ekonomski odnosi

PREDAVANJE 2

TRŽIŠTE, TRAŽNJA I PONUDA ROBA I

USLUGA

Tržište, kupci, prodavci

Tržište je skup kupaca i prodavaca koji putem svojih stvarnih ili potencijalnih međusobnih delovanja određuju cenu proizvoda i usluga.

Kupci su potrošači koji kupuju dobra i usluge, zatim firme (preduzeća) koja kupuju rad (radnu snagu), kapital i sirovine za proizvodnju dobara i usluga.

Prodavci su preduzeća koja prodaju svoja dobra i usluge, radna snaga (radnici) koji prodaju svoje usluge rada i vlasnici sredstava koji iznajmljuju zemlju ili prodaju mineralne izvore kompanijama.

Vidljivo je da se većina Ijudi i preduzeća javlja u ulozi i kao kupca i kao prodavca.

Podela tržišta savršeno konkurentno tržište koje ima mnogo

kupaca i mnogo prodavaca, tako da niti jedan kupac niti prodavac ne mogu značajnije uticati na promenu cene i segmentaciju tržišta. Na primer, hiljade zemljoradnika proizvodi pšenicu,

nekonkurentno tržište koje čini neka kompanija ili nekoliko kompanija, te pojedinačno ili zajednički mogu uticati na cenu i podelu tržišta. Na primer, tržište nafte (zemlje OPEC-a)

Pod veličinom tržišta podrazumevaju se njegove granice, geografske (tržište stanova u Bgd) i u smislu asortimana proizvoda koji bi trebali biti uključeni u to tržište (dizel, Bgd – Vojvodina)

Tržište

Da bi kompanija bila uspešna, mora znati ko su njeni sadašnji a i budući konkurenti, karakteristike proizvoda i geografske granice tržišta, (da odredi realne cene, izdvoji sredstva za marketing i donse odluku o kapitalnim ulaganjima.

Definisanje tržišta je bitno i za državnu politiku. Treba li pospešivati tu proizvodnju ili ne treba, treba li vlada dozvoliti spajanje ili preuzimanje kompanija koje proizvode slične proizvode itd...

Deflnisanje tržišta sa stanovišta njegove uloge i značaja ilustruje primer tržišta lekova (za karcinom, holesterol, bolove).

Tržište

Ključno i najprepoznatljivije je tržište dobara, koje uključuje sve robe i usluge.

Drugo važno tržište je tržište faktora proizvodnje, a u okviru njega:

- tržište kapitala i

-tržište rada, smatraju se ključnim.

Neki ekonomisti uključuju i treće tržište, tržište imovine, koje obuhvata finansijsko tržište, tj. tržište novca, obveznica i akcija, i tržište nekretnina i sl.

Sva tržišta su medjusobno povezana i isprepletana

Uloga države u mešovitoj privredi

Većina resursa u razvijenim tržišnim privredama alocira se putem tržišta (razmenom dobra i dohotka)

pored nesumnjivo ključne uloge tržišta, država takodje igra značajnu ulogu u modernim privredama.

Država utvrdjuje pravni sistem i zakone; garantuje sprovodjenje ugovora; kupuje dobra i usluge, od papira do aviona; reguliše privredne tokove, uredjuje tržište i konkurenciju; vrši-proizvodi i neke aktivnosti kao što je, npr., odbrana zemlje i spoljna i unutrašnja bezbednost; ona ima izdatke kao što su socijalno osiguranje i dr.

Država u privredama u tranziciji

država ima značajnu ulogu, ali je potpuno različita od njene dosadašnje uloge.

Ona u tranziciji ima indirektnu ulogu stvarajući preduzetničko-tržišni ambijent za razmah privatnog sektora uz potpuno napuštanje administrativnog kanalisanja resursa.

Istovremeno, u procesu globalizacije svetske privrede, nacionalne ekonomske politike imaju sve manji prostor.

Šta država treba da čini u modernoj privredi?

Država, mora da obezbedi red, poredak, bezbednost i razvoj i zaštitu pravila tržišne igre; ona mora da obezbedi uspostavljanje tržišne infrastrukture, kako pravne tako i ekonomske; bez takve uloge države tržišni subjekti ne bi imali potrebnu sigurnost u pogledu akcija drugih subjekata.

intervencija države na tržištu vezana je za propuste tržišta ili njegove nedostatke. Dešava se, katkada, da tržište ne alocira resurse efikasno i da intervencija države tada može poboljšati ekonomske performanse.

Medjutim, iz ovoga ne treba zaključiti da u sistemu državnog intervencionizma, kada je on opravdan, ne mogu takođe postojati propusti.

TRAŽNJA

Tražnja je količina proizvoda koju su pojedinci spremni i sposobni da kupe u toku izvesnog perioda po nekoj ceni.

Želje i tražnja nisu sinonimi (iza želja stoje naše ambicije, a iza tražnje naša platežna sposobnost).

Tab.5.1. Tražnja

za jagodama

Cena po jedinici Tražena količina

99 700

89 800

79 (tačka a) 1.000

69 1.200

59 1.500

KRIVA TRAŽNJE

Slika 5.1.

Kriva tražnje nagnuta je nadole i udesno i pokazuje obrnutu međuzavisnost između cena i tražene količine

Pad cena izaziva rast tražnje, a rast cena izaziva pad tražnje pod uslovom da su svi drugi uslovi nepromenjeni.

Zakon tražnje

Kako cene nekog dobra opadaju, količina koju su kupci spremni i sposobni da kupe raste, odnosno - kada cene istog dobra rastu, tražena količina će opadati.

Podaci o tražnji i kriva tražnje. –

- mogu se prikazivati grafički (slika 5.1.)

- mogu se prikazivati tabelarno (tabela 5.1.)

Promene u traženim količinama i tražnji. Tekuća tražnja je iskazana krivom D1. Kretanje duž neke krive tražnje znači da se tražena količina

(količina koju će potrošač kupiti) menja kao reakcija na promene cena proizvođača, pod uslovom da drugi faktori ostanu nepromenjeni.

Slika 5.2.

Promene u traženim količinama i tražnji

Promena jedanog od faktora iz pretpostavki

Najava lekara da jagode sprečavaju pojavu raka (iz D1 u D2 )

Saopštenje lekara da jagode izazivaju rak, (iz D1 u D0)

Bitno je uočiti da promena u tražnji nije prisutna zbog promena cena jagoda, već promena u traženim količinama.

Determinante (faktori) tražnje

Kad god se neki od faktora izmeni, dolazi do promene tražnje

(i) ukusi i preferencije;

(ii) nivo dohotka;

(iii) cene supstituta i komplemenata;

(iv) očekivanja u budućnosti i

(v) broj potrošača.

(i) Ukusi i preferencije

Pri odlučivanju koji proizvod će kupovati, potrošači imaju u vidu korisnost koju će sebi priuštiti. To se vezuje za "ukuse i preferencije potrošača".

Ukusi i preferencije potrošača mogu se menjati pod uticajem sledećih faktora: (a) promenama u količini proizvoda; (b) uspešnim oglašavanjem i marketinškom kampanjom; (c) uvodjenjem novog proizvoda itd.

Kad god se ukus i preferencije za nekim prozvodom povećavaju, tražnja za proizvodom će se uvećati;

Pad u ukusu i preferencijama znči i opadanje tražnje.

(ii) Nivo dohotka

Kada potrošači imaju veću platežnu sposobnost, oni će verovatno kupovati više proizvoda.

Pri tom je značajno da promene u nivou dohotku takođe izazivaju promene u strukturi dobara koja potrošači kupuju.

Normalna dobra su ona čija tražnja varira direktno sa dohotkom, odnosno, to su dobra za kojima se tražnja uvećava kako dohodak raste, i obrnuto.

Inferiorna dobra su ona čija tražnja varira inverzno sa dohotkom, odnosno dobra za kojima tražnja pada kada dohodak raste.

(iii) Cene supstituta i komplemenata

Supstituti su dobra koja zadovoljavaju slične želje (potrebe) i otuda medjusobno konkurišu na tržištu (hamburg.-hotdog,)

Ukoliko se uvećava cena nekog dobra, tražnja za njegovim supstitutima će biti uvećana

Komplementi su dobra koja mogu biti korišćena sa drugim dobrima (hotdog i senf)

Za komplemente, cena i tražnja su inverzno povezane. Kada cena dobra bude uvećana, tražnja za njegovim komplementima će opasti.

iv) Očekivanja u budućnosti (prome.cene i dohotka)

Očekivanja višeg dohotka u budućnosti deluju na isti način kao i sadašnje povećanje dohotka, - uvećava se tražnja za normalnim dobrima a smanjuje tražnja za inferiornim dobrima.

Važi i obrnuto. Kada se ljudi plaše da će im dohodak opasti, i da će se povećati nezaposlenost, njihova sklonost ka potrošnji se smanjuje

Kada potrošači očekuju rast cena nekog dobra u budućnosti, oni trenutno reaguju povećanom tražnjom za tim dobrima.

Kada očekuju niže cene u budućnosti, oni smanjuju tekuću tražnju.

Očekivanja koja utiču na promenu tražnje mogu stvarati nestašice.

(v) Broj potrošača

Svako uvećanje broja potrošača teži uvećanju tražnje, i obrnuto.

Ovaj faktor se često koristi za iskazivanje značaja promena u stanovništvu (priraštaj, smrtnost ili zbog imigracione politike)

Promena u starosnoj strukturi stanovništva takođe je značajna za neke proizvode. (npr., pad broja dece koja idu u školu rezultira padom tražnje za školovanjem, za učiteljima i nastavnicima i za školskim priborom,...)

PONUDA

Ponuda predstavlja sve količine dobara koje su proizvodjači spremni i sposobni da ponude za prodaju po nekim (specificiranim) cenama u toku specifičnog perioda vremena (Tabela 5.2. i slika 5.3.)

Zakon ponude je princip po kome rast (pad) prodajne cene nekog dobra izaziva rast (pad) ponudjene količine toga dobra

Kriva ponude nagnuta je nagore i ulevo i pokazuje direktnu međuzavisnost između cena i ponuđenih količina.

Više cene podstiču proizvođače i ponuđače da nude sve veće količine tih dobara na prodaju.

Kriva ponude otuda odražava zakon ponude.

Tabela 5.2. Ponuda jagoda

Cena pojedinici Ponudjena količina

99 1.300

89 1.200

79 1.000

69 800

59 400

Podaci o ponudi i kriva ponude (tabele i grafikoni

Slika 5.3.

Više cene rezultiraju povećanim ponuđenim količinama na prodaju

Nagib krive ponude odražava direktnu međuzavisnost između cena i količina, proisteklu iz zakona ponude

Determinante ponude

Moguće je identifikovati 5 glavnih faktora koji utiču na ponudu:

(i) cene resursa;

(ii) tehnologija;

(iii) cene dr. dobara koja mogu biti proizvedena;

(iv) očekivanja u budućnosti i

(v) broj prodavaca.

(i) Cene resursa.

Proizvodni proces uključuje angažovanje različitih resursa i njihovu transformaciju u finalni proizvod.

Trošak ili cena resursa je, dakle, jedan faktor koji utiče na troškove proizvoda i otuda je determinanta ponude.

Više cene resursa rezultiraju uvećanim troškovima i opadanjem ponude;

Niže cene resursa rezultiraju uvećanjem ponude.

(ii) Tehnologija

Tehnologija je opšti pojam koji se koristi za opis procesa kojima se proizvode dobra.

Unapredjenje u tehnologiji omogućava da dobra budu proizvedena na efikasniji način, a to znači i uz niže troškove.

Otuda unapredjenje u tehnologiji smanjuje troškove proizvodnje i rezultira uvećanjem ponude.

(iii) Cene drugih dobara koja mogu biti proizvedena

Trošak proizvodnje jednog dobra sastoji se od oportunitetnog troška (neproizvedena alternativa).

Što je profitabilnija druga alternativa, to je veća žrtva učinjena i otuda je veći oportunitetni trošak.

Sledi da će ponuda dobara opadati kada cene alternativnih dobara rastu;

Ponuda će biti uvećana kada cena alternativnog dobra opada.

(iv) Očekivanja u budućnosti

Kada se očekuje da će buduće cene biti više od današnjih cena, današnja ponuda će opadati;

Ukoliko se očekuje da buduće cene budu niže, današnja ponuda će biti uvećana.

(v) Broj prodavaca

Kako broj potrošača na tržištu direktno odražava obim tražnje, tako i broj prodavaca utiče na obim ponude.

Uvećanje broja prodavaca uvećava ponudu;

Smanjivanje broja prodavaca smanjuje ponudu.

Tržišna ravnoteža - ravnoteža tražnje i ponude

Na tržištu postoji stalni konflikt interesa kupaca i prodavaca.

Tržišni mehanizam uspostavlja kompromis izmedju interesa prodavca i kupaca.

Postoji zajedničko najbolje rešenje, a to je rešenje vezano za pojam ravnotežne cene (presek krive tražnje i krive ponude).

Slika 5.5. Tržište jagoda

Nestašice i oskudice

Npr: Tekuća cena na tržištu jagoda = 69, (potrošači će biti spremni da kupe 1.200, a proizvodjači će ponuditi samo 800 kg., manjak 400kg.)

Kad god su tekuće cene na nekom tržtštu ispod ravnotežnog nivoa, tražena količina će premašivati ponuđenu količinu i izazivati nestašice.

Kada nastane nestašica, tržišne cene će težiti povećanju

Imajući ovu oskudicu u vidu, neki kupci će biti spremni da plate više pa će ponuditi i više cene.

Kako cene budu dalje rasle, povećavaće se ponudjena količina, a tražena količina će opadati, sve do postizanja tržišne ravnoteže (79 din.-1.000 kg)

Nestašice i oskudice

Oskudnost podrazumeva ograničenost resursa naspram neograničenih želja.

Nestašica, - kada su tekuće tržišne cene veoma niske i dovode do toga da tražene količine premašuju ponudjene količine

Suficit

Npr: Tekuća cena na tržištu jagoda = 89, (prodavci će biti spremni da ponude 1.200, a kupci da kupe samo 800 kg., višak 400kg.)

Kad god je tekuća tržišna cena iznad ravnotežne cene, ponuđena količina će premašiti traženu količinu i kreiraće se višak, odnosno suficit.

Kada nastane suficit, tržišne cene će opadati

Kako cene budu opadale, smanjiće se ponudjena količina, a tražene količine će rasti, sve do postizanja tržišne ravnoteže (79 din.-1.000 kg)

Politika utvrdjivanja cena od strane države

Država ponekad uspostavlja cene koje su različite od tržišnih (ravnotežnih) cena

Cilj može da bude stimulisanje proizvodnje nekih dobara, za povećanjem dohotka radnika u slučaju minimalnih zarada,...

Ulogu države pri formiranju cena treba svesti na najmanju moguću meru i omogućiti tržištu da uspostavi alokaciju resursa i formira ravnotežne cene.

Maksimiziranje, plafoniranje cena

Država kada proceni da bi neke cene mogle postati previsoke za njih utvrđuje maksimalno dozvoljene cene

Npr., u toku ratova, kada nastaje velika oskudica mnogih dobara, posebno potrošačkih.

Te cene su po pravilu znatno ispod ravnotežnog nivoa

Minimalne, garantovane (premirane) cene

Najčešće u poljoprivredi, prehrambenoj industriji, platama,...

Efekti plafoniranja i utvrdjivanja garantovanih cena

Tabela 5.3. pokazuje tražnju za pirinčom (ravnotežna cena = 40 din.)

Cena Tražena količina Ponudjena količina

60 11.000 23.000

50 14.000 21.000

40 18.000 18.000

30 23.000 14.000

20 30.000 9.000

15 37.000 4.000


Država maksimizira cenu = od 30 din, (da i siromašni mogu kupovati pirinač)

Slika 5.6.

Maksimizirana cena je ispod ravnotežne cene i stvara deficit od

9.000 jedinica (traženo 23.000, ponudjeno 14.000) Glavna posledica uvodjenja plafoniranih cena ispoljiće se u vidu

nestašice pirinča (slika 5.6.).


Očigledno je da državna intervencija neće rešiti problem neishranjenosti:

- delovaće u pravcu smanjivanja proizvodnje,

- subvencioniše sve potrošače i bogate i siromašne


Šta se dešava ako se utvrdi minimalna cena = 50 din.? Viša cena će podstaći proizvodjače da uzgajaju pirinač

(ponudiće 21.000 tražiće se 14.000, višak 7.000 jedinica) Uz cenu od 50 din., smanjiće se potrošnja pirinča, zbog

visoke ceni (slika 5.7.)

Slika 5.7.

Problemi zbog državne intervencije:

Ako je određena cena ispod ravnotežne, smanjiće se ponudjene količine

Ako je određena cena iznad ravnotežne, smanjiće se tražene količine

Kako povećati količine prodatog pirinča?

1. država pomaže proizvođačima da povećaju produktivnost (uvećanjem ponude smanjiće se cena i uvećati količinu prodatog pirinča)

2. povećanja dohotka siromašnog dela stanovništva,

Cenovna elastičiost tražnje (CET)

CET je mera koja iskazuje kako potrošači reaguju na promene u cenama. Obično je iskazana kao % promena u traženoj količini u odnosu na % promenu cena.

ekonomski odnosi

Documents