UNIVERZITET U KRAGUJEVCU EKONOMSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD TRITE NOVCA versus NOVANO TRITE

MENTOR: Doc. dr Milena Jaki

KANDIDAT: Jelena Antonijevi 2008/371

Kragujevac,Maj 2011. godine

Sadraj:

UVOD ..................................................................................................................................................... 3 1.NOVANO TRITE....................................................................................................................... 4 1.1.Segmenti novanog trita ............................................................................................................ 4 1.2.Osnovni poslovi na novanom tritu ........................................................................................... 7 1.3. Uesnici na novanom tritu ..................................................................................................... 7 2.TRITE NOVCA............................................................................................................................. 8 2.1.Uesnici na tritu novca .............................................................................................................. 8 2.2.Finansijski instrumenti na tritu novca...................................................................................... 10 3. KOMPARACIJA NOVANOG TRITA I TRITA NOVCA ............................................ 18 ZAKLJUAK ..................................................................................................................................... 20 LITERATURA .................................................................................................................................... 21

2

UVOD

Finansijsko trite je organizovano mesto i prostor na kome se trae i nude finansijsko- novana sredstva i na kome se u zavisnosti od ponude i tranje formira cena tih sredstava. Dakle,finansijska trita predstavljaju nain putem koga najee preduzea i drava pribavljaju dodatna sredstva za svoje investicione projekte i javne potrebe ali i mogunost za investitore da ulau svoja slobodna sredstva kako u tenji za njihovo realno ouvanje protivu inflacije, tako i u nastojanju da kroz stope prinosa obezbijede njihovo realno uveanje. Finansijsko trite obuhvata sledee segmente: 1. Trite novca: trite iralnog novca, eskontno i lombardno, kreditno trite, trite kratkoronih vrijednosti; 2. Trite kapitala: trite kredita, kreditno investiciono, hipotekarsko, trite vrijednonosnih papira, obveznica, dionica i derivatnih finansijskih istrumenata; 3. Devizno trite: specifian oblik (internacionalno trite novca).

Kada se susretnemo sa pojmovima trita novca I novanog trita na prvi pogled moe nam se uiniti da se zapravo radi o istom tritu. Meutim, u finansijskoj literaturi se pravi razlika izmeu trita novca I novanog trita. Postoje brojne karakteristike po kojima se vidi razlika izmeu ovih trita. Novano trite je iri pojam od pojma trita novca I vezuje se za ukupne novane transakcije jedne zemlje. U okviru ovog rada predstaviemo osnovne determinante kako novanog trita, tako I trita novca, a zatim posebnu panju posvetiti komparaciji ova dva trista.

3

1. NOVANO TRITE

Novano trite je jedan deo ukupnog finansijskog trita. Ono predstavlja iri pojam od pojma trite novca I vezuje se za ukupne novane transakcije jedne zemlje. Novano trite nema fiziku lokaciju ve je to OTC (over-the-counter) trite.1 Brokeri i dileri na ovom tritu mogu da posluju u samostalnim firmama ili u okviru departmana bankarskih institucija. Ovi finansijski posrednici preko telefona ili raunara povezuju velike ponuae i traioce kratkoronih finansijskih sredstava.

1.1.

Segmenti novanog trita

Novano trite se sastoji iz sledeih segmenata: 1. kreditno trite (trite kratkoronih kredita) 2. eskontno trite (otkup menice pre roka dospea) 3. lombardno trite (trgovanje lombardnim kreditima) 4. primarno trite kratkoronih hartija od vrednosti 5. sekundarno trite kratkoronih hartija od vrednosti 6. trite iralnog novca (trgovanje depozitnim i iralnim novcem) Kreditno trite ine ponuda I tranja kredita. Ono funkcionie u okviru banaka I bavi se mobilisanjem I usmeravanjem novanih sredstava od suficitarnih ka deficitarnim subjektima.2 Na eskontnom tritu se odobravaju eskontni krediti koji predstavljaju jedan od najstarijih kreditnih poslova. Eskontni kredit je menini kredit koji komercijalna banka odobrava preduzeu na osnovu menice. Banka daje kredit preduzeu tako to od njega kupuje menicu I postaje menini poverilac , a o roku dospea naplauje menicu od meninog dunika. Iznos odobrenog kredita je nii od nominalne vrednosti menice. Ukoliko banci u meuvremenu zatreba novac, ona vri rediskont menice tj. Prodaje je Centralnoj banci, a1

M.irovi , (2007), Finansijska trita-instrumenti, institucije i tehnologije, Nauno drutvo Srbije, Beograd, str.81 2 M. Jaki, (2011), Finansijsko trite- instrumenti i institucije, Univerzitet u Kragujevcu,Ekonomski fakultet, Kragujevac, str. 81

4

kredit koji Centralna banka odobrava komercijalnoj banci na osnovu menice jeste rediskontni kredit. Na lombardnom tritu trguje se lombardnim kreditima. Lombardni krediti su

kratkoroni namenski krediti koji se odobravaju na bazi kolaterala. Lombarni kredit je kratkoroni kredit i dobija se i vraa za vremenski period do godinu dana. Najee se zalau hartije od vrednosti, nakit, zlato. Visina lombarnog kredita zavisi od vrednosti zlaoga. Banka vri procenu vrednosti zaloene stvari i tek tada odredi koliki kredit daje. Kredit se odobrava u iznosu od oko 60% vrednosti zaoloene stvari. Kada korisnik vrati pozajmljena sredstva, on dobija zaloenu stvar natrag, medjutim ukoliko pozajmica ne bude vraena, zalog prelazi u vlasnitvo davaoca kredita. Primarno trite kratkoronih hartija od vrednosti vezuje se za prvo izdavanje i prodaju hartija od vrednosti, odnosno njihovo uvoenje na trite. Na tritu se nove hartije nude potencijalnim investitorima, ime se obavlja prva prodaja. Primarne emisije hartija od vrednosti su prisutne na razvijenim finansijskim tritima, sa efikasnim finansijskim institucijama i uesnicima (kao to su investicione banke, investicioni fondovi, brokersko dilerska drutva), jasno definisanim raunovodstvenim propisima i procedurama za ocenu boniteta. Sekundarno trite kratkoronih hartija od vrednosti- Trite na kome se obavlja svaka sledea kupoprodaja (preprodaja) hartija od vrednosti. Investitori trguju izmeu sebe, dok emitenti ne dobijaju nikakva novana sredstva. Sekundarno trite moe biti u formi organizovane berze ili vanberzanskog trita (OTC - over the counter market). Trite iralnog novca obuhvata trgovinu trenutnim vikovima novanih sredstava uesnika na tritu novca. iralni novac ine sredstva poloena na raunima kod banaka kojima deponenti mogu raspolagati po vienju tj. Bez ogranienja, u svakom trenutku I bez prethodnog otkazivanja . Nalazi se na transakcionim raunima (iro I tekui rauni) ili u obliku gotovine u blagajni. tedni ulozi ne spadaju u iralni novac iako se nalaze na transakcionim raunima jer nemaju istu namenu. iralni novac ine polaganja u gotovini, putem uplata sa drugih rauna, a moe nastati I po osnovu odobrenog kredita od strane banke na raun korisnika.

5

Grafikon 1: Struktura evropskog novanog trita

Swap trite; 16%

Neosigurani meubankarski plasmani; 47%

Repo trite; 37%

Izvor: www.forexcroatia.hr/prezent/NovcanoTrziste.ppt

Grafikon 2: Struktura evropskog novanog trita s obzirom na ronost transakcije100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Overnight T/N & S/N >S/N1W1M3M1Y

Swap transakcije Repo aranmani Neosigurani depoziti

Izvor: www.forexcroatia.hr/prezent/NovcanoTrziste.ppt

6

1.2. Osnovni poslovi na novanom trituOsnovni poslovi na novanom tritu su: 1. kupovina i prodaja kratkoronog novca i odreenih HoV u cilju osiguranja likvidnosti, 2.davanje i uzimanje kratkoronih kredita 3.realizacija kamatne arbitrae i 4.realizacije odreenih pekulativnih aktivnosti

1.3. Uesnici na novanom tritu

Uesnici na novanom tritu: 1. Centralna banke- Centralna banka samostalno donosi odluke kojima se utvruju uslovi poslovanja na tritu novca i to pre svega odluke vezane za: a) cenu novca izraenu u veoj ili manjoj eskontnoj i diskontnoj stopi, b) obim ponude izraen u poveanju ili smanjenju novanih kontigenata, c) obim tranje izraen u poveanju ili smanjenju obavezne rezerve, d) obim javnog duga izraen u prodaji ili kupovini dravnih hartija od vrednosti. 2. Komercijalne banke- Poslovna banka je drugi tip uesnika na tritu novca i ona se moe javiti u dvostrukom odnosu. U prvom sluaju ona moe imati poslovni odnos sa centralnom bankom, a u drugom moe imati poslovni odnos sa drugim uesnicima na tritu novca koji takoe moraju imati svojstvo legitimnog uesnika na tritu novca.

3. Ostali finansijski posrednici

4. Velike multinacionalne kompanije

7

2.TRITE NOVCA

Trite novca tj. meubankarsko trite iralnog novca i kratkoronih HoV, predstavlja najznaajniji deo novanog trita jedne nacionalne ekonomije. Njime se omoguava kupovina i prodaja meubankarskog iralnog novca i kratkoronih HoV. Najvaniji ciljevi trita novca su: -obezbeenje i odravanje optimalne likvidnosti novanog i kreditnog sistema zemlje -zadovoljavanje tranje za novanim sredstvima subjekata trita -ostvarivanje dopunskih prihoda banaka i drugih uesnika -obezbeuju se svi potrebni preduslovi da se, kroz cenu novca i kratkoronih HoV koja se formira u procesu funkcionisanja trita novca uravnoteuje ponuda i tranja novanih sredstava kao osnovni postulat stabilnog trita i trinog privreivanja

2.1. Uesnici na tritu novcaUesnici na tritu novca su: 1.Centralna banka; 2. poslovne banke; 3. druge finansijske institucije i posrednici. Centralna banka ima izuzetno veliku ulogu u funkcionisanju trita novca. Ta njena uloga se ispoljava kroz regulisanje ovog trita, propisivanjem i nametanjem obaveznosti pravila ponaanja, rada i funkcionisanja trita novca, kao i direktnim ueem na njemu. Kao uesnik na tritu novca ona vri funkciju centralne monetarne vlasti, vodei kod sebe evidenciju o stanju na raunima svih poslovnih banaka i drugih uesnika na tritu novca. Ona je autonomna i potpuno samostalna u regulisanju, propisivanju i sprovoenju pravila ponaanja, funkcionisanja i naina rada na tritu novca koja su neprikosnovena i potpuno obavezujua za sve druge uesnike na tritu novca.8

Poslovne banke su najvei pojedinani kupac i prodavac finansijskih instrumenata na tritu novca. U zavisnosti od stanja i potreba, poslovne banke kupuju i prodaju hartije od vrednosti na tritu novca, poveavaju ili smanjuju nivo vrednosti u svom portfelju, transformiui ih u likvidan, transakcioni novac za izvrenje svojih dospelih obaveza ili obrnuto. Tako poslovne banke formiraju i dre deo svojih rezervi likvidnosti, a trite novca im omoguava da ih brzo i lako mogu konvertovati u iralni novac. Za sticanje svojstva uesnika na tritu novca poslovna banka mora ispunjavati odreene preduslove:3 banka mora imati svoj iro raun, odnosno konto ije stanje svakog momenta mora biti poznato centralnoj banci; banka neposredno mora biti u poslovnom odnosu sa centralnom bankom na podruju izdvajanja i dranja obavezne rezerve i ostalih instrumenata kreditno-monetarne i devizne politike; banka mora biti samostalna finansijska institucija osnovana po zakonu o bankama i imati svojstva pravnog lica i banka mora imati poseban organizacioni deo slubu, tehniki i kadrovski osposobljenu za obavljanje poslova na tritu novca.

Specijalizovana i za to posebno ovlaena posrednika finansijska organizacija je trei tip uesnika na tritu novca. To su finansijski posrednici koje centralna banka ovlasti posebnom licencom za posredovanje u operacijama na tritu novca. Uesnik na tritu novca nije i ne moe biti svaka posrednika finansijska organizacija, kakvih u razvijenim trinim privredama ima na stotine, ve upravo samo ona koju kao uesnika na tritu novca prihvati centralna banka. Sve te institucije, koje su inae osposobljene za racionalno, brzo i besprekorno obavljanje svih novanih transakcija na novanom tritu moemo svrstati u dve osnovne grupe posrednika Prvu grupu, dilere, ine posrednici koji novane transakcije obavljaju u svoje ime i za svoj raun, pa s tim u vezi raspolau i svojim sopstvenim novanim sredstvima i ogromnom pasivom kao i sopstvenim portfeljom hartija od vrednosti. Uloga dilera na tritu novca je od3

urkovi I.,(2008), Meunarodno banakrstvo, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Beograd, str. 27.

9

izuzetnog znaaja, jer oni praktino prave trite istovremenom kotacijom kratkoronih hartija od vrednosti i za kupovinu i prodaju. Oni su spremni da u svakom momentu kupe ili prodaju odreene hartije od vrednosti u skladu sa objavljenom kotacijom u korist ili na teret vlastitog portfelja. Osnovni zadatak i funkcija ovih organizacija je obavljanje poslova eskontnih i lombardnih kredita, poslova kupovine i prodaje novanih sredstava i hartija od vrednosti i obavljanje drugih finansijskih transakcija na novanom tritu. Drugu grupu, brokere, ine specijalizovane posrednike finansijske organizacije koje posluju kao agenti u tue ime i za tui raun, dovodei u vezu kupca i prodavca, kratkoronih novanih sredstava i hartija od vrednosti, bez angaovanja sopstvenih sredstava. Za svoje usluge naplauju posredniku proviziju koja im je jedini prihod. Zato je sasvim razumljivo to je njihova uloga na tritu novca manje znaajna. Od ovog ogromnog broja finansijskih posrednika na tritu novca, centralna banka autonomno daje licencu ili dozvolu za obavljanje novanih transakcija na tritu novca samo odreenom, znatno manjem broju ovih institucija.

2.2. Finansijski instrumenti trita novcaTrite novca svake razvijene ekonomije karakterie brojna raznovrsna struktura finansijskih instrumenata. Finansijski instrumenti kojima se trguje na tritu novca imaju odreene zajednike karakteristike: 1) Prodaju se, po pravilu, u velikim apoenima 2) Imaju nizak kreditni rizik 3) Imaju visok stepen marketabilnosti 4) Dospevaju unutar godinu dana od datuma njihovog prvog izdanja 5) Nisu podloni kontroli kvaliteta dravnih regulatornih agencija 6) Koriste se u cilju odranja likvidnosti uesnika u finansijskom sistemu Finansijski instrumenti koji su predmet transakcija na tritu novca imaju kratke rokove dospea, sadre vrlo mali kreditni rizik i imaju visok stepen marketabilnosti. Kontrola kvaliteta finansijskih instrumenata na tritu novca od strane dravnih regulatornih agencija je vrlo mala ili uopte ne postoji. Za emisiju instrumenata trita novca -za razliku od akcija i obveznica- ne trae se prospekti, ali emitenti ovih instrumenata moraju imati visok rejting.10

Takav rejting- pored Centralne banke i drave-ispunjavaju velike banke, jake dilerske firme i velike kompanije iz realnog sektora. Poto su investitori (kupci) instrumenata trita novca institucionalni investitori i bankarske institucije, to nema potrebe za prospektima ili drugim oblicima zatite individualnih investitora. Transakcije na tritu novca zakljuuju se u visokim iznosima, to utie da je cena transakcije po valutnoj jedinici vrlo niska. Raspoloivost i struktura instrumenata trita novca zavisi od konkretne finansijske strukture zemnlje i generalno je povezana sa stepenom ekonomskog i finansijskog razvoja. Ukoliko je zemlja ekonomski i finansijski vie razvijena poveava se irina i dubina kako ukupnog finansijskog trita tako i novanog trita. Pod irinom trita novca podrazumeva se broj razliitih instrumenata koji se nalaze u trinom prometu. Pod dubinom trita novca smatra se ukupna vrednost postojeih instrumenata i njihov promet na tritu. U daljem izlaganju je interpretiran koncept trita novca kakav postoji u razvijenim zemljama, pre svega u SAD. U manje razvijenim zemljama je finansijski sistem slabije razvijen, to vai i za trite novca. Meutim, i manje razvijene zemlje nalaze se u procesu razvijanja trita novca i kapitala. Stoga je najpogodniji pristup da se proue mehanizmi trita novca kakvi danas postoje u razvijenim zemljama.

Najzastupljeniji finansijski instrumenti ovog trita su: 1. Dravni blagajniki zapisi 2. Depozitni certifikati 3. Repo ugovori 4. Komrcijalni papiri 5. Menina potraivanja 6. Bankarski akcepti

1. Dravni blagajniki zapisi (Treasury bills, T-bills) su, po volumenu, najvaniji instrumenti novanog trita. Ovu poziciju su dravni blagajniki zapisi izborili pre svega time to oni ne sadre rizik neplaanja (zero default risk) i to imaju visoku likvidnost usled

11

dubine novanog trita.4 Kako se na blagajnike zapise plaaju trino formirane kamatne stope , to su oni atraktivni kao instrumenti u kojima bankarske institucije, institucionalni investitori, velike kompanije i drugi transaktori dre veliki deo svojih sekundarnih rezervi likvidnosti. Blagajniki zapisi se emituju sa rokovima dospea od 3, 6 i 12 meseci. Prve dve kategorije emituju se jednom nedeljno, a blagajniki zapisi sa rokom od godinu dana u mesenim intervalima.Razliiti rokovi dospea omoguuju bolje korienje blagajnikih zapisa kao instrumenata za odravanje tekue likvidnosti dravnog budeta kao i

instrumenata za kvantitativno regulisanje emisije primarnog novca od strane centralne banke. Minimalna denominacija blagajnikih zapisa u SAD iznosi 10.000 dolara, to je daleko vea denominacija nego kod obveznica kompanija. Ove hartije od vrednosti pripadaju grupi diskontnih vrednosnih papira koji se prodaju po ceni koja je ispod nominalne vrednosti, pri emu cena aprecira ka nominalnoj vrednosti kako se pribliava rok dospea. O roku dospea isplauje se nominalna vrednost. S obzirom da ne nose kamatne kupone, ve se kamata isplauje jednom i to na dan dospea, kljuni faktori koji utiu na visinu kamate investitora su diskontna stopa i broj dana do dospea.5 Sekundarno trite blagajnikih zapisa predstavlja najvee i najorganizovanije trite. Ovo trite organizuju specijalizovani dileri. Da bi se osigurala konkurentnost trita ni jednom dileru nije dozvoljeno da kupi vie od 35 % pojedinanog izdanja. 2.Depozitni certifikati- Bankarska potvrda o depozitu je najtipinija hartija od vrednosti izdata od strane poslovnih banaka. Depozitni certifikat je bankarska potvrda koja glasi na donosioca, na odreeni, obino okrugli iznos deponovan u banci, na tano odreen rok dui od sedam dana, a najee na 3,6,9 i 12 meseci uz tano utvrenu kamatu koja se plaa po sistemu roka oroenja. Emisiju depozitnog certifikata vri poslovna banka, a kupci ovog instrumenta su sva pravna i fizika lica koja imaju interes za njegovim posedovanjem. Obavezni elementi ove hartije od vrednosti su: broj i oznaku da je depozitni certifikat naziv banke izdavaoca kao i datum i mesto izdavanja

4 5

M.irovi , op . cit. str.83 M. Jaki, op.cit. str., str.87

12

iznos na koji je emitovan oznaku da glasi na donosioca rok dospea i kamatnu stopu zakonsku regulativu potpis ovlaenog lica banke. Ove hartije su se prvi put pojavile na tritu 1961. godine kada je poznata amerika banka Citibank uvela prvi prenosivi CD kojim se moglo trgovati na sekundarnom tritu. Uslov za njihovo kreiranje je da postoje deponovana sredstva sa odreenom fiksnom kamatom. Visina kamate je razliita i zavisi od trinih uslova. Da bi postali instrumenti trita novca, certifikati o depozitu moraju ispuniti nekoliko uslova kao to su: prenosivnost, moraju glasiti na velike sume, emitenti moraju biti poznate i velike banke, i rok dospea im ne moe biti dui od jedne godine. Prednosti depzitnog ceritifikata u odnosu na oroeni depozit su to se on jednostavno prenosi sa jednog vlasnika na drugog, zatim to kod depozitnog certifikata postoji manji rizik za uloena sredstva i daleko vei stepen likvidnosti, dok su mu nedostaci u veim trokovima izdavanja kao i u nioj kamatnoj stopi u odnosu na oroeni depozit. Depozitni certifikat glasi na donosioca, te se prenosi jednostavnom predajom novom vlasniku. 3.Repo ugovor- Sporazumi o reotkupu podrazumevaju transakcije u kojima jedna strana prodaje HOV drugoj uz istovremeni sporazum da ih otkupi u odreenom vremenskom periodu, po unapred odreenoj ceni. Na taj nain se vri pribavljanje kredita zalaganjem kretkoronih finansijskih instrumenata, prvenstveno dravnih obveznica.

Ovu varijantu kredita mogu da koriste ne samo banke nego i drugi uesnici u trinim transakcijama. Otuda je prethodni postupak u procesu realizacije repo transakcija postupak sprovoenja kreditne procene i utvrivanje kreditnog limita za svoje partnere (kreditni rizik).6 Razlozi ulaska u REPO transakcije za vlasnika HOV je nia kamatna stopa u odnosu na druge oblike pribavljanja sredstava, kao to su bankovni krediti i slino, a za zajmodavca to je siguran plasman sredstava u kratkom vremenskom periodu,zato to postoji kolateral. Kamata6

na

repo

aranmane

se

rauna

po

formuli:

Miti M., Raunovodstveni I poreski aspekti repo transakcija, Bankarstvo, 1-2 2008, Beograd, str.16

13

Kamata = (uloeni iznos x kamatna stopa x broj dana do dospea) / 360

Repo kamatna stopa CB Srbije ima istu ulogu kao i referentne kamatne stope na primer CB u Americi Federalne rezerve. Ta kamatna stopa CB Srbije diriguje trinu kamatnu stopu; kada je podigne, obavezno se poveavaju i kamatne stope u bankarskom sektoru, i obrnuto. Cilj je da se regulie inflacija i obezbedi odgovarajui nivo cena u nacionalnoj ekonomiji. U poetnom periodu tranzicije, CB Srbije je definisala kamatne stope na osnovu trinih kretanja, a od 1. septembra 2006. godine, sama odreuje kamatnu stopu, ali oslukujui trine zakonitosti i iskustvo drugih zemalja u tranziciji koje su se bavile sa problemima inflacije. Kad god je inflacija bila iznad 10%, kamatna stopa se formirala na nivou od 15 17%, ime je obezbeivana realna kamatna stopa od bar 5%. Isti mehanizam se primenjuje i u Evropi, jer je Centralna evropska banka vie puta u toku 2006. godine poveaala kamatnu stopu, sada je 3%, sa ciljem da se smanji inflatorna stopa. Naime, im se u evro-zoni inflatorna stopa povea iznad 2%, na primer, zbog energetike, Evropska Centralna banka bre bolje povea referentnu kamatnu stopu, jer joj je to osnovni instrument za borbu protiv inflacije. Ukoliko bi REPO transakcije inicirao zajmodavac, onda je re o obrnutim transakcijama o rekupovini. Ovaj oblik REPO-a koriste dileri za svoje kratke prodaje HOV koje su dobili kao kolateral (zaloene HOV), u nameri da ostvare prinos i oni kupuju po nioj ceni HOV, koje vraaju davaocu koleterala po okonanju obrnutog otkupa. To znai da se vraaju HOV koje su kupljene po nioj ceni. Preko REPO transakcija centralna banka moe regulisati i novanu masu u opticaju,da bi se poveala dnevna i kratkorona likvidnost finansijskog sistema nacionalne ekonomije. CB Srbije privremeno prodaje ili kupuje HOV a kao kupci ili prodavci tih HOV se javljaju poslovne banke. Kada CB Srbije prodaje HOV, ona smanjuje ponudu novca i kredita. Banke kupuju te repo hartije slobodnim novcem koga ele oploditi u kratkoronom periodu, uz visok stepen sigurnosti, a kupljene HOV omoguavaju vii stepen diversifikacije portfolija banke. U sluaju da bankama ponestane sredstava, CB Srbije bi otkupljivala te HOV od banaka, banke bi dobijale novana sredstva raspoloiva za potronju ili kreditiranje stanovnitva i privrede. Uloga CB Srbije je da utie na nivo likvidnosti koji nee ugroziti funkcionisanje privrede, niti izazvati znaajniju stopu inflacije.

14

4.Komercijalni papiri - predstavljaju kratkorone hartije od vrednosti koje emituju preduzea u cilju prikupljanja novanih sredstava za finansiranje svog poslovanja. To je sopstvena menica preduzea sa fiksnim rokom dospea. Putem komercijalnog zapisa izdavalac se obavezuje da e imaocu menice platiti nominalnu vrednost menice uveanu za kamatu na dan dospea, ali bez davanja ikakvog instrumenta obezbeenja. Naime komercijalni zapisi spadaju u hartije od vrednosti koje nisu garantovane ili osigurane nakom aktivom. Sigurnost njihove naplate poiva na visokom bonitetu ili kreditnom ugledu emitenta, koji su obino velika, uspena i poznata preduzea (tzv. Blue-chip corporation). Komercijalni zapis moe glasiti na ime ili na donosioca. Rok dospea je od mesec dana do jedne godine. Obavezni elementi su: o oznaka da je komercijalni zapis o rok dospea o nominalni iznos o visina kamatne stope o mesto i datum izdavanja o faksimil i potpis ovlaenog lica. Preduzea izdaju komercijalne zapise onda kada kod njih usled sezonske neravnomernosti u prilivu novanih sredstava doe do poremeaja likvidnosti. Osnovni razlog emisije i korienja komercijalnih zapisa se sastoji u prednosti brzog prikupljanja slobodnih finansijskih sredstava. Do 60-ih godina XX veka u svetu je dominirala praksa da preduzea za kratkorono finansiranje svoje aktivnosti uzimaju kredite od banaka. Meutim, od tada, naroito tokom 70-80-ih godina, raste popularnost i znaaj komercijalnih zapisa. Emisijom ovih hartija emitenti su mogli na mnogo bri nain da dou do eljenih kratkoronih sredstava, na primer od uzimanja kratkoronih bankarskih kredita. 5.Menina potraivanja- U kupoprodajnim odnosima izmeu dve firmne moe da doe do izdavanja menice kao finansijskog instrumenta o postojanju kreditnog odnosa. O roku dospea menice( standardni rok robne menice iznosi 90 dana), menini dunik mora da izmiri svoju finansijsku obavbezu prema meninom poveriocu. Ukoliko robna menica ostane u portfoliju firme- prodavca do momenta dospea, ona ima karakter instrumenta kreditnog odnosa. Meutim, menica moe da promeni svog vlasnika putem prenosa(indosmana), ime dotadanji vlasnik meninog potraivanja prenosi svoja prava na drugog vlasnika. Vlasnik15

menice moe da prenese svoje menino potraivanje na neku banku koja kupuje menicu. U stvari, banka u tom sluaju daje firmi novani kredit na bazi kolaterala u vidu robne menice. Banka sada postaje vlasnik meninog potraivanja koje naplauje u momentu dospea od firme koja je vukla menicu (meninog dunika). Kada banka kupi menicu odnosno, kada firmi da menini kredit, ona plaa umanjeni iznos u odnosu na nominalu menice. Razlika izmeu plaene cene za menicu i njene nominalne vrednosti predstavlja diskont. Ako se visina diskonta stavi u odnos prema nominali, dobija se diskontna stopa. Visina diskonta zavisi od diskontne stope kao i od vremena od momenta diskonta do dospea menice za naplatu. Banka moe da zadri menicu kao oblik svoje finansijske aktive ili da menicu rediskontuje kod centralne banke. U ovom drugom sluaju vri se transfer vlasnitva nad menicom sa komercijalne banke na centralnu banku. U momentu dospea menice, centralna banka naplauje menini iznos od meninog dunika. Smisao rediskonta menice od strane komercijalne banke je dobijanje dodatnog novca centalne banke( tzv. Primarnog novca) u cilju odravanja likvidnosti komercijalne banke. Sa gledita centralne banke, rediskont menice je jedan od kanala emisije primarnog novca, mada u savremenim uslovima centralna banka radije vri primarnu emisiju novca putem kupovine dravnih vrednosnih papira( na osnovu finalnih ili repo transakcija).7 U novom sistemu platnog prometa menica je dobila veoma znaajnu ulogu u sistemu plaanja i izmirivanja meusobnih obaveza uesnika, obezbeujui brz postupak naplate potraivanja. 8 6.Bankarski akcepti je tipina kratkorona hartija od vrednosti komercijalnog karaktera koja pod odreenim uslovima autonomno utvrenim od strane centralne banke, moe biti hartija od vrednosti trita novca. Bankarski akcept je ustvari menica trasirana na banku koja je akceptira i koja time preuzima neopozivu obavezu da novani iznos, na koji menica glasi isplati njenom donosiocu na dan dospea. Bankarskim centralne banke.7 8

akceptom

banka

preuzima

na

sebe

finansiranje

nekog

spoljnotrgovinskog posla bez angaovanje sopstvene pasive najee angaovanjem sredstava Ova tua sredstva banka akceptant obezbeuje reeskontom meninog

M.irovi , op . cit. str.92 Zdravkovi E., Koja su ovlaena lica za punovazno preuzimanje menine obaveze, asopis Bankarstvo, 2009, Beograd, str.24

16

akcepta kod druge poslovne banke ili kod centralne banke u okviru rediskontnog kontigenta. Reeskontujui bankarski akcept banka dobija novana sredstva u visini diskontovane nominalne vrednosti, kojom kreditira izvoznika, odnosno prodavca i to do roka dospea menice najee je to 90 dana. O roku dospea banka otkupljuje menini akcept i zaduuje za ukupni menini iznos raun izvoznika, odnosno prodavca. Bankarski akcept glasi na odreeni novani iznos i izdaje se na rok od 90 dana. Glasi na ime te se moe prenositi jedino indosamentom ili cesijom. Obavezni elementi su: o oznaku da je menica o ime osobe koja treba da izvri plaanje o datum plaanja odnosno dospea obaveze plaanja o mesto plaanja o ime lica kome ili po ijoj naredbi treba da se izvri plaanje o datum i mesto izdavanja o potpis izdavaoca o oznaku akcepta o ime akceptanta o datum i mesto akcepta o potpis akceptanta o oznaku i elemente trgovinske transakcije. Re je o hartiji od vrednosti koja ima vie ekonomskih funkcija sredstvo bezgotovinskog plaanja, kratkoronog kreditiranja i obezbeenja plaanja. Da bi postala instrument trita novca obinu menicu koju izdaje dunik mora da overi banka odnosno da bude akceptirana od banke. Vlasnik ovog instrumenta, remitent, ima vie mogunosti da eka rok dospea i naplati puni iznos ili da je proda pre roka uz odgovarajui diskont.

17

3.KOMPARACIJA NOVANOG TRITA I TRITA NOVCA Novano trite predstavlja ukupne trine transakcije jedne nacionalne ekonomije. U okviru novanog trita funkcionie niz uih i specijalizovanih trita, koje zajedno ine njegov integralni deo.9 Jedno od najznaajnijih specijalizovanih trita je trite novca iji je osnovni zadatak ostvarivarnje jedinstva i koordinacije osnovnih bankarskih principa likvidnosti i rentabilnosti. Iz tih razloga se i trite novca, bez obzira na slinosti sa novanim tritem, u mnogome od njega razlikuje. Novano trite je opteg i znatno ireg karaktera. Trite novca je organizovani mehanizam u institucionalnom smislu rei sa tano utvrenim uesnicima, njihovim pravima i obavezama, definisanim prostorom i vremenom funkcionisanja, i regulisanim uslovima pod kojima se obavljaju finansijske transakcije i tehnologija rada. Uesnici na novanom tritu su svi subjekti finansijskog sistema jedne nacionalne ekonomije. Uesnici na tritu novca jedino i iskljuivo za posebno ovlaene banke, specijalizovane posrednike finansijske institucije i centralna banka. Razlika izmeu novanog trita i trita novca je prepoznatljiva i u sadrini predmeta rada kao i u obimu trinih transakcija. Naime, predmet rada novanog trita osim trgovanja vikovima novanih sredstava i kratkoronim HoV (to je premdet rada trita novca) je jo i trgovina gotovinom, devizno trite, kreditno trite (uzimanje i davanje svih oblika kredita), eskontno i reeskontno kao i lombardno trite novanih sredstava. Obim novanih transakcija na novanom tritu je 30 puta vei od obima novanih transakcija na tritu novca i to za isti vremenski period i u okviru iste nacionalne ekonomije. Sve karakteristike po kojima se ova dva trita razlikuju moemo sumirati u vidu tabelarnog prikaza (tabela 1).

9

www.forum.ftn.uns.ac.rs/index.php?act=attach&type=post&id=3570

18

Tabela 1 : Novano trite versus Trite novca Kriterijum Definicija Novano trite ukupnog finansijskog Trite novca trita. predstavlja

Novano trite je jedan deo Trite novca je deo novanog trita koji organizovani institucionalni Ono predstavlja iri pojam od mehanizam sa tano utvrenim uesnicima, pojma trite novca I vezuje se njihovim pravima i obavezama, definisanim za ukupne novane transakcije prostorom i vremenom funkcionisanja, i jedne zemlje. regulisanim uslovima pod kojima se

obavljaju finansijske transakcije i tehnologija rada. Uesnici svi subjekti finansijskog sistema sve banke I specijalizovane finansijske organizacije jedne zemlje -novana sredstva -hartije od vrednosti -Krediti Obim transakcija 30 puta vei -novana sredstva -hartije od vrednosti manji

Predmeti rada

19

ZAKLJUAK Na osnovu svih karakteristika kako novanog, tako i trita novca koje smo uoili u prethodnom tekstu moemo izvesti zakljuke o njihovim razlikama. Kao to smo u prethodnom tekstu naveli novano trite predstavlja ukupne trine transakcije jedne nacionalne ekonomije. U okviru novanog trita funkcionie niz uih i specijalizovanih trita, koje zajedno ine njegov integralni deo. Jedno od najznaajnijih specijalizovanih trita je trite novca iji je osnovni zadatak ostvarivarnje jedinstva i koordinacije osnovnih bankarskih principa likvidnosti i rentabilnosti. Trite novca je prema tome, za razliku od novanog trita, koje je opteg i znatno ireg karaktera, organizovani mehanizam u institucionalnom smislu rei sa tano utvranim uesnicima, njihovim pravima i obavezama, definisanim prostorom i vremenom funkcionisanja, i regulisanim uslovima pod kojima se obavljaju finansijske transakcije i tehnologija rada. Uvideli smo da se razlika izmeu novanog trita i trita nova javlja i u pogledu uesnika na tim tritima. Uesnici na novanom tritu su svi subjekti finansijskog sistema jedne nacionalne ekonomije dok su uesnici na tritu novca jedino i iskljuivo za to posebno ovlaene banke, specijalizovane posrednike finansijske institucije i centralna banka.

20

LITERATURA 1. irovi M. , (2007), Finansijska trita-instrumenti, institucije i tehnologije, Nauno drutvo Srbije, Beograd 2. urkovi I.,(2008), Meunarodno banakrstvo, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Beograd 3. Jaki M., (2011), Finansijsko trite- instrumenti i institucije, Univerzitet u Kragujevcu,Ekonomski fakultet, Kragujevac 4. Miti M., Raunovodstveni I poreski aspekti repo transakcija, asopis Bankarstvo,Udruenje banaka Srbije, Beograd, 2008 5. Radonji O,Trita novca I kapitala: znaaj, uesnici I instrument, asopis Bankarstvo,Udruenje banaka Srbije, Beograd, 2005 6. oki D., ivkovi B.,(2007), Finansijska trita I institucije, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd 7. Vasiljevi B., (2009), Osnovi finansijskog trita, Zaveti, Beograd 8. Zdravkovi E., Koja su ovlaena lica za punovazno preuzimanje menine obaveze?, asopis Bankarstvo, Udruenje banaka Srbije, Beograd, 2009. 9. http://www.forum.ftn.uns.ac.rs/index.php?act=attach&type=post&id=3570 10. http://crnarupa.singidunum.ac.rs/Godina%202009%20%202010/PFB/Finansijska%20 tr%C5%BEi%C5%A1ta%20%20Prof.%20dr%20Zoran%20Jeremi%C4%87%20i%20 mr%20Ivica%20Terzi%C4%87/2%20Finansijski%20instrumenti.pdf 11. http://www.forexcroatia.hr/prezent/NovcanoTrziste.ppt 12. http://www.hnb.hr/monet/novcano-trziste/h-novcano-trziste.htm

21