka i rada srca.

Heljda

ČNJENCE Usprkos svom imenu, helda zapravo ne žito, negoje plod vrste Fgopyum koi e u srodstu s rabrbarom Semese suši i rasciepi Unutr nega leži jeza, poznata pod nzivomkupica koa se uporeblava na priblžno Isti način kao i zrne žia.Nepržena ezga bliede e boe, a kada se prži, poprima zapečenusmeđu bou i zove se kaša. Kaša često elo u istočnoeuropsko

kuhini, prodaje se u većim tgOvinama i može se kuhat kao ržaHelda a sva dobra svosa ceovitog zrnja - bogata e

vaknima a sadrŽi mo koria i masnoća Sadrži tkođer nekevažne sasojke koi nedostau većii žiica Heljda e bogaalizinom aminokiselinom kou telo ne proizvodi samo i koe nemau većini žitarica Dabetiči bi tebli znati kako postoe dokzida helda može pomoći u držnu pod kontolom koncentracieglukoze bole nego bilo koji drugi ugikodrai ndiski su zn

senici nedavo ispitivi učinak gukoze na metabolzam šećera.Studenti koi su se hrnom bogatom heldom, pokzivali supobolše tolerancie na glukozu a to znači da su nihova elaba sposobna boe iskorištavati šećer iz probavljene hre negoprie pokusa

MOGE KORST Vkna pomžu regulaCii probave, a mogu

pomoći i u sprečavanju rzičitih rsta raka.Helda ne žito i stoga je odčna zmena za žito za ude koi

su aerčni na žio

Heda povećava sposobnost tijela za preradu šećera pa tomože pomoći u sprečavanju diabetesa.

9



» NJ}«: D MRN D ZNG J

Heljda oSigurava potpunu vrstu proteina nego mnoge drugežitrce te je stoga posebno korisna za vegetrjance

nćuni

ČNJENCE Neki h ljudi jedu na pizzi. drugi ih dodaju u satua reći ih ubace u mser. s nešto ulja. octa i začina. te tako napraveukusan preljev za slatu Bez obZira kako ih jedete. inću su

zdravi U obroku od 1 00 g inćuna ima 1 27 korija i 48 g masnoća.uključujući i dojmljivih 1 4 g omega-3 masnih kiseina Premapodacima Naional Heart nd Lung Insitutea unošenje čak samol grama omega3 masnih kiseina na dan može kod muškraca za40 posto smanjiti rizik od obolijevnja od boest koronarniharterija (Proučavanje je obavljeno na muškrcima) Omega3 masne kseine mogu također biti vrlo korisne i za žene jer one snižavajukoncentracju triicerida u Koncentracije znad 190 mg dlznatno povećavaju rizik od srčanog napadaja kod žena (Koncenacije iznad 400 mdl povećavaju rizik od srčanih oboljenja kodmuškraca )

Inćuni su također bogati nukleinskim kiselnama. RNK i DNK.trma za koje neki istrživači eruju da mogu usporiti processtarena Tijelo se sastoji od miuna stnica. a njihov prosječnivek raanja jest oko dve godine Prije nego što stica odumre.ona se reproducra. kod sve eprodukcije ona se donekepromjeni a te promjene ne moraju uek bii nabolje Drugimriječima. reprodukCijom se stica toši Nukleinske kiselne mogupomoći nastajanju zdravih stanica. koe su sposobne dulje žietiusporavajući tako proces starenja

Inćuni također sadrže znatnu koliČnu itamna A i kalcia. aoba su poznata kao zaštitnici od srčnh bolesti i ra

MOGE KORSTI Omega3 masne kiseline:

Mogu sniziti koesterol i trigliceride te tako sprječavaju rizikod oboijevnja od bolesti koronrih artera

mnjuju rzik od nasajanja krvnih ugrušaka i snžavaju tlak dva čmbenika koja su povezana s kapi i srčanimnapadajma

9



N E

Reguraju metabolizam prostaglandina. Prekomjernaprozvodnja neh prostndna povezna je s nasajanjemtumora kod životnja a \eruje se da preveke koičneprostandna uzrokuju i neke upne boest kao što surris i psorijza.

Prsune su u majčinom mleku i neophodne za normnrzvoj mozga I oČiju

Nukeinske ksene mogu spriječit prijevremeno starenje.

SOBN SAVJET Kako biste smnj koliČinu so u inćunma

nmočte inćune u posudu hadnog mijeka ili vode ostavite ihnekoko sa u hladioniku

abuka

ČNJENCE Jedućjednujabuku na dn moete zbjeći krdioogaJabuka je bogata peknom vrstom vlakna topih u vodi za

kojje dokazno da smanjuje koesterol. Zapravo jedna neogjenajabuka srede veČine daje 35 g vakna - vše nego 1 0 posto oddnevne kočine vakana koju preporučuju stručnjaci za prehrnu relativno mo 80) korija. (I bez kore jabuka daje vro sodnh27 g vakna)

Č se da pekn koji se nazi ujabukama snžava i tzv oši«koestero a ne smo sveukupni koesterol To se ispitvo na dveskupne hrčaka. Jednoj upi hrčka koja je imaa normaan

koestero davane su jabuke uz uobičajenu hrnu Druga upahrčaka koja je posebno uzgajana tako da rzve visok koesterotakođerje dobvaajabuke uz uobičajenu hrnu Prema reztatmatog istrživnja obje su grupe ime korist od jabuka narazičite načne. Kod hrčaka kojh je koestrol bo norman došoje do pada koesteroa za 20 posto Dodavnje jabuka prehrnhrčaka s vsokm koesterolom doveo je do normazacije njhovakoesteroa ŠtOvše kod onh koji su jei jabuke došo je do pada

LDLa štetnog« koesterola one vrste koesterola koja začepjujerterje i bokra opsrbjivnje vitnih orgna kao što su mozak srce rvjU Is su srživač oba nekoliko sČnih ispitvnjana judima i otr da jedući dve jabuke na dn ljdi tkođermogu snizi koestro, ča do 16 posto.

96



" NAJLJH' D AMARNA D LNG A

Dodana korist: jabuke su dobre i za dijabeiče. Budući daopiva vlkna pomu u regulaciji šećera u k ona sprječavaju

Iznenadni pad povećnje razine šećera u

MOGE KORSTjući koeserol

omaže sprječavju srčnih oboljenja snzu-

Pome i održavnju normne rzne šećera u k

SOBN SAVJET Jabuke su jedna od nekoliko vrsa voća koje se

ne eiraju smo nsekicidima nego i Špricaju voskom kako bi sesprečio gubljenje ekućne te kako bi dobile lijep sjaj Ako jabukudobro operee u hadnoj vodi prije jela odsrni ćee dob diovoska i insekicida premda ne sve. Ne saeujem guljenje jabukajer se tme gubi mnogo korisnog pekna šo se nzi u kori Sogaje najbolje kupovat jabuke u gOvini gdje vm mogu na osnoivlastiih aboraorijskih ispitvnja pordit da prozvod koji oniprodaju sadrži minimlne koičine insekicida i drugih poencij

no opasnih kemika. No ako žeie zbjeĆi bio kkve kemikekoje vm mo škoditi kupie prrodno prozvedene jabuke kojemožda iše soje i su zaiguno korisne za vaše zdravlje.

agode

ČNJENCE Seže zrele jagode jedan su od najljepših dovaprrode sake su zrsnog okusa a imaju zuzeno mo korijaJedna šica jagoda ima smo 45 kalorija. To je lijepa brojka kojavm može pomoći da zadržite dobru linU. Jagode su akođer vrloogae vimnom C. jednoj šlici jagoda ima 82 mg vimina Ca o či 1 20 poso RA Ne samo o jagode obluju vlaknima tjjedna šaica ima 2 g vaka

Ako sve o ne dovoljno da jagode zbore svoje mjesto na vašemjelovniku trebae znai da one sadrže elagensku kiseinu što doisa čini posebnima. Smo još dve druge vrse voća ožđe irešnje sadrže posebnu r za koju je dokazno da sprječavakrcnogene da prevaju zdrave snice u kncerogene

97



MOGĆE KORISIk

RN EK

Vitmin e pomže zštiti od različit vst

Ko ntioksidns, vitmin e pomže sprečvn oksidcieLDL »štetnog« kolesterol, time i nastn teoskleroze

Vlkn pomž odžvn edne pobve te štite od rkdebelog criev i rektm.

Elgensk kiselin može pomoći spečvn k dezktivinem kcinogen pie nego što oni spi obviti svo plviposo.

ečam

ČNJENCE Kdio bi se d mno pripdnici genecie bzopripemlene hne« nis nikd kš ov izvnredn žitic.pk, kd postn mlo zei i počn se vše brinti o spečvn

sčog npd, de će se izmeđ žit i žele z pimlivimhmbgerom Big Mck«, odlčiti z žito.

Ječm, odličn izvor topiv vlkn, dokzno snižv kolesteol Nedvno e Astii izvšeno istrživne n 2 1mškc s blgo pvišenim kolesteolom Nkon što s nihov prehn vstili poizvode bogte ečmom, nihov kpnikolesterol snžen e z oko 6 posto Što e oš vžne, tzv. štei LDLkolesterol smnen e z 7 posto Slično istživne zvšeno

e n Svečilišt Montni i dobiveni s oš boli rezltti: kodldi koi s živli hn bogt ečmom kolesteol e snižen z1 2 posto

MOGĆE KORISI Pomže pri spečvn bolest koonnihtei i sčnog npd snižvnem svekpnog kolesteol ištetnog«, LDLkolesteol

SOBNI SAVJET N trŽišt postoe neki poizvodi od ečmkoi se mog pipemiti z približno deset mint Pipremite i zdorčk Zčinite komdićem mgin niske msnoće snekolko kpi vorov sirp i mlo cimet

98



NAJJH D AMARNA D NG A

ogu

ČNJENCE Pz se da su naše bae disa znale š gvJgu je gdinma bi ppulni ndni je pv vanalnihivinih infeCija Ndavn j jdna nca z Lng Islnd JewishMedical en dlula ispi djeluje disa jgu u spavnjuvagnalnih gljivinih ifca D Eiln Hin davaa je šesjseci ženma s ninim gljivinim ifecijama jgu ji jsadžava ulue Lacbaclusa acidphilusa vaa desea žena

pai d ninih infeca, je s javljaju pe d šes pua nagdinu Njna ića: žene je su uziale p 20 g jgua nadan imae su znan anje infecija ng ne je ga nisu jel

gu mže šii i d duh infCija D Gg M Hapn sa veuiiša Davis u Kaifniji, puava je ujecaj jguana munlši susav Pma zulaa njgva israživnja ljudiji su jem isaživja jeli 20 g jgua sa živim uluama,ili su vće liine gamainfena u k Gmainefen jev ja pmaž ijelu pevladai bles Tađe je usnvi dasu sbe je su jl jgu za 25 ps manj blijeval dpehlade neg n je ga nisu jele, a imale su znan anjsimpa peludne znic i aega

Jgu ađ sadŽi znanu liinu acija Obian nmasni jgu ia 5 ps RDA ga ineaa Vći nemasnij ima ga 35 ps On je ađe db zv a,ibavina i vamina B

1 2

MOGE KORST Pž u spjeavnju vaginaih infecija

Pmže u jaanju iunlšg susava

Kacij z jgua pže džavanju jaih siju i spjeavasepzu a sižava i lsl u k

Kal pmaž u džavnju nang vng laa i ada sca

Ribavin j bin za pevanje hn u enguViamin B2, zajedn s flnm iselin, paž u

spjavanju slabrvsi Pnjnje viina B I 2 d saijihsba mže ezuliai neulši simpma ji su slininma d Azhimev blsi

99



RN EK

SOBNI SAVJET Francuzi pojedu 5 do 6 obroka jogrta na danpa to može bit jedan od razloga da kod njh ima manje srčh

boesi. Pročitaje pomnjivo naljepnice na ambalaži jogurtaSve vrste jogurta ne sadrže L acidophus jedini sasoja kojise pokazao korisnm u borbi prov vnanh jvičnih nfekcijaBiraje jogr s mo masnoće i nemasni jogur jer šo všemasnoće jogurt sadrži o ma vše kalorija a manje kacija

Nešo o smrznuom jogru: on može mai odlčan okus ijednosavno nema isu koičinu akivnih kulura i jogur smnje masnoća ili nemasni jogur još je uvek bolja poslastca od

sadoleda

elj

ČNJENICE Možda mslimo da smo »okrili čudesno djeovanje

ovog sjajnog povrća no kelj se uzgaja za hrnu još od 200 g. prK. Lišće i sabljka e bjke su jestv i prilčno ukusni) Keljpripada uednoj porodici krsašica i sadrži anikancerozne varikao što su suforfan i indoi Taođer sadrži vrlo veku koičinubeakaroena bine varijane vtamina A Jedna šalica kelja sadržigotovo 10000 U vamna A a to je goovo dvosuko veća koičinaod dnevne preporučene Kelj akođer sadrži goovo cjelokupnupreporučenu dnevnu koliČnu viamina e i E pa čak i nešo klcija

(oko 1 0 poso RA) Da bi a goovo savršena slika ba popunarecimo da kelj sadrži i mnogo vakana i kaa

MOGE KORST Suforafan poiče elo na proizvodnju ani-kceroznh enzma

Indoli dezaktviraju snažne estrogene koji pospješuju rastumora

Antoksidansi betakaroen vamn e i vitamin E pomažupravnom funkcioniranju munietnog sustava i šte od mnogihvrsta raka i srčanih bolesi

Kalcij i ka pomažu u održavanju normanog krvnog taka.

Vlna šie od raka debelog crijeva i rekuma

100



» NI MRN ZlNG Č

elj pupčar

ČNJENCE On zeda i ima okus poput mlih avca kupusa.lma velku hrnjivu vrijednost Poput druh članova z porodicekrstašica. kao što su prokulice i kel kelj pupčr sadrži praktčkigotovo sve tvari koje sprječavaju poavu rka a to su:

Indoli - kemske tvi što dezktivraju ake estrogene kojimogu potaknut rast tumoa u stnicma osjetljivim na estogen

Sulfoaf kemiska tvr što potiče životnjske i ljudskestace na povodnju enzima koji su učinkoti protiv aka

Kel pupčr sadrži uzetno veliku koliČinu vlakna tj 75 gpo šlici pa ga to čini povrćem koe e jedno od najbolih zvoravlka To povrće bog<to je i drugm vta i minermaJedna šca kela pupčara sadrži znatnu količu betakrotena ikla 150 posto RĐA vtmna C i više od 0 posto RĐA željeza ivitmna E

MOGĆE KRST Sulforaf pomaže tielu pri obr od krcinogena

Indoli mogu smjit zik od obolevana od ka dojke idruh vrsta rka

Velika količna vlakna pomaže odžavu uedne pobave ištti od raka debelog crieva i ektuma

S noksidsi vi C. E i betakroten štite od akai bolest koronanih rterija

noa

ČNJENCE Knou su proglasili >supežitom budućnosti«. lizapravo se ono uzgaa već stotinma godna Premda geda kaozre žita a i priprema se te ima slič okus kao žito kinoa uopćene žito To su zapravo sušeni plodovi neke trave koa raste u

Bolvi i Peruu nke su knou toliko poštovli da su je nazvli>majkom svh žita«

Knoa se sada uzgaja u Rocky Mountansu u Coloradu koiima slično podneblje kao i Ande Za azliku od običnog žita knoaje bogata sa svh osm bitnih mnokisena koje daju potpuni

01



N E

protein« i iače ih nzimo smo u cvenom mesu, JajIma imlieČnm pozvodima. Međum kinoa sadrži rlo mlo kalorai masnoća a obue vlknma edn obrok kinoe (oko pola šlice)ima 29 kaloria 2 g masnoće i 6 g vlakna. Knoa e akođerodlčan izvor kla i železa te dob izvo cinka rzh B-vitamina

Sve donedavno kinoa se prodavala smo u trgOvinama zdaveprirodne) hrane i danas e možee kupiti i u običnim smoposluživnima Kuha se oko 0-5 minuta i blagog e okusa.

MOGE KORSI Kinoa sadrži vrlo kltetne proeine koi seinače mogu naći u mesu

akna mogu pomoći u sprečavnu mnogih probavnih poremećaa kao i raziitih vsta raka.

Kal pomže u egulacii knog tlka i rada srca te kosprečava srča oboena i kap

nk pomže u zacelivnu rana aača i imunitet organzmaŽelezo može pomoći u sprečavu slabokvnosi

ivi

ČNJENICE Kivi e podietlom iz Novog Zelanda i prepun evitmina Samo edn plod kiva sadži 20 posto RĐA toga

vžnog vimina. Kivi tkođer ima malo kora (45 po plodu) teznatnu koiinU vlakna i ka A ipk e vrlo ukus e se možepripremit i u voćno saati

MOGE KORISTI Vitmi može pomoći u sprečavnu odre-đenih rsta raka srčnh obolena

Vitmin akođe može potknu imunološk sustav na

borbu protiv viusa kao npr onoga koi uzrokue običnu peladuPemda ne može izliečiti prehladu postoe dokzi da skraćuenezino trane i ublažava e

lakna pomžu u održavu pravilne ranoteže u stancamatela te normnog krvnog tlaka i ada srca.

02



" N}; MRN ZlNG J

oraba

ČINJENCE Kob kžnc između epe i kupus može sekuhti i sužiti top ko piog e možemo ohditi i izezi teposužii ko stu Kob sdži ro mnogo vitmin e ednšic kune kobe sdži 0 posto RĐA tog vitmin Tkođeobie kem i sdži više od 0 posto RĐA vitmin E

Kob (zedno s pokuicm keom i kupusom) pipdpoodici krstšic Ncionni institut z k istržue u zbog

nenih potencinih ntikceoznih sost.

MOGE KORST Vitmin e i vitin E su ntoksidnsi koimogu spiečii nstne knceoznih tumo.

Vitmin e pomže poti infekciAnioksidsi mogu tkođe iti uogu u spečnu sv

poč n teim koe doode do oboen koonnihtei

SOBNI SAVJET okušte kupiti mde gomoee oni su mekŠii ne teb ih guiti (inče se gue e su stii gomoi o vdi)

rastavac

ČNJENCE Eo edne rste hne kou možete esti do mie oeS so koi po šici krstc e ko nučen h zosobe koe mou pzit n koie Kstc e dob i z sceTo sočno i osežuće porće sdži ti koe se zovu steoi iz koe e dokzno d snižu koesteo u žiotn

MOGE KORS Mogu pomoći u zšii od boesti koonnihtei smuUĆi koesteo

SOBN SAVJE Neć koncentrci steo nzi se u koikstc stog e nemote guiti. N žost kstci su čestodebeo pemzi oskom kko bi izgedi sni i sčui guMožete ukoniti dio osk iko ne s ibući dobo četkom u

03



HRA KAO EK

hladnoj vodi. Ako želte krastavac bez voska kupite krasavacuzgojen u rtu

rumpr (bjel)

ČNJENICE Jadni toko ogovni kump! Kada je kasnhšezdeseh počela oznica držnja dijete krumpr je pao u nemilost jer je zabunom proašen hnom koja deblja« Uvek me

čudilo kako su ljudi spremni pojes odrezk od gotovo polakiloama skupa sa svm masnoćama koje on sadrži a ondaodgurnui peče krumpir jer se ne žele debljai«. Međutim onikoji iše znaju o dijeti sesni su daje upravo krumpi kao svorenza dijetu S 220 kalorija po kumpiru i praktičk bez imlo masnoće on može bi zasitn i dobar obrok. Također sadrŽi mnogokorisnh vri. Sadri 26 mg vitmina C gotovo pola RA zanepušače Zam ima dojmljiih 8 mg klija gotovo dvostuko

iše nego bnna Bijel je krumpr također dob izvor minaB6 te u nešto mnjoj mjeri osalh B-itmina a i odličn je zvorvlna (.1 g po kumpiru).

MOGE KORISTI Vitmin e dobr je za mnoge stvari š odraka i srčnih boles a pomže i u jačanju imunološkog sustava

Kal je bitan za održavnje ranoteže tekĆina i elekrolita ustnicma kao i za normaln rad srca i krn tlak.

Vitmin B6 pomaže u jačnju imunološkog sustava.

Vkna pomžu održavanju uredne probave te šte od rkadebelog crijeva i rekuma

UPOORENJE Ne jedite koru od krumpra jer je obično poprskana sredstvom protiv kanja koje može biti toksično. Oguliteih prije kuhanja lih skuhajte i jedite bez kore

SOBNI SAVJET emojte pokriti savšeno pečeni kumpdodajući mu masnoće kao što je maslac mrgin vrhnjeUmjesto toga uporebljavajte maslinovo ulje l nemasan začinskmaslac pak običn jogurt s okusom luka drobnjaka

1



"STO ABOH OD AMARA DO EEOG ČJA

Krumpirov sok odličnje antacid. U Njemačkoj je to uobičajenilek za lošu probavu Krumpirov sok napravte tako da ogulite dva

krumpira i zječite h u sokovniku

ruške

ČNJENCE Ako je začepljenost vaš kronični problem, onda morate jesti više hrane kao što su kruške. Jedna kruška sadrži

pribžno 3 g vlkna - većinom netopih a to znači da onapoboljšava probavu edna kruška tkođer sadrži 1 0 posto Avitmina e i priličnu količnu ka Kruške imaju mlo kalorija imasnoće i vrlo su slatke pa su odlična hrna za ljude koji voleslatko, a moraju pziti na težnu

MOGE KORST Netopiva vlakna pomžu u sprječavnju začepljenost i probavh poremećaja, kao što je divertikuloza Mogutakođer pomoći u sprječavanju raka debelog crijeva i rektuma

ukuruz

ČNJENCE Kristof Kolumbo donio je kukuruz Novoga sveta

u Špnjolsku gdje je prhvaćen s velikim oduševljenjem Tisućmagodina kukuruz je bio osnona hrna mekSičkh Indijnaca kodkojh je kolesterol nzak a bolesti srca su rijetke Nravno da jemogće raspravljati o tome pripadaju sve zasluge za nisku stopusrčh oboljenja baš kukuruzu Ipak nitko ne može prigovoritčnjenici da je kukuruz koristn za zdravlje edan klip kuhnogkukuruza ima samo 90 kalorija i čk 2.4 ama vlakna Kukurutakođer sadrŽi veliku količinu klija i nešto vitamina A

MOGE KORSTI Vlakna pomžu u sprječavnju zatvora i mogusmnjiti opasnost od nastajnja rnih vrsta raka

Klij pomže održavnju normalnog krvnog tka i rada srca,čme se smnjuj rizik od srčanih napadaja i kapi

05



HRA O JK

ukuruzne kokice

ČNJENCE Kada pon krsat svoj jovnk zog vška kaorija i masi najprij s odri hrn koju n m oroci(mđuoroci) ržni krumpirići m zkusk od sira kukuruzniips i sina ja imaju puno masnoć i kaorija a mao o gadrugoga Pa nka vm ud ujha da ipk ima oš nšo zaickanj šo dovojno zdravo da s mož uvrsi mđu »onajojih kukuruzn pujic tzv kokic Nova »agna varijna popuarn hrn za ickanj sadrž mnj masnoć i

mnj j sna ngo ona sra i zapravo j zdrava Ovsno o vrstšica kukuruznih kokica igurava oko 3 g vakna izmđu 3 i 4g masnoć i mnj od 00 kaorija Uspordi to sa samo 30 gpržnh krumpirića koi sadrž 150 koria, 0 g mas i vro movkna (a da n spominjmo to da vćin judi n dovojno 30 g)Kad s zži nšo »ickat zmđu oroka najoji izor ić kukuruzn kokic

MOGE KORST Uaži ć žu da nšo 'priiz a istovrmno nć s oprii masnoćma i korija

SOBN SAVJE Kko ih smanio masnoć priprmm kokic u napravi za vrući zrk mikrovna pćnica u kojoj možpriprmii kokic s mo mast i soi akođr j dor izor) Dodam tk mu koiČn kukuruznog uja ii nkog drugog ijnog

mononzasićnog ii poinzasićnog uja da s n zp Kad sugoov dodm mo sao snih ijnih zaina Ako voi skvasac doda mao kvasca radi poojšana okusa a ujdnoima i mao kompks viamina Tkv su kokic vro ukusn izdrav Ako ži masn kokic kušaj jdn od komrcijanihproizvoda s okusom masaca i dodaj mao kukuruznog uja

LećaČNJENCE U rom zau Ezav j prodao svoj pravo prvo

rođnoga svom rau za zdju juh od ć Nisam sirn ko joj prošao Kao i drug mahunark ća j izvnrdn izvor

10



"S AJBOJIH«: OD AMARTA DO ZEOG JA

topiih i netopivih vakna pola šlice leće sadži 3.7 g vlakanaLeća je kođe vlo bogaa poeinima (pemda to nisu kompeni

poteni) a sadži malo masnoća i kloija Izuzeno je bogaaolnom kiselinom a sadži i piično kalija željeza i baka

Leća kao i duge munake žitice i sjemenje) sadžisastojke zvane tati za koje se čini da štite od kanceozn pomjena u sanicama Kod jednog isživnja mišeima koji su hnjeni hanom bogatom masno ćma davli su injekcije kacinogenakako bi izazvli knceozne pomjene na dojkama i debelomcijev Neki mišei takođe su dobivali lo velke koliČne klcija

i željeza koje bi tebae potaknuti ast knceoznih tumoaMeđutim kad su znanstvenici hni miševa dodai tate pojavaaka bitno je smanjena

MOGE KORISTI Dokazano je da topiva vlkna smnjuju azinu koesteola u kvi a o smnjuje opasnost od dijabetesa ikdiovaskulanih bolesti

Netopiva vlakna pospješuju pobav i skaćuju vijemezadžavanja he u pobavnom sustavu jeuje se da a vsavlkana smnjuje izik od nastajnja aka debeog cijeva

Folna kiseina pomže u spječavanju uođenih oštećenjasedišnjeg živčanog sustava kod fetusa te šit od azliČiih vstaka i sčih bolesti

Željezo pomže u spječavanju slabokvnosti a posebno jevžno za žene koje maju menstuaciju i tudnice

Bak može pomoći u spječavju opasnih topiih uguškakoji mog uzokovati sčne napadaje i kap

Limun

ČNJENCE imun je popu ostal auma boga vitaminom Ckoji je doba za sve od aka do obične pehade Nije čudno daNCI označava aume kao jednu od vsa he koje imaju najvećipoencijal u očuvanju života odnosno zdava

Jedan limun sadži 39 mg vitamina C a to je oko polovicednevne koliČine koja se pepoučuje za nepušače Lmun je takođebogat avonoidima biooški aktivnim ima koje mogu imati

07



HRNA O K

išesuke korisne uoge često povene s vitminom Neki suavonoid! snžni antioksidansi a dru pomžu u regiranjueima

koi mog potaknuti rast tumora Kao dru agrumi

mun sadrži terpene tvari koje kontroirau proiZvodnu koesteroa i iZivaju nčne reakcija kojma se bokraju neki karcinogen.

imuni su također dobr iZvor monena cirusnog uja a koje je dokno da sprječava rast kanceronih tumora u životinja

MOGE KORS Vitmin e snžn ntioksidns koji pomže

u sprečavanju raka i povećava sposobnost ea da se bori proiv ekcija

Lmonen može pomoći u smanjivnu knceronih mora sprečava njihov rast

Vjeruje se da lavonoidi pomžu tijeu u borbi protiv irusaubažavaju aerska reakcije pa čak sprečavaju određene vrsteraka

erpen pomažu konroirai koestero i potiču nastajne

enima koji sprječavaju krcinogene u uništavnju dravh stanica

SOBN SAVJET Premda je lmun koristan on je kiseo i motko može poesti cije imun stoga vam saetuem da koristitemun kao ačin gdje je god to moguće. Isciedite ga na seže povrće

voće i u čaj Napravite sežu imunadu i edene kocke od imuna jeti

osos

ČNJENCE Losos je vro popurno li skupo eo koje postajesve češće dio naših j eovnka otkako su jUdi postai sesni koiko je riba drava a srce ma nekoiko vrsta ososa: crveni je osos vrsta koja se najčešće prodaje koervirna. oho i atntski osos

prodaje se u bojim resturacijama ribrcma Premda jesvaka rsta ososa bogata pričnom koiČinom ribjih masnoćaatantski e osos po tome na vhu 120 g ososa sadrŽi čak 2.1 g omega3 masnih kselna pa ga to či jednm od nabojih prirodnhiZvora omega3 masnih seina. Konerirni osos s kostima

0



AJBOLJI«: OD AMARTA DO ZELEOG ČJA

tkođer je odln vor klca er oSgurava 20 posto RĐ togavžnog mnerla kao vtamnD kojje btan a negovu apsorpcju.

ve su rste lososa nskoklorne sadrže mao koesteroa osmko h ne preevate maslacem masnm umacma

MOGĆ KORISI Može snt kolestero trcerde u jud s pvenom

rnom pda u smnjuuć tko opsnost od oboljenjakoronrn rterja.

Može pomoć u usporavnju rasta kanceron tumora

Može sprje svrnje opasn uuaka ko dovode do sranh napadaja kap. Može pomoć u ublžavnju upa urokovanh bolestma

kao to su psorja rtrs lupus Kac je btn a adnju snžnb kostu te a norman

rad srca krvn tk

SOBNI SAVJE Osobno nave vom peen porn kuhnlosos. Pokuajte ga stavt u satu u sendv s kruhom odcjeovtog rnja

Lubenica

ČNJENCE knk je postao snonm a lubence a lubence

snonm dobrog dravlja Jedn već komad lubence oko 1/16velke lubence) sadrž prnu koČnu ntoksdnsa tamna eoko 80 posto RĐ betkaroten oko 30 posto RĐ). Također jebogata kem vknma.

MOGĆ KORISI Vtmn e betkroten mogu ttt od ralČth rsta rka. a svojm osobnama antokSdnsa on mogupomoć u spreavanju oksdacje kolesterola LD a koj se erujeda je dgovorn a nastajanje ateroskleroe K pomže u regulacj rada srca normlra krvn tak a to pomaže u sprjeavnjusrnh napadaa kap

Vlkna pomžu u održavnju uredne probave spreavau rkdebeog crjeva rektuma

109



RA O K

Lubin (rancin)

ČNNI Moj se prijatelj nedavno veoma uzbudio zbog pričekoju je pročitao u nekom vodećem časopisu za potroače u kojemje pislo kko su ne vode zatrovane opasnim toksinima kojizavravaju u ribma »Odrekao sm se mesa prestao sm odlazitiu McDonld's pizza je previe masna a hrenovke u pecivu punesu nitrata. Morm li se odreći i ribe?« a njegovo veliko olkanjerekao sm mu da je u najvećem broju slučajeva riba jo uek

sigrna posebno ako smnji rizik tko to će jesti razne rste ribei iz raznih voda. Tko neće konzumirati preve nedne rstepojedinog toksina Ipak neke su ribe sigurnije od druh a budućida se lovi dleko od obale gdje je more manje zagađeno ubin jejedna od najsigrnih (emjte zamijeniti morskog brncina saslatkovodnim koji može biti zatrovan s om poiklorirnimbifenilom toksičnim sastoj kom plastične mase op prev)

Lubin tkođer je jedna od najzdraih riba. Ima mlo zasićenih

masnoća mao korija i pola ma omega3 masnih kiselina nasvkih 1 20 grama Premda ne sadri toliko omega3 kiselina kaoneke druge rste ribe čk i mala koičina ribljeg ulja vrlo je važnaPrema miljenju ational Hert nd ung Institutea već samo m omega3 masih kisea na dn može kod mukaraca smnjitirizik od srčih oboljenja do 40 posto. Osim toga budući da setokSini tože u masnom tkivu stoji tvrdnja da će mnje masnariba biti i manje toksična.

MOGĆE ORST Hrana s mlo masnoća titi od srčnih boesti kapi i nekih vrsta raka.

Omega3 masne kiseline: nižavaju kolesterol i triiceride smjujući tako i rizik od

oboljenja koronarnih rterija. Mogu snziti krni tlak i spriječiti stvrnje opasnh krnih

uuka titeći tako i od srčog napadaja i kapi Mogu inhibirati rast kanceroznih tumora. Imaju protuuplno djelovanje i mogu biti korisne u iječenju

rtritisa psorijze lupusa astme i ulceroznog kolitisa.Ima ih u majČinom mijeku i neophodne su za normln razvoj

mozga i očiju

1 1 0



"STO AJBOLJH, OD AMARA DO ZLOG JA

Lucerna

ČNNI Udni biolog Fnk Bou no j lucnu »djlovonim ijkom j sdži mo nžljni sstojk kloiji mst puno lkn Bou j otki d lšć lucn sdžiosm bii nzim ucn s godinm koisi u biljnoj mdicini i modn znnos k počinj pzni njn potncijlnljko sojsv

ucn tkođ mož biti snžno piodno sdsvo zsnižnj kolsol kko di ndn sudij o kojoj supodci objljni u znnsnom čsopisu AosclosisIstžiči su 5 pijnt s sokim kolsolom di po 40m sjmnki lucn ti pu n dn jkom osm jdnRzutt ukupni kolso smnjio im s u posjku z 7 poso,šo jjoš žnij šni« kolsol D smnjnj z 1 8 posoT sudij potđuj zutt do koji su došl i mnog dugsdij d lucn mož bii učinkoi lijk u bobi poi isokogkolsol

Lucn j tkođ bogt i minom K koji olkšzgušj k i pomž pi spjčnju knj ini s dimin K kođ pomž lu pi zdžnju klcij

MOGĆ KORISTI Snižjm kolso posbno »šnogDkosol, lucn mož pomoći u spjčnju bolsi koonn tij i sčn kpi

Vitmin mož pomoći u spjčnju osopoozspjčnjm gubik klcij putm uin

UPOORN judi koji bouju od lupus lnk dug uoimun bolsi bi bi izbjg lucnu Nkoliko j sudijpoko d knnin koji s nzi u lucni, mož u ijluizzt uoimunu kciju što j sčn pusu

SOBNI SAVT Mldic ucn ukus su i zd dodksndiču mijšoj si

l



R EK

Luk

ČINJN Luk je jedna od 500 biljaka koje pripadaju u rodAlium koji obuhvaća tko znmenite člnove kao što su češnjak.uk dobnjak i poriluk Luk se već tisućma godna koristi zakuhnje. i za liječenje mno boest - od preada do aetskogstopala Danas je luk soko na popisu jela koja. zbog njegovihmogućih ntikanceroznh svojstava isažuje NaCionalni insttut za

rakLuk je privukao pozornost ozbiljnih istživača 989 g kad

je u Journa of te National ancer Insute objavljen člnak okineskom isživnju u kojemje izneseno da ljudi koji jedu najišeluka najmanje oboijevaju od raka žeuca Nekoliko drugihistrživanja pokazalo je da rzličite kemske vri koje se nlze uluku mogu obuzdati rast knceroznh stnica u životnja i prilaboratorijskim pokusima (in vitro«)

Kemski sastav luka veoma je složen i zbunjivao je znnstvenike gotovo čitavo stoljeće: on sadrži vše od sto spojeva sumpoaod kojh su mno iznimno neobičnih i složenih strukura Takođerje bogat avonoidima. ukjučujući i kvercetin koji se mnogoproučava jer se pokzlo da dezktivira nekoiko snžnih karcinogena i tvri koje potiču rast tumoa Prema navodima čnkaistrživača Terrncea Leightona sa Sveučiišt u Klfoni o kver

cenu. kvercetin tkođer ometa rast stnica osjetljivh na estrogenkoje inače često zazivaju rak dojk rveni i žuti luk te ljutkasadrže najviše lavonoida od sveg povrća iz oda Allium

Dr Eric Block sa State Universi o New York (Abny)nedanoje u luku otkrio spoj sumpora koji u istrživanjima in vitromogu spriječiti lnac biokemskih reakcija koje dovode do astmei uplnh rekcija Znimljivo je da se uk u tradicionlnoj medicinikoristo za liječenje bolesti dišnh putova

Č se da luk ma pozitivan utjecaj na kolesterol straživanjapokzuju da ljudi koji pojedu jednu avicu luka na dan mogupoveća svoj HDL ili korisni kolesteo To povrće može takođerpomoći u snžavnju krvnog tlaka a sprječava i nastajnje krvnihugruška

1 1 2



SO JOLJIH«: OD MRT DO ZELEOG J

MOGĆE ORISTInh umor

Može zšii od rk tko šo koi rs mig-

Može pomoći u sprjevnju upnh rekcij koje dovode doler i smeMože pomoći u sprjevnju srnih npdj i kpi snžv

njem koleserol i krvnog te sprjev nsjje uušk

SOBN SAVJET GrČic perŠin može pomoći u uknjnju»zdh luk«, možete kupii i oseživ dh nprvljen od ulj

sjemenj peršn

aline

ČNJENE Ljudi koji pze n ežnu eso misle d ne sujesihrnu koj je sltk i ukusn Mline su dok d nisu u prvu oje voće uzetno ukusno i nem puno korij msnoć Jedn

šlic mln sdrži smo 1 00 klorij Međuim on sdrži okopol RA vmin e, neerojih 33 g vlkn i znnu kolinuk Ako osjeće d more« pojes nešo sltko pokušjepojes šlicu sežih mlin D se doist zsdie dodje mloslkog rhnj dobivenog od nemsnog, obrnog mlek

MOGĆE ORIST Mne vm mogu pomoći pri držnju niskokorine dijee d se ne osjeće ni z šo prikrćei

lkn pomžu poboljšnju probve i mogu šiii od rliČihvrs rk

Vimin e šiti od rk i krdiovskulrh bolest kođerj mute

Klij pome u sprjevnju kpi i srnih npdj normlizirnjem rvnog lk

andarine

ČNJENIE Mndrne mogu bii sršen međuobrok Doze uvsom omou i s smo 35 klorij po plodu predsvljju

1 1 3



HRA O EK

ideu poslscu z sldousce e uožvući jihovu iuBogte su tiosidsm jed mdi sdži 5 posto RĐAvitmi i 5 posto betote Ko čl zmeite poodiceum - oju poučv I md sdži boje emsetvi oe pomžu u obi od bolest uljučujući vooide ojipomžu u štti od te tepee oi oičvu pozvoduoleseol

MOGĆ ORSTI Vitmi i betote pomžu u spečvu sčih bolesti i zičith vst

Vim može ublžiti ozbiljost i stiti tje običepehde.

ei su vooidi tiosidsi oji pomžu u spječvju i peog sej du mo zustviti šree mhsic.

Tepei pomžu u spečvu bolesti oorih teij ipozvode ezime oji devru rciogee

ango

ČNNI Ao žeie uživti še vl i vitmi jedite mgo To žućstocveo topso voće pepuo e betote

bilje vijte itmi A Jed mgo sdŽi više od 000 betote to je više od 150 poso RĐA Posječ mgotođe iguv goovo cjelodevu potebu oličiU vitm ztu oiČiu lij Kd su u pitju vl mgo je pismom vhu - jed plod im gotovo 7 g vl

MOGĆ ORSTI Betote može ši od mh st

i eosleoze oj može dovesti do sčog pdj i piVimi sž tiosids može pomoći u spječvju

i sčh obolej te pomže telu u bobi potiv ieciVl pomžu pi odžvju uede pobve e štite od

debelog cijev i etum

1 14



»S AJBOLJ/«: OD AMARTA DO ZELEOG JA

arelice

ČINENIE Zato s marlc tako zdrav? Odgovor: zbog btakarotna li sn, mrlc obilj biljnm obikom vtamina Tri ml s mrlc to s smaa jdnim obrokomprma mričkim standardima sadr 2770 U btakrotna iii od 50 posto RĐ a ima tk oko 50 klorija.

n mrlic imaj, dod v kaorija li njihova hranidbna rijdnost joŠ j vća Pola lic snih marica ( 165

kalorija sadri gotovo cjlodnvn prporčn koliČin btkarotna kao i priičn kolčin ka i bora t otprilk 20 postoRĐ ljza (to j prlično mprsivno za nmirnc bljnog podrijla . n mric takođr s bogatj vaknima ngo s in sadr praktički ni malo natrija li masnoća

MOGĆE KORISTI Ljdi koji jd hrn bogat btakarotnommnj obolijvaj od raka.

nan ntoksidns btakrotn mo sprijčiti nastajanjnasaga ploča) na rtrijma koj zrokj bolst koronrnhrtrija.

Kal pom odravanj normaln ravnot tjlsnihtkćina t normlzaci krvnog aka i rada srca

Bor mo pomoći sprjčavanj ostoporoz pomaći nama posnopazi da zadr srogn koji olakava apsorpcij

kalcija.ljzo j nophodno za sranj crvnh krvnh zrnacadostatk ljza mo zrokovat mor i sabi otpornost prmainfkCijama.

UOORENE Tijkom procsa snja voć s čsto dodajslfat kko bi voć zadralo boj i kako bi s sačvao btakarotnPrmda vćna ljdi dobro podnosi sat oko miln Amrikanaca gavnom asatičara alrčno j na taj konzrvans i snnorra na nj Ako st asaičar ili st vrlo argčni a lit jstsno voć, pročitajt pomnjivo naljpnic FD zhva daprozvođači hrn na nljpnci jasno navd pristnost slfata.Voć bz slfata mo s kpii rgovnma prrodnom hranom

1 1 5



HRA O EK

aslinovo ulje

ČNN Godinma su se znansvenci piai zašo je srčnihoesi daeko manje u mediernskim zemljama popu GrčkeIale Špnjoske i južne Francuske usprkos ome da su sanovnic zemja u prosjeku Živi jednaku kočinu masnoća koeseroa kao i Ameriknci Zapravo na čkom ooku rei rošise više masinova uja nego io gdje drugdje na veu! Pa ipak susrčne oesi u usporedi sa Sjevernom Amerikom izuzeno

rijee o i sznal šo čuva sanovike mediernskih zemaljaod srčnih oesi znnsvenci su poče proučavai njihovu prehru Za rzku od pčne zapadnjačke prerane kojaje ogaazasićenm masnoćma mederanska prehrna sadrŽ mnogo mononezasićenh msnoća uavnom iz masinova ja rojne sudijedokazuju da maslinovo ue ima posean učnak na koncenracijukoeseroa u k Premda masnovo uje ne smnjuje sveukupnikoesero ono povećava koČinu HDa ii korisnog« koeseroa

Visoke razie HDa povezuju se s mjom sopom srčnih oojenja Masinovo uje ne jedina korsna svr u medernskojprehrni Ona je akođer ogaa soženim ugikohdraima i vknima Ipak masnovo uje može akođer ii čimenik koj pridonosi zašii udi od srčnh oesi

Znsvenici još n dnas nisu sguri kako masinovo ujepovećava HD Ipak posoje neke zanimjive sudije koje mogudoneke rsveii o pinje Nedavno su izraeski znsvenici

proučavi uecaj masiova uja na krvne ipide u usporedi sujem s poinezasćenm masnim kisema Rezuai su vronmjiv poseno ako znmo da su oksdavna ošećenja krvnhipida erojao gavi uzrok nasajja aeroskeroze Premda jošmnogo oga rea proučii o masinou j misim da se većdovojno zna o njegovoj korsnosi da i ono moglo posai do našegsvkodnevog jeovika

MOGĆ ORST Pomže u sprječavju oes koronarnih rerija povećavanjem HDLa korsnog koeseroa

SOBN SAVT oiko god masnovo uje io doro ono jepak masnoća e ga rea uživai u oičeim koiČnma Nemoj

1 16



AjBOLjIH: OD AMARA DO ZLOG JA

e svojoj prehran dodavai masnovo ulje a da prehodno nesmanjie unošenje druh masnoća Trošie jednu do de žice

maslinova ulja na dan u saai ga korisie kod kuhaja umjesomaslaca ili polineasićenh masi Najboji okus i srukuru ma uljekoje se dobiva prešanjem v hladnim posupkom

elasa

N]ENCE U davna vremena mnogo prije nego šo se ipični

američk doručak sasojao od bijelog kuha s maslacem naši suočev jeli hrskav kuh od cjeoiog rnja namaan melasomšećerne ske

Melasaje sa i slaka a sadrŽi mnogo dobrih vari Dvje žlicemelase sadrže 274 mg kalcija goovo jednako kao čaša meka aoje čini jednm od najboljih nemlečnih ivora oga mineraa Onaje akođer bogaa s dva druga ana mneraa kaem l l 7 mg)i žejeom ( 1 0 mg oje goovo 40 poso a žene) ma doduše

dosa kaorija oko 85) ai e ni daleka nisu prane«Posoje i raičie se melase nesumporirana sumporra

na i measa šećerne rske Melasa šećerne ske najkoncenriranai karameiirana melasa jes srup koji se dobije nakon šo sešećerna rska preradi u bijeli šećer Svea measa ma samo djelićhranjivih vari koje nalaimo u oj melas!

Možda vam se measa na kruhu neće svidjei ai ao je možeeuporijebii pri pečenju kao dravi nadomjesak šećera Zapravo

u doba kolonacije melasa je bila gani aslađivač koji se korisiou kuhanju Umjeso koiČine šećera koja se navodi u recepuuporijebie pola šace melase a svaku šaicu šećera. Premaupuama u kuharici he Joy of Cooking rebae akođer smanjiikoliČn druge ekĆine koju možda korisie i o a čevrinu šalicena svakih pola šalice melase Osm oga dodaje poa žličice sodea pečenje na svakih pola šaice melase i osave prašak apečenje

1 17



RN O K

lijeko (nemno)

ČNJN he Phyicin' Commiee or Reponible MedicineLečnički odbor za odgovornu medicinu nedavno je iZzvao priličnu buru u javnoi upozorenjem da kravlje mlijeko može biopano po dječje zdravje Grupaje vrdila da mleko može vaiozbiljne alerke reacije u mnoge djece, pa čk i dijabee Imamo iine u dnjma Premda je o relaivno rijeko, nekau djeca lerčna na mleko i ne bi ga mjela pii Pooje ođer

neki dokazi premda u malo uerljivi - da proeini iZ mlekamogu unišavai nice koje proiZvode inzuln pa o pridonoinaanju o nuinu ovinom dabeeu kod djece Ipak, akomleko i ueče na proivodnju inuina, o će pogađai mo djecu genekim predipozicijama za naajanje dijabeea, a o je vrlomen pooak dječje populacije

Oim oga mno u odrali neoporni na akozu, j imajueškoća pri probavljnju mlijeka

akon vi negavnoi, kko je eko dopjelo na popiSo najboljih«? Vjerujem daje za većinu djece, a igurno i za mnogeodrale, mleko ne mo igurna već i korina hrna Mijeko jeodličn vor kacija, ribolavna, vamna D i oora Premda jeneobrno mleko bogao manoćama, obrno nemano mlijekoi mlijeko poo manoće ( g manoće po šaii vo je zdravazamjena za punomano mjeko Mlijeku e dodaje imin D kakobi e pomoo u aporpciji klcija

Klcij je važn za ljude vih godina, li nedavna iraživanjapokzuju da je poebno vžn za djecu Irživači u u Framingham hidren' Sudy promarli uzimnje kalcija kod 80 djecepredškoke dobi Prema om rživanju, djeca koja u Uivalanajviše hrane bogae kalcijem imala u najniži krvni akProučavanja na odralima akođer pokzuju da ljudi koji uživajunajviše klcija imaju najniži krvni lak

Kalcij je kođer bi mineral za djevojke i žene Premaiešaju Surgeon Generl Repor on uriion, proječ dnevniuno kalcija za djevojke re zmeđu i 1 4 godina bio je oko 790mg, blu preporučenih 1200 mg Iešaj nalašava da kroničnopomnjkanje kcija ijekom adolecencije može kočii razvojkošne mae, a o može pridonei pojavi oeoporoze u kanoj

1 1 8



AjOjIHe OD AMARA DO EEOG AA

živono dobi Uzevši u obzir prau epidemju osteoporoze međusriim ženama u Americi, rodieli bi rebali posebno vodiiračuna o tome koiko kalcia uzimau nhove kćerI

Nravno, ima i druge hrne bogae kalciem, kao što su prokuce, kel, ofu I konzeriran losos s kosima. pak, djee bireblo poes priblžno 4 do 6 šaca povrća na dan da bi dobilooliko klcia koliko ga ima u 2 šlice mljeka, a mnoga bi deca ežepoela povrće Osim oga povrće sadrži ate, vri koe moguomea apsorpciu minera kao šo e kCi Soga e mlieko ošuvjek naboli zvor klcia za decu.

MOĆE ORISI Kci e prieko potrebn za ake kosti i zubePomže regulacii krvnog aka i normnom radu srca

Vimn D I osfor, skupa s klciem, zađuu snažne kos

SOBNI SAVJET Ako ne podnosite lkozu, pokušae es or Lakši e za želudac, a akođer e vrlo dobar izvor klca.Posoe akođer neki nov mlječni prozvodi koi ne sadrže lakozui koi su možda lkši za uživne Pri pečenu možee umestomlieka korisi sirutku i tako izbeći masnoće, a dobii punokalcia Sirutka koa se danas može dobi veoma se rzkue odone kou su nudi u prošlosti Pre e ona bia gusa ekĆina koae osta od mljeka šo e prerađeno u maslac. Bila e punamasnoća i koria Dnas se siruka dobiva mjeka koe sadrživrlo mo masnoće ( l poso) dodavanem bakeriskih kultura. Onadae pecivu i plačinkma mekoću rhlos) a ma smo 99 koriapo šlici

ladice graha

ČINJENIE mau rlo mlo kloria i veoma mnogo vtna e edna šaica igurava poloicu dnevne preporučene koliČne za

nepušače Dodae tome 6 g vlakna po šaci i dobi ćee rloriednu hrnu kou vriedi uklČii u svaki elovnk. Mladice havrlo su česa hrana u Isočnačko kuhni, li o ne znači da nisudobrodošle i u meričk . Pokušae Ih doda u sau, stave nasendvič umeso zelene salae I edie sme

1 19



HRN O EK

MOGĆE ORSTI Viamin e pomaže u zaš od rka i srčanhboles Također pomaže elu u borbi proi inekcia

Vna pomžu dobro probai i še od raka debeog crieai rekma

rkva

ČNJENE Tri mrke na dn mogu s spasi od odaska kar-dioo I onkologu

Jedna siroa mrka sadržI 13500 U beakaroena še od250 poso RDA Beakaroen e snž nIoksidans koi osim šosprečaaednu rsu ošećena sanica koa može does do rakapomže akođer u sprečanu prieremenog sarena i nasaanukarake

Bogaa lanima prosečna mrka sadrži 2,3 g knamrka sadrži kacie peka rsu opih lkana za koa edokno da smuu koeserol Prema meričkim isržiačimade mrke na dan mogu snii seukupi koesero za čak 20poso!

MOGĆE KORISTI Može pomoći u smnianu rizika od oboena od mnoh rsa rka ukučuući rk pluća usne šupnea žeuca criea, mokraćnog mehura prosae i rak doke

Snžaanem koeseroa mrka pomže u sprečanu boes

koronarnh rera i srčih kapi

orski list

ČNJENIE Morskh isoa ima nekoliko rsa i eško erzikoa U mnom ribarncma prodau kao ednu rsu.Jedini pra morski lis es is Doera koi se uozi z Europe

One skup i česo gae eško nabai Meso morskog sa ima bgokus a sma riba posnaa e i oe e u Aniku i Tihom ocenue uz obe Zea »Limuno« is oi se u odma Anka asi is i druge mane ukusne rine isa oe se u odmaTihog ocena Bez obzira o koo rsI lisae rieč o e rlo zdraa

1 20



"S NAjBOLjIH( OD AMARNTA DO ZELENOG JA

riba. brok o 1 0 g Ima amo 80 korija i amo g manoće eprakčki ni mo zaićei ma e brojke zvuče faačno,

buući a mburger koji je napravjen o nemanog mea ma30 kaorija i 6 g ma!

MOGĆE KORST Hra mao manoće pomže u nžavajukoeeroa. ovšei koeero voeći je uzrok rči napaaja ikapi

Hrana mo manoće akođer mjuje opno o rziČii vra raka

aranča

ČNJENE Ka pOmiie na naranče miie na vimin e i o pravom. Jena renje veika nča arž 70 mg akorbinkekieine a o je mg više o RA za orae nepušače akođer

arži repekabi 70 mg kaija ,4 g vakana i 70 U beakaroena

Naionani iu za r (Ne) iržUje o voće iz poroieagruma jer ono arŽi mnoge vžne kemijki akine vi kojekako e poko bar na iraživanjima na živoinjma pomžu uprječavanju raka Doko je na prmjer a imonen, irunoUje manjuje umore ojki ko šakora e prječava ra novumora Ne renuačno proučava maju imonen i ruga iruna

uja ii učnak i na jue Narača arŽi i ruge zanmjivekeke pojeve

Favonoie neki u o nji iokii koji še ieo ošećenja šo izivaju oboni raikai a ru mogupriječi širenje mgn ia.

Terpeni oičavaju provonju koeeroa i pomažu uproizvonji enzima koji ezakviraju karinogene

Većina Amerkanaa ne jee ijeu narču nego pije njen okSeže iijeđeni narčin ok vro je korian. Jena šaia narančina oka arži 4 mg viamina e, 500 mg beakaroena i 496mg kaa A ok ne arŽi vakna koja e naaze u nrančiupou Soga ok nije prava zamjena za o voće.

1 1



HRA O E

MOGĆ KORST Vitmin omže u št od mnoh rstaraka uključuući rak ića maernice gšerače rekuma mo

kraćnog mjehura i dojkePomže u ašti od srčnh bolesi srječavnjem oksidacije

LDL-a lošeg koleserola koji uroke stavanje oča laka na vitnm rterima.

On ubžava rehladu.

Može sriječii neodnos kod muškaraca srječavnjemoštećenja DNK u serm.

lkna nnče mog omoći u održavnju uredne robave

i sžavnju koleserolaLudi s všom rnom vamna u k maju nži lk

nego oni koji ga imaju mlo.

K omže održavnu normlne ravnoteže tekućna i eekrola u stnicma kao i normnom radu srca i krvnog laka.

SOBN SAVJT Kada kuujete nrnčn sok oedae njenicu Ne kuujte sok koji je narajen od koncenraa naranče jeron sadrŽi reviše šećera.

range oughy

ČNJN BudĆi daje jefniji nego neka druga onaa ribakao šo su losos i lubn ornge roughy sve se vše očinje ojavi

va na eovncima u restauracijma Podrijetlom s Novog Zelndaa se riba obično rodaje smrnuta u obiku ea i odreaka Imavrlo bag okus ae to čini rlo rihvatjivom a ljude koji tde damre sve šo I odsjeća na ribu Ona je kao svorena a držnedijee: edan obrok od 1 60 g ma samo 100 koria i rakčki nimlo asićene masnoće.

MOGĆ KORST BudĆi da sadrŽi ueno mlo masnoća

Orange rouy može omoći u smnjivnju riika od boles koronrh arerija i nekh vrsa raka.

SOBN SAVJT Ornge roughy dobr je a ljude koji se brnubog agađenos ribe. Kao rvo budĆi da se tokini lože u

1 22



STO ABOL]1H OD AMARA DO ZELEOG ČJA

masnom v rba koja ne sadrži masnoće bit će i mnje agađenanego ona masnija Drugo ona potječe i voda koje su relatvno čiste

strige (kamenice)

ČNJENIE Ostrge već stoljećima slove kao odak a to ne tako neuerljvo kao što se misli One su uetno bogateinkom mnerlom koj je bitn a stvaranje sperme i muškupoteniju Bogate su također željeom jedna šlia sirovih ostga

daje 56 mg želea malo više nego što e A a muškare i žene(trudne trebau 30 mg) Kko bsmo aokuži sliku o hranjivostiostriga treba reć da su one tkođer dobr ivor vtamina A B12 i Osge su bogate i kolesterolom edna šia sadrž 20 mgkolesterola dvostruko više nego druge vrste ribe Ipak. umauću obr čnjeniu da su one prktčki pravo skladšte inka. dobroih e katkad jesti

MOGĆE KORST nk se upotreblava a liečene mpotenjei neplodnosti muškaraa te vži a tvr koja povećava muški spolninagon

nk je bitn a normlan okus mris i vid te a normlnoajeljivnje rana

Nedavna istrživana pokauu da ink može povećavati munitet orgnma. a može bt korstan kod preade. kao i vtamin

Željeo je neophodno a proivodnju hemoglobina nekihenima

SOBN SAVJET Nikada nemojte jesti sirove ostrige Kuhajte ihna p dok ne budu potpuno kuhne

apaja

ČNJENE Koje e najbolje voće a svladavanje obične prehlade?ko ste pomisli na nrnču grješite! Papaja ima mnogo vševitina koji možda neće spriečit prehladu al e može ublažitBrojke aslužuu poornost: jedna papaa dae vše od 300 posto

23



HRA O EK

A itamina C. Osim toga ona sadržI više od dnevno potrebnekolične betakrotena (to je otprike pet puta više betkarotenanego što sadrž jedna nrnča) Papaja e tođer odličn zvorvlkna ka.

Sok od papaje tradicionn e e za lošu probau PapajasadrŽi tvr zvanu papin oa je slična pepsnu enzimu koipomže u probavljanu proteina u telu. Premda znnstvenici vrdeda papn z papaje nema nikaav u�ecaj na probavu poznmmnoge lude kJ se kunu dae papajn so mnogo delotvornii odantacida oi se mogu dobiti bez recepta.

MOGĆE ORSTI Vita C pomže telu u prevladavu infecia Veruje se da itmin C koi je ntoksids pomaže usprečavanju stvarna knceroznih tumora i možda ima ulogu usprječavju ateroskleroze ovapnjenja žla

Betaroten koji je taođer toksidns može pomoći usprečavju rlčitih vrsta raka. Betaaroten također možepomoći u sprječavnu oksidacie lpida oa pridonosi nastaanu

pločasth naslaga na arteramaKl e bitan za normlno funkcionirnje srca tlak.

Vlkna pomžu održanju uredne probave i mogu pomoći usprečavnu ra debelog crieva i rekma.

aprika (crvena)

ČNJENIE Slata crvena papria možda dnas ne tko populrna kao čili l po hranivosti je odlična. edna papria sadrživiše od 5 posto A vitmina C za nepušače Zapravo ona eedan od naboljih prrodnih zvora tog vitmna (nnča oj niečk ni blizu

Prosječna crvena papria sadri 422 U betakrotena višeod 80 posto A za ta vitamin

Crvenae papria također edna od rijetkih bilka koa sadržiliopen karotenoid kI može pomoći u sprečavnu rzliČitihvsta raka Nedavna straživna poazuu da su ljudi oi imajunžu rznu lkopena izloženi opasnosti od obolevna od rakalića maternice moraćnog mjehura i gšterače

1 24



" AJBOLJIH: OD AMARA DO ZELE AJA

MOGĆ KORIST Betroten može pomoć u sprječavnju bo-lest koronrnh terija

Krotenod (kao što je kopen) mogu pomoći u sprječavnjurzičth rsta rka.Betakroten može pomoć u sprječavnju oštećenja stnca,

koja vode do prernog starenja

astrnjak

ČINN Pstrnjk prpada u porodicu Umbellferae zajednos mrkvom i ceerom koju NC isržuje zbog njenh mogućhantknceroznh svojstava Pasnjk izgeda kao sprana mrkal ma posebn okus Povrće z porodce Umbeiferae kao što jepastrnjk sadrž mnoge vžne tokemke koje kko se poka

zao pr laboratorskm proučavanjima na žvotnjama sprječavaju širenje kanceroznh stnca Čini se na primjer da terpensastojc koji su karakterstčn za porće z porodce Umbeferaedezktraju steroidne hormone koj mogu potaknut rast nekhvrsta tumora Člnov porodce Umbellferae također sadrže polacetlene i fenolnu kselnu koj maju protuupa1na svojsa teflavonoide od kojh neki dezaktraju krcnogene prje nego štoon stu promijent stnce čneći h osjetljvma na kncerozn

rastSve dok NC ne završ svoja stržvnja nećemo moći btsgurn da se s pasnjakom možemo oduprijet raku al čni se daje on doista kanddat za to Ono što sgrno znmo jest da je topovrće zuzetno bogato vaknma poa šlce kuhnog pasrnjakadaje zavdnh 3,3 g vlkna više nego žitarce koje se prodaju podnzvom kao bogate vaknma«

MOGĆ KORISTI Može sadržavati mnoge važne kemjske trkoje sprječavaju nastajanje rast kanceroznh stnca

Vlkna pomžu pr održavnju uredne probave te štte od rakadebelog crijeva rektuma

125



RA O EK

astrva

ČNJNI Pva je dobr zvor omega-3 mani ena 1 1 gna 1 20 g mea a adrži mao aićeni manoća I aorija. va eriba bogaa inom B2 e adrži vše od 1 0 poo A žejea a nereću parva e ov u jezerima i pooma od oji u mnou poednje vrijeme poai odagaiša meća za zagađivače. Zaonaoe upii parve oe u uzgojene u ribnjau

MOGĆ KORISTI mega-3 mane ieine Mogu niii oeero i riieride a o može manji riziod oboijevanja od boei oronarn arerija.

Mogu nizi rvni a i priječii varanje uušaaa o pomaže u prječavu rčni napadaja i api.

Mogu priječii ra eron umora. Bine u za normaan rzvoj mozga i očiju.

Viamini B2 mogu pomoći u prječavanju aborno. edoaa iamina B2 može od arii jUdi uroovai gubiapamćenja meeno promjene rapooženja i druge neuroošeimpome.

erin

ČNN urii 13. ojeća preporučuje e uporebaperšna za urašavanje e pobojšavanje oua rni vra iuanog I pečenog mea Sve do dna većina od na ramišja ooj bji amo ao o urauea. To je žaona poješa Peršinjeboga viamnom C i beaaroenom e mnom drum orinmvrma (dee nČia peršina Oigurava 0 poo A bearoena i 1 5 poo vamna C

Preš pripada u nameniu porodiu povrća vnu mbeierae oju C ipiuje bog njeni mogući anianerozn voava Peršin adri nee od biooši aivni upanija

Poiaeiene šo boirau inezu proagandina ojimogu uroovai ra

1 26



"S N; RN NG Č

Kumine koji pomžu u sprječavnju ušnja aeruje se da maju i antkncerozna svojsva

Flavonoide. od kojih nek djelu kao antoksidasi, a dugdezakivraju hormone koji mogu zazvai rast tumora

Monoterpene - antoksidse koji pomažu u borbi protvraka i smjuju kolesterol

OGĆE KORSTI Betakaroten može pomoći u zaštt od mnoghvrsta rka i srčaih bolesti

Vitmin e štt od raka i srčh oboljenja te pomže u jačanju

imuntet orgzmaBiološk akivne supstncije u peršu pomu u sprječavanju

raka i srčanh bolest

SOBNI SVJET Osim svega toga peršin je odič oseživačzraka i može ublažit čk i najgore mrise Tko. ako se držite mogsaeta i jedete mnogo češnjaka i luka uek imajte pri rucinekoliko nČica perša

Za doba čaj koji je pun betakrotena savte 10 gnicaperšna u čajnk Pre te ih vrućom vodom i ostavie stajat 1 0mnuta Zasladite s malo meda ili dodajte lmuna To je odlično zaprehladu!

ileća juha

ČINENCE Dok sm sdao frmaciju moji kolege i ja smijusmo se svojm rođaCima koj su znai reći da su lekov iz njhovekuhnje jednako tako dobri kao i naša zadivljujuća zbka kemskh čuda Nma se činilo upravo neerojatno da nešto tkojednostao kao pileća juha moe bi jednko korisno u ječenjuobične prehlade kao hrpa anhistmina i dekongestva Kao što sepokazlo. naša je baka imala pravo Istrivači iz bolnice Mount

Sa u Miami Beachu otkrl su da pleća juha bolje od blo kakedruge tekUĆine otapa sluz i djeluje na začepljenost dišnh putovakod prehlade SučnjaCi za lečenje pluća daval su bolesncimahladnu zatm toplu vodu pa peću juhu i svki put mjeril količnuizlučene slUi nosa Peća juha pokzla se bez premca tj

1 27



HR O K

nabm O tga traživači euu da e pilea ua blaantbiik t pmže elu pevladai inekciu.

MOGĆE ORIST mže u tapanu u u nu i pevladavanuekcia dišng utava

SOBNI SAVET Ak vam e n ačeplen ednite inad tanuavrue pilee ue i udišite pu pet minuta a atm pedite uuOva ,židvki peniciin« delue ednak db ka mn iekviptiv pelade ke mžee dbit be ecepta a be neugdni

ppa pava ka št u ppnt i nadažent nnikanala.

lavi patlidžan

ČINENE Upk imenu pav patldžn nema nikkve vee aima me e dbi at e biela vaianta tga pva liiiedm aeu. Veina ldi međutim pna ani ubičatpatlidžan ki e pdae u veini tgvina i vanici lavi paldžn čln e pdice Slanaceae (ka i papika i aica) ki ena Nacinalnm ntitutu a ak ipitue bg vi pencilnivtava ka pečavau ak vre pdice Snaceae pune važni tkemikalia ke dkaan blkiau pce natanaaka. Na pime pav patlidžan adži tepene ki mgu dektivai teidne (teidne mne št mgu ppešit nekeve tuma a takđe mgu piečit kidacika šteena bgki tnice ptau eive na kanceni at lav patlidžane dav i a ce: n iguava natnu klinu kaa št pmženmliacii kng tlaka a adži l ml mana i kalia

MOGĆE ORST Mže pmi u pečavanu i Šienu li-it a kanceni ialina

Regulianem krvng tlaka i ada ca pmaže u pečavanuani napadaa i kapi

SOBNI SAVJET Mn ludi pipemau plai paidžan panianem i pženem na ul Na žal plavi patidžan upia ule pput

1 8



"S NBOLH OD MRNT DO ZElENOG J

spužve - zato pire patidžne radije pripremite u pećnicikoristeći mlo ulja zdravoga za srce, npr knola.

rokulice

ČINJENIE Prokulice su odnedavno postle superziezda međupovćem i to zbog toga što sadrže mnoge sastojke koji imaju loljekovita svojsta Israživači H Leon Bradlow i Jon J. Michnoiczs Instituta za hormonlna istrživnja u New Yorku otkrii su daindoi sastojci koji se nlze u povću iz porodice krstašica, mogubiti snžno oružje u borbi protiv raka Indoli dezktiviraju snžneestrogene koji mogu potaknuti rast tumora u stanicama koje suosjetljive na esogen, posebno u stanicma dojki.

Isrživački im sa Sveučilišta John Hopkins (Johs HopkinsUniversity School of Medicine) otkrio je sastojak u prokulicama,nazv suforfn, što stimulira životnjske I ljudske stanice na

prozvodnju enzima kO učinkOvito djeluju protiv raka Sulforfje tkođer pronađen u keju, cetači, kelju pupčru mrkvi imladom luku.

rokulice su također bogate betkarotenom drugom vloČinkOvitom tri protiv raka, kao I drum bitim vitminima iminerima Jedna stabljika prokulice sadrŽi oko pola A betakrotena, više nego dvostruku dnevnu preporučenu koičin vtamina e i puno ka te znatu količnu kcija, folne kiseline i

selena. Također su dobar zvor vlakana

MOGĆE ORISTI ndoli i suforfi mogu štititi od rzličitihvrsta rka

Betakaroten je atiokidans koji štiti stnične membrne odoštećenja koja uzrokuju slobodni radikli Vjeruje se da su oksidacijska oštećenja čimbenik koji ima ulogu u nastajnju rka isrčnih oboljenja

Vitmin e vža je ntiokids koji štiti od oksdacijsk!hoštećenja n također pomže imunološkom sustavu u borbi protivifekcija

Klij je bitan za normnu ranotežu tekĆina u sticmatkođer pomaže normizaciji rada srca i kvog tlka.

1 29



HRA O EK

I kaij i olna kisena štte od različh vrsa raka

Selen štiti od srčne kapi rka

syllium

ČINN obiven je od ljuska sjemena psyiuma Ova opivavakna od koj se prai želatina koriste se u mnom laksavmanpr Metamuil) za poboljšanje probave a tkođer se dodajunekim otvm jelima od žitria Psyllium je postao popurn uposljednje ijeme zbo svoje sposobnost da sižava koleserol Naprimjer stručnjak za vlkna mes W Anderson dru s Unverty o entu Medil Shool proučavai su učnak ne boatepsyliom. kao šo su žtne phulje od psylliuma phujia odpšeničn mekinja. na raznu kolestroa 44 udi kod koj je tjbo pvišen Nakon šest tjedna prosječna je razna koleseroa uupi šo je umla psyllium snižena za 2 posto. li u rupi kojaje jela pšenčne meknje ostla je pribžno ista Tzv šten LLkolesero značajno je snžen u upi kojaje dobiva psyllium ne i u upi što je dobiva pšenične mekinje

MOGĆ ORST Snžavanje svekupno i LLkoleserolamože smnjiti opasnost od bolesi koronrni arerja i kapi

Poboljšavanjem probave može smanjiti i rizik od rka debelorjeva i reka

UPOORN od osjetljv osoba psyium može zzvatalerske reakije Ako se lerič na rzliče rste hrane posavjetujte se sa svojim leroloom prije neo što kušate psylliumAko pree bo kakve lerske reakije nkon što uzmee uhranu odmah pozoe svo ječnika

SOBN SAVT Psyllium se u rini bez dodaka šećera dru zaslađivača može kupiti u trvnma prirodne hrane

130



»SO JOLJI«: OD AMARTA DO ZElEOG JA

šenične mekinje

ČINJNI Ima mnogo rzloga zbog kojih biste pšenične mekinjetreb uvrsti u svoj svkodnevni jelovnik ne su bogate netopi-vim vlaknima koja vam pomažu u regulaciji probave brok kojisadrži puno vlakna daje bolji osjećaj sitos nego obrok s movlkana zato jer telu treba više vremena za razadnju vlaknanego mnoh drugh rsta ugljikohdrata sim toga, sada postojeveć i vrlo Obljn dokzi da pšenčna vlakna mogu biti snažnooružje u borbi protiv nekh vrsta raka

Reč je, nrano, o raku debelog crijeva. Nedavno su znnstvenici s New York Hospitl / Cornell Medicl Center proučavli 58ljUdi s prekanceroznim polipa, stnjem koje predstavlja većirizik od obolevnja od rka debelog crijeva i rektuma nego kodljudi koji nemaju te polipe. PolOvica upe dobivla je žitni obrokbogat pšeničnm meknjama, a druga polovca žitni obrok s malom

količnom vlka. Nkon četri godine istrživači su imli dobreves za grupu koja je jela obroke bogate pšeničnm mekinjma:u mnom su se slučajema popi smanjli i po veliČini i po broju.Na nesreću, popi su ost isti ili su čak nrasli u upi kojajejelažitne obroke s mlo vlkana

Pšenčne meknje mog također bi korisne i u sprječavnjuraka dojke. Mnoga su istraživja pokazla da su žene koje su imlerak dojki ime veliku koncenraciju određenih vrsta snžnh estro

gena Druga su israživnja pokazla da je otprilike jedna rećinasvih umora raka dojke osjetljiva na estrogen i da se on zapravosmnjuje non ntiestrogenske terapije. Zato istraživači erujuda sve što pomže u smnjivanju rzine određenih vrsta snažnihestrogena može pomoći i smnjivnju opasnos od ra dojkeNedavno istraživanje koje je sponzorrala Američka zdravsvenazaklada (Americn Helth Foundation), ispitivao je pomže liprehrna bogata vlaknma u smanjivanju razne estrogena u kri

Šezdeset i dvije žene u premenopauzi bile su podijeljene u tri upejedna je upa dobivla hrnu bogatu zobenim mekinjma, drugaje dobivla kukuruzne mekinje, a treća rnu bogatu pšeničmekinjama Nkon dva mjeseca, kod žena koje su jele pšeničnemekinje došlo je do značajnog pada dv rsta esrogena u krvi,

1 3 1



RNA O JEK

strona stradola Estrogn u krvi žna koj su jl kukuruzn zobn mkin n s promio.

sto pšnčn su mknj dobar zvor Bvtamna a sadrž nšto protna.

MOGĆ ORST ogu pomoć u sprjčavanu raka dbogcrva rktuma.

ogu pomoć u smnjvnu razin sogna u krvi takosprjčt rak dojk

Bi su izmđu ostalog potrb za normln mtabo

lzm hran

UPOORNJ Vtmin B ko s nlz u pšičnm mknjama mož intrfrrati s lkom protiv Prknsov bolsti Ldopom. Ako trošt Ldopu nmojt s pšničn mknj pr ngošto s posatut sa svojm lčnkom

SOBN SAVJT Zrno pšic sastoj s od tr dla ndosprma kc mknja. Prrađi pščn prozvod kao što bobrašno sastoj s smo od dla pšničnog rna t sadrž mnogoman vakana hranjvh tvr ngo proizvod od clotog bjlogbrašna pšničnh mknja

enične klice

ČNJNI Pšničn klc zamtk žtog zrna hrskav su maju dob okus sičn orahu Smo tr žic pšničnh kica dau39 g vakana dva puta viš ngo komad kruha od cjlovtogpšičnog brašna. Pšnčn kc takođr su odličn zvor vitaminaE B (ona kislna niacin amn) sna sm toga pšnčnklc sadrž prlčnu kolČnU cnka fosfora magna a svki odnjh ima vžnu uogu u održavnju normnh tlsnh funkca

Ndavno u Joal ofNuon objavn člnk o sžvanukojim ustanovlno da jud s vlikom koncnacom ipda ukrv mogu značano st kolstrol tricrd jduć zmđu0 30 g rovh pšičnih klca na dn n s takođr da pšnčnkc snizuju LDkolstrol n korsn HDLkolstrol

13



STO ABOLH: OD AMARA DO ZLOG ČJA

Itrživači pretptavlaju da ule peničnh klica že priječitikidacu Dketerla ka dvdi d tvrnja plčanaa na arteria a t e vdei uzrk rčih napadaa

MOGĆE ORST Ka bat zvr vlakana penične kice upi u državnu uredne prbave te zattiti d rka debelcrijeva i rektua

Srve penične klice titi d rčanih napadaa i kapinizuju Dketerl iiceride

Vit E e ankidn kji pže u prječavanju rzličith

vrta rka rčih bletFlna kielina kju uziaju trudnice že priečit urđena

neurlka teena Tkđer ti d rka lia aternice idruh vrta ra

Selenje nkidn ki že pi u prječavnu rzlčitihvrta rka

uretina

ČNJENE Aeriknc iz nekih rzla edu puretinu a upebni priikaa ka t u D zahvnt i Bži a na ezaprav na vrta hrne kja b trebla bi na jelvniku tekčitave dine Pretina ia vrl ana l na 30 ea bez kže) a i veina tih ana eu plnezaiene ane Obrk d k 1 59 puretine adrži 220 kalrija aiurava tv 50 pt A flne kene Ona e takđerpriličn dbr izvr vtaina B i B6 cinka i ka

MOGĆE ORST Užive puretne uet ea peradi veane že pi državju kncentracie ketera u kriu nicaa nre

Fna kielina že pi u zatiti d urđenih defekata

raznh vrta raka i rčnih beVitain B pže u etablzu uikhidrata a dbr e

i za funkciniranje živčn utava te ratVitin B6 pže u jaču iunlk utava

Kl je bitn za nran rad rca i krvn tk

133



HRA O EK

Cnk pome u zacelvnu rna a van e za zdravlereproduktivno sustava pooovo u muškaraca

SOBN SAVJT Nedavno strvane ovor da lud ko boluuod psorze mou ublt smptome te boleseduć hrnu boatupurenom. Isrvač nsu surn pomae l samo purena smai rtve psorze mau kors od toa šo edu nskoklorčnuhrnu

Pokušate esti hmburere hrenovke od purene ko suukUn smnuu masnoće u vašo prehrn U većn samoposlua

tronma zdrave hrne moe se nabavit otova mlevena puretna

ed napper (agar)

ČNJN eso ove rbe ma ednsen sastn okus po koe-mu se raze od druh vrsa rba na ima vrlo mlo kalora

masnoća. U 100 rbe ma smo 1 00 kalora sa smo 34 masnoće 37 m kolesterola. Par ma tako dobr okus da a ešteta kvrti usm umacma pae zato odlična hrna za osobe koepze na tenu

MOGĆ ORST Prehrana s mo masnoća moe pomoć usmanvnu rzka od srčnih bolest nekih vrsta rka

abarbara

ČNJN vo znmno be puno e kaca Jedna šlca kuha-ne rabrbre ma čak 348 m kalca še neo edna šlca ekabez raa masnoće. Jedna šlca kuhne rabarbare dae muškrcima enma u predmenopauz rećnu na dn potrebne kolČneklca Ženama u posmenopaU Ourava oko petnu DA kl

caProbleme u ome što rabrbra e svakona dneo Zapra

vo osm povremeno komada pte od rabrbare mlo lUd uvau tom izuzeom plodu. Ne a teško nać eroano ste prošlpokra nea bezbro pua u samoposluvanu abrbarae slčna

34



"O AJBOLJ, OD AMARA DO ZLOG ČJA

ceeru si št a veće lšće deblju ručastu stabjiku Stabjka se e rezati i kuhati u vdi P rrdi je grkg kusa a

je reba zasadti ed kbinrati sa satk vće rijerice jgdaa

MOGĆ ORST Kcj i rabbre bitan je za snžne zube ikst te že u srječavnju sterze zai u dravanjunrang krvng taka rada srca a štt d nekih vsta rkaukjučujuć rak debeg crjeva

SOBN SAVJT Jesiva je sa stabjika ne jedte šće rabbre On sadri ksnu kseinu kja je tksčna

Rabrbara je ivrstn vr klcja za ljude kj ne dnseaktzu Ona b trebala bit sastavni d njihve rehrne Da bstesačuvi sva krisna svjstva rabbe kušajte je kuhati sa štanje slada a ak ravite d nje ecv štedite na asnća

adič (maslačak)

ČNJN Za vrtre n je s netreban krv li travariveć stjeĆia vea hve išće krjen radča i t više rzgaKa rv radč je dčn zvr betakrtena vitna e dvaju

vitina kj nedstaju u rehrani ngih AerknacaDrug stj sve više dkza da radč e iat vrkrstn učnak na jetru Travar su stjeća krsti radič kaek za blest jetre će bjšanje rada jetre Dnas zn daje ta bjka bgata lecitin kji istživači sada istuju kaguĆ jek za cirzu jetre Os tga u radču a vri za kjeje dkzn da iču rvdnju žuči a t e ći jetr dablje funkcina

MOGĆ ORSTI Snn ntiksdns betakrten aže uzaštiti d srčnih blesti i raznh vsta raka

Vtin C kjije tkđer ntiksidns šit d srčanih bestii e u jačnju iunškg sustava

135



RA O LJEK

ajčica

ČINN edna ajca na dn može nat liku međuobolenja od ka ostaj nja dam Rajca ppada međujetke plodoe koj su bogat kotenodom nm kopen Nedana su sžanja pokla da su ljud koj maju najšukoncentacju likopena u k manje iožei iku od oboleanjaod tih sta ka uuujuć k ća matence mokaćnog mjehua gušteae Kako bste postigl tu ašttnu ainu

lkopena pojedte samo jednu ajcu na dan o još dobh esti:lkopen je tkođe psutn u peađenama ajce kao što susok od ajce koncenat ajce

Rajca je takođe odlin o ita C ( mg ili še odtećne A a nepušae) a sadž g lakna

MOGĆ ORST Lkopen tamn C mogu pomoć u spjeaju itih rsta aka

Vtmn C pomaže u janju munološkog sustaalkna mogu pomoć u spjeanju aka debelog cjea

ektuma

SOBNI SAVJT Osobe koje boluju od eumatdnog atsatebaju apmtt sljedeće: eebje kao što su kumpi ajce pa patdžn mogu stanje pogošati

epa

ČNJN Ako ste jeli epu a odbacili njen eleni do napailiste stašnu poješku Lšće epe odlan je o betkotena:jedna šlca kuhog šća epe sadŽ iše od 50 posto A togabljnog obka itmna A A kad je je o ntoksdansma šćeepe takođe sadŽ oko de teĆne A tamna C.

Gomoj epe ne sadŽ betakoten a ma samo poa kolnetmna C u odnosu na onu koja se nl u lšću Međum, onošto j nedostaje u tamnma nadoknađuje u laknma Polašlice kuhnoga gomolja epe ima gotoo 5 g lka

36



S AjBOLjIH«: OD AMARA DO ZELEOG A

MOGĆE ORISTI etkroten moe pomoći u sprječvnjumnoh vrst rk i boest koronrnih rterij

Vjeruje se tkođer vitmin e štiti o rk te pome tjeluu prevlvnju nfekcln z gomolj repe pomu u orvju urene probve

to moe pomoći u sprječvnju rk ebelog crijev i rektum

užmarin

ČNENE Sve še i še ljui počnje oničvti upotrebuntrij stog će biljke poput rumrin opet oći n cijenu Listićigrnčice s\eeg rumrin mogu poboljšti okus gotovo svkogmes ribe i slte eđutim rumrin ne uvršten među Stonjboljih« zbog svog obrog okus, nego zbog svojih ntiknceroz-nh svojstv Rumrin sri tvri zvne knoni, z koje selbortorijskim pokusim okzo koče krcinogene i kokr-cinogene (keske tvri koje pojčvju jelovnje supstncij štoizzivju rk

Rumrin je sti nroni lijek z poboljšnje pmćenjTrvi g tođer upotrebjvju z lečenje vrtoglic uzrokovni oštećenjim unutrnjeg uh

MOGĆE ORSTI Rumrin moe ezktivrti krcnogene tetko sprječv nstjnje i širenje rk

ardine

ČINENE Srine tj srele konzervirne u Ulj obr su zvoromeg3 msnih kiselin (0,7 g n obrok o 1 20 g sn) remimju nešto više klorij nego mnog rug rib 236 klorij n120 g ribe one sre nekoliko tvri koje ruge ribe nemju Ko

prvo kost srin obr su zvor klcij jer osigurvju 10 poston n potrebne količne tog mner Drugo, bogte su nukein-skm kiseinm, RNK i DNK tvrim z koje neki istrivči\eruju mogu usporit proces strenj Evo kko! Tijelo se sstojio milun stnc, prosječn ivotni vek stnice jest oko e

37



HRA O EK

gode Pje ego sta odme oa se epoda sasvom epodjom doz do eh pomea stan a to emoa o ve aolje Dm ema sta se poeoš Nlese sele mog pomoć pozvod zdavhstna oje s sposoe de et spoavajĆ to poesstaeja

MOGĆ ORST Omega3 mase sele: Mog s olesteo od ljd s pvšeim olesteolom

te sm olin eda

Mog pomoć speavaj asta eoznh tmoa. Mog pomoć speavj astajaja vnih ša

smjjć to opasost od saog apadaja ap Be s za om zvo mozga ojKalj pome izgadjjh ostj odavaj omlog

vog tla te ada saNeise iselne mog pomoć da te de zgedate

mlađe.

SOBN SAVT O oj ele mje ja masoće svojojpeh mog pti sde ozevane vod

kue

ČNNI Po hjvoj vedost sše s ajole e Oes jed od aogath izvoa omega3 mash sela 2 g a 20 ma mesa Pema Natol Heat ad g Isttte smo g omega3 mash selna a dan moe smjt opasost odadovaslnh ooleja od mšaa za 0 posto(Pemda e svanje povedeo smo a mšama to eza da ee e tođe mle s oSt Osm što s zdave

za se sše sade mogo dh v. ša ma še od 10posto ĐA lja te e doa zvo vtma D oj pomae apsopj lja Tođe je ogata atosdasma vita A DOsim svega toga oa ma po Bvtmna sšaje odla izvoaa do zvo tia B ofava

38



O AJOLJIH«: OD AMARA DO ZELEOG JA

MOGĆE ORST Omega-3 masne selne: Mogu snziti kolesterol kod ljudi kod kojh je pšen i

snžavaju isok tak, a to smanjuje opsnost od bolesikoron arterija srčane kapi Mog snzi koliČnu tigicerida u bolesnika kod kojih su

oni pvšeni (iše od 190 mg/d icerida za žene predstavja rzk od srčnog napadaja, a še od 400 mdl rizik je zamuškrce). Smanjuje opasnost od uušaka kojimogu uzrokovati kap i srčani napadaj

Mogu smanjiti upe kod bolenka koji imaju psorijazu,

ulcerZ kolitis, atits, upus i astmu Mo zakočit rast kanceroznih tumora kod životinja Ima ih u majčnom mijeku i bine su za normaln rzvoj

mozga i oČiju

Klcij i vitamn D bitn su za jake zube i kost

Betakoten i tamn mogu pomoći u sprječavnju oksida

tvnh oštećenja stanica, koja mog dovest do pojave raka Takođeršte od srčnog napadaja i kapi.

B-kompleks je neophodan za normalno funkcioniranježivčnog sustava, kao i za mnoge druge važne zadaće u teuNedostatak B-tama može rezultirat umorom, depresijom islabljenjem imunološkog sustava.

latki krumpir (batata)

ČNJENE Kko je Scalet O'Haa uspjela sačuva struk od 48cm? Njena dadja tjerala ju je da se najede slatkih kumpira prijeodlaska na zaba, tako da Sclet tamo ne moglajesti ništa drugošto iše deblja Dadija je znla što radi: jedan satk rumpir može

utžiti čak i najjaču glad, uz smo 1 5 klorija i ni mlo masnoće.Satki je kmpir zuzetno bogat hnjivim taima. Bogat

betkotenom jedan umpi srednje večine sadrži pet puta šeod preporučene dnevne kolČne itmina A 24880 lU). Slatkikumpi također je odčan zor kaa (oko pola A po kump)

139



RA O EK

MOGĆ KORIST Visoke koncentracije betakaroena u krvismanjuju rizik od razn vrsa ra, ukjučujući rak dojke, jajnika

lća maternice i mokaćnog mjehura.Čni se da betoten također šti od ateroskleroze kojamože dovesti do srčanh napadaja i kapi

Ka pomaže održavanju ravnoteže ekućina i elekolita ujelesnim snicama, kao i normlnom radu srca e knog aka

Divlji mekSički džem, koji je srodan slakom krumpu, činise da također pomaže održavanju stalne tjeesne težine (j držanjudijee) te ima tikancerozna svojsta i usporava sarenje.

međa riža

ČNJNI Bijea riža savršen je primjer kko prerada hranepretaa namirnicu bogau hranjivm sastojcima i vlaknima u

namrnicu sromašne hanidbene vijednosti svom prirodnomsnju, riža (koja je smeđaste boje sastoji se od ljuske, posija iklice Bea rža dobije se oduzimjem od prirodne rže gotovosvega šo je dobro, a zatim se joj dodaje nešto vitamna ko bi senadoknadilo ono što je izgubljeno međa rža koja se dalekomnje obrađuje, sastoji se od cjelotogzrnja, ali bez vjske ljuskeBudući da je u njoj ostalo više korisih tai, ona sadrŽi vševimna i kalija nego bijela Šo je još važne u njoj ima gotovo

dva puta še vlaka, a to je, uzed rečeno ono što veomanedostaje u prehi većine Amerkanaca nemojte me kivoshvatiti: nemojte jes smeđu ržu smo zato jer je zdrava jedie jejer ima doba okus! vaki će vam obožavatej rže reći daje smeđarža daeko ukusnija i da ima znimljivu stukturu ad jednompočneejesti smeđu ržu, nećee se željeti vrati na njenu ispranu«rođakju

MOGĆ KORISTI Mekinje riže odličn su vor vlana laknapomažu regulati probavu i mogu čak spriječiti pojavu nekh vrstaraka

Mekinje riže mogu sižava kolestero, a o može smnjitiopasnost od srčnih napadaja i kapi.

40



"O NJOLH, OD MRNT DO ZNOG ČJ

uhe ljive

ČNJENIE Suhe šjive dobo su pon ek pov čepjenosiali one obvjju i neke due vne dće sivči s nivesiof Cafon u Dvisu ispivi su mou i suhe šjive koje suodičan ivo opivh vakan smji koeseo Osmojednopoučvanje bio je podijejeno u dv dije ijekom pvo de41 muškau s bo pvšenim koeseoom dvai su 350 m

sok od ođ ko dodak uobičjenoj pehan duoj poovii poučvanj is su muškai dobivi umjeso sok od ođpo 12 suhh šjiv n dn (6 vakn) Reu: vijeme dok sudobivi suhe šjive sveukupn an koeseo mo se sniia šo je još vanije v »šen« LDLkoeseo aio se snio u uspoedbi s dobjem kd su dobivali sok od ođ.

Isaivči su akođe ispiivai imju suhe šjive ikakvoujej n koneniju učne kisene u fekaam o je vano

o šo su visoke konenije nekih kisein povene spovećanom opsnošću od k debeo ijev Nakon uivanjsuhih šjiv konenij lohone kisene b je manj neonakon adobj uivnj sok od ođ o nvodi n pomisod suhe šjive mou pui neku šiu od k debeo ijev

Suhe šjive akođe su doba vo bekaoen pe vekhsuhh šjiv im 970 bekaoen oovo peinu A Suhešjive kođe su doba vo bk i bo

MOGĆE ORISTI Snivnjem ine LDLkoeseo suhešjive mou smanjii opsnos od boesi koonanih aeij i kpi

Poanjem pobve i smanjivanjem konenije iohonekiseine suhe šive mou pomoći u spječvju k debeoijev.

Bekaoen akođe pome u šii od aičiih vs ak

i sčanh boesiBk moe pomoći u spječvnju svnj kvnih

uušakČ se d bo pomae enam u posmenopui d de

esoen koji je poebn psopiju kaij

1 4 1



RA KAO EK

SOBN SAVJT Ako želite dodai ue šljie u oj jelok.učiie o potupo kako ite zjegli traje plioa i apu

utot pte da pet elki u šljia ima oko 1 15 kalorija.oga. ako pzite a težu. eate e odreći tolike količie korijaod eke druge re

vinjetina

ČNJNE Sjeta je potala io za maoće No ipak.mog u dijeo ijeie relato emai i kalorija mje iše. odliča zor imia i mierala Na prmjer. doro orezjk kolet ima 1 65 klorija i 8 g maoće a to e loše.uzmajući u oz da u 1 20 g peče ijk rea ima 26 gmaoće a u 1 20 g jajećeg uta oko 1 3 g maoće Sjeta jetakođer odliča zor itmia A i željeza e priličo doar zorBta. cka i fole kele

MOGĆ ORST Oiguraa tame i merle koji u it zaprailo fukciorje ijela

rudice treaju orati poeu pozoro: ijeta jeogata folom kielom koja može priječii urođee defektedjeteta

Viami B6 i cik pomžu jačju imuološkog utaa

SOBN SAVJ Pazite a količiu!

Šareni grah (trenjevac)

ČNJN Šrei a pozat je pod mom azima SadrŽirlo mogo lkaa - pola šice šeoga graa adrži oko 6 g

laka Također je doar zor ka. željeza Btmia i drumerala

Šre zoe e i morrki jer u ga ekada imliakoa da a jeoku u morarici Daa e jede prije ega ujuma i priređeo u atrotalom pouđu

1 42



" NJO« OD MRN DO NOG ČJ

Grah je dobr za svakoga, ai je posebno korist za dijabetičare. Istrživači sa Sveučišta u Kenucu okrii su da dijabetičri mogu sniziti svoj šećer i kolesero tako da svak dan pojeduoko 240 g ha Grh je složeni ugjikohidrat, a to znači da teureba mogo više vremena za rzadnju njegovh moekua negoza rzadnju jednostavnih šećera, na primjer z satkiša, kojisadrže puno šećera i brzo se prerade Posjedica je toga da tijeosporo prerađuje h, izbjegavajuĆi na taj način nai poras ukoze (šećera u ) koji je tako opasn za dijabeičre

MOGĆE ORST Gr sadrži topva i netopiva vlakna Topivavkna pomžu u snižavnju rzine koesteroa u kri pa to smanjujeopasnos od srčih bolest, dabeesa i kapi

Neopiva vakna pomažu urednosti probave, a eruje se i dasmanjuju rizik od rka debeog crijeva i rektuma

Grah sadrži mo masnoća, a hrna s mo masnoća smanjujerzik od srčanih oboenja i nekih vrsa rka

Šparoge

ČINENCE Kineski travari već sućama godina uporebljavajušproge za iječenje čitavog niza boes - od rrisa do nepodnosti One sadrže sastojak zvn seroidni ikozid koji ima prouupalna svojstva Premda zapadnjačka medicina ne priznaje šproge kao

ek, pČinje se uvažavati shvaćje da hrna poput šparoga sadržimnogo itamina i neraa koji pomažu očuvanju zdravjaVeć smo poa šalice kuhanh šproga može osigurati oko 100

mg fone kiseine (oko 25 posto A i 9 mg tamina prilčnakoiČna jer A za nepušače iznosi 60 mg) Šparoge su akođerdobar izvor ka i betakarotena

Šparoge su prirodni diuretikIstraživnja o šparogama bio je relatino mo, a to je doisa

iznenađujuće, s obzirom na njihovu tako du poest kao biljnogeka Ip 1 9 9 1 . g neki je tanski istrživač zjaio da je ušprogama pronašao neku tvr koja je u aboratrskim ispitivnjma pokzaa nvirusno djeovnje Možemo se nadai da će tajrezua pobudi znimanje i druh isživača

43



HR O LEK

MOGĆE ORST Folna kisena može pomoći u sprječavnjuurođen defekata, rka ića maternice debelog crijeva i rekumate srčnih oboljenja.

Vitamin šii od raka i srčanih bolesti te također pomžedjelovanju imunitetnog sustava.

Betakaroten može pomoći u zštiti od raka i srčih bolestKl pomaže regulaCiji ravnoteže elektrota unutar sve

pojedine stnice a taođer pomže i održnju normlnog rada srcai krvnog tlaka

Šproge mogu pomoći sprječavnju zadržavnja vode u tijeu

pat

ČNJENIE Popaj je bio u pravu! Jedi špinat« vikle su majkestoljećima Trebli smo h poslušati To zeleno snato povrće rlo

je bogato korisnim tima. Bogato je betakrotenom -jedna šlicasova špinata ma 3690 betakrotena gotovo 70 posto RDATođer je bogat zvor vitmina B6, olne kisene, željeza i kla.Špinat sadrži i še od 0 posto RDA riboavina vitamina , kalcijai maezija

MOGĆE ORISI Betkoten može šttti od rzliČih vrsta

raka i srčnih bolestiona iselina pomže u sprječavju urođenih deekata, ne vrsta raa i srčih bolesti.

Kal pomže u održavanju norme ravnoteže elektrotaunutar sve stice i normalizrnju rada srca i krvnog tlaka

Vitmin B dobr je za imunološki sustav, kao i vtmn Žeezo sprječava pojavu slabokrvnostiKalcij i maezij dobri su za mnoge si uključujući zad

nju jih kost i normlizaciju rvnog tla

SOBNI SAVJET Vitmn pomaže u apsorpciji željeza pa zatododajte u špinat lmunov sok

144



"STO AJBOiH, OD AMARA DO LOG JA

ikvice

ČNNI Ako iumemo mrku tkvice koje su toer bogate betrotenom više od 50 osto A) mogu bti najboj bor a čuvnje dobrog ida Dvanaestogodšnje stžvnje na medcnskm sestama koje je roveo Hrvardsko sveučšte okao jeda su žene koje su jee voće ovće bogato betkarotenom me

a 39 osto manj rk od obojevanja od katarakte nego one koje

to nisu jee Tikvice ( šinat satki kumr be su jedno od jea koje je najvše šttio od katrakte tj žene koje nsu dobiekatraktu jee su natno vše tog ovrća nego one kod kojih servia katakta. Neobčno je da se u žena koje su jee najišemrke rk od oboijevnja od katarakta ne smjo Premda su nanstvec b bunjen m reutatom ostoj jedno mogućeobjašnjenje. Za rku od mrke tikice kao šnat satkikrum sadrže vro mnogo ka Kj omže u srječavnju

isokog krnog taka koj je takoer jedan od ganih uročkanastajnja katrte Drum rječma možda je kj ona tvr kojaruža veću aštitu od katarakte je to kombnacja betrotena kaa

Još jedan rog a užvnje tkica jest da one maju više odtrećne A vitmna e. tmin e, toksdns takoer možeštititi oč od one vrste oksdativih oštećenja koje urokuju boestočju kao što je katakta

MOĆ ORST Pomžu očuvanju dobrog vidaBrojna stžvanja otvruju da su jud koj jedu hrnu

bogatu betkotenom manje ioženi riku od oboijevnja odrnh vrsta raka

Čini se da hrna bogata betkrotenom smnjuje rik od

boest koronarnih arterjatmn e štti od raka srčnih boesti a čini se da omžeteu u obran od virusnh infekcja

Ka omaže održavanju normane ravnoteže tjeesnhtekućna kao normnog krvnog taka rada srca

45



HRA O EK

jestenina od cjelovitog zrnja

ČNJN Nekada je bilo gotovo svetođe zgovori riječi »jestenina« i dijeta u jednom du. Dnas mud ludi znau da jekonzumirnje jestenine edn od najboljih načina održavna vikosti i kondicije. Tjestenina (osim znh tjestenina s ajima) nesadrži masnoće a bogaa e složenim uikohidaima ma mokloija. Bogaa je hranivm varima kao što su B-vitmini klj iželjezo Tjestena od cjelovtog zrnja koa sadrži pšenične klice imekie tkođe e odlič zvor vlakna pola šaice jeseniesadrži oko g vlkna

MOGĆ KORST lkna pomžu odžavu uedne probavete mogu pomoći u sprječavanju aka debelog crijeva i rekma.

Pehrna s mlo masnoća pomže u sprječavanu peosti temože štititi od rziČiih rsa rka i sčanih bolesti

Hrana kojaje bogaa složenim ugljikohidatima može pomoći

u smnivanju rizika od šećerne boles kod osetljivih ljudi tkošto sprječava iznenad poras gukoze u k

SOBN SAV Nemojte pOnšti zdrave osobine esenine dodajući joj vlo korične mastima vrlo bogate umke. Izbegavajteumke na bazi maslaca i vrhnja a koristie umak od ajčce lagani umk od maslinova ulja s češnjakom porćem

ofu

ČNJN snqva istočnjačke kuhinje tofu se pavi odsasušenog znja soje koe se nmače a zaim gneči i kuhaTekućini se dodaje koln ii eko od soje kko bi serazdVOila na skuu i vrhnje Seža topla skuta Uijeva se u klupe

i ostavi da se ssne. Dobje se kremas bijeli tofu koji se prodajeu voćarnicma samoposluživnjima gOvinma zdravom hanom Tofu ima vrlo blag gotovo blijed okus koji se s lakoćom miješas okusom druge rane i začna Može se koistiti kao zmjena zameso ili si pa u jelima kao što su čii ili lzanje

14



"S JBOJI OD MRT DO ZEEOG ČJ

o je bogat protenima, ne sadrži kolesterol i ima maokorija ( 1 8 0 g ima 00 korija ofu koji se priprema s pomoukaceva sufata dobr je izvor klcija te oigurava oko treinu Atoga minera

Kao i bo koji dru proivod od soje, tofu je bogat zolavonima sastojcma koji su toestrogeni tvari sične hormonima kojeoponašaju djelovanje estrogena u telu. Fitoestrogeni imaju svedobre osobine esogena, a be nhovih štetn učinaka Na primjer, Japanke koje edu mnogo tofua klica rnja soje i druhproivoda od soe rijetko se žale na simptome tipične a meno

pauu kao što su toplotn vloi, a koi su priično čes kodapadnačkh žena. Zapravo miluni žena na Zapadu uzimajuintetički estrogen kao dopunsku terapiu kojom se ubžavajusimptomi menopaue. Međutim, a rliku od intetčkih esogena toestrogeni ne poveavaju riik od nastajnja raČitih vrstaraka čak je situacija upravo obrnuta Ispitivanja pokuju da sužene koe jedu hrnu bogatu izolavonima soje manje loženeopasnosti od obolijevana od raka dojke nego one koje ju ne edu

Iolavoni mogu pomoi i muškarCima Japanski muškarCikoji jedu soju i njene proivode, tkođer rjeđe obolijevaju od rakaprostate nego apadnjaci.

Nedavno je u urinu ljudi koi jedu hranu bogatu sojom pronađen novi sastojak, nvn genistin Genistin bokira rast novihkapilra koje opskrbljuju krvlju neke tumore te tko išavajutumore ivora hrnjivh tvri Posljedica je toga da genistn možepomoi u sprječavnju širenja tumora

MOGĆE ORST Kalci iz tofua pomže jačnju kostu i održavnju normalnog rada srca.

Kaci pomže i u održavnju normnog krvnog tlaka te možeštitti od rzliČith vrsta rka

Ioavoni mogu pomoi u aštti od raliČith rsta raka.

ni mogu pomoi i u smanjivanju neugodnih simptoma me

nopauze.

SOBN SAVT »Sladoled od tofua ukusna je posastica aljude koji ne podnose aktou d tofua se također može napraitiodličan koač od sira

47



HRA O EK

renje

ČNN Trešne su dinma smarne nenim emNran da su p prirdi slate i uusne te su s 5 ria p rešnibli zbr ne mna drua ela, puna šeera i masti maju rlma tamna e A i sadre mane dru rnii ari u dnsuna mne drue rste a. Pa, a t nda da su se nene«trešne naše na ppisu St nabli« ela? striači su tenedan rili da su reše edna d rieti rsta a e

sadre snnu tar, znu elčna (eaensa) selna Eaensae sena na er sprečaa delane intetič i prirdnircnena te nemuue da šteuu zdrae stnice i da prearaju u ncerzne

MOGĆ ORST Neura1izranem arcinena elaensa selina me pmi u sprečanju raa.

unjevina

ČNN Setla tuna, nzerirna u di dličn je izrmea3 masni iselina ,8 m na 2 ribe a sadri mllria i ml lestera. Tađer sadrŽi iše d 40 pst RAtmina B12 a dbr e i zr niacina

Nemte šrtariti i upati eftnu tunenu! Mda eteuštede nešt siniša ete izubiti mn mea3 masnisena, a prie sea zb ni i upuete tu ribu

A prate saatu d tuneine, dreite se maneze Krisnassta tunene brz se pništaau ddaanem masne, abična maneza sadrŽi i d 8 pst masne Umest taristite imun s i zaČin za saatu s mal masne

Sea tuna e uusna,a

supa U mnim slučaeima čai ne t bata mea3 masnim isenma a sea, nzerirana tuna

MOGĆ ORST mea3 masne seline:

18



"STO AJBOL}H OD AMARTA DO ZELEOG AJA

o Mogu snziti isoke koncentacije kolesteroa u kv te normaizira pvšeni tlak. smnjujući tako rizk od

sranh boest kapi Mog sprijeiti stvarnje opasnh uušaka Mog pomoći u usporavnju rasta kanceroznih tumorao Neophodne su za razvoj mozga i oiju

Vtmn B12 nždn je kako bi telo moo skorištavati olnukselnu i pomže u sprjeavnju slabokrvnost aj itmin možekod strijh ljudi također sprijeti neurološke smptome. koji

podsjećaju na Aheimerou bolestNacn je bitn za meabozam ujikodrata a može štt

od raka

SOBNI SAVJET Na nesreću. tuna je jedna od riba koja jezagađena srebrom A tuna koja žv dleko. na ovorenom moruobino je mnje zagađena Ipak većna ljud može bez brge jesttnjeinu. no rudnce bi je treble ogranit na oko 0 g na

tjedn

ino

ČNN Vino je od davnna na cijeni zbog svojh ljekoitihsvojstava ždovskom Talmudu piše: Vno je najbolji od svhlijekova« Ono je blo jedn od najstrij nestetika. a također seupotrebljavalo i za deznekciju posjednje ijeme nekoliko jestdija potvdlo povezanost između uživnja vna i manje stopeoboljevanja od bolesti koronrnih rterija

o poznatom rancuskom sživanju dokzno je da sujudi koji su pili poa litre vna na dn imli šu razinuHDLa korisnog« kolesterola nego oni koji nisu pil

o Japnsk istraživai nedano su otkri ntungaln sastojku kori ožđa zvn resveratro. koji snžava masnoće u jerštkora. smanjujući tako sveukup koesterol O smataju da resveratro na sin nan djeluje i u ljud

o Opširno straživanje u ADu o kojem se pslo u uglednomznnstvenom asopisu rculaton pokazalo je da žene kojepopiju po jedno piće na dn imaju veću koncentraciju HDLa

49



HRA O JK

l korsnog« kolesterola nego one koe apstnrau HL seu muškraa ne menao non ednog pća

Druga stražvana pođuu da osoe koe umereno pualkohol a poseno vno mau nž tlak mne ooevauod olesi koronarnih rtera nego one koe ne pu

Premda su stržvač u početku il u\erei da smo rvenovno čuva sre krne žle nedavna stržvna pokzuu da elovno može ednako učnkovto

MOGĆ ORST Čn se da umereno konzumrane vnapode HL il korsn« kolesterol te pruža zašttu od srčanhnapadaa muškarma ženma

U POORNJ alo vna može korstt sru prevše e otrov za sre za druge vitlne orgne Lud ko u proseku pu višeod ednog l dva pća na dan vše se zlažu opasnost od kardovaskularnh olesi kao šo su visok lak kap Znnstven

misle da prevelka kočna lkohola ometa apsorpu ka koe neophod za normaln tlk rad sra Žene reauupami da se uduć da lkohol ometa apsorpu kala onekoe pu vše od dva pća na d zlžu većo opasnosi od osteoporoze Konačno ma nekh lud ko uopće ne smel ptposeno on ko uzmau neke lekove šo poačavau delovanealkohola kao što e apaurn e lud ko su ovsn o lkoholu Nerea poseno naglašavat da se ne sme pi vozt

SOBN SAV Sok od rvenoga ožđa može t ednako korsan kao rveno vno a ez štenog e delovana koe donoskohol Ipak porena su dala stržva da se to potvrdlo

elena salata

ČNJN Kada aConn nstut za rak tvrd da Amerkn morl est vše tamnozelenog lsnatog povrća, zelena e salataprvo što čoeku padne na pamet eđuim nsu sve zelene salateste aola e među nma rome Broke sve govore Jednašia e slate sadrž 00 U etkrotena a to e oko 20 posto

50



O AjOLjIH«: OD AMARTA DO ZELEOG JA

RĐA rebai biste poest ielu glaviu imske ii bostonske elenesalate da dobiete istu količinu betakaotena Zelena saataromainetakođer sadrži dva puta iše vlakna ( g i kia ( 80 mg negoimska

MOGĆ ORST etakaoten može pomoći u spečavanumnoh vsta ra kao i srčnih bolesti

na pomžu održavu normne probave a time sprečavau rak debelog rieva i rektuma

SOBN SAV Nemote ponšt korisna svostva eene saate ačinaućie ačinima s puno masnoća potebavate ačinekoi sadrže mlo masnoća oŠ boe isiedite malo limuna isamo malo maslinova ula na salatu

obene mekinje

ČNJN Davno prie nego što e rieč kolesterol posta svakidašna u doba kad su srčane bolesti bile relativno rietke mnogisu Amerikani počnli dn s punom delom obenih meknaSredinom dvadesetog stoleća međutim obene su mekine umnogim domaćinstvima amienene hranom s više masnoće kaošto su slanina i aa te palačinke natoplene masaem i umetnimsirupom A osmdeseth godna kad e u emi avladala onia kolesterola obene su se mekne ponovno poavile na stolu

nakon što e nekoiko vodećih mediinskh časopisa pisalo o tomeda obene mekine koe su bogate topiv!m vlaknima mogu smnitikolestero čak a 2 posto nenada su ih ludi počei ponovno esta obene mekine počele su se dodavat u sve od koačića smaslaem do druh poslasta er su proivođači hrne želeliunovčiti stah anosti od srČanih bolesti Međutim 990. g obenesu mekine pale u nemilost nakon smo edne studie obavlene uournal of the Amerian Media Assoiation u koo e pisalo da

obene mekine nisu ni malo deloorne u snižavnu koesterolaod bielog kruha Gotovo preko noći obene su mekine aboravlene

No evo dobrih vesti a lubitele obenih mekina Nedavnestude opet bre obene mekine remda možda nisu panaea(iek a sve op prev. one dOista snižavau koesterol i učinko-

1 5 1



HRA O K

vitje su nego bieli Evo dokza! Istrivači sa Sveučlšta uMnnesoti pomno su ispial deset studia o zobenim mekna.Otkri su da u proseku uživne 3 g zobenih mekina na dan (ootprlike odgovra kolčii od ri pakeića instant zobenh mekna)može snzi sveukupn kolesterol za 5 edinica. Premda to nezvuči baš mnogo i neznano smnene kolesterola može smniirzik od srčh obolena čak za 2 posto.

Čni se da su zobene mekne oš učinkoviie kod ludi spšenm koleserolom Na prmer u nedanom istrživanu naUniversiy of Kentuc College o Medicine poznatom po svoim

istrživana vlakana 20 muškraca s povšenim koleserolomdavna e hrna s puno zobenh mekna proseku kod ni edošlo do smanena svekupnog kolesterola za 28 poso a što eoš bole LDL li »šteni« kolesterol smnen e za 2 poso Kade ista upa dobia pšenčne mekine praktčk je bilo nikakvepromene u rzini kolesterola Iz priče o zobenim mekamamožemo nešto naučii a o e da se praila zdrave prehrane nemjenau prekonoć. Rezultat sao ednog istrživana ne bi smeli

mienat naše prehrbene navke.Poput dru žitrica zobene mekine sadrže vari zvne tatikoe deluu tikncerozno

MOGĆ KORISTI Pomžu snžavanu rzine kolesterola u krsmanuući ako rzik od srah obolena i kapi

Fitat dezaktirau snžne hormone koi mogu uzrokovanastane tumora

SOBNI SAVT Ako želite dodat svom eloniku zobene mekine ii bilo kou drugu vrstu hrne koa obilue vlknima učnteo polako Date tielu vremena da se prilagodi Ako prebrzo počneeesi preiše takve hrne posledice mogu bt teškoće s napuhutošću i lošom probavom.

Ako imae vsok kolesterol možete se posaetovati sa svom

ečnikom o uzimnu zobeh mekina Prerana bogata zobenimmeknama kao i drum rstma topivh vlakna može bit ukusnja i prihvatlji nač ečena nego korištene bilo kkvh liekova za sžavne rze kolesterola koi katkad imau vrloneugodne popratne poave.

52



"STO NAJBOLJH; OD AMARNA DO ZELENOG JA

eleni čaj

ČINJENCE Jaanski roditeli ve stoleima saetuu svoo de-i da oiu zeleni ča nakon koača ili druh oslastia stživačisa Sveučilišta Berkeley u alorni nedavno su okili da tvri koese nlze u anskom zelenom čau uništavau bakterie Sretoous mutans koe uzrokuu nastanak kariesa

eleni ča može ne smo sriečiti karies neo takođeromaže u srečavnu bolesti sra. eleni ča boat e katehnma,tvrima za koe e dokzno da snžavau kolesterol u laboratoriskih životina. Dua isživna okzuu da katehini mou imaantioksidaiska svostva a mou također omoi tielu uzadržavanu vitmina

eleni ča može također šti d raka. edavno istraživena Ruers niversi okzlo e da e tvar iz zeleno čaa, koa eživonama dodavna u vodu za ie, usorla rast umora na kOimiševa. Jask istrživač Hirota Fiki rekao e: Rado bismoerovli da e ene zeleno čaa das možda edn od narak

tičniih načina srečavna ra«

MOGĆE KORST Može omoi u srečavnu zubno kariesai bolesti čelusti.

Snizui koesterol, može omoi u srečavanu bolesti ko-ronrnih rteria i kai.

atehini imau ntioksidativna svostva koa mou omoi usrečavu raka lua i kože te srčnh obolena štitei stnie

od ošteena uzrokovih slobodnim radikima.

UPOZOREJE Isitivana okazuu da velike koiČine katehina mou bii toksične. A šia ili dvie zeleno čaa na dn siurnae i korisna.

SOBN SAVE Pravi zeeni ča može se nai na istočnačkmžnima il trOvnma zdravom hrnom, u lisiima ili vreima.Trovne obično rodau rni ča, koi možda ne ednako koristn. središnO aansko okaini Shizuokaken, de se zeleni čaroizvodi a ludi a iu uno više neo u drum dielovimaana, ima mnoo mane obolena od rka neo drude Poebna su dalna istrživana ali a bih vam reoručio iti zee ča

53



HRA O EK

HRAA A OJU TRBA OBRAI POZOROS

avedena hrna možda još e poznaa i raširena. i predviđm da će se o njoj oš mnogo čuti u idućim godinama

amu amuPod je veći od trešnje ima kiseo okus i možda je najbolje voće

koe će se uvoziti z perunske mzone Zašto je to voće s čudnmimenom tako posebno? Camu cmu e izvanredan izvor viaminaC Zapravo. ono sadrži i do tridese puta še vitmina C negoaum Vitmin C snž e nioksidns i ača imunie Premdaga eba mo zasladi. od toga se voća može naprai sok. šerbeti

sladoled Potržite ga u zamrzivaču u vašo trgovni

Lan

Kad pomislmo na ln. mislimo na laneno plano i laneno uljepak. za nekolko godina mno će od nas jesti H i uživai u njemuacionni insitut za rak pomnjivo istržuje lan zbog njegoihkemoprevenvnh učinaka Laneno seme jedan je od prirodnhnajbogaih zvora ana nalazi se u žitricma kao šo sumekine. heljda i kukuruz) i omega-3 poinezasićenih mash kiselina (kih također ima u masno ribi dvU tvari koje su rlokorisne za jeo Lini deztivraju snžne estrogene koji mogpoaknuti rast knceroznih tumora. posebno tumora doki i reproduktivnog sustava spitvanja su pokazala da žene koje edu hrnubogatu linima manje oboljevaju od raka debelog crieva i dojkLannudi dvosruku zašiu od raka Prvo. či se da omega-3 masneksene blokraju deovanje prostagndna koji pospješuju rakOsim toga. omega-3 masne kiseline mogu pomoći u sprječavnjusrčih bolest snižavanem koleserola i riglicerida u ljudi spvišenim tlakom Prirodni nikoagulns. omega-3 masnekiseline mog spriječiti nastajane opasnh krvnih ugruša koji

154



"STO ABOLH OD AMARTA DO ZLOG ČJA

mogu povećat opasnost o srčh napaaa ap Stuetaođer pouu a omega-3 masne selne mogu štitit o uplnh oest ao što su psora, ritis lupus, i to mienaućemse rece oe pospešuu te vrste upla.

Sve oneavno proivođač hre nemarv su laneno uleer se ro kvio a i ometo e sposonost tiea a iskorštavavtm B6. Međutm oemčr Paul Stitt Wnsconsna rzvoe metou stalzirana lna saa se proae ruh oogaćenlnem semenom, a provo ga negova peana Sttt, oi nunekolo uus vrsta ruha sa semenom lana u trgvnmaSreneg apaa putem poštanh nruž ne interesrna prošrene posla nego žel nat sve one o žee Ć uWsconsn ko a peu ta posen ruh tao a mogu oortvaste pearnce

una

Moža ćemo uskoro govort: Što e oa u no e vrećce

nune?Nuna oa prpaa u mhune, ogatae vlnma prote

nma i o ne se mogu napravii uusne oce ka se aie ule zatm h se poprž u mkrovlno pećnic Ta ah uspieva uAna nei pouze Amerinc pokušavau ga uzgoti uSu, na severoapanom Pacu Nema se a će nunaoro oć zeml u oo nema ovono zrave hrne

latki korijen

nes su lien tsućama goina upotrelaVl sat oren za lečene svh olesi o čra o upe la Na Istoku senapta o slatog orena smatra snažnm leom a srce slezenu Je o prvh lieova za ječene čra, arenosolonzapravo e erivat enog sastoa slatog orena Ove u Su

upravo se ponu poronje proučavat potencalne lekovteosoine te hraneSatki koren prpaa u mahunare (ao što su šen h

soa ma slatkast okus ećna slatša o se u Su proauao slat orien apravo su asađe nsom i u Europi možete



HRA KAO EK

dOisa kupi slakiše šo sadže vrlo mnogo slakog koijena.Vjeujem da će jednoga dana u bliskoj budućnos neki nadobudnpoizvođa hane pozves hranu zaslađenu sakm koijenom.

Ima mnogo zoga zašo se Naionani nsu za ak i dusživai oh dna oiko zamaju za sak koijen Kao prvoslaki koijen sadž iepenode i nole de vari koje mogbokai nasajanje aka sim oga, slaki koijen sadi va za koju je dokazno da ma nibosko djeovanje povbakeija koje uzokuju krijes. Sasoji z slakog koijena zapavose već koise u mnogim vodiama za ispianje usa

UPOZORNJ Pavi sak koijen ma seOidni uinak naelo, zbog ega može dOĆi do zadžavanja narija i gbjenja kaa o uzokuje sok . Zao bi ljdi s visokim akom ebli zbjegava uživnje slakog koijena u bilo kojemobiku No već ljdi mo slakog koijena neće škodii

uanjeke Niko ne baaje aj koov! To je možda baš »supe

hna« budućnosi.Tušanj, koji se u SADu sada smara samo dosadnm koo

vom polako ure pu u zdjele sa slaom u Euop. Pema USDAušanj koji ima bag okus, slian oahu, i hskav je e podsjećana pokule sad više omega3 masnih kselina nego bilo kojaduga bljka koja se do danas pouava, a pepu je i vaminaE I omega3 msne kseine i min E mogu pruži zašu odaka sanih boes i upla. Ta biljka može uspijeva paiksvagdje i pediđam da će se uskoo pojavii u vašoj mjesnojvoćanii.

5



RAA SVEŠTO VAS BOLI



RAA SVEŠTO VAS BOI



et pglave

PRAVILNO KUHANJE

ž ubra mrka iz rta sadrži iš od dnn prporučnkoičn dragjnog btakrotna Mrka koja stoji na poliu oćrni nkoliko dna sadrži samo djlić t kočin

ouka o prič jst da ko žlt izuć makimlnu korist iz hrnkoju jd morat posati obrzon porošač

Kao pro, morat znai što žlit kupiti i morat znati razikoati dobru robu od oš Drugo, morat znati kako postupa s

hrnom kad j dons kući jr čak najbolja hrna mož izgubsoju snagu ako n pralno pohranjna Konačno , morat znatikako prao prprmiti i kuhati hrnu da bist sačui njnanajžna hrnjia sojsta

Kako pametno kupovatŠto sžij to bolj! Od trnutka kad ih s ubr, oć i porć

počinj gubiti nk od itamina Btakrotn j posbno osjtljina izložnost zraku i sosti okušajt nabaiti t proizod uoćri dan da nakon što tmo stiu

zgd j akođr ž! Kupuj smo na sunu dozrnoštćn proiod koji daju sž Oštćni proizodi gub

itaminzbjgaajt narzano oć porć! Mnog trgin prodaju

ć izrzano opro porć oć kao što su ubni li annasr im s to čini prikladno No to j smo na pri pogld tko i»brzo« priprmljni proizodi čsto gub toiko tmna i minrla

59



RN JK

da i tek malo ostae Voće i povće teba bi šo mane obaenope nego što ga edete

Upute za pohranjvanje namrnca

Hladno i suho mesto! Pohanue svoe nince u čvstoatvoenim posudaa a ladonik u plastičnim vrećicma koene popuštau k Ne ežite voće povće kko bise olakšispemane To će poveća niovu iloženost ku pa se mounštit vi

Ibegavae opinu i sunčnu setlost! Neko e n kao štosu aČice. beskve kuške potebno da bude dn dva ivanhladionika kako bi sela Neku hnu kao što su bnne ikump ne eba uopće savlati u hladionk avite o voće ipovće na hadno esto. deko od sunčane setlosti koa možeuništ viine

Prpremajte pomnjvo

Opete a ne namačite! Lagno opeie voće povće u hadnovodi neposedno pie ela Kako bste ibei gublene vitmina.ne uanate ga u vodu

Ostužite a ne gulite u navećem bou slučaeva Voće ipovće tebi bise ostugati mekom četkom neposedno pe elaU većini slučaeva ne eba ga guiti e u koi ma puno vlakna inivh v Ipak osim ko ne kupuee podno poivedenu

i neobaenu nu moat ćee e katkad guiti N a pime. abukei kasavc obično se pskau voskom pa vm nihova koa nećepia Osim oga nnstvenici su nedavno upooili da neke odkemikalja koe se koiste a pskne kumpa potiv kliana nisuoš dovolno ispitne na lUdima takvom slučau nabole eoguliti plod ga esti ako da kou bacite Ne binite se boggubka vžnih vitmina mnela e se većina hnivi vaikod kumpa ne ni ni bliu koe

0



PRVLO KUHAJE

avjet za kuhanje

Ne kuhti predugo Ope pvilo si jedite pove sirovo ilig kuhjte smo mo, d bude još čvsto i hrskvo Ne kuhjte gdo renj i ne prekuhjte g

Ne dodvjte pevše vode Budui d se tmini koji su topiviu vodi C Bkompeks) i vžni mineli k i seen) mog igubitkuhnjem u tekuini kuhj e u što je mogue mnje tekuine Nprimjer:

o Kuhnje n pri jedn je od njbojih nčn kuhnj koji

omoguje d se sčuvju mni i minerli Z kuhnjerežie pore n komdie veličine ogj i stvite g ukošicu pru On se može nbviti u vein trgovin skhnjskm poepšnm Svite nekoliko centimervode u posudu pokopite i kuhje n lgnoj vtri Veinupov eb kuhti među 3 i 5 minu pk neko sepovre ko što je kelj pupčr kuh oko 0 minut, tičoke eb kuh piblžno jed st

o Mikrovne su penice tkođe rsne kuhnje povrjer kuhje u njm ne treb puno vode i bo se skuhVrijeme kuhj ovist e o veliČni i modelu penice Dobroproučite upue kuhnje u svojoj penici d biste snkoji je njbolji nčn kuhnj u njoj potrebljvje smoposebne, sigrne posude kuhnje u mikrovlnoj peniciNikko ne koriste pne posude od mrgn li drugeplstične posude je one nisu nmenjene podnošenju viso

kh tempeur i mog se otopit e ispuštt poencijlnokncerogene kemske tvri u hnu

Ne upotrebvjte puno msnoe Nikd ne pžite pore jese pitom gube vžni vi popu bekroten vtmn E i Kko pirje povre upoebljvjte smo mo ulj li još boljenvlžite posudu pženje s mlo neslne mesne juhe Pženje u

woku o je prikldno jer trebe smo žlicu u pore se i boskuh

Ne upotrebljvjte sodu pečenje Nek ljdi dodju mlosode kko bi osežili boju pov Tj postupk unišv B-vne i vimn C

6



HRA O JEK

ko ne možee naba seže oće poće dob e izbor ismrznuo i konzerrno Eo nekoiko korisnh saea

Smrznua hrna: Kad kupuee smrznuo porće pripzie daono ne bude sepjeno u edn komad Zaprao rebae pripazida pod prsma možee kroz mbaažu osjei poednane komadepoća npr zrna graka ii sabjike prokuca ko pakeić kojidržie u rukama s na kocku eda nemoje ga uzei On je po

so priii bio oapn i onda ponono zamrzan paje o eroanouno dobr dio žnh amna mnera Ne kupuje smrznuopoće preeno umakom od masaca rhnja Šo će m korije masnoće! zamrzau uaje hrnu na -7 cC jer ie emperaure mogu unii hrane sasojke

Mikroana pećnca izsna e za smrznuo porće er se u njoono može kuhai u mo ode i ak bez nje Proerie upue nambži

Konzerirno porće: Kupe porće koe e konzerino smao so i bez ne kao i bez ećera narijea umaa (MSG)Buduć da se nek imin mogu unii na sokm emperaurama posebno iamn C kozere uaje na hadnom suhommjesu Konzerirno porće agno zaijaaje u njegou asiom soku Ne bacae preosau ekUĆnU jer je ona puna imnapope je i osaie za kuhne

H , D

Meso Rzi komadi mesa sadrže ro rziie koiČnemasnoće Sredne eik obrok peenih rebra može ima i do 2 gmasnoće a nemasni komad bua Ima samo 8 g masnoće Dobr ezbor mesa sinska psana peenca pećka sino

Pripremane mesa na sokim emperaurama posebno mas

nog mesa može bi opasno po zdraje Na opin se saraukarcinogene ri zne heerocikik aomaini amin Peene na rojU gde je meso direkno izoženo pmenu možeuzrokoai dosruke ekoće Taj nan prpremnja mesa doodido nasajnja poIkikih romaskih Ugjikoodka koj nasau

2



PRILNO KANJE

u dimu kad masnoća z mesa kaplje na uen (ž) Karcinogen sedm zatim dže I obavja meso Očito se taj rzik može Izbjećiodabirnjem nemash komada mesa Osim toga o meso prijepečena na roštilu mo prokuhate u mkrova1noj pećnici, odstrant ćete mo masnoće, a smnjit će se i rieme pripremnja mesana rlo soko temperaturI. znad vrućeg žara

Pečenje u penici na vro vsokim temperaurma, možetkođer dovest do stvrja poliikičkih aromatskih ujikovodika Kako biste zbjegl kuhnje na pretjerno vsokim temperaturma staite meso (piletnu li ribu) u nezaiju pećnicu Mesodobro ispecite, ga nemojte prepeći jer ćete ga ime ne smoisušiti a ko je nemasno, može postat čk preše suho i trdo)nego će se u mesu pojavt i krcnogene vri

Perad: Pieina i puretna sadrže relatvno mo masnoće, aodličan su Izvor željeza, vitmina B i druh vžnih hrjivh tviMeđuim pura koža puna je masnoća i radije u nemojte esi piletinu I puretInu dobro je pripremat s kožom, no pre jela oguteje Jedite po mogućnosti, bijelo meso jer e mnje masno Nemojteprepeći meso, budući da će se time izgubit većina negovh ljekotih osoba Pecite pirjajte l pripremajte na druge načine sa štoje manje moguće ulja Meso zlevate juhom i sokom od limunali nnče

Riba: Kupujte što je moguće sežiju ribu i to kod pouzdanogtrgovca Proerite sjae lIjoj se oči ako kupujete cijeu ribu i nema zdajničk>ribli miris Seža riba ma, u najbojem slučau, bagmiris Ribu pripremate u što je moguće mnje uja (ili upotreblja

vajte juhu kko biste spriječi da se zlepi za posudu) Začinteje vinom travama munom sokom il neslom mesnomjuhom

1 63



HRA KAO EK

NESTO O SIGURNOSTI HNESve gode oko 9000 Amerikaca umire bog trovja

hrom a ekoiko se milua rabo bog poee pripreme ličuvja hrae Evo ekoiko saeta kako bje te egode

Hanu potpuno skuhajte

Dobro skuhajte su lako pokvarljivu hru (a 50 ·C jeriže temperature mogu apravo ktirati bkterije porebjavajte termometr kako biste se uerili da su govedia i perad doistapotpuo skuha Stručjaci saetuju da se govedia kuha a 80stupjeva perad a 100 stupjeva ajjetia teleta i svijetiaa 90 stupjeva eija Zbog opasost od smoele e jeditesova jaja ego trdo kuha

Džte pokvaljvu hanu na hladnome

Mlijeko sir i meso prava su meka a mikrobe koji uroujutrovje hraom Kupujte smo pasteriro mljeko proeriteje l u trgoi bilo pohrjeo u hladoiku Mljeko i mečeproivode spremite u hladioik to je mogue prije Ako dva sataako kupove eete b kod kue majte u automobilu torbuhladiok a meso i mliječe provode Hladioik mjestite a4 · il i že Ako mleko ostavite a soboj temperaturi duže od

dva sata može se pokvriti Kuho il pečeo meso bro spremiteu hladiok ako jela Nemojte ga ostav va hladioka dužeod jedog sata Ako iste siguri je li eka hra pokarea radijeje rad gurosti bacte Nemojte je i kuati jer i ml alogajmože bit dovoj a opaso trovaje raom

Sova petna: postupajte s najvećom pomnjom

d 30 do 90 posto petie ržeo je smoelom To supase bakterije koje mogu urokova obijo rovje hromAko se meso dobro pravilo skuha bkterje e bii uitee aii sa sirovim piletom trebate postupati vrlo pomo kako e bsteepotrebo rili bakterije po kuhj Kao prvo kad kupte pile

164



PRVILO KUAJE

zoje g u psinu vreicu o rv ne bi sujno curi ndrug hrnu Drugo svie pie u hdioni šo je ogue prije.Neoje g držt u uoobiu duže od jednog s. ree upite d sve što dođe u dodir s pieo reb opri po ognosis nibterjsk spuno ne dru sredso. NeOjenož oj se rezi pie ponoo uporebjvi z reznje ruhii neeg drugog prje nego šo g dobro operee NeOje zborvit opri rue non šo zvršie poso oo piet Ao rinirepie ponovno prouhje indu prije nego šo je posUŽie dbudee pouno sigurni rdije nprvte novu

PiiĆi oji se uzgjju prirodno n sobodi i upuju u specijiziri rgOvn boji su nego oni uzgojeni n fri jer nisuhrnjeni horon rs ii su i dni ntbioici. Pred sei piĆi uzgjju u oruženju gdje je ogunost zrze j ipki s nji reb posupi vro oprezno sobno vše vo upiipiie bez ože i o iz dv rzog pro u oži i njiše snoei drugo veje erojos dje ož bi u onu s fei prjvšino u oji og bit opsne berije

Rb

NeOjte sežu ribu drž iše od 24 st u hdiOnu dje ne pripreie Dobro suhje sv hrnu z or zbjegvjejes sirove šoje dje i osge oje ogu ii u sebi opsneprzite Ao jedete suši o v ne seuje idie so u oneresurcije oje pozne i u oje ie poerenj.

Vein judi preži rovnje hrno pk i i onih oji suposebno osjejivi. judi s osbjei iunooš susvo onioji bouju od ADS strije osobe i roniČni boesnici og biposebno osjejii n nee vrse ovnj hrno T jUdi kone b sjei risirt oni bi ori izbjegvi svu sunjiuhrnu si tog djec i nerođene bebe posebno su osjetjiv npoprtne pojve oje su posjedic boesi uzroovih nezdrvohrno Zo rodieji budue je trebju posebice vodi

run o isoi u svoj doovi i n dru jesi gdje jedunjihov djec

1 65



HRA O EK

KAKO PRAVILNO JESTI :

Od pte do pramdeO d 1950 merčko Mnstrstvo olorvrede sa\e

tovalo e Amerkncma da edu tr obroka na dan to rlčnekolčne re četr osnovne ue rne mlječn rovoda mesa voća ovrća te žtrca Kako b to orno rkaala vlada se oslužla lustracom tom nrezanom načetr ednaka dela od ko e svak redstavlao rlčtu

rermbenu uu Pa e trebla bt mbol uravnoteženererne Buduć da e sve vše še stržvna otvrđvloda e uravo merčk načn rerne navećm delom odgovor za gotovo edejsku oavu rka srčan bolest uzeml USDA e konačno mjela tu tv rerambenomrmdom koae trebla okzat da nje sva rna ednkovredna

66



PRVILO KUAJE

PREHRAMBENA PIRAMIDA

masnoće, ulja i slatkšiporbjj mo

mlijeo, jogut i sir2 obro

ovrće5 obro

Pobojšaje svoju svakodnevnu prehranus pomoću prehrambene pamide.

onite s veliko kočnom kua, žiarca iže i jesenne, jede voće i povće.Dodate dva do ooka iz mečne gupe dva do ti obroka z mesne gupe

1 67

meso pead bagah kotučavo voće2 obro

voće24 obro

obo

Svaka od h prehramenh upa sadržneke a ne sve ranjive va koe su vam

potrene Nedna rupa ne važna oddrue - za doo zdave eate h sverpazie na masnoće uja sakše j naranu koa se naaz na vu pamide



HR O JEK

Na osnovi ovi noi smjernica, evo šo bi prosječničoek rebao pojesti svaki dn

6- 1 1 obroka krua žitrica rže i jeseninelobrok l komad krua i pola šice riže

24 obroka voćal obrok = l komad voća srednje veličine 1 0 g soka odsežeg voća

3-5 obroka povrćal obrok šlica irovog snaog povrća i 0 g soka odpovrća

2-3 obroka mliječni proizvodal obrok = l šlica jogura l šlica mjeka 30 g sira

2-3 obroka mesa ribe, peradi, aa jaja i voća sličnog

orasima obrok = 90120 g živoinski proena, odnosno / šaliceoraa

Masnoće, koje se nlaze na vru pirmide reba esi umlim koičinama

Sručnaci se slžu da bi pribižno 55-60 poso ranerebali sačinjavai ugljikoidrati žitarice škrob voće i

povrće). Masnoće ne bi smjele sudjelovai u prerni s više od30 poso dnevni kalorija u S-u prosečni je unos masnoćaoko 37 poso) . živanje proeina rebalo bi bii oničeno ato ćete postiĆi ako da pripzite na veličinu obroka koji sadrŽipuno proeina kao što je meso. Većna Ameriknaca jede višeod 100 g mesa na dan dva pua više nego šo im zapravoreba

Koičinu soi reba oniČii na 2400 mg na dn. To se

može posii izbegavnjem vrlo slane rane nedosoljavnjemjela.

6



Šesto poglavlje

KAKO SE HRANITI KOD PREHLADE IDRUGIH BOLESTI

Hrana mož b snažan prvnvn jk Navs ćmo nkuobčajn bols hranu vtamn djt koj mo pomo u sprjčavanju ublažavanju njhoh smptoma

kneČNENE Akn nvolja koja prat odrastanj a koja mož

pood mlad odrasl ljud nastaju zbo hprprodukcj varvan sbum, koja nasaj u oj nm dama Kad s por ačpsbumom nasaju msr bubuljc prš koj zbjaju po lcu brad

Preorčjva rehrana

Izbjegavajte jod (slanu hranu). Jedite hranu bogatu betakarotenom (satki kmpir zeeno lisnato povrće i marelice ,cinkom (ostrige pšenične klice grah) i acidolom Uogurt

Nkada s mslo da masna hrana mož uzrokova akn ao mšljnj vš nj oko rašrno Zapravo sol j možda prakrvac Pokazalo s da j jod koj s dodaj kuhnjskoj so kakob s sprjčla šavos, rojano taj koj zazva problm na ko dom posbno obluj ndusrjsk obrađna hrana kao šosu pržn krumpr čps hamburr z rsorana v bro prprmljn hran koja j čsto vrlo sana Tnjdžr koj su

169



RA KAO K

zabrinuti zbog akni rebi bi jesti prirodnu hrnu i zbjegavati brzopripremljenu hrnu, a rebai bi oančit i uživanje soi. Osm toga,ako tinejdžeri koji su skloni aknama uzmaju neke tminskedodatke, reba bi pziti da u njima nema joda.

Vitamn A bitanje za zdrau kožu. Uobičajen jek za akne jestakutan koji je zapravo snžn oblik itamna A (Akut se morauzma pod liječničkom kontrolom a trudnice ne bi nikad smjeleuzimai utn) Sam vitmin A kada se ne smije uzima uveikim količinama ai je zato uživanje hrane bogate betkarotenom, koji elo po porebi pretvra u itmin A, potpuno igrno

Tnejdžeri bi trebli jesti puno mrkve, sušenih marelica, satkogkrumpira, špinata, prokulica i druge hrne bogate betakarotenoma je hrana dobra ne samo za njhovu kožu nego ih takođerdugoročno ši od rka i srčanih boesti.

Cnk koji pospješe zrastanje rana također odlično djelujena kožu Jedite ostrge, pšenčne klice i drugu hru bogatucnkom.

Acidol, korisna bakterija koju nalazmo u jogrtu također

pomaže očuvanju čiste kožeAko su akne Zbljne, javite se ečniku. Danas postoje mnonačini ečenja te bolesti.

lergije

Č Aerje su uzrokovane preosjetljivošću na alergen -hrnu, kozmetiku ili vri koje udišemo nosimo na sebi. e tvaripotiču produkciju histamina i serotonina, kji zatim izzivajuupanu reakciju. Često je rlo teško utvrditi na što je neka osobalerčna Krivac za aeru može biti skriven i u hrni u oblikuaditiva boja za hranu I kozervansa. Ako prete da mateteškoća s disnjem nakon što ste pojeli neku hranu vm se nakontoga pojai osip, najboje je da je jednostavno zbjegavate.

Pepoučjva ana

Jedite uk, uzimajte vitamin B-kompleks i dodatkebromelina

70



KO SE HITI KOD PEHDE I DUGIH BOES

stvač dr Erc Bloc sa Sveučša u New Yoru otoje da jedn soj sumora oj se nl u luu moe u ousmain vro« srječ lčne boemjse recje oje dovode doasme erčn reacja Znač l to da onumiranje luaome u srječavanju erga od ljud? Premda a o nemannsvenog doaa namo da su nesi ečnc još rje isuugodna rosvali lu a bolest dšn utova dle moda ama nečega u lječenju luom

Vin C. u olčnma vem od 2 mg na dan moevai oslobađanje antsamina oj omau u ublavnju

ergsi smtoma Međuim a olčina vtminae

moe une ljud vat čeve u elucu suou nosa djejU maje o 1 mg vtmina e dva uta na dn ose jela ao bsesmanjli neugodne orane ojave l reinte uzmanje o seojave

Bromeln v oja se dobva ananasa taođer se ors aublaavnje alers smoma me jednu do r ablete nad

Konačno dobar dodaa Bomles vtna omo ejelu u svladavnju sresa iavanog alerom Pobrne se dadodat Bomles mna sadr br 1 mg totenseselne Jestvi je vasac ođer vrsn vor vna B

rtritis

ČNENCE Arts uala jednog il neoio globova u jeluočuje se uočenošu ualom il bolima u globovima osebcenon jurnjeg usajnja e umorom slabošu oj se ne mogursat dum bolestma Oo dvadese muna Amernacaboluje od isa a među njma mnogo vše ena nego mušaca.

Reuatodni tis ojje najčeš ob ttsa autoimunaje bolest oja se ojavljuje ada vlast munološi susav jelanaada jelesna drava va unšavu rsacu oja oveuje

obove.Tjeom godna naulo se mnogo aovan djeta

doma lijeova roiv artisa a ilječenja nema remda maneolo načna lječenja oj mogu bi učinovti ovsno o objnos stanja. Mnom bolesnCma oj boluju od rrsa olašje

1 7



HRA O EK

onosi već obič asin a ruma omažu neki rugi nesteroini lekovi rotiv ula

Pepoučlva pehana

Jedie hru bogu omeg3 msnm kiselim skuše,unjeviu, osos)

iekom goina bio e mnogo tvrni a ko artitisa možeomoći rehrna Nek o nača rehe bii su neobični, a

znstvena srživna nisu ih oura. Poseica toga ba e ae većina ečnika obacia omisao a hrana može utecati naaris k ma sve vše okza a omega3 masne kiseine - onekoh ma u ribem uu semenkama na mogu omoć uublžavanu simtoma rrsa U nekoliko e istraživana okzano a omega3 masne kiselie kao oatak rehrni zaeno sekovima rov uae mogu smniti ukočenost i bolove zazvanertrtisom Omega3 masne kisee menau kemske rekcie

koe ovoe o nastana rostaganina kemskih sustaciasičnh hormonima koe zzivau ulne rocese Na ta se načnsmnue uaa a i boovi.

SONI SAVE Ako reovito uzimate asirine rai ošavanasimtoma rtrsa imate na umu a asirini mogu osromašititielo za vitin C Zato eite mnogo hrne bogate itom Czbacivnem velebla (krumir atižan, račice) iz svoe re

hrne možete ubažiti simtome rttisa

olest koronarnih arterija (teroskleroza)

ČNJENICE Boest koronrnh rteria est ste koe nstaeka se rterie koe voe u srce suze ii otuno začeenasagma loča o guste žućkaste tvi sične vosku Pak oče

sastoe se o koesteroa masnoće ii iia koi nastau u etri imnoh ruh vrsta stanica Ka se rekine otok u srceoazi o srčog naaaa

Boesti srca u SADu su na vom mestu kao uzročnik smrtia može se mnogo učiniti a se srieči nihovo avane Kao rvo,

1 72



O S HRN OD HD DUGH BOLES

održaae orae raze koleserola icerda u k saćee rizk od srčaog apadaa dealo b bo kad b koleserol bospod 200 g/dl Šo e oš aže, reba posoai dobar oerzeđu LDL-a lpoproe ale soće, ow-desy lpoproe) i šeog koeserola (DL os koeserol krooko) HDL-a i korsog koleserola HDL poproe elke gusoće ig-desy poproe) os kolesero u eu, gde se o luču žuč Kako b oer obu rsa koleserola bo praila, odosizeđu seukupog koleserola HDL-a e b so prelaz 6 Tako ako e aš seukupi koleserol 240 HDL b rebao bi 40li iše

Tricerd su druga rsa lipda a koe reba prpa Žeekod ko su rglcerd š od 90 dl zao su ožee rzkuod srčaog apadaa Za uškarce zak e opasos ako ricerd prelaze 00 dl

Sres sedeć ač žoa ai su čibec ko uzrokuukoroare boles pak preraa ože bi sažo oruže usprečaau srčai obolea

Prepoučjva pehana

Jedite hrau s mao masoća i puo vlakaa (voćepovrće jelovite žitarie bogatu omega3 masim kiseiama (skuše losos tujeviu i atioksidasima prokuliemrkvu agme

Aerčk ači prerae, koa oblue asoćaa, ai ekrac za srčaa obolea Velke koČe koleserola u raipoećaau koceracu koeserola u k užae elikkolČa zaćei asoća o koe aazo u esu puoasi eČ prozoda, poiče asaae koeseroa uk Zao Aerca Hear Asaio erčko udružee zaborbu pro srča boles) preporučue da asoće koe eko

daa uose u orgaza e prelaze 30 poso od seukupkalora, a od oga b sao 10 poso rebae bi zasćee asoćePredlaže da asoće koe uose u orgaza e če iše od25 poso dei kaora Osi oga, a da uese ae od 300dl koleserola u orgaiza

1 3

\



HRA O JEK

Neke su asnoće boje od du olineasićene asnoćekao što je uje šnike kukuruno ili suncokretovo ulje ogudoista pooći u snžavnju koesterola kad ih se upotebjavaujesto asićenih asnoća pak s 9 kloja po u svakaasnoća deblja ato svojoj pehni ne dodaje više od 2 do 3 žliceponeasićenih asnoća na dan

Mrgn je eđut druga priča ostupak prevrnja ujau garn ože dovesti do stvnja trnsasnh kiselina kojeakođer ogu potaknuti nastajnje koesterola u telu TekUĆigrin sadž nje tansasnih kiselina nego vdi rgrn

a dijetni ih a još anje pk ko već koristite rganuporeblavaje ga šedljiMnoga su isptivnja poka da ononeasćene asnoće

posebno one koje nlo u cnoli aslinovu UljU ogu sniitikolestero a da ne snžavaju kosni HD-kolesterol Najviše ćev koristiti ko u salau i drugo povće dodae 2-3 žce og uja

Oega3 asne kisene koje nlio u ribi kao šo je skušanćun tuna orski list losos i srdina ogu također sniti

rinu kolesterola i triglicerida u ljUdi kod kojih su koleseol triglcerdi ueeno pvišeni rea podacia Nacionlnog instituta a srce i pluća (National Heart nd Lung Institute već so oega3 asnih kisena na dan ože načajno sanjii opasnost od srčanh bolesti kod uškraca čk a 40 poso (erojatno i kod žena ali sve donedavno one su ble isključene ngihstudia) Kako bse n koko be treba pojesti da unesete tukoiinu oega3 asnih kselina u tijelo reco da 20 g an

skog lososa sadrži više od 2 g oega-3 asnih kiselina a 120 gtunjevine a h 08 gVjeruje se da nek viini snjuju riik od krdiovaskuar

nh boesi Antioksdansi (betakoten vitaini e E te selen)sprečavaju oksidaciju DL-a šteog« kolesteola koja ožeurokovati stvrane poča na stijenkaa žila

Mrkva koja je bogata betkroteno i klcije pektatovrsto vlkna koja snžavaju kolestero dobr je ibor a osobe

koje oraju piti na koleseol Zapravo prea reultatiaistrživnja SDA dve kve na dn ogu sniiti kolesterol čaka 20 posto hnu bogatu ntiokidnia pripadau prokulicekneski kUpus papaja dinja ebrača agrui i eleno lisnatopovrće

1 74



KAKO SE HRANI KOD PRHD I DRUGIH BOLST

opva vlakna zrsno su sredsto za snžavnje kolesterolaIma u zobenm meknjama jabukma psylumu ječmu mahunrkama

Mnoga su stražvnja dokzala da češnjk, srov l kuhan,može smnjt kolesterol pogotovo LDLkolesterol Pržte ga prjajte na maslnovu ulju dodajte ga u začne za slatu uvek korstvašm arterjama

Ostla hrnu koja sžava kolesterol Suhe šljve snzuju LDLkolesterol Lucerna snžava kolesterol kod ud s pvšenm kolestero

lom Krastavc u svojoj kor sadrže var zvanu sterol koja snžava

kolesterol Ljuta paprka sadrž kapsacn tvar koja snžava kolesterol

rgcerde Zelen čaj sadrž katehne koj sžavaju kolesterol kod

laboratorjskh žvotnja Grožđe vno sadrže resveratro koj snžava kolesterol

Ako v ne pomogne samo zmjenjen načn prehranepokušajte uzmat tnske dodake Vtmn B, nacn pantoten, koj su metabolt pantotenske kselne veoma snzuju kolesterol. pa trgcerde Dokazno je također da krom snžavatrcerde Posaetujte se sa svojm lječnkom o tome koj bdodatak vma najvše odgovrao

ubrežni kamenci

ČNJEICE Bubrez ltrraju otpadne produkte z Bubrežnkmenc (občno se sastoje od kalcja) prepreke su koje moguzrokovat upale oštećenja Oko posto svh muškraca 3 postožena ma bubrežne kamence

Sve donedavno ljudma koj maju bubrežne kmence govor

lo se da zbjegavaju hrnu koja je bogata klcjem Međutmnedavno stražvnje na Harvrdu (Hrvard School of Publc Helth pokazalo je da b taj saet mogao bt potpuo pogrešnTjekom četverogodšnjeg stržvanja stražvač su praW načnprehrane 4561 muškraca koj nsu m bubrežne kamence

1 75



HRA O K

ko 500 muškaca na kraju je dobo kmence Znimljivo jeda u on koji u jei najmanje količine kalcija bli mnogo zloženirziku od natka kmenaca nego oni koji u jeli hrnu bogatuklcijem Itživači mle da kcij može ometati aporpciju okaata tvari u kao što je špnat i rabrbra a koja e takođerpovezuje natajanjem kamenaca

Itživanje je također pokzlo da u muškrci koji jedunajviše voća i povrća bogatoga kem upola manje zloženi rizikunatajnja bubrežnh kmenaca

Pepučjv nJedte hau bogatu kaljem ušee maele, jogu,

aač ok, kaljem (ema mječ prozvod badem,ade koma) , pje puo vode jede maje poteažvotjkog podetla

Pet obroka voća i povća na d mogu pomoći u prječavanju

natnka bubrežnih kmenaca obri izvori kaa jeu ušenemeice bijeli krumpir banne nik ah narnčn ok i jogurt malo manoća koji je također odličan izvor klcija

Ako pijete puno tekućne također možete mnjiti opanotod natajja bubrežnih kmenaca čak blizu 0 poto

ni e da veike količine mea ili druh životinjkh protenapovećavaju mogućnot obolijevnja od te boe Maezij kojinalazimo u tmnozeenom inatom povrću može tkođer pomoćiu prječavnju natajnja bubrežnih kmenaca

Djej Pjev)

ČNENICE Dijareja - tolica kojaje prevše vodena li prečeta obično je uzrokovna nekom blagom bakterijkom li virunom

inekcijom i prolzi ma od ebe za dan ii dva Lekovi zazautavljje dijreje vrlo u četo ne mo nepotrebni nego mogubiti i kontraproduktivni jer dijreja je način na koji e telo mobori protiv napadajača Potoji međuim opanot od gubljenjauvše tekućine i važnih minerla a to može nrušiti kemku

1 6



HI D D I DUGIH S

ravnoteu tijea. Stoa je za tajanja roljeva oebna vlo romijena rehrana.

Pepoučljva pehana

Pije bistra pia i soove jedite laganu hranu ponajpreonu oja sadrži puno petina (borovnie jabue banane) inadomjesie gubita alija (banane

Budui da vae tjelo ubi tekuinu i k moete se očet

osjeati omao umorn i isr«. Jedite uno bistre juhe ijtevodu čaj od tave i ivo od đumba koje je osebno dobro akoosjeate sabost) kako biste nadoknadii zbljenu tekuinu o-kakola siru od kokakole također mou omoi u ubaavanjudijareje

Pektin vrsta toivh vlakna kojih ima u nekoj hr kao tosu jabuke mkva i ria moe omoi kod dijareje jer asorbiravodu i tvi koje nadruju crijeva (Nibna jabuka s korom i

nibna mrkva tadicionan je jek za tu boest. Banana jetakođer odična zato to je ne smo izvor ekna neo sadri i klkoji se ubi z tela.

Borovnice sadre osebne sastojke koji mo omoi u zaustavjnju dijeje a sadre i ka)

ko dijreja traje due od dva dana ako se u stolici ojavi teba odmah ozvati liječnka. To bi moao biti znak nekoatee zdravstveno roblema

Diveikuloza

ČNNC Divertkuloza se očituje u risutnost divertkulavreasth izraslina koje se mou stvoriti na bo kojem dijeluastointestnano sustava a se obično ojavljuju na debelom

crijevu. a boest koja moe odinma ostati nerimijeena čestose dijaosticira nakon klstrnja bijem ko se divertkuliuale ojavljuje se divertikuloza bolest koja moe uzrokovatičeve i dovest do blokade crijeva. Divertikuloza je česta kodstarijih ljudi kO su atili od začeljenosti. Zdrav rzum nae da

1



HRA O K

se ona može Zeć užanem hrne oa pote uredno pražnenecrea.

Pepoučljva pehana

Jedite mekinje žitarice od cjelovitog zja vaknavoće povrće cjeovite žitarice, mahnarke i pijte tekćin

Se što poolšaa retne hrane roz proan sustapomoć će u spreanu deruloze ećne rsta raa gastrontesinnog trata

Non što e daosticrna dertuloza prehrna ogatalnma pomoć će u spreanu upla oe doode do deriuiisa Pšenine meine druge rste netoph lna pomoćće održaanu uredne proae oda će pomoć omešat stolcu olšat neno retne roz creo Dertiuis se međumle drue: olesnima se dau antotc hrana oa ne sadržpuno ln Sato to olue od dertultsa mora se ljetod ljena uduć da od težh sluaea može doć do prsnućadeelog crea

iht

ČNJENCE Ght edna sta rtsa otue se poećnomolnom moraćne selne u r Posledca e toga strne

rstala moraćne sene u zooma a to može doest dooloa natecana naešće na nožnom palcu. Oo da mijunaAmeranaca olue od hta Premda e ht nasledn preomernatežna može urzat poau olest Komnaca pralne prehrne leoa može pomoć u držnu olest pod onolom

Pepoučljva pehana

zbjegavajte hran koja sadži prine (izntrice) i pijtepno vode

Ght se le preparatom opurnolom o ontrolra nstane moraćne iselne u tjelu Izacane neh rsta hrane

1 78



O SE HR OD EHLDE DUG BOLES

jelovnk hne koj obuje urnm može tkođer omoć uubžvnju smtom ht, buduć d teo rev urne umokrćnu ksenu hrnu bogtu urnm rdju nute,ko što su bubrez, jet šterč (sv on sdrže uno koesterol), skuše sušene mhunke Osm tog, sjnje 6 do 8 čšvode n dn može omoć srt mokćnu kselnu z tje tkođer može omoć u srječvnju drugog robem što jeovezn s htom - stvnju bubrežnh kmen

lavoboljaČNENIE Svtko od ns b je jednom mo glvoboju nek

je ljud mju češće on je jč m mnogo rzčth vrstgvoboe, koje mogu bt uzrokovne mnogm rzČtm uzrom Gvoboje kod redmenstrunog ndrom MS uzrokovne su mjesečm osjm hormon kod žen Glvoboje zbogžvče netost uzrokuje stes, mene, koje su genetske,

nstju kd dođe do šrenj krvnh ž u mozgu Iz nekh neoznth rzlog mene vše ogđju žene nego muške. ekevste hne tkođer kod nekh ljUd Zzvju gvoboju ozntsu krv« čokold, osežvjuć ć koj sdrže koen, rvenovno, dmjeno meso neke vste sr (heddr) monontrjevgutmt, koj se občno dodje hn Ako rette d vs nkonneke hrne bo gv njboje je d se te hre odreknete jezbjegvte

Prepoučljva hrana

Jit hranu bogatu magnzijm (orh lisnato povrć)i kalcm (nmasn mlijčn proizvo srin s kostimabam) i uzimajt Bvitamin koji pomaž protiv strsaPopijt šalicu čaja o nan jr jluj smijuć

Kj mgnez dobro djeuju rotv MS drugog oremećj veznog z stres usješno srječvju gvoboju Nedvno stržvje, o kojem je slo u čsosu Hedhe okzo je d su žene koje su uzme o 200 mg kj n dn mezntno mnje gvoboj nego one koje g nsu uzme, osebno

79



HR O K

t ekom menstruacje ogurt, tofu s kacevim sufatom badedobr su zvor kca

Ako edete dosta orha, sjemenki zeenog povra živite u području s tvdom vodom, erojatno dobvate dovojno maezjaMeđutim, ako to nie sučaj, ko je mogue da ne dobvate dovojnekočne magnezja Posebno ste izoženi rizku ko često pjetekohona pa uzmate duretike, odnosno ako ste žensko uzmate dodatke estrogena Dru dobr zvor meza jesueko bnne, pšenčne mekinje, mrece začn curry

Ako jedete nu u kojoj ma mao maea ako vas muče

predmenstrune avoboe, pokušajte uzmati dodatak kcja maezja 500 mg maezja na 250 mg kcja) sedm do desetdana prje menstruacje, sve do početka menstruacje

Ako mste da su vaše gavoboje povezne sa stresom, pokušajte uzma nstesn Bvitmn Bvitmn su posebnodobr za borbu protiv tjeskobe razdržjvost

Napokon, ako osjeate da ete imat avobou, skušatedoma ijek koj me pomže Prpremte s šacu jakog čaja od

nne, sjednte u udobnu stoicu poagno pjuckajte čaj opusttese To e vro često otjerat avoboju

UOORENJE Kacj maej djeuu zaedno u teu potrebno e uzma dva puta više kacja nego maezja Prevše mezja može izzvati dreju smetne u radu bubrega, zato neka dnevna kočina magneza ne prez 000 mg Zapmtte da ženes PMSom trebaju uzmati dva puta vše maeja nego kcja)

ljivična infekcija (andidija)

ČNJENCE Gvčna nfekcja, koja često pogađa žene, uzroko vana e gjvcma Cadda abca koje normano žve u ustma,

vni probavnom sustavu Neke stuacje mogu poremetiti ravnotežu između korsnih štetnh bakterja u teu pa to uzrokuje pretjeran rast andda Posjedcae toga svrbež neugodna upaOtpriike svaka deseta žena pa od tih nfekcja, a one se često ponaVjajU

10



KAKO H KOD PRHD DUH BO

Candida ođe uzokuje soo ifekciju us, koj čestopogđ boleske kI boluju od DS e duge ljude kojih je

imuološki susv oslblje

Pepoučjva hana

Jediejogur i hru koj podie imuiet češjk gljivešike)

Jogut je već od dvi odi lijek potiv jiviče fekcjeLečic s Log sld u ew Yoku. povel je ozbiljoistrživje kko b utdil pomže l jogut kod jvČih ifekcij U jeu istživju. kod že koje su dobivle po 240 gjogurt d tekom šes mjeseci bilo je zto mje gljičhifekcij ego kod oh koje g isu jele ije svk rst jogdjelotvo pov Candida. Jogut mo sdžvti kve kulu

e Lctobclus cidophilus i li jogut bo djelotvo uspječvju soo kod bolesik koji boluju od DS? Kolkozm. još e bilo ikh ozbljih studij o tome o ipk jedipokuš možd pomže

Svko tko m česte jviČe ifekcije tebo bi se pobiutiz dobo fukcioije svog imuološkog susv ešjk i gljivešite mogu pomoć u jčju imuološkog sustv time i uobi jel od fekcij

Hemoroidi

ČNJENIE Hemoodi su zpvo poiee vee u podučju

us i ektum olovc svh odslh osob. strijih od 50godi im hemoode Oi su često uzokovi debljiom likroičom zčepljeošću. mog sti tekom tudoće jveći je kvc z hemooide i idustrijski obđeh

1 8 1



HRA O EK

Pepoučjva hana

Jedie mekinje cjelovito zje penične klice) i vlakna(voće, povrće cjelovito zje, mahunake , pije puno vodeizbjegavaje ljuu papiku (feferone)

Preram se me vrl r sprječt svre pečeje kjeprat emre Davaje jee lce eprerađe mekja urau tr puta a a pmć će vm a mate revtu stlcu ast uČak pstć ćete ak jeete više vća pvrća cjelvtg

zrja Ak pete pu ve mekšat ćete stlcu a t će pmću sprječavju aprezja kje v uple emra Akvas muče emr emjte jest ljute efere jer vemaaržuju Pća kja sare ke ka št su kava čkaa kla kkla mgu takđer zzva svre upalu

lje s vtamm E (za vasku uptreu) me pmć uulžavaju uple Neste ulje a upalje mjest s pmćukmaća vate

UPOZORENJE Nek lU mgu t lerč a uje s tmm E zat pre eg št ga uprjete este mal ulja aruku prpzte će l se pjavt svre l upala Ak mate lvel krvrte z rektuma ratte se lečku

ap

ČINJENICE D kap će Ć ka mzg pestae kska rajtvr zg prsuća l začepljeja kre le ererla trmza cereraa emraa maa trmza ma krvreje)ajčešĆ su uzrc kap a j laz zat št krv uušczačepe krču rterju kja pskrljuje mzak krvlU PušejeCgreta šećera lest vsk krv tlak les krartera vema pvećavau passt kap Recept za sprječavekapjest prestaak pušeja lečeje jaetesa ravje krvgtlaka a rm sprječavaje starja plča a stekamaarterja kje uzrkuju lest krr rterja Osm tgaređee vrste re pruau atu »zašttu kap«

12



KO E HRI KOD HDE I DUGIH BOLSI

Prepoučljv hn

Jedie hru bogu omeg-3 msim kiseim (morski grgeč skuš osos vimiom E (bdemi pšeiče kiceprokuice kumriom im g u voću i povrću e seeom(češjk uk i prokuice

mega3 masne kiseline kojih ima ribi pomaž sprječavn snja aka ako o snij rzinbrinogena kri ari koj elo provodi i koja je neophodnaa pravno avne Previe brinogena može doves dosvrna ka koji mog ačepii arerij o opskrbljje mok kvl i o proročii kap ibe kao o s lososska i srdina bogae s omega3 masnim kiselinma

ViminE sprječava svranje opsnih aka Dobris m vori: penične klice eleno lisnao povće bademi i binolje

Kmrini, ri koih ima mnogim vsma voća i povća,kao o s perin ami i zrnje žia akođer s prirodni rzređivači

Čenj sadrži r vn hoen koja akođer sprječava sarnje krnih aka

Selen akođer može od kapi Države SD s najmnjomkoliinom selena l imaj najveći bro slčajeva kapi zv.jgoapadni Pojas kapi Soke Bel U hrn boga selenompripada čenjk, koljke, žino rnje i pileina Pomnjkne kalcija

kođer se poveje s pojavom kapi Vidi s 56 Klcij

arijes

bni krijes nasae kao posljedica raspadanjaećera sima bog čega dolzi do svrnja kiseline koja nizabn cklin Slakii s avni krivac li o s kođer bio koi

dr gljikohidra posebno hrna koja e lepljiva pa se lijepi zapkoine i dbine bi Čips od krmpira jela a grickanje,napravljena od sira i seno voće vrsa s hrane koja se može dgoadržai sima Krijes se može spriječii dobrim i pravlnimprnem e čekanjem bi

83



HRN O K

Prepručljv hrn

Izbjegvaje akiše, čekajte zube posije »jepjive« hae pijte zeei čaj žvačite jeme kardamoma Mogući ijekbudućoi: aki koe

Najboli način zbegavnja krijesa jest održavne hieneusta na što e moguće višoj rzini. Ako si priušte slatkiše operitezube odm nakon jela. Izbegavajte cuclat« bombone ili žvakatižvakaće gume er što se satkiš duže zadržava u ustima to većuštetu može prouzročiti. (Izbjegavate i žvakaće gume bez šećerane doduše ne uzrou karies a mogu uzburka« želudac Nepijuckate zaslađena pića kao što su kola kava ii čaj

Na drugo sni sveta ljudi već tisućma godina sprječavaukarijes tko da kao apnci ispnu« desert zelenim čajemstrivači su nedano iz apnskog čaja izolirli tvi koe unštavaju bakterije Streptococcus mutns koe mogu uzrokova krijes Indiji obično zaršavau obed zdjelicom začina kao što je semekardmoma koe ludi tamo žvaču već tisućama godina NaSveučilištu Berkeley u Kliforni nedavno je neki znnstvenk kojije istrživao krdamom zbog njegovih potenc ljekovitih svojstava otkrio da ta začin sadrži tvi koje imaju anbiotsko djelovane na bakterije što uzrokuju karijes. Možemo dakle očekivatipaste za zube i vodicu za usta s mrisom krdmoma!

Možda će se u vrlo blisko budućnosti pojavt na tržišu nekiobk slakog korijena koim ćemo sprječava nastnak kiesaGliCirizin tv koja se nzi u slatkom korienu usporava isprečava krijes Nažlost slatkiŠi s okusom slatkog korijena kojeprodaju na žištu u Su neće vm pružit stu zaštu jer onisadrže premlo satkog korijena često su zaslađen isom. paku Europi se slatki korien već prodae kao lijek za zaštitu zubi odkiesa a on štti i od rka i upa

POORENE Ljudi k@ji imau visok krvni tak ili teškoće sa

srcem trebaju izbjegavati slatki korien er on iscrpljue ziheklcia iz tela

4



KO SE R KOD D DG BOLE

atarakta

INNIC Ktkt je tmn mren koj se može stvoriti nlećm ok i tipičnje z strije ljue može ovest o zmućenogslbijeg vi Ktrkt je jen o gvnih uzrok sljepoće ustrijih ljui

Preporučlva hranaJedite hranu bogatu betaarotenom (špinat sati m

pir tivice) i vitaminom E (prouice bademe pšeničneice)

Dvnestogoišnje proučvnje meicinskih sest, koje suproveli isživči s Sveučiliš Hrvr pokzo je su ženekoje jeu voće i porće bogto krotenom z 3 posto mnjeizložene rziku o oboijevnj o ktrkte nego one koje o nejeu ni se njbolju zši o krkte pružju špint sltki

krumpi i tikvice sve su to jel s popis »Sto njboljh«) Istrživčipetpostvljju kroten štiti o oksitivnih oštećenj protenu očnim lećm Znimljivo je mrkv koj obile betkrotenom, ne čk ni uvršen n popis hrne koj m zštitno jelonje potiv ktrkte p o istživče nvoi n pomiso jeek rug vrst kroten, ne betkroten ogovorn zprječvnje ktkte Bilo kko bilo špnt slk kumpir iikice tkođe su bogi betkoenom zo će ogovor n to

inje ost tjn sve ok se ne obve ljnj istrživnjFnski su isživči u svojoj stuiji otkri ljui s snženom

koncentrcijom betkroten i vitmin E imju goovo v putveću \erojtnost će oboljeti o ktrkte nego oni koji h tviimju više u I vitmin E i bekrotenjesu ntioksinsi kojisprječvju slobone rike rokuju oštećenj očnih stnic

rvarnj iz dsniČINNI Mekne esni koje krvre mogu bii znk bolesti

esni i svko tko im tkv problem trebo bi se obtiti stomtologu No krvenje z esni u mnom je slučjevm posljeic

5



HRA O EK

pomanjkja nekh hnjih tai poseno iofaonoida rtnakoji pomže jačanj sitni knih žila zih kapile Rtin se

zajedno s drgim ioflaonoidima dodaje dodacma Ckompleksai prist je mnogim rstma hane ogate Citinom

Pepoučjva hana

Jedite hedu (u i aume če, madarie

Bioaonoidi s pristni iljnoj hi, poseno oć,

porć, orasima i sjemenkma Rtina ma eoma mnogo kašiod hejde Za iječenje deSni koje krre jedite še hre ogateaonoidma zimajte dodatke Ckompleks tmina s rnom

seroalmja (oćno sljeplo

ČNENICE Kod kserofalmije s rožnica i očna slznicasasšene i istrošene To je zokoano pomnjknjem itmna Ai može doesti do noćnog sljepila

Pepoučjva hana

Jedite hrau bogatu betaroeom (žuto i aračasto

povrće i voće e aozeeo isato povrće

Vitin A s proteinom ori ok idni pient, tar kojanm omogćje da idmo noć Zato da sačate dor ddneni i noćn jedite pno hrne ogate etakaotenom kao štos melice proklice slatki krmpi, mgo, ndee i kce(Betakaroten se pretra itin A onda kad ga tijeo ea

unna

ČNJENCE Mčnna ii osjetlji želdac tekom ptoanja atomoilom (pogotoo pri ožnji po rdoitm pedjelima zrko

16



KO E RNI KOD EDE I DG BOE

pvm uzrkvna je metnjama u rednjem uhu Lek tr 3000gdna mže vam pmć!

Prepoučljva hrana

Đumbir

Đumbr bjka kja e u kinekj medcn čet uprebjavanžn je redv prtv mučnne Kak bte br prprem čajd đumbra tavte nekk narezanh kmadća ežeg krjena

đumbra u čajnk agn ga kuhaje u vrej vd k 0 minutaŠaca dve g naptka akšat će mučnnu Kapue d đumbrva krjena takđer e m nabavt u većn trgvna zdravmhrnm vr u djetvrne

bična prehlada

ČINJENCE Prehada je vruna fekcja kja urkuje upuZca u nu gru dnm putvma Prječna prehada rajek tjed da a vn težn mže mat za pjedcugrbju gavbju bve u teu curenje z na kašaj

Jedna d najvećh rna uvremene medcne je da mžeeČt mnge žene p žvt pane beti a ne mže ečtbčnu prehadu t je mže prječt Prehade u uzrkve tk račih vrua da baš kada ček ptane tprn na

jed pjav e nek dru Prječn e ček prehad r d šetpua na gdn a ma nekk vr kje je dbr znati kakbte tuacju krenui u vju krt

Pepoučljva pehrana

Jdi hranu bogau viaminom (agod naranč dinrbrač) cinkom (osrig pšničn klic aninu luu

papriku i pilću uhu

Vaša najbja brna d vrunh nfekcja jet j munškutav ravntežena prehra bgata tvra kje prrdnpdžu unte ka št u vitamn A e E B6 pvećat će vašu

87



RA O JEK

otpornost na prehlade. Imajte akođer na umu da sabokvnostsmanje sposobnos jela da se bor protiv prehade i blo kojedruge infekcije, zato jede

hrnu u kojoj ma dovojno žejezameso, sušeno voće) i fone ksene (pšenčne klce, sjemenkebundeve, špoge)

Ako ste se već prehad, C-vitmin će vm pomoć ubžsmptome i skrati ajnje boes Jedie puno hrne bogaeCvtinom (uavnom voće povće, ukjučujući slaku cvenupaprku, nančn sok prokuice dnju rebraču, ejp, c\eačumngo itd J a obično uzm po 1000 mg vamna Ckompleks

dva pua na dn Kad osjem da dolaz prehada povećavam dozuna 1000 mg svak sa Preporučujem vam da uzmee onu vrsuvmina C koji je najblž za želudac.

Kad se prehađe, jede č ljute paprke Ljue su paprkezvsn dekongesv Pruštite s sečunsku i meksčku kuhnjU!

Topla pećajuha kođer će vam pomoć u otapnju si kojauzrokuje začepjenos (U mnom se bolncma opa peća juhakorsti, uz ostau terapju, kao do službene terapje boeSka s

upom puća ) Osim oga pleća juha može ma bago nboskodjelovnje prov infekja posljednje premda ne najmnje vžno abee cinka, koje

se prodaju u mnom jeknma' gvinma zdravom hanom,mogu u mnom sučajevma pomoći u ubžavnju simpoma iskra tajnje prehade. Cink djeuje smo o ga uzmete odmna počeku prehade šie (nemojte žvakati po jednu abetucinka ( 1 5 mg svaka dva saa, do čeiri pua na dan. Ne maje

cink na prn želudac.

steoporoza

ČINJENCE Oseoporozaje uzrokovna stnjvnjem ošenjemkosu, a to može rezura Zbjnm gubtkom košane mase gusoće, zbog čega kos posaju osjejve na frakure PodruČja

koja su posebno osjejiva jesu krježnca kukov i akov Oko1520 mjuna merkanaca bole od osteoporoze (većna njihjesu sarje žene) Osteoporoza je uzrok oko 1 3 muna frkurana godinU. Oseoporoza pogađa osobe srje žvone dobi, kada sepočnje gubi više koštne mase nego što je eo prozvede Ako

1



KAKO SE HRII KOD EHADE I DGIH BOLEI

poedmo presek kos pod akim mikroskopom vdet ćemo dae ona zapravo poput spužvastog proteinskog klupa (matrice koi

e prožet ponaprie solma kalcia i osora, te mnim kolčinamanaia, maezia, cka, oda, uora i druh elemenata u trgU kosti se salno oda aktinost koštno se tkivo neprestnostvara razađue I miena Osteoklas su stnice koe rzađuukos a osteoblasti staice koe IzađuuU densu i rnoodraslo dobi osteoblasta, koi zađuu kos, ima više negoosteokasta koi ih rzađuu Stvra se više koštne mase negošto se rzadi, a posledica e toga da tada nastae naveća količia

koštne mase Koštana e masa muškaraca za 30 posto gušća odkošte mase žena a kod omerikaca oba spola koštna emasa približno za 10 posto gušća nego kod bielaca Kad se doseenaveća koča koštne mase, a to e u dobi Između 25 i 30 godina,proces se ustalue I koštana masa ostae priblžno ednaka Okočetrdesete godine života, međutim, osteoklasti (koi rzađuukosti) po brou nadmašuu osteoblaste (ki zađuu kosti) ipočinemo zamećivati stnive kosu, pogotovo kod žena bel

kna Zašto se to događa? Č se dae kod žena uzrok smnenekoliče esogena, koe se avla oko četrdesete godine života Onootežava elu apsorpciu kcia z hrne Osm toga, nekoko eIstrživna pokzo da streći naše telo ne može vše tkoučinkoito iskorištavati vitamin D, a to tkođer uteče na apsorpciu kacia

Preporučjva hranaJdt hrau bogatu klcm mas mljč prozo

d to apralj s kalcjm sulfatom kozra lososs kotma) tamom D (masa rba obogaćo mljkoborom suh šlj dgo sušo oć prozodma od sojtof juha mso)

Postoe neki dokzi da hrna bogata klciem može usporiigubitak koštane mase Zato e vrlo vžno da devoke i žene edudovolno hrne koa e bogata klciem (Posebice e vžno dadevoke koe odrastau uzimau dovolno kacia er se u to dobastra naveća količina košte mase) ko niste alerčni namlieko proizvodi od nemasnog mlieka odličn su zvor kacia



RA O EK

Nemasjgrt ki sadrži gtv 30 st RA za kci , sebnje gdan za želdac Osim tga tf ak se rirema s klcijevim slfatm). kzevrni lss i sdine s kstma bgaćenežitarice Uš krisnije z šlic nemasng mijeka i lisnat zelenvće ka št s kelj i rklice takđer s dbri izvri klcija

Vitmin bitn je za asci klcija bri zvri vitmina jes bgaćeni e rizvdi i riba

Jedn d minera, br, tkđer mže mći srjeavanjsterze er većava kliin estrgena krv šen vće,ka št s she šlive i marelice dlini s izvri bra

rnje sje i rizvdi d sje, ka št je tf, tđer s bgatitestrgenima tj tvima kje s sline hrmnima i kje našaj djelvnje estrgena kd ldi Neka istraživana kzjda testrgeni mg lakšat neke d negdnih simtmamenaze te da k m štititi žene d nekih blika raka Jšnis rvedena istrživnja tme mg l bljni estrgeni mći srjeavnj sterze li ka št e mja baka znla rećiza ileć h Ne mže naškditi! « a t je bil davn rije neg

št s istživai tkril da e na snažan lijek

elda gozica

ČEICE Pedna je gznica zrkvana resjetlivšć naeld kja zaziva lergsk rekci Imnlšk sstav tielakšava se braniti d aergena t št rzvdi antitijela, kja

bi ga tebla naasti Kemiske vi zvne histamii slbađaj se krvtk Psljedica e tga zaeljen ns sne i i ći sećajnegde

Prepoučljva prehana

zmaje ddake vamna C

U vm sa, vtmin mže biti kristn Istživna skzala da velike kliČine itamina mg smnji klihistmina tel ak za 40 st a t zasigrn klana sećajnegde kji rat eldn grznic Kak biste se brani dnaadaa edne grzice, kšajte zimati 1000 mg vita

10



RN G T

mina dva puta na dan tijekom dva tjedna z tu količinu vitminakod nekh će se ljudi možda pojaviti uznemienost želuca i suhoćanosa Ako se to dogod pekinite uzimnje Kcjev askobat oblik-vtmna pomoći će nm da iješimo taj poblem tj uzimat ćemoga uesto -vitmina

sorijaza

ČC soija je česta kožna bolest koja pogađa oko l

posto stanovništva a očituje se u zmnožavnju stnca vanjskogsloja kože To ma za posljedicu cvene me pekivene bjelkastimljuskama na laktovma koljenma nogma vlasištu dugimdijelovima tela zok psoijaze je nepoznat Ipak postoji nasljedna sklonost toj boes Nekoliko čimbenika može potaknuti nastank psoijaze a to su: stes ifekcije a ubzno debljnjePemda nema ljeka za psoijazu hana i vitaminska teapija mogupomoći u ubžavanju njeih simptoma

Prepoučljva hrana

Jedite han bogat omega3 masnim kiseinama ske,osos, tnevina, vitaminom D (obogaćeno mieko, ibapsoaenima (voće i povće te seenom (čenak cenogožđe ceovito ze žita Zadžite noman teesntežin

Na boesncma koji boluju od psojaze desetljećima suiskušavne ziČte dijete li bezuspješno spkos tome postojislaganje oko toga da pehana s malo masnoća posebno s mozasićenih masnoća) može pomoći u ublžavnjU simptoma boestapavo pema ezultatima jednog malog istživnja kod ljudikoji su jeli puetinu umjesto dugh sta mesa stanje se znatnopopavilo Istživač nsu mogli ećije li puetina bila doista ok

poboljšnja je ono nasupio zbog izbjegavanja dugih vstamesa koje sadže više zasćenih masnoća.

mega-3 masne kiseine kojh ma u ib uju nenih sjemenki mijenjaju kemske eakcije tijea što izazivaju onu vstuupnih eakcija za koje se \euje da uzokU psojzu Zato

1 1



HRNA O JEK

treba jest še ribe i uzmat dodatke omega-3 masnih ksenakko b se sprječo zbjnje psorjze.

Rba također sadrž vitan D, koj se sada upotrebljava zaliječenje teškh slučaeva psorijze. Bolesnicma koj boluju odpsorjaze već stoljećma se preporučuje sunčne (mno korsteposebne kvclmpe) i dosta zlgane suncu može katkad čudesno ukont cvene mrle kakteristične za psorijazu Danasboesncma koi bouju od psorijze ečnci propisuu sintetičkobk vitmna D. Ako bolujete od psorjze porzgovarajte sasvojm lječnkom o tom načnu lečena Psoraeni spojev kojima u povrću kao što je celer, peršn zelena slata cron munčne kožu osjetjvom na sunce pa to može pomoć bolesnicmakoi bolu od psorijze Zapravo se sntetičk psoraleni (za vnjsku ornu upotebu mogu propisat bolesncma koj boluu odpsorjaze kko bi se pojačalo djelovane lečena pomoću kvarc-lmpe

Iznenadno dobivanje gubljenje težne može izzvat zbijjepsorjze. Pokušajte zadržati normalnu težnu a ko ste na djetizbjegavajte »ne« djete gubte kloame polako razumno.

Bkterske nfekce, kao što su upale la givične fekce mogu također uzrokova zbanje psorjze. Ako imate psorijazu jaite se ljeČniku ako dobjete upu a gjvčnu infekciuU tom sučaju nbioc ljek protiv jica spriječt će napadajpsorze Preventvaje pk najbolj ljek zato se nemojte zapustitJedte hru bogatu vtamnom e, vitminom B6 vtamnom E betakotenom koji će pomoć u održavanju deovanju vašegimunooškog sustava s maksmnom sngom Ako ste pod veli stresom uzmte dodatke vtmna B-kompleksa.

Seen koega ma u uku, češnaku pletn morskm plodovima pšečn1m kcma meknjama tunjevin raČicma i prokucma može pomoć protv juskave prhUt, koja je tko čestakod psorjze Ako na vašem elovnku nema te hrane, preporučujem vam da uzmete dodatk od 100 do 200 mcg seena na dan

ak debelog crijeva i rektuma

ČNNC U Mrc e rk debelog crijeva i rektuma rijetkabolest a u SAD-u te su boles poprmle rzmere epidemje Prema

92



KO S HTI OD HD DUGH BOSTI

podacma Američkog drušva za borbu proiv raka (AmericnCncer Socie) 10. g bilo je 155000 novih slučajeva raka

debeog crijeva i rekma dijagnosicirnh u SAD-u a oko 61000ljudi umra je zbog ih boesi. Premda se č da u nekim slučajevma genetsko naseđe tkođer ima određenu uog smo posood sh slučajeva raka može se pripisat nasednm fakormaZapravo većina stručnjka eruje da bi prehrna moa bi glanikrivac za boest.

Preporučjv prehrnJdi maj masoća, viš voća i povrća viš hra

boga folom kisliom (suši grah pšič kli, šparog i kalijm (masi mlijči proizvodi sardi s kosimaofu s kalijvim sulfaom) Izbjgavaj solja suša dimlja jla

Nekolko epidemiooških studija dokzuje da hrana s punomasnoće povećava opasnos od nasnka e vrse raka. Isrživačisa Sveučiiša Hrvad ispiivai su prehrnu iše od 000 muškaraca Doš su do zključka da je erojatnost dobivnja poipa nadebeom crijev to je česo predznak ra) bila čei pua veća kodonih koji su je najiše hrne bogae zasićenm masnoćma inajmnje hrne bogate vaknma negoli kod oh koji su je punohrne bogae vlaknma a mo hrne bogate masnoćama Zašo sumasnoće šetne? Masnoća poiče oslobađnje žučnh kiseina zžučnog mjehura Masnoća i žuč putuju kroz probavni sustav udebeo crijevo, gdje bakerije prevaraju žučne kiseine u varipoznae pod nazivom sekundrne žučne kiseline Sekundrnežučne kiseine jesu kokarcinoge, one mogu zzvai promjeneu sanicma na sijekama probanog susava, koje mogu dovestido rka

Konzumiranje više neopivh vlkna iz mekinja voća iporća

e mahunk također će vam pomoći u zašii od rka. Vknaubrzavaju prolz hrne koz probai susav i tako smanjujuvrijeme izaganja nekm prirodnm krcnogenima. akna akođervežu žučne kisene i tako sprječavaju da nadržuju stenkedebeog crijeva

3



HRA O EK

Nekoko studija dokazuje da su ljudi koji jedu puno voća ipovrća mnogo manje izoženi opasnosti od raka debeog crijeva i

rekuma. Taje hrana ne smo dobar zvor vlkana nego je tkođerbogata beakrotenom i drum zaštitnim tvarima.Foat (folna kisena) mogu kođer štitii od e i druh vrsta

raka Istraživači su proučava preanu 372 ljudi s rakom rekumai 372 ljudi koji nisu mali rak Ljudi koji nsu boovi od rakarektuma jeli su še hrane bogae foatima nego oni koji su imairak Foaa ima mnogo u zeenom lisnatom povrću kao šo sušpinat i šparoge.

Čini se da kcij akođer ši od raka debelog crijeva i rektumaU nedavnom skom istrživanju pokzalo se da povećno uzimanje kcija znano smanjuje sopu menjanja stanica u stenkama debeog crijeva Pokusiman ro« uvrđeno je da kcij sličnokao i vakna) veže žučne kseline Dobri izvori kacija jesu proizvodiod nemasnog mijeka kej i osos s kostma

Soljena sušena i dimljena hrana može potaknut nasajanjekarcinogenh tari u tijelu koje potiču rast tumora u probavnom

susavu.

ak dojke

ČINNC Poras obojenja od raka dojke poprima uznemirujuće rzmjere: 10 g dijoscirano je 50000 novh slučajeva

Procjenjuje se da tijekom godine oko 44000 žena umre od tebolesti. Svaka će deveta žena obojeti od raka dojke Pomnjivosamopregedavanje i mamogra jednom na godinu nakonnavršene 50 godne života ( i prije posebice žene koje su zloženije rziku one kojih su majke sesre bake imae rak dojke) -nužne su mjere opreza koje treba poduzeti poradi sprječavanja tevrse raka pk prerana može tkođer odigrai vžnu ulogu

Pepučjva hana

Jeite hranu bogatu betakaroteno ango breskvešpinat oega-3 asni kiseinaa tunjevna sarinegrge) proizvoe o soje tofu zje soje) hranu bogatu

4



KAKO E RNI KOD PEADE I DGIH BOI

iaminm (agrume grašk prkulice prće iz prdicekrtašica (kelj pupčar kineki kupu) i pšenične mekinje

Prrodaje prepuna .lijekova« koji mogu pomoći u sprječavanjuraka dojke

Istrživanja pokazuju da žene koje boluju od raka dojke imajumnju koncentraciju betkarotena u i C-vtamna Uživjevše žutog i cvenog voća te lisnatog zelenog povrća koje je bogatoi vitaminom C i betakarotenom može pomoći u smanjivanju rizikaod raka dojke

Žene koje boluju od raka dojke imaju višu razinu estrogena u od normalne Estrogen može pospješiti rast određenh vstatumora osjetjiv na estrogen posebice tumora dojke i reproduktivnog sustava Bilo koja tvar koja sižava ili kontrolira rzinuestogena u može pomoći u sprječavanju određenih vsta rakadojke ndoli spojevi koje naazimo u povću iz porodice krstašica,kao što su kupus prokulce i kelj pupč mogu spriječit rak dojkedezaktvianjem sastojaka estrogena koji potiču rast tumora Pro

kuice također sadrže suforafan drug sastojak koji može spriječitikacinogene da ne uništavaju zdrave staniceNedavno je Americ Heth Foundation spooriraa jedno

istživanje u kojemje ustaovljeno da su žene koje sujele pšenčnemekinje imale manju koliČinu estrogena u krv a to je po mišljenjuistrživača smnjilo njihov rizik od obolevja od raka dojke

Soja i prozvodi od soje (mleko od soje tofu i sl) mogutakođer zaštititi od raka dojke stočnjačke žene koje jedu puno

prozvoda na bzi soje, imaju za 1 0 do 1 5 posto mnje esrogenau nego Europjanke i manju stopu oboljenja od raka dojkeSoja sadrži izolavone koji se u tijelu mijenjaju u tvar sličnuesogenu, zvu eukol Eukol dezaktivira snžni esogen estadiol koji je temeljni sastojk estogena sprječavajući tako da seon veže na stanice koje su osjetljive na estrogen i potakne rasttumora

Limonen sastavi dio citrusnog ulja koči rast tumora dojki

kod laboratorijskih štkora Potrebna su daljnja istraživja da bise ustanovio ima li on isti inak na ljude Ali i dok nismo posvesigurni u to dobro je jesti puno naranči gejpa i mandaina

Nekoliko je istrživja također podilo da omega-3 masnekiselne kojh ima u ribljem ulju i sjemenkama laa koče rast

15



HRA O EK

tumora u žotnja uključujuć umor dojk asuprot omeomega3 masne kseine koe naazmo u ećini poinezasćenh

bljnh ua ore tar znu rnsmasne ksene za koje se čn dapotču rast tumora.Godnama se eć ode burne konroerzne rasprae o ue

aju masnoća u prehrn na pojau rka dojk Jedno opšrnosažane iršeno na sućama medinskih sesra doelo jedo zklučka da kočna masnoće u hrn ne a nkaku ulo sobrom na opasnos od obojeanja od raka doke Međuimstražanje o kojem su objalen poda u ournl of he ationa

ner Instue pokazuje da masnoće pk uteču na poau rakadojke kod žena Istržač su zametil da su žene koje su bololeod tumora dok koje su pre operaje jele masnu hranu nakonoperaje češće ponono dobale rk dojk negol one koe su jelemane masnu hrnu Čn se da su za to an kra ble zasćenemasnoće Žene ke su mae rak doke trebale b oančt užnemasnoća

ak grlića maternice

ČINJNC Amerčko društo za borbu proi raka Amernaner Soety proenjuje da se u Su sake godne poaprbžno 35 noih slučaea rka ća materne e da otprke 6 žena umire od e boesi ahaluuć Papatestu ećnasučajea rno se otkrje proozaje dobra Ipak preenjae oŠ

ujek nabo jek a prehrana može bt snažno oružje u borbprot te rste raka

Preporučljva hana

Jdi hrau bgau bakarm slaki kmpirmrkvu kelj likpm ci grp cru paprikuračic) lm kislim (šparg špia pšič klic iviamim [diu rebraču cvaču jagdičas vć

psežno stražnje zršeno u četr atnskomerčke zemle pokzao e da žene s najmanom konenajom beakarotenau kr mau eću erojaos oboeanja od raka ća materne

96



KKO S H KOD EHLADE DUGH BOLES

nego one s najvećo. To je isaživnje takođe pokzao da itnC ože ati zano djeovnje pov ka ća atence

Jedite puno nnčastog žutog voća poća te zeenog isnatogpovća opskb ćete se dovojno koičo vitina.Na veučiu u Ccagu (coo o Pubic He at te

nvesi o Cicago zeno je sživnje koje je uvdo vezuzeđu koiČie ikopena, kaotenoida koji se nazi u ni kaoto su ajčice i cve ejp te aka ića atenice Kod žena snajanjo koičo ikopena čeće su se pjećivi i znacika ća atece nego kod oni s vie kopena u

Č se da oa ksea kođe ti od ka ća atence.staživači sa veučita u ab uspoeđivi su 29 žene kodkoji je dijaosticna dspzja sica ića atence, dnosno petknceozno stnje. stnov su da je najveća eoaostza nast abnoani stnica bia pisuta kod žena koje sue najnje one kseie sživači euju da oa ksenana nek način i od vusa PV1 6 k katkad uzokuje akića atence Kvasac, sueni , pnat, paoge peične

kce i sjeeke suncoketa dobi su zvoi one kisene.

ak gušterače

ČINENCE Guteača je žezda koja eži spod žeuca Rakguteače najČeći je kod stiji judi, a ukac oboevaju čeće

nego žene Puenje uživnje akooa povećava oćnost obojevnja od te ste ka. Nekad se eovo da kava pedstavjaziči akto za k guteače, a nedavna sživanja odbacujuu tdnju

Prepoučlva hrana

Jeie hrau bgatu likpem (cei grejp crveupapriku rajčice) i viamim iju rebraču ubeicepapaju

Likopen je kotenod k nzio u accaa cvenojpapici i cveno gejpu. Iz sživnja je poznato da jUdi koji

97



HRA KAO EK

obole od raka guerače aju e kocetacje likopea u kego o koj e bouju od e boles

Druga sravja pokzuju da jud koj jedu hau bogatuvao e e voe koje sadr v e lkope) akoer jeoboljevaju od raka guerače ego o koj e jedu hru

Preda ea jsva da e vii e lkope sprječasajje raka guerače zaguro je razuo uključti h u svojuprehrau

ak mokraćnog mjehuraČNJNIC Rak okraog jehura ajče zoud uor

okraog susava ajve pogaa ljude zeu 50 0 godevoa Svke gode okrje se goovo 50000 ovih slučajevaPueje zloeos odree dusrjsk kekljaa veoapoveavaju rzk od obojevja od e vrse rka

Pepoučjv hnJd ran boga vamnom bjl krmpr prok

parog kopnom (n grjp rajč rvn paprk btakarotnom (dnj rbrač klj ln sala

Nekolko je sravaja pokzlo da via e koč asajajerozaia u usa probavo susavu. Nroz su var

o ogu poaku ras kcerozh uora koj ogu pospjeasajje raka okraog jehura

Druga sptvja pokzuju da ljUd koj boluju od rka okraog jehura aju ju koceraCju beakoea u ego o koj e boluju od e boles Os oga ljud kj bolujuod rka okraog jehura aju u rzu lkopea u odore Lkope je koeod koj zo u rajčcma cveo ejpu crveoj paprc

vaje oh vsa voa pova gua ee dovojobeakroea via C koj vas e od raka jehura Osoga ljUd koj aju kroče uple okraog jehura zloesu rzku od oboevaja od raka jehura ego drug Zao akozjete blo kkve spoe prjerce pečeje pr okreju

98



KO SE HT KOD EHDE DUGH BOEST

ili moći oji mog bi zna infecije obrtite se svomlijeČni Vele oličine so od brsnic tođe će pomoći

sprječvnj bterij d se zalepe z sene morćnih ptovi to izazov infecij

ak pluća

ČEIE R pć je post posebno međ ženm

Penje je zro z većin od 12000 smrt zbog ra plć ngodin nčin pehne može tođer imti vžn log

Prepručjva hrana

Jedte hanu bogau beakaoteno slatk kp knesk kpus tkvce vano dnju ebaču jagode sokod busnca vano E (pšenčne klce pokulce bade

e folno kselno (špaoge sušen gah sjeenke suncoketa vano obogaćene žtace plenu neasnu govednu

Jedn opn s n ohn Hopins School of Hyene ndPblic Heath pozl je d ljdi s nisom oncencijom betaoten i vit E imj već stop oboljenj od aplć U h bog betarotenom pripd zeeno lisnto

povrće (oje tođer sdži vitmin E) te žto i zeleno voće i povćeDobri izvori itmin E jes cjeovito zrnje penične ice pečenislti mpi bdemi i mslc od iiri oji tođe obiljemsnoćam zto pipazite n oličin) Zeleni čj , oji pij Jpnci tođe tii od r plć

edite han bogt C-vitaminom Neolio je istživanjpoazalo d ljdi oji jed vie vitam C manje obolijevj oda plć nego oni oji g ne jed obi izvoi C-itamin jes:police mi crven ppri dinj medj i i poge

Ao pite imjte n m d penje iscpjje ve zalievažnih vitamin i mineal o to s betaroten vitmini C EB6 i foln iseln Folne iseine im zelenom lisntom povrćo to s pint proice vsc i sjemene sncoret

199



HRA O EK

Kbinacija vitaina B12 i flne kiselne e ć srječavanj kanceznih jena na brnhaln v k

šite, razgvarajte sa svji enk zianj ddatakavtanaB 2 fne kiseline. Prečje zianje 1000 d 2000cg vitana B2 i 400 cg fne kseline na dan.

ak prostate

ČNJENICE Rak state najčešća je vrsta raka kja gađa

škarce S. Neka ai ne sva isaivanja daj nas daaerička rehrana kja bilje asnćaa e bi jedan drazga za t.

Prepouljva hrana

Jeite hau bogatu cikom (otige pšeiče ice,jemeke o bueva i pripaite a maoće

Mškac kj aj ben hierj state, i većanrstat, kja je ičn česta kd staji škaaca zenis asns d raka rstate U rstati se nalaze velike kncentracije cinka te nek strnjai za rehran saraj da anjkanje cnka, a t je takđe česta java kd stajh sba, eridnijeti većanj rbea s rstat Osbn saa dabi svi škari ebai ziati ddatak cnka - d 30 g na dan

Os tga, ebai bijesti hran bga cnk, ka št s: khanesge janjetina, ivski kvasac, šenične kice sjeenke dbndeve

Preda Istraivanja vezans asnća i raka state jšnis zakjčena, rehrana kja bije asnćaa štetna je zarganza, ak daje svak slčaj raz anči ivanjeasnća

ak usne šupjne

ČNJENICE Rak sta a jednjaka sk s vezani s šenjei reeani Živaje akha. Očt je da bis dbacjć ta

200



KO S HR KOD HAD f DUGH BOES

dva čimbnika rizika voma smjii oasnos od vsa rakaIak i rhrna ima važnu ulogu

Prepoučlva hrana

Jedie hrau bogau viamiom (mago diju medjiku grejp) i beaaroeom papaju špia bresve)

Nkoliko dobro konroirnih sudija okazlo j da unošnjmaih koliČina vitmina C u orgnizam značajno ovćava oasnos

od vrsa raka. Nnč rokuli slatka rvna arika jagodi lubni riadaju u hranu koja j bogaa viaminom C Nka suisraživja okzala da su maa orošnja voća i ovrća niskakonnaija barona u zmćni u ouaiji kod kojj soa obojnja od raka usn šuljn i jdnjaka najvća Kkobis osigurai dovojn koiČin bakona jdi zno isnaoovć žuo i nančaso voć i ovć

ak želuca

ČNENICE Zmrzavanj an i oćnio boj mod čuvanjahran koj srjčavaju brijsku konminaiju rn ridonijli su značajnom adu obojnja od raka žlua u dvadsomsoljću I svak s godn dijaosia oko 24400 slučajva

raka žua a mno bi s slučajvi moi srijčii ravilnomrhrnom.

Prepoučlva hrana

Jedie hrau bogau viamiom papaju arače bijelikrumpir jagode) i vlaima e pije zeei čaj Izbjegavajedimljeu usoljeu i sušeu hrau (meso

Svako novo istživanj onovno ovrđuj da ljudi koji boujuod rka žlua jdu manj voća i ovrća imaju manju konnaiju viamina C u ngoi oni koji nmaju rak To nslučajnos jr vćina voća i ovrća ima uno viamina C Osim oga

201



HR O EK

u brojnim je istrživanjima dokazano da se prehrna bogata vlknima povezuje sa smnjenom opasnošću od raka želuca.

Katehini bioavonoidi kojih ima u jagodama i zelenom čajumogu šitititi od raka probavih orgna.

Fenona kiselina ii feno, kojih ima u češnjaku zelenom čajuzrnju žita i porću iz porodice krstašica (prokuce kupus keljpupčr) neuriziraju nitrozmine snžne karcinogene koji sesvraju u želucu kad se nitati z ane miješaju s prrodnimezimima Istraživanja koja su provedena u Kini pokazuju da ljUdikoji jedu najŠe porća z porodice krstaŠica najmnje obolevaju

od raka želuca a on koji ga jedu najmnje maju najveću stopuoboljenja od te ste rka

Neke rste hrne reba zbjegava. Dimljeno meso i riba rlozasoljena hrana te hrna koja sadrži nitrite i nitate (npr. slninai druge mesne prerađevine) tođer povećavaju rizik od oboevanja od raka želuca Dimljena hrana sadrži potencijano krcnogenesmole. Vrlo zasoljena hrana kao što je hrna iz rasola \erojatnotkođer poče kncerozne promjene u želucu Niriti koji se

koriste za bojenje sušenog mesa zajedno s protenima stvarajunitrozmine. Vitamin e pomaže u dezaktiinju nitrita i nitrataprije nego što oni počnu štetno djelovati

laboknost

ČINNIC Slabokrvnost se očituje u smanjenom broju crvenhkrvnih zrnaca i/i smanjenom broju molekula hemoglobina Simptomi uključuju umor povećnu osjejivost na infekcije i nemoćnost koncentracije. U svom težem obku slabokrvnost možepogoršati opskrbu tjelesnih tkiva kisikom, a to ima za posljedicuzaduhu i tešku letru

NajčeŠĆije uzrok slabokrnosti pomanjknje željeza i to nejedini uzrok. Pomanjkanje folne kiseline može također uzrokovatismnjivnje broja crvenih krnih zrnaca Nedostat bakra i vtamina B6 i B1 tkođer može ometati stvrnje crvenih krnihstnica a ti uzroci slabokrvnosti prilično su rijeki. rije nego štose postav aoza o kojem pu slabokrvnos je riječ, mora seobaviti nekoiko pretraga .

202



KKO SE HR KOD EDE DUGH BOES

Slabokrvnost zbog pomnjknja željeza češća e kod žena upremenopauzi pogoovo u oni koje imaju jake menstruacije.

Preporučljva pehana

Jedte hanu bogatu žeezom eno meso, sušeno voće,obogaćene žae, sušen gah

Uživje hrne bogae železom pomocI ce u sprječavnjuslabokrvnost Nemoje zalevati svoje obroke kavom ili nekim

drum napitkom koji sadrži kofein er on ometa apsorpciu železaJedie žeezo i uzmaje vtmin C koi poboljšava apsorpcijuKako biste spriječ slabokrvnost uzrokovanu nedostakom

fone kiseine jedite kvasac pšenične klice sušeni sjemenkesuncokreta a povremeno i jetrica

Šećerna boles

ČNJNIC Šećerna boles (diabees) je rz kojim opisujemonekoliko rzličii meaboličk poremećaja koji pogađaju oko 1 4miluna Amerikaca i koji su sedmi po redu uzrok smrnos uSAD-u Žene goovo dva pua češće obolievaju od diabetesa negomuškrci Ako se ne ječi šećerna bolest može dovesi do OZbiljnihkomplikacija uključujući srčae napadae kap bolesi bubrega isljepoću Dijabees je općenio kakterzrn hiperikemijom jvekom koncentracijom gukoze i šećera u Abnormnovisoka koncenracia gukoze može bii uzrokovana neodgovrajućom koliČinom inzulina (hormona koji prenosi gukozu utjelesne sanice gdje ona obavlja mnoge vžne tjelesne funkcije ilinesposobnošću iela da prailno rera na iulin koi prozvodia to je poznao kao inzulinska opornos opornos na inzulin)Dijabees tpa I obično se avlja znenada i dramatčno prije 40godine živoa Ludi koi boluju od oga tipa dijabeesa morajuuzimai iulin kako bi održi normalnu razinu šećera u

Dabees ipa I akođer pozna kao diabetes odrasli ili kasnidijabees čni 90 poso svh slučajeva dijabeesa i javlja se ijekomili nakon sredn goda eso nema nikakvih simpoma alečnik obično okrije bolest prikom rutnskog preeda kad se

203



HR O EK

usanv da e rzina šeera u pšena ini se da pstigenetska sklns diabetesu. premda je debljina avni aktr

rizka Zaprav. između 80 i 90 pst ludi ki bluju d tga tpadijabetesa jest pretl

Preporučljva prehrana

Jedte hrau bogatu lakma složem ugljkohdratma oće, porće, mahuarke, jelote žtare, zače met, klčće looro lst krom prokule, grejp, koljke

Ljudi ki bluu d diabetesa čest mrau bii na dijeti kjauključue pun uikhidrata i vlkaa. a uzimane šeerastrgje ančen Mn su lijeČii uereni da prehra mže Imativžnu ulg u sprečavanju diabetesa tipa Kak starm. našetel pstaje mne spsbn učinkvt iskrištavai inzun. zatje važn svj dnevijelvk sastavti ak da sprijeČim bil kakvenage prmjene rzine šeera u Slžen ugjikhidrati psebn žitarice i mahunare. kji plak I sabl sagrijevau. dbrasu hrana jer daju remena izulnu da iskris gukzu Premarezultatma istraživna vlkma. ka je bav dr James WAndersn z HF utrin undan u Lexngtnu u državiKentucky. vlakna kđer pbljšavaju kncentraciu ukze u I raznu lipida kd diabečara (spu. ne kažem da e pnekačkladica ku pedee s remena na rijeme slaki desert iibrk s ma vlkaa dves d pjave dijabetesa. ali st

uživne slastica mže pridneti pavi tprns na nzlin. kai debljanju ii se da neke vrse hrane takđer pveavaju učinkst inzuia Prema isživanma SDA. kja je prve drRichard Andersn. začini ka št su cimet. klnČiĆi. lvrv list ikurkuma mg utrsučiti spsbns inzulina za metablzmpretvaraje) ukze

i se da krm. minerl u tragu. tkđer ma važnu ulgu upmagnu elu da Iskrist glukzu Prema jednm drugmisživnu dr Rchda Andersna. štakri kji su dbivai hrnus prem krma prizvdli su gv upla maje inzulna negni ki su u hrni dbivali dvljn krma Za krm A nedređen pak. stručnjaci prepručuju između 50 i 00 mcg krmaza drasle na da Prema pdacima SDA. ma Amerikaca

20



KO E RNI KOD ELAD I DGI BOLE

dobiva dovono tog minera koi se naazi u pivskom kvascuprokucama šunk soku od ožđa i škokama.

UOZORENEzorom.

S dabečari morau biti pod ieČnčkim nad-

isoki krvni tlak hipertenzija)

ČNJENICE k e sa koom prtšće na senke

arteria Gorna broka označava sistočki ak ko nastae kad sesrce stisne i potisne u atere. Dona brokae dastoičk taki ak u arteriama kad se srce odmara zmeđu dva udarcaNorman tak est 1 20/80 Tak koi e vi od toga smatra sepOišenm. Svaki šesti odrasi Amerikanac ima povšen taka to znač da e sistoički tak vši od 40 te diastoički vši od 90ak i neznano pOvišen krni ak može poveća opasnost odsrčanog napadaa kapi pa ga stoga ne treba zanemarivati

Preterana teesna težna povećava mogućnost rzvana visokog krvnog taka. Zato e bino zadržai normanu teesnu težinuHrana također može imati važnu uo u održavanu krnog takau anicama normae

Pepoučljva pehana

Jdit ranu bogatu omga-3 masnim kislinama tunjvinu sadin grgč) vitaminom papaju dinju rbračujagodičasto vo) kalcijm nmasn mlijčn proizvodbadm prokuic) magnzijm ora lisnato zlnopovr) kalijm bananu bijli krumpir jogut i povr izpoodic kstašica pokulic klj kj pupčar Jdittakođr čšnjak i clr

mega3 masne kiseine one koe nazimo u rbi uu od

anenih semenk snžavau koncentraciu tromboksina tvari koanastae u tieu i uzrokue stezane žia Pvišeni romboksinpovezan e s visokm akom.

Nedano istražvne na Harvrd Schoo o Pubic Heathpokzao e da su udi koi su ei hranu bogatu vaknima koih

205



RA O EK

m u voću m nž ssočk tk ngo on kojj nsu j (rugvrs vkn nsu b ko učnkov) Osm og studj j

pokz d j vć koičn mgnzj u hrn b povzn snžm krvnm kom Mgnzj s kođr nz u voću povrćuĆšnjk povrć iz porodc rsšc (prokuc kupus kj)

sdrž spojv sumpor koj kođr snižvu kCr sdr spoj nzvn 3butfd koj snžv k

kod bororskh škor Kn g vć sojćm kors zčnj visokog rvnog k

Vmn C kođr j učinkovi u snžvnju vsokog krnog

tk Prm jdnom sržvnju o kojm j pso u NutrtonRvw kod 0 žn koj su dobv po 000 mg Cvmn ndn došo j do znčjnog pd sočkog tk od žnmo j grnčno pvišn tk

U sržvnm n žvotnm n udm pokzo s dkcj kođr znčjno snžv tk Prm rzumstržvnj n djc (Frmnm's Chdrn's Sudy) djc kojsuj njviš hrn bog kcjm ko šo su mčn provod

m su njnž sočki tkK kođr m vžnu uogu u normirnju krvnog kPrm rzuttm jdnog opširnog sržvnj pcjnti koj sukorsti jkov prov sokog krnog tk mo su zntno smn upotrbu ijkov nkon šo su hrnu bogu km Uhrnu bogu kjm prpd občn jogur s mo msnoć(kođr odčn zvor kc) bj krumpr sušn mricdnj rbrč bnn nrnčn sok dno upozornj jd koj

mu škoć s bubrzm n b smj uzmt dodk kj njs hrnu bogu k mNtrjv kord kuhnjsk so podž k kod osob

koj su osjtjv n so Amrčko udružnj z bosti src (Amrcn Hr Assocton) prporučuj d n b smj jsti vš od000 mg soi n dn

ačepljenost (zatvor)

ČEIE O zčpjnosti govormo kd j soc tvrd škoproz kroz dbo crjvo kd j pržnn crv ko rjkod pos nugodno Kd bsmo suš smo rm n z

06



KO S I KOD D DUG BOLI

pomisii bismo da su aksativi jedni ijek za to stanje Zapavopavina je pehna pavo ješenje

Peporčljva hanaJdit topiva vlaka lr pšič mkij psyl

lium grah) i pijt puo vod

eha bogata netopivm vknima ubzava poženje hane koz pobavni sustav (okušajte jesti od 20 do 40 g va nad a od toga bi b poovca teba biti netopiva vakna)

Ako popijete osam čaša vode na dan to će pomoći uomekšavnju stoice

Opće je pavio jedite više voća i povća! zbjegavajte jkoobaenu hnu iz koje su ukoena vkna Umjesto bijeogakuha jedite kuh od cjeovtog znja zatim smeu ižu umjestobee te koačiće napavjene od meknja umjesto onih napavjenihod bijeog bašna

Više ketnja takoe će pomoći uspostavjaju edovite stoice

okušajte zbjegava aksave koje možete dobiti bez eceptaje jeo može posta ovsno o njma a oni zvače iz tea i bitnehnjive tvi

207



Sedmo poglave

ŽENSKO TIJELO

Mnogo vremena provodm na putovnjima po SAD-u i držimpredavnja o prehni te nastupam u televzijskm kontakt-emiijma. posljednjih godinu i dvje dna zameto

sm nešto znmljivo: žene, koje su nekada obično postavljlepitnja vezana za zdravlje svojih muževa i djece, sada pokazuju svevše brige za svoje zdravlje Smatrm daje to vrlo dob znk. Dokje rak dojke u porast a rate i sest o srčnm bolestma koje

pogađaju žene jednako kao i muškrce, žene moraju vše pozornosi posvetiti vlattom zdravlju.

Evo nekih najvžnh pitanja koja mi žene postaVljajU, veznoza prehrnu i uzimanje razh dodataka

Žea am kaim četrdeetim godiama i moe tri prateice već imae matektom pa am ikreo prepašea. Štomog čiiti kako bi e štitia od raka doke?

Zastašujuće je da će svka deveta merička žena jednomoboljet od rka dojke Premda još ne znamo sigurno kako spriječitu bolet, pa čak ni što je uzrokuje, znnstvenici počju okivatmisterij raka dojke Nekolko je Istrživanja pokazalo da žene kojejedu voće i povrće bogato betakotenom i vtom e rjeđeoboljevaju od raka dojke Ako svaki dn pojedete pet obroka voćai povća možda još uzmate dodatak betakrotena 10000 na

dn) te dodatk vitamina e ( 1000 mg na dn) , erojane je da senećete rzboljet od raka dojke neke druge vrste raka.

Selen može također šttt od rka dojke Preporučujem dauzmate dodatk od 00 mcg selena na dn Dobri su izvori selenačešnjak, školjke pšenčne klice, žio, tunjena I pletna

208



ŽESKO LO

T�ođer je poznato da žene koje boluju od raka dojke imajuvišu koncenraciju estrogena u nego one koje nemaju r. a

estrogen može potknuti ras tumora dojke Posoje neki dokzi dažene koje jedu hranu bogau određenom vsom vakana imajumanju koncenraciju esrogena U nego one koje ju ne jedu Unedanom isrživanju koje je sponzoriraa Američka zdravstenafondacija (Americ Heth Foundation) mjerenaje koncentracijaestrogena kod žena u premenopauzi Te su žene dobivale od 1 5 do30 g pšeničnh kukuruznih zobenih mekinja na d Nakon dvamjeseca. kod žena koje su jee pšenične mekinje došo je do

drastičnog pada estrogena.

ne i kod žena koje su jee kukuruzne zobene mekinjeNekoliko je istrživja pokzalo da prokuice i drugo porće

iz porodice krstašica sadrže mnoge tvi koje mogu dezaktiiratisnžne estrogene Os toga. prozvodi od soje. kao što je ofu iimiso. mog pomoći u snžavju koncenacije estrogena u no žene koje su osjetjive na so trebale bi zbjegavati soju jer onasadrži puno soi Da zljučimo:

SVAKODNEVNA DIJETA EARA MINDEPROTIV DOJKE

g pšeičih mekija' eda žlica šalica prokulica kupusa kela pupčara

kieskog kupusa obroka voa povra bogaog beakaroeom

obroka voa povra bogaog viamiom pola šaice oa zja soje

Ako nise naviknuti jesi mekinje. počnie poako i postupnopovećavajte koiČinu

'Zrnje soje i umak od soje obično sadrže puno soli zatoizbjegavajte tu rnu ako imae vsok tak

Na kraju premda ne i najmnje bitno. smo hrna ne moževas zaštititi od rka dojke Žene bi rebe svaki mjesec sepregledati dojke kako bi otkrle eventualne nepravinosti. a nakon50 godne živoa trebe bi se posaetovai sa svoj liječnikom ijednom na godnu napraviti mmoam

20



RA O EK

omote! Moae maka boovaa od teške osteoporoe aae b žeea avršt kao oa. a se kada e bra o sebpšae oše se raa kad e vežbaa. Četrdeset pet me goda što trebam podet da ostaem orm«?

Skonost obovnju od ostoporoz mož biti nasjdna ivas n mora nužno zadsiti sudbina vaš majk Žn koj obavjaju svoj posao sjdći i koj puš zožn su riziku od obovnjaod t bost ngo on koj n puš i koj su zički aktin. Zapravonka su isživnja pokzaa da sna aknost kao što su

hodanj ii nnaporno diznj utga mož pomoći u očuvnjukošt mas kod žna Posatujt s sa svojim čnikom prijngo što počnt s promom žbnja)

Osm toga prhna tkođr mož ima važnu uog. Svdondavno istrživači s nisu mogi sožiti oko toga mož ipovćano uzimnj kacija usporiti gubitak koštn mas nakonmnopauz. U časopisu Nw Engand Journ of Mdici objavjni su rzutati važnog novozndskog istaživnja u kojm su žn

što su dobiv dodatnih mg kacija na dn uz onaj što su gadobiv u rani smnji gbitak koštn mas za jdnu trćnua nk čk za poocu T su žn dobiva oko 75 mg kcija uhrni a to j viš ngo što prosjčna Amrikka obično konzumira ai manj ngo što s prporučuj za žn godina. (Mnostručnjaci sada prporučuju žnma u posnopai od 2 do5 mg kacija na dn) Ako odučit uzimati dodatk kcijatrbat uzima 4 do 8 U itmina D kako bist pobojšai

apsrpciju kacija Pripazit na uživanj koina i akohoa jr oniispiu kacij z orgizma Osim toga nmojt jsti suviš soi jrso mož potaknuti izučivanj kcija s urinom. Izbjgavajt rnubogatu oksnom kisinom (čokoada špinat i bija biva)budući da ona takođr mož omtati apsorpciju kcija

pravo sam saaa da sam trda odševea sam. sam odševea čecom da me ečk propsao vtame

a trdce a šta m e rekao o prera. Što b trebaa ato tome?

Uzmj itamina n jmstvo za zdravu udnoću. Kao prvovaša prhrna mora bii kvittna i vo uravnotžna U prosjku

2



ESKO JEO

trudnca normne težine treba oko 300 dodanih klorija na dnkako bi osala da plod bude dobro opskbljen. Ako jede prema

lo dee će u tenuku rođenja bti premle težne mnje otpornonego ono rođeno s normlnom težnomA trudnoća ne sme bii izgovor za prejednje Prekomjerna

težna može također bi opasna Pretjerno konzumranje hrnekoja obluje masnoća začinma pogotovo u rnoj trudnoćmože brzo dovesti do prekomjernog povećnja tjelesne težnePosle baš kad djetetu bude potebna dobra prehrna možda ćetes morai očavat hrnu

Trudnce moraju pzt da uzimaju dovoljno vitmina i mnerla KalC kojega občno nema dovoljno u prehni žena posebnoje vžn u trudnoć - morate vodi računa da ga uzimate 200 mgna dn Većina taminskh preparata za trudnce sadrŽI smo 1 do 2 posto RDA toga mnerala zato morate jest vše hrne kojaje bogaa klcijem Ako ne budete jel vše hrne bogate kcjemdjete će sprzni vaše zhe kcija pa to može urokovai oseoporozu Klcj može tkođer pomoć u sprječavanju preeklmpsjerlo opasne kompkaCje rudnoće i o ko što će održavai vaš lak u ancma norme Osm oga čev u nogamanevolja koja prai trudnoću mogu često bi ublažen uzimnjemdodanh kolČa kalcja Pojedte bar jedan obrok niskomasnogl nemasnog jogurta na dn Tako ćete dobt ne samo potebnklcj nego zašttu od vanaih jivčnih fekCija koje suprično česte u udnoć

Za sprječavanje urođenh defekata ploda neophodna jetakođer folna ksena pogotovo u prvom mjesecu nakon začećaPremda vtmi koj se propsuju rudncama sadrže RDA folnekselne pak saetujem da jedu hranu bogatu tm vžnm8itamnom. Dobr su zvor: jetra cjelovte Žitace tozelenosnao povće jaja nančn sok ene koje su uzimle kontacepcijske tablete mogu mat mnje zlhe folne ksene zato b bodobro da se posaetuju sa svojm lečnkom o uzmnju dodaaka

- najbolje još prje nego što zatrudneVamn C tkođer je vžn za buduće majke njihovu djecu

Nedavna su sražvanja pokazaa da su kancerozn tumori mozgab češć kod djece kojh su majke u tudnoć uzme premlovtmina C Jedte puno voća povrća kao što je crvena slatka

2



R O lK

paprika nanče mango ubenice i prokuce (To će akođerpomoći u sprječaju još jedne čese pojae u udnoći zaora. )

maje na umu da ćee kođer reba iše žejeza bakra icinka Žejezo je neophodno za srnje crenh sica.Ako buduća majka ima premao oga minera može posasabokrna. Bakar i cink pomžu eu u sprječaju iekCijaPremae koičine t mnera mog pridonei kompikacijma urudnoći kao šo je prijereme porođaj

Vodie računa da aša prehrana bude bogaa oksidnima bekroenom ia e seenom Nedano isržinje

na Seučišu u Kaforniji pokzao je da su rudnice koje suobojee od preekmpsije imae upoa manje noksidanske kinosi u nego one koje nisu bie pogođene poremećajem.To ne znači da noksidnsi mogu spriječii preekmpsiju ai onizaigrno pridonose zdraju rudnice

zbjegaaje kohona pićajer akoho može izzai akohonsindrom kod poda a o je ežak obik reardacije (zaosaosiNekad se eroo da kofein z kae uzrokuje urođene defeke i

nedana isražinja pokzuju da umjerena koičina kae 1 do 2šace na dn ne šena.

RECEPT EARLA MINDELLAPROTIV JUTARNJE MUČNINE

Za bažavane mčnne oećaa negode rokovanh

hormonanm proenama popte šac čaa od mbrovakorena tabet od mbrova korena odmah tro. ekomdana pte pvo od mbra ča od nane.

eetak dana pre mentrace počnem e oećat naphnto radražva am rd m potan oetve a katkad mam gavobo neporedno pre mentrace. Što m avetete?

Pribižno pooca sh žena ima neki obik predmensrunogsindroma (PMS koji obuhaća i smpome koje i opisujee prekomjerno zadržaje ode u eu promjene raspooženja iopći osjećaj neugode. Smpomi PMSa mo se ubži. Kao pro

2 1 2



ŽESKO ELO

zbjegaajte sanu rnu jer ona uzrokuje zadržanje ode u euI jedie prirodne diureke koji potiču učije ode Dobri

prrodni diureici jesu šproge, ceer, masačko st I mrka)Drugo, mnoge žene s PMS-om mjećuju da kofen pogoršaasimpome, ao pijte kau bez kofeina, bjne čajee i druga pićakoja ne sadrže kofein

sim toga, jedie ranu koja sadrži iše kcija Nedanoisražinje na moj skupn žena poko je da su gooo se ženekoje su se žae na ozbijne smptome PMS-a me manje simpoma i bii su akši nakon šo su jee rnu bogau kcijem (200

mg na dan) Napokon, možee pokušai saku ečer uzima kapsue ujaod jaaca Nekoiko isražinja u Eneskoj I Knadi poko jeda je aj prirodni ijek pomogao ženma koje su paWe od eškiPMS-smpoma Kko biste posi najboji reua, uzmie rikapsue (od 250 mg saka) na d počeši oko sredine cikusa pase do početka menstruacije

zimam kontracepcske piue i anima me ueče i to namoje prehrambene potrebe

Narano da utječe! Kao pro orna konracepcija smanjujekoičinu žn tamina 6, 12 i foe kiseine e itaminaC Jedie iše rne u kojoj ma i mna a osno o prern,možda ćee treba uzimai i dodatk ma Ne pije preišekooa jer on smnjuje koncentraciju itmina -kompeks ueu a nj eć ionako gubite

Saka žena koja uima kontracepcijske piue akođer birebaa ro pomno prati koncenraciju ipida u Većnakonracepcijski abeta jesu kombnacija esrogena i progeserona strogen poisuje rinu riicerida, a o kod neki žena možepoećat rizik od srčni boesti Progeseron poisuje LDL, šenikoestero, a smnjuje korisni HDLkoesero Uprao o poećaaopasnos od boest koronar arterija Kad počnee uima pue, aš bi iječnk rebao pomnjio prati koiČinu lipida u Akoporasu do opasne rne iječnik bi am rebao propisai drugeabee (ričie rste progeserona mogu na rziči naČin ujecana razČite žene) i rebae prijeći na dru oblk konracepcije Akoje aša prerna bogaa masnoćma prije na preranu s mo

2 1 3



HR O EK

masna mže pmi državau kestera i triicerida nanrmanj razii Osim tga hrana s vie antiksidantnih vitamna

i mineraa betakarten itamin C E i seen) mže pmi da držitepd knrm svj LDLkester

ranm sam pedesetm gdnama uprav sam uša umenpauzu skren reen zuđuju me vav vrućne (»vaunz«) suhća vagne premda znam da su t nrmane pjave asu pak vr neugdne. enk m je savjetva nadmjesnuterapu estrgenm a prtv se mjj narav da se dnsm

prema menpauz ka prema best kju treba et ekvma. stj prrdn ešee za mj prbem?

Vae brige dijee mnge žene Zaprav vih dana dbivammng pitanja vezaih za menpauzu ve negi za i jedan druprbem Ka i i mnge žene sjeaju tpr pri samj pmisi daubaže prbeme menpauze s pmu ijekva Menpauza nebest nae prirdni di živta Opadae razne estrgena uzrkuje mnge simptme kji su ženama r neugdni ka t su»vaunzi i suha vane gavbje umr depresia i nesanicaOsim tga nakn menpauze žene su skne bievanju dsteprze i srčanih bes Neke žene ak praze krz menpauzu a druge pput vas dživjavaju je ka vr neugdnu

Zanimi je da se žene u apanu i upe na stku rijetkžae na simptme vezane za menpauzu Na apanskm zapravčak i ne pstji riječ za pjam menpauza« Nek srunjaci miseda žene mžda zaprav imaju te simptme ih pdnse u skadus istčnjačkim sticizmm i ne žae se Međutim a ipak misim dase japanske žene mžda bje sjeaju zbg svg načina prehraneapanskaje prehrana bgata prizvdima d sje mis tfu zrnjesje) kja bile testrgenima spjeima slinm hrmnimakji pnaau djevane esrgena kd judi Kad se prirdniestrgen pčne smaiva ti bijni estrgeni mgu preuzet njegvuugu Kineskinje se sanjaju na bijku dng quai ka je takđerbgata estrgenima i tak ubažavaju tegbe menpauze Načitavm stku žene piju čaj d nsenga drgg izvra bgatgbjnim esrgenima

Mnge Amerikanke trde da mgu smaniti vave vruneuzimanjem ddataka itamina E 400 mieaih lU tkfera)

2 1 4



ŽESKO ELO

Osim toga, česo preporučujem uzimnje dodaka na B-kompleks ženma koje pae od depresije.

Povećno užvanje kcija 500 mg na dn) i manje masnoćaakođer će pomoć da sačuvate dobro zdavlje ekom menopauze

šzdsim sm godinm i uprvo sm poč s progrmom hod rbm i uzimi dodn vimin i minr?

Prvo, dopusie da vm čestm Vaš pro hodnja pomoćće vam u sprječavnju srčanh boest i oseopooze, dvU boesi

koje su vro česte u žena vaših godina Siguran sam da ćee izedai osjećat se bolje

Vježbnje će poveća vaše porebe za ribofavinom, vinomB2, kojega ima u mlijeku, sru, jogurtu, govedn, obogaćenomruhu i žircama e povrću, uključujuĆ prokuce Nedavno jeisrživanje pokazlo da srije žene koje ežbaju rebaju dodanibolavin kako bi zadržle normalne koncenracje imna u Jedie mnogo složenih ugljikohdraa cjelovite žiice, mhun

ke, voće porće kako bste osiguri dovojno energe za hodnje.Nemoje također zaboravii najvž od sh dodataka voduBuduć da se znojite rebae unosi u organzm iše vode Popijenajmnje do 8 čaša vode na dn. Ponesite sa sobom bocu vodena posebno duge šetnje, ko je vruće

r mj brinuo d moj suprug doživji srčni npdji sd sm zbrinu z sb Moj mi j čni ro d

prmdj moj osro n grnici norm imm vro visorigicrid mg/d) i niz o znči d sm u vojopsnosi d u doživji srčni npdj. rdb sm i npzim prviš n prhrnu upopunim ošu siu uprvo smuš u mnopuzu. Šo mogu učinii o bih sprči srčninpdj?

S pavom ste zabrinu Opasnos od srčnog napadaja kodžena se veoma povećava nkon menopauze. Ipak, ima svri kojemožee učiniti kako bise poboljšali svoje zede da zbjegneesrčni napadaj

Kao prvo, moate se počei brinut o tome šo jedee Moraejes hranu s mo masnoća posebno s rlo mao zasćenih mas

2 5



HRA O EK

noća a s puno soženh ujiohirata i vaana Morate jesti voćei povrće a najmanje jeite orese i bogate seniče Masnoće nea

saČnjavu manje o 25 posto vaših nevnh aorija a o toganea manje o 1 0 posto buu zasićene masnoće Masnovo uemononezasićena masnoća može pomoći u povisivanju vašeg HL-aii orisnog oesteroa a nemojte ga uzimati suiše ve ii trižie na an u uhanj hrani ii začinu za saatu aje najbojiučina Reito ežbanje taođer će vam pomoći a povisite svojHL Nei bi vam jui sa\etovai a popijete čašu rvenog vina naan jer to taođer može povećati HL pa u vašem sučaju to ne

bi bio pametno bui a vino taođer povećava iierieMoža bi bio boje ajeete rveno ožđe pijete so o rvenogožđa

Omega-3 masne isene ojih ima u ribi taođer uspješnosnižavaju triierie (Morate sniziti triierie na manje o 9!eite ribu va o tri obroa na tjean oazano je a jut feferonionosno či taođer snizuju iierie i oestero

Konačno pripazite a uživate ovojno antiosiansa oji

mogu spriječit stvaranje poča na arterijama eite hranu bogatutaminima e i E betaarotenom i seenomAo samo prehrana ne uspije riješit vaš probem porazgova

rajte sa svojm ijeČom o uzimanju oata niaina i roma ojitaođer snizu oestero i trigierie

akon porođaja ud u m avjeoa da dee dojm kakoh rže mršavjea. d poroda nam gua nšta na težn.

Zaprao, čn m e da am e čak mao udeaa. čemu ampogreša?

Pogriješii ste jeino u tome što ste očeivai a ćete bržesmršavje ao ojite Zapravo neavna istraživanja poazuju aje upravo obrnuto žene oje ne oje mršave brže nego one ojeoje straživaČi nisu sigurni zbog čegaje tao pa oni pretpostavjaju a moža žene oje oje još ue jeu za voje a a žene

oje više ne oje prije postaju sesne činjenie a ao žee smršaeti moraju smanjiti aorije i više se baviti tjeesnom avnošću

2 6



Osmo poglave

MUŠKO TIJELO

lede ptn ko o prehrn dodcm imn mnerlnčešće posu muškrc.

prao sam prešao pedesetu godnu žota moj m jeečnk predožo da napram utazučn preged prostate - to

je dagnostčka metoda za rano otkranje raka. ajpre sam

pomso da preeruje a kad mje rekao kako je čest taj rakpočeo sam se brnut. Što bh trebao učnt da se zašttm?

Stiske su stšuuće: 1 4 posto sh muškrc srhod 0 godn dob će rk prose Zpro to e drugi poučesos od sh rs r kod muškc (rk kože e n prommestu romerknc ložen su nešo ećem riku nego belc,a o e probem o koem b sk muškrc rebo rzmšl

Premd ne znmo šo urokue rk prose neke mere koemožete poduzei mogu smn u opsnos

Ko pro nekoko sržn dilem se doklo epoenos zmeđu rk prostte prehrne boge msnoćmpnc ko že n Hm erono edu uobčenumerčku hrnu, bogu msnoćm mu nčno eću sopuoboen od rk prose nego on ko že u Jpnu, gde eduuobčenu psku hrnu s mo msnoće Čk ko nse

odušelen hnom ko šo e suš morske lge, možete smniopsnost od rk proste ko d sme n dn užnemsnoć spod 20 poso od seukupnh kor koe unose uorgnm (U prosečno merčko prehrn msnoće čine oko 40poso klor

2 1



HRA O EK

Također se zna da muškrci koji obole od raka prostate imajuu krvi nžu rzinu dvau ključnh mnerla: selena i cika. Seen eanoksidns koji pomže štiti sanice od ošećena šo moguzzvat ras knceroznih umora Muškarcima e posebno porebn ta mner jer je goovo polovca elesnih ziha selena koncenna u tessma i dijeloima semenovoda koi se nze ublzni prostate Ljudi koi žive u područma gde u tu ima punoselena mane oboevau od raka prosate. Dobri su izvori selenačešnjk, školjke, žirice i pieina Ako žive u područu kOe esiromašno selenom razmiste o uzimnu dodaka selena Selenmože biti toksičn u vlo velikim kočinama, zao nemoje uzimatiiše od 200 mcg na dan

Cink je dru mner koega ima mnogo u prosati. Veruje seda cink reguia meabolizm testosterona u prosta, a postoje ineki dokzi da neranoeža selena može pridone rasu tumorau noj Cinka ma puno u osigma, jnetii i pšenčnm kcma.

Hrana koom regurmo hormone može pomoći u spečavnjunastanka rka koi je ovsn o hormonma, popu rka prostate

Isrživanja koja su provedena najapanskm muškarcma i ženmaotkila su nske stope oboljena od raka dojke raka prostate, duvro rzličih boesti koje imaju smo edno zaedčko hormoni(esogen kod žena, a esoseron kod muškraca) mo izazvatiras umora u dok i prostati Japski muškrci i žene mau jošnešto zaedničko nihova je preana bogaa prozvodma soe,koja sadrži puno okemika što se prevaju u biooški akvnetri sčne hormonima Ti bini hormoni« mogu dezkva

snažne hormone u elu koji mogu potknui rast kanceroznhumora Zrnje soje i prozvodi od soje, kao što e ofu i miso, moguštiti od rka prostate

Žena ja namjeravamo mat djecu jenzn joj je ečnkpropsao dodatke vtamna ma nešto što bh ja mogao uzmatkako bsmo b sgurn da ćemo začet zdravo dete?

Viamn C i cink Isživač Bruce Ames sa Sveučilša Berkeleyu Kiforni zvšio je mlo ispitivne na skupni od dese muškaraca proeravajujući kvlieu sperme kod muškaca koi suimli premo C-viamina ( mg na dan i oh koi su dobividodake C-imna do 20 mg na dn). Kod muškaaca koi su u

2 8



MU)KO /JLO

hni dobivai pemo C-vitmina bio e više oštećena DNK uspemi nego kod onh koi su dobivi više Cvtmina OštećenaDNK u spem esu ona sta oštećena koa mogu uzokovatuođene defekte kod potomka Oštećena DNK smnia su se tekkad su muškima dal 60 mg vše Avtamna C na dn. Akopate začeti diete edite više hane bogate vitminom C uzmite dodatak toga vtamina.

Cink e takođe bitan za uspeh vašeg pothvata. omnkaneinka može dovesti do smnenog boa spema a to e vodeĆiuzok nepodnosti kod muškaa Jedite puno ostiga i pšeničnihklia te ikate semenke bundeve kako biste sačuvi dovonezaihe nka u tieu

Napokon ako pušite pestite pušit pie začeća. Ba dvaistaživa pokzaa su da dea koih su očevi pušai češćeoboevau od eukemie i imfoma nego ona koih su očevinepušač! (ušene snižava konentaiu vitmina C u ognizmuzato e A za C-vtamin za pušače 00 mg

uden sam red domom mnogo radm a mam ošerehrambene naVke. e uzmam vamne česo odem u nekresoran gdje osužuju brzo rremenu hranu e ojedemhamburger ržene krumrće kako bh se šo re mogao vrau knjžnu. robem je u ome šo sam se nedavno oženo sodvjenom koja akođer mnogo rad. skreno govoreć kad semoja žena ja konačno na večer nađemo kod kuće oko budemumoran da me seks ne zanma. omoze! o ne načn za

zgradu rajne veze.

Dopustite da vas uem kako u svom pobemu niste usmeni Zbog našeg zahuktaog načina Života posebno među zaposenim bačnim paovma mno muškai i žene s koima azgovaam že se na umo I pomnkane sponog nagona emda nepostoi čobn napitak afodizak koi može ponovno poteatsokove u vašem tieu da poteku ma stvi koe mogu oživi vaš

spo životKao pvo pestanite esti hambugee i kumpiiće Nedavno

e istaživane pokazlo da masna hana zapavo smue povodnu testosteona muškog sponog homona koi eguia spolingon Međutm ha s mo masnoće ne uteče na testosteon

9



HRA O K

to jdt vš žtc ž vo por. Jdt nno o,prd b kož kuhnu rbu Ako nt vrn kuh, nđtnku rturcju u obtko tlu, dj použuju hrnu lono

Jdt hrnu botu cnko jr j on bt ušk rproduktv utv. O, pšnčn klc, c jnk bundvodčn u hrn to

O to, prporučo bh v pobn nri prprtvtn B-koplk kko bt ubžl utjcj tr Končno,ujrn tjln ktvnot žutr polutn štnj l plvnj u

bnu polj ručk ou učnt čud vš včrnj rpoložnj Vš orcj o to požt n krju ovo povu Mndlovoj uprk dt

e do soje ddesee godne rd sm ko sps c nmjesnom bzenu jedn mje brg b d šo še pocrnm.ns rdm ko nogomen rener u srednjoj ško kođer smsno n d znm še pokušm se zš d me sunce

ne opeče. m još nešo šo bh mogo npr d zbjegnemrk kože?

Dobro ptj jr rk kož njčš j rk koj pođ uškc. Ko prvo nd d v vš lčik pono prorvt vprojn n všoj kož koj b o novjt blo kkvprob. Ro otkrvj bno j upjšnot ljčnj

Druo, o što trbt jt hru botu btkotnožuto nrnčto povr vo t lno nto povr trblbt u dodtk btkotn 1 0 000 U blo b dljno.Drvt vtn A druh člnov porodc rnod kort lčnj nkh rt rk kož

Tr, prporučo bh v prhru botu okdbtkrotn vitn e E ln Potoj čvrt dok d ntiokdn o prjčt bnorn projn n tnc, koj

ou dovt do rk kožN krju šttt kd dt n unc, oobto đu 1 0

1 4 t, kd u unčn rk njjč. Upotrbljvjt štnukru unčnj jk šttn fktoro t not košulju ššr ko bt dodtno šttil lc unč u nočl tkođr

220



MUŠKO JELO

važne er prekomerno zlagne ultralubičastm zrakama možeuzrokovat katr aktu.

roodm deu mršenje nedno sm počeojeb u gmnsčkoj dorn Šo bh rebo jes kko b mšo boe? ( Šo mogu učn ubnje boo umšćm nkon jebe?)

Ako ste na det za mršavlene možda ne dobvate dovolnohrnvih tvari za oporavlne od napora Možda trebate svou

prehranu obogatt dodacma betakrotena vtmna Bkompleksvtamna e E železa cnkaPre ežbana edte hrnu koa dae puno enere kao što

su celovte žtrce estena s nemasnm umakom voćna slata or te druge složene uglikohidrate koi sporo sagorevau iosiguravau vam dovolno potrebne enere ede namane satli dva pre ežbana kko bste iml dovolno remena probavthrnu) Izbegavae slatkše kao što su čokoladce koe brzo

osguravau potrebnu energu a zatm dau oseća umora iscrplenosiA sada nešto o bolovma u mšćma Nedavno su sražvač

sa sveučišta Tus otkril da su bolov u mšćma koi se avlaupose ežbna možda uzrokovan oksdatvnm ošećenma štonastau zbog napora pr ežbnu. Otkril su da svkodnevnouzimane dodatka vtaE može povećat izdržlvos atletčarakao i smnt bolove u mišćma ko se avlau posle ežbana

Svkona dan uzmane među 400 800 lU vtmna E to ovsi otome kolko ga dobete u hran može vm pomoć da se dan nakonežbna lkše budte

o sruc sm kemčr nm d sm oen opsnos odoboenj od nekh rs rk nego drug ud om sojposo ho bh podue se d smnjm rk od rk. Šo msjeujee?

zloženost karcnogema na radnom mestu uzrokue oko posto svh obolena od raka Kečr su posebno zložen opasnost od oboevna od raka mozga lfoma leukeme rakagušterače Druga zmna mau druge specfčne fkore rzka

22



HRA O EK

ovsno o kcinogenma koji su najčešće u upotebi Budući da stesesni tih problema. pretpostavljm da čiite sve šo treba za svojusigurnost na radnom mjesu Pemda oduzimaju vrijeme i mog sekatkad čini pomao dosadima pavila o signosti za vaše sudobro i zaštitu Zao ih se strogo pridržavajte! Ima nekih duhstvi koje možete poduzeti kako biste se dodatno zaštitii

Pobrinite se da vaše radno mjeso bude dobo poetreno i.po mogućnosti. bez dima Pušenje i izloženost poznatim kcino-geima. kao šo je zbes. može veoma povećai opasnost od aka

Prehna može također odia vžnu ulog u sprječavanju

šeog djelovnja kcinogena Pokušajte jesti puno »detoksikacijske« hrne. tj hrane koja može zaustav nastnk i ast rkaNajbolja je hna koja je bogata bekoenom. selenom i vtminima e i E Kuhajte jea s češnjom. ickaje pešin jedite punoprokulica i kineskog kupusa Dn počnie s pola dinje rebračeJedie mnogo auma koji sadrže terpene vari što pomažu teluu bobi potiv krinogena Jedite također dovoljno hrane bogatevlknima koja tkođer pomažu tjelu da se osobodi oksinazbjegavaje jesti previše masnoća jer se okSini nakupaju u masnom ela

Uspkos sm mjerama opreza ipak se možete rzboljet odraka pak. erujem da obraćajući veiku pozornost prehni.znatno poboljšavate svoje izglede da ostanete zdravi

deset pet m e godna ponem eavt! e uzmamnave vtamne onoedem na znu ono što m dođe pod

uu o pomenm svo nan vota h mogao sauvatosu

Volo bih da vm mogu reći da posoji prokušan i pravi načinza sprječavnje ćelavos. a na žalos. ne mog Gubiak kosedobrim je dijelom određen geneski Premda ima mlo službehnačina lečenja. nekim je ljudima pomogao lijek minoxdiL Porzgovraje o ome sa svojim ječkom Među. oslabeno fCi

onirnje štitnjače ili neki dugi medicinski pobem može tkođerizzvat gbitk kose Ako bolest i izlijeČimO. ona se često opevaća U drum slučajeima. ozbiljn nedosttk vitamina i mineraa može akođer uzrokovati ćeavost Ipak oliko pomnjknjeitmina i minerla vrlo je rijeko

222



MU

Prda praz a zdravu prhru povao uzavia ikkvo svo za sprav gubka kos oo ćpooć da br prosala kosa bud pa vrsa Jdi puo

hra boga Bviio boio koga a u pvsko kvasusži prži orsia od loviog zra Pokboia dovod do spada dlak kod žvoia Dru l porod Bvia oso, akođr ož pooć održavaukos zdravo a ga u d rbra r pvsko kvasukupusu isko ahu pši klia Os oga pobris da dobva dovolo via e ol kisi

Mo pral Kz kuu s da oi k s proda u rgovia zdravo hro sprava da kosa osd pa drugzkov prraog sra.

223



HRA O EK

MINDELLOVA SUPERSEKSI DIJETA

Dobra rehra dobra soost du ruu od ruu Evoneolo saeta o tome što trebate jesti ao bste bii zdravi ses

Jedte uno zelenog, utog narančastog ovrća voćabogatog betarotenom Tjeo, rema otreb, retvra betaroten u vitmn A Vt A btn je za rozvodnju svhsolnh hormona (Kod ena vimn A surotstavlja se nega

vnom učnu esogena j, o ga ma suvše, smnjujesolnu eju

Oras cjeovto zrnje rca (7 do 0 obroa ta ruh tne rerađevne svaona dan), sušen ah, graš reaneohodni su jer sadre mangan mnerl oj omae urozvodnj hormona doamna, neurotransmtera štošalje muse z rvi u moz! oj omae od sonoguzbuđvja

Uzimajte uno vtmna 6 (ojega ma u cjelovitom zrnjujetr, bubrezma, rb, vascu avoadu, zrnju soje, dnjrebrač, melas šećerne trse, neljuštenoj ri, jajma, zobiru orasma) Vtmin 6 snzuje roatn, hormonoj mo manjt olnu u od ena n tođer odmušaraca ovećava hormon što regulra testosteron ojje odgovor za muša solna obljeja

zmajte uno cna ma ga u osgma, šenčnim licama vonjačama nemasnoj govedn, jjetni nemasnojsvinjen mahunma, nsom ahu sjemenma bundeve, nemasnom mleu mljevenoj gorušc) Hrana bogatacnom otče svanje testosterona te tao ovećavamušrčevu sosobnost erecje ejulacje

Vamn E dobr je z svoga Jedte zeleno ovrće, cjelovtozrnje, šenčne ce, orhe, sjemene, zrnje soje elj učr

šnat Dodajte nerana bjna ulja tne rerađevne odcjelovitog zra u svoju svodnevnu rehanu Vm E jeolans (srječava zušavje v oj obojšavaciruacju vi roz tjelo, a to oz solne orgneođer ome u rozvodnj rostdna masnh ise-

224



MuKO JELO

ina ko uzrokuu zn marnic kom ponog onoa

Ako vam niša o oga n pomo poaži mou kniguMinova Bibia ava. U no opian ohmb (yohimbrava koa ini poznai roziak Mož obi načnčki rcp i m koriii mo po ičnčkimnazorom

5



Deeto poglalje

HRANA POSEBNE POTREBE

Potebe za hranom zikuju se od osobe do osobe ovisno onačinu života i oćem zdravstenom snju ovom ću oavu odgovoit na neka itna koa jUdi najčešće osavja

u vezano za određene robeme.

ušač sam kojje nakon pestanka pušenja ponovno počeo

pušt Znam da moam pestat a to je dosta teško ok se neosobodm te naVke žeo bjest neku anu koja može ubažtštetne zdavstvene posedce pušenja

Prie nego šo očnem douse mi da kžem kko ne osoinikaka vaminska abea v suerhrna koe bi moge nadoknadii šeu šo je nnosie svom zdravu svki u kad zaaiteCigretu Iak ima nekh stvri koe bise mog oduze kko bise

bar smnii oasnost od oboievanja od boest veznih za ušeneKao vo ušene uništava iamn C koi šii od raka i

srčnh boesi. Kao ušač zoženii ste oasnosti od oboievnaod ih oencijano smrtonosnih boesti Svaka Cigareta kououšie uništ zmeđu 25 i 1 00 mg toga vo vžnog ina. Kakobiste zbegi omnknje viamina C nakon svake oušeneCigree ojedite komad voća ii ovrća bogaog vimnom CRzmiŠaje o ome na ova način nranča 70 mg viamina C

Cigrea; saka crena arika ( 180 mg vitma C = 2Cigrete Toiko ćee bii zaoseni icknem da ćee već smmme doisa smnii ušene! su rečeno agode su osebnodobre za ušače ne ne smo da obiuu viminom C nego suakođer bogae eagenskom kiseom za koju e dokzano da

226



RN Z POSEBN POTB

uišava ugjikovodike. potencijlno kacinogene tvi kojih ima udimu cigeta i koje mogu eško ošteititi vaša pluća

Drugo. jedite hrnu bogatu betakaoenom Neka isživanjapokzuju da betakroten može donekle zaštiii pušače od raka

Jedite stoga puno hne bogate vitaminom C kao šo su prokuicei mngo koji sadže i puno betakaroena. a možda i neke antikncerozne tvi Pripazie na akohol! Za mnoge ljude pretjernopijenje lkohola i pušenje smtna je kombinacija sim togapobrite se da dobivae dovoljno ntioksidansa vitmina E iselena koji mogu pomoći u sprječavnju nastanka kanceroznih

promjena na staicmaU časopisu American Journl of Cliica Nutition eštavao

se o isživanju u kojem je zmećeno da vimin B12 i fonakiselina mogu smnjiti rizik od raka kod muških pušača (a erojatno i kod žena i isživnje je povedeno samo na muškarcima) Muškcima pušačima kod kojih su zmećene potencijnokncerozne promjene na dišim putOvima davai su iamin B12 ifonu kiseinu Kod onih koji su dobivai vitamin B 2 i folnu kiselinu

rvio se mnje opasnih stnica nego kod muških pušača koji nisudobivli te dodatke Preporučujem 1000 do 2000 mcg vitamina B 2u tablema koje rasopite pod jezikom) i 00 mcg folne kiselinena dan Ako koristite nazalni obik želea vitamina B12 uzmite 00mcg itmina B2 u obliku nzanog žeea svaki dru treći dnzajedno s 00 mcg fone kisene na dan

Napokon držie pod kontroom i duge rizične Čimbenike kojiuzrokuju srčna oboljenja Ne dopustite da vaš kolesterol i triiceridi dosegnu nezdave ine državajte kni tak na normiNasOje biti dovoljno e1esno aktini ne operećujući pritomsuviše ni srce ni pluća

Prediđm da ćete nkon što se počnete binuti o sebi bitimotivirani za odbacivanje te smrtonosne navike

vak put kad popm šacu mka s pruštm sadod

dobm darju bo m žudac Moj čnk ms da vjrojatnon podnosm mko dajdnostavno trbam odbact mčn

prozvod dnj probm u tom što mj gnkoog rkao dasam skona ostoporoz savjtovao mj da jdm puno mjčnh prozvoda Što trbam učnt?

227



HRA K

Preosjetlivost na mleko vrlo e čest pobem koi pogađamiiune odrasih. posebno one afičkog i užnoeuropskog podrieta Problem uzrokue laktoza. mlečni šećer koi se nazi u mliečnm pozvodma i koega rzađue enim z tankog cieva.zvan laktza Ludi koi su preosetivi na laktozu ne poizvodedovolno lktze te zato maju teškoća u probavlnu mečnehrne

Imate nekolko mogućnosti Kao prvo. mečni prozvodi nisuedn zvor kcia Dru dobri vori obuhvaćau tofu. koji sepriprema s kcievim sufatom. konzeian losos i srdine s

kosma te lisnato zeeno povće. kao što e kelj pak. eroatno jeteže dobiti punu na dn potrebnu koičinu kcia z te hrne Naprime. potebne su i šice kelja da biste dobi istu koičinukalcia kou daje edna šca meka Osm toga. kalci z mlečnihprozvoda kše se apsorbira u telu nego kci iz druh vora

Neki ljudi, koi su nače osetlivi na aktozu. nemau teškoćau probavnu ogurta ako on sadrži ktine kultue i ako e praijogurt - ne prezaslađen i ko obrađen provod. koji se često

prodae kao ogurtPra ogurt možete naći u mnom trgvnma zdravom hranom ili ga možete napravti smi

Postoje. međutim. posebn mlečni pozvodi koi ne sadržetozu i koi se prodau u mnogim smoposugma Proerite uoblžnjo mljekarnici Ako ne možete naći u svom susedstu.upmtite da se ti proivodi često podaju u trgnma koje opskrbluu staije ude il neke etnčke zaednice

Možete takođe pokušat uzimati dodatak enzma ktze. kojipomaže u rzadnji laktoze iz miečnh poizvoda Nek su dodaciu obiku tekuĆine i mogu se umešati odmah u mleko. a dru semorau uzimat tekom il nakon što pojedete neki mliječni prozvod

som posu često moam putoat posebno u Meksko naabe ećna b ud ba tme odušeena aa nsam. akon

da t dana na putu mam teškoća s ubukanm žeucem daejom. Što mogu učnt?

Promene u sastavu ta. vode i drukčii sanitarn uet čestopridonose »putničko diarei« Mo prvi i naočiti saet est da

228



HRNA OSEBNE OTEBE

pzite što jedee i pete. Nemoje jesti sirovo voće povrće - nkadanemoje jes ni voće nl povrće koje ne ogujeno. Ako nruče voduu boc, uere se da e boca ba zapečaćena er prečeso se umnogm hoema voda oč zravno savne (To sm sam vdiomnogo pua) akođer se odrece kockca eda jer ne znae odkakve su vode napravene

kođer sm otko da uzmne dodaka aCdofa ( kapsue 2 žice ekućine na dn može pomoć u obrn od djareje, oako šo acdof usposavja ravnoežu zmeđu korsnih štenihbakerja u crema Jede puno ogura s ktinim kuurmaprlje i nkon povraka s puovna

sustvuem mnogm posovnm susetma pemda všensu uobčaen učkov na koma se pope po t matna,zameto sam da u ednu kad ma puno posa popem tekomdana ednu do dve čaše vna nekog dugog pća. e mpotebna neka posebna hana dodac?

Kao prvo, žem vas upozoriti da koho veoma debja Prosječna čaša vna sadrž oko 90 korija a nek ker vše od 20kaora Akoho akođer usporava meaboizam pa eu oežavasagorjevne masnoća Ako prmjee da se se poče debjarzmsie o tome da smanje pće prjeđe rade na mneranuvodu Vino možee rzred sodom i nručti špricer) e pomopucka ednu čašu tijekom ručka večere

Drugo koho može ometati apsorpcu nekh vo važnh

vmna Vimini Bkompeks posebno su oseiv na akohozato svakako uzmaje viaminski dodaak kao hnu bogatu mvimnma Konačno akoho tkođer reme apsorpcu tmnae, pa povećajte njegovo uzmnje Doba načn da nadoknadevamin e jes da popljee čašu soka od naanče rajČce ananasaumjeso kohonog pća

ko uuto ne popem šacu kave mam stašnu gavobou.

Zapavo, potebno m e nekoko šaca kave da mogu početadt, a oko sedne popodneva teba m hoš nekoko. o, akopopem kavu popodne ne mogu na veče zaspat. ako e nepopem, mogao bh zaspat u uedu ako da peknem tazačaan kug?

229



R O K

Kad se oe navine na oen tešo se odvnu Zapravonedavno je isživnje pozo da ljudi oji piju deo mjeave nego v mogu taođer postati ovisni o avi Č i o piju samojednu ili dve šice na dn ljudi mogu osjetiti simptome odiavja ao šo su glavobolja munna i pretjeran umor ao nepopiju au

vašem sluaju mislm da popodnenu pospnos izazivaprevela oliina oeina Kofen pobuđuje na tivnost pouioslobađje šeera z jere al njegovo je djelovnje raotrajnoNaon poetne živhnos mno ljUdi osjeaju umor ad prestedjelovnje oena sim oga preiše ofeina može izzvati nervozu rdržljivost i nesanicu ao I druge probleme Kofein aođerulanja z tela mnoge vžne tamine I mnere uljuujui8omples (pogoovo tim) cn vtm e l Kad »ovsnicio ofeinu« onano smanje uživnje ave oni otriju da imajumnogo više energe a mislm da e o bi sluaj i s vma

Postupno smnje olinU ave oju pijete jer to možepomoi da izbjeete neugodu zbog odiavnja Međutim neugod

ni simpomi obino traju smo neolio dna i mogu se ublžitiuzimnjem acetmnoena (zbjegavajte leove oje možete dobitibez recepta i I su s dodatom ofeina te ispijnjem jaog ajaod nane

Ao poušavae izbjei ofein Imaje na umu da ga dodaju umnoga bezloholna pia ljeove prov bolova ablete za držanjedijete i smulnte Poušajte upovati samo proizvode bez ofeina

Naon jutrnjeg ustajnja mlo ežbajte To pomaže u oslo

bađju endorna u elu a oni ublžavaju bolove i ne da se boljeosjeae

omoite ekom ime koža mi postane suha i svrbi meatkad čak dobem neku vrstu ekema a to je vo neugodnoŠto mogu učiniti?

Hladno vrijeme i toplina u zatvorenom prostoru oja isušuje

zra može isušiti i ožu Zimi mnogo ljudi poput vas dobjeecem blag osip oji se oituje u hrapavm suhim i ljusavimdijelovima na oži Hidratantne reme za vnjsu upotrebu mogupomoi i smanji nadraženost te vratiti dobr dio vlžnosti ožisim toga apsule od ulja lnenh sjemen (po jedna apsula tri

230



HRN POSENE POTEE

puta na dan) do 2 žce uja enih sjemenki takođe mogupomoći da v se koža ne isuši

Nemojte zaboat jesti hnu bogatu betkotenom ii uzetidodatk betkotena, kako biste sačuv zdavu kožu

oušao samjest ana ustnu sam se tud ad sampočeo jest menje gah dobo sam jae gčee u žeuu daeju oušaa m to moje teo e da zaboam naana?

apavo misim da vm vaše teo poučuje da počnete poakoi pomo Mnogi kad čuju da ebaju jesti oko 30 g vakana na dn,počnu odmah jesti veike koičine vkna Veka koičina vaknakojom znenada napute svoj pobani sustav može biti pičnoneugodna i uzokovati teškoće apavo mno se jud koji počnujest vakna tuže na napinjanje i opće pobavne smetnje Kko bsteto spiječii uvodite vakna u svoju pehnu postupno i poko

povećavajte kočinu do mjee kojaje za vas optmna Na pmjepočnitejesti žitne poizvode koji sadže umjeenu koiČinU vknakao što je zdobjena pšenica oko 4 g vakna po oboku pijenego što uzmete žitice s vo vekom koiČinom vkana, kao štosu one koje sadže i mekinje i veke kočne vkna 1 4 g) Akoniste naiknu jest saate nemojte napuniti tnju bdom satePočnite s jednom sednje veikom gavicom zeene sate (smješanim, siovim povćem) pa zatim postupno povećavajte

koiČnU do cijeog oboka np večee sto vži i za voće ko stepije ijetko jei dnje ebače, nemojte odjednom pojesti cijeudinju a početak bit će vm dosta i čettna

Gah je izvstn zvo vkna i poteina ai mnog ga jUdteško pobavjaju je u njihovu teu zapavo nedostaje ezim kojipobavja šeće iz ha Namaknje aha peko noći i kuhnjesve dok ne omekša zadit će najveći dio šećea koji izazivanapinjnje pinove sm toga, uvodite gah postupno u svoju

pehnu počevši s poa šice gaha j ednom ii dva puta na tjedn,dok se teo ne pivkne na novu hanu Na tžištu postoji poizvodkoji može pomoći u pobavjnju gha n djeuje tako da osiguava enzim koji pomaže teu zaditi šeće iz gha Mnog judikunu se u taj pozvod, ai teba znati daje on napavjen od pesni

23 1



HRNA O EK

i može izzvat aerjske reakcie kod ludi kOJI su osetivi napiesan.

tkako je moj sin krenuo u rtić neprestano se borimo sprehadama i upaama gra. Što nam aa činiti?

Normlno e da su deca u vtću često prehađena Diete eprvi put zloženo rzIčim rusm I bkteriskim nfekciama oddruge dece bično deca nkon godinu il! dvje mne oboljevauTkođer �e neobično da i svi ostli člnovi obitei tko dobiu

prehladu pak z vašeg mi se pitna čini da e vaša obitelpogođena vše nego što e to uobičaeno Evo nekolko saeta koiće vm pomoći da se obrnite od nfekcie.

VI I vaš sin treb biste uzimati še itmina C koi prirodnopovećava Imunitet edite puno voća i povrća - gode, aumedinu rebraču prokulice I satku cenu papriku ae hna osimtoga bogata i betakrotenom koi e tođer bitn za imunoošk sustav.

Vitamin B (Ima ga u obogaćenm nstntelma od zobi idrum već pripremlenim žitma etri i piletii tođer e vžnza prano funkciorne Imunološkog sustava Ne zaborateuzet dovolno Evtmina er on pomže teu proizvoditi všeTstnca koe sprečavau fekciu Dobri zvori vtmna E esumaslac od kikikja badem smeđa riža zobene phulice I orasi

Svatko u vašo obiteli trebao bi na dan poesti 240 gnemasnogogrta sa živm kuturma (osim ko e netko lerčn na lječne

proizvode) Ludi koi edu mnogo ogrta imau znatno ve gamainterferona, ti kou prozvode biele ve staice a koe susastavi dio obrambenog sustava tiea nego oni koi ne eduogrt

Napokon ao pobol!evate češće nego što e to normanoteb biste otići lječniku i proeriti este slabokrn Preternumor i snžena otpornost na ifekcie mogu bit zn da vašemtjelu nedostae železo folna kselna b vitamin B2. Nedostatak bilo koe od t tri može imati za posedicu smnen bro

cven stnica a to može zadati udrac vašem imunološkom sustav

rimetia sam da se moja danaestogodinja kći počeadebati. skreno gooreĆi osjećam se pomao kriom zbog toga

22



N PN PT

jr smo moj suprug ja oboj mao prdb pazmo štojdmo. bh ža da moja k ma probma s tžom Što

mogu poduzt dajoj pomogm a daj povrdm?

Dobro pitanje! Oko 1 posto svih adolescenata -više djevojakanego mladića preo je, tj ima težinu do 20 posto višu odnormne Način života mnogh adoescenata u kojem se preteŽitosjedi (i kojihje avna aktivnost teefonrnje i inje s računom)'i omljena začinjena masna »rna smeće« kao što su čokolada iprženi kumpiići avni su krivci za debljinu adoescenata Nažaost

preli adoescen odrastu u debele jude. Sada je pravorijeme da skrenete kćer na pravi put a to je i priika da joj se i vii suprug pridržite

Na neki načn, imate sreću što ste i i suprug predebei patako možete pozornost s njene debjine usmjerit na svoju zbogčega će djetetu biti pički kše Objasnte kćeri da ste i i suprugzabrinui za svoje zdravje i da se zato počinjete zdravo hrniti(Moim vas ne upotrebjavajte riječ dijeta ) Zamoite je da

surađuje s vama. OČistite hadionik i smočnicu od bezvijednemasne hrne i nadomjesite je jeima za gricknje koja sadrže momasnoće kao što su pereCi, kukuruzne kokce koje nisu pržene naUj seže voće zaim voćnm sadoedom nemasnim jogurtom idrum uknm sasicma koje ne debjaju Pomnjivo panirajtejelonik Tjestenina s nemasnm umakom od rajčice, pirja govedina s povćem i kuhna pieina bez kože dobra su gavnajea apripzite na koičinu Naučite kuhai mahunrke i žito jer oniobiuju

vlaknma koja će vas zasitt a ne sadrže puno kaorijaIzbjegavajte hranu koja ima mnogo masnoće kao što su vućehrenovke u pecivu kumpirići prženi u uju krump pečen upećnici mnogo je boji) i masna predjea kao što su pržena jaja sasom. Zamenite osežavajuća pića koja sadrže šećer s onima bezšećera a možete napraviti i špricer od sode i voćnog soka Akojedete vi odaberite japanski kineski restoran gdje posužujuukusnu, i nemasnu morsku nu povće ii jea s rezancimaKonačno a to e možda i najvžne: ne zaboraite iskjuči teevzori počnite ežbati Fzička aktivnost pomoći će vm da uošekaorije - i vi i vaš suprug i kći

2



Deseto poglavlje

OSTATI ZDV I OSJEĆATI SE MD

Na prijelzu stoljeća prosječan je oekvani živoni vek bio uS-u 47 godna. a dnas je 7 A smo produži životnvek ne dovoljno kvleta ih godina jednako je vžna kao

i njihov broj Iskreno erujem da možemo un mnogo vše kakobismo osigurali bolju kteu života u kasim godnama

Evo lošh vesti: kako sada stvri soje. svak treći Amerkanacu nekom će žvonom rzdoblju oboei od rka. a do 000 godne

aj će se broj povećai i od rka će oboljet svaki dru Goovo 60posto svh ljudi starijh od 6 godna ma vsok ki lak. a goovojedna reća boluje od srnh bolest Čak 4 poso sarijh osobaima propisane lijekove i uzma ih za lijeenje raznih bolesi odrrisa do hiperenzije i glaukoma

A sada dobre vesti srenje ne mora bi snonim za bolestOno može i ebalo bi bii svarlako živono doba. ak ispunjenozadovoljstvom. i ako odaberete pravi nain živoa Posoji sve vše

dokaza o ome da prehrna i jelesna akinos određuju kkoćemo srjei Kako bismo rumjeli vžnost prehrne. dopusteda najprije objasim neke od eorija o ome zašo strimo

TEORIJA LOODNIH RADIKA

Zagovornici eorije »slobodnih radikla« eruju da su uzroksarenja zapravo molekule s nesabilnim elekrim nabojem.zvne slobodni radikli (is su možda i krivci za aerosklerozu mnoge vrse raka) Slobodni radikli nepresno nastaju u ijelu. au nekm sluajema u okolni Na primjer. zrk sadrži kisk. 02li kad sunna selos oseli zgađen zrk. 02 se prevara u03 ozon Za rliku od 02 03 je vrlo nesabln. a to zna da

34



OSTATI ZDRV I OSJETI SE MD

s nastoji vati s drum molkulama Slobodni radikli vrlo surktivni ni kruž po stnicma tijla ošćujući sničn mm

brn protin I DNK Slobodni radiki mogu takođr napastikolagn vr koja povuj stic a posljdica j toga povćnakoličina bronog vlaknasog tkiva i stanica u stijnkamastnica Kolagn postaj mnj lasič i tijlo počinj pokaivatinakov starnja kao šo su ukočnos obova I nabora koa

Kako b s obrio od slobodih radikla naš tijlo nprstno proivodi antiokidns iskorištava antiokidt kojdobivmo u hrn Mđutim kko srimo tlo j manj sposob

no smo proivoditi ntioksidans a u mnom slučajvima ndobivamo dovoljno dodaih tiokdasa ni i hrn prmdasu nm nužno potrbni nokidns pripadaju i btkroivimini e i E cink i sln

MUNOLOŠKA TEORIJA TARENJA

Kao što i smo im govori ova orija stavlja tžiš na uogu

imunološkog sustava u procsu strnja Kako starimo naš imunološki sustav postaj manj djlotvorn a tijlo postaj osjtjina ifkij munološki susav sada takođr tž rlikuj našvlasti stnic od snica napadajačkih orgima Zao s moždogoditi da oslabljni imunološki sustav počn napadajai svojavlastita tkiva organ stvarajući tko tškoć koj bi apravomorao sprjčavati Nk vrs dijabtsa I rriisa pov su stim autoimunim pormćajm ravi vitmini minrai mogu

pomoći u održavnju dobrog funkcionirnja imunološkog sustavakom Čitavog života

TEORIJA RNDNK

Nuklinska kisina RNK ribonukinska kislia) i DNKdoksiribonuklinska kislina) sastavni su dijlovi stnic kojiodrđuju nasljdn osobin i u skladu s tim - sposobnost tla daproducira (proivodi) nasljdn oblik Zahvaljujući RNK i DNKmi smo sposobni proivoditi nov stanic nakon rođnja pk.kako strimo naš su s stnic sv mnj sposobn rproduciratiNa primjr dravo dijt svki dn proivd na milun stnicakoj mu omogućuju ras Ako s dijt oldi il raboli ono s

235



HRA EK

brzo oporavi Mđum kod striih ludi prozvodna stnicamnogo sporia Rnama i ozldma trba viš vrmna da zacil

Bolsti s sv t prbolivau Kada tio iš ni sposobnoproizvsi dovono novih stanica ko b zminil st počinmo zmćivati znakov strna. kao što su naborana i manpka koa stačk pg« na rukma

U svoo knizi Nuclic Acid Thrapy in Ang nd DgnrativDisas (Ličn nukinskom kisinom kod strna i dgnratinih bolsi dr Bnmin S Frank izštava da s stanic kopropadau mogu pomladiti« ako h opskrbimo nuklinskim kis

linama Dr Frank izstio da su ngovi pacinti nakon što sudva msca primali nukinsku kislinu imli iš nrg biliivahni a i koa im lpš izdala

Čm sm pri nkoliko godina počo sti hranu s punonuklinskh kislina primitio sam dramatičnu promnu kou gldu to i u osćanu Sličn prič čuo sm od priatla ipacinata Dobri izvori nuklinsk kisin su: sardin posbnoportuglsk konzrvirn u vodi) hrana iz mora liv. zno

lisnato porć inćuni i nk vrst stivog kvasca na koima asnopiš da su bogati s RNK i DNK« Ght i nk vrst itisa mogus pogoršati hrnom u koo ima puno nuklnskh kislina Akobot od tih bosti posatut s sa svoim ličnikom pringo što počnt sti u hrnu)

D D L!

Strn mo takođr biti uzrokovno uivanm prvlikihkoliina pošn hrn i prmlih koliina prav hran Na primr ludi u Japnu i na slandu u prosku iv do pt godinadu od Amriknaca Urn sm da prhrana tom avnirzlog Ludi u tim zmma du rlo mnogo rib a to znači danihova prhrana sadri malo zaićnih masnoća i puno omga3masnh kisina Osim toga oni du mn industriski prrađnhran ngo ludi u SADu a uivau i iš itaica i povrća

Amriknci du priš koria posbno tzv praznih kaloria t kaloria ko imau mlu hrn ivu vidnost Vidio smlud koi su doslovc drali 3000 do 4000 kloria na dan a daoš nisu zadovoli potrb za osnonm vita i minrlima!

236



OTATI ZDR I OSJ S MD

Zaslađa a brzo mla ha vorčk ađa bza ha mog čka kluka« korama a da sa salša

hravos dob šaPoso akođr dokz da však kalora skrau dužužvla davom sžvu a Hum Nuo RsrhC a Tufs vs da ua mšva dobva vlohrvu skokorču hau a druga dobva hkolko žlla Mšvi ko su skokoču. l zdravu hruokzvl su m zkova sra go o du mšvi zaravo su žl 15 do 50 oso duž!

D L DL H ?

srkos ašm obl mo s lud dobvau dovoloobh hvih v sržvaa okzuu da lud sr od60 goda r od omaka dog l vš bh viama mrla To omk mož ozblo aruši hov dušv

l ls fukEvo kolko glavh razloga zbog koh sa lud dobvau dovolo hvh v

NEUČNKOVTA PROAVA

Sa sarm aš robavi susav osa m učkovZao čak ako s asavmo h uavožo dobo mož

s dogod da aš ilo b sosobo asorba hvva ko uosmo u Na m mo lud ako dsgod žvoa mogu mai robavu za kou kaksča auhuos osl la Ako ma akv smom av s svomlk možda s za oga kr k zdavsv oblmMđum. vrlo čso oblm loš robav oslda sosobos la da ozvd dovolo sol ksl (HC koa zađu hu Jdosavo rš uzm zma kao šo

boml (k s dobva z asa aa (ko s dobva zaa ola saa r l osl la T rod zm omo lu rzad hu skorsi vam mrl

Oo govoĆ kako b zb lošu obavu sa ud b sms rvš masoa roa ko s ž robavlau

237



HRA O E

nego složeni ujikohidrati. Osim toga jedite poako i izbjegavajtevrlo tople vro hladne tekućine koje mogu pogoršati napetost u

želucu

LOŠA PREHRANA

Mno se stariji ljudi posebno oni koji žive sami oše hraneBo zbog boesti usmjenosti mno stiji Amerkanci ne tudese kuhai za sebe nego jedu tvornički pripremljenu hrnu kojačeso sadrži malo hrnjivih vri a previše šećera i soi Osim toga

mno striji ljudi preskaču pojedine obroke i zato su često neishrnjeni

Niša bolje ne ni strijm boesnicima po bonicma ustaračkim domovima. Javna je kuhinja česo bljutava i neukusnaa to je još jedan od rzloga da boesnii oni koji borave usačkim domovima ne jedu sve što bi trebli

GUITAK OKUA I MIRIANaša osjetla okusa i mirisa slabe s godinama Oko 60 godne

života mno se judi že da je hrna bjuava i neprivlačna. Akoimate takav problem pokušaje probuditi svoja osjeia rznimnovm travma i začinima. Također vm može pomoći i uzimanjecnka npr dodatak cnkova lukonata 15 do 60 mg)

OLOVI U ZUIMABolesi desni oše napravljeno zubalo dru problemi sa

zubima ii ustma mogu ometati hranjenje i uživnje u hrni. Brigaza zave zube zuzeo je vžna kao i prehrana bogata favonoidima(ima ih u voću posebno u aumima te povrću jer ona pomaže ujačnju desni

LIEKOVI I NJHOVE NUPOJAVEGotovo polovica stijh Ameriknaca uzima lijekove koje m

je propisao ječnik a bezbrojni miuni uzimaju lekove koji semogu dobi bez recepta se iječe« smi Neki lijekoi mogu

238



DR I JĆ E MD

zapavo ostavjati stln g svog okusa u ustima pa to možesmanjiti sposobnost zikovnja zličitih okusa. ak i tako

običn lek kao što je aspiin može ometati sposobnost pepoznavnja i zlkovnja goki okusa Ako lijek koj uzimate ometa vašeuživanje u hni posaetujte se sa svojim ječnikom Nek lijekovitakođe ometaju sposobnost apsopcije vitmina i hnjivih aiNa pimje

iuetici tablete za učivanje vode koje se daju zaegulnje visokog kvnog tlaka mogu spati (ukloniti) itela kij Bkompleks maezij cink

Ljud koji edovito uzimaju lksative to je često međustijm judma mogu takođe pati od nedostatka kla.

Metoeksat ljek potiv aka može uiš folnu kiselinu Aspiin može povećat ilučivnje Cvitmina ognma

Kotzon pednion koji se često koiste za ublažavanjebolova kod titisa mogu smnjiti koncenaciju cinka utijelu.

Kolestimn koj se daje za snižavnje kolesteola možeuzokovati pomnjknje vtmina A E K te klija

I, napokon naješć ljek lkoho koj je pisutn u mnomlekovma što se daju bez ecepta može sziti koncentacjuvtmina A BJ B2 biota holina niacina vtmina B5 (to jentioksidns pngmska kiselna Cvtmina

Stiji jud ne samo da dobivaju pevše lkohoa putemtkvih lijekova već mno od njih i peviše piju bog smoće iusmjenosti miui stijih Ameiknaca peviše pju Kkostaimo naše telo pozvodi sve manje enzima koji je potebn zazadnjU alkohola Posljedcaje toga da se Uici lkohola mnogobže ojete Akoho ne samo da uištava hnjive ti koje supijeko potebne našem tijeu nego može ozbiljno ugit našusposobnost azmišljnja i obavljnja znih poslova kao što je np.vožnja ato b stiji ljud tebali biti iuzeto opezni kad je upitanju uživnje kohola

239



HRA O

D D D

Nakon ps goin živoa lui s morau pobrinui aoisa obivau hrniv vri ko ć im omogućii a osanu viani zrav. vo nkih vimina mnrala i ruh hrnivih vari kosu vm saa porbni viš ngo ikaa:

ETAKAROTEN

Malo Ariknaca obiva svh 0000 lU ( mg) bakaronao goovo vosruka prporučna nvna koliČina za koimnosručnaci smarau a nophon kako bi s zašiili o raka isrčih bolsi. Posbno vžno a lui koi su sarii o 50goa i izložnji rziku o bolsi u ovolno hrn bogabakaronim kao šo su mnozlno lisnao povrć žuo inrančaso voć i povrć.

TAMIN 1)

Mal koliČn og vmina mogu ko sriih lui izzvaiblag promn u funkcioniru mozga a o mož uca nanihovu sposobnos asnog razmšlana i uspšnog obavanarznih zaaaka. Dobra oza viina Bkomplks Oigura ć iovoln koiČin vana B \ .

VTAMIN 6

Viamin B6 povćava imuni sariih lui. Navno isrživn pokzlo a pomnkn oga vimina sai imunološki susav Svaki an rbali bis uzimai 50 mg vamina B6

RIOFVN 2)

Akivn sri žn rbau viš oga viamina koi vžan zavilnos. Prporučum uziman 50 mg ribolavina na an.

240



OSTATI ZDRV OSJE SE MD

VITAMIN B 2

Sai udi imau ekoća u apsobranju imina B2 osljedica e toga da mno ljud srij od 60 godina pate zbogpomanjknja og vamna a to može uzrokova smeenos promeneraspoloženja druge simpome koji se česo bkau sa senilnoćuDodaak vimna B12 može lako ukonii e smpome Peporučujem nosni žee ableu koju sate pod jezik er se kozaobizi želudac I vitmn se apsobra direkno u kvook Uzmite00 mcg nosnog želea svaka 2 do 3 dna 000 do 2000 mcg

vimna B2 u obku ablee za pod jezik svaki dn

FONA KIELINA

Strijm judima osobo mnjka ova B-itamin koji pomžeu sprječavnju nemje nekih obika rka a može čk iit odsčih obolenja Dobi izvoi fone kiseine jesu zeeno snaoporće penčne klice proge i pećaera Ako uzmate dodaak

uzmte 00 mcg na dan

VITAMIN e

Potrebno vam je e og anioksidnsa koji vm pomže uzaii od raka sčanh oboljenja pa čak i občne prehlade edepuno hane bogate -viminom ga uzmajte kao dodak Pre

poručujem 1000 do 2000 mg na dn seiirni -amn koise spoie osobađa blž je za želudac

VITAMIN D

Nedava su saživanja pokzla da siji ljdi dobvausmo polovcu od porebne koČine D-vmina Žene bi osobiozbog rizika od osteopooze ebale uzmati a vimn koj može

pomoći u apsorpcji klcija. sm toga ljudi ko su veZni za kućui ne borave dovoljno na suncu koje poiče ielo na prozvodnjuDvitamina akođe pate od pomanjknja toga vimina D-iamina ma u obogaćenom meku i ribi. Preporučujem uzimnedodaka od 00 U na dn

2 1



ANA O EK

VITAMIN E TOKOERO)

Za poboljanje ciklace smanjenje izika o sčnog napaaja i jačnje imnolokog sstava pepočjem sima sijimao 50 goina zmnje 400 U D-aa tokoeoa, koji je najčnkovitiji obik vitna E Shi obik toga vtamina lake se apsoba

KACIJŽene koje ne obivaj naopne esogena teble bi zimai

b 1500 mg toga mnela na an Najbolje bi bilo a zmateoatak o 1000 o 1200 mg a osim toga jeie i ve nemasnimlečni poizvoa mečni poizvoa s malo msnoće

VAKNA

Pimjeena količina vlakna može osiga en poba(pa vm neće ebat laksativi sniziti kvni ak i zatititi vas o

aka i sčnh boes Potebno je pojesti 30 g vlakana na n, a toe teko ako vaoj pehan ma žitaica voća i poća

EEN

Ovaj je minel noksians koji o zičith vsa akaMno Ameikanci ne obivaj ovoljno selena hani Selena ima čenjak k i poklcma kao i goj hani Pepočjem

svma stijima o 50 gona zimanje po 1 00 mcg selena na anDoze veće o 50 mg mog biti tokične

242



EZAJE VA OŽEAŠODITI



EZAJE VA OŽE

ASODITI



Janaso poglavlj

ŠTO NE ZNAMO O MASNOĆAMA

Masnoće i koleserol jes a osobe koje s sesne vrijednosdrave hrane dve eme koje najviše bnj a o niječdno edan dan čjee daje mrgarin korisan a srce a

a edan dana čjee daje šen Godinma s vam govorii da nejedee previše oraha jer sadrže pno masnoće a sada najnaisživja pokaj da orasi mog snii koleserol Da bi vasjoš še bi vaš vam je ečnik nedavo rekao da je vaš

svekpni koleserol nik a da je vaš koris (HDL koleserolpren i da ga rebae povisii!Ako vas sve o bnjje naje da nise jedni jdi mi česo

posavljaj pinja o masnoćama i koleserol pa ć pokša ovom poglavlj odgovorii na njih šo je mogće jednosavne

Zašto s mnoće tako oše?Kao prvo želm naglaii da masnoće nis neprijaelj Zapra

vo masnoće s vžan dio čoekova ijela Žensko se jelo sasojiod oko 25 do 35 poso masnog kiva a mško ga ima nekih 1 0poso mnje Masnoća el ima nekoliko važih loga Onaranosi po el vodi opive vimine A D E i K i opskrbjeijelo pričvnom enerom vrijeme gladi Tkođer šii i iolirajelesne orgae a bia je i a proivodnj spoh hormona

Masnoća posaje problem ek kad je jel ima prevšePrehrna bogaa masnoćma poveje se s povećom opasnošć

od obolijevja od nekih vrsa raka kao šo je rak debelog crijevai rekma rak prosae i recidiv raka dojke Prehrna kojoj mapreviše masnoća akođer se poveje s povećam rikom odsrčnog napadaja i kapi Prosječna merička prehrana vrlo jebogaa masnoćama: merikCi konmiraj goovo 40 poso

245



RN EK

svojih dvih kaorija u obiku masoć. Mista za zdravstvoSAD-a i Odbor acio akadmi za zaost i prhru prpo

ručuju da bi trbao kozumirai viš od 3 posto od svhkaoria koj ust tikom da u orgizm) u obiku masoća. Du stručaci pokoji dr atha Pritki i Da Orish mis da i 3 posto prš t prporučuju smo 0 do 1 5 postomasoća u cokupo prhri. Osobo bih bio srt kad bimasoć čii oko 2 posto svih korija ko usmo u orgizm

Šo je oeseo ave veze on ma s masnoćama?Kostro voskasta žućkasta vr siča masti, koja asta

pri svga u i t u što mo mri u crijvima i spcijiziraim staicama a Kao i masoć i kostro vža diota O bita za proizvodju spo hormoa porb j zasitzu Dvitmia t za proizvodu stičih mmbra i miskh ovo ica ko obavau živc

Osim što ga to smo proizvodi, kostroa ima i u kim

vrstma h. a primjr, srdj viko aj sadrži oko 2 3 mgkostroa, a hmburgr od 9 g ima 6 mg kostroa Mđutm, trbat dodato js kostro kako bist zadovojii svopotrb. Čak i da dt hru u kojo uopć ma kostroato bi oš uvk prozvodio dovoo kostroa da mož ormo kcioirai. k rst masoća kojih ima u hri mogupotuti io a prozvodu kostroa.

Sičo kao i masoć, kostro uzrokuj probm smo

oda kad ga ima prviš Prvika koiia kostroa u krvi možpotkuti stv poča, tvi ko začpjuju rtrij i sprjčavau ormao protjc krvi kroz to. Ako s srčaa artrijazačpi komadićm poč mož dĆi do srčog apadaja

Amričko udruž za bosti srca (Th Amrica HrtAssociatio) prporuču da jdt iš od 3 mg kostroaa d

ao znamo da vso oeseo uzrouje sčane boes?Broa opšia istrživa potvrdia su povzaost zmđu

srčaih bosti i kostroa. U opširom israživaju, provdomu 9 država uz potporu Stsk zdravstv orgizaci utrđoj da u zmjma u koima s kozumira avća koiia

246



NE ZNM MNĆM

zasićenih masnoća koleserol u bio navši obično iše od 50mg/dl), a iso ako i sopa sraih obolena U drugom istživanuproučavale su se prehrambene navke riu grupa Japanacamuškaca Pva e upa žiela u apnu i ela adiionnuapansku hranu koa sadrŽi malo masnoća Drugu grupu činii suJapci koi žive na Havaima i eroatno edu havasku hranuTreću su upu sačinav Japanci koi su se doselil iz Japa uSan Francisco i eroatno eli tpičnu američku hau, koa ebogaa masnoćama Nakon dese godina, Japci koi su žieli uJapanu imi su namane koleserola u i name sranihbolesti On koi su živeli na Havaima imi su nešo više kolese

rola i srčanih bolesi, ali oni koi su žie u S Franciscu imisu i ednoga i drugoga naše straživana popu ovoga upućuu naizravnu povezanos između prehrane koleserola i srčanh bolesti

akvaje aka međ »kosnog »štetnog« koesteoa

Koleserol se mora u ielu preradii, razgradi u obik koielo može upotreblavai i slati u sice koe ga tebau Viškkoleserola pohranue se u pričuv Jera prerađue koleserol u

D (šeni« koleserol) lipoproein niske gsoće low densityproe) D rznosi koleserol u tkiva za prozvodnu saničnihmembrana, obnavle i za prozvodnu spolnh hormona NešoLDLa dae s�zgradi u HDL korisni koleserol) lipoproeinvisoke gusoće high densi lipoproein, koi odni suvšni koleserol narag u crieva kako bi se lučio iz tiela Č se dae D,koi e naveći raznosiel koleserola u telu, glani krivac zanasae pločastih naslaga Dok LD kulira s krvl, on se veže

na posebne recepore saica koe ga trebau Kada saice dobidovolno koleserola, one prestanu prozvodii receporska mesai ako LDL ose u straživači su uereni da velika količinaLDLa u kri može ošetiti unuarni slo na senkama areria iako uzrokovati aerosklerozu ili sužene areria Nova eoria kžeda slobodni radiki eroatno dovode do oksidacie DLa, a osnice u stekama žila shvaćau kao ošećene i zao zou upomoć biele krvne sice zvane monoci Te se sanice zepe

za saičnu ovonicu e priuku i druge sice pa ako nasae ploča(plak)

24



RNA JEK

oo znos zdrava očna oeseroa?

Sveukupni kese ispd 00 md smaa se ideanm ad 00 d 39 njegvaje ična viedns. Sve vijedns inade smatau se pvišenm kesem Ipak pvišeni sveukupnikese jš se uvek me smaai dgvaajuim e ainaHDa dvn ska:

Omje imeđu sveukupng i HDL-kesea ne bi ebapeaii dns 6 a ak nek ima sveukupni kese 40. a HDL 60 mje je 4 1 a nači daje u edu

Idean mje imeđu LDL-a i HDL-a teba bi bii 3 a nebi smi peii 4 Na pmje ak je LDL 0 HDL bieba biti 40 !i mnje

P mišenju Ameičkg uduenja a bes sca (AmeicanHea Assciain čak i niska aa kesea me bii nka pasns ak je HDL suvše nik apav nedavna kiagve da na HDLa padne ispd 35 akđe se pveavapasns d sčng napadaja. Redva eesna akins peha

na i ddan uimanje iacna mgu pdii HDL

Šo su rgerd?

Tiiceidi su vsa masna ke nim u i ke semjee psebnim esm stivnja pkauu da ina tiiceida vša d 1 90 md a ene i vša d 400 md a muškace mepveai pasns d bevna d sčih besti

avae ors od snžavana oeseroa?

Odgv na vaše pinje dae ispiive ke je 1984 g.všen na 3800 muškaca s pišenim kesem uškCisu dbivi ii iek a savnje kesea paceb Skupinamuškaaca kja je dbiva iek sniia je kese a 9 ps a je a 1 9 ps smji iik d sčag napadaa u uspedbis gupm ka e dbivaa paceb Na snv euaa g

istaivanja a svkih ps sniavnja kesea pasns dsčng napadaa pada a ps ( ne nači da judi ebajuuimati ijekve a snavanje kesea apav u mnmsučajeima pavina pehana i vamni deuju pdednak dbi iivau manje nuspjava

48



� ZM MM

D , L

D H

Nsu sve masnoća ednake. Ima mnogo čh vsta masnoća u hn kou jedemo Neke su od njh kosne a neke rloopsne ovom odlomku opsa ću ne vrse masnoća neke sudobe neke loe a neke one

asnoće u pehan dole u r oblka: asćene polnea

sćene mononeasćene masnoće Te r vrse masnoća kuuse po kemskoj sruktu o es po boju molekula vodka. Šoe molekula vodka masnoća sadž o je asćena Polneasćene mononeasćene masnoće mau mnje molela vodka

asnoća veoma debla m masnoće ma 9 koja beobra na rsu masnoće Poen ujkohda mau 4 g kalojapo u.)

ZAIĆENE MANOĆE

Zasćene masnoće nalmo pje svega u hrn žvonjskogpodjela kao o su msn djelov govedne svnjska mas slomlečn povod od punomasnog mleka janjena njeasćenh masnoća ma u plen b nemasnm djelovma

govedne. Bljn su vo asćenh masnoća msac od kkrka kokos Zasćene su masnoće na sobnoj empeau u krutomsnju. Pobem kod asćenh masnoća es to to one poču eona povećnu povodnju koesteola posebno enog D-koleseola

SBNI SAVT Pokuajte onč užvnje asćenh masnoćana mne od 10 posto od svh klora koe jekom dna uneseeu ogm. Jede smo najmnje masne djelove govedne bjelomeso pead a be kože. Rbu ppemajte be ulja Ppe nakolČnu Zdav obok mesa velk je pbžno kao snop aćhkaaa

249



RN JEK

POLINEZAĆENE MANOĆE

Polnezasićene masnoće nalazimo u bljnm uljima i mrgarinudobivenom iz biljaka. Te su masnoće glavni izvor inoleične kiselneza telo koja je neophodna za nastajanje stanica i normalnofunkcionrnje živčnog sustava.

Dokazno je da soko poinezasićena ulja kao što je ulješafranike kukuruzno i suncokretovo ulje snzuju kolesterol u

Međutim neke rste ponzasićen ulja mogu zapravo povsitikolesterol Neka polnezasićena ulja i si mgrini prolaze postu

pak zvn hidrogenacija kako bi h se učnlo korisnima za pečenjei produžilo njhovu trajnost im postupkom nastaju tvari zvnetransmasne kiselne koje djeluju u telu kao zasićene masnoće t potču nastajanje kolesterola. Istrživnja su pokzala da ljudi kojijedu puno hidrogernh polinezasiće ulja i mrgrin imajuvišu rznu kolesterola nego o koji ih ne jedu (No to ne znači dase tebate vratt na mslac. Maslac je jednako tako loš ako ne ilošiji

Osim toga prehrana bogata polinezasićeim uljem povezujese s nekim vrstama raka i strnjem žučnh kamenaca Nekolikoje istrživanja pokazlo daje polnezasićeno ulje podložno oksidativnim oštećenjima procesima u telu koji su možda uzrok nekihvrsta srčnh oboljenja i raka

SOBNI SAVJE Upotrebljavajte nehidrogerna lja. Kupujtesmo nehidrogenirni tekući mrgarin i štedljivo ga koristite

Dijei margrin i tekući mrgarin sadre manje transmasnihkiselna Nemojte jesti više od 1 0 posto od sveukupnh vašihkalorija u obiku polnezasićenih masnoća.

MONONEZAIĆENE MANOĆE

Mononezasićene masnoće nalzmo u uobičajenom ulju zakuhanje uključujuĆi maslnovo lje cnola lje ulje od kikrikai neke vste suncokretova ulja i uja šafrike Mononezasićeno ulje- posebno maslnovo ulje - ima koristn Činak na kolesterol u Nekoliko je istrživanja pokzlo da premda maslinovo uljenema nikakav utjecaj na sveukupn kolesterol ono može povećatikoliin HDLa ili korisnog kolesterola Osim toga istrživači u

25



NE ZNM MsNĆM

zraelu neavno su okrili a e maslinovo ule mne polonooksiavnim ošećenima nego ponezasićeno ule Verue se a

su oksiaivna ošećena lipia u avni fakor rizika za nasane aerosklerozeDobri izvori mononezasićei ula esu akođer baemi avo

kao vonača i

SOBN SAV Pokušae naomesii ruge masnoće u svooprehrni s više mononezasićeni masnoća posebno s maslinovimlem Prema e masnovo ule zravo ono sari puno koria

i zao ga upoeblavae šelivo ena ili vje ice na an zakuhne ili salau ovolno e

UPOZORN PRAE NALEPNCEvornčki pripremlena i obrađena hrna moe saravai

veoma mnogo masnoća svih vsa posebno zasićenih i hrogeniranih polinezasićenih masnoća sobio izbegavae pecivocroissn ušpke čane kolačiće s maslacem pecivo s maslacemi kekse iz pekice er oni sare puno masnoće Porie prozvoe koi sare mlo masnoće i upoeblavae ule o cnolešfrnike li samo elomično hirogenrana ula ropska ula kaošo e pmino i kokosovo) mog slično kao i zasićene masnoćepovsii koleserol

HRANA JOŠ OŠIJA OD MARGARINA

Nalošia o svih esu hirogenirna bilna ula koa se uporebavau za prene u resornima brze hrne a ula sare većekoliČine rnsmasnh kiselina nego mrgarn Ne eie ih

: -3 L

mega3 masne kseline vrsa su polinezasićenIh masnoća Ioneavno se o nima mnogo govori zbog nihova korisnog elovna na jelo e masne kiseline nzimo prie svega u masnoribi i uu o lneni semenki

Znnsvenici preposavlau a e u rnom rzoblu rzvoačo'eka naša prehrna bila bogaja omega3 masm kiselinama.

25 1



RNA JK

Dnas mno od nas ne dobivaju dovoljno vžnh masnihkiselna. Dokzno je da omega-3 obavljaju sjedeće zadaće u telu:

OLET KORONARNIH ARTERIJA

Brojna su istrživanja pokazala da riblje ue snižava ukupnikolestero i LDkoestero u ljudi kod kojih je on mlo pOvšen koji zasićene masnoće u svojoj prehrn zmijene ribljim mesom.(Zmeni ovdje je ključna riječ ko samo dodate ribu svojoj

prehrni, a ne izbacite neke zasićene masnoće kolesterol će vmse još mo i poisi. ) mega3 masne kiselne tkođer snujuriceride kod bolesnka s pOvišenm rigiceridima koji su posebno rzičn faktor za bolest srca kod žena.

Nedavna istrživanja pokzuju da omega3 masne ksenekoče nastajanje trombocinog fktora rasta za koji se eruje dauzrokuje svaranje počash naslga na rterijma.

mega3 masne kiselne tkođer snzuju rzinu brnogena i

tomboksana u Fibrnogen je vr koja nastaje u telu i kojaje neophodna za pravilno zušavnje . Visoke rzine brinogena povezuju se sa svrnjem uušaka koji mog zazvatikap i aterosklerozu. Tromboksan uzrokuje steznje krnh žila, ato može dovest do sokog kvnog tlka.

PROTUUPALNI UČNAK

mega3 masne kselne imaju protuuplna svojsva tj . onekoče biokemske procese u stncma koji zzivaju uplne rekcije. mega3 masne ksene uspješno se koriste za iječenje smptoma rtritsa lupusa, psorijze, ulceroznog koitisa i druhupanh boesti

ŠTITA OD Premda neke ponezasićene masnoće potiču rast umora

nekoliko je istrživnja pokzlo da ribje uje kOČi rast kanceroznh tumora kod živonja.

22



� N ZNA A5NA

TRUDNOĆA

Omega3 masne kiseine koiste se za spečavane pobačaakod isokoični tudnoa. Istaivači euu da one mogu spiečiti svane kvni uuka u placenti a pomau i u odavukvnog tka niim smuUĆi zinu romboksana

SBI SAET Poedie dva do ri oboka ibe na edan iiuzmite dodatk ua od neni semenki ii ibe Ue

v L : L ?

Na poicma tgvna poavue se sve vie ve poizvoda sdodatkom intečki msnoa Novae pivlačnost očita msnoadae eksturu i okus ni dodae i vik kaloia Kad biinteičke masnoe be bez koia i s vo malo koia i moepostiĆi ist učinak o bi svakko bio neto to bi bio viednoodobava Ai a osobno ne odobavm sve e ne masnoeLne masnoe sastavene su od veikog boa sastoaka počeviod benaka aea do obaenog esvog koba koi su pličnobezeni a ima i neki vi koe su potenciano opasne Napime gum aabic i kaagen koi se često uporeblavaU da bieima s mao masnoe dočai kremastu ekstuu mogu kodneki udi izzvai aeske simptome i duge tetne eakciekoe pemda svi ti adii moau dobiti odobene od FDAnisam sigu da su sv oni ispitni na pimeen način Na pime1987g Pocte i Gmbe zati su od FDA da odobe niov novipoivod nazvan Olesra ent za znanost u slubi avosti ente o te Science in e Pubic Ineest zataio e od FDA da neizda odobene e Oesra o nie bia dovono ispitna. Pemasznanima tog centa pelimana su ispivna pokza daOesta moe poveati izik od aka i uoeni deekata kod lUdiFDA ne izdaa odobene za Olesru ai boim se da su modadu nadomesn poizvodi izmakni kontoi Imate na umu dase za elativno nove povode kJ se poave na titu doista nemoe znat kakvi e m biti dugoni učinci

Mislim dae naboe da se konite ti ni umetni masnoate da koistite piodne zmene i s nima kuate i pečete Na

253



HRA O EK

per dodavem šlce obee kaše mesu koe pečete aprroda ćee ači smaiti masoće Kuhaem s pomoću soka

od abuke ili običog ogurta možemo često smai masoću koae propisaa u receptu a da e rušmo okus hrae apravitesm smrui ogur i ledeo meko upoeblavaući bemasiogur li obro mljeko Ima mogo ača da se adovoli želaa masoćama ato e posežite a im ovm kemiskim prepatima

L

Orasi su hra koa kši sva pravla Orasi dau imeđu 70 i90 poso svoih kaloria baš a raču masoće Zato su šteti. are? Griešite! Č se da poeasićea masoća i ora imakoris uČiak a koleseroL edavo e istrživae poko dasu udi koi su držli dietu s puo orha to ači: 20 posto svoihdevih koria dobivli su od orha sli svo sveukupi koleserol a 1 2 posto Poai su također podaci o istživu a

26000 pripadika Advetističke crkve Oi ludi koi su eli rik. orhe i bademe b pe pua a eda. imali su u prosekua sed godia duži život ego dru u općo populacii i atomi bro srčih apadaa mate a umu da orasi možda isubi edii ralog bog koega su ti ludi bi dravi PripadicAdvetističke crkve e piu. e puše i e edu meso a sve to možepridojeti dravjem ačiu živoa više ego uobičaei živoi stilvećie ludi Ipak. istživači su uerei da orasi imau vžu ulogu

u hovo povećo dugoečostiAko žele svoo prei dodai orhe. e aboravite ibaciti

i dru ea edak bro kaloria koe ćee ueti orasma er ćetese ače vro bro udebati Smo 30 g oraha ma 70 kloria i stime se e eba šlti

254



� Z 5

UOBiČAJENE BLUDE O HRANI

Začinjena hrana može izazvati ulkus.Ljudi su ulkus ( čir) godiama pripisivali svemu - od stresado začna kao što su ljuti feferoni odnosno či sečunskana id.) Međuim nedavna su istraživanja pokza daje za najmanje 90 posto svh slučajeva ulkusa povezno sbakterijom Cmpybcte pyri a lijek je običan tibio Premda je ta bakterija prisutna kod većne ljudi so

će se kod nekih pojavit ulkus Zapravo premda začnjenahra može pogoršati stnje kod mobrojnh pojediacagenetika ia vžnu ulo u određivju koje će osobeobojeti od ulkusa. Pušenje kava (čk i bez kofeina i alkoholmogu potaknuti izbijnje ulkusa

Smrznuti jogurt e »prava« poslasca on je zdrava hrna.Premda većna vrsta smrznutogjogurta ima mje masnoćai korija nego mnoge vrste sadoleda on ipak sadrži puno

šećera. sim toga on ne sadrži istu količiu kvih kultura kao obični jort i e toko zdrav Ne jedite prevšesmrznutog jogurta u ažnom uereu da jedete zdravuhrnu« rade pOjedite pola šlice tvrdog ii šlicu tekućegjogurta Također pripzite na dodatke preljeva od vrhnja iičokolade oni često sadrže i mnoće i klorije

Sok je boi od uživnja voća i povrća.Pravljenje sokova postlo je u posljednje vrijeme prava

moda pa sve vše i vše judi kupuje sokovnike. Premda susokovi svkako bolji od osežaućih pića ne zaboravite dasa sokom također možete dobiti puo dodath korija Naprimjer čaša soka od jabuka ima 1 5 korija a čašanrnčna soka 1 1 0 Za rziku od sežeg voća ii povrćasok ne sadrži vkna nt vm može da osjećaj sitos kojivas sprječava da previše jedete

Sendviči debljaju a sate ne

Katkad da katkad ne. bična sata od sežeg povrćazaČinjena limunom maslinovm Uljem ili niskokoriČnimumakom dobr je izbor i ne sadrži puno korija I sigurnoje boja od bogatog sendvča Međum mnogi ljudi poešnomise daje dobra i sata koju stave na svoj tjur uzimajući

255



RNA O JE

viin sa salatm, gdj j z nkk listva zln salatddn pn kmadća sa maslaca, sjckn šnk

tnvin s manzm Nj tak! B b blj da stmjst tga z kmad bjlg pćg msa na kh dclvtg znja, s gršcm, znm saatm račcm

Sv št j 'prdn«, zdav jPrdn snnm za zdrav. Zapav mn s kkcgn pstni pdnj Npr. latksn plsn kj bčn nlazm kkkU, maslac dkikika t dgm vć pvć pznai j kcngn

Kh ms sad kCngn tv U vćn sčajvanaš j t spsbn nišii t kcingn pj ng štpzč bl kakv štt Mđim dba phna mpjačat naš bn d takvh štih v.

256



Dvanaeso poglave

DODACI HRANI (ADITIVI)

Uhrani im n stoin dodtk i vćin ns osim ako nismosrsni čitči itnog tisk o tom nm pom odci sstvu u hranu kko bi spričii kvrn pobolšli okus

prodžii trnost p čk i ko srdstvo ko proizvođču pomžsniiti toškov proizvodn S svkodnvnom hranom dmo ibron kmika Prmd s vćin nih smtr bzopsnim šo

mnog isu nk nisu ko bzazn N nšm popisu nazi s2 dod hrani z ko mislim d b ih trbalo izbgvi rmogu zrokovti probm mnom udi Gotovo svi oni nazs n popisu FA koi ih prin ko sigurn ditiv To znči ds mogu prodvti bz odobrn FA i d ih s mož konzumirtiu noaničnim koiČinam Narvno d s proizvod mož bristis popis sigurnih« ako s dokaž d opsn a u mđuvmnu dok s to n dogodi i dok g n povuku s žišt miiuni g

udi mogu ošiti

LH »DD H«

Agnska kslna

Ov dodtak mož s nći u sdodu sirnim namazimzčinim z satu sičn hrni Priminrn isaživan pokzu d aginsk kislin mož uzrokovti bnormaan razvoftus i zto sam urn d bi bio nbo d g žn kopokušvu zati izbgvu ko i rudnic i doi

257



HRN EK

Alumnj

Aumn se na veko upoebljava u mnom prozvodma od bjelog brašna (kako b se sprečlo sepljvne do obrađenhsreva kako b se oakšlo oplene pasta za zube (kao abrzv .remda je ova teorja sporna mno su stručnjac uere da elum povez sa senlnom demencjom probemma pmćenate može zapravo bt čak uzrok Azhemerove boest. sm togaalumn može uzrokova teškoće s bubrezma ulkus usta probavne smene kao šo je kolts a može omea normlnu apsorpcudruh mnerla Dok se ne obave djnja stržvna koja btebala potrd dae lumn bezopasn preporučo bh vm daga zbjegavae

nzaldhd

vaj dodaak koj se upotrebljava u mnom tvornčk pr-premlem jelma može kod nekh ld zazva depresju

nzočka kslna

vaj uobčaen dodak koj nlzmo u mnogm želemadžemoma mrgnu bezlkoholnm pćma e drum pre-hrmbenm prozvodma može zzvat kožn osp probaneporemećae kod jUd sh godna te hperaktvost kod djece Akomožete zbjegavate ga.

HA odnosno HT utran hdroksanzo lbutran hdrokstoun

va dodaak koj je u Eneskoj zabrnen može zzvaošećena etre bubrega smene ponašnja u djece a može oslabt munološk sustav.

romrano bljno ul

va dodatak može uzrokova urođene defeke smeje rasakod djece FDA ga ne ubraja među bezopasne dodatke. Međutm

28



DODC R DTV

on se p oš potrejava neo hran zato ga rdce, dojle djeca el izjegava

EDTA Etlendamnotetraaetna kselna njene sol)

vaj očajeni onzervans može izzva nadrženos (pale)ože ošećenja rega, proane smetnje neravnoež mnera ie

Hdrolzran bln proten

Proiv ovog s dodata dva argmena Kao prvo, on sadržMSG (natrev gltmnat veoma mnogo soi Drgo, može zroovat ošećenja mozga žvčanog ssava od djece

Kaljev bromat

va dodata često se orst pesm proizvodma može

zazvai poremećae žvčanom ssav, rad rega proavnhorgna Pošajte ga zjeć

Karagen

Kragen o se ors za zgšnjavane, može zroovaicerOni olts os, a suja se da je ncerogen

Monoglerd dgerd, aetlran monogerd dglerd

vaj dodata, oj nazmo soj, r l neim prozvodma na z masnoća, može od neh jd zzvat lersereacje

Natrjev glutamnat MG)MSG e došao na oš as ad je posao povezn s tzv sndro

mom nesh resorna, oj se OČe pan srca gavooj saosi miŠća, naon žvanja inese hrne oja sadrž

259



NA EK

kineskim kuharima omijeni dodatak. MSG može zazvat mučnnu, visok krvni ak svrbež i druge aerske reakcije Svatkotko je imao bo kkve teškoće nakon što je jeo kinesku hrnu,

trebao bl zbjegavati taj dodatak Također mism da bi ga rebezbjegavat i trudnce i dojije

Ntrat

Ov dodaci sprječavaju botuizam (trovnje pokvarenim kobasicma konzerrnom rnom - op prev) i zato se koriste umnom rstma rane

Međum, on uzrokuju svranje vro snžnog kcenogenazvnog ntrozamn u žeucu i mogu bii vro opasn. Zato komožete, izbjegavajte ončite njihovo uživanje.

Parafn vosak)

Voskov koji se srstavaju u kemske kozervanse, šroko se

prmjenjuju na voću, povrću i satkišima kko bi im da sjajn iijep zed te spriječi gubitak vage i kenje Voskov se praveod bijnh uja, derivata pmna uja, sintetčkih smoa koje setakođer koriste za aštenje automobia i podova) te dru materijaa Neki jUdi, posebno on koji su aerčni na aspirn mogu biiaerčn na noge rste voska, ovsno o njihov sastojcma Ti bijudi trebi gui voće i porće kupovati ono koje ne obrađenovoskom. Osim toga, vosak može vezati Insekticide i funcide, tako

da je nemogće isprat s podova Ako mate priku, kupujteprozvode na seu na tržnici gdje se voće i povrće brzo proda pazato ne obrađeno voskom Ako nemate prku porzgovarajte sa svojim mjesnim trgovcem o mogućnosi da nruči i prodajei prrodne, tj neobrađene podove voća i povrća

Prop alat

Ovaj se dodatak poveze s teškoćama u radu bubrega i jerete poremećajima probavnog sustava. Misim da taj prozvod nebio pravno ispitan te bi ga zato ebao izbjegavat ko je mogće.Obično ga nzimo u kombnaciji s BHT B, a to može jošpovećat negatvne učnke dodatka. (U Engeskoj je zabranjeno

260



DODAI RI ADI

dodavai popil gla u hanu za dojenčad hnu namjenjenudjec. )

lstčsk glur

Slastčska gzua šoko se pimjenjuje na koaČa lekovima kako b se doba gatka i sjajna poršina. Još nisu ađenankkva sptvanja koja b pocjenla sgunost oga pozvoda paga je zao bolje ne uporebljavat.

mol kcje gumbk

vaj dodatak, koj se česo upoebljava u azuama zasmznute sladoledne koače i sladoled, žvakaće me bezlkoona oežavajuća pća, može izzvati bage, i teške napadajeastme te kožn osp kod ljud Kod beđ žvotnja uzokovao je

čk smtLjud koj pate od ea udnce tebli b zbjegavai smoluakacje je može zazvat, kod posebno osjetljv pojedinacauođene deeke. Dojilje žene koje pokušavaju začei svkako btrebae zbjegavat taj odaak

ulft

i su dodac zbsan s popsa sgun tv je mogu zazvatozbjne aleske eakcije kod asmača jud koj su veomalečn apavo, čak se nekolko smnh sučajeva ppsujesultma Sult se koste u vrinma sa salama (u estoanma)kako b spječl da boja zbljed, zaim u mnom vinma te kaokonzevans u mnom azlČtm vstama ne. Ako se u estauacjma u vitnama sa slaom koise sut, u rgonma

voćem povćem, vlasnc su po zkonu dni upozoi na o.Međutm, može se dogodt daje pozvod obađen sa sutma čkpje nego šo je stigao u voćancu, zato ljud koj su osjetljv nasulte ne b tebal jest slatu iz vtna sa slatom po estoanimaSu tkođe unštavaju vmin BI u hn.

6



R K

jud koj su osjejvi na sulte eb b sa sobom nos vrpcuza sue ndkato koju mog nabavi u jekan. Vpca ćepocrvenje ako dođe u dod s anom koja je obađena sutima.

Umetne bje

Umjene boje česo se upoebjavaju u pembenoj ndustrj. Čak oko da je zapavo o teško zbjeć. Međum jajošuvek pokušavam oanč užvnje t dodaaka a to b pepoučo duma. Djeca su posebno osjetjva na dodake koj moguzokova ipeaknos teškoće u učenju Ako su vaša djecanepestano vo nemina poee ima u njovoj ani umjen boja Najboje je ppemat sežu ndusjski nepeađenunu anu u kojoj nema adtiva. Tako ćete smj vanjeumjetn boja.

Železne sl Železn pfsfat, žejezn natrjevpfsfat žejezn aktat)

Žejezne se so dodaju u obogaćen kru žace e dugoznje. ma nekoko pobema vezani za aj dodaak. Kao prvo neeujem da je dovojno spn glede gnos. Drugo nedavnasažvnja pokzuju da pevše žejeza povećava zk od sčanognapadaja. Jedno je uzimati dodatak žejeza kad vm treba a nešosasvim dugo pejeno nekonolrno ga unos s nom. Tajdodatk osobto ne pepoučujem rudncma judma koj maju

č onma koj bouju od emokomaoze za koje čak nomnekoče žejeza mogu b oksčne

262



Trinat pogavj

ČITANJE IZMEĐU REDOVA:RAZUMIJEVANjE NALJEPNIA

Usečnu 992 . SDA je zdaa konačnu oduku o

označavanju prermben proizvoda od perad i vrsta mesa, koa je spia na snu u srpnju 1994 odne

Većna prozvoda od mesa perad osim sirov prozvoda koj sesastoe od so jedno sastojka, mora mat najepncu s podacma

o prozvodu. To vž za pkeće ča hrenovke. (Iznmke moub so proizvod iz mai radonica prozvod ko se prodauu pketĆima mnm od 15

Od svibna 994. sva industrjsk prpremjena obraenahrana mora bt opremjena s novim podrobnm njepncmakoe nadzre FDA. (re toa te su nepnice be neobvezane ipena prozvoda uopće h ne ma. Te nove najepnce maju dobre oše strane: temejeĆ se na prepostavc da je osnon

probem merčke prehrne preveka, a ne prema porošna, onene sadrže podatke koj su nekad bi uobčaen, npr. koko Bimina sadrž neki prozvod (osm ako hrna ne oboaćena iprozvoač zavje da je ona dobar zvor th va PZvnastrana t nepnica jest da maju mnoo vše podataka o masnoćma koesterou vaknima (većna Amerikanaca ede tako movkana da je to upravo žosno . Meutm, ti su podac korsnsmo o h rzumete i znate upotrebava

Navodimo prmjer jedne tke nepnce i oč1tavamo je

263



RN K

PODACI O RANVO VRIJEDNOST

Obrok: 1 šalica 253 g)Obroka omot 4

Količina po orokuKalorije 260 Kalorije iz masnoća 70

Sveukupne masnoće: Postotak dnevne vrijenosti*

1 3 posto

Zasićene masnoće 3 gKolesteo: 130 mgNatrij 100 mgSveukupni gkohidrat: 22gVlakna gŠećeri 4gProtein: 25 g

Vitamin A 35posto . Vitamin 2posoKacij6posto . Željezo 30posto

1 7 posto postoposto

7posto36 posto

·Postoi dnevnh vrijednosti temele se na prerani od 2000 kaorijaa dan. Vaše dnevne vijedosi mog iti više ili niže, ovisno o vašimpoteama a kalorama.

Svekpne masnoćeasćene masnoćeKolesterolNatijSvekupni ugljkohdratiVlakna

Kaorija po gramu:

Kalorije: 2000

manje od 65 gmanje od 20 gmane od 300 mgmanje od 2400 mg300 g25 g

masnoća ugjikohidrata 4 proena 4

264

2500

80 g25 g

300 mg2400 mg

375 g

3 0 g



NJ IZĐU D: RUNJ NLJN

ŠTO JE S GOVEDINOM?

ČITANJE NALJEPNICAbrk: Nema vše rikova. U prošlosti su proizvođači mogl

ru prkzivat kao mnje kaloičnu mnje masnu tako što susmnjiv obrok Veličina obroka sada je stndardzirana, a za-sniva se na podacima koji prikzuju koliku količnu određene vrstehrne osoba zapravo pojede Osim toga, sttstčki podaci na hrnimoraju se odnosit na kočinu hrane ujednom obroku. Na primje,

ako je komadić sra težak 13,5 g statstčk podaci na nljepnicine smu se odnositi na obrok od 30 g.

are Na novm nljepnicama mora bit označena kaoričnavrijednost e, kao i kolko klorija potječe od pojedine vrstemasnoće

nevna vrednst u pstcma Najvažnija je promjena utome da njepnica mora da podatke o tome koliko pojedna vrstahrne pridonosi na danj prehra pojedinca Standard se zasnva

na 2000 klorija na d. Zato, ko na d pojedete 2000 korijaprema nom prepoukama o pravnj prehrni ne sme bit všeod 700 klorija 30 posto, od masnoća blo koje vrste (Jedanam masnoće = 9 klorija) U ovom slučaju, 8 g je pribžno 1 3posto masnoća koje pojedete na dan Premda to moda zvuči mloimajte na umu da je to samo jedno jelo, a kalorije od masnoća vrlose brzo nakupe

Ako jedete manje od 2000 korija na dn onda će 8 g masnoće

bi dleko više nego 13 posto od vaše dnevne količne masnoćako jedete še od 2000 korija to će bi nešto mnje. (Pročitajtepodatke na dnu naljepnice s pretodne stne)

veukupne masnće Nove naljepnice ne navode samo podatke o sveukupnim masnoćama nego tkođe označavaju koliČnUzasiće masnoća Tijekom dana ne bi tebo pojest više od 0posto kalorija koje poeču od zasićen masnoća U tom slučaju3 g zasićeni masnoća jest 1 7 posto vaše ukupne preporučene

dnevne koliČine Przvođači mogu doda ponezasićene masnoće,mononezasićene masnoće i rnsmasne kiselne.

265



RN

oestero ove njepce nvode podke o koeseouLjudim se seuje d ne jedu više od 00 mg koeseo n dn

Zo je 1 0 mg goovo poovic dopušene dnevne kočneatr: Pepoučuje se oničii količinu nij n 2400 mgn dn ubici Dnen koičn u posocim vidljivo je d 1 0 1 0mg pedsvlj goovo polovicu pepoučene dnevne količne

veukupn ukohdra Pibižno 60 poso sh koijebo bi poeci od ugljikohid ovom oboku i se iskoisili 7 poso od vše sveukupne dopušene dnevne kočine

akna Pem oim podcim judi bi ebi jes 1 1 , 5 g

vkn n svkih 1000 pojedenih koij U ovom sučju 9 gdje vše od ećne vn koju ebe

Šećer Ovj pod ponekd bunjuje je obuhvć piodnešećee ko i one koji su dodni (em odeđenh dnevnih vijednos z šeće

roten eki poivođči mogu di podke o poenu ine moju Dnevn vrijednos z poene jes 50 g pehnu od2000 koij, o je mnje nego šo Ameiknci pojedu

Hnjive vi (vimini i mineli) : Ovi se podci zsnivju nSRA

Š ? H

Pije nego šo su n sngu supie ove oduke svezne vde,poivođči su moi svki poizvod nvi kim« nemsnm«ili s mo msnoće« Pem novim piim oi i sičniemin sd su sogo odeđeni

Mao masnoće Pzvod koji nosi j niv smije imi g mnje msnoće po jednom nomnom oboku

emasno j se niv odnosi n meso ped koj sdži

mnje od 10 poso msnoće mnje od 4 g ićeh msnoć imnje od 95 mg koeseo n 100 m

ro nemasno Kko bi dobo j niv meso ped moimi mnje od 5 g msnoće mnje od 2 g sićene msnoće i mnjeod 95 mg koeseol n 100 g

266



IAN IZMĐU DA: RZUMAN NALNI

Mao kaora oedača aa koa osi ta ziv e smesadava še od 4 koia po omalom oboku

agano Ta aziv odosi se a hu koa ima za ećiumae kloia ego sič pozvodi ma upola me masoća.(a alepnici moa pisa kih) ko se eč lgano upoteblava

za opis okusa miisa boe moa se točo apisat a što se izzodos! Izz lgo« moe takođe začit da poizvod sadupoa mae aa ego uobičaei pizvodi l oda se to moa aso začiti.

ez masnoća Ta se zaz od a hu koa sad 5 g masoće po oboku bez dodaka masoće ua)

manene masnoće Ima avše upola masoća kao poizvod!siče ste

Mao natra To zači 1 40 mg aa me po omomoboku

Mao koesteroa To zači da ha e sadi više od 20 mg po omo oboku

ez koesteroa Ta zz od se a svku hu koa ma

2 m mae koleseola po oboku me od 2 g zasićenihmasoća po oboku Zasićee masoće poiču pozvodu koleseola u tielu)

obr zvor Ha moe bii zva dobim zvoomitmia i duh hnivih tvi ko dae amne 1 0 posto oddene poebe viedos tog poizvoda

Vlo dob zvo: Vlo dob zvo eke hive vi moa osiguavati ame 20 poso od deve poebe viedosti

znmka od prava Meko koe sadi 2 posto msoće pemda e udovolava stadadu od 3 g masoće po oboku (tasad 5 g moe osi ziv mieko s malo msoće

DH L

Što zna »orgask?gnsk e općeit pom koi zači da e hna pozvedea

obađea bez upotebe pesticida umetnih oiva ucida voska duh kemiskih dodatka ekada se aziv ogskiupoteblavao lo sobodo i moga e na osila ta ziv

26



RN O EK

premda nje bia bez kemkalja. runu 1993. g počeo e vžitizakon o organskim stndrdima i u nemu e blo određeno da

svka hrana koa nosi ta naziv mora udovolavati nekim stogoutđenim kriteriima Kao pvo, ime na koem se proizvodiorganska hra morau nadzirat državni ili privatni inspektorikako bi se uerli da proizvodna Vii prerada doista udovolavastandardima koi se zahtjevau Orgnska se hna zatm označavai dostava u tgoine i distibuterima u posebno označeno mbži Potošači onda mogu tražiti u vornici ii tgvni certifkatkako bi se uerl u autentičnost prozvoda

Organska hrna ne znači dae na stopostotno bez kemikala Do kemjskog zagađena može doi na mnogo razn načina:umetno oivo može dospeti u zemlu s vodom za navodnaveili može etr prenieti pestiide s ednog pola na drugo Ipak,organsk proizvodi usprkos tome sadrže daleko me kemikanego uobičaeni prozvodi i ne obrađu se namerno kemikima,npr voskom ii nekm raspršivačem. Nešto su skupi od uobičaenih prozvoda a mislim da i iede svou Cienu

Što zna oznaka koše?

Hrana košer obično e označena slima ili K a često islvima D za mlečne, odnosno M za mesnate prozvode Oznakakošer nema nikakve veze s hranivom viednošu proizvoda ničistoom ede kemikia Te oznake samo znače da e s ranomrukovno ii e priprema prema strim prerambenim Židovskm zakonima koi su propisni Starim zaetom Zapovjedi o

košer-prehrni zabranuu uživane sinetine i školki te miešanemlieka i mesa tjekom obeda Košer-životne smo su one koenemau rastavlene papke i koe preživau npr. kave i ovceivotine koe imau rastavene papke, poput svina, nisu košerNeke od ovh zapoiedi mogu biti odrz brige za zdrave Primerice, zabra o upoebi sinetne možda e prizašla iz staha odtihineoze Č se da druge mau drugu osnovu. Npr, premaortodoksnm Židovskm pravilima, posuđe koe se upoeblava za

mjeko ne smje se upotreblavati za meso i obrnuto Ta zabranaima ersku, a ne prehrmbenu osnovu

Hrna koa e označena s Košer-D« (mlječna) priprema seodvoeno od mesa i mesnih prozvoda Kako bi hrna moa nositioznaku košer meso i perad mora biti zakna na točno propisni

268



iJ IZMĐU D UMIJJ JI

načn, a mogu e kortt amo određen djeov mea npektorko preedavaju meo proeravaju ve defeke bo kakve

nakove evenuane boet deormranotŽ

votnja koja jeboena pokauje nakove boe ne dobra a košerhranu.Petna drugo meo rutnk e o, a to može unšt nekebterje Međutm, taj dodan natr može naškodt judma kojmaju vok krvn tak.

Ljud ko u aerčn na meko Škojke mogu upotrebjavat košerhranu ako žee bjeć e provode Ko bte bjemječne provode, jednoavno kupte košerhrnu onakom M

najepncom na kojoj pše da provod ne mječn

269



Četrnaesto poglave

PRiČA O ZRAČENJU HRANE

Kada se govor o rni oa zrač!, čoe odmh poms nahrnu oa setl u tam u svanosti ozračena hrnazgleda aš ao svaa druga hrna a upravo e to razlog

za zarinutostU proesu ozračva hra se omardira s nisom rado

atinošću iz radotivnog izotopa Svrha e tog posupa uništitiatere vie nsete mnoga druga štetna ća oa mogu širti

olesti Hrana ne postae radoana p zračene možeprouzročti druge promene u moleuarno stur hre aposeno se može povećat ro soodh rada (nestailnihmoleua oe mogu uzroovati mutaU normnih stia temogu nastati I druge potenano aCiogene tv Zagovornzračena hre siču da inogeni nastau prrodnim putem umnogm vstma hrane men se čn ludost oš namernopovećavati olČnu inogena u hri

Osm toga porast roa tvornia u oma se provod zračenehrane može uti nasela u oma se nlze te tvorne Istiprolem o muče nulene eletane ao što e odlaganenulernog otpada gurnost radna poavuu se ad e rečo tvorima odnosno pogonima

Postoe tođer doaz da zračene može priično smntisadrža vtmina u rni Zapravoednimeapns stžvemuvrđeno da e ozračeni umpi zo prližno oo 50 posto

vitmina a ozračena pleća prsa oo 9 posto timinailevi ozračvna ane održavne hre zdravom pr

lčno su neuerlivi lada SAa proenue da jeom godineoo šest miluna ld ooli zog rovana hrom premda neaudružena potošača tvde da e stvn ro zapravo mnogo već

270



IČ O RNJ RN

Oko 9000 ljud svk godn zbog ztrovn hr Nprmjr, godn 1992. u SADu j umrlo nkoko djc koj su jhmburgr ztovn bktrjom E. col 0157H7 s bktrjlko unš zrčnjm l sto' s mož postĆ pr kuhnjm, ko s mso prprm n dovoljno sokoj tmprturZprvo dobr str ut prvl posupc - u dobro ndzrm vođnm vorncm z prrdu ms -mogu mnogo učntn sprjčvnju nsrć kkv j bl on uzrokovn bktrjom co To s posbc odnos n bktrju co koj občnozgđuj mso kontmncjom z kl)

Bz obzr n to j hr ozrčn n, gurnost hrkoju jdmo još j uvk vk problm Zrčnjm s n unštvjusv bktrj hr s mož zgd nkon zrčnj ko s snjom n ukuj kko trb dovoljno oprzno

GovorĆ o rsprvm koj s vod vzo z zrčnj hrntrb dodt d j dosd bo vo mlo stržvnj dugorČnhučnk koj ozrčn hrn mož mt n ljud M jdnostnon znmo hoć s zrčnj hrn z dst l dvdst godn

pokzt šttnm Zbog svh nvdnh rzlog msm d zrčnjhrn nj dobro Ipk čn s d ć USDA dopustt zrčnj hrnZto ćmo m potrošč mort poduzt kork kko bsmo smsb zštt

Ko prvo mnog su držv vć zbrl prodju ozrčnhrn ko žvt u jdnoj od njh možt bt mrn srn d

21



RN KO

hra koju kupujt u vašm trgovma bla ozrača Akost takv srć morat ustu pzt što kupujt osljdj

zakosk props zahtvaju da ozrača hraa mora mat posbu ozaku cć dobroćudog zglda u prkutom krugu) kakob kupc zal da j hra bla posbo obrađa Ako ađt ahru s takvm zakom mojt ju kupt pak možt btsgurj hra koju posužu u rstorama bla ozrača Zatob korsc usuga trba zahtjvat od vlaska rstaracja prozvođača hr da upotrbljavaju ozrač prozvod Dokovo pšm kolko j vćh vć odučlo to zbog prtska

javost da ć zračt hrau

272



RAA

ZIVOT



Penaeso poglave

NOVI VEGETARIJANCI

Kada sam odastao u Kaadi vegetici su smat čudacima. Das e međutm vegetistvo piličo uobičaeoZapavo pema podacma koe e u Weless Lete obavlo

veučilište i Bekeleya u Kalioii (Uivesiy o Bekeley) oko5 posto Ameikaaca t dvaest miua udi vdi da suvegetaici

Ne teško shvatiti ašto vegetiaska peha pivlači toikibo udi Neki ludi odbacuu meso eskh ili moaih loga(a pime pipadici Advetističke ckve ali mo du imaupie svega a umu vlastiti itees Vegetiska e pehaa uosovi dava: sadži puo voća povća i vlakaa te elativo malomasoća posebo asićeih masoća Zapavo ekoiko eisživaa poklo da vegetiaci žive duže imau ži kvt i i kolesteol te bouu od mae bolest ego ludi koih e

peha bogata mesom Na pime edavo istžive u Nemačko pokalo e da ludi koi su smo delomičo vegetici(oi ietko edu meso imau i puta mae sčih oboea i dvaputa me obolievau od aka ego du U svoo ki D Deish's Pom o RevesgHet Disease d sh popisue vegetaisku pehu sčam boesicima u eesu aktvost i tehke a pevadavae stesa. Na osovi podataka koe ed ish dobio svoim isaživma kod bolesika e došlo do

ivedih pobolša u oku od godiu daa a bii su čk i ubolem stau ego mogi koi su bil opeii ili su uimai akeliekove

Postoe mo tipov vegetistva a u ovom odlomku opisatću gave

275



RA EK

o Vegetrijnci koji ne jedu n hrnu životinjskog podrijetla, kao ni mlečne prozvode.

oLaktovegetijni koji jedu ečne przvde, uz biljnuhrnu (vće pvrće i žitarice)

o Ovolaktovegetrijanci koji jedu jaja, uz ečne proizvodei biljnu hrnu

o Peskvegetrijnci koji jedu ribu, mlečnu i bjnu hrnu(te kakad jaja

o Kvzivegetrijnci koji mogu jesti mle klične pilene iribe, uz miječne prozvde i jaja Kvzivegetrijnci obično

ne jedu crveno meso (premda znm neke kJI si jednom iidva puta na gdU priušte vek drezak.

Premda je vegetrijnstvo u osnovi pmetno i zdravo, vegetarijnci moraju voditi računa da dobivaju dvljno vtina mnerala i druh njivih tvari Roditelji kojih su djeca vegetarijncimoraju psebno vditi računa da ona imaju uavnteženu i dobrozakruženu prehrnu

: L

znenađujuće je da već vegetrijnaca ne teško dobiti dovjno proteina premda je u meričkj prehran meso njhov gavniizvr Amerikci zapravo pojedu u prosjeku dva puta više proteia

neg št je prebno (RA za proteine jest 50 g na dnMeđutim Amerkci konzumiraju više d 00 g protenana dan Mno stručnjaci zapravo mise da je čk i 50 g proteinaprevše Oni navode rezultate istraživja koji dokzuju da prehrana bogata proteinima može bi poveza s većom stopom oboljevnja d raka

pak nitko ne osporava činjenicu daje prava kočina prteinavžna za normaan rast i državnje tjelesnh tkiva Prteini sesastje d manjih jedinica zvnh aminokiseline, koje se kombiniraju na razliČite načine te tvore rzne stanice i 1elesna kiva ma razliČite amnokisene: četrnaest h može tije sm prozvestia osm druh nazvanih esencijalne mnokselne, mora dobiti zhrane (Osam esencijalnh minokiselina jesu izoeCn eucin,

76



N EGEANC

lizin. metionin. fenillin. treonn. tiptofn i vain Deveta minokseina histidn bitna je za djecu)

Hrna životinjskog podrijetla - meso jaja i mliječni proizvodi- ima proteine koji sadrže sih osam esencijanih aminokiselina ai neke druge Biljna hrna obično ne sadrži sih osm esencijaihaminokisela (uz iznimku proteina z zrnja soje. mlijeka soje i unekim vrstama žita Očito je dakle da laktovegetarijnci i ovolaktovegetrijaci ljudi kojijedu mečne proizvode li mečne ijaja- mogu lako osigurati potrebnu koiČnu esencijanh mnokselina Vegetrijnci koji izbjegavaju sve prozvode životinjskog podrijetla to će teže postići Ipak taj se problem može prevladatuživnjem rzčitih kombnacija biljne hrne Na primjer. esencijlne aminokseine kojih nema u žitu prisutne su u mahunarkmaTko nam obrok rže i aha. li obrok pečenoga ha i kruha odcjelovtog zrnja. sendvič od maslaca od kikirika može osiguratish osam esencijnih aminokiseina Kad kombrmo de rzičite vrste hne kko bismo dobi osm esencijnh okseina.to zovemo komplemenrnje protena

Nekada se islo da komplementrne proteine teba jestizajedno i odjednom da bi bili UČinkoti. a sada znamo da ćete. svedok jedete dovono komplementrnih proteina tijekom dana dobit sve potrebne proteine

12

Vitam B12 nužn je za stvnje crvenih stanica i

pravilno iskorištavanje one kseine Pomanjkanje itamina B12može uzrokovat pernicioznu anemiju koja može biti smrtonosnaVitmn B12 vro je vžn vitmin i na žlost, ima ga samo u hniživotinjskog podrijetla meso. riba jaja i meči provodi Jednoje istrživanje pokzo da je kod dojenčadi čije su majke bilevegetrijnke zamećeno pomnjkje vtmina B12 Zato b vegetijaCi koji ne jedu n hnu životijskog podrijetla pogotovo dojilje tebale uzimati dodatk vitmina B 12 RDA je 2

mcg

27



HRN K

Vegearijancima koi ne jedu aja i hranu z mora erojanonedosaje oga mneraa remda cinka ima u nekoj biljno hranion se nlzi u obliku koi se eže apsorbira nego cnk z hrneživotnjskog podrijetla roizvodi koji se dobivaju iz kvasca i brašnanapravljenog od ceoviog žia mog pomoi u apsorpciji cinka jerblokraju hibiore cnka Dobri vegerijnsk izvori cinka esusušeni h. lea orasi i sjemenke

osoji bojazn da lUdi koji ne jedu mijene proizvode needobii dovolno oga maerijaa za izadnu kosu Međuim.kalcija ima i u drugoj hrani osm mlene Na primjer zeenolisnao povre kao šo su kel i prokulice) kacijem obogaenežirice i nrn sok. kcijem obogaen ofu i orile meksikn

ska lepinja od kukuruznog brašna op prev e sjemenke suncokrea akođer su prilino dobri izvori kalcija Zanimjivo je daisživnja pokzuu da vegerijnci nemaju veu sopu oboenjaod oseoporoze nego lkovegerijnci ili ovolakovegerinciZapravo. neka istraživnja porđuju da prevelike koliine proenamog omeai apsorpciju kcia u eu pa ko možda vegerijanCi. premda ne dobivaju isu kolinU kacia kao nevegearijancimog bole apsorbrai klcij koji dobiju

Ž

Željezo je dru miner kojega ma u izobilju u mesu. a manjeu biljnoj hrani Israživanja su pokazala da posebno žene vegerijanke imaju mae koline serumskog feriina zihe žejeza a omože uzrokovai nemiju Zao devojke i žene koje imaju men

suaCiu i koje su vegeijanke trebaju vod rauna da jedudovono hrane koj sadri željezo Dobri izvori žejeza jesu sušenovoe žiarice obogaene žejezom sjemenke bundeve i sezamovosjeme Železo se boje apsorbra ko se uzma s dobrm zvorommna kao šo su nrane ili rajice

278



NV VEGfJI

L

vj ppis pikzuje kk mžem sstvti evnik ikmpementi ptene d ism d kmpetne ptee:• estenine d ceitg zn s pnj i pvćem kt

vegetnci mgu ddt m s pmezn) umk d či smeđ ž• ttj s m ktvegetjnc mgu ddt nin

s s m msnće d pjšnj kus• msc d vnjče n kuhu d cjevtg znj• pm d ph ptdžn si s m msnće

ndmjestk d tus.

27



Šenaeto pogae

NAJBOLJE STRANE KUHINJE

Kako se Ameknc udajavaju od svoje sanddne pehnemesom kumpom«, on uponaju kunasku tadcju duh djeova sveta U ovom poavju b će ječ o nekima

od najdavij seskh kuhnja ome kko n mogu kosi.

IMDRASKA PRHRANA

Medenske eje maju natno manje sčnh obojenja

nego AD Zao su mno stžvač ueen da možda medenska pehna puža aštu od sčh napadaja kap duh vstkadovaskunh boest kao nekh vsta ka.

Medeanska pea e posebno somašna masnoćaZapavo ona sadž jednako masnoća kao uobčajena mečka

pehna čak vše Na pmje, tipčn Tjan konumameđu 35 40 posto sh svojh dnenh koja u obku masnoća(u uspoedb s 37 poso u ADu) . Međutm, a aku od Amekaca, vo masnoća mu je masnovo uje Zasćenih masnoća(šo su masac mas) kao du sta poneasćen masnoća(np kukuuno uje uje ške nema u tjskoj .(so vjed a ose medenske kuhnje, kao šo su špjoska,čka uska sjska, ibanonska epatska moknska.

Mnoga su sžvanja poka da masnovo uje povećavakoČnu HDLa kosnog« koesteoa a smjuje kočnuLDLa štetnog« koeseoa. A jud ne žve samo od uja eujem da ma duh, podjednako vnh oga bog kojhmedenska kuha tako dobo utječe na davje

280



NJJE RNE KNJE

Mediteranska je kuhinja bogaa žitom. mahunr ka.sežim voćem i porćem Žio i mhunrke odlič su izvorvlana koa mogu šii od ra debeog crieva Seže voćei povće obiuje vknima kao i bekroenom i vinomC e drum važn blnm varima koe mogu šitt i odsrčnih boesi i raka

U mediteraskoj prehri ima mo indusriski prerađenehrae koa je eroano puna koevansa i zsićenhmasnoća e išena vka i hrniih vari

Meso koe e puno zasićenh masnoća. edu vro mo Pav patlidžan. rajČica paprika češnak i uk čine osnou

prehre Zimivo e a Nacionaln insi za rak Naiona Cacer Insiue) upravo tu hrau renuačno proučavazbog enh poencinih aikancerozh svostava

Mediteraska prehrana tođer obiuje tavama i ačinma.kao što su ružmrin man kadua i kumin Mnoge od ttava i začna snaž su aoksidsi koi mogu pomoći uzaši od ateroskeroze sprječavanem oksidacie LDL-koesteroa za kOi se erue da ima avu uogu u nasajupoča u žama (Nasage ploča na sienkama rterija mogusprieči protecaje krvi u vine orge č i srce)

U mnom mediteraskm emlma posje večere piucrveno vino Crveno vo sadri resveraro. var za kou seerue da snižava koestero

SOBNI SAVJT Medieska prehraa ne savršena ako nepzie Naime oš e uvek mogće daedee puno poešne hrane.kao šo e jestea obino naoplena kremasim umakom veikkomadi sira pak. premda udi na Medierau katkad žee završiivečeru sa siom oni ipk pze na veičnu obroka Proseč obrokesenine ima zmeđu 90 i 20 ama a deser se sasoji odkomadića sra i vekog komada voća Ako žeie prihvaiti medieransku kuhU ne preedae se i nemote ednu vrsu zasićeihmasnoća (npr meso) zame drugom sr)

28



HR K

I AS UH Sve donedavno u SAD-u je kneska kuhija bila najpoznaa

zijska kuhinja. Danas, međutm možemo birai među mnomzskm kuhnja a svka nudi nešto posebno i šo se ičeokusa i zdrava

ineska kuhinja

Sumnj da u Americi postoji ijedan grad koji nema b jednkineski restoran U New Yorku sam ih vdio i po dva tri u jednojuci Za ljude koji trže brzo pripremjenu hrnu koju mogu ipone kući, kineska kuhinja može bii zdrava ernava tpičnojbrzo pripremjenoj hrani Za one poduzetnije koji voe kuhai,kineska se jea reavno ako i brzo pripremaju

Kinesk kuhari uporebjavaju puno povrća i riže, a meso ribu

divje ptice korise smo kao začine Zapravo, tipičan kineskobrok sadrži pribžno tek jednu četvrinu koične mesa koju mazapadnjački obrok Postoje i druge važne razike između kineske izapadne kuhnje:

o Kneska kuhinja obično je bogaa vaknia, a ima maomasnoća

Kinezi ne jedu miječne prozvode, koji su gavi izvorzasićenih masnoća u SAD-u

o Industrijski pripremjena hrana i sakiši od rfinogšećera su rijeki

o U kneskoj kuhi po se prži i prja (obično u woku) gdjese hrna brzo skuha i ne izgubi puno od svojih važnhvitina

Nekoiko sasojka koji su uobičajei u kineskoj kUhinji poznao je po svojim svojsvima koja štte od raka i srčih boesi.

Kneska je kuhnja bogaa povrćem ukjučujuĆi mnogo poća zporodice krsašica, kao šo je bok choy kupus, ceača i prokuice Ta je hrana bogaa beakroenom, viaminom e e drumvžnm ita i mineraia Sečunska kuhinja, poznaa posvojim juim začinima, korisi juu papriku koja zmeđu osaoga,

282



NJOJE RNE KNJE

.otva« začepleni nos, snžava kolesterol i pomaže u smanivanuupale kod tritsa

Trave i začini, kao što su đumbir, luk peršin češn, koise često koriste u mnomea, mogu štitt od krdiovasarnhbolest i / raka

SOBN SAVJ Kineska ela, ako su pravino pripremlenamogu bit izvrsna No, ako su priprejena poešno i sadržepreviše masnoće I soli, mogu bit i štetna Kuhane u wokue dobroko upotreblavate namne što e moguće ula (možete spriečit

eplene za posudu dodavnem mo nesle kokoše uhe) Akovečerate u restoru, izbegavate ako prženaelaer upiau veomamnogo masnoće, kao i pečeno meso I povrće u umku Kad e godmoguće, edite povrće kuhno na pari Naručite vluške kuhne upri, začnenu i kise1kastu uhu hladnu testeninu u umku odsezma kao predelo, a za avno elo uzmite nemasna rebra Nedodavate unak od soe u eo er e vro sn Zamoite da vmobrok pripreme bez dodatka MSG, uobičaenog dodatka , koi

kod nekh udi može izzvat mučnnu, avoboe i vrtoglavcuTođer zbegavate ukiseleno i usoleno povrće er može bitikarcinogeno

apanska kuhinja

Premda e po proširenosti odmah iza kneske, apska ku

hina sve vše dobiva na popularnost Slično kinesko, ona takođerobilue povrćem, a meso, pietina i riba upotreblavau se štedlivoMeđutim, u no se tkođer uporebava mnogo proizvoda od soečak više nego u kinesko) i možda zato ne odgova osobma koemorau trošiti malo natria (osm, naravno, ko ne kuhate smi Iprilagodite recept svom porebma

ma nekoliko vrlo kih razoga za prihvaćne apnske kuhne Evo nekih od nih:

Žene u Japnu mnogo me obolevau od raka doke, amuškarcI od raka prostate nego žene i muškarcI u S-uČini se da prozvodi od soe zr�e soe, miso i tofu) koi subogat nekim rima sličnim hormonima, možda štite od rsta raka

283



RNA EK

Japnska prehrna obluje plodovma mora. posebno ribom kao što su tuna i losos. kOje su bogate omega-3 masnimkselnama mega-3 masne kisene štite od srčanh bolesti raznih vrsta rka

o Gljive koje se uporebljavaju u japanskoj kuhinji (reši išitake) mogu štiti od rka i snižavati kolesterol čime šitei od srčnih boles

Morske lge. koje se često upotrebljavaju u sušiju i drumjema doba su zvor B-vtmna i ntioksidnata vitminae i E

o Zeleni čaj. tradcionan japanski čaj može pomoći usprječavnju krijesa smnjuje kolesterol sprječava jednuvrstu oksdativh oštećenja stnca koja može izzva rak

SOBNI SAJET Izbjegavajte tempuru hranu prženu na maslacujer sadrž veoma mnogo masnoće Držte se pečenh na pipripremljenh jela koja se prave s vrlo mao masnoće Ako jedetesaš sirovu ribu) suši, sirovu ribu pripremljenu s rižom i

morskim algma majte na umu da srova rba može sadržavatipazite i bkterije Prpzite da je riječ o prometom restornu da je rba temeljito preedna Rba mora cjelo vrijeme b uhladionku i mora zledati seža Pitajte vlaSnka restauracijekako često nabavlja rbu i što radi s otpacma Ako žeite dodatneVitmine vlakna. ražite smeđu rižu

ajlandska kuhinjaMei osobno ovo je jedna od najdržih i drago je da se Šri

po AD-u Premda je slična istOČnjačkim kuhinjma po tome štoje bogata povrćem. a ma mao mesa ta kuhnja ma svoj specčnokus Posebni sastojc kao što su tajlndsk plavi patlidžan kfski citron tajandska papaja kombiniaju se s bmbusom sitmkukuruzom ivma te daju tajlndskoj hrni koja je i zdrava i

ukusna posebn jedinstven okus sm toga: Tajlandski kuhr koriste izvrsne rave i začine. kao što su

korijanda. bosiljk kopr i đumbir Mnoge od tih tava začina koje se već stoljećma koriste kao naodn lek začitav nz bolesi sada Obiljni znnstvenic diljem sveta

284



LE E KUHE

ispituu zbog ihovih evetuih tikcerogeih svostava

o Limuova trava tkođer zva ctroela upotreblava se umom taladskim eima. Nedava su israživaa pokazla da ule od lmuove trave može pomoći u savukolesteroa.

o Moga se taladskaela pripremau a pri te tako upoebavau vro mlo masoće a sačuvau se i vitmii.

o Taldski kuhari upotreblavau mogo umaka a bimasaca od kikirika koi čii se premda sadrže puomasoće imau korist učiak a koesterol.

OSBNI AVJET Moga taldska ea pripremea su s kokosovim mlekom koe ima relavo mogo masoće zato ih emote puo esi Umesto toga odaberite umke koi su apravle suhom edite ea pripremlea a pr! Nručite goveđi pilećisath ražiće od govedie pletie s umkom a bzi kikirika emote esti previše umka Kikiriki može smiti kolesterol

i ima vrlo mogo koria Maopomlo pa ih se akupi.

ijetnamska hrana

Vietmskae kuhia došla u S rih sedmdesetih godia s Vietmcima koi su bežli ko pada Južog Vietma.

Vietmska e hraa blže začiea i akša ego oa u momdrum aziskim kuhiama.o Vietmski kuhri rietko prže - kuhe a parie uobiča

ee.o Meso se rieko koristi - perad i riba uporeblavau se smo

kao začii za testeiu i ela od poćao U vietamsko se kuhii upotrebava mogo sirovog

povrća i slateo

Jea se začiau sa sežim travama.

OSBI SAV Kušate zdelu »phoa« uhe sa sežim povćemtesteom od rže i rezim pileĆim goveđm mesom mamlo masoća i mo kloria a dobrog e okusa

28



RA KO E

dijska kuhija

Jedinstena mješana ava i začina daje indijskoj kUhnjiposebn okus. BudUĆi da mnog Indijci ne jedu govednu (a nek sui sto vegetrijnci), mnoga indijska jela zasnivaju se na niskomasnim, vlaknima bogatm vrstma protena, kao što su eće, slanah i šeni h s ržom nekm drugim žiticama. Među onmakoji jedu meso, janjeina i pletna vrlo su omijene, premda suobrOCi mesa reatvno mli. ury, mješavina začina koja se u Indijičesto upoebjava pri pripremnju mesa i porća, koristn je i za

zdravlje Mno začin od cura - kurkuma koja mu daje žutu boju),

češnjak i kumn smo su nek od njih mo mai anioksidatvna svojsta, a to znači da sprječavaju oksidacijunormanh stanca od stne slobodnih radikala. To pomžeu sprječavnju raka i boest srca.

Istživanja pokzuju da začn od curra mogu snizitkoestero i spriječiti stvarnje krvnih uušaka

Kurkuma i cimet, dva začna koja su sadržna u currupovećavaju učnkOvtost nzulna u metabolzmu gukoze pato može pomOĆi u kontroi dijabetesa

ma i druh rzloga zbog kojih biste tebli jes indijskuhrnu, čak i ko vam se cury ne Svđa. indijskoj se kuhnjiupotrebjava mnogo povća, od aška do špnata i patlidžana asve je to odčn izvor vitmina i vlna. Meso se obično peče, ane prži. Dodaci, kao što su umaci na bzi jogurta i nne, ljut su isadrže vlo mo masnoće

OBN V Bez obZira što je indijska hrna vrlo dobra, nekabi jela treblo zbjegavai jer sadrže puno masnoće. Na primjer,jako pržena hrana kao što je poori, rhi kuh i valjušci punjenipovćem sadrže puno masnoće ndijci maju o mnogo vrsta

kruha, ukjučujUĆi i chapat, koji se priprema na žeraci, te nan,koji se peče u ućoj peĆci od gne, poznatoj pod nazivom tandormjesto vjušaka s povrćem, radije naučite pulao od povća, jeood rže I povća koje ima mlo masnoće. al je isto tako dobro ilicetaču s curem.

286



NJLj RN KUNJ

Odčno jelo koe sadrži vro malo masnoće također je tndor- pileće meso bez kože kuhno u umaku od jogrta

Nemojte jes ghee bogati bistri umak od maslaca koi seupotrebljava za umkanje kruha kao predjelo jer zapravo sadrživiše zasićenh masnoća nego sm maslac.

MEKSiČKA KUIA

Meksička kuhina jedna je od napopularnh stnih kuhnjau Su. Na žlos mno resorni posebno lanci restorna s zvbrzom hnom) uspjeli su pokvriti u osnov zdravu hranu smo masnoće dodavanjem masnih sireva kselog vrhna mesa.To ne znač da tebate izbjegavai mekičke restauracije linručujtepametno Evo nekoiko svari o kojima bse rebli voditiračuna.

o Prava meksička kuhina oslana se na kombnaciju mahunrki i žtarca kako b osigurla jefne zvore proeina tzvmekička seljačka prehrana) Riža i ah tortilja koja sepravi od kukuruza) i grah tipična su jela Meso ako se ikorsi korsti se vo štedjivo zbegavajte preprženi her se često prprema na mas koja sadrŽi vsoko zasićenemasnoće)

o Meksčka se ea obično začinaju s mnom začinima kao

šo su korijanda origano peršn češnjak i nravno čili - lju feeroni Sv ti začini ave smaaju sesnžnim oružem protiv srčanh boesti i rka

o Sasa salaa koja se pravi od nasjeckne rajčice čila i lukazapravo je naCionalno jelo u Meksku S njom možemoodično oboga okus jea bez dodavanja soi masnoće(osim nešo mlo natrja kojega ma u rajčicma).

o Mekički kuhar često pripremau hranu iz mora s povćem

i ahom te ko kuhau uhe ili neke vrste gulaša a to e pmean način smnjivanja proteina živoinjskog podrijetate masnoća

o Seže voće i povrće sasavni su dio svakodnevne prehrneposebno među mekičkim ndincima Rajčica krumpr

287



RNA EK

svih vrsa) avkad tikvce i papaja vr s ppri a idič s zvr itamia i dh hrjvh vari

o Ak rčite je kje se ppema sa srm pr acszamie khaa da kd pripremja stavi sam pabičajee kiČie sra

o vajte se primmjive krice čpsa d trje kji bičstji a st jer je p masće i atrja

o Gacame mak d avkada mže bit apravje a bzimajeze. kja a p masće Dbra zmjea za j jestsasa

2



Sedamnae poglave

VODiČ KROZ ŽITARICE

Nekd u u -u ljudi kji eb u mgli ruštiti me bilriljei »lzit e« mu žt tkk Amerikičiju ve više vdti rču mjivju rzik d rk i

rčh ble žirie e vše e mju hrm z irjuve e tju dbr hr K dlč izvr vlk i

vitmi te vrl ml m žitrie tju vrl mlje ive ršre hr

AMARANT

v je žit ekd bl milje hr tečki IdZrje je i i lč ru mže e je k žitr tj glv

jel k rlg Amrt je bgt Um mkelim kjeem u veii žtri kj je bgt kljem i željezm trgvm zdrve hre rdju e rze vrte hre d mrtr huljie l u jm im vrl ml mrt Kuite rvirzvd i mi g riremite Nije išt teže eg riremje rže. trud e bgt lti

ULGUR

T je šei kju u brdli ri ztim ušili rijemljevej rdiCil žt redjeg itk bulr je dličrlg uz v je utrebljv e i u ilvu u tbulugt je vlkim klijem vitm

289



RN EK

GNO M)

Žini provod nola obično se sasoji od zobi i mnogo drhdodaaka, kao o s orasi seno voće i sjemenke Česo seakođer aslađje medom ili melasom oiivna je srana granoleda sadrži pno vlakna Bamina, kalija i iamn Negavnoje o o mnoge anole koje se prodaj po rgovinma sadrže vrlomnogo ećera i masnoća pa ih eba izbjegava Međm na ržiima i nekih novh noa koje sadrže mnje od 2 g masnoće poobrok ma i onih bez masnoće a prično s ksne

HEJDA

To je rnje zapravo plod porodice Fagopyrm sličan rabarbri rženo rnje nziva se kaa i radicionalno je jelo isočnoeropskoj khinji Kaa koja ima oks sčn orasima može sepriprema kao žio zrnje il prlog Bijela nepržena kaa imasičn oks i može se pripremai na sličn način Heljda je odičanzvor vlakna ima i neo e Bviamina sporedbi s drmvrsma žia ona je odličan zvor proeina, a sadrži čak i liznesencijaln amnokiseln koje nema većini bijne hrane Heljda(kaa može se nabavii većini smoposlživanja

OSBNI SVET Bdći da heljda ne žio ona je prkladna zaljde koji s lerčni na žio

JEČAM

To saro žio poječe i kmenog doba To dokazj deovibjke i krha koje s okrili arheoloi ečam je dobar ivor biljnihproeina vamina B e opivih i neopih vakna Topiva vlaknasnij koleserol, a neopiva reglraj probav većini gOvnaprodaje se ljeniječm kojijejako obrađen ako da s klonjenemekinje a viamini i mineri dodni s naknadno Ako kpjee rgOvnma zdravom hranom, naći ćee neprerađeni ječm kodkojega je konjena smo vanjska ljska Možee akođer kpiibo mljeveni ječam (v koski kod kojega je ljska klonjenaa zaim je samljeven remda a priprem oga neprerađenog

290



V KZ ŽACE

ečma treba vše emena, on sadrž vše vakana , po moemmšenu, zdrav e

KAMUT

Kamut, poznat također pod nazvom Trtum pooumprpada u porodu pšene upotrebava se od davnna. Lakše seprobava od pšene akše ga podnose ud ko su preosetvna pšenu Ž prozvod od kamua mogu se nabavt u tgonama zdave hrane.

KREMATE ŽiTARICE

spkos svom menu, kremaste žare ne sadže kemu Toe brašno od eovtog zrna, pomešano s vodom skuhanoKemasta pšena kremasta rža dve su popuarne kremastežtae koe se mogu nabavt u svm trgovnama. Vom korsttkremaste žtae od eovtog zrna er sadrže puno vakana

vtamna.

KRUPICA

Kupa može bt od bo koeg žta Žo se zdrob kako b seskrato vreme kuhana dobe se krupa. Krupa može btkukuruzna, ečmena, od smeđe rže soe Kukuruzna krupa,

koa e načešća, može se nać u mnom samoposužvanma Naugu se krupa posužue kao prog uz doručak

OSBNI SV Kupa, koa se e među mnskm kamenem kou možete kupt u trgovnama zdrave hrane, mnogo e zdravanego ona kou možete kupt u nstantpakovanu u samoposužvanma. Sadrž vše vakana vtamna a boege okusa

KUKUKuskus e kaša koa se prprema od pšenčne kupe, a dobar

e zvo vakana Bvtamna žeeza. Na tržštu postoe nstantpakovana te žtare, a vam ne bh preporučo sčna su neko

29



RN EK

jsivoj kri). Kupi pravi kuskus u rgovina zdrav n.Kuskus s oa kua u posbnoj posudi s uađi cjdio

i u ško oncu u koji ć si savii cjdio. (Oboži ga gzokako bis spijč podinj)Kua s oko jd sa. Posuži kuskus opao kao pog

(dodaj ao vonjač bada ii sušnog voća) adan poijša s povć kao sau

MEKINJE

Mkinj s sasoj od vanjski ovojnica zrnja žia koj s čsogub u procsu prad Mkinj u odičn izvor prona vakana B-vaia i ina.

PR (STRVNO ŽiTO)

P j u rodu s pšnico i sičn j kauu ga judi koji suposjjiv na pšnicu akš podnos. Dob j zvor poina isadrži sv os sncija noksina koji obično na urni šo n živonjskog podrija.

QUNOA

Ovo žio« zapavo j pod bijk koja ras u Anda. Qunoa

obuj sa svi os sncijni inokisina pa j o či kopn prono Bogaa j kaij i žjzo a sadrži akođao cika i Bviaina Qnoa a bag okus i ož s posužiikao prog uz g so

SMEĐA RIŽA

Sđa riža sasoji s od jusk kinja i kica riž Ta žiicadob j izvor vaka Bvina proa i na druvaina. Sđaj ža doba kao pog lkođr bi j ppoučio za doučak pošanu s o jogura ii obnoga ka ožđica.

292



D C

TRTCALE

Ovo je žito bio prvo koje je čoek sm stvorio, a nec Jezapravo o hibridu pšeice i ži Sadrži vše proteia ego pšeicai raž, a bogato je i z1om, esecjaom am1okseliom koje čestoema u žtricama. Brašo od tricale, cjelovite bobice tritcae ipuljce tticale mogu se kupiti u mom trgovima zdraverae. (Ipak, u samoposužvjima erojao ga još ećete ać.)Držite se uputa o pripremju a paketiću ekm slučajevimapahuljice trtce mogu zmeti zob u ekm eceptima

ZDROBLJENA RIŽA

Zdrobljea se iža kuha dobije se odliča žit prozvod kojisadži mogo B-vtamia i vaka Posužte je sa sežim kozerirm povrćem, smeđm šećerom Zdrobljea rža možese abaviti u mogm trgoma zdave rae

ZOB ENA KAŠAZobea kaša sadži zobee mekje, za koje je dokzao da

sizuju kolesterol u SadrŽi puo vlaka, malo masoće odliča je za doručk Zbog okusa hrajive vijedosti osoboše volm staru vrijatu toga poizvoda, koju trebate dugo kuhat.Možete je abaviti u trgoma zdrave he. Zasadite po žeiožđicma (rad dodatog žejeza i kla smeđm šećerom

293



RA EK

MALI RJEČNIK

Ovo e mali rečnk pomova ko e uporeblavau u ovoknzteroskeroza Sane koe naae kad e arere, koe vode krv u

rce I mozk e druge vane organe, začepe gom, žućkaom v popu voka, zvnom ploča (pak)

oest srčanh artera Sane koe e avla kad e arere koevode v u rce začepe zv plkom (počma, omeauć

prook krv u rceastočk krn tak l obležava e dema brokmaDon bro označava daolčk lak, ko naae u reramakad e rce odmra Između dva udrca Vd olčki lk)

ezorbonukenska ksena) Nuklenka kelna u kromoomma koa reglra naledna vova

nzm Proen ko delue kao kalizaor ubrzavauć kemkerekce u elu

F Food and ru dmnstraton merčko nrvo zahranu iekove

eterokčn aromatčn amn (H): rcinogene var koenaau pr kuhnu mea na vrlo vokm emperaurma

(hhdenst poproten) poproten soke ustoćeTakođer pozna pod nzvom kao korn koeerol«, HDLno nekoršen koleero u eru da e nakon oga izuč u

žuč Verue e da oka koncenraca HDLa mnue opano od rčanog napadaa

- nternatona unt eđunodnaednca, mera šo e korza većnu vmna ko u opvi u mama

arnoen vr koa zzva rakoestero Žućkaa, mana var popu voka kou vara era

neke peczrne nce u čavom eu Smara e da

koncenraca koleerola u krv vša od 200 mgdl povećavarzik od bolei rčnh rera owdenst poproten) akođer pozna pod nazvom .še

n koleerol« LDL e glavn raznoel koleeroa u eluVoka koncenraca LDL-a može uzrokova nane ploča

294



O OZ ŽCE

što mogu začept rtere oje dovode u srce dugeorge

ipidi Lpd su spojev o su topv u vod u prpadaju masesee sterod druge važe emjse tvr oje se aze uteu

Mgd mma po decu

irii Upotrebavaju se za ozervae mesa žeucu zajedos drum emsm tvarma tvore troze oj su ceroge.

oiikički aromaični ugikohidrai Ove cerogee tvr astaju ad se meso peče a rošu zad otvoreog pamea amast z mesa ape a ue žr Nastae aceroge dmoj obava spujava meso

Đ (eommended aiy owane) o e devo preporučeaoa oju određuje Food ad Nutto Bod Odbor zahrau prehau) pr Nato Resech Couc of the Academy o Seces (Nacoom sžvačom saetu pr Aa

dem zaost): Evvet za reto mera jedca za vtm A te betaarote

isoički ak t zražava se pomoću de broje a gorapozuje stoč ta oj astaje ad se srce steže potsue u rterje

obodni radikai Vsoo reatve moeue a oje moguzzvat ceroze promjee a stcama a mogu uzroo

vat prero staee ateroserozuĐ U.S Day Aowce u merc preporučee deve

oe oje e odreda FDA ao prave stdde zaozačavae sadržaja hajh tva a jepcma za hrau Zasvau se a ajvŠm vrjedostma RDA

295



"

,

Ono što jeete mŽe snažno ujecai na .aš� zdravle·Zapavo, veĆ samo jeć v vrsu ane mžet seč ili z eč čav nz boles oemećaa Knga EalaMinela Hna ,kao jek ok će vam kao teba ameno esti

�

njga Hrana o liek asno okazje ' kako voće,ovće žaC i iba mog omoć bob, sčavan -il i ječen svh bolesti, o akn gl vičnh infekja osrčanh oboljenja oseoooze Pava hana ima svoSakoj savaju oes saena, mo sz koeseol, " olakšai mtome menauze i rdonet zao u noć

aMinel objašnava ako je lako oa vrstuane oa omže u sječavan oes vašo svao

nevnoj ean, še kođe o vtanima imneralimkao očinma oese (ebali zmai zbogmogćegorisnog elovanja, sin o oama hani aiv ma) masoćama a;' O� najzavji vsa ela o ama6na o zeenog čaa e oseb vsama eqe zmškae žene je ' : .

jga l Minela Hna' kao liek ooi ć vm a se avno hrane i sanee zav

Ea Miell, f i z aje �

Bi/jne bibli;, Vmins biblije i Phmne biblije

reje , i na�1 spiso o phn On jeisni f pf pne SviJu

P Wm .n u Aelesu i d semino pni ! j, t na Hillsu 'u

Kliji

earl mindell - hrana kao lek

Documents