Miroljub Labus

Tržište kapitala

Predavanja Osnovi ekonomije

Školska godina 2009/10

BeogradDecembar 2009

Uvodni pojmovi

Beogradska berza

•Beogradska berza je dostigla maksimum u maju 2007.g.•Minimum je bio u aprilu 2009.g.

2008 2009

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

2005 2009

Kapital

• Realni i finansijski kapital• Realni kapital – faktor proizvodnje• Finansijski kapital – akumuliranja štednja

• Pozajmljeni i vlasnički kapital• Zajmovi, obveznice i akcije

• Vrednost koja se oplodjuje (stvara prinos)• Fond vrednosti koji se uvećava investicijama

Kt = Kt-1 + It

It = St• K je kapitala, I su investicije, S je štednja• Kapital predstavlja fond vrednosti, dok su investicije i štednja tok

vrednosti• Obnovljiv proizvodni faktor

• Amortizacija

Štednja izvor kapitala

0 1 2 3 4 Vreme

Potrošnja

Budućapotrošnja

Sadašnjapotrošnja

Štednja

Prinos

Periodinvestiranja

Finansijski sistem

• Uloga finansijskog sistema je da poveže štediše (štednju kao izvor kapitala) i investitore (investicije kao upotrebu kapitala)

• Vrste institucija– Banke su posrednici

• Štediše drže svoju štednju u bankama (depoziti/pasivna kamata)• Investitori su zajmotražioci (krediti/aktivna kamata)• Investitori i štediše direktno ne zaključuju ugovore, nego posluju sa

bankom (ugovori o štednji i kreditu)• Banke učestvuju kreiranju novca kao sredstva razmene

– Berza omogućava direktno zaključivanje ugovora štediša i investitora

• Posrednicu su brokeri• Obveznice su isprave o dugu• Akcije su vlasničke hartije od vrednosti

Zajmovni kapital

Tržište zajmovnog kapitala

• Tržište zajmovnog kapitala funkcioniše kao i svako drugo tržište

• Ponuda i tražnja zajmovnog kapitala odredjuje kamatu kao cenu za upotrebu zajmovnog kapitala

• Kamata zavisi od kretanja ponude i tražnje,– ali i od rizika, kamatne margine (troškova poslovanja banaka), boniteta

klijenata i vremena trajanja ugovora

• Država može da utiče na visinu kamate – politikom poreza i poreskih olakšica, – vlastitim zaduživanjem radi finansiranja budžetskog deficita– Politikom emisije i povlačenja novca

Izvedena tražnja za kapitalom

• Tražnja za proizvodima – preko proizvodne funkcije –odredjuje tražnju za kapitalom

Proizvodni proces

Radna snage

Sredstva za

proizvodnju

Proizvod Tržište

Tražnja

Ključni pojmovi

1. Granična produktivnost kapitala kao faktora proizvodnje2. Zakon opadajuće granične produktivnosti3. Cena za upotrebu kapitala4. Vreme je važan faktor

Ukupni i granični proizvod kapitala

0 1 2 3 4

1110

8

5

Mašine

Proizvodi

Granični proizvod

Ukupni proizvod

Kriva graničnog proizvoda kapitala

0 1 2 3 4

5

3

21

Mašine

Proizvodi

Pojedinačne odluke o zaduživanju

0 1 2 3 4 Zajmovni kapital

Kamata

Granični dohodak >

kamataGranični

dohodak < kamata

6%

Kriva potražnje za zajmovnim kapitalom

Kamata

Visoka kamata Niska tražnja za

kreditima

Niska kamataVisoke tražnja za

kreditima

Investicije Zajmovni kapital

6%

20%

Kriva ponude zajmovnog kapitala

Kamata

Visoka kamata Visoka štednja

Niska kamataNiska štednja

Štednja Zajmovni kapital

6%

20%

Ponuda i tražnja zajmovnog kapitala

Kamata

€ 10,000 Zajmovni kapital

6%

Tražnja Ponuda

Državna intervencija: Maksimiranje kamatnih stopa

Kamata

€ 10,000 Zajmovni kapital

6%

Tražnja Ponuda

5%

€ 11,000

...i formira se višak

tražnje

Kamatne stope se obaraju

€ 9,000

Renta7%

Državna intervencija: Ukidanje poreza na kamatni prihod stanovništva

Kamata

€ 10,000 Zajmovni kapital

6%

Tražnja Ponuda

Stimulisanaponuda

5%

€ 11,000

Raspoloživa ponuda

kredita se povećava

...a kamatne stope padaju

Državna intervencija:Povećavanje obaveznih rezervi banaka

Kamata

€ 10,000 Zajmovni kapital

6%

Tražnja Ponuda

8.5%

€ 8,000

Raspoloživa ponuda

kredita se smanjuje

Ostatak ponude

...a kamatne stope rastu

Rizici na tržištu zajmovnog kapitala

• Kašnjenje ili potpuno neizvršenje ugovora• Cenovni rizik – promenljiva kamatna stopa• Valutni rizik – indeksiranje u stranoj valuti (evro ili

švajcarski franci)• Rizik pada kupovne moći novca (inflacija)

– Realna kamatna stopa

• Garancije– Hipoteka– Menice kao oblik ličnog jemstva– Osiguranje zajma

Akcionarski kapital

Ukupna vrednost imovine

Tekuće

obaveze

Dugoročni

dugovi

Vrednost preduzeća za investitore

Opticajni

kapital

Fiksni

kapital1 Materijalni

2 Nematerijalni

Akcionarsko društvoposmatrano kroz bilans stanja

Akcionarski

kapital

Aktiva

Pasiva

Prema trećim

licima

Prema investitorim

a

Dugoročno: Da li da se investira?Tekuće

obaveze

Dugoročni

dugoviKoje investicije da se preduzmu?

Opticajni

kapital

Fiksni

kapital1 Materijalni

2 Nematerijalni

Akcionarsko društvoposmatrano kroz bilans stanja

Akcionarski

kapital

Struktura izvora finansiranjaTekuće

obaveze

Dugoročni

dugovi

Kako da se prikupe pare za finansiranje investicija?

Opticajni

kapital

Fiksni

kapital1 Materijalna

2 Nematerijalna

Akcionarsko društvoposmatrano kroz bilans stanja

Akcionarski

kapital

Prinosi od kapitala

Akcionarsko društvo i finansijsko tržište

Pore

zi

Preduzeće

Država

Izdavanje HoV

Reinvestiranagotovina

Investicije u

fiksnii

opticajnikapital

Dividende i otplata dugova

Finansijskotržište

Kratkoročni i dugoročni dug

Akcije

Finansijska tržišta

PreduzećaInvestitori

Sekundarno tržište = Berza

Novac

HoVAnaPera

Akcije i obveznice

Novac

Primarno tržište

Obveznice

Obveznica

• Obveznica je dužnička hartija od vrednosti• Koja počiva na ugovoru izmedju zajmodavca (kupca

obveznice) i zajmoprimca (izdavaoca obveznice) kojim je:– Odredjen iznos zajma– Visina kamate i– Period dospeća

• Obveznice mogu biti– Sa kuponom i bez kupona– Sa fiksnom ili varijabilnom kamatnom stopom– U dinarima ili stranoj valuti

Vrednovanje obveznica

• Osnovni princip:– Vrednost obveznice = SV očekivanih budućih prinosa

• Potrebno je da znamo:– Očekivane buduće prinose (tok gotovine):

• Visinu prinosa (koliko)• Period dospeća (kada)

– Odgovarajuću diskontnu stopu:• Tržišna kamatna stopa• Premija za rizik HoV

Sigurne obveznice bez kupona

• Pretpostavimo da je obveznica potpuno sigurna i da ne postoji premija za rizik

• Zato je diskontna stopa jednaka kamatnoj stopi na sigurne kredite

0 1 2 1−T T

€0 €0 €0 €0 €F

...

Sadašnja vrednost obveznice:

TrF

SV)1( +

=

Primer sigurne obveznice bez kupona

• Koliko vredi obveznica prvoklasne banke• Izdata na iznos od € 1,000• Koja dospeva za 5 godina• Sa kamatnom stopom 15%

0 1 2 5

€0 €0 €0 €0 €1,000

...

Sadašnja vrednost obveznice:

5

€1,000SV

1,15=

4

= €497

Sigurne obveznice sa kuponom

• Potrebno je da znamo:– Dospeće naplate obročnih prinosa i cele obveznice (T) – Kuponski iznos (C) i glavnicu (nominalnu vrednost

obveznice) (F) – Diskontnu stopu

TT rF

rrCSV

)1()1(11

++⎥

⎦

⎤⎢⎣

⎡+

−=

Vrednost obveznice sa kuponom je = SV kuponskog anuiteta + SV glavnice

0

C$

1

C$

2

C$

1−T

FC $$ +

T

...

Primer sigurne obveznice sa kuponom

• Tok gotovine sada izgleda ovako:

0 1 2

€0 €150 €150 €150 €150+€1,000

...4 5

000.115.1000.1

15.111

15.0150

55 =+⎥⎦⎤

⎢⎣⎡ −=SV

000.115.1000.1

15.1150

15.1150

15.1150

15.1150

15.1150

55432 =+++++=SV

ili

Primer za rizične obveznice

• Premija za rizik je 5%• Kamatna stopa je i dalje 15%• Ali sada je diskontna stopa 20%

R = rk + rpr

85020.1000.1

20.111

20.0150

55 =+⎥⎦⎤

⎢⎣⎡ −=SV

• Veći rizik – Niža cena obveznica• Obveznica sa nominalnom vrednošću od €1.000 prodaje se

samo za €850• Razlika od €150 je premija za rizik

Kuponska i tržišna kamatna stopa

Vrednostobveznice

Diskontna stopa

€1.000

€1.303

€850

15% 7.5% 20%

Al pari

Premium

Diskont

Akcije

Vrednost akcija

• Dividende i kapitalna dobit• Karakteristike od značaja:

– Očekivani prinosi• Profitabilnost

– Varijansa• Rizičnost

– Korelacija• Povezanost

• Ocena očekivanih prinosa– Na osnovu proseka prinosa iz prošlosti– Ekspertska procena– Sve druge informacije

• Neizvesnost i reakcije drugih investitora

Akcije predstavljaju rezidualno potraživanje prema vrednosti preduzeća

• Potraživanje po osnovu duga podrazumeva obavezu zajmoprimca da plati odredjenu vrednost na dan dospelosti.

• Potraživanja akcionara prema preduzeću se odnose samo na ostatak vrednosti preduzeća posle isplate svih dugova.

• U graničnom slučaju kada je vrednost preduzeća manja od njegovih dugova, akcionari ne dobijaju ništa od preduzeća.

• Potraživanje po osnovu duga podrazumeva obavezu zajmoprimca da plati odredjenu vrednost na dan dospelosti.

• Potraživanja akcionara prema preduzeću se odnose samo na ostatak vrednosti preduzeća posle isplate svih dugova.

• U graničnom slučaju kada je vrednost preduzeća manja od njegovih dugova, akcionari ne dobijaju ništa od preduzeća.

Iste dividende

• Pretpostavimo da se isplaćuju stalno iste dividende

...===321 DivDivDiv

• Pošto su buduća plaćanja ista i neprekidna, vrednost akcije se odredjuje kao vrednost konzole

...)1()1()1( 320 +

++

++

+=

rDiv

rDiv

rDivP

rDivP =0

Različite dividende

• Pretpostavimo da se isplaćuju različite dividende i...

≠≠321 DivDivDiv

• ...da je P3 kapitalna dobit na kraju treće godine

3

3

3

3

2

210

)1()1()1()1( rP

rDiv

rDiv

rDivP

++

++

++

+=

• Vrednost akcije je sadašnja vrednost budućeg toka dividendi i kapitalne dobiti