EKONOMIKA GRADJENJA RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJE

Prof. dr Slobodan Mirkovi

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJE4.1 DEFINICIJA RACIONALIZACIJEU uslovima poveane potrebe za gradjenjem objekata pred gradjevinarstvom i privrednim drutvima, kao proizvodno-poslovnim sistemima se postavlja pitanje:na koji nain efikasno odgovoriti takvim potrebama. Odgovor na ovo pitanje je dosta sloeno i trai primenu:SISTEMNOG PRILAZA I SISTEMNE TEORIJE;DETALJNOG ISTRAIVANJA POSTOJEIH USLOVA PRIVREDJIVANJA; DETALJNOG ISTRAIVANJA POSTOJEE PODELE I KOOPERACIJE RADA;DETALJNOG ISTRAIVANJA POSTOJEE ORGANIZACIJE I TEHNOLOGIJE PROCESA GRADJENJA; DETALJNOG ISTRAIVANJA POSTOJEE ORGANIZACIJE UPRAVLJANJA TOKOVIMA PRIVREDJIVANJA I PLASMANA PROIZVODA NA PROBIRLJIVOM GRADJEVINSKOM TRITU.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEDEFINICIJA RACIONALIZACIJETek na osnovu detaljne evidencije, studije i sveobuhvatne analize treba predloiti odredjene: tehnike , tehnoloke , organizacione i ekonomske mere koje e dovesti do: bitnog poboljanja efikasnosti proizvodnje; breg uvodjenja novih kapaciteta;breg uvodjenja rekonstrukcije i adaptacije postojeih procesa ibre studiozne racionalizacije postojee gradjevinske proizvodnje.

Najbolji nain za poveanje efikasnosti i obima gradjevinske proizvodnje ogleda se u :uvodjenju i nabavci novih kapaciteta;uvodjenju najboljih tehnikih, tehnolokih i organizacionih mera ( najskuplja i najnepovoljnija ekonomska mera).

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEDEFINICIJA RACIONALIZACIJEProirenje postojee proizvodnje uvodjenjem novih kapaciteta je najskuplja mera, pre svega zbog potrebe za obezbedjenjem : velikih investicija za potrebe istraivanja uslova gradjenja objekata, unutar kojih treba da se smeste novi kapaciteti(topografska, geoloka, geomehanika, hidroloka, klimatsko-meteoroloka, ekoloka istraivanja itd);znatnih investicija za zakup gradjevinskog zemljita kao lokacije gradjevinskih objekata;potrebnih investicija za nabavku odgovarajuih saglasnosti za prikljuenje objekata na infrastrukturne mree(vodovodne, kanalizacije, elektrine mree, toplovodne ili gasovodne mree);znatnih investicija za izradu nove tehnike dokumentacije i njene revizije;

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEDEFINICIJA RACIONALIZACIJEpotrebnih investicija za dobijanje odobrenja za gradjenje;znatnih investicija za gradjenje smetajnih i ostalih objekata i tehniki nadzor;potrebnih investicija za tehniki prijem i ostale aktivnosti za dobijanje upotrebne dozvole; velikih investicija za nabavku maina, maina automata ili robotizovanih maina za opremanje proizvodno-tehnolokih linija i druge opreme;potrebnih investicija za uvodjenje nove organizacije proizvodnje;znatnih investicija za nabavku i zapoljavanje novih kadrova;velikih investicija za nabavku novih vrsta materijalno-energetskih resursa koje trai nova tehnika i tehnologija itd.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEDEFINICIJA REKONSTRUKCIJE ILI ADAPTACIJERekonstrukcija ili adaptacija postojeih kapaciteta je sa:tehnike, tehnoloke i organizacione strane manje efikasna mera od nabavke i izgradnje novih kapaciteta, ali zato sa ekonomske take daleko delotvornija jer se bitno smanjuje obim potrebnih investicija. Rekonstrukcija i adaptacija dovodre do znatnog smanjenja investicija vezanih za:istraivanje uslova gradjenja; zakup gradjevinskog zemljita;nabavku saglasnosti za prikljuenje na infrastrukturne mree; gradjenje(samose dogradjuju ili rekonstruiu postojei objekti); nabavku tehnikih i ostalih sredstava(nabavljaju samo neke nedostajue maine i uredjaji);nabavku novih kadrova(angauje se samo nedostajui kadar); uvodjenje nove organizacije i nabavku specifinih materijalno-eneregetskih resursa itd.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEEFEKTI RACIONALIZACIJE

RACIONALIZACIJA je sa tehnike, tehnoloke i organizacione strane:manje efikasna mera od izgradnje novih i rekonstrukcije i adaptacije postojeih kapaciteta; vie delotvornija sa ekonomske take gledita jer iskljuuje potrebe za bilo kakvim dodanim investicajama (za istraivanje, za projektovanje, za gradjenje, za nabavku tehnike i ostale opreme; za uvodjenje novih kadrova- aktiviranjem intelektualnog potencijala inenjerijsko-tehnikog i upravljakog kadra privrednih drutava ); daleko efikasnija jer iznalazi unutranje rezerve; eliminie uska grla u proizvodnji; sprovodi proizvodne, tehnike i tehnoloke metode inoviranja; znatno efikasnije jer eliminie zastoje organizacijske i tehnoloke prirode; daleko efikasnija jer omoguava uvodjenje vie smenskog rada i savremenih inovacijskih mera

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEZAKLJUNA DEFINICIJA RACIONALI-ZACIJAProces racionalizacije gradjevinske proizvodnje predstavlja :neprekidan i celishodno osmiljen proces sa kontinualnim sprovodjenjem usvojenih racionalizatorskih mera;proces permanentnog usavravanja i jaanja postojee tehnike, tehnoloke, organizacione i kadrovske baze gradjevinske proizvodnje.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEZAKLJUNA DEFINICIJA RACIONALI-ZACIJAPostoje razliite definicije racionalizacije gradjevinske proizvodnje:RACIONALIZACIJA je skup integralnih organizacijskih, tehnikih, tehnolokih i drugih inovacionih mera, koje treba primeniti tokom realizacije gradjevinske proizvodnje u cilju poveanja njenje efikasnosti; RACIONALIZACIJA je skup organizacijskih i tehnikih mera u cilju izvrenja gradjevinske delatnosti na najcelishodniji nain; RACIONALIZACIJA je skup tehnikih, tehnolokih i ekonomskih mere za usavravanje gradjevinske proizvodnje kao celovitog procesa gradjenja;RACIONALIZACIJA je skup integralnih tehnikih, tehnolokih, fizioloko-psiholokih, drutvenih, motivacionih, organizacionih i ekonomskih mera koje dovode do poboljanja efikasnosti gradjevinske proizvodnje i poveanje kvaliteta svih elemenata proizvodnje itd.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEEFEKTI PRIMENE RACIONALIZACIJERACIONALIZACIJA dovodi do:vee efikasnosti i ekonomske celishodnosti gradjevinske proizvodnje, primene usavrenih proizvodnih procesa;primene uproenog i efikasnijeg ljudskog rada i primene efikasnijeg naina upravljanja gradjevinskom proizvodnjom.

EFIKASNOST gradjevinske proizvodnje ili efikasnost primene svih mera odredjuje se:preko stepena racionalizacije, koji se odredjuje preko izraza:r= Rp/ Epri emu je:Rp-ostvarena proizvodnja iskazana naturalnim jedinicama/m,m2,m3;kN)E- veliina utroene energije za ostvarenje navede proizvodnje(kW)

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJECILJEVI RACIONALIZACIJE

RACIONALIZACIJA gradjevinske proizvodnje ima za cilj da postigne i stvori: visoku efikasnost gradjevinske proizvodnje u pogledu produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti;visoku efektivnost proizvodno-tehniko-tehnolokih sredstava tokom gradjenja najrazliitijih objekata;visoku efektivnost ljudskog rada, kroz njegovo uproenje i smanjenje fiziko-dinamikog i fiziko-statikog optereenja tokom realizacije gradjevinske proizvodnje;veliku efikasnost svih elemenata proizvodnje kroz poboljanje okolnosti i uslova proizvodnje

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEMERE RACIONALIZACIJERACIONALIZACIJA se ostvaruje primenom odgovarajuih mera kao to su:

ORGANIZACIJSKE MERE ( optimalna podela i koordinacija u radu; primena savremene mehanizacije, automatizacije i robotizacije; primena optimalnog rasporeda maina, maina automata ili robotizovanih maina; primena kvalitetne organizacije pomonih i procesa snabdevanja logistika podrka);

TEHNIKE MERE (poveanje stepena tehnike opremljenosti proizvodnim tehniko-tehnolokim sredstavima ; poveanje stepena tehnike opremljenosti pomonom i zatitnom opremom- za odravanje istoe i bezbednosti na radu; poveanje stepena tehnike opremljenosti transportnom opremom- mehanizacijom za transport; poveanje stepena opremljenosti organizacionom opremom- sredstvima za poboljanje uslova na radnom mestu-ambijentalnih uslova; poveanje stepena snabdevanja materijalno-eneregetskim resursima );

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEMERE RACIONALIZACIJE

TEHNOLOKE MERE( usavravanje tehnolokih procesa predhodnih, priporemnih, glavnih i zavrnih radova; usavravanje tehnologije izvrenja ljudskog rada; usavravanje tehnologije upravljakih procesa ( vezanih za planiranje, organizovanje, koordinaciju i kontrolu);

FIZIOLOKO-PSIHOLOKE-BIOLOKE MERE( primena mera vezanih za pravilnu ishranu u saglasnosti sa potronjom bioenergije u toku rada; primena adekvatne rekreacije i odmora obzirom na prisutnu teinu rada; primena pravilnog i kvalitetnog obuavanja i uvebavanja-treninga izvravanja pokreta ili operacija;primena proverenih i novoprojektovanih metoda za uenje i izvravanje proizvodnih procesa itd);

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEMERE RACIONALIZACIJE

DRUTVENIH MERA (podizanje drutvene svesti o znaaju posla kojim se kadrovI bave u privrednim drutvima);

EKONOMSKIH MERA (racionalno korienja ljudskih, materijalno-energetskih resursa i osnovnih sredstava za proizvodnju; celishodno korienje raspoloivih investicija; pravilno odredjivanje veliine izdataka za ranije opredmeeni rad u osnovnim sredstava; radnim, materijalno-eneregetskim i ostalim resursima; pravilno i realno odredjivanje dividendi; vrednosti akcija;rente itd.)

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEMERE RACIONALIZACIJERacionalizacijom gradjevinske proizvodnje obuhvaene su racionalizatorske mere pimenjene u sferi:

proizvodnog procesa; ljudskog rada i u sferi upravljanja.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJE4.2 RACIONALIZACIJA U SFERI PROIZVODNOG PROCESARacionalizacija u sveri proizvodnih procesa podrazumeva:iznalaenje optimalnog toka i pravca pruanja proizvodnih tokova ili proizvodno-tehnolokih linija, kako bi se proizvodni tokovi i procesi na proizvodno-tehnolokim linijama odvijali sa najmanjim utrokom ive energije i ranije opredmeenog rada.Pored toga u okviru racionalizatorskih reenja vezanih za proizvodne procese trae se povoljnija reenja: eksploatacije proizvodno-tehniko-tehnolokih sredstava; eksploatacije i korienja materijalno-energetske resursa i - u pogledu ergonominosti i ekologinosti proizvodnje i dobijenih proizvoda.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEPRINCIPI RACIONALIZACIJE U SFERI PROIZVODNOG PROCESADo racionalizatorskih reenja najbre se u ovoj sferi proizvodnih procesa dolazi primenom odredjenih principa kao to su: princip uklanjanja povratnih tokova;princip uklanjanja tetnih razmaka;princip korienja sile gravitacije;princip teita;princip predhodne pripreme;princip planiranja,princip podele i zaduenja ;princip koordinacije rada;princip ujednaenosti proizvodnje;princip specijalizacije;princip kooperacije i integracije;princip standardizacije i tipizacije;princip paralelizacije i ritminosti;princip mehanizacije, automatizacije i robotizacije

RACIONALIZACIJA

RACIONALIZACIJA

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJE4.3 RACIONALIZACIJA U SFERI LJUDSKOG RADARacionalizacija u sferi ljudskog rada podrazumeva:iznalaenje i uvodjenje u procese gradjevinske proizvodnje razliitih mera u cilju uproenja i smanjenja optereenja i napora radnika tokom izvravanja planiranog rada, tako da se ljudski rad odvija sa najmanjim utrokom bioenergije.

Najiru primenu su u ovom smislu dobilegrupe:organizaciono-tehnikih mera ; organizaciono-biolokih mera; socio-ekonomskih mera ; socio-psiholokih mera.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEMERE RACIONALIZACIJE U SFERI LJUDSKOG RADAU organizaciono-tehnikoj grupi mera ubrajaju se mere vezane za : pobljanje organizacije radnih mesta sa makro, mezo i mikro aspekta; poboljanje tehnologije i organizacije izvrenja operacija ili procesa na radnom mestu; poboljanje ergonomskih, ekolokih i ostalih karakteristika radnog mesta sa mikro aspakta;

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJERACIONALIZACIJA U SFERI LJUDSKOG RADAU organizaciono-bioloku grupu mera ubrajaju se mere vezane za : poboljanje tehnologije izvrenja rada( sa aspekta fiziko-statikih i fiziko -dinamikih optereenja i stvarnih mogunosti oveka -radnika,operatora); poboljanje organizacije rada( sa aspekta planiranog ritma i automatizacije pokreta); poboljanje organizacije radnih mesta( sa aspekta okolnosti i radnih uslova);poboljanje rasporeda rada i odmora(shodno teini izvravanog rada);

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJERACIONALIZACIJA U SFERI LJUDSKOG RADAU socio-ekonomsku grupu mera ubrajaju se mere vezane za : poboljanje materijalne stimulacije rada; poboljanje uslova normiranja i poboljanje kvaliteta sistema obrauna naknada -zarada za ostvareni rad.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJERACIONALIZACIJA U SFERI LJUDSKOG RADAU socio-psiholoku grupu mera ubrajaju se mere koje se odnose na :poboljanje uslova zadovoljenja socijalnih i ostalih potreba; poboljanje uslova bezbednosti i sigurnosti u procesu rada; poboljanje uslova za primenu radne discipline; poboljanje primene prsiholokih stimulansa( pohvale, ukori, disciplinske i novane kazne).

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJE4.4 RACIONALIZACIJA U SFERI UPRAVLJANJA Racionalizacija u sferi upravljanja i rukovodjenja podrazumeva:iznalaenje i uvodjenje u proces gradjevinske proizvodnje novih sredstava veze i dispeerskih postupaka koji ubrzavaju proces koordinacioje svih elemenata proizvodnje u cilju maksimalno efikasne realizacije gradjevinske proizvodjnje.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJERACIONALIZACIJA U SFERI UPRAVLJANJA Od svih navedenih mera najvei znaaj imaju one koje poboljavaju:dinamiku donoenja odluka; izvrenje inicijalnih funkcija planiranja, organizovanja , koordiniranja i kontrole itd

Od primenjenih mera za poboljanje upravljanja i rukovodjenja se trai da:ispunjavaju informacione, organizcione, ekonomske , tehniko-tehnoloke ali i drutvene zahteve.

Ispunjenost organizacionih zahteva ogleda se u tome koliko ove mere doprinose: koordinaciji rada razliitih brigada i ogranaka(pogona) na gradilitima obzirom na veliku podelu rada ali i znatnu prostornu udaljenost pojedinih brigada na njima.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJE4.5 METODOLOGIJA UVODJENJA RACIONALIZACIJE

Rad na pronalaenju i sprovodjenju mera racionalizaciji ne treba da je:stihijski ve sitematizovan i u skladu sa metodologijom za odredjivanje iuvodjenje racionalizatorskih i invacionih reenja u procese gradjevinske proizvodnje.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEMETODOLOGIJA UVODJENJA RACIONALIZACIJEMetodologija koja ima najveu primenu u racionalizaciji obuhvata korake vezane za:DEFINISANJE cilja racionalizacije(poboljanje proizvodnog procesa, ljudskog rada ili procesa upravljanja); UTVRDJIVANJE postojeeg stanja-snimanjem i beleenjem; ANALIZA i ocena snimljenog stanja i stvaranje pondera za uporedjivanje;FORMIRANJE varijanata racionalizatorskih i inovacionih reenja ( u saglasnosti sa definisanim cilju usvajanje optimalnih varijanata na osnovu matematikih ili ostalih modelskih ispitivanja); STANDARDIZACIJA usvojene varijante racionalizacije i uvodjenje racionalizatorskih reenja u gradjevinsku proizvodnju.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEMETODOLOGIJA UVODJENJA RACIONALIZACIJE

Od svih koraka, detaljnije e se dati opis:koraka vezan za analizu i ocenu:snimljenog stanja i stvaranje pondera za uporedjivanje

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJE4.6 ANALIZA I OCENA SNIMLJENOG STANJA I STVARANJE PONDERA ZA UPOREDJIVANJE

Pored poveanja privredne efikasnosti bitno je:poveanje ekonomske efikasnosti proizvodnje;iznalaenje odgovarajuih mera za poboljanje proizvodne efikasnosti privrednih drutava icelovito sagledavanje privrednog i ekonomskog razvoja zemlje.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEELEMENTI EKONOMSKE STRATEGIJEZadatak svake pa i ekonomske strategije je:ostvarivanje i realizacija fundamentalnih i dugoronih ciljeva;ostvarivanje materijalnog i kulturnog blagostanja ljudi u dravi i drutvu itd.Ekonomska strategija ukljuuje:detaljno odredjivanje sredstava i puteva koji vode do ostvarivanja glaobalnih ciljeva,dinamiki i skladni razvoj privrednog sistema i poveanje njegove efikasnosti;ubrzanje nauno-tehnikog progresa;rast produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti u svim sferama materijalne proizvodnje;poboljanje kvaliteta rada u privrednim i vanprivrednim delatnostima;

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEELEMENTI NACIONALNE STRATEGIJEPrema donetoj NACIONALNOJ STRATEGIJI do 2012 godine planira se bitno poveanje:inostranih investicija do 60 milijardi eura; poveanje bruto nacionalnog dohodka od 5,5 do 7% i iznosie oko 65 hiljada eura; promenu u rasporedu investicija po privrednim granama( danas je u privredi 63,6% od toga u gradjevinarstvu oko 20%; u saobraaju i telekomunikaciji 20,9%; u energetici 10,4%; u zatiti ovekove okoline i radne sredine 3%; u vodoprivredi 2%)rast privrednih aktivnosti posebno u : industriji visokih tehnologija (elektronska oko_10__ %; industriji saobraajnih sredstava oko_25_%; proizvodnji elektropreme i maina optikih uredjaja_17__%; u proizvodnji gradjevinskih i drugih maina__20_%; u prehrambenoj industriji oko 30%; u hemijskoj industriji oko 13%);poveanje stepena zaposlenosti do 750 000 zaposlenih;rast investicija u drutvenoj nadgradnji i infrastrukturi;bri rast drutvenog standarda i 2012 dostii e 7000 dolara po stanovniku

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJECILJEVI RACIONALIZACIJEOstvarivanje postavljenih ciljeva i zadataka je jedino mogue:permanetnim usavravanjem metoda realizacije, izvrenja ljudskog rada; usavravanjeme metoda upravljanja, planiranja i stimulisanja gradjevinske delatnosti privrednih drutava, to je u krajnjem i zadatak racionalizacije.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEANALIZA GRADJEVINSKE DELATNOSTIAnaliza gradjevinske delatnosti ima zadatak da:stvara uslove za donoenje odredjenih zakljuaka i ocena o stanju gradjevinske delatnosti i akumulativnosti gradjevinskih privrednih drutava i njihovih ogranaka pre i posle sprovodjenja odgovarajuih mera racionalizacije;stvara odredjene pokazatelje od znaaja za racionalno upravljanje gradjevinskom proizvodnjim poto bez sistematske analize usvojenih pokazatelja nema ni donoenja odluka za odredjeni nivo odluivanja.da stvara relevantne ekonomske injenice( ne teze) na osnovu knjigovodstvenih i drugih podataka, obradjenih knjigovodstvenim i statistikim metodama.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEMETODE ISTRAIVANJA FAKTORA RACIONALIZACIJEZa dobijanje relevantnih ekonomskih podataka mogu da se primene:metode kompleksnog ili sistemnog prilaza ;naune metode istraivanja tehnikih, tehnolokih, organizacijskih, ekonomskih, biolokih i drutvenih faktora sa odgovarajuim interaktivnim vezama i uslovljenostima.Ekonomska analiza poslovanja privrednih drutava bazira na :organizaciji i planiranju gradjevinske proizvodnje koja im se poverava ;racionalizaciji gradjevinske proizvodnje i prateih aktivnosti;kvalitetnom organizovanju investiciono-tehnikog odravanja (da su sredstva rada to krae van procesa rada) ;

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEZADACI EKONOMSKE ANALIZEEkonomska analiza, kao i organizaciona analiza, predstavlja naunu metodu koja koritei dekompozicioni prilaz ostvaruje detaljno:izuavanje odredjenih ekonomskih pojava u privrednim drutvima;istraivanje uzrono-posledinih veza u gradjevinskim privrednim drutvima:izuavanje delovanja razliitih objektivnih i subjektivnih faktora u okviru privrednoih drutava i gradjevinarstva.Pod objektivnim faktorima podrazumevaju se:faktori na koje gradjevinsko privredno drutvo ne moe bitno da utie ( medjunarodni standardi finansijskog izvetavanja, raunovodstvo i amortizacije MRS16; MRS22 i MRS38, raunovodstvo i investiciono odravanje, porezi iz dobitka, porezi na dodatnu vrednost itd).

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEFAKTORI EKONOMSKE ANALIZESubjektivnim faktorima smatraju se faktori na koje privredno drutvo moe da utie pre svega donoenjem odgovarajuih mera koje dovode do:racionalizacije gradjevinskih proizvodnih procesa;poboljanja motivacionih elemenata upoljenih kadrova;usavravanja organizacije praenja ekonomskih elemenata;usavravanja procesa upravljanja( preko smanjenje upravljakog aparata);usavravanja procesa upravljanja novanim tokovima i finansijskim poslovanjem;

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEZADACI EKONOMSKE ANALIZAAnaliza ekonomske strane gradjevinske proizvodnje u periodu pre i posle sprovodjenja mere racionalizacije obuhvata sledee osnovne zadatke: istraivanje ekonomskih pojava i procesa u gradjevinskim privrednim drutvima; ocenu rezultata rada i poslovanja gradjevinskih privrednih drutava; utvrdjivanje pojave razliitih tehniko-tehnolokih i tehno-ekonomskih faktora; utvrdjivanje tendencija i zakonitosti delovanja pojedinih faktora na razvoja privrednih drutava; usvajanje rezultata analize po svim pokazateljima i predlog mera za postizanje boljih radnih i rezultata poslovanja ( racionalnija proizvodnja sa ekonomske take gledita).

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEOCENE OTVARENE RACIONALIZACIJE Ocenu rezultata rada i privredjivanja gradjevinskih privrednih drutava za period pre i posle sprovoljenja mera racionalizacije obuhvata poslove vezane za: istraivanje ispunjenosti proizvodnih zadataka ; ispunjenost oekivanog tempa rasta proizvodnje ;efikasnost realizacije proizvodnih zadataka;ostvarenost planiranih prihoda, dohodka, devidendi, akcija, rente itd. ostvarenost planskih nivoa organizcione i tehnike opremljenosti privrednih drutava itd.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEPOSLOVI EKONOMSKE ANALIZEUsvajanje rezultata analize i predlog mera za postizanje boljih rezultata obuhvata poslove vezane za:izuavanje snimljenog materijala za period pre i posle uvodjenja mera racionalizacije; istraivanje i predlog efikasnijih metoda za uvodjenje organizacionih, tehnikih, tehnolokih i upravljakih mera za elimenisanje delovanja nepovoljnih faktora.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJESISTEMATIZACIJA PODATAKA EKONOMSKE ANALIZEDosadanje analize snimljenog ekonomskog materijala sistematizovane su prema:ciljevima i zadacima analize(osnovne-analize osnovne proizvodnje; pomone-analize pomone proizvodnje i pratee analize-prateih elemenata proizvodnje );granicama analiziranih objekata(sa makro aspekta; sa mezo aspekta i mikro-aspekta);sadraju snimljenog materijala( kompleksne ili tematske za svestranu analizu i lokalne- za analizu samo jedne strane delatnosti- na primer samo ekonomske);ciklinosti izvravanih analiza (kontinualne neprekidne i ciklusne prekidne- samo za potrebe racionalizacije, inovacije i modernizacije osnovnih sredstava, inovacije materijalno-eneregetskih resursa itd),objektima analize( makrosistemske-privrednog sistema; mezosistemske- granske i mikrosistemske- za privredna drutva i njihove ogranke ili radna mesta-racionalizatorske);nainu provere snimljenog materijala(vrste obrade, ustanovljavanju pouzdanosti i korelativnosti izd).

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJE4.7 KRITERIJUMI RACIONALIZACIJEPostoje tri osnovna kriterijuma ili merila racionalizacije: produktivnost rada; ekonominost rada i rentabilnost rada.

4.7.1 PRODUKTIVNOST RADAPRODUKTIVNOST RADA se smatra prvim merilom racionalizacije rada i moe definisati kao:proseni radni uinak po angaovanom licu u realizaciji svake pa i gradjevinske proizvodnje;proces poveanja radnog uinka i unapredjenja gradjevinske proizvodnje

PRODUKTIVNOST RADA doprinosi poveanju i podizanju:reprodukcione sposobnosti i akumulativnosti privrede;drutvenog bogastva zemlje ;ivotnog standarda upoljenog kadra i ostalih gradjanja zemlje;

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJE

PRODUKTIVNOST RADAMoe se iskazati preko vrednosnog i naturalnog efekta produktivnosti i preko koeficijenta produktivnosti.Sraunavanje produktivnosti preko vrednosnog stepena ili efekta produktivnosti, moe se ostvariti posredstvom formule:

Pr=Rp/Rs pri emu je:Rp-vrednost realizovane proizvodnje (din);Rs-broj angaovanih radnika u realizaciji te proizvodnje(br.radnika)

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJE

PRODUKTIVNOST RADAAnalizom navedenog izraza moe se zakljuiti, da:poveanje efekta produktivnosti se ostvaruje smanjenjem utroka rada u procesu izvrenja neke proizvodnje.

esto puta se u imeniocu ovog izraza ne uzima:-broj sveukupno zaposljenog kadra ve ve samo broj neposredno angaovanih radnika za izvrenje posmatrane proizvodnje.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEPRODUKTIVNOST RADAU gradjevinarstvu najveu primenu ima:1. naturalni nain iskazivanja stepena ili efekta produktivnosti ikazan izrazom:

gde je: Rp- ostvarena proizvodnja u naturalnim pokazateljima (m;m2;m3;kN)T-vreme utroeno na realizaciju te proizvodnje(h,dan, mesec, godina)

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJE2-Preko koeficijenta produktivnosti, produktivnost se odredjuje preko izraza:kada je: Q-ostvarena proizvodnja u naturalnim pokazateljima(m3;m2,kN) N-predviodjeni normativ za izvrenje jedinice proizvodnje(n/jed.mere)Tr-utroeno vreme za izvrenje ostvarene proizvodnje, dobija se kao:

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEPRODUKTIVNOST RADANaturalni stepen i koeficijenat produktivnosti su:pouzdaniji naini iskazivanja produktivnosti jer iskljuuju prisutnu oscilaciju cene i drugih trokova proizvodnje zbog inflatornih i drugih uslova trita.Postoje brojni faktori proizvodnje koji utiu na produktivnost rada:interne i eksterne.Organi privrednih drutava mogu neposredno da deluju na interne faktore:merama upravljanja ili rukovodjenja. Na spoljnje faktore organi upravljanja i rukovodjenja mogu samo:posredno da deluju preko inenjerskih komora i odgovarajuih ministarstava i ostalih organa vlasti.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEPRODUKTIVNOST RADAOd internih faktora najvei znaaj imajusledei faktori:tehnika opremljenost privrednih drutava; stepen iskorienja kapaciteta; struna i kvalifikaciona osposobljenost radne snage; projektovani intenzitet rada; savremena organizacija i tehnologija rada; psiholoka klima u privrednom drutvu itd.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEPRODUKTIVNOST RADATehnika opremljenost privrednih drutava predstavlja:najpropulzivniji interni faktor poveanja produktivnosti, jer upravo iroko uvodjenje tehnikih sredstava (alata, maina, uredjaja, maina automata ili robotizovanih maina ) dovodi do najveih proizvodnih rezultata jer tehnika sredstva predstavljaju najproduktivniji elemenat proizvodnje i njihovim usavravanjem mnogostruko se poveava obim proizvodnje.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEPRODUKTIVNOST RADATreba napomenuti da upravo :proizvodna tehniko-tehnoloka sredstva mnogostruko uveavaju gradjevinsku proizvodnju i nadopunjuju manjak ovekove bioenergije, aktiviranjem energije spoljanjih izvora.pored tehnike opremljenosti veliki znaaj na efikasnost proizvodnje ima i stepen iskorienosti kapaciteta( to je on vei, vee je vreme rada, vei je uinak i obim ostvarene proizvodnje).U tom kontekstu stepen sinhronizacije kapaciteta tokom njihovog rada predstavlja jedan od znaajnih zadataka za poveanje produktivnosti rada.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEPRODUKTIVNOST RADAPoveanim stepenom iskorienosti kapaciteta, postie se vee efektivno vreme rada kapaciteta, a time i ostvarivanje veeg obima proizvoda. Poveanjem strune i kvalifikacione osposobljenosti radne snage postie se :vei obim ali i kvalitet proizvodnje. Ostvarivanje vee strune i kvalifikacione sposobnosti kadrova:postie se njihovim dokolovanjem i strunom prekvalifikacijom saglasno pojavljenim potrebama privrednog drutva.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEPRODUKTIVNOST RADAVeim intenzitetom naprezanja u procesu rada ostvaruje se:bri tempo rada radne snage, a time ostvarenje veeg proizvodnog rezultata i obima proizvodnje. Bri tempo rada uslovljava i vei utroak ovekove bioeneregije. Treba pri ovome preduzimati koordinirajue mere koje e intenzitet odrati u granicama optimalnog naprezanja ili intenzitet rada, kako bi se restitucija organizma radnika od pojavljenog radnog zamora, obavila u vremenu posle rada bez posledica p o njihovu radnu sposobnost i zdravlje.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJESAVREMENA ORGANIZACIJA I TEHNOLOGIJA GRADJENJAPrimenom savremene organizacije i tehnologija rada ostvaruje se:bitno usavravanje metoda i procesa predhodnih, pripremnih, glavnih i zavrnih radova, njihova dekompozicija i kooperacija u procesu izvrenja. kvalitetno uredjenje radnih mesta sa mikro, mezo i makro aspekta i poboljanje uslova rada koji postoje na radnim mestima itd.znaajno smanjenje vremena rada radne snage i postie veliko efektuiranje sredstava rada.

Eksterni faktori poveanja produktivnosti rada po svom karakteru mogu biti:prirodni idrutveni.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEPRODUKTIVNOST RADAPrirodni faktori imaju veliki uticaj na efikasnost i produktivnost gradjevinske proizvodnje i odnose na:topografske, geoloke, geomehanike, klimatsko-meteoroloke, hidroloke, uslove saobraajne povezanosti gradilita i druge tehno-ekonomske uslove reona gradjenja.

Nepovoljno delovanje ovih faktora dovodi do:znaajnih zastoja i pojave sezonskog karaktera gradjevinske proizvodnje.

Drutveni faktori obuhvataju faktore vezane za:dravno uredjenje i zakonsko regulisanje poslovanja; uslove ivotnog standarda i kvaliteta ivota; socijalno- zdravstvenu politiku; mogunost strunog usavravanja; motivisanost, kretanja ponude i potranje na tritu, za investiranje i kreditiranje gradjevinske proizvodnje itd.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJE4.7.2 EKONOMINOST RADA

Drugo vano merilo efikasnosti primene racionalizatorskih mera u proizvodnji je stepen ekonominosti pod kojim se podrazumeva:veliina ostvarene proizvodnje u odnosu na ostvarene trokove radne snage, sredstava rada i materijalno-energetskih resursa za ostvarenje te proizvodnje.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEEKONOMINOST RADAStepen ekonominosti se sraunava preko izraza:pri emu je: Rp- prihod ili ostvarena proizvodnja iskazana vrednosno(din)Tp-trokovi poslovanja(din) Trs-trokovi radne snage(din);Tos-trokovi osnovnih sredstava(din)Tmer- trokovi materijalno-eneregetskih resursa(din)

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEEKONOMINOST RADA

Na osnovu analize navedenog izraza zakljuuje se da se poveanje:ekonominosti ostvaruje utedom po trokovima svih elemenata poslovanja. Trokovi radne snage i materijalno-eneregetskih resursa su:zavisni od veliine proizvodnje i nazivaju se promenljivim trokovima.Trokovi osnovnih sredstava se sastoje od delom od:promenljivih a delom od stalnih trokova. Stalni trokovi obuhvataju trokove investicionog odravanja (tekue, srednje i veliko odravanje) sa trokovima baze i radionica; trokove amortizacije; trokove kamate, trokove osiguranja; trokove reije poslovanja i uprave; premije.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEEKONOMINOST RADAPosto trokovi radne snage i materijalmo-eneregetskih resursa:rastu sa poveanjem obima proizvodnje nazivaju se drugaije i proporcionalnim trokovima. Sredstva investicionog odravanja su finansijska sredstva koja se izdvajaju za:potrebe tekueg. srednjeg i generalnog odravanja ili remonta, zamenu dotrajalih delova , koji su se istroili tokom rada ili postojanja osnovnih sredstava.Trokove amortizacije; Trokove kamate, Trokove osiguranja; Trokove reije poslovanja i uprave; Trokovi premija.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEEKONOMINOST RADAUtede u trokovima radne snage mogu se ostvariti:poveanjem produktivnosti, pa se stoga produktivnost smatra i najefikasnijim sredstvom za porast stepena ekonominostiTokovi radne snage i materijalno-eneregtskih resursa se mogu:predstaviti po jedinici mere proizvoda, dok je prestavljanje stalnih trokova vro teko i praktino nemogue. Sa tog aspekta je logino da poveanje obima proizvodnje dovodi do smanjenja upliva stalnih trokova na jedinicu proizvoda, ime se ostvaruje smanjenje cene po jedinici proizvoda.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJEEKONOMINOST RADAPrimenom odgovarajuih mera racionalizacije postie se:maksimalna uteda na stalnim(fiksnim) i proporcionalnim trokovima pre svega celishodnom organizacijom proizvodno-tehnolokih linija i radnih mesta na njima;racionalizacijom unutranjeg transporta; celishodnijim rukovodjenjem i drugim merama standardizacije;specijalizacije kooperacije, modularne koordinacije i tipizacije itd.

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJE4.7.3 RENTABILNOST RADATree merilo racionalizacije je stepen rentabilnosti rada, kojim se pokazuje:veliina ostvarenog dohodka po jedinici angaovanih osnovnih i obrtnih sredstava u procesu proizvodnje.Stepen rentabilnosti se sraunava preko izraza: kada je: Rp-ostvareni prihod ili vrednost ostvarene proizvodnje(din)Oos- veliina uloenih osnovnih sredstava (din);Obs- veliina uloenih obrtnih sredstava(din).

RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJERENTABILNOST RADANa osnovu stepena rentabilnosti zakljuuje se:kakva je realizacija proizvoda privrednog drutva na tritu, jer je opte poznato da proizvodnja nije sama sebi cilj.Rentabilnost tei da se ostvari:vei prihod ne poveanjem cena i povlaenim poloajem privrednog drutva na tritu ve pre svega poveanjem produktivnosti i ekonominosti proizvodnje.Na osnovu rentabilnosti privredno drutvo konstatuje:koliko su uloena sredstva (kapital) donela profita, dobiti, devidendi ili rente. Privredno drutvo se smatra rentabilnim ako:ispunjava minimalne uslove rentabilnosti (reprodukuje vrednosti obaveze prema dravi i isplauje zagarantovane dohodke) u suprotnom ide u steaj ili likvidaciju.