organizacija i tehnologija gradjenja

Organizacija i tehnologija građenja

Prof. dr Goran Ćirović, dipl. građ. inž.•Tehnologija•Organizacija•Dinamika građenja•Menadžment

UPRAVLJANJE PROJEKTIMA

PROJECT MANAGEMENT

UPRAVLJANJE PROJEKTIMA

Upravljanje projektom je celokupno planiranje, rukovođenje, kontrola i koordinacija učesnika u realizaciji jednog projekta, od definisanja projektnog zadatka, pa do završetka projekta, odnosno objekta, sa ciljem da se ostvare zahtevi investitora i obezbedi završetak projekta sa predviđenim finansijskim sredstvima i u predviđenom vremenu.

Projekat

Pod pojmom projekat podrazumeva se poduhvat koji treba završiti u određenom vremenu, sa poznatim ciljem, u okviru raspoloživih resursa sa određenim kriterijumima ocene valjanosti realizacije.

Podela projekata

Postoji više načina da se izvrši podela projekata:

• prema nameni ili predmetu projekta,• prema riziku ostvarenja i• prema učestalosti u poslovnom

sistemu.

Podela projekata

• Prema nameni – naučno-istraživački, razvojni, istraživanja

tržišta, investicioni i ostali

• Prema riziku ostvarenja– deterministički i stohastički

• Prema učestalosti – jednokratni i tipski

Struktura projekata

• Projekat je upravljivi ili kibernetički sistem, sa velikim stepenom celovitosti i centralizacije.

• Celovitost - svojstvo sistema da promena u bilo kojoj komponenti izaziva promenu u celom sistemu.

• Centralizacija - postoji podsistem koji donosi odluke i utiče na ukupno ponašanje sistema.

Investicioni projekti - karakteristike

• potrebna velika sredstva• vrlo kompleksni• za realizaciju zahtevaju angažovanje više

firmi kao izvođača i podizvođača• duži vremenski period• etapnost u realizaciji• aktivnosti i ciljevi prethodno planirani• veliki uticaj faktora iz okruženja

Upravljanje projektom

Projekat predstavlja celovit kibernetički (upravljivi) sistem - poseban podsistem vrši funkciju upravljanja.

INVESTITOR UPRAVLJAČKI

TIM PROJEKAT

INFORMACIONI PODSISTEM

Upravljanje projektima obuhvata

• planiranje• organizovanje• kontrolu• koordinaciju

Planiranje

• određivanje svih aktivnosti, njihovog trajanja i potrebnih resursa

• utvrđivanje dinamike njihove realizacije

• u skladu sa predviđenim rokovima završetka projekta u celini ili pojedinih njegovih faza

Organizovanje

• formiranje adekvatne organizacione strukture projekta

• koordinacije aktivnosti učesnika

• preduzimanja ostalih organizacionih mera

Kontrola

• identifikacija odstupanja od planiranih ili projektovanih veličina

• preduzimanje odgovarajućih korektivnih mera da se ta odstupanja otklone

KoordinacijaUpravljački tim i rukovodilac projekta

• planiranje projekta• kontrola i praćenje realizacije projekta• tehnička i tehnološka problematika projekta• ekonomska i pravna problematika projekta• odnosi sa investitorom• odnosi sa firmama koje učestvuju u

realizaciji projekta• rukovođenje projektnim timom

Učesnici u investicionim projektima

• Investitor ili Naručilac (Employer, Client) – pravno ili fizičko lice koje finansira

realizaciju projekta i za čiji račun se projekat ostvaruje

• Izvođač ili Ugovarač (Contractor) – osoba, preduzeće ili kompanija čiju je

ponudu Investitor prihvatio– obuhvata Izvođačeve predstavnike,

naslednike i osobe na koje je Izvođač s dozvolom preneo svoja prava i obaveze

Učesnici u investicionim projektima

KONSULTATNT

(INŽENJER)

INVESTITOR IZVOĐAČ

PROJEKTANT FINANSIJSKE INSTITUCIJE

PODIZVOĐAČ 1

PODIZVOĐAČ 2

PODIZVOĐAČ n

Tehnička dokumentacija

• skup projekata kojima se utvrđuje koncepcija objekta, uslovi i način izgradnje i elementi za potrebe održavanja objekta

• Tehnička dokumentacija izrađuje se kao:

– generalni projekat– idejni projekat– glavni projekat (projekat za odobrenje za građenje)– izvođački projekat– projekat izvedenog objekta (izvedenih radova).

Tehnička dokumentacija

Kada se radi o objektima od značaja za Republiku, generalnog projekat i prethodni radovi čine osnovu za izradu prethodne studije opravdanosti (Prefeasibility Study), a prethodni radovi i idejni projekat čine osnovu za studiju opravdanosti (Feasibility Study).

Nadzor nad izgradnjom objekata

U našoj praksi postoji

• projektantski • stručni• upravni nadzor

Tehnologija građenja

• Uticaj objekata na tehnologiju• Tehnologija – metode• Organizacija gradilišta• Dinamički planovi građenja

Tehnologija građenja

• Tehnologija istražuje odvijanje proizvodnje u celini, a posebno radnoga procesa

• Tehnološki proces označava redosled i način obavljanja pojedinih delova složenog radnog procesa

• Tehnologija građenja je izbor metoda građenja

OBJEKTI I SISTEMI GRAĐENJA

• Objekti visokogradnje• Objekti hidrogradnje• Objekti niskogradnje

• Osnovni metodi izgradnje– Tradicionalni metod– Tradicionalno unapređeni metod– Montažni metod– Industrijski metod

VRSTE GRAĐEVINSKIH RADOVA

• Grubi građevinski radovi• Instalaterski radovi• Završni (zanatski) radovi

Grubi građevinski radovi

• Zemljani radovi• Tesarski radovi• Armirački radovi• Betonski radovi

– Nearmirani beton– Armirani beton– Prednapregnuti beton

• Montažerski radovi

Instalaterski radovi

• Instalacije vodovoda– Instalacije plitke vode– Instalacije protivpožarne vode

• Instalacije kanalizacije– Instalacije fekalne kanalizacije– Instalacije kišne kanalizacije

• Elektro instalacije– Instalacije jake struje– Instalacije slabe struje

• Termo-tehničke instalacije– Instalacije grejanja– Instalacije klimatizacije

• Procesne instalacije

Završni (zanatski) radovi

• Teracerski radovi• Fasaderski radovi• Kamenorezački radovi• Gipsarski radovi• Keramičarski radovi• Molerski radovi• Farbarski radovi• Tapetarski radovi• Podopolagački radovi• Parketarski radovi

Završni (zanatski) radovi

• Izolaterski radovi• Stolarski radovi• Bravarski radovi• Limarski radovi• Roletnarski radovi• Staklorezački radovi• Radovi na antikorozivnoj zaštiti• Radovi na izradi spuštenih plafona• Radovi na izradi lakih pregrada

OSNOVNI POJMOVI

• Naručilac• Izvođač• Ugovor o građenju• Građevinski objekat• Konstrukcija• Gradilište• Tehnička dokumentacija• Tehnička specifikacija• Standard• Normativni dokumenti• Izgradnja objekta

OSNOVNI POJMOVI

• Metod građenja• Građenje objekta• Rekonstrukcija objekta• Aktivnosti• Radovi na građevinskim objektima• Pripremni radovi• Viškovi radova• Manjkovi radova• Nepredviđeni radovi• Naknadni radovi

PRIPREMNI RADOVI

• GRADILIŠNI– Stambena naselja, proizvodni objekti, sistemi veza, prilazne

saobraćajnice, vodosnabdevanje, dalekovodi za prenos el. energije, kanalizacioni kolektori

• VANGRADILIŠNI– Čišćenje, rušenje postojećih objekata, ograde, planiranje

teritorije gradilišta, osvetljenje, geodetski radovi, snižavanje nivoa podzemnih voda, izmeštanje postojećih i polaganje novih instalacija

PRIPREMNI RADOVI

• Transport do gradilišta građevinskih mašina• Organizacija sistema veza gradilišta i okruženja • Izgradnja odgovarajućih objekata kao delova ispitnih

poligona, meteoroloških punktova i mernih stanica• Obezbeđivanje teritorije gradilišta protivpožarnim

sistemima

PRIPREMA TERENA

• Predradnje:– Obeležavanje granica parcele– Postavljanje zaštitne ograde oko budućeg gradilišta– Postavljanje utvrđenih tačaka geodetske osnove

PRIPREMA TERENA

• Pre početka zemljaniih radova neophodno je izvšiti uklanjanje višegodišnjeg rastinja. To može biti izvedeno:– Sečenjem stabala srveća ali sa ostavljanjem korenja ispod

površine terena (ručno, mašinski, spoecijalnim uređajima priključenim za dozere koji imaju radni organ u obliku testerastog noža)

– Sečenjem stabala ručnim ili mašinskim vađenjem korenja– Čupanjem stabala zajedno sa korenjem (sajlama i lancima

obavijenim oko jednog ili više stabala koji se povlače dozerima)

– Spaljivanjem niskog i visokog rastinja

PRIPREMA TERENA

• Iskop i deponovanje humusnog sloja zemljišta koje se nakon završetka građevinskih radova može iskoristiti za rekultivaciju terena oko objekta počinje nakon oslobađanja prostora za angažovanje građevinske mehanizacije

• Skidanje humusa sa površine terena je neophodno i zbog njegove slabe nosivosti

• Humus se odlaže u deponije pravilnog oblika izvan gradilišta i održava zasejavanjem nove trave i periodičnim polivanjem vodom

PRIPREMA TERENA

• U radove na pripremi terena spada i uklanjanje (izmeštanje) stambenih, privrednih ili javnih objekata namenjenih rušenju.

• Rušenje se organizuje na poseban način angažovanjem specijalizovanih ekipa stručnjaka za primenu eksploziva u građevinsrstvu

PRIPREMA TERENA

• Pozajmišta materijala čiji oblik i veličina zavise od:– Potrebnih količina materijala– Topografskih uslova (podužni nagibi terena)– Karakteristika postojećih saobraćajnica– Nivoa podzemne vode– Uslojenosti i kvaliteta materijala– Vrste zemljišta na kome se pozajmište otvara– Visine naknade za otkup zemljišta– Troškova rehabilitacije zemljišta

PLAN GEODETSKIH RADOVA

• Radovi na obeležavanju objekta• Radovi na praćenu izgradnje objekta

– Odstupanje geometrije– Dopuštene veličine grešaka

IZGRADNJA PRIVREMENIH OBJEKATA

• Stambeni i objekti društvenog standarda• Mašinska radionica• Tesarska i armiračka radionica • Magacini i skladišta

KONTROLISANJE NIVOA PODZEMNE VODE

• Najvažnija osobina tla je njegova vlažnost u prirodnom stanju

• Osnovna zaštita gradilišta i zone iskopa su objekti za prihvatanje odvođenje površinske vode

• To su nasipi i rovovi

KONTROLISANJE NIVOA PODZEMNE VODE

• Privremena zaštita od dejstva podzemne vode• Trajna zaštita određenog područja

• Izbor se vrši na bazi finansijskih sredstava koja su planom namenjena izradi zaštitnih objekata

SNABDEVANJE GRADILIŠTA RESURSIMA

• Snabdevanje vodom• Snabdevanje električnom energijom• Snabdevanje agregatom i cementom• Snabdevanje gorivom i mazivom

IZGRADNJA GRADILIŠNIH PUTEVA

• Parametri za oblikovanje puteva• Radovi na obeležavanju trase puta• Iskop materijala• Priprema podtla za izradu puta• Izrada nasipa za put• Izrada slojeva asfaltnog zastora

POSTAVLJANJE PRIVREMENIH INSTALACIJA

• Privremenog karaktera jer se uklanjaju nakon prestanka potrebe za njima

• Većina instalacija se sastoji od mreža vodova čije se grane sustiču u čvorovima

• Većina mreža se postavlja ispod zemlje• Otvoreni i zatvoreni način gradnje

Tehnologija - zemljani

Tehnologija - betoniranje

Osnovni zadatak oplate je da prihvati i oblikuje svežu betonsku masu vibracijama pretvorenu u gust fluid, i da joj sačuva projektovane dimenzije kao i da sačuva ugrađeni beton od mogućih štetnih uticaja sve dok ne dostigne željene mehaničke i druge karakteristike i postane sposoban da primi eksploataciona opterećenja.

OPLATA

Oplata zidova

Zidna oplata – Mali Iđoš

Oplata stubova

Radne površine prenosne oplate

Oplata za ploče

Tinelska oplata

Tunelska oplata

Zaštitne ograde

Detalj spajanja oplate – tip FARESIN

Klizna oplata

HUNNEBECK - zidna oplata

HUNNEBECK - plafonska oplata

NOE - oplata

Taktovi oplate

Taktovi oplate tipskog sprata

Montaža oplate zidova

Montaža ploča

SPECIJALNE VRSTE OPLATA

• Oplata za struktur – beton • Ugrađena oplata

– Omnia tavanica– Fert tavanica

• Oplata za kasetiranje ploča• Oplate za tunele, mostove i brane• Oplate za prefabrikaciju nosača

Pomoćna sredstva za primenu oplate

• Pribor za oplate– Distanceri za armaturu– Oplata za ostavljanje otvora u betonu– Anker – spone– Umetci za neravne spojeve tabli oplate– Umetci za uglove oplate zidova i stubova

Pribor za oplate

Pomoćna sredstva za primenu oplate

• Premazi za oplate• Oprema za čišćenje oplate

Sredstvo za premazivanje oplata

Građevinske skele

• Izrada građevinskih skela• Vođenje kontrolne knjige skele

Modularna skela

Konzolna skela

Fasadna skela

Aluminijumska skela

Izrada drvenih krovnih konstrukcija

• Vrste krovnih konstrukcija– Prosti krovovi– Krovovi sa raspinjačom– Krovovi sa slemenjačom– Krovovi sa rožnjačama– Krovovi sa prostom vešaljkom– Krovovi sa dvojnom vešaljkom

Elementi krovnih konstrukcija– Letva– Rog– Rožnjača– Pajanta– Stub– Podmetač– Spreg– Vešaljka– Raspinača– Kosnik– Klješta– Slemenjača– Venčanica

ARMIRAČKI RADOVI

• Obuhvataju sve aktivnosti na pripremi, izradi, transportu i ugrađivanju sredstava (armaturnih šipki, armature u koturovima i zavarenih armaturnih mreža) koja se koriste za armiranje betonskih konstrukcija

VRSTE I KARAKTERISTIKE ARMATURE

• Armatura kao ojačanje betona se primenjuje već skoro jedan vek i u tom razdoblju se razvoj njenih karakteristika kretao:– U pravcu poboljšavanja karakteristika svakog

materijala posebno – U pravcu obezbeđenja što kvalitetnijeg sadejstva

ovih materijala


• Glatka armatura GA 220 \ 340 • Glatka armatura GA 240 \ 360• Rebrasta armatura RA 400 \ 500• Zavarene armaturne mreže od glatke žice MAG 500 \ 560• Zavarene armaturne mreže od rebraste žice MAG 500 \ 560• Bi armatura BiA 680 \ 800


• Prema ulozi koju ima armaturu možemo podeliti na:

– Glavnu armaturu – Podeonu armaturu– Montažnu armaturu

OBRADA ARMATURE

• Priprema armature se vrši u proizvodnim jedinicama smeštenim u zatvorenom prostoru – pogonima

• Pogoni za obradu armature (armiračnice) predstavljaju moćno sredstvo za racionalizaciju procesa građenja

• Izvode se kao stalni objekti, postavljeni samostalno ili u sklopu većeg centra za tehnološku pripremu proizvodnje

OBRADA ARMATURE

• U ponudi mašina za armaturu na tržištu zu zastupljena četiri tipa mašina:– Mašine za obradu armature isporučene u kalemovima– Mašine za obradu armature isporučene u šipkama– Mašine za pravljenje mrežaste armature– Mašine za pravljenje armaturnih koševa

IZVOĐENJE ARMIRAČKIH RADOVA

• Armatura se u oplatu unosi u obliku:– Pojedinačnih, pravih ili oblikovanih komada– Zavarenih armaturnih mreža– Prefabrikovanih armaturnih formi

• Prilikom dovođenja armature u projektovani položaj postavljaju se distanceri i proverava se ravnomerna udaljenost šipke od najbliže površine oplate

IZVOĐENJE ARMIRAČKIH RADOVA

• Zadatak armirača je da postave armaturne profile u projektovani položaj ali odgovorna stručna lica moraju pre prijema postavljene armature i početka ugrađivanja betona proveriti:– Da li postavljena armatura ima projektovani poprečni presek– Da li maksimalni razmak šipki rebraste armature ne prelazi zadate

granice– Da li minimalni razmak šipki obezbeđuje efikasno ugrađivanje

betona i ostvarenje projektovanog stepena prijanjanja armature i betona

– Da li je debljina zaštitnog sloja do armature dobijena postavljanjem distancera jednaka projektovanoj

– Da li su dužine sidrenja i preklopa armature na mestima nastavljanja jednake ili veće od projektovanih vrednosti

BETONSKI RADOVI

• Različita mehanička svojstva veštačkog kamena potiču od promena u sastavu njegovih komponenata, a one se odražavaju i na zapreminsku masu materijala, pa prema tom kriterijumu razlikujemo tri vrste betona:– Laki beton – zapreminska masa 1800 kg/m3

– Beton - zapreminska masa od 2100 kg/m3 do 2500 kg/m3

– Teški beton – zapreminska masa 2800 kg/m3

BETONSKI RADOVI

• Tehnološki proces izvođenja betonskih radova na licu mesta formiraju tri tehnološke linije:– Za proizvodnju, spoljni i unutrašnji transport i

ugrađivanje sveže betonske mase– Za proizvodnju, spoljni i unutrašnji transport,

demontažu i održavanje oplate– Za proizvodnju, spoljni i unutrašnji transport,

montažu armature i gotovih sklopova

Osobine komponenata betonske mešavine

• Uticaji materijala koji ulaze u sastav mešavine:– Agregata (krupan, sitan): čvrstoća, oblik, veličina

zrna, granulometrijski sastav,.......– Vode: kvalitet vode, v\c faktor– Cementa: finoća mliva, hemijski sastav cementa– Aditiva: količina dodataka, hemijska reaktivnost

Osobine komponenata betonske mešavine

• Uticaji tehnologije izrade betona– Doziranje konstituenata (preciznost doziranja)– Mešanje sveže mase (trajanje, način mešanja)– Transportovanje (trajanje, vrsta sredstva)– Ugrađivanje betona (trajanje, sredstvo za ugrađ.)– Negovanje betona (vlažnost, temp., trajanje nege)

CEMENT

• Hidrauličko vezivo koje pomešano sa vodom daje plastičnu (kašastu) masu koja nakon završetka procesa vezivanja očvršćava na vazduhu ili u vodi i pomešana sa agregatom daje kvalitetan građevinski materijal – beton.

CEMENT

• Danas na tržištu se mogu naći različite vrste cementa pod sledećim oznakama:– Portland cement PC– Portland cement da dodatkom zgure

• Do 15% PC 15z• Do 30% PC 30z

– Portland cement sa dodatkom pucolana• Do 15% PC 15p• Do 30% PC 30p

– Portland cement sa mešanim dodatkom• Do 15% PC 15d• Do 30% PC 30d

– Metalurški cement sa dodatkom zgure od 30-80% M

– Pucolanski cement sa dodatkom pucolana preko 30%P

– Metalurški cement sa dodatkom pucolana do 30% Mp

CEMENT

• Cementi se označavaju i oznakama klase:• 25, 35 S, 35 B, 45 S, 45 B, i 55.• Oznake S i B označavaju spori, odnosno brzi

priraštaj čvrstoće u toku prvih 7 dana vezivanja cementa.

• Viša klasa označava brži rast čvrstoće• Cement može imati različite boje (belu, sivu,

zelenkasto sivu, crno sivu)

AGREGAT

• Prirodni kamen se koristi kao građevinski materijal u različitim oblicima: u komadima i ustinjen

• Usitnjeni kamen različitih veličina zrna zove se agregat i razlikuje se:– Prirodno usitnjeni agregat (šljunak) i – Veštački usitnjeni agregat (drobljenac)

AGREGAT

• Granulometrijski sastav agregata je njgova najvažnija tehnološka karakteristika, jer od nje zavise:– Količina potrebnog cementa u mešavini– Količina potrebne vode u mešavini– Količina potrebne energije za spravljanje i

ugrađivanje mešavine

VODA

• Voda je vrlo osetljiva na temperaturne promene sredine i absorbovanu toplotu unosi u proces kao fizički akcelerator.

• I pored toga što čini nešto manje od 1\6 zapremine mešavine ona značajno utiče na njenu temperaturu jer ima višestruko veću specifičnu toplotu od ostalih komponenti

ADITIVI

• Primena aditiva je danas toliko rasprostranjena da više od polovine svetske produkcije svežeg betona uključuje i upotrebu nekog od hemijskih dodataka.

• Aditiv je prema jednoj od definicija:– Svaki materijal osim šljunka, vode i cementa koji se

dodaje betonskoj mešavini u toku ili odmah posle mešanja da bi promenio jednu ili više osobina betona

• Nema betona projektovanog za savremene uslove izvođenja radova u koji nisu uključeni hemijski dodaci

PROJEKTOVANJE BETONA

• Preliminarne procene potrebnih količina materijala zasnivaju se na recepturama sa prethodnih objekata sličnih tehniliških parametara od kojih su najvažniji:– Udaljenost fabrike betona od gradilišta – Vrsta transportnog sredstva– Tip i klasa primenjenog cementa– Mehaničke karakteristike agregata– Poroznost agregata– Aditivi koji se mogu koristiti


– Karakteristike nosača i konstrukcije koja se izrađuje– Način ugovaranja– Odlike oplate u koju se beton ugrađuje– Neophodne mere u toku negovanja

• Što je sličnost projekata veća to su elementi procene precizniji


– Proračunati aproksimativnu količinu agregata koja će zadovoljiti usvojeni v\c odnos i zahtev u pogledu gustine mešavine

– Proceniti procentualni odnos različitih frakcija sitnog i krupnog agregata

– Na osnovu podataka o poroznosti agregata i uslovima izrade mešavine proceniti količinu vode koja će se absorbovati u toku spravljanja mešavine

– Izabrati obradljivost (konzistenciju) primerenu uslovima transporta i ugrađivanja, kao i temperaturi svežeg betona od spravljanja do završne obrade

– Izabrati plastifikatore, retardere, aeratore i druge aditive kojima će se uticati na ponašanje sveže mase

PROIZVODNJA BETONA

• Mešanje komponenata betona u kontrolisanim uslovima ima za cilj dobijanje što potpunije homogenizacije smese uz pravilno obavijanje zrna agregata cementnom pastom. Da bi se to ostvarilo potrebno je:– Pre početka rada pregledati mešalicu i otkloniti eventualne

nedostatke– U prvom mešungu dozirati prvo krupan agregat i vodu kako

bi se pokvasila unutrašnjost bubnja, a zatim cement i sitan agregat u nešto većoj količini od potrebne

– Materijale treba unositi u bubanj mešalice simultano ili sukcesivno jedan za drugim

– Doziranje podesiti tako da se ne prekorači kapacitet bubnja mešalice

– Rotacije bubnja vršiti propisanom brzinom – Prazniti mešačlicu odjednom

Mešalice za beton

• U odnosu na princip rada može se izvršti podela mešalica na:– Mešalice za beton sa slobodnim padom– Mešalice za beton sa prinudnim mešanjem

Fabrike betona

• Ujednačenost kvaliteta i stabilnost produkcije betonske mešavine mogu se postići samo u fabrikama betona, složenim postrojenjima koja svoje zahteve ostvaruju zahvaljujući automatima koji težinski doziraju frakcije (greška 2 – 3 %), smesu mešaju optimalno dugo (0.5 – 2 min) i mešavini daju propisani v\c faktor.

Fabrike betona

• Fabrike betona se prema veličini radnog učinka dele na:– Male – proizvode do 20 m3h– Srednje – proizvode od 20 do 50m3h– Velike – proizvode više od 50 m3h

Fabrike betona

– Prečnik cevi za vodovodni priključak– Dohvat strele skrepera– Potreban kapacitet skrepera– Kapacitet deponije agregata– Kapacitet pužnog transportera– Kapacitet silosa za cement– Ukupna instalisana snaga

Transport betona

• Sa pojavom fabrika betona javila se potreba za transportovanjem svežeg betona na veća rastojanja – tzv. spoljni transport betona

• I pored korićenja retardera nije preporučljivo beton dopremati sa daljina većih od 15-20 km

Transport betona

• Pri analizi tehnoloških parametara relevantnih za izbor načina transporta pažnju treba usmeriti na:– Ukupan obim betonskih radova koji se moraju

izvesti– Dozvoljeno vreme izvršenja– Konzistenciju koju beton mora imati u trenutku

ugrađivanja– Količinu radova koja se izvodi na pojedinim

nivoima

Auto mešalice

• Tehničke karakteristike savremenih auto mešalica su vrlo ujednačene, a razlike u modelima nastaju uvođenjem novih tehničkih rešenja za:– Prijem i distribuciju betonske mase– Mešanje sadržaja bubnja u toku transporta– Održavanje temperature i konzistencije betona u

projektovanom opsegu

Pumpe za beton

• Prema načinu kretanja razlikujemo dve vrste pumpi:– Stacionarne pumpe– Mobilne pumpe

• U zavisnosti od principa potiskivanja betona razlikujemo:– Hidrauličke pumpe– Pneumatske pumpe– Vakuum pumpe

Kranovi

• Kranovi za raspodelu montirani na auto pumpama

• Kranovi za raspodelu montirani na izvedenoj ploči tavanice

• Toranjski kranovi za raspodelu betona

Kranovi

• Toranjski kranovi su odlično sredstvo za transport betona i osim njea mogu poslužiti za transport armature, oplate i prefabrikovanih betonskih elemenata

• Kranovi mogu da koriste korpe za beton različitih zapremina (0.5-12 m3) pa treba prilagoditi njenu veličinu nosivosti krana u zoni radijusa betonskih radova

UGRAĐIVANJE BETONA

• Ugrađivanje betona je proces punjenja pripremljene oplate svežom betonskom masom, ispunjavanja prostora oko armature i umetaka za ostavljanje otvora ili praznina u elementu, kao i zbijanja betonske mešavine primenom nekog od tehničkih sredstava

Metode ugrađivanja betona

• Ugrađivanje apliciranjem spoljašnjih sila, koje obuhvata:– Statičko delovanje

• Sisajućim dejstvom• Valjanjem• Presovanjem

– Dinamičko dejstvo• Nabijanjem• Centrifugalnim dejstvom

Ugradnja samougrađujućeg betona

Transport valjanog betona

Ugradnja valjanog betona

Most od praškastog betona

Negovanje betona

• Pod negovanjem betona treba podrazumevati skup različitih postupaka i mera koje se preduzimaju u cilju ostvarenja projektovanih mehaničkih karakteristika u izabranom periodu vremena

ZIDARSKI RADOVI

• Za vezivanje zidarskih elemenata koristi se malter ili lepak sa mineralnim puniocima

• Maltera u ukupnoj zapremini zida može biti i samo 7% ali je njegova uloga u ostvarenju željenih mehaničkih svojstava zida i tada dominantna.

Vrste zidova

• Noseći zidovi• Nenoseći zidovi• Zidovi za ukrućenje• Jednoslojni zidovi• Jednoslojni mešoviti zidovi• Dvoslojni zidovi• Dvoslojni zidovi sa šupljinom

Podela zidova

• Prema nameni• Položaju• Materijalu• Načinu izvođenja

Zidarski materijali

• Najčešći zidarski element je puna opeka od gline čije dimenzije u normalnom formatu iznose (12 / 25 / 6.5)

• Težina pune opeke iznosi oko 3.5 kg.• Za 1 m3 se utroši oko 365 kom. opeke

normalnog formata, odnosno 380 kom. kada se obuhvati i lom opeke

Zidarski materijali

• Za zidanje se koriste zidni elementi različitih dimenzija, razvrstani u sledeće grupe proizvoda:– Puna opeka od gline– Puna fasadna opeka od gline– Puna opeka od gline sa olakšanom osnovnom masom– Šuplje opeke i blokovi od gline– Šuplje fasadne opeke i blokovi od gline– Šuplje opeke i blokovi od gline sa olakšanom masom

Zidarski materijali

– Krečno – silikatne pune i šuplje opeke– Šuplji blokovi od betona– Krečno – silikatni šuplji blokovi– Zidni blokovi od autoklaviranog ćelijastog gasbetona– Prirodni obrađeni kamen

Izvođenje zidarskih radova

• Zidni elementi nakon dopreme na gradilište moraju biti razvrstani i pažljivo složeni, a zatim prekriveni kako ih prašina i blato ne bi uprljali, a mraz oštetio

• Opeka i blokovi mogu doći na gradilište spakovani na palete ali se na mestu ugrađivanja smeju paletirani deponovati samo ako to nosivost međuspratne konstrukcije dopušta

Zidanje zidova

• Zidovi od opeke– Pregradni zidovi (d = 6 cm, d = 12 cm)– Noseći zidovi (d = 25 cm, d = 38 cm, d = 51 cm)

• Zidovi od blokova– Pregradni zidovi (d = 7 cm, d = 9 cm, d = 12 cm)– Noseći zidovi (d = 19 cm, d = 24/25 cm, d = 29 cm,

d = 59 cm)

Malterisanje zidova

• Ozidani zidovi se (po pravilu) malterišu sa obe strane čime se zid štiti od atmosferilija i dobija gladak sloj maltera sposaban da spreči veće gubitke toplote iz prostorije

• Uloga maltera je i da pokrije kablove elktro instalacija i cevi vodovodnih instalacija pričvršćenih za zid

• I da obezbedi termičku zaštitu za drvene i metalne delove konstrukcije

Malterisanje zidova

• Mašinsko nanošenje maltera (torketiranje) se vrši pneumatskim transportom maltera kroz gumene cevi i usmeravanjem mlaza pod velikom brzinom na odgovarajuću površinu

• Za ubrzanje mase se koriste rotacione pumpe ili kompresioni uređaji

• Malter dobijen na ovaj način pokazuje, na površini zida, veću gustinu, vodonepropustljivost, homogenost i čvrstoću od klasičnog, ručno

Izrada podnih košuljica

• Da bi se pravilno postavile i lako održavale podne obloge traže kvalitetnu, ravnu podlogu sa ili bez nagiba

• Sloj kojim se postiže prethodno mora biti tanak, odnosno od sitnog agregata, pa se za izradu podnih košuljica (estrih) najčešće koristi cementni malter

MONTAŽNI RADOVI

• Primena montažnih radova je potpuno opravdana pri izgradnji objekata visokogradnje, industrijskih objekata i uopšte svih objekata pri čijem su projektovanju projektanti koristili tipizirane raspone pri oblikovanju konstrukcije i primenom modularne koordinacije projektovali veći broj elemenata istih geometrijskih katrakteristika i iste nosivosti

MONTAŽNI RADOVI

• Da bi se kvalitetno primenjivali potrebno je obezbediti:– Modularnu koordinaciju– Tipizaciju elemenata– Otvorenost sistema– Zaokruženost proizvodnje– Celovitost sistema

Sistemi montažnog građenja

• Skeletni sistem• Panelni sistem• Blokovski sistem• Ćelijski sistem

– Ćelijski sistem sa tunelskim elementima– Ćelijski sistem sa prstenastim elementima– Ćelijski sistem sa skeletno – panelnim elementima

Prefabrikacija betonskih elemenata

• Proizvodnja na gradilištu• Proizvodnja na poligonima za prefabrikaciju• Proizvodnja u fabrikama za proizvodnju

montažnih elemenata

Mehanizacija za montažne radova

• Dizalice (kranovi)– Samohodne (auto) dizalice– Toranjske dizalice– Portalne dizalice– Konzolne dizalice– Derik kranovi– Kabl – kranovi– Lančane dizalice– Ploveće dizalice

• Hidrauličke dizalice (prese)• Viljuškari• Specijalni uređaji za dizanje ili povlačenje tereta

Izrada projekta montažnih radova

• Šema montaže• Uticaj vetra• Osvetljenost gradilišta

Izvod iz projekta montaže armirano-betonske hale

OSNOVA

G1

2 FP

1

GN

D30

020

010

020

010

018

014

0

T2

S3

E

300

300 1

100

T1

300

2

T1

S2

D

140

300

100

200

180

S1

260

140

400

100100

500600

Izvođenje montažnih radova

• Kontrola i priprema ležišta za element• Kontrola i priprema elementa za montažu• Zahvatanje i probno podizanje nosača• Postavljanje nosača u projektovani položaj• Izrada veze elementa sa konstrukcijom

Veza stuba I temelja

Istovar montažnih stubova na gradilište

Montaža stubova

Montaža poprečnih ukrućenja

Glavni nosač

Montaža glavnog nosača

Montaža glavnog nosača sa čeličnim zategama

Konstrukcija od čelikaVeza stuba sa temeljom

Montaža čelične konstrukcije

Autodizalica u radu na montaži

Montaža konstrukcije od lepljenog lameliranog drveta

Završni radovi

• Završni radovi se grupišu prema sledećeim elementima objekta:– Krov sa odgovarajućom zaštitom– Sistemi fasada i obimni zidovi– Prozori, balkonska vrata, ulazna vrata i drugi spoljni otvori– Unutrašnja vrata– Laki pregradni zidovi– Ugrađeni nameštaj– Pod– Završna obrada i zaštita površina

Krovopokrivački radovi

• Biber crep• Falcovani crep• Kanalica crep

Fasaderski radovi

• Prema konstruktivnom sklopu objekta– Noseće– Nošene

• Prema završnoj obradi– Staklena zid zavesa– Fasada od aluminijumskih panela – Kamena fasada– Kombinacija prethodnih

Kemenorezački radovi

• Osnovne karakteristike za utvrđivanje vrednosti kamena i njegove primenljivosti za zidanje ili oblaganje površina objekta su:– Poroznost– Higroskopnost– Vodopropustivost– Sprovođenje toplote– Otpornost na uticaj vetra– Otpornost na habanje– Čvrstoća na pritisak, zatezanje i savijanje

Gipsarski radovi

• Malterisanje plafona gips – malterom • Rabiciranje plafona u jednom ili više slojeva• Izrada profilisanih plafona sa obradom gips – malterom• Izrada gipsane plastike (lajsne, rozete, kapiteli)• Montaža prefabrikovanih gips – kartonskih ploča• Izrada spuštenih plafona od prefabrikovanih gipsanih

ploča• Izrada lakih pregradnih zidova od prefabrikovanih gips

- elemenata

Keramičarski radovi

• Obuhvataju oblaganje unutrašnjih i spoljnih zidova, podova i plafona keramičkim pločicama, ali i oblaganje svih površina u prostorijama u kojima se zahtevaju posebni uslovi

• Pločice se polažu na sloj sveđeg cemetnog maltera ili se lepe sitetičkim lepkovima koji se isporučuju na gradilište u vidu praha, paste ili smole

Farbarski radovi

• Podrazumevaju ručnu ili mašinsku obradu unutrašnjih površina objekta premazima različitih vrsta, bojama ili lakovima

• Podloga za farbarske radove mora biti suva i nezaprljana

• Ukoliko je drvo ne sme biti trulo ili neobrađeno, a ukoliko je metal ne sme biti zarđao

• Boja se nanosi četkom, valjkom ili nekim mehaničkim alatom

Tapetarski radovi

• Obuhvataju sve radove na oblaganju unutrašnjih površina objekta (zidovi, plafoni) tapetama i sličnim pokrivnim materijalima

• Tapete mogu biti papirne, papirne plastificirane, tekstilne i sl., a za oblaganje se mogu koristiti tanke ploče različitih dimenzija izrađene od plastike, plute i drugih materijala.

Izolaterski radovi

• Mineralna vuna• Ekspandirana vuna• Staklena vuna• Materijali na bazi drvenih vlakana ili drvene

vune• Penoplasti

– Stiropor– Porofen– Poliuretan

Podopolagački radovi

• Obuhvataju sve radove na izradi podnih obloga od:– Linoleuma– Gume– PVC – a– Pločastog vinil azbesta– Tekstila

Parketarski radovi

• Klasičan parket• Lamel parket• Panel parket

Bravarski radovi

• Svi radovi na izradi bravarskih proizvoda (ograde, prozori, vrata, pregrade, poklopci za šahtove, kapci, rešetke, žaluzine, merdevine, penjalice za šahtove, brisači za obuću) koji se izrađuju od profilisanog čelika i limova, kao i izradi noseće čelične konstrukcije

Antikorizovni radovi

• Gotovi čelični elementi se moraju antikorozivno zaštititi odgovarajućim postupkom:– Toplim cinkovanjem– Premazima– Metalizacijom– Katodnom zaštitom

Limarski radovi

• Obuhvataju sve radove na pokrivanju ili opšivanju limom objekta (ili njegovih delova) kao i izradu oluka, obradu prolaza, prepusta i otvora na fasadi, a uključuju izradu ventilacionih kanala i drugih sličnih delova objekta

Stolarski radovi

• Izrada i ugrađivanje prozora, vrata, ormara, pregrada i druge građevinske stolarije od mekog i tvrdog drveta i proizvoda na bazi drveta

• Savremeni prozori mogu biti izrađeni u kombinaciji sa metalom i plastikom

Staklorezački radovi

• Obuhvataju radove na rezanju, obradi (brušenje) i ugradnji građevinskog stakla, a izvode se na različite načine uz korišćenje zaptivnog materijala od gita (običan, silikonski) i profila od gume, drveta i obojenih metala

• Najčešće se primenjuju sledeće tri vrste stakla:– Vučeno staklo– Liveno staklo– Presovano staklo

Spušteni plafoni

• Spušteni plafoni se prave od metala, drveta i proizvoda na bazi drveta, gipsa, plastičnih masa, različitih materijala mineralnog porekla, a montiraju se na potrebnoj udaljenosti od postojećeg plafona kako bi ispunili određene funkcionalne i estetske zahteve

Lake pregrade

• Lake pregrade (laki zidovi) podrazumevaju jednoslojne ili višeslojne pregrade koje imaju funkciju privremenog ili trajnog razdvajanja prostora unutar objekta

• Razlikuju se pokretni i nepokretni laki pregradni zidovi

• Rade se od materijala sličnim onim za spuštene plafone i ugrađuju se montažom (u suvo)

Organizacija građenja

• Šema gradilišta• Pripremni radovi• Privremeni objekti• Unutrašnji vertikalni i horizontalni

transport

Šema organizacije gradilišta

Šema gradilišta – montažna hala

Šema gradilišta – montažni objekat

Šema gradilišta – stambeni objekat

3

2

1

4

16

15

13

13

517

6

9

8

7

1011

18

19

Bezbednost i zdravlje na radu

• Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

• Pravilnik o zaštiti na radu prilikom izvođenja građevinskih radova

• Elaborat zaštite na radu

MREŽNO PLANIRANJE

MREŽNI DIJAGRAM

Kritični put

Ciklogram

Gantogram - stambena zgrada

Planiranje - resursi

organizacija i tehnologija gradjenja

Documents