1.ТРЖИШТЕ РАДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

1.1. Тражња за радом и изведена тражња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

1.2. Трансферне зараде и економска рента . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

1.3. Понуда радне снаге . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

1.4. Производна функција и маргинални производ рада, вредност маргиналног производа и тражња за радом . . . . . . . 8

1.5. Померање кривих тражње и понуде рада и успостављање равнотеже на тржишту рада . . . . . . . . . . . . . . 11

1.5.1. Померање криве понуде рада . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

1.5.2. Померање криве тражње рада . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

2. ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

2.1. Тражња за услугама капитала и вредност маргиналногпроизвод капитала. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

2.2. Краткорочна и дугорочна понуда услуга капитала . . . . . . . 17

2.3. Успостављање равнотеже на тржишту услуга капитала у кратком и дугом року . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

2.4. Земљишна рента, природни ресурси, кориснички трошак и цена употребе исцрпивих ресурса . . . . . . . . . . . . . . . 20

2.5. Равнотежа на тржиштима земље и капитала . . . . . . . . . . . . 21

3. Литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

1

T РЖИШТЕ РАДА

2

ТРАЖЊА ЗА РАДОМ И ИЗВЕДЕНА ТРАЖЊА

Тражња за радном снагом је количина рада коју су послодавци спремни и у стању да ангажују по различитим платама, односно надницама у датом периоду(ceteris paribus).

Изведена тражња за радом значи да тражња за радом зависи од тражње за финалним производима(аутпутима), тј. робама и услугама које ти инпути производе. Ово значи да тражња за радом зависи од тражње за производима тог рада. Количина ресурса коју једно предузеће купује зависи од продуктивности и од тога колике се реалне плате очекују у предузећу. У том смислу, кажемо да је тражња за производним инпутима, укључујући рад, изведена тражња.

Слика 1

3

Слика 1: Што је већа плата (надница) мања је количина потребног рада. При плати w1, потребан је рад L1. Ако плата пада са w1 на w2, тражи се већа количина рада и то са L1 прелази се у тачку L2. Крива тражње за радом следи закон опадајуће тражње.

ТРАНСФЕРНЕ ЗАРАДЕ И ЕКОНОМСКА РЕНТА

На тржишту инпута производње, економска рента представља разлику између плаћања за инпут производње и минималног износа који се мора платити да би се могао користити тај инпут. Износ који инпут прима је изнад трансферне зараде неопходне да би се он привукао да понуди своје услуге за дату намену.

Слика 2

4

Слика 2: Економска рента је повезана са инпутом рада. Представља разлику између исплаћених плата w и минималног износа потребног за унајмљивање радника, односно трансферних зарада (опортунитетног трошка) означеног са 0, В, Е, L, затамњено поље 2. Тачка Е у пресеку криве понуде рада и криве тражње за радом , представља равнотежну плату. Затамњено подручје 1, оивичено тачкама E, B, w, представља економску ренту коју су примили сви радници.

Трансферне зараде ноког инпута који се користи представљају минимална плаћања, неопходна да би се инпут ангажовао за дати рад. Економска рента повећава износ који инпут прима, а који је изнад трансферне зараде неопходне да би се он иницирао да понуди своје услуге за дату намену.

ПОНУДА РАДНЕ СНАГЕ

Радна снага обухвата све појединце који раде или траже посао. Понуда представља број сати које радна снага жели да ради на пословима који доносе зараду. Главне одреднице понуде рада су:

1. Становништво – Веома битан инпут стварања националног дохотка. Бројност становништва је одређена наталитетом, морталитетом и имиграцијом. Почетком прошлог века границе многих земаља су биле отворене за кретање људи, па су они напуштали земљу са ниским надницама и усељавали се у земље које су имале боље економске могућности.

2.Начин на који становинштво проводи расположиво време можемо посматрати са аспекта радних активности, у току неделје, месеца, године итд. Ако бисмо од дана добили часове спавања и

нужног одмора, то би било 84 часа недељно (7х12 часова дневно). Од тих 84 часа свако треба да одлучи колико ће да ради, а колико ће

времена да посвети доколици и разоноди. На одлуке о понуди радне

5

снаге утиче реална надница или плата. Реална плата представља однос номиналне плате или наднице, подељене са ценама добара и услуга, што показује реалну куповну моћ.

3. Доходак наспрам доколице – један од десет принципа економије гласи да се људи суочавају са избором. Вероватно ниједан избор није очигледнији у животу неког човека од онога између рада и доколице. Што више сати проведемо радећи, то мање сати имамо на располагању за гледање телевизије, за вечеру са пријатељима, или за свој омиљени хоби. Ова одлука између рада и доколице стоји иза криве понуде рада. Још један од десет принципа економије гласи да је трошак нечега оно чега се одричемо да бисмо то добили. Да бисмо добили један сат доколице одричемо се једног сата рада, што значи, једночасовне наднице. Ако је наша надница 15 долара на сат, опортунитетни трошак једног сата доколице износи 15 долара. А када добијемо повишицу на 20 долара на сат, опортунитетни трошак доколице се повећава. Растућа крива понуде рада значи да повећање надница подстиче раднике да повећају количину понуђеног рада. Важно је напоменути да крива понуде рада не мора да има узлазни нагиб. Замислимо да смо добили повишицу са 15 на 20 долара на сат. Опортунитетни трошак доколице сада је већи, али смо и ми богатији него раније. Можда ћемо закључити да уз ово додатно богатство мозжемо себи да приуштимо више сати доколице. Ако нам је надница већа, можда ћемо одлучити да мање сати проведемо радећи, па ће самим тим наша понуда рада имати обрнути нагиб.

6

ПРОИЗВОДНА ФУНКЦИЈА И МАРГИНАЛНИ ПРОИЗВОД РАДА, ВРЕДНОСТ МАРГИНАЛНОГ

ПРОИЗВОДА И ТРАЖЊА ЗА РАДОМ

Да би предузеће донело одлуку о броју радника које ће унајмити, потребно је да размотри како обим радне снаге утиче на произведени аутпут. Другим речима, потребно је да размотри како број берача јабука утиче на количину јабука коју оно може да обере и прода. У табели 1 дат је један нумерички пример.

Табела 1

Рад Аутпут Маргинални производ рада

Вредност маргиналног

производа рада

Наднице Маргинални профит

L(број

радника)

Q(бушела

недељно)

MPL=ΔQ/ΔL(бушела

недељно)

VMPL=P*MPL W ΔПрофит=VMPL-W

0 0100 $1.000 $500 $500

1 10080 $800 $500 $300

2 18060 $600 $500 $100

3 24040 $400 $500 -$100

4 28020 $200 $500 -$300

5 300

7

У првој колони дат је број радника. У другој колони дата је количина јабука коју радници оберу сваке недеље. Ове две колоне показују способност предузећа за производњу. Овде су инпути берачи јабука, а јабуке су аутпути. Производна функција овог предузећа показује да ако предузеће унајми јеног радника, тај ће радник обрати недељно 100 бушела јабука. Ако предузеће унајми 2 радника, та два радника заједно ће обрати 180 бушела недељно. Маргинални производ рада је повећање количине аутпута од додатне јединице рада. Трећа колона приказује маргинални поризвод рада, повећање количине аутпута од додатне јединице рада. Када предузеће повећа број радника са 1 на 2, произведена количина јабука се повећа са 100 на 180 бушела. Дакле, маргинални производ другог радника износи 80 бушела. Уочимо да се маргинални производ рада смањује са повећањем броја радника. Овакво својство назива се опадајући маргинални производ. У почетку, када је унајмљена само неколицина радника, они беру јабуке са најбољих стабала у воћњаку. Како се број радника повећава, додатни радници морају да беру са стабала са мање јабука. Зато је, како се унајмљује све више радника, допринос производњи сваког додатног радника све мањи. Опадајући маргинални производ је својство по којем маргинални производ неког инпута опада са повећањем количине тог инпута.

Наше предузеће које максимизира профит води више рачуна о новцу него о јабукама. Када одлучују колико радника да унајми, предузеће мора да размотри колико ће профита донети сваки радник. Профит од додатног радника представља разлику између доприноса радника приходу и његове наднице. Ако се бушел јабука продаје за 10 долара и ако додатни радник производи 80 бушела јабука, онда тај радник остварује приход у износу од 800 долара. Вредност маргиналног производа сваког инпута израчунава се када се маргинални производ инпута помножи са тржишном ценом аутпута. Вредност маргиналног производа је маргинални производ неког инпута помножен ценом аутпута. Сада размотримо колико ће радника унајмити предузеће. Претпоставимо да тржишна надница берача јабука износи 500 долара недељно. У том случају, први радник којег предузеће унајми је профитабилан: први радник остварује приход у износу од 1.000 долара, односно, профит у износу од 500 долара. Други радник остварује додатни приход у износу од 800 долара, односно, профит у износу од 300 долара. Трећи радник остварује 600 долара додатног прихода, односно, 100 долара профита. Након трећег радника,

8

међутим, даље унајмљивање радника постаје непрофитабилно. Четврти радник оствариће само 400 долара додатног прихода. Пошто надница радника износи 500 долара, унајмљивање четвртог радинка значило би да се профит смањује за 100 долара. Дакле, предузеће унајмљује само 3 радника.Графички део вредности маргиналног производа, крива која има силазни нагиб јер маргинални производ рада опада са порастом броја радника. На овој слици се налази и хоризонтална линија која означава тржишну надницу. Да би максимизирала профит, предузеће унајмљује раднике све до тачке пресека ове две криве. Конкуретно предузеће које максимизира профит унајмљује раднике до тачке у којој је маргинални производ рада једнак надници. Крива вредности маргиналног производа представља криву тражње за радом конкурентног предузећа које максимизира профит.

Слика 3: Показује како вредност маргиналног производа зависи од броја радника . Крива је опадајућа због опадајућег маргиналног производа. У случају конкуретног предузећа које максимизира профит, ова крива вредности маргиналног производа представља и криву тражње за радом тог предузећа.

9

ПОМЕРАЊЕ КРИВИХ ТРАЖЊЕ И ПОНУДЕ РАДА И УСПОСТАВЉАЊЕ РАВНОТЕЖЕ НА ТРЖИШТУ РАДА

Понуда и тражња за радом заједнички одређују равнотежну надницу. Померање кривих понуде и тражње за радом условљава и промену равнотежне наднице. Истовремено, максимирање профита власника плантажа подразумева да ће равнотежна надница увек бити јендака вредности маргиналног производа рада.

1. Померање криве понуде рада. Претпоставимо да се због Срба пристиглих са Косова и из Хрватске повећао број берача малина, који су спремни да беру малине, јер други посао не могу да нађу. Тако ће се повећати понуда рада са AS1 на AS2. При почетној равнотежној надници(W1) количина рада која се нуди је већа од количине која се тражи. Вишак рада обара наднице са W1 на W2 , па је за узгајиваче малина профитабилније да запосле више берача малина. Како се број берача малина повећава на свакој плантажи, маргинални производ рада опада, а тиме и вредност маргиналног производа рада(VMPL). Новоуспостављена равнотежа је у тачки Е2. Насупрот претходној ситуацији, претпоставимо да су власници плантажа инвестирали у нову машинерију, па им треба мањи број берача, због чега се повећава продуктивност рада. То помера криву понуде рада са AS1 на AS3, и у тачки Е3 су поново изједначене наднице W3 са вредности маргиналног производа рада(VMPL). Запосленост опада са L1 на L3.

10

Слика 4: Померање криве понуде рада

2. Померање криве тражње рада. Претпоставимо да су малине из Србије далеко траженије и квалитетније. То повећава тражњу малина, а тиме ће се повећати и њихова цена. То повећање неће променити маргинални производ рада(MPL), али ће се повећати вредност маргиналног производа рада(VMPL). Сада је, уз нижу цену малина, профитабилно запослити додатне бераче. Тражња за радом помера се са AD1 на AD2 тако да равнотежна надница расте са W1 на W2, а равнотежна запосленост са L1 на L2. Но, када се цена малина смањи у Европи, произвођачи малина остварују мањи профит, а берачи ниже наднице, које опадају са W1 на W3. Истовремено, равнотежа се помера у тачку Е3, што условљава смањење вредности граничног производа рада. Такође се смањује ниво запослености, који опада са L1

на L3.

11

Слика 5: Померање криве тражње

12

ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА И ПРИРОДНИХ РЕСУРСА

13

ТРАЖЊА ЗА УСЛУГАМА КАПИТАЛА И ВРЕДНОСТ МАРГИНАЛНОГ ПРОИЗВОДА КАПИТАЛА

Тражња за услугама капитала. Анализа тражње за реалним капиталом слична је анализи тражње за радном снагом. Као што знамо, висина ренте капиталних добара мења висину наднице. Сваки трошак(цена коштања) је резултат изнајмљивања услуга инпута. Идеалан пример за то је када неко предузеће рентира возило или даје под закуп канцеларијски или неки други простор. Када тражи услуге капитала, компанија разматра, колико ће додатне услуге капитала допринети повећању њеног аутпута, односно укупном приходу.

При дефинисаним количинама осталих инпута производње, вредност маргиналног производа капитала(marginal value product of capital – VMPk), представља додатну вредност аутпута када се користе додатне услуге капитала. VMPk опада са повећаним коришћењем капитала, при осталим непромењеним улагањима, што значи да гранични физички производ капитала проузрокује опадајуће приносе.

Слика 6: Тражња за услугама капитала. Слабљење маргиналне продуктивности указује на пад криве VMPk, када се повећа улагање капитала, држећи остале инпуте константним. При било којој другој закупнини предузеће изнајмљује услуге капитала до тачке у којој је рента по јединици капитала једнака VMPk.

14

С обзиром да су дате количине осталих инвестиција, вредност маргиналног производа капитала више опада ако се капитал више користи. Иако је цена тржишно одређена величина пошто је реч о конкурентном тржишту, маргинални физички производ капитала је елемент ослабљених профита. Предузеће закупљује услуге капитала до тачке на којој је њен маргинални трошак(стопа закупнине или висина ренте) изједначен са њеном вредношћу маргиналног производа капитала. Предузеће потражује услуге капитала Ко при висини ренте од Rо. При дефинисаној висини ренте и услугама капитала у односу на остале инпуте производње, вредност маргиналног производа капитала је крива тражње предузећа за услугама капитала. Крива VMPk се може померити споља, због повећања цена аутпута, радне снаге или због нових технологија које повећавају продуктивност рада што утиче на повећање цене физичког производа капитала.

Утврђивање вредности маргиналног производа капитала. Теорија о захтеву појединачног предузећа за радном снагом може без промене да се примени на захтев за улагања у друге инпуте. Пример за то је, предузеће купује онолико капиталних добара колико је потребно да гранични издатак буде јендак вредности граничног производа капитала. Продразумева се да је у тој тачки, запосленост капитала (VMPk) еквивалентна висини ренте (R).

VMPk = MR * MPk = R

овде је MR маргинални приход предузећа, а MPk је маргинални физички производ капитала. Али, ако је предузеће савршени конкурент на свом производном тржишту, његов маргинални приход је сама његова производна цена, па се претходна једначина може трансформисати у једноставнији облик:

15

VMPk = P * MPk = R

где VMPk означава вредност маргиналног производа капитала, а Р је цена производње предузећа. Разлика између тржишта капитала и тржиште радне снаге је у томе што радници теже да се специјализују у појединим врстама активности, док су извори капитала, финансијски капитал, односно реални капитал скоро потпуно непромењени.

КРАТКОРОЧНА И ДУГОРОЧНА ПОНУДА УСЛУГА КАПИТАЛА

1. Краткорочна понуда услуга капитала. У краткорочном периоду, укупна понуда услуга капитала (машине, возни парк, зграде, итд), а самим тим и услуге које пружа капитална имовина су фиксне величине. Понуда капитала је зато вертикална крива, коју одређује постојећа количина капиталне имовине.

2. Дугорочна понуда услуга капитала. Захтевану ренту или ренталну стопу одређује цена капиталног добра, реална каматна стопа, трошак одржавања и амортизације. Амортизација зависи од методологије како се врши њен обрачун и колико брзо машина застарева. Реална каматна стопа се одређује на нивоу привреде, где је референтна тржишна каматна стопа основ за дефинисање реалне каматне стопе.

3. Дугорочна крива понуде услуга капитала за привреду. У дугом року, капитална добра треба да обезбеде зараду, односно захтевану ренту. Ако обезбеди већу зараду, послодавци ће више куповати машине и обрнуто. Исто тако, произвођачи капиталних добара ће више производити и понудити капиталних добара по вишој цени.

16

Слика 7: Понуда услуга капитала у привреди

4. Дугорочна крива понуде услуга капитала за индустрију. У дугом року индустрија може да дође до колико год жели капиталних добара, ако је спремна да плаћа захтевану висину ренте. Већа и снажнија индустрија може да повећа ренту и тиме привуче већи део понуде капитала на нивоу целе привреде, што значи да се индустрија суочава са растућом кривом понуде услуга капитала. С друге стране, мале и недовољно развијене индустрије се, при текућој висини ренталне стопе суочавају са хоризонталном кривом понуде услуга капитала.

17

УСПОСТАВЉАЊЕ РАВНОТЕЖЕ НА ТРЖИШТУ УСЛУГА КАПИТАЛА У КРАТКОМ И ДУГОМ РОКУ

Дугорочну равнотежу индустрије на тржишту услуга капитала илуструје слика 8. Равнотежа се остварује у тачки Ео у пресеку хоризонталне криве понуде S1 и опадајуће криве тражње D1, изведене из MRPk кривих свих предузећа. При висини ренте Rо, индустрија ангажује Ко услуга капитала.

Слика 8: Краткорочна и дугорочна равнотежа на тржишту услуга капитала

Повећање надница наводи многе индустрије да замене радну снагу капиталом.

18

ЗЕМЉИШНА РЕНТА, ПРИРОДНИ РЕСУРСИ, КОРИСНИЧКИ ТРОШАК И ЦЕНА УПОТРЕБЕ

ИСЦРПИВИХ РЕСУРСА

1. Рента и природни ресурси. Земљиште представља трајно добро у нечијем власништву које доноси принос (ренту) у неком временском периоду. Оно се не може производити, али има пресудну улогу у развоју сваке националне економије. Земља и природни ресурси имају фиксну понуду, те је битно уочити како тржиште одређује њихову цену. Сем тога, треба знати да незарачунавање надокнаде за употребу земљишта засигурно условљава преинтензивно екплоатисање јавних ресурса. За разлику од других инпута, основна специфичност земљишта је и то да је укупна понуда одређена неекономским чиниоцима. Земљиште се обично не може повећавати као одговор на више цене или смањивати када је у питању нижа цена. У основи можемо узети да је земљиште инпут који је фиксна величина у понуди. Обично се каже да је земљиште “неисцрпан извор и дар природе”. Цену таквог фиксног чиниоца производње називамо рентом. Дакле, свако плаћање употребних фиксних чинилаца је рента. За гране привређивања чија је производња непосредно повезана са коришћењем земљишта важи концепт граничних услова производње, односно вредност граничног производа земљишта (VMPL). To jе зато што је земљиште релативно фиксан инпут производње, природом дат инпут производње и не може се повећавати. Сви произвођачи који имају мање трошткове производње од вредности граничног производа земљишта (на најлошијој парцели земљишта) остварују екстра доходак – ренту. Пораст тражње за земљиштем (померање криве тражње удесно) проузрокује вишу цену по ару земљишта и вишу економску ренту. Економска рента се користи када је снабдевање неким инпутом нееластично. Због тога се обично и каже да сејање култура обезбеђује чисту економску ренту, када је:

- укупна понуда земљишта фиксна, тј. потпуно нееластична- кад се земљиште не може користити у друге сврхе.

2. Природни извори као инпути производње – цена употребе ограничених ресурса. Осим машина и друге опреме које је човек направио, и природни извори су важан инпут у многим производним процесима. Микроекономска анализа омогућава увид у одређене интересе у случају исцрпивих извора. Исцрпиви извор је онај извор

19

који људи не могу обновити. Пример за то су нафта, злато, титанијум и алуминијум. Једном када ових исцрпивих супстанци нестане, мораћемо дати све од себе да се снађемо без њих. Због тога конкурентно тржиште на специфичан начин третира исцрпиве или ограничене изворе.

3. Кориснички торшак. На конкурентном тржишту ограничених ресурса цена превазилази гранични трошак. Укупни гранични трошак производње ограниченог ресурса је виши од граничног трошка вађења тих ресурса из земље. Ту очито постоји додатни опортунитетни трошак, зато што производња и продаја јединице ресурса данас онемогућава производњу и продају у будућности. Тај опортунитетни трошак називамо кориснички трошак производње. Вредност додате јединице ресурса расте по стопи која је једнака каматној стопи, односно:

(MRt+1-C) = (1+r) (MRt-C)

РАВНОТЕЖА НА ТРЖИШТУ ЗЕМЉЕ И КАПИТАЛА

Куповна цена земље или капитала јесте цена коју неко плаћа да би стекао неограничено власништво над тим фактором производње. Цена закупа јесте цена коју неко плаћа да би у ограниченом временском периоду користио тај фактор. У случају земље, цена закупа (закупнина) се назива рента. И у случају земље и у случају капитала, предузеће повећава унајмљену количину све док се вредност маргиналног производа фаткора не изједначи са ценом тог фактора.

20

Слика 9: Понуда и тражња одређују надокнаду која се исплаћује власницима земље, као што је представљено у делу (а), и надокнаду која се исплаћује власницима капитала, као што је представљено у делу (б). Тражња за сваким фактором, истовремено, зависи од вредности маргиналног производа тог фактора.

21

ЛИТЕРАТУРА:

1. Проф. Др. Јово Једнак, ЕКОНОМИЈА, Београд, 2009.

2. Проф. Др. Миомир Јакшић, ОСНОВИ МАКРОЕКОНОМИЈЕ, Београд, 2008.

3. Проф. Др. Н. Георги Манкју, ПРИНЦИПИ ЕКОНОМИЈЕ, Београд, 2004.

4. Проф. Јелица Петровић, МЕТОДИ МИКРОЕКОНОМСКЕ АНАЛИЗЕ, Београд, 2003.

5. Проф. М. Лабус, ОСНОВИ ЕКОНОМИЈЕ, Београд, 2002.

22