sekundarno trziste kapitala

Uvod

Da biste kupili jeans, potrebno je da odete u prodavaonicu, izaberete ga i platite. Da

biste kupili obicnu ili preferencijalnu denicu, morate to učiniti preko finansijskog posrednika.

Vaš financijski posrednik mora kupiti deonicu na primarnom ili sekundarnom tržištu.

Primarno tržište (primary market) je tržište na kojem investitor kupuje HOV preko

banke ili drugog posrednika od njihovog izdavača. Investiciona banka (investment bank) je

finansijska institucija koja pomaže izdavaču u prikupljanju svežeg kapitala, obično pomažući

u prodaji novih izdanja vrednosnih papira. Primer akcije prodane putem primarnog tržišta je

novo izdanje običnih akcija prodano od strane korporacije Chrysler početkom 1980. godine.

Investitori su kupovali ovu deonicu putem brokerskih kuća koje su delovale kao agenti

investicijske banke, a novac uplaćen za kupljene dionice otišao je korporaciji Chrysler, a ne

drugim investitorima.

Sekundarno tržište je tržište vec postojećih HOV. Jednom kad je akcija Chryslera

prodana na primarnom tržištu, može biti prodana opet i na sekundarnom tržištu.

Sekundarno tržište kapitala (Secondary Capital Market) predstavlja milje na kome se

trguje dugoročim finansijskim instrumentima, za razliku od primarnog tržišta kapitala

(Primary Capital Market) na kome ekonomski subjekti mobilišu kapital izdavanjem

dugoročnih fnansijskih instrumenata. To podrazumeva visok stepen korelacionih veza između

primarnog i sekundarnog tržišta kapitala, odnosno sekundarno tržište ne može da postoji bez

primarnog tržišta kapitala. No, treba istaći da sekundarno tržište podupire primarno tržište, jer

se investitori lakše i češće odlučuju za kupovinu finansijskih instrumenata na primarnom

tržištu, s obzirom na to, da uvek mogu da obezbede visok stepen likvidnosti posredstvom

sekundarnog tržišta. Veza između ova dva tržišta protkana je mnogim vezama. Na primer,

formiranje cene finansijskog instrumenta na sekundarnom tržištu utiče na cenu emisije

finansijskih instrumenata na primarnom tržištu. ili, kapitalizacija preduzeća na sekundarnom

tržištu predodređuje efikasnije pribavljanje dodatnog kapitala na primarnom tržištu itd.

Utvrđivanje cene. i kursa finansijskog instrumenta na sekundarnom tržištu

istovremeno znači i utvrđivanje prinosa (zarade) uz podnošenje prihvatljivog rizika.

Takođe, se obezbeđuje visok stepen likvidnosti, bez značajnih transakcionih troškova.

Istovremeno, trgovina finansijskim instrumentima omogućava transfer (promenu) vlasništva

nad preduzećima.1

1Prof. Dr. Jovo Jednak, Finansijska tržišta – četvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beogradska poslovna škola, Beograd 2007. 289. str.

1. Trgovanje akcijama na sekundarnom tržištu kapitala

2

Ponuda akcija na sekundarnom tržištu kapitala je nova ponuda akcija neke od

kompanija čijim se akcijama već prethodno trgovalo. Preduzeće se angažuje u sekundarnoj

ponudi akcija da obezbedi nepristrasnost, kako bi lakše mogla da širi svoje poslovne

operacije. Preduzeće koje želi da se angažuje u sekundarnoj ponudi akcija mora da registruje

ponudu HOV kod SEC-a. Verovatno će iznajmiti garantorsku firmu da preporuči broj akcija

koje će prodati, da pomogne razvoju prospekta koji je podnet u SEC-u i da plasira nave akcije

investitorima.2

Preduzeće će pokusati da proda akcije iz sekundarne ponude po njihovoj

preovlađujućoj tržišnoj ceni. Ako preduzeće preplavi tržište sa više akcija nego što su

investitori voljni da kupe, to može da izazove pad ravnotežne cene svih njihovih akcija.

Preduzeća stalno prate aktivnosti na tržištu kako bi izabrala najpovoljnije vreme za

angažovanje u sekundarnoj ponudi akcija. Oni su voljniji da izdaju novu akciju kada je tržišna

cena njihovih kotiranih akcija relativno visoka i kada je opšti pogled na preduzeće povoljan.

Pod ovim uslovima mogu da izdaju nove akcije po relativno visokoj ceni, što im dozvoljava

da obezbeđe više novčanih sredstava za datu količinu izdatih akcija.

Korporacije ponekad rukovode njihovim prodajama akcija prema pojedinačnim

grupama, kao što su njihovi postojeći akcionari, dajući im preventivna prava (pravo prioriteta)

da kupe novoemitovanu akciju. Plasirajući nedavno izdatu akciju postojećim akcionarima,

preduzeće izbegava razvodnjavanje vlasništva. Prioritetna prava se upotrebljavaju za

kupovinu novih akcija za vreme pretplatnog perioda (što normalno traje mesec ili manje) po

ceni koja je unapred definisana. Alternativno, prava preče kupovine mogu biti prodata i

nekom drugom.

Korporacije mogu javno da plasiraju HOV bez zaostajanja u vremenu, iako su često

uslovljene registrovanjem u SEC-u. Sa ovom tzv. odloženom registracijom korporacija može

ispuniti SEC-e zahteve do dve godine pre izdavanja novih HOV. Registracioni iskazi sadrže

finansijske planove za nastupajuće dve godine, HOV su odložene (stavljene ad acta) sve dok

korporaciji ne zatreba da ih izda.3

2. Berze, oblici trgovine i berzanski ciklus

2 Prof. Dr. Jovo Jednak, Finansijska tržišta – četvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beogradska poslovna škola, Beograd 2007. 289. str.3 Prof. Dr. Jovo Jednak, Finansijska tržišta – četvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beogradska poslovna škola, Beograd 2007. 290. str.

3

Berze predstavljaju milje na kome se trguje dugoročnim finansijskim instrumentima.

Obično su u vlasništvu države i1i učesnika u trgovini i u osnovi obezbeđuju trgovinu

akcijama i obveznicama.

Bilo koji deo akcija koje su bile izdate kao rezultat početne javne ponude ili

sekundarne ponude mogu biti razmenjene (menjane) od strane investitora na sekundarnom

tržištu. Promet ranije emitovanih hartija od vrednosti obezbeđuje investicionu likvidnost,

prenos vlasničkih, odnosno upravljačkih prava, mobilnost i efikasnost alokacije kapitala u

privredi. Za razliku od primarnog tržišta, gde je glavni posrednik obično investiciona banka,

na sekundarnom tržištu kupoprodajni posrednici su brokeri. Brokeri nastupaju kao čisti

posrednici - agenti u zaključivanju poslova na berzi u tuđe ime i za tuđi račun, a za pružene

usluge naplaćuju proviziju i nisu vlasnici berzanskog materijala kojim se trguje.

Mogu biti: 4

a) brokeri berze - lica zaposlena i ovlašćena za berzansku trgovinu;

b) brokeri članovi berze - lica koja su članovi berze ovlastili za berzanski i

vanberzanski promet i

c) nezavisni brokeri - lica koja su berzanski posrednici ovlašćeni za berzanski i

vanberzanski promet.

Dileri nastupaju u svoje ime i za svoj račun oni kupuju i prodaju berzanski materijal u

svoje ime i za svoj račun. Prihod od poslovnih aktivnosti ostvaruju:5

iz razlike u ceni, što se naziva kotacioni raspon (bid-ask spread),

na osnovu kapitalnih dobitaka, (razlike u visini tržišnih cena HOV),

na osnovu devizne arbitraže (promena u deviznom kursu),

na osnovu razlike u visini stope troškova kapitala (razlike u ceni, odnosno po

kojoj ceni dolaze do sredstava i prinosa u odnosu na prihod koji ostvaruju od

investicija HOV).

Sekundarno tržište kapitala se deli na:

a) berze (organized exchange), odnosno berzansko tržište;

b) tržišta "preko šaltera" (over the counter market - OTC), odnosno vanberzansko

tržište.

Berze su osnov (akcija) kupoprodaje ftnansijske aktive u formi aukcije. One

obezbeđuju kontinuitet sredstava kupoprodajom akcija. Berze obezbeđuju kontinuitet tržišta


4

kotiranih hartija od vrednosti, što utiće na povećanje stepena uposlenosti sredstava u privredi i

eftkasnost njihovog korišćenja, sa jedne, a investitorima omogućava da slobodna sredstva

zadržavaju u relativno sigurnim plasmanima sa izvesnim prinosima i podnosljivim rizikom, sa

druge one podstiču privrednu aktivnost. Naime, berze snižavaju cenu pribavljenog kapitala,

jer se HOV relativno brzo i jeftino prodaju. Sredstva se obilnije prikupljaju i postepeno ulažu

u manje profitabilne projekte, čime se podiže ukupni stepen eftkasnosti privrede. Prometom

akcija se vrši promet vlasničkih i upravljačkih prava nad korporacijama. Berze omogućavaju

seljenje kapitala u profitabilnije grane i preduzeća, a to znači da obezbeđuju mobilnost i

alokaciju kapitala i drugih resursa u privredi. Jedini motiv trgovine jeste profit, a time se

podstiče efikasnost privrede u celini.

Berza predstavlja organizovano i regulisano tržište, čije je funkcionisanje urađeno po

strogo utvrđenim pravilima.

Beogradska berza je osnovana 1894. godine na osnovu srpskog zakona o javnim

berzama iz 1886. godine. Najstarija je berza na teritoriji bivše Jugoslavije. Radila je od

02.01.1895. god., osim u periodu Prvog svetskog rata, sve do 1941. godine, da bi tek 1989.

bilo osnovano Jugoslovensko tržište kapitala. Prema zakonu o tržištu novca i kapitala, na

osnovu koga je osnovana Beogradska berza, to tržište u prvo vreme istupa u ime i za račun

svojih učesnika. Počela je sa radom 27.02.1990. godine, a trgovanje hartijama od vrednosti

započeto je 1991. god., kada je Beogradska berza uključena u listu svetskih berzi.

Prema obliku trgovine, berze mogu biti organizovane kao: 6

a) aukciono tržište i

b) kontinuirano tržište.

Aukciono tržište (Call Market) - Aukciono tržište podrazumeva oblik trgovine na

kome se nalozi klijenata kupovine i prodaje grupišu i izvršavaju simultano uz formiranje

jedinstvene cene.

Kontinuirano tržište predstavlja oblik kupoprodaje finansijskih instrumenata tokom

čitavog radnog dana berze. Analogno tome, cene se stalno menjaju uz kompjuterizovani

sistem obrade naloga i formira se kurs koji odgovara ponudi i tražnji.

Trgovina na berzi obuhvata tri faze:7

a) prva faza, koja se realizuje van berze a ostvaruje se između investitora i berzanskog

posrednika - člana berze. Ove aktivnosti se ostvaruju otvaranjem vlasničkog računa HOV i


5

računa novčanih sredstava budućeg investitora kod berzanskog posrednika, kako bi se mogli

realizovati kupoprodajni nalozi za finansijske instrumente;

b) druga faza podrazumeva realizaciju kupoprodajnih naloga na berzi, OTC ili nekom

drugom tržištu, i utvrđivanje cene finansijskog instrumenta i

c) treća faza predstavlja obračun van berze, tj. u klirinškoj kući, ili zvaničnoj instituciji

gde se obavlja saldiranje (obračun) i plaćanje izvršene kupoprodaje, uz prenos novčanih

sredstava i HOV na odgovarajuće račune kod berzanskih posrednika. Objedinjene, ove tri faze

se nazivaju berzanski ciklus.

3. Organizacija poslovnih aktivnosti na berzi

Svaka organizovana razmena HOV podrazumeva trgovački prostor, parket (podijum),

elektronski milje, gde berzanski trgovci izvršavaju transakcije za njihove klijente. O ulozi i

značaju berzi ponajbolje govore informacije o najpopularnijim organizovanim berzama u

Americi, gde najznačajnije mesto zauzima Njujorška berza, a u Srbiji, Beogradska berza.

Slika 1: Izdavanje kupovnog i prodajnog naloga

Izvor: Irena Janković, Ekonomski fakultet Beograd, Javna prezentacija, maj 2008. god.

Obim trgovanja se stalno povećava, posebno u vreme propulzivnih tržišnih kretanja

ranih 1990-ih godina. Od tada se dnevno razmenjuje više od milion akcija.

NYSE nameće određeni listing zahteva za korporacije čije su akcije na njihovoj listi,

kao što su: minimalan broj listiranih akcija, minimalna visina zarada, tok novca (cash flow) i

prihod iz skorašnjeg vremenskog perioda. Kada je akcija jednom na listi, berza takođe zahteva

da cena udela, akcije bude najmanje jedan dolar po udelu.

Listing predstavlja prijem finansijskih instrumenata na berzu. Uslovi za prijem su

veoma strogi na svim berzama, uključujući tu i Beiogradsku berzu.

Realizacija kupoprodajnih operacija - kliring, predstavlja završnu (treću) fazu

berzanskog ciklusa. Obavlja se na berzi van trgovačkog podijuma (Back Office), odnosno u

6

specijalizovanim klirinškim institucijama. Obračun ili kliring, odnosno izvršenje (Settlement)

predstavlja aktivnosti upoređivanja i potvrđivanja zaključenih kupoprodajnih operacija na

tržištu i njihovo izvršenje preko transfera finansijskih instrumenata - HOV na kupca, novčanih

sredstava na prodavca - emitenta HOV. Kliring (ili obračun) se obavlja na svim finansijskim

tržištima i u osnovi služi za smanjenje transakcionih troškova i za korišćenje unutrašnjeg

platnog prometa za transfer novčanih sredstava.

U Srbiji, Centralni registar AD Beograd između ostalog vrši kliring i saldiranje

obaveza i potrazivanja u HOV i novcu. Takođe, vrši prenos i proknjižavanje HOV na

računima članova Centralnog registra i vlasnika tih računa. Iz ovoga proističe da Centralni

registar HOV pored prostog uknjižavanja HOV vrši i funkciju klirinške kuće.

Klirinške institucije na tržištu kapitala imaju i ulogu garantora izvršenja transakcija,

jer se odnos kupac-prodavac proširuje na odnos prodavac-klirinška institucija i klirinška

institucija-kupac. Naime, prodavac prodaje HOV po ugovorenoj ceni klirinškoj instituciji, a

kupac kupuje po istoj ceni od klirinške institucije. Tako klirinška institucija garantuje

transakcije

Kasnije trgovanje koje obezbeđuju berze. NYSE, AMEX i NASDAQ danas imaju

kasniju trgovačku sednicu koja se događa posle normalnih sati rada. Sadržaj (količina)

kasnijeg trgovanja je relativno mali u poređenju sa normalnim operativnim satima, ali je u

stalnom porastu.

4. Kotacije akcija, indeksi akcija i dividenda

Trgovanje akcijama između investitora na sekundamom tržištu može izazvati promenu

u ceni akcija. Investitori mogu da prate cenu-kotaciju akcija u finansijskim izveštajima kao

što su The Wall Street Journal, Barron's Investor's Business Daily, ili čak lokalne novine.

Format varira od novina do novina, ali većina kotacija obezbeđuje sličnu informaciju

Dividenda predstavlja periodični dohodak akcionara koji potiče iz ostvarenog profita

preduzeća (korporacije) po osnovu posedovanja (vlasništva) akcija. Akcionari su

zainteresovani za isplatu dividende, a upravljačke strukture preduzeća da sadrže dividende

kao generisani profit u cilju rasta i razvoja firme. Ako se ostvare profitabilni uslovi

privređivanja, preduzeće ima mogućnost isplate dividendi u obliku:8

8 Prof. Dr. Jovo Jednak, Finansijska tržišta – četvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beogradska poslovna škola, Beograd 2007. 297. str.

7

stabilnog iznosa dividende;

konstantnog odnosa dividende i profita (posle oporezivanja).

Na primer, isplata polovine profita u obliku dividende i niske regulatorne dividende

koja je uvećana raznim premijama.

S obzirom na vrstu akcije i način isplate, razlikujemo:9

preferencijalnu i

redovnu dividendu.

Preferencijalna dividenda se isplaćuje pre redovne dividende na obične akcije i rezultat

je kupovine preferencijalnih akcija. Isplaćuje se u fiksnom iznosu, ili kao procentualni iznos

nominalne vrednosti akcije, tj. konstantan iznos dividende po akciji.

Redovna dividenda predstavja prinos na obične akcije i isplaćuje se u gotovini, obično

jedanput godišnje ili kvartalno, ako preduzeće ostvari profit, a skupština akcionara definiše

dividendnu politiku. Isplata dividendi može se izvršiti i izdavanjem novih akcija postojećim

vlasnicima. Na ovaj način vlasnici akcija realizuju veću kapitalnu dobit po akciji, a

istovremeno se omogućava razvoj preduzeća.

Pored godišnje dividende, neke ponude akcija na tabelarnim pregledima pokazuju i

dividendni prinos (YId), koji predstavlja dividendu po akciji kao procenat preovlađujuće cene

akcije. Dakle izračunava se kao količnik godišnje dividende i preovlađujuće akcijske cene

Indeksi (indexes) su indikatori tržišta, a izračunavaju se kao ponderisani prosek cena i

obim trgovine akcijama, odnosno obveznicama. lndeksi akcija su tehnički prefinjeni metodi

merenja promena cena akcija nego metodom procene. Ova prednost indeksa naročito dolazi

do izražaja kada je period analize duži. Ponderisani prosek, koji predstavlja tržišnu

kapitalizaciju u određenom vremenu (dnevno), deli se sa odgovarajućim iznosom

kapitalizacije na dan kada je indeks formiran a dobijeni iznos množi sa arbitražno utvrđenom

početnom vrednošću indeksa, obično 100. lndeksi akcija služe kao pokazivači (indikatori)

specifičnih razmena na berzi ili pojedinačnih podskupova na tržištu. lndeksi dozvoljavaju

investitorima da porede perfomanse individualnih akcija sa više opštih tržišnih indikatora.

Berzanski indeksi predstavljaju najpodesnije i najtransparentnije sredstvo za praćenje

razvoja berzanskog tržišta. Oni predstavljaju koncizne i konherentne indikatore kretanja

cijena preduzeća koja se kotiraju na berzi. U suštini, indeksi specifičnih grupa preduzeća

predstavljaju prosječnu cijenu njihovih akcija mjerenu stepenom kapitalizacije svakog od njih.

Najširu primjenu u svijetu imaju indeksi koji se odnose na neke specifične djelove


8

finansijskog tržišta. Primjeri takvih indeksa predstavljaju NYSE US 100 na Njujorskoj berzi

koji pokriva 100 američkih preduzeća ili FTSE Techmark koji pokriva kompanije sa

inoviranom tehnologijom a koje se kotiraju na Londonskoj berzi.

Neki od najbiliže praćenih (kontrolisanih) indeksa su sledeći:10

1. Dow Jones industrijski prosečni indeks (Dow Jones Industrial Average).

2. S&P 500 indeks (Standard and Poor's)

3. Njujorska berza takode daje indekse za 4 sektora: industrijski, o transportu, indeks o

infrastrukturi i finansijski.

Ovi indeksi se obično koriste kao graničnici za poređenje sa pojedinačnom firmom ili

portfolijom u tom određenom sektoru.

Slika 2: Belex 15 na dan 8.1.2009. godine

Izvor: Beogradska berza, internet prezentacija

BELEXline i BELEX1511 - BELEXline je prepoznatljiv naziv, indeksa Beogradske

berze i trend njenih proizvoda u domaćim i međunarodnim komunikacijama, a oznaka line u

indeksu označava indeks odahranih 100 akcija. Ovim indeksom se trguje metodom

preovlatđujuće cene. BELEXline se sastoji od 100 akcija izdavaoca koji su uključeni u

slobodno berzansko tržište, a zadovoljavaju kriterijum za ulazak u indeksnu korpu - najmanje

jedna zaključena transakcija. BELEX15 ili novi indeks je urađen radi unapređenja procesa

informisanja investicione javnosti, kao i poboljšanja pozitivnih treandova prilikom ranije

formiranjog indexa BELEX/m, a sada BELEXline.

Ovaj indeks se sastoji od akcija kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja i

koje su ispunile kriterijume za ulazak u indeksnu korpu. BELEX15 je prevashodno namenjen


9

unapređenju investicionog procesa, kroz merenje performansi najlikvidnijeg segmenta

srpskog tržišta kapitala. Od njega se očekuje da bude analitički alat kako za portfolio

menadžere, profesionalne analitičare, stručnu javnost, investitore, tako i za sve druge koji su

zainteresovani za analizu cena na ovom tržištu, radi ulaganja sredstava i ostvarivanja poželjne

stope prinosa.

Početkom marta 2003 godine, obe crnogorske berze su uvele indekse. NEX

Montenegro berza je uvela dva indeksa, NEX 20 i NEX PIF. NEX 20 je formiran na osnovu

informacije o cijenama akcija 20 preduzeća sa najvećom stopom kapitalizacije, realizovanim

prometom i brojem transakcija. NEX PIF uključuje investicione jedinice svih 6

privatizacionih fondova. Montengroberza je uvela indeks MOSTE koji uključuje cijene 35

najlikvidnijih preduzeća (uključujući i investicione jedinice fondova). Sva tri indeksa na dan

uvođenja imali su početu vrijednost od 1000 poena.

5. Učešće investitora na sekundarnom tržištu

Tržišna cena akcija je određena trgovanjem investitora na berzi akcija ili

vanberzanskom tržištu, odnosno na tržištu preko šaltera. Cena akcija firme predstavlja

vrednost firme po udelu (akciji). Cena akcije se računa prostim količnikom vrednosti firme i

broja udela tj. akcija.

Kako odluke investitora utiču na cenu akcije? lnvestitori uzimaju u obzir kupovinu

udela određene akcije kada njihova vrednost akcije pređe preovladujuću tržišnu cenu.

lnvestitori koji trenutno drže udeo akcija uzimaju u obzir prodaju tih udela kada procene da je

akcija ispod preovlađujuće tržišne cene. Oni se slažu da procena preduzeća treba da odrazi

njeno buduće delovanje i koriste različite modele procene. Razlika u proceni među

investitorima uzrokuje da neki investitori veruju da je akcija potcenjena, a drugi misle da je

precenjena. Razlika u mišljenjima dozvoljava trgovinu na tržištu, jer znači da će u određenom

trenutku biti kupaca i prodavaca iste akcije.

Slika 3: Kako nove informacije utiču na ujednačenu cenu akcije

10

Izvor: Prof. Dr. Jovo Jednak, Finansijska tržišta – četvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beogradska poslovna

škola, Beograd 2007. 303. str

Preovlađujuća tržišna cena je određena učešćem investitora u ukupnoj ponudi i tražnji.

Transakcije akcija među investitorima na sekundamom tržištu ne utiču na osnovnu strukturu

tražnje, već samo na transfer udela od jednog do drugog investitora.

lnvestitori reaguju na protok novih informacija koje utiču na njihovo mišljenje o

budućem delovanju firme. Generalno govoreći, dobre vesti o performansama preduzeća će

učiniti da investitori veruju da je preovlađujuća cena akcije preduzeća potcenjene vrednosti.

Tražnja za udelom te akcije će se povećati, praveći uzlazni pritisak na cenu akcije.

Nepovoljne vesti o performansama firme će učiniti da investitori veruju da je preovlađujuća

cena akcije preduzeća precenila svoju vrednost. Neki investitori će prodati svoj udeo te akcije,

potiskujući cenu akcije naniže.

Slika 2 ilustruje kako je informacija povezana sa procenom vrednosti preduzeća, a

time i njenih HOV sa stanovišta ujednačavanja cena svake akcije.

6. Vrste investitora

11

Kao što je već naglašeno, investitori mogu biti: 12

a) individualni i

b) institudonalni.

lndividualni investitori u velikim korporacijama obično prevazilaze 50 procenata

ukupnog akcijskog kapitala. Svaka individualna investicija je uobčajeno mala. Međutim, to

omogućava da vlasništvo bude razdeljeno velikom broju akcionara. Kao posledica,

individualni investitori nisu u mogućnosti da nadgledaju korporacije ili imaju značajan uticaj

na menadžment.

lnstitucionalni investitori uključuju sve nefinansijske (nedepozitne) institucije kao što

su: zajednicki - uzajamni fondovi, osiguravajuće kompanije i penzioni fondovi. Pošto

nedepozitne institucije imaju mnogo ravnopravniji položaj u korporaciji, one imaju i mnogo

snažniju glasačku moć i sposobnije su da izvrše promene u menadžmentu korporacije.

Institucionalni investitori ponekad drže veliki deo akcija korporacije i mogu da utiču na

korporativnu politiku putem zastupničkih takmičenja. Poslednjih godina je nekoliko

kompanija napravilo značajne ustupke svojim institucionalnim investitorima, uključujući i

priključivanje glavnih akcionara glavnom odboru direktora.

Slika 4: lnvestiranje u akcije od strane:



7. Transakcije na berzama - tržišna mikrostruktura


12

Neke od uobičajenijih transakcija na berzanskom tržištu koje investitori čine su:13

1. tržišni i limitirani nalozi;

2. trgovina na margini;

3. prodaje na kratko i

4. nalozi za trgovinu akcijskim indeksima.

Slika 5: Osnovni tipovi tržišnih mikrostruktura

Izvor: Irena Janković, Ekonomski fakultet Beograd, Javna prezentacija, maj 2008. god.

Izdavanje naloga - Da bi izdao nalog za kupovinu i prodaju određene akcije, investitor

kontaktira brokersku firmu. Brokerske firme služe kao finansijski posrednici između kupaca i

prodavaca akcija na sekundarnom tržištu. One primaju naloge klijenata i prosleđuju ih na

berzu putem telekomunikacionih mreža. Nalozi se često izvršavaju par sekundi kasnije.

Potpuni brokeri ili brokeri sa kompletnom uslugom (full service) nude savete klijentima da li

da prodaju ili kupe akcije, a diskontni brokeri samo izvršavaju transakcije koje klijenti žele.

Za transakciju koja uključuje 100 akcija, potpuni broker može naplatiti proviziju i do 4%

vrednosti transakcije, naspram 1%, ili manje, koju naplaćuje diskontni broker. Što je vrednost

transakcije veća, to je manji procenat koji brokeri naplaćuju. Neki diskontni brokeri naplaćuju


13

fiksnu sumu po kupoprodaji, kao, na primer, 30 dolara / evra za svaku kupoprodaju manju od

500 akcija.

Investitor prenosi svoj nalog brokeru, navodeći:

(a) naziv akcije,

(b) da li kupuje ili prodaje tu akciju,

(e) broj akcija koje želi da kupi ili proda,

(d) da li je to tržišni ili limitirani nalog.

Tržišni nalog za kupovinu ili prodaju akcije znači da se kupoprodaja izvršava po

najboljim mogućim cenama. Limitirani (ograničeni) nalog se razlikuje od tržišnog po tome što

ograničava cenu po kojoj se akcija može kupiti ili prodati.

Mehanizmi izdavanja naloga su se poslednjih godina suštinski promenili. Sada

značajan broj brokera prihvata on-lajn naloge, obezbeđuje prave kvote i pruža pristup

informacijama o kompanijama. Ovaj trend će se najverovatnije nastaviti. Pojedini investitori u

svetu trenutno poseduju najmanje 5 miliona Internet brokerskih računa.

Trgovina na margini - Kada investitori izdaju nalog, mogu da se odluče da kupe akcije

na margini ili na kredit. U tom slučaju, oni koriste gotovinu zajedno sa sredstvima koja su

pozajmljena od brokera da bi se izvršila kupovina.

Ako vrednost HOV koje su korišćene kao koleteral u trgovini na margini opadne,

opada i kreditna sposobnost investitora. Prema tome, procenat vrednosti akcija koju broker

zahteva možda više ne predstavlja sposobnost investitora. U ovom slučaju investitor prima

poziv na margini brokera, što znači da se od njega zahteva da obezbedi više sredstava

(gotovine ili akcija), ili da proda akcije odnosno zatvori poziciju.

Prodaja na kratko - Kod prodaje na kratko, invesititori izdaju nalog da prodaju akciju

koju ne poseduju. oni prodaju akciju na kratko kada predvide da će njena vrednost opasti.

Kada prodaju na kratko, oni u osnovi pozajmljuju akcije od drugih investitora, ali moraju da

obezbede povraćaj tih akcija vlasnicima. Ako cena akcija padne do trenutka kada je investitori

kupe na tržištu (da bi je vratili onima od kojih su je pozajmili), prodavci na kratko zarade

razliku između onoga sto su u prvi mah prodali i onoga što su platitli da bi pokrili vrednost

uzete akcije.

Investiranje u berzanske indekse - Kao dodatak trgovini pojedinim akcijama, investitor

može da trguje i berzanskim indeksima. Skorašnja studija Grinič asocijacije fonda

(Greenwich Associates found) nalazi da indeksiranje (trgovina indeksima) čini cak 30% svih

akcijskih uluganja. Prvo, indeksiranje je postalo veoma popularno jer kupovina indeksa pruža

niže transakcione troškove od kupovine određene akcije. Drugo, nekoliko istraživanja

14

pokazuju da aktivno vođeni akcijski portfoliji ne nadmašuju berzanske indekse i mogu, u

proseku, biti čak i niži.

Berzanski indeksi su korisni za uvid u trendove celokupnog tržišta (kao što je indeks

Njujorške berze, koji prati sve akcije na njenom listingu) ili sektor (S&P 400 industrijalaca

sumira kretanja u 400 industrijskih firmi) ili specifične industrije (Dow Jones-ovi indeksi

raznih industrija, kao što su banke, hemikalije, maloprodaja i mnoge druge). Berzanski

indeksi postoje za mnoga različita tržišta hartija od vrednosti, uključujući razne indekse kako

akcija tako i obveznica. Tako, na primer, Dow Jones Industrial Averge-DJIA čine akcije

sledećih firmi: ATaT, Boenig, Coca-Cola, Eastman Kodak, General Motors, Haneywell,

International Paper, 3M. SBC Communications, Alcoa, Caper pillar, Disney, Exxon MoNl,

Hewlett Packard, IBM. Johnson&Johnson, Merck, Philip Morris, United Technologies,

American Express, Citigroup, Dupont, General Electric, Home Depot, JP Morgan Chase,

Microsoft, Procter and Ganible i Wal Mart.14

Kao odgovor želji investitora da trguju indeksima, Američka berza-Amexs je stvorila

berzanske trgovačke fondove (exchange-traded funds-ETFs), tj. fondove koji su napravljeni

da oponašaju određene berzanske indekse, i njima se trguje na berzi.

8. Globalizacija berzanskih tržišta i metode ulaganja u strane akcije

Berze postaju globalizovane u smislu da su prepreke između zemalja uklonjene ili

smanjene. Stoga kompanije kojima su potrebni fondovi mogu izaći na strana tržišta, a

investitori mogu da kupe strane akcije. Mnoge kompanije su u poslednje vreme dobile

fondove od stranih tržišta putem međunarodnih ponuda akcija. Ova strategija predstavlja

pokušaj kompanije da unapredi globalni imidž.

Među najznačajnije aktivnosti spadaju: 1) globalizacija berzi i 2) metode ulaganja u

strane akcije.

Kratak sadržaj glavnih svetskih berzi je dat na slici 4. Brojne druge berze takođe

postoje. U prošlosti, razvoj mnogih stranih berzi je bio ograničen zato što su se njihove

kompanije više oslanjale na finansiranje dugovnim instrumentima nego da su finansiranje

bazirale na ravnopravnoj osnovi. Međutim, u poslednje vreme, kompanije iz čitavog sveta su

kupovale akcije češće van domicilne zemlje, što je dovelo do ogromnog razvoja svetskih

berzi.


15

Slika 5: Glavne berze u svetu



lnvestitori mogu da obezbede strane akcije kupovinom udela (akcija), i to:

a) direktno: 15

b) kupovinom američkih depozitnih potvrda;

c) investiranjem u međunarodne zajedničke fondove i

d) kupovinom dela svetskog akcijskog kapitala upoređivanjem akcija (World Equity

Benchmark Shares).

Direktna kupovina - lnvestitori lako mogu da ulažu u akcije stranih kompanija koje su

na listingu lokalne berze. Međutim, ovaj paket akcija je sasvim ograničen. Strane akcije koje

nisu na listingu lokalne berze mogu da se kupe preko posredničkih kompanija, sa potpunom

uslugom, koje imaju predstavništva u stranim zemljama.


16

Američke potvrde o depozitu – ADRs - Alternativno sredstvo investiranja u strane

akcije je kupovanje ADRs koje su primamljive investitorima iz sledećih razloga. Prvo, pomno

ih prate američki analitičari za investicije. Drugo, od kompanija koje predstavlja ADRs, SEC

zahteva da urade finansijske izveštaje koji su u skladu sa opšteprihvaćenim knjigovodstvenim

principima u SAD. Ovi izveštaji možda nisu dostupni drugim neameričkim kompanijama.

Treće, pouzdane tvrdnje na ADRs cene su stalno dostupne sa postojećim vrednostima valute,

uključenim u prevođenje cene u dolare.

Međunarodni zajednički fondovi - Još jedan način da se investira u strane akcije je

kupovina međunarodnih zajedničkih fondova koji predstavljaju portfolio međunarodnih akcija

stvorenih i rukovođenih od strane raznih finansijskih institucija.

Svetski deo akcijskog kapitala - Iako investitori godinama pomno prate međunarodne

indekse akcija, obično nisu bili u mogućnosti da direktno investiraju u ove indekse. Svetski

deo akcionarskog kapitala (WEBS) predstavlja indekse koji odražavaju vrednost akcija za

određene zemlje. Takođe se obično nazivaju i kao udeo. Udeo indeksa može se kupiti ili

prodati, dozvoljavajući time investitorima da ulažu u indeks akcija koji predstavlja bilo koju

od nekoliko zemalja.

Zaključak

Pre jednog opšteg zaključka možda treba reći sledeće: "Direktori akcionarskih

društava postaju menadžeri pre sa novcem drugih ljudi nego sa sopstvenim, tako da ne može

17

biti očekivano da će ga trošiti sa istom opreznošću kao sa kojom to partneri u ortačkom

društvu rade. Nemar i rasipanje, stoga, moraju preovladati, manje ili više, u upravljanju

poslovima takve kompanije."16

Tržišta kapitala u ekonomijama u tranziciji se razvijaju kao nastavak obuhvatne

privatizacije preduzeća. Za privatizaciju se koriste mnogi inovativni metodi (na primarnom

tržištu). Transakcije na sekundarnom tržištu takođe imaju neke specifične karakteristike. Na

tržištu kapitala u zemljama u tranziciji glavni učesnici imaju različite ciljeve od ciljeva

učesnika u razvijenim ekonomijama, te se i njihovo ponašanje razlikuje.

Koliko se razlikuju tradicionalna tržišta kapitala od onih u razvoju zavisi od važnosti

tih tržišta za finansijske potrebe privatizovanih preduzeća. Što je važniji novi izvor

finansiranja, to je sličnije ponašanje svih tržišnih učesnika onom u razvijenim ekonomijama.

Različita motivaciona struktura mora se uzeti u obzir prilikom regulisanja tržišta

kapitala u zemljama u tranziciji jer primjena standardnih regulative tržišta kapitala razvijenih

zemalja može biti kontraproduktivna. Regulatori na tržištima u razvoju moraju nastojati da

stvore pravila kojima se održava stalna ravnoteža između nastojanja da se pruži sigurnost

investitorima koji nemaju dovoljno iskustva u vezi sa ulaganjem na tržištu kapitala, a sa druge

strane da se odoli tendenciji ka pretjeranoj regulaciji u onom stepenu kada tržište kapitala još

uvijek nije stalo na svoje noge.

Sadržaj:

Uvod......................................................................................................................2

1. Trgovanje akcijama na sekundarnom tržištu kapitala.......................................4

16 A. Smit, „Bogatstvo naroda“

18

2. Berze, oblici trgovine i berzanski ciklus...........................................................5

3. Organizacija poslovnih aktivnosti na berzi.......................................................7

4. Kotacije akcija, indeksi akcija i dividenda.......................................................8

5. Učešće investitora na sekundarnom tržištu.....................................................11

6. Vrste investitora ..............................................................................................13

7. Transakcije na berzama - tržišna mikrostruktura............................................14

8. Globalizacija berzanskih tržišta i metode ulaganja u strane akcije.................16

Zaključak.............................................................................................................19

19

sekundarno trziste kapitala

Documents