E L A B O R A T

CS06RA808

ОPUMPI I KOHDEKZATOHKKIH BAT2HIJA HEAKTOiA HA

D.

IZKEKE U ELEKTRIČNOJ ŠEMI SINKRONIH GENERATORA, TBŠKOVOBKIHPUMPI I KONDENZATOBSKIH BATERIJA REAKTORA RA

Poaebna pažnja u projektu Reaktora RA snag* 6,5/10 MV

poavedena je odvodjenju toplote koja ae razvija poele preatanka

rada reaktora. Kao Sto je poznato ualed dtjetva* , / 4 i/*zra-

čenja fiaionih produkata, oalobadja ae toplota u gorivnim ele-

mentima i poale obuatavljonjm proeooa flaije, apuStanjem ka-

dmijumakih Bipkl u jezgro reaktora. Ova Činjenica je naročito

vaZna kada dodje do neatanka napona u mreži iz koje ae napaja-

ju teBkovodne pumpe za hladjeage reaktora. U zavianoati od

iatroBenoatl goriva, %r vremena rada reaktora i snage na kojoj

je reaktor radio/čija au funkcija <^ ,/% i/^ zračenje) zaostala

anaga u reaktoru može iznositi u зчоДмЬкы 1 do ^5% nominalne

anage reaktora. Prema toste/pored toga Sto če proces lančanih

reakcija prestati onog trenutka kada neatane napona u mreži,

potrebno je joB izvesno vreme hladiti reaktor, da bi se odvela

toplota, koja se naročito intenzivno oslobadja odmah posle za-

uatavljanja reaktora.

Kao izvor el. energije za ove potrebe alužl akutaula-

torska baterija 110 V, 1600 Ah koja snabđeva motor jtdnosmem*

struje, koji je rreko spojnice vezan sa generatorom naizmeni&ne

struje 220 V, 50 Hz. Ovim naponom ae napajaju pumpe teBke vode

za hlsdjenje reaktora kada atetan* napona u mreZi. Kako ** po

zaustavljanju reaktora oelobađja daleko manje toplote nego pri

radu na nominalnoj snazi, to je projekat predviđao da pump*

prelaze na dva puta manju brzinu, Bime ae potrebna snaga za

njihovo pokretanje amaBJuje četiri puta. Prelaz na dvostruko

manju brzinu ostvaruje se izmenom broja nolova pogonskog mo-

tora. Tako, dok u toku rada na ainhronoj brzini od 3000 o/min.

2.

pogoneki motor radi kao dvopolna maHina 8iji au namotaji vezani

u dvoatruku zvezdtor, na ainhronoj brzini od 1500eeVmin je to

Setvoropolna maBina čiji au namotaji vezani u trougao. Ova pre-

veziv^nja aa vr&e ?&$bo-kontaktora uz iatovremeno odvajanje od

apoljne mre&e i priključivanje na aopatvena mreZu anabdevanja elek-

tričnom energijom. Kao Uto je već геЗепо, ov* mreža яе anabdev*

od generatora naizmenične atruje, pokretanog od motora jednosmeraa

struje, koji ae napaja iz akumulatoraka baterije. Kako je sl-

nhrona brzina motora pumpe u trenutku neatanka napona u mreZi

3000 ob/atln, to bi pri uključivanju ovog motora (prevezenog kao

četvoropolne maHine - čemu odgovara ainhrona brzina 1500 ob/min)

na mreZu sopatvene proizvodnje, isti radio kao aainhroni gene-

rator ave đo trenutka kada mu brzina opadne na 1500 ob/min.

Kako bi ovakav režim nepovoljno đelovao na stabilnost rada

naizmaničnog generatora, odnosno njegovog regulatora napona, to

je električnom Bernom predvidjeno uključivanje otpornika (2 kom.)

u avakoj fazi napajanja motora. Vremsnako rele uključuje kontakto-

re koji u dv* etape premaHtaju ove otpornike.

Kako ее faktor anege motora pumpe, od vrednoati 0,8

pri 3000 ob/min smanji na vredhoat 0,22 pri 1500 ob/mln pro-

izllazi da ovaj motor radi aa loSin ооаУ , odnosno znatno većom

proizvodnom atrujom, Roja je prouzrokovana znatno velikom indu-

ktivnom komponentom. Da bi ae izbeglo velike strujna optereće-

nje aopatvenog generatora naizmani&no atruje istovremeno aa pro-

mehom broja polova motora pumpe uključuje ae i kondenzatoreka

baterija čime ate praktično prividna atruja opterećenja smanjuje

aa 150 A na<%5 A.

S obzirom da činjenicu da ae aahteva nastavljanje hla-

3jenja bez ikakvog prekida^ po nastanku napona u apoljnoj mreži

projektom je rredvidjenVraSim rada aopstvenog generatora i te-

Bkovodnih puapi.

Prilikom podizanja reaktora na enagu uključuje ae u rad

1 ainhroni generator. Svi prekidači i komande dovode a* u ata-

nje da ae u trenutku neetanka napona u mreži obe radne pumpe

prelaze na brzinu ođ 1500 ob/aln, odvajaju ae od mre&e i pri-

ključuju na aopatvenu zarezu neophodnog Anabdevanja uz iatovre-

meno uključivanje kondenzatorakih baterija za popravljanje eoa)^

mreže.

Kao Sto ae vidi, za vrcme postojanja aapanau mre&i

alnhroni generator radi u praznom hodu, dve pumpe rade na

3000 ob/min, a kondenzatorake baterije atoje apremne za uklju-

čivanje. Tri neatanku napona u mreži, pored ostalih manjih po-

trošača obe teSkovodne pumpe (prelazz&e na rad na 1500 ob/min^,

opterećuju einhroni generator a kondenzatorske baterije dovode

^ na vrednoat blieku jedinici, medjutim J06 uvek induktivan*

3to je veoma važno za stabilnost rada sinkronog generatora.

U ovoj šemi izvršene eu izmene 0 kojima Će aada biti

reci.

Kao Sto je rečeno ainhroni generator radi u prilično

teškim ualovima* Ovo ae naročito odnoai na njegov regulator na-

pona u trenutku opterećenja. Uglavnom dva nepovoljna elementa

utiču na regulator napona a Roji mogu izazvati nestabilan rad re-

gulatorat

1. Nagla, akoro trenutna promena opterećenja od о do

punog opterećenja.

2. Promena brzine izazvane padom napona na akuaulatorekoj

bateriji zbog znatna atruje opterećenja.

Kao regul tor napona upotrebljen je regulator aa ugljenim

otpornioiaa. Ovaj tip regulatora je pogodan za rad pri ovako

te3kim ualoviaa. Medjutim i njegove mogućnosti nizu neograničene,

tako đa on u prfznom reBiztt praktićno radi na ivici atabilne

zone.

Druga nezgoda je vezana za pogonski mo or ainhronog

generatora. Kada je generator u praznom hodu a napon baterije

ae, preko dtlijakOR prekidača podeai na nominalnu vrednost od

110 V, brzina motora (koji je sa aloienom pobudom -.kompaundj

poraete na %%0O ob/mln tako da pored toga Sto je frekvencija

55 Hz, 3olazi 1 do eamooscilovanja. 1ж to% razloga se mora đrsa-

ti jednosKerni napon na nižoj vređraati od nominalne (manji od

105 V) Što ima avoju negativnu stranu (pored toga eto avl po-

troSaČi jednosmemog napona rade na maajata naponu za 9% od

nominalne vrednoati) još i to 3to ovaj napon u trenutka opte-

rećenja opadne na 90 V. Ovakvo atanje zahteva brzu intervencija

dežurno* električara po nestanku napona u mreži kabo bi doveo

jednoanemi napon na 110 V.

Ua bi ae otklonio ovaj nedostatak koji Ima uticaja 1 na

atabilnost rađa regul tora napona, ođnoano sinhronog generatora,

napravljena je и1еЗоба izmena u elebtrlćnoj aeml ainhronog ge-

neratora.

MtoSnl pobudnl namotaj pogonskog jeđnosmemog motora

ne napaja aa aa krajeva inđukta, odneano #*dnog namotaj* čiji

ae napon užina aa ćelljakog prekidača već aa krajeva akumalatorake

baterije. Ma taj način ae naje za oko 16% veđl паров na krajevč*

-a* otoBnog pobuđnog naaotaja nego Sto je to u prethodnom alu-

caja, tako da frekvencija sinhronog generatora,pri naponu 110 V

1 aa ugrejanla namotajima n@ prelazi 52 hz. Medjutim pri opte-

rećenju generatora frekvencija opadne na 49 Hz, ato j* Io8iji

eiučaj ođ nrethodnog. Da bi frekvenoija ostala 50 Hz 1 pri opte-

rećenom generatora podeBen je pobudnl otpornik motora na vrednott

koja odgovara ovoj frekvenciji pri opterećenom generatoru, a za

trema praznog hoda generatora ovaj otpor je ргетойъеп. Znači

pri praznom hodu а-е^ро*и1Ж_рз*во9Де^1 pobudnl namotaj deblja

napon aa krajeva aKanulatorak* baterije, Blme ae doblja frekve-

ncija od 52 Hz, pri naponu baterije od lio V. U trenutku optere-

ćenja generatora uključuje a* odgovarajuća vrednoet otpora u

otočno pobudno kolo Čime se frekvencija zadrgi na 50 Hz. Na taj

MP

/ p

i !

!

PO i—i

Lj

!

^ ^

i i

S/..-7

О.л/ - ОГОСЛ// РОВНОМ

i2 - /<O/V^^V /Z S

PC - PE^.E Z/)

pao- роааом/Z 5 4j

oris "*:мн i лкиг^г-нГ-;

L2 je рожог-ni Kontakt kontom! ora preko koga se napaja ta-

bla neophodnih potrošača (mreža nužnog tmabdevanja energijom) aa

Rekcija (apoijne mreže). %яtvoren je kada ima nnpona u mreži. L6

nu pomoćni kontakti konta tora koji uključuje kondenzatorsku bate-

riju, kada pumpa prelazi na 15"*) ob/min. Kada pumpe rada na 3000

ob/mln kontakti L6 su otvoreni. Znači pri praznom hodu generatora

zatvorena su oba paralelna kontakta: №R 1 L2 pa je PO pod паропэвэ

i njegov kontakt premoBtava pobudni otpornik. Pogonski motor radi

u Mjcnnjoj mogućoj brzini (koja nije mmja od I$OO ob/nln).

U trenutku nestanka napona u mreži kontakt L2 ae otvara, a

kontakt L6 puope koja je nastavila rad na 1500 ob/min ве zatvara,

Čime namotaj relea Мй dolazi pođ паров i otvara kontakt Мй. Иа taj

način nasotaj relea PC jtoataje bez napona i prethodno izabrana

vrednoat pobudriog otpora PBD в uključuje u pobudno kolo budilice.

Ma saj način sa odgovarajućim povećanjem brzine kompenzuje smanje-

nje brzine koje bi nastalo kao poaledica pada jednoememog парова

pri opterečenjm.

Sa dva paralelna elementa (MM i L2) ее obeztedjujemo od po-

večmnja brzine motora Koje bi nastalo ukoliko bi pri udara u mr&3i

do*ho do prebacivanja table neophodnih potrošača na napajanje sa

einhronog generatora (L2 ae otvori) a da opterećenje, tj. teškovo-

dna pumpa nije opteretila ainhroni ^ener^tor. В druge etrane nije

ииеб аажо eleaenat №P kao komandni, poStc bi se iato dogodilo ako

bi "*ri udaru u жгеи! do31o do prelaska pusipe na 1500 ob/nin, a da

?NP ne pređje na napajanje ва einhronog generatora, i u jednom i u

drugom slučaju đo^lo bi đo ubacivanja otpora u otočni pobudni

namotaj, 3to prouzrokuje pov -prije brzine, po3to jedno?memi napon

и tim alučnju oataje nepromenjen (zbog neopterećlvanja sinhronog

f' n- ttora). Catvarena Зежа jednontavro rešava ovaj problem.

5.

način, koristeći činjenicu da nema drugih režima rada oaiM pra-

япо%; hoda 1 nornalno? opterećenja, tj. samo dvoatepena prostena

brzine, isvrSena je đvoatepena regulacija. Električna veza je

Izvađena ргева prilož3noj -ecsi. Način funkolonlaanja je ta^cdje

dat na Seml (al. 1).

Slededa izntena sa odnoni na te3kov9^ne -игре. Osnovna

ideja je бя je za odvodjenje toriote, koja se razvija ualod

zračenja fiBionlh produkata po zaustavljanju r^n^tora 1 u najne-

povoljnijep slučaju dovoljna jedna pumpa koja r^đi na 15W ob/min.

(Teralčki roračun potvrdjuje ovu činjenicu). Koristeći ovaj

eiemenat priSlc se realizaciji takvih Komandnih Kola koja obe-

zbedjuju nastavljanje rada na 1500 ob/aln samo jedne pumpa. ?.'e-

đjutim ovđe je važno đa aiurnoet nastavljanja пЪ-djenja ostane

lata kao 1 u slučaju kada su đve рыжра nastavljale rad. Zapravo

u elufaju ot a::lvartja jedne pumpe po ranijoj 5emi hladjenja je

vršeno preoHtalon pumpom. Ukoliko bi ae išlo na jednostavno pri-

premanje ваз:о jedne ođ radnih pucipi za nastavljanje hladjenja pri

nestanku napona u nreai onda bi u slučaju otkanivanja ođ ssrane

ove pumpe, reaktor osbao Ьеж hlađjenje. Znači Hl-^rnont bi bila

acanlena za 50^. Iz sog гаи1о;а ae prišlo realin clji na taj

način 8to ae u elueaju neatanka napona ol$e radna puane auto-

matski priprema za nantovljanje rada,pa ako je pumpa koja je

odredjena da naatavi rad uapeSno izvreila ovu pripremu druga

рипзра raeUđa arvoju vezu. Ukoliko izabrana pumpa 1з пекол; razlo-

ga ne izvrSl potrebnu pripremu, druga radna pu^pe nastavlja hla-

djenje reaktora. ДяЬог pumpi vr^i ее ugradjenim preklopnlkom,

koji se stavlja u položaj koji označava putapu koja treba da na-

Btavi rad.

Kao još jedna 1жжепа koja je ovd* napravljena je 1 izba-

civanje po dva пк red vezana otpornika u svakoj fazi napajanja

pumpi sa table neophodnih potrošača. Sprečavanje režima rada

aalnhronog motora pumpe, kao aaenhronog generatora ostvareno je

''

4

/7

/ i 2 -

SL-2

Z/! PO

C05

Pretpostavimo da potrošači 2 i 3 rade^A birač В poHtavljen

u položaj 2, 6to япйс! da je dotična pumpa odredjena da nastvi rad

na 1500 ob/min, ,^tj. ostvarena je veza označena isprekidanim linlja-

U trenutku гзп'апка napona zatvaraju rc i--'n';n.kt;i Li i H? u obe

(notroiač 2 i potrošač 3). Mele RV1 potroSačP2 đol^zlL pod napon

i otvara svoje kontakte hVl (2) u Temi 3tro^ača 3. MedguUm rale

HVl potrošača 3 1 4 ne đola^l pod n^ron pa su HVl (3) i KV1 (4) za-

tvoreni. Ualed toga L3 potrošača 2 dolazi ^ol napon, Sto dovodi do

::atV3^nnja kontakta L3 i Javljanja pod napon namota ja relea RV2

boji opet otvara avoj gontait MV2 (2) u lemi potrošača 3. Bedjutim

u trenubku nestanka napona u mreži i zatvaranja kontakata LI i L2,

к po^to relea HV2 (?), RV2 (3) i KV2 (4) t^đa nisu pod naponom ya73

не aatvaraju kontakti L3 ( i L6) u oba posroSača (2 i 3). letovre-

neno lolazi pod napon HVl (?) i o^vam ovoj kontakt. Pod ualovom

da jje kontaktor L3 posrožača 2 pravilno funksloniaao (izabrana pumpa

je aprcrrna da nastnvi rad) to je i RV2 (2) бойао роа нароп i otvo-

rio svoj kontakt Čime se prekida atrujno ?:oLa kontaKtora L3 potro-

Hača 3 i ovaj i^paria. Ukoliko iz ne^og razlo?a L3 роъгойайа 2 ne

bud(t fuakcionisao lppravno KV2 (2) no đoiaai pod napon i njegov

kontakt ostaje zatvoren, tako da ce i pored otvaranja kontakta ^Vl

(2) ne prekida strujno kolo L3 potrošača 3* Treba istaći da kod

pumpe koja nije u radu (ovde potrošač 4) Rodtakti KV1 1 KV2 (ovde

MV1 (4) i RV2 (4))su zatvoreni. Znači аио ие nerealno obavi pripre-

на izabrane рижре za nastavljanje rada, neizabrana radna pumpa ra-

Hkida avoju vezu, a ukoliko izabrana ри^уа nije normalno pripre-

mljena za naatavak rada, neizabrana pumpa ne raakiđa avoju vezu i

nastavlja hladlenje reaktora.

Jo& bi trebalo reći rta se sva nabrojana prekopčanju izvrne

на 0,5 sec. dok ae n&pon napajanja sa generatora uključuje poale

0,6 нес. o^ nestanka napona. Ргеюа tom^ evo nriptume se oioave u

beznaponakOK HtanjuYperlodu u kone brzina obrtanja pumpi opadne na

vrer'r.ost kojom ве na^^avlja iiiadjenje.

6.

priključi mja na- na od appntvenog aslnhro-

E9<3' r^ncrnt^rs. Zapravo pri nestanku napona n^ krajevima motora,

punne n^e^ova brzim an smanjuje od 30U0 ob/min pra&a nuli. Jasno

jo d? ее ov4,j rroces пи odi^rav^ trenutno več zahteva Izvesno

vrene. Znači postoji trenutak ksđa je brzina obrtanja 1500 ob/min.

Ukoli:o bi se u ten trenutku ponovo đovea/napon Motoru, rc đ bi

bio naatavtjen aa najmanjim atrujn3ia udorom. Kadije uključivanje

napona Identično jo 'lonerr torskos kočenju ыобога а kasnije uklju-

čivanje je identično ubrzavanju motora, poRto je u rvoa slueaju.

brain v:ća oć Biuhrone brzine, a u dru^o& siuoaju manja (naravno

ovdđ - -irli na aalnhronu brzinu tro tora, kej^ ol^ovura đatom

opter^cer.ju). Unaći jaboroK trenutka, pomoću угс;г.'мчя og relaa,

kada <'-e napon biti prj^ljučan ^ ustvari tada noi:or i?na

koju ir.a pri narmalno^ rodu као Četvoropolna ^a^ina, poctlAe ее

optimalan 3lu3aj u pofleđu strujnog uđsra. iz tin rczloga ugra-

i',i€Al c* - rnicl &e p^&azuju n^potrabnim, jer tso,

deJLovnti u prelaanom režimu opton jenja einhronog generatora, pa

su izbačeni iz к

alomentl ^ojl eu biii noriSčeni za ov? &vrne, iekori će-

ni su sada za novu ^emu kojn je prikazana na fl. 2 na kojoj je

opiaano i njeno delcvanje.

jedna izmena je uradjena i u vezi ea kondenzatorsklm

batorljmaa. Kako je renlje rečeno, konđenzKtoreke baterije ве

pri radu pu^pi na 15^0 ob/min. dok ostalo vrene stoj*

j^na za uključivanje. U ovakvom ažimu rade ove bste-

rij<; eu ^rKktičnofiaKcriečene skoro eitavo vrame. ^ako distribu-

cija narlHĆuje reaktivnu marrijR po 4 din/kVAhh н toxu dana i

P dic/hVAnn u toku noći zn coa/*< 0.Ы5, a irtu vrednoat za dnevnu

renkt vnu energiju odobrava ako je соаУ^>о.В5, to 8uYbaterije iH

riBćene дэ zrt popravljanje cos)^ жгейе instituta. Pri ovome se

nije ni3ta izgubilo oć prvobitne пкпепе Kondenzatora^ih baterija

niti ođ njihove efikasnosti.

Prema oatvareroj izreni obe кокзипзаЬогзке baterije au

, о '<*>— - -

Р7 /

РЛ/2

G7

о

.5 7Ф

r.Z A 57

ГЛ/Р

-4

L57I ^I /

L57

!

Г",/ I

L52

.._.J i—

L -4

MP -S/J4L/CE

OPIS 1 DJE

Normalno au sve tri konđenzatornke baterije priključene aa

mrežu i popravljaju сооУ . КЗ je stalno priključena na mrežu dok

se Kl i K2 koriste i на popravljanje ooa/^ pumpi kada ove rade na

1500 ob/mln. Dok ima napona u mreži rele MN2 je pod naponom pa je

njerov kontakt RN2 otvoren. Namotaj relea JR nije pod naponom i nje-

gov kontakt JR je zatvoren. Ukoliko nebi postojao kontakt relea МЫ,

to bi L51 i L52 bili pod naponom i kondenzatorske baterije Kl i K2

priključene na mrežu kadgod ista napona u %reži. Kedjutim kako ae mo-

že dogoditi da pumpe rade i:a 150O ob/ain i kada ima napona u nreži

u ton slučaju ono moraju popravljati соа)^ рмпре bez obzira da li

se one napajaju iz mreže ili ainhrcnih generatora,poSto aa kablovi za

napajanje punpi pri radu na 1500 ob/min.đimen^ioniaani na kompenzo-

vanu struju od r esta priključka kondenzatom oke b; terije. Preko kon-

takta MK koji je zatvoren kadR рмтре ne rade na ЦЮО ob/mln obezbe—

djeno đa kondenzatorsbe baterije popravljaju cos^ mreže. Kada ne-

etnme napona u mreži kontakt НИ2 ве zntvnra, neie JR dolazi pod

napon i otvara svoj kontakt. Ualed toga L51 i L52 ortaju bez napona

i otvaranjem svojih konuakata iaključuju копбепияЪогвке baterije

Kl 1 K2 sa mreže. Prilikom ponovnog đolaBka napona isreže, ukoliko

nijedna pumpa ne radi na 150U ob/min, konđanxa5orake baterije ae

ponovo uM.luČuju na gre&u. Ako пека ринря radi na 1500 ob/min onda

neće pri dolasku napona kond. baterije preći na югейи već de to

učiniti kada nijedne pumpa ne bude viae radila ка 1500 ob/min. Uko-

liko за želi raditi aa nekom pumpom na 1500 ob/min i pored priauetva

napona и жгеЗ! onda. pri uključivanju dotično pumpe njen kontakt

L6 ćeVzatvoriti, rele MK će doći pod napon i otvoriti svoj kontakt,

u;led čega L5 ostaju beg napona pa se kondensatorake baterije odva-

jaju od тпгеЙе. Kao *to ^e vidi postoji tn*nutaW nada eu ietovreseno

zatvoreni kontakti L5 i L6. Ин ovnj način dalazi do kratkog apoja

preko L3, L6 i L5. Međjutlm koko se radi о ietom naponu ovaj kratak

epoj aena efekta. Tsiav kratak spoj bi bio neugodan ukoliko bi se

uapoetavlo issiedju mreže i ninhronof ranerntcra. medjutim do takvog

8lđčaja praktično ne ко^е đodi. lato tako pri prekoračenju kondenza-

torsklh baterija sa mreže n^ ainnronl generator prođje dovoljno vre-

mena 3a bi ae one ispraznile.

7.

uključena na mrežu 1 popravljaju ooa/^ a u trenutku kada je po-

treeno da ae priključe 1 poprave соаУ рижре га J5^^ ob/min

one зе odvajaju od atreže. RlKakvo^ ;-ogre3nog delovanja ns može

RealiKOvnaa elektr. 5еюа kao l njen opie dati аи na al. 3*

treba istaći Ra aa ove đve kondtazatoreke baterije kao i pri-

lično i e trače стирз koja je formirana iz rezervnih baterija у

a proviscrno venana na r,režu эоз и t&Ku 1962. o^ine? coe/^ &raže

Instituta ц гоюеки je poboljšan od u.75 na 'J. . i'rema optere-

ćanju u l^ctitučM pretvoreno u dinare koji ae na ovaj način

dobijaju 1ЕПОВ1 viSe ođ %.О'.'!'и dinara жееейло. Lvo u uvakom alu-

ljft яижм. zbo^ Koje vredi izvrHiti lanenu u Aeni

ih baterija, кеб ove izmene proučena su cva mogućno-

sti koju e<.: rrgtj' pojaviti u toku rada i osigurana da ne može do-

ći do nera^cljnih el. udara n-? kcnđens^torokiK baterijam*.

Pre nego nt bi ae iHveJSKkl^učaR u vazi navedorih izce-

пж, :.roba navasti 1 bladeće <topune koje su iavrSene u 3emi ainhro

n.)g rener^iora a koje đoprinoae većoj Bi^urnOi^i i

prethodnoj зев! i рогеб izvedene ai<nalizacije

nio 'ia J doći do greške primkom ^y4w^ne ainhronog generatora

kao "vruća rezerve". игеЗка жозе nastati zbOf- toga što je de-

gurni cio;, iričar propuatio da u^l^uci prekidač preko koga ие

TRP п- -ija aa ^eneratora. Poosojada signalizacija Rije biia u ^ ,

atar.ju 3a cl^miliKira navađenć propuatie. Jednostavnim rešenjem^f

Kcje 3? rrik^aano na al. 3 их1#й&ек je povenuti nedostatak i ne

može biti zabune u ovota Btaielu. 3em toga postavljen je voltorse-

tar koji ^eri jednoemerni napon lio V i duplirana kotaaada ća-

tiic''i;r -rpNi??č'</l to o'vođa za pražnjenje baterijeju polje ко-

nnće einhrono^ enert^ra. i'ine ae pooElglo da je *ri optere-

enju m.riMron'!;- .-ener tora сочнее sa jednog &eS$a podešavati

spon. b^^erije i brzinu а1вЬгокоя geuar^tora prateći ove veličine

о.

да kraju ее u vezi iavrSenih izmena može 3s#i aleđeći

Z a k l j u č a k

Ravedene lanene,eem kondenzatorskih baterija, tiču ae

! n josetljivljih sictCBa sigurnosti reaktora:

:*n;;b6evar:ja električnom ener^ijOK. Ne B&anjuju

sa ,rie-i"ta -ce^kevodnih pumpi, peetiZe se znatno veća ai^urnoet

aa gledišta sinaronog ^cner;tora. Sasaa činjenica da se generator

/trenutnog opterećuje za oka %%%?^anjč znaci veću utabiino^t rada

Hje^cvog re;*4latcra napona a eamir tl?B 1 ninRr nog ^aneratora.

S аги^е csrane to ina za posiedicu manje opterećenje aKumuia-

torake baterije pa je i vre^e rada ea baterijom nnntno duže.

Kako kapacitet asavisi ođ atruje pražnj&nja proisiLazi đa je mo-

guće pmltično dva puta du%e raditi aa akuaulatorekom baterijom

nego п о je ranije bio nlučaj, 3Lo opet ZRRČi 6va puta duša vre-

tnana ne zaviaitl od energije mreže van re&ktora.

'*ogu<inoHt držanja jednosnernog napona na 110 V kada ge-

nerator гз31 u praznom nođu, kao i zadržavanje tRćne frekvencije

pri njerovom opteredlvanjp, takođje мж prictojan jeđnosmerni na-

pon i riov<3Čanu atahilnoHt reruiftora, no zahteva vi3e atalnu

prisutnost dežurnog ele^trlBura i proatorijl rasvođa niti njegovu

brzu intervenciju.

Manipulacije aa generntoron au jednoBtavnije a no^učno-

ati greške manje.

Konđensatoreke baterije, pak, popravljanjem coa mreče

рогеЗ ostvarenja značajnog finanaljskog efakta smanjuju i pri-

vidnu atruju tranafcr^atora 35/10 kV. Kako ovaj trannformator

radi naninalno atrujno opterećen to se dogadja d& povremeno

izbacuje zaStita preopteređenja. PriključivanjeE konđenzatorskih

)aterija na mrežu, saanjuje ые struja za oko 17^,5to iaa

Treba joe redi da ви praktično sve lamane

edl or"cj&6e alenente, "<ao 1 to đa su osnovna ideje

kod ovih iarroRa atjudričke aa k;JLa om Негою

..ili.1164. počine