energize 4.pdf

Refining 1

Refining2 Refining 1

Održivi razvoj kompanije čine četiri komponente:

ekonomski razvoj, briga o ljudskim resursima, odgovoran odnos

prema zajednici i briga o životnoj sredini. Ekonomski razvoj je temelj

na kojem počivaju preostala tri stuba, a rezultati koje NIS postiže u ovoj oblasti poslovanja omogućuje

kompaniji stabilnost i dalji rast u budućnosti

Refining2 Refining 3

SADRŽAJ

VESTI I TRENDOVI4-9

22Janez Kopač

10Efikasno uprkos teškim vremenima

26Osiguranje i energetika

50Saradnja radi razvoja

60Višegrad i Andrićgrad

Saradnja radi razvoja50-53

DRUŠTVENA ODGOVORNOST

Letnji muzički festivali54-59

kUlTURA

Višegrad i Andrićgrad - Istorija u kamenu60-63

fUll TANk

DOSIJEOsiguranje i energetika

26-31

INTERVJUJanez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice

22-25

TEmA bROJAU krugu najboljih

14-21

21. svetski naftni kongres32-35

DOGAĐANJA

Komprimovani prirodni gas40-45

INDUSTRIJA I bIZNIS

U fOkUSUEfikasno uprkos teškim vremenima

10-13

Miloš Stanković46-49

INTERVJU

!

Put ka uspehu36-39

INDUSTRIJA I bIZNIS

EnergizeInternacionalni magazin Kompanije NISBroj 4, oktobar 2014. Izdavač:NIS, Novi Sad, SrbijaFunkcija za odnose s javnošću i [email protected] +381 11 260 66 95

BROJ

4G: 2014

JUl

AVGUST

SEpTEmbAR

INTERNACIONAlNImAGAZIN

DizajnMetaklinika

Ilustrator:Jelena Vasiljević, Aleksa Jovanović

Fotografi:Mladen Janković, Dušan Đorđević

Štampa:„Stojkov” Magazin Energize se objavljuje kvartalno. Copyright © 2014 NISwww.nis.eu

Ovaj magazin štampan je na papiruproizvedenom u skladus odgovornim upravljanjem šumamaThe mark of responsible forestry

VESTI I TrEnDOVI4 VESTI I TRENDOVI 5

koji su njeni osnivači imaju aktivan kontakt među sobom“, istakao je Jožef Tot.

Potpredsednik Naftnog komiteta Srbije i generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko istakao je da je sastanak predsednika nacionalnih naftnih komiteta zemalja jugo-istočne Evrope prilika da se ojača saradnja u oblasti naftnog sektora, posebno kada se imaju u vidu problemi koje naftne kompani-je u regionu trpe zbog posledica ekonom-ske krize i konkurencije igrača sa Bliskog istoka i SAD. On je ukazao da postoji puno mogućnosti za jačanje te saradnja kroz, na primer, organizovanje regionalnih konferen-cija i podrške razvoju mladih talenata.

Saradnja Nacionalnih naftnih komiteta

Nacionalni naftni komitet Srbije (NNKS), članica Svetskog naftnog saveta, organi-zovao je u Beogradu 2. godišnji sastanak predsednika nacionalnih naftnih komiteta zemalja Jugoistočne Evrope.

Sastanku su prisustvovali visoki pred-stavnici industrije iz celog regiona, kao i novoizabrani predsednik Svetskog naftnog saveta Jožef Tot. U ime Nacionalnog naft-nog komiteta Srbije sastanak su otvorili

predsednik Petar Škundrić i potpredsed-nik NKKS-a i generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko.

Predmet diskusije bile su teme koje se tiču istraživanja i proizvodnje sirove nafte u Panonskom basenu, kao i kretanja na maloprodajnom tržištu jugoistočne Evro-pe. Razgovaralo se i o izazovima sa kojima se njihove kompanije članice suočavaju u toku poslovanja.

„Naša organizacija je neutralna i apolitična organizacija koja razmenjuje najbolja zna-nja, iskustva i tehnologije iz ove industrije. Vrlo je važno da nacionalni naftni komiteti

NIS i Ministarstvo od-brane potpisali Me-morandum o saradnjiMinistar odbrane Bratislav Gašić i generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko, potpisali su Memorandum o saradnji koji će povećati bezbednost u saobraćaju i unaprediti skladištenje i transport opasnih i eksploziv-nih materija.

Memorandum predviđa razmenu znanja i iskustava u oblasti organizacije, tehno-logije i eksploatacije vozila u drumskom transportu, kao i primenu savremenih informacionih tehnologija u transportu i u oblasti upravljanja troškovima transporta.Dogovorena je obuka i trening vozača putničkih i transportnih vozila NIS-a na poligonima i kapacitetima Vojske Srbije. Predviđeno je i zajedničko učešće u nauč-noistraživačkim projektima i angažovanje i razmena stručnjaka i eksperata za preda-

vanja iz oblasti transporta i bezbednosti saobraćaja. Dogovorena je i međusobna razmena slobodnih transportnih kapaci-teta, prvenstveno vojnih terenskih vozila NIS-a i kombibusa ili putničkih vozila za potrebe ministarstva i vojske. Posle potpi-sivanja Memoranduma o saradnji usledila je demonstracija sposobnosti vozača NIS-a i Ministarstva odbrane.

- Vojska svakodnevno pomaže građanima Srbije, ali i kompanijama koje rade u njiho-vom interesu. Potpisani memorandum sa

NIS-om samo je još jedna potvrda toj tezi. Osmislili smo zajednički program, prikazali deo sredstava na kojima će se obučavati, ukazali da su transport ljudi i robe i njihova sigurnost vrlo kompleksna pitanja. Na ovaj način smanjujemo rizik u eksploataciji vozila i što je najvažnije omogućavamo vo-začima da budu još sigurniji tokom vožnje, čak i u najtežim uslovima. Raduje nas što smo danas ovde sa predstavnicima NIS-a i podržaćemo svaku kompaniju koja na ovaj način bude odgovorna prema društvu- izjavio je Gašić.

„Coface TOP 500“: NIS među najuspešnijim kompanijama u centralnoj i istočnoj Evropi Među 500 najuspešnijih kompanija u centralnoj i istočnoj Evropi (CEEI) u 2013. godini od srpskih kompanija, najbolje je plasiran NIS. Prema studiji „CofaceCEE-Top 500“ koju je objavila međunarodna kompanija za osiguranje potraživanja, NIS se nalazi na 58. mestu.

Prema rezultatima ovog vodećeg svetskog osiguravača potraživanja, na listi uspešnih kompanija u Srbiji, posle NIS-a, su i Fijat automobili Srbija na 105. mestu i Elektroprivreda Srbije na 124. mestu. Telekom Srbija je na 263. mestu, Termoelektrana Nikola Tesla je na 300. poziciji, Delez Srbija na 314, Srbijagas na 373. mestu, Merkator - S na 387, a Idea na 450. mestu.

Naftni i gasni sektori opet su dali naj-više kompanija iz rang-liste vodećih 500, jer je ukupno 77 naftnih i gasnih giganata generisalo promet od 162 milijarde evra, mada je to pad od 3,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, navodi se u studiji.

Nova pumpa u BeograduNIS je otvorio novu benzinsku stanicu pod brendom NIS Petrol u Beogradu, na autoputu E75.

Potrošačima su na ovoj stanici ponu-đeni kvalitetni derivati: Evro premijum BMB 95, Evro BMB 98, Evro dizel 5 i auto-gas. Poseban segment prodaje čini novi proizvod Ultra D premijum dizel koji za cilj ima da maksimalno štiti motor automobila.Tu su i širok izbor motornih ulja, roba široke potrošnje, savremeno opremljen kafe bar, kao i menjačnica.

Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, je rekao da je otvaranje pumpe u Beo-gradu veoma važan događaj za kompani-ju. – Nova benzinska stanica predstavlja simbol toga što smo, posle tri godine inovacija i ulaganja 250 miliona evra u razvoj benzinske mreže, stigli do Beo-grada – rekao je Kravčenko.

Ultra D – prvi aditivirani premijum evro dizel NIS-aNIS je tržištu ponudio prvo brendirano gorivo u istoriji Kompanije. Reč je o ULTRA D premijum evro dizelu proi-zvedenom u pančevačkoj rafineriji koji unapređuje rad motora automobila i koji je ekskluzivno dostupan na mreži ben-zinskih stanica NIS Petrola. Upotrebom ULTRA D premijum evro dizela sprečava se dalje taloženje nečistoća u sistemu za ubrizgavanje goriva. Daljim korišćenjem otklanjaju se štetne naslage i zaustavlja pojava novih, usporava proces korozije i poboljšava podmazanost pokretnih komponenti motora – klipova, ležajeva

Kravčenko je najavio i da će naredne godi-ne početi rekonstrukcija pumpi u Beogradu te da će se investicije u ovaj grad povećati.

Na novoj NIS Petrol pumpi potrošačima je dostupan program lojalnosti „Super kartica“, a premijerno je predstavljen i brend Aromatik – novi koncept prodavnica i kafe restorana na benzinskim stanicama NIS Petrola.

Nova stanica u potpunosti posluje u skladu sa ekološkim standardima te je izgrađen separator za prečišćavanje otpadnih voda, a rezervoari za gorivo imaju dvostruki plašt za zaštitu podze-mnih voda i zemljišta.

i brizgaljki. Time se povećava snaga motora i smanjuje potrošnja goriva, a automobilu produžava vek trajanja. Takođe, usled smanjenog broja kvarova, obezbeđuju se značajne uštede i, svaka-ko, bolja i kvalitetnija vožnja.

VESTI I TrEnDOVI6 VESTI I TRENDOVI 7

NIS se pridružio Institutu za energetiku za jugoistočnu EvropuSa ciljem da se pozicionara kao regi-onalni lider, NIS je u avgustu postao član Instituta za energetiku za jugoi-

Održan "Mamut fest" u Kikindi uz podršku NIS-aKompanija NIS je i ove godine u okviru svog projekta „Zajednici zajedno“ podržala dečiju manifestaciju „Mamut fest“, koja je održana 12. i 13. septembra u Kikindi.

Cilj Festivala je promovisanje i zaštita prirodnog nasleđa, svetske baštine i

stočnu Evropu (Institute of Energy for South-East Europe (IENE)). Institut je neprofitna, nevladina organizacija koju su 2003. godine u Atini osnovali nezavisni naučnici i biznis lideri u energetskom sektoru. IENE je aktivna u regionu jugo-istočne Evrope i predstavlja forum gde se energetska pitanja mogu prezentovati,

kulturne tradicije, i sve to kroz zabavu i edukaciju za najmlađe.

„Mamut fest“obuhvata niz zabavnih i atraktivnih sadržaja namenjenih deci i omladini i obeležava godišnjicu otkrića jednog od najznačajnijih ostataka ma-muta u svetu, popularno nazvanog Kika.

NIS podržava ovu manifestaciju u okviru svog korporativnog programa podrš-ke razvoju lokalne zajednice. Projekat „Mamut fest“ je izabran u okviru Javnog konkursa „Zajednici zajedno“.

analizirati, diskutovati na nepristrasan, objektivan način, zatim da učestvuje u procesu formulisanja energetskih politika, kako na nacionalnom tako i u okviru šireg regiona jugoistočne Evrope, kao i da po-država sprovodjenje EU strategije održive energije.

NIS društveno najodgovornija kompanija u SrbijiKompanija NIS dobitnik je zlatne medalje „Moj izbor 2014“ za društvenu odgovor-nost, kao najodgovornija kompanija u Srbiji.

-Velika nam je čast što se, osim po razvoju poslovanja, prepoznajemo i po uticaju na razvoj društva. Nastavljamo da pretva-

ramo dobru volju u dobra dela i trudimo se da postanemo dobri partneri našoj lokalnoj zajednici. Ovo priznanje je najbolji podstrek da se krećemo tim putem - rekla je Sanja Lubardić, direktorka Direkcije za eksterne komunikacije u NIS-u.Dodelu priznanja „Moj izbor“ za druš-tvenu odgovornost organizuje udruženje „Moja Srbija“ pod pokroviteljstvom Grada Beograda i uz podršku Kancelarije pot-predsednika Narodne skupštine Republike Srbije dr Vladimira Marinkovića, kao i Privredne komore Beograda.

NIS član radne grupe za energetiku Nacionalnog konventa o Evropskoj unijiNacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) stalno je telo u okviru kojeg će se voditi tematski strukturirana debata o pristupanju Srbije EU između predstavnika državne administracije, parlamentaraca, političkih partija, nevladinih organizacija, stručnjaka, privrede, sindikata i profesi-onalnih organizacija. NKEU je kao model preuzet iz Slovačke u kojoj funkcioniše od 2001. godine. Prilagođen okolnostima integracije Srbije, Konvent je od 2006. godine pratio tok pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), a kasnije i najvažnije teme u procesu pridruživanja Srbije EU. Nacionalni konvent o Evropskoj uniji zaseda na Plenarnim sednicama i Sed-nicama radnih grupa koje tematski prate strukturu Pregovaračkih radnih grupa za pregovore sa EU i prisustvuje im izvesti-lac iz Vlade, odgovarajuće pregovaračke grupe, ili pregovaračkog tima. NIS je, u cilju svog pozicioniranja, i daljih aktivnosti u vezi sa procesom pridruživanja i što bolje informisanosti, prihvatio poziv da postane član radne grupe za energetiku NKEU. Ova radna grupa brojaće najmanje 30 članova iz različitih struktura, sa aktivnim učešćem u formulaciji predloga i preporuka, koji će biti distribuirani donosiocima odluka, široj javnosti i medijima, doprinoseći transpa-rentnosti pregovaračkog procesa.

neracije smanjiće ekološko opterećenje na životnu sredinu zbog prestanka spalji-vanja kaptažnog gasa na baklji. Električna energija proizvedena na uto-varnoj stanici „Boka“ isporučivaće se u odgovarajuće distributivne mreže Srbije, dok će se toplotna energija koristiti za potrebe same stanice. Očekuje se da će do kraja ove godine na objektima NIS-a biti izgrađeno 10 kogeneracionih modula.

Prodaja uređaja za elektronsku naplatu putarine na benzinskim stanicama NIS-aNa benzinskim stanicama NIS-a počela je prodaja uređaja za elektronsku naplatu putarine (TAG) koji će smanjiti gužve na au-to-putu i naplatnim rampama, a vozačima obezbediti kvalitetnu i udobnu vožnju. Reč je o inicijativi Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastukture, na osnovu kojeg su NIS i JP Putevi Srbije potpisali ugovor o saradnji. Cena jednog TAG uređaja je 1.950 dinara, a dopunjuju se elektronski na samim benzinskim stanicama. Povo-dom uspešne saradnje na ovom projektu, potpredsednica Vlade i ministar građevi-

Pušten u rad novi kogeneracioni modulNIS je počeo radnu eksploataciju koge-neracionog uređaja montiranog na uto-varnoj stanici „Boka“ (opština Sečanj), u Srbiji.Ovaj projekat je sledeća faza realizacije programa proširenja kogene-racionih kapaciteta, čiji je cilj povećan-je efikasnosti rada NIS-a i iskorišćenja gasnih resursa kompanije.

Modul koji je ugrađen na utovarnoj stanici „Boka“ ima kapacitet 350 kW i može da proizvodi do 2,66 miliona KWh električne energije godišnje. Isporučilac opreme je nemačka kompanija „MWM“.

Primena kogeneracionih modula koji prerađuju kaptažni naftni gas u električnu i toplotnu energiju omogućiće Kompaniji ne samo da smanji troškove nabavke energenata za potrebe objekata infrast-rukture, već će NIS-u dati i mogućnost da poveća prisustvo na energetskom tržištu Srbije. Osim toga, primena koge-

narstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, uputila je zahvalnicu direktoru NIS-a Kirilu Kravčenku, u kojoj se ističe da je na ovaj način NIS potvrdio potrebu da stalno usavršava svoje poslovanje.

VESTI I TrEnDOVI8 VESTI I TRENDOVI 98 9

Kretanje cena sirove nafte

tipa „brent” i „ural” Kretanje dolara u odnosu na evro

Treći kvartal 2014. godine

115

110

105

100

95

1.400

1.352

1.300

1.250

JUL AVGUST SEPTEMBAR

Brent sirova nafta (USD/BBL) Ural sirova nafta (USD/BBL)

JUL AVGUST SEPTEMBAR

Saradnja „Gasprom njeft - Aero“ i „ShellAviation“„Gasprom njeft - Aero“ i svetski lider u oblasti prodaje avio-goriva „ShellAviation“ potpisali su sporazum koji pretpostavlja snabdevanje avio-kompanija – partnera „Gasprom njeft - Aero“ na aerodromima prisustva kompanije „Shell“.

Sporazum omogućava ćerki firmi Gasprom njefta da obezbedi partnerskim avio-kompa-nijama komforne uslove saradnje i visok nivo usluge na stranim aerodromima.- Saradnja sa neprikosnovenim svetskim liderom u snabdevanju avio-goriva - „ShellA-viation“, predstavlja važan korak u razvoju međunarodnog biznisa „Gasprom njeft-Aero“.

U iračkom Kurdistanu Gasprom njeft učestvuje u realizaciji tri projekta. Osim bloka „Šakal” kompanija se bavi geološ-kim istraživanjima na bloku „Halabja”. Ove godine na njemu se planira početak seizmičkih 2D istražnih radova, u obimu od 1.000 dužnih kilometara, a 2015-2016. godine i izrada prve istražne bušotine. Osim toga, Gasprom njeft učestvuje u projektu razrade bloka „Garmian”,

Komercijalna otprema nafte sa Iračkog nalazišta „Badra“Na iračkom nalazištu „Badra“, na kome je Gasprom njeft operator za razradu, počela je komercijalna otprema nafte. Sirovina u količini od preko 15 hiljada barela dnevno doprema se do irač-kog naftovoda radi slanja u eksportni terminal u gradu Basra (Persijski zaliv). Prema uslovima potpisanim u ugovoru sa Vladom Iraka za razradu nalazišta, kroz 90 dana posle početka komerci-jalnih isporuka, konzorcijum kompanija – investitora će početi da dobija deo proizvedene nafte u Badri.Prva nafta u Badri je dobijena u decem-bru 2013. godine. U maju 2014. godine počeli su završni radovi na puštanju u rad

i podešavanju i ispitivanju izgrađene infra-strukture, koja je potrebna za proizvodnju i transport nafte. U ovom trenutku na nalazištu rade dve bušotine i buše se još tri u okviru sporazuma sa kineskom kom-panijom „ZPEC“. Uslovi servisnog ugovora predviđaju da će proizvodnja na nalazištu dostići 170 hiljada barela dnevno.

Rafinerije Gasprom njefta za trećinu smanjile emisiju ugljen-dioksidaRafinerije u Moskvi i Omsku u potpunosti su prešle na kriogenu tehnologiju dobija-nja azota koji se koristi u preradi nafte za tehnološke potrebe.

Prelazak na novu tehnologiju je omogućio da se smanji emisija ugljen-dioksida u atmosferu za 32 odsto u Omskoj Rafineriji, kao i za 28 odsto u Moskovskoj Rafineriji.

Ranije je za dobijanje azota spaljivan prirodni gas, što je dovodilo do nastan-ka ugljen-dioksida kao nus-produkta. Novi ekološki način podrazumeva izdva-janje azota iz vazduha uz pomoć izu-zetno niskih temperatura. Čistoća gasa dobijenog kriogenom metodom gotovo je 100 odsto, što omogućava da se proširi oblast njegove primene u tehno-loškim procesima rafinerije, posebno u onima gde postoje povećani zahtevi za kvalitet gasa. Za dobijanje neophodne količine azota visoke čistoće, u Moskov-skoj rafineriji je 2013. godine izgrađeno i pušteno u rad kriogensko postrojenje, dok je u Omskoj rafineriji obavljena rekonstrukcija azotno-kiseoničkog postrojenja.

Gasprom njeft započeo bušenje u KurdistanuGasprom njeft je počeo bušenje istražne bušotine na bloku „Šakal”, u Kurdistanu (Irak). U bliskoj budućnosti Kompanija će pristupiti bušenju druge slične bušotine. Cilj projekta je ispitiva-nje dva sloja bloka „Šakal”, uključujući i sprovođenje hidro-dinamičkih ispitiva-nja. Ispitivanja bušotina će biti završena krajem 2014 – početkom 2015. godi-ne. Za izvođača je izabrana kanadska kompanija „GreyWolf”, koja poseduje veliko iskustvo rada u regionu. Dubina bušotina će dostići 3.500 metara. Ranije su na bloku „Šakal” bila izvedena 2D seizmička ispitivanja (dvodimenzionalna) u obimu više od 1.000 dužnih kilometara i izrađena je prva istražno-konturna bušotina. Posle ulaska „Gasprom njefta” u projekat urađena je 3D seizmika (tro-dimenzionalna) u obimu od 290 km².

U FOKUSU10 U FOKUSU 11

Valentina Nešić

Efikasno uprkos tEškim vrEmEnima

Operativni prihod pre plaćanja kamata, poreza i amortizacije, tačnije EBITDA,

NIS Grupe, je u prvoj polovini ove godine iznosio 30,9 milijardi dinara, što je za

10 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Obim kapitalnih ulaganja

u posmatranom periodu iznosi 17,8 milijardi dinara, a najviše je uloženo

u istraživanje i proizvodnju

poslovanje u prvoj polovini godine

U FOKUSU12 U FOKUSU 13

Prodaja naftnih derivata u prvoj polovini ove godine iznosila je

1,425 miliona tona, što je šest odsto više u odnosu na

isti period prošle godine

NIS u brojkama:

rast EBITDA

milijardi dinara EBITDA H1 2014.

milijarda dinara EBITDA H1 2013.

“ U drugoj polovini 2014. bićemo fokusirani na održavanje obima

proizvodnje, očuvanje tržišta prodaje naših derivata, kao i dalje povećanje operativne

efikasnosti. ”Kiril Kravčenko,

generalni direktor NIS-a

daje izazvan je pre svega posledicama poplava – smanjenjem

potrošnje goriva i prekidom rada niza benzinskih stanica.

Ključni pokazatelj efikasnosti kompanije, EBITDA (operativni

prihod pre plaćanja kamata, poreza i amortizacije) prema

rezultatima prvog polugodišta 2014. godine iznosio je 30,9

milijardi dinara, što je za 10 odsto bolje od istog pokazatelja

u prošloj godini. Osim toga, operativni troškovi kompanije

znatno su niži od pokazatelja drugih kompanija koje rade na

energetskom tržištu balkanskog regiona.

Komentarišući rezultate rada kompanije za prvih šest meseci

2014. godine, predsednik Odbora direktora NIS-a Vadim

Jakovljev je izjavio: „Zadovoljni smo rezultatima koje je NIS

postigao na povećanju efikasnosti poslovanja, što omogućuje

kompaniji da ostane stabilna i da nastavi razvoj. Ipak, nega-

tivna dinamika pojedinih pokazatelja, uslovljena umnogome

dugovima državnih kompanija, zahteva mnogo veću pažnju.

Mi nastavljamo rad na traženju efikasnog rešenja s našim

partnerima u Vladi Srbije. Nadam se da ćemo uspeti da posti-

gnemo dogovore koji će omogućiti NIS-u da nastavi realizaciju

srednjoročnog investicionog plana i strategije razvoja“.

Kiril Kravčenko, generalni direktor kompanije NIS, rekao je da

kompanija prolazi kroz vrlo složenu fazu u svom razvoju. -

Negativni pritisak spoljne sredine postaje sve intenzivniji, i mi

teško uspevamo da održimo finansijske i proizvodne pokazate-

lje kompanije na neophodnom nivou. Danas NIS ima profit ne

zahvaljujući povoljnoj makroekonomiji, već više uprkos njoj.

I mi očekujemo da će sledeće polugodište biti još složenije.

Zato ćemo biti fokusirani na održavanje obima proizvodnje,

očuvanje tržišta prodaje naših derivata, kao i dalje povećanje

operativne efikasnosti. Osim toga, neplaćanja državnih pre-

duzeća primoravaju nas da napravimo selekciju investicionih

projekata i da smanjujemo ukupan obim kapitalnih ulaganja

– rekao je Kravčenko.

28,1 30.910%

“ Zadovoljni smo rezultatima koje je NIS postigao na povećanju

efikasnosti poslovanja, što omogućuje kompaniji da ostane stabilna i da nastavi razvoj. ”

Vadim Jakovljev Predsednik Odbora direktora NIS a.d. Novi Sad

Prvo polugodište 2014. godine bilo je

dosta teško za privredu balkanskog regi-

ona. Značajan negativni uticaj makro-

ekonomskih faktora osetile su na sebi

kompanije koje posluju u industrijskom

sektoru Srbije, uključujući i NIS.

Pored složenih makroekonomskih

uslova, pad ključnih finansijskih poka-

zatelja kompanije – profitabilnosti, kao

i operativnog novčanog toka, uslovljen

je i povećanjem poreskog opterećenja

i socijalnih obaveza, uključujući i rast

dugovanja državnih preduzeća.

Suma obračunatih direktnih i indirek-

tnih poreskih obaveza NIS grupe prema

rezultatima prvog polugodišta 2014.

godine, uključujući akcize, porez na

prihod i druge poreske dažbine prema-

šila je prošlogodišnji pokazatelj za 15

odsto i iznosi 60,4 milijardi dinara. Pre-

ma stanju na kraju juna 2014. godine,

ukupan obim dospelih dugova državnih

preduzeća za proizvode i usluge NIS-a

iznosi više od 56 milijardi dinara.

Neto dobit Grupe NIS (NIS a.d, kao

i kćerke-firme i zavisna preduzeća)

prema rezultatima za šest meseci 2014.

godine, iznosi 17 milijardi dinara, što je

pet odsto manje od istog pokazatelja

prošle godine. Akcionarima Kompanije

biće isplaćena dividenda u iznosu od 25

odsto dobiti NIS a.d. Novi Sad za 2013.

godinu, što iznosi 13,1 milijardu dinara.

Povećanje poreskog opterećenja,

otklanjanje posledica poplava u

industrijskim objektima kompanije,

kao i značajno smanjenje operativnog

novčanog toka (OCF je za 93 odsto niži

u poređenju sa istim periodom prošle

godine), prinudili su NIS da smanji obim

investicionog programa za 26 odsto u

poređenju s istim periodom prošle go-

dine. Obim kapitalnih ulaganja za prvih

šest meseci 2014. godine iznosi 17,8

milijardi dinara.

Manjak finansijskih sredstava za stra-

teški važne projekte Kompanija je bila

prinuđena da nadoknadi povećanjem

zaduženosti. Suma bankarskog duga

NIS-a na osnovu rezultata u prvih šest

meseci 2014. godine iznosi 672 miliona

dolara, što je 59 odsto više nego u istom

periodu prošle godine.

Neophodno smanjenje investicionog

programa dovelo je do izmene plana

sprovođenja geološko-istražnih radova

i geološko-tehničkih mera na nalazi-

štima kompanije koje iziskuju veliki

kapital, što je usporilo obim proizvodnje

ugljovodonika. Tako je obim proizvod-

nje ugljovodonika za prvo polugodište

tekuće godine neznatno smanjen (-1%)

u poređenju s istim pokazateljem za

2013. i iznosi 809 hiljada tona naftnog

ekvivalenta. Prema rezultatima prvih

šest meseci 2014. obim prerade iznosi

1,574 miliona tona, što je 12 odsto više

nego u istom periodu prošle godine.

Prodaja naftnih derivata za period izve-

štavanja iznosila je 1,425 miliona tona,

što je šest odsto više u odnosu na isti pe-

riod prošle godine. Na veći obim prodaje

pozitivan uticaj su imali povećanje efika-

snosti logističke infrastrukture kom-

panije, poboljšanje politike poslovanja

s kupcima na veliko, kao i rast prodaje

naftnih derivata na inostranim tržišti-

ma. Maloprodaja NIS je po rezultatima

prvog polugodišta 2014. godine opala za

jedan odsto u poređenju s istim pokaza-

teljem za šest meseci prošle godine, do

nivoa od 336 hiljada tona. Pad malopro-

TEmA bROJA 15

u krugu najboljih

Izveštaj o održivom razvoju

Vesna Lapčić

Najuspešnije kompanije u svetu, među kojima je i NIS, posluju u skladu sa

principima transparentnosti što povećava njihovu konkurentnost na tržištu

TEmA bROJA14

TEMA BROJA16 TEMA BROJA 17

kompaniji, a samim tim i produktivniji. S druge strane, potrošači će radije da kupe uslugu ili proizvod takve kompa-nije - objašnjava Trbović.

TEmElJ I TRI STUbAOdrživi razvoj čine četiri komponente: ekonomski razvoj, briga o ljudskim resursima, odgovoran odnos prema zajednici i briga o životnoj sredini.

Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, je na predstavljanju Izveštaja rekao da su za poslovanje u skladu sa održivim razvojem važne sve četiri komponente. - Rekao bih, ipak, da je ekonomski razvoj temelj na kojem poči-vaju preostala tri stuba. NIS je sačuvao trend rasta investicija u poslednje tri godine i nadam se da će tako biti i u bliskoj budućnosti. Samo u prošloj godi-

Kompanija je

napredovala budući da je izveštavanje

transparentnije, a broj indikatora povećan

sa 41 u 2012. na 48 u 2013.

ni investirali smo 55,6 milijardi dinara. Trenutno 14 odsto republičkog budžeta dolazi iz NIS-a i sigurni smo da će se trend rasta uplata nastaviti i u nared-nim godinama – naveo je Kravčenko.

Prema Kravčenkovim rečima NIS je je-dan od regionalnih lidera koji angažuje više hiljada radnika van Srbije. - Zabe-ležili smo i povećanje prosečne zarade, koja je rasla bržim tempom nego pro-sečna zarada na nivou države. Zaposlili smo 800 mladih ljudi. Investicije u obu-ku i razvoj zaposlenih smo povećali tri puta, a povrede na radu su u poslednjih pet godina smanjene za gotovo 60 odsto – navodi generalni direktor NIS-a.

Kompanija je, prema njegovim rečima, investirala više od milijardu dinara u socijalnu odgovornost. - Izgradili smo temelje transparentnosti koje sve projekte NIS podržava, a posebno je važno što i građani učestvuju u izboru najboljih projekata za razvoj Srbije - rekao je Kravčenko.

NIS je, prema ovom Izveštaju, u oblasti ekologije ispunio sve oba-veze iz kupoprodajnoj ugovora i od privatizacije uložio 80 miliona evra u zaštitu životne sredine. - Ne samo da poslujemo po svim srpskim zakonima i da smo smanjili zagađenje, već poš-tujemo i sve evropske zakone. Na taj način možemo pomoći Srbiji na putu pridruženja Evropskoj uniji - ističe Kravčenko.

Broj indikatorai ocena izveštaja

..

..

NIS je četvrti put zaredom prezentovao Izveštaj o održivom razvoju koji je verifikovala revizorska kuća KPMG. Izveštaj za 2013. je dobio ocenu B+ uz povećan broj indikatora, čime je napravljen pomak u odnosu na 2012, posebno predstavljanjem indikatora u skladu sa GRI 3.1. (dodatak za sektor nafte i gasa). To je jedan od svega četiri izveštaja u Srbiji koja su za proteklu godinu dobila „potvrdu“ revizorske kuće KPMG. Četvrti po redu Izveštaj o održivom razvoju, pripremljen je prema svetskim

smernicama Global Reporting Iniciative - međunarodne orga-nizacije koja razvija standarde za izveštavanje o održivom raz-voju. U Izveštaju su predstavljeni ciljevi i rezultati usmereni na unapređenje života u lokalnoj zajednici, zaštitu životne sredine, kao i uspešan ekonomski rast i brigu o zaposlenima.

Od 100 najvećih kompanija na svetu, 93 objavljuju izveštaj o održivom razvoju. U Srbiji, na žalost, jako mali broj kompani-ja posluje održivo i ima verifikovane godišnje izveštaje. Prema istraživanju Srpske asocijacije menadžera od 75 kompanija samo 27 je upoznato sa održivim poslovanjem, imaju neku vrstu izveštaja o održivom razvoju, ili planiraju da od naredne godine počnu da pripremaju izveštaje. Uglavnom je reč o stranim investitorima koji su tu poslovnu praksu preneli od matičnih kompanija.

Ana Trbović, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i ad-ministraciju, kaže da je održivo poslovanje važno jer se na taj način kompanije preispituju kako da postanu efikasnije i optimizuju svoje procese. - Sledeći korak svake kompanije jeste da održivo poslovanje postane deo poslovne strategi-je. Zato što kompanija koja održivo posluje ostvaruje bolje rezultate, zaposleni su zadovoljniji, ponosniji što rade u takvoj

NIS je prva kompanija u Srbiji koja je objavila verifikovani Izveštaj o

održivom razvoju – 2010. godine


OTVORENI DIJAlOGNIS je u okviru prezentacije Izveštaja održao pet okruglih stolova u nameri da neguje otvoreni dijalog sa svojim partnerima i javnošću. Na ovom tradicionalnom forumu su, osim predstavnika kompanije, učešće uzeli svi zainteresovani predstavnici ministarstava, državnih institucija, univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, nevladinih organizacija, naftnih udruženja, najvećih kompanija u Srbiji, kao i predstavnici medija. U fokusu okruglih stolova bili su: razvoj politike ljudskih resursa u NIS-u, strategija kompanije za održivi razvoj i društvena odgovornost, upravljanje resursima u oblasti zdravlja, bezbednosti i zaštite životne sredine, praksa NIS-ovog rada sa potrošačima i partnerima, kao i programi namenjeni mladima u kompaniji.

bRIGA O RADNIkU

Prosečna bruto zarada u NIS-u, tokom prošle godine, iznosila je oko 143.000 dinara, dok je na nivou države bila oko 60.000 dinara. Zahvaljujući sistemu bonusa radnici svoju platu mogu da uvećaju i do 50 odsto, a prema rečima sindikata, zaposleni imaju jedan od najboljih kolektivnih ugovora u regionu.

Nataša Stamenković, HR direktor u NIS-u, kaže da je Kolektivni ugovor NIS-a rezultat timskog rada i partners-kih odnosa reprezentativnih sindikata i poslodavca. - Socijalnim dijalogom i odličnom komunikacijom napravili smo dokument čija je svrha da štiti interese i definiše prava i odgovornosti kako zaposlenih tako i poslodavca. Nivo prava je na značajno višem nivou nego što to zahteva Zakon o radu – ističe Stamenković.

Za razvoj zaposlenih, samo u 2013. NIS je uložio 290 miliona dinara.

Nataša Stamenković kaže da su mnoge strane i domaće kompanije smanjivale ulaganje u obuku i razvoj tokom krize kako bi umanjile svoje operativne troškove, ali da NIS u toj oblasti beleži progresivan rast.

Snežana Milajić, iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, kaže da veliki broj kompanija ne isplaćuje redovno zarade. - Malo je i primera da poslodavci ulažu u obuke zaposle-nih, iako je Zakon jasno definisao taj segment. Za kompaniju je svakako važno da investira u usavršavanje svo-jih radnika, a NIS je pozitivan primer društveno odgovornog poslodavca.

Nebojša Kukić iz Nacionalne službe za zapošljavanje naročito naglaša-va da su NIS, Carlsberg, Coca Cola i slične kompanije podigle standard i

omogućile da san o dobrom životu ne mora da se traži „preko granice“, već da se sopstvenim radom i u Srbiji može zaraditi isto kao na Zapadu. - Mladi svojim iskustvom i radom, ulažući u svoje znanje, mogu da ostvare svoj san i u Srbiji - ističe Kukić.

bEZbEDNOST NA RADUJedan od načina kako se NIS trudi da stvori povoljne uslove za rad jeste povećanje nivoa bezbednosti i zdravlja na radu. Od 2009. do 2013. osetno je smanjen broj negativnih događaja u skoro svim ključnim HSE indikatorima – broj povreda na radu i saobraćajnih nezgoda smanjen je za gotovo 60 odsto, dok se broj požara i ekoloških akcidenata smanjio za oko 20 odsto. U cilju proširenja znanja i razvijanja svesti kod zaposlenih o značaju HSE-a, Kompanija je razvila sistem nema-terijalne motivacije na osnovu kog se nagrađuju najbolja dostignuća u unapređivanju HSE-a.

Razvoj HSE kompetencija zaposlenih je, prema rečima Dejana Badnjare-vića, eksperta za HSE obuke, ključan za postizanje poslovnih rezultata.

POVećANJe efIKAsNOstI pRIVREDE Izveštavanje o održivom razvoju postalo je trend krajem osamdesetih godina prošlog veka. Krajem devedesetih osnovana je i međunarodna organizacija Global Reporting Iniciative sa sedištem u Amsterdamu koja razvija standarde o održivom poslovanju.

Igor Lončarević, iz KPMG-a, kaže da je krajnji cilj održivog poslovanja povećanje efikasnosti celokupne privrede. - U Srbiji postoje brojne institucije EU, banke, multinacionalne kompa-nije, čiji dobavljač ne možete da postanete ukoliko ne poslujete održivo. Potrošači su, takođe, postali sve osetljiviji i preferiraće one kompanije koje vode računa, na primer, o ekologiji - kaže Lončarević.

Jelena Bulatović, iz Srpske asocijacije menadžera (SAM), kaže da je dobro što dolaze strani investitori koji daju primer domaćim preduzećima. - SAM je svoje članice vodio u NIS-o-vu Rafineriju u Pančevu kako bi se na licu mesta uverili u proizvodnju goriva najvišeg kvaliteta. Ljudi moraju da shvate na primerima drugih da je održivo poslovanje dobro za njih - dodaje Bulatović.

Ana Trbović ističe da najuspešnija preduzeća posluju u skladu sa principima o održivom razvoju i da se potrošači i klijenti ok-reću takvim preduzećima. - Svako javno preduzeće, istraživački institut, biblioteka trebalo bi da imaju objavljene finansijske izveštaje. NIS svojim ponašanjem stvara moralni pritisak da i javni sektor počne sa transparentnijim poslovanjem i efikasni-jim trošenjem poreskog novca - objašnjava Trbović.

Odgovorno prema zajedniciU socijalne programe NIS je prošle godine uložio preko 414,5 miliona dinara. Jelena Ćeklić, zamenik direktora Funkcije za odnose sa javnošću i komunikacije u NIS-u, kaže da su u kompaniji definisani sledeći korporativni programi: „Energija sporta“, „Kultura bez granica“, „Energija znanja“, Humani-tarni projekti i „Saradnja radi razvoja“ u okviru kojeg se sprovodi projekat „Zajednici zajedno“. - Za nas je saradnja na svim poljima od velike važnosti. NIS, kao društveno odgovorna kompanija, kroz ove programe usmerava svoje aktivnosti na podršku lokalnoj zajednici u kojoj posluje, u njeno unapredjenje i razvoj. Razvijamo korporativnu filantropiju u okviru koje podržavamo one kojima je pomoć najpotrebnija. Rezultat naše društvene odgovornosti je i Vir-tus nagrada na koju smo posebno ponosni, a koju smo dobili za nacionalni doprinos u 2013. godini - objašnjava Ćeklić.

Todor Mančić, predsednik organizacije NURDOR, kaže da je ideja o tome da Kompanija donira koliko skupe radnici zajedno fantastična. - Kada smo skupljali novac za laminarnu komoru koja štiti radnike koji rade sa citostaticima i služi za čuvanje lekova, bilo mi je neverovatno da su polovinu sred-stava zapravo dali radnici NIS-a. To nam se prvi put desilo od kada radimo sa kompanijama - iskren je Mančić.

Sandra Pajović, iz Fonda B92, kaže da im je podrška velikih kompanija jako važna budući da su projekti fondacije od nacion-alnog značaja jer uključuju kupovinu digitalnog mamografa, inku-batora za bebe, izgradnju sigurnih kuća. - Radimo deset godina i uglavnom nailazimo na pozitivne odgovore velikih korporacija poput NIS-a, iako je primetan uticaj krize - kaže Pajović.

U socijalne programe NIS je prošle godine uložio

414,5 miliona dinara


više nego očuvanje postojećeg. Moramo da se trudimo da kupce koje imamo zadovoljimo na pravi način – ističe Vasić.

Vasić dodaje da istraživanja pokazuju da i kretanje cena akcija na berzi zavisi od zadovoljstva kupaca. – Otvorenost i transparentnost ka potrošaču su neo-phodni i treba biti spreman da se čuju njihove primedbe. Svaka grupa naših kupaca, oni koji kupuju na veliko, poljop-rivrednici ili pak potrošači u maloprodaji, su različiti i svakoj pristupamo vodeći računa o njihovim potrebama. NIS ima brojne kanale komunikacije sa potrošači-ma, kol centar, istraživanja, društve-ne mreže koje nam omogućavaju da vidimo čime eventualno nisu zadovoljni. Trudimo se da koristimo najsavremenije alate u praćenju zadovoljstva potrošača i njihovog odnosa prema našoj kompaniji – objašnjava Vasić.

pODRŠkA mlADIm TAlENTImANIS-ov najvažniji cilj, prema rečima generalnog direktora kompanije Kirila Kravčenka, biće projekat

„Energija znanja”, odnosno saradnja sa univerzitetima i Istraživačkom stanicom "Petnica" i ulaganje u mlade talente.

- Mislim da će sve ovo što radimo biti od velikog značaja za Kompaniju u budućnosti - rekao je Kravčenko.

Snežana Lakićević, menadžer za sarad-nju sa univerzitetima, kaže da potrebe privrede nisu usklađene sa tržištem rada. - NIS se suočio sa problemom nedostajućih kadrova u pojedinim oblastima od značaja za kompaniju, ali i sa nedostajućim znanjem, pre svega tehničkih kompetencija, koje pokazuju mladi nakon završetka školovanja. Zbog toga je osmišljen projekat koji ide u susret potrebama Kompanije, ali i direktno utiče na poboljšanje i osav-remenjivanje studijskih programa na fakultetima. Projekat je dobar primer spajanja iskustva i mladosti, privrede i obrazovanja. Postigli smo rezultate na koje NIS može da bude ponosan, a pružili smo i primer mogućih modali-teta za rešavanje problema neadekvat-ne strukture kadrova na tržištu rada – ističe Lakićević.

Aleksandar Cvjetić, docent na Ru-darsko geološkom fakultetu, rekao je da smer inženjerstva nafte i gasa

postoji od osnivanja fakulteta, ali da nikada interesovanje nije bilo kao ove godine. - Obično smo školovali desetak ljudi. Ove godine upisuje-mo 25 studenata na budžet i pet na samofinansiranje, a konkurisalo je 107 ljudi. Takvi rezultati su postignu-ti zahvaljujući kompaniji NIS - rekao je Cvjetić.

Milan Pavlović, dekan Tehničkog fakulteta Mihajlo Pupin u Zrenjaninu, kaže da je zahvaljujući NIS-u pokrenut novi studijski program - industrijsko inženjerstvo za eksploataciju nafte i gasa. – Naš cilj je da studente tokom studija pripremimo na ono što ih čeka u Kompaniji. Jedan deo laboratorija biće prilagođen NIS-ovim potrebama - kaže Pavlović.

Marko Vanić, učesnik projekta „NIS šansa“, je tokom studija bio u NIS-u na tromesečnoj praksi, a zatim i započeo rad kroz ovaj projekat. - Praksom sam bio zadovoljan, a kada sam primljen bio sam još više oduševljen projek-tom „NIS šansa“. Dodeljena su mi dva mentora od kojih je jedan zadužen za moj profesionalni, a drugi za tehnički razvoj i unapređenje veština i znanja koje sam stekao na fakultetu. Odmah su me uključili da radim na stvarnom projektu. Takođe, pohađao sam tri velike međunarodne obuke koje su bile namenjene stalno zaposlenima, ali su uključili i nas pripravnike. – dodaje Vanić.

NIS je 2013. doneo odluku o pripremi Smernica za usklađivanje sa zahte-vima GRI G4 koje predstavljaju nove trendove u izveštavanju. Kompanija bi do kraja godine trebalo da definiše i usvoji strategiju o održivom razvoju što će biti prvi put da je neko iz privrede to učinio u Srbiji.

Zaštita životne sredineUkupna ulaganja u 2013. u projekte zaštite životne sredine iznose 2,1 milijardu dinara, što je 62 odsto od planiranih investicionih ulaganja za prošlu godinu. Kompanija se trudi da racionalno koristi prirodne resurse i smanji negativan uticaj na život ljudi i životnu sredinu. Realizacija ekoloških projekata je značajno uticala na dalje smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh. Većina ekoloških akcidenata evidentiranih tokom 2013. (oko 94) po težini je klasifikovana kao mala. Jedna od ključnih strategija NIS-a je razvoj alternativnih izvora energije, a osnovni cilj su očuvanje životne sredine i održivi razvoj.

- Razvoj znanja i veština treba da doprinese da zaposleni svoj posao obavljaju u skladu sa zakonskom regulativom i internim standardima - kaže Badnjarević.

Vera Božić Trefalt, iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, kaže da zaposleni bez obzira na godine života moraju biti svesni da se uči dok si živ, mada stariji od 55 godina jako teško prihvataju nova znanja. - Ono što NIS radi je viši nivo edukacije. Bez nadogradnje znanja i novih kompeten-cija nema održivog poslovanja - istakla je Božić Trefalt. Budući da je zdravlje zaposlenih primarno, Kompanija sprovodi Politiku zdravog života koja podrazumeva besplat-ne sportske aktivnosti, edukaciju o zdravoj ishrani i važnosti fizičke aktivnosti za poboljšanje zdravlja. Prošle godine je u taj segment uloženo 50 miliona dinara, a budžet za ovu godinu iznosi 73 miliona dinara. Zaposlenima su, takođe, obezbeđeni lekarski pregledi radi sprečavanja nastanka profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom.

ODGOVORNO pREmA POtrOšAču Potrošači sve više dolaze u centar pažnje privrednih aktivnosti. Pojedina istraživanja pokazuju da se 75 odsto prihoda ostvari od 15 odsto lojalnih klijenata. U društveno odgovornim kompanijama podrazumeva se da je njihov potrošač uvek zadovoljan. Mladen Vasić, direktor Direkcije marketinga NIS-ovog Bloka „Promet“, kaže da u današnje vreme ni zadovoljstvo kupaca nije dovoljno jer će čak 40 odsto zadovoljnih potrošača otići kod konkurencije ukoliko im se ponudi nešto više. – Pridobijanje novog kupca košta pet puta

Kompanija sprovodi Politiku zdravog života, a u taj

program će ove godine biti uloženo

73 miliona dinara

intervJU22 interVJU 23

Privatne investicije su i dalje daleko ispod nivoa koji smo očekivali prilikom osnivanja Energetske zajednice. Veoma smo zadovoljni

kompanijom NIS kao investicionim liderom u Srbiji

Pravne tekovine EU su samo parče papira ukoliko ih kompanije ne poštuju

u praksi. Stoga, svaka vlada mora da sarađuje sa kompanijama na svojoj teritoriji u cilju uspešnog završetka

procesa pristupanja

da ostvare bolju povezanost sa energetskim institucijama EU koje su formirane putem Trećeg energetskog paketa - ACER, ENTSO-E i ENTSO-G. Istovremeno, Grupa je zaključila da bi pravila EU trebalo da budu bolje prilagođena društveno - eko-nomskoj situaciji zemalja učesnica koje nisu članice EU. Pored toga, Grupa je preporučila da se pojača i proširi Poglavlje IV Ugovora, koje omogućava stvaranje istinskog panevropskog energetskog upravljanja. Grupa je predložila uvođenje režima za ublažavanje rizika koji se odnose na investicije, poput ustanove Energetske zajednice za ublažavanje rizika koja obezbeđuje investicione garancije ili proizvode osiguranja i koja kao pravni subjekt, omogućava ukrupljavanje potražnje za uvoznim gasom.

Postojeći nesavršeni mehanizmi sprovođenja predstavljaju jednu od glavnih prepreka za uspeh Zajednice. Grupa je pred-ložila da se važeća procedura za rešavanje sporova postepeno zameni postupkom pred Sudom pravde i da se uvedu finan-sijske sankcije, kao u EU. Osim toga, pojedinci i kompanije bi trebalo da imaju direktan pristup Sudu. Pristup snažnom i nezavisnom pravosudnom sistemu je od fundamentalnog značaja za investitore.

šta su bile ključne poruke sa ovog skupa?

Evropska komisija je predstavila najnovije radove koji se realizuju u cilju obezbeđenja energije, kao svoj odgovor na trenutno geopolitičko okruženje i oslanjanje Evropske unije na uvoz. Za države koje razmatraju uvođenje novih sistema čuvanja zaliha ili unošenje izmena u svoj postojeći sistem nužnih zaliha, Međunarodna energetska agencija će obez-bediti opšte smernice koje se tiču postojećih sistema nužnih zaliha. Od velikog značaja bila je i prezentacija najnovijih rezultata Prvog tendera za dodeljivanje Ugovora o koncesiji za proizvodnju ugljovodonika u podmorju Crne Gore.

Možete li nam nešto reći o najavljenoj reformi ener-getske zajednice – ugovorom o energetskoj zajednici formalno je predviđen vremenski okvir trajanja zajednice (10 godina). Međutim, postoji velika želja da se navedeni period produži. Kako vidite buduću ulogu energetske zajednice? Da li očekujete bilo kakav uticaj na ulogu srbije kao zemlje potpisnice i, naravno, da li će to uticati na NIs kao najveću energetsku kompaniju u srbiji?

Prošle godine doneta je odluka da Energetska zajednica postoji do 2026. godine, ali sam uveren da će ona postojati mnogo duže, s obzirom da se organizacija razvila u moćni međunarodni instrument energetske politike. Prethodne godine formirana je Grupa za razmatranje na visokom nivou (High level Reflection group) kojom predsedava prof. Jerži Bu-zek, bivši predsednik Evropskog parlamenta. Zadatak Grupe bio je da predloži neophodne dopune i izmene opsega prav-nog okvira Energetske zajednice. Predlog Grupe je da postojeći pravni okvir treba proširiti na taj način da uključuje dodatna pravila o konkurenciji, državnoj pomoći i javnim nabavkama u energetskom sektoru, kao i regulativu (acquis) u oblasti ekologije. Štaviše, institucije Energetske zajednice bi trebalo

Janez Kopač, direktor sekretarijata energetske zajednice

Nova energetskapolitika

Srbija je krajem septembra bila domaćin 6. naftnog foruma Energetske zajednice čije su glavne teme bile zakonska rešenja o održavanju minimalnih rezervi sirove nafte, odnosno naftnih derivata, ali i značaj nafte u okviru Energetske zajednice kao deo opšteg obezbeđenja snabdevanja energijom.

- Članice Energetske zajednice imaju zakonsku obavezu (Di-rektiva 2009/119/EZ iz 2012.) da formiraju nužne naftne zalihe najkasnije do 1. januara 2023. godine. Iako se čini da je predvi-đeni rok daleko, ovo neće biti lak zadatak – kaže za „Energize“ Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice.On posebno ističe napore koje je Srbija uložila u uspostavljanje pravnog okvira za usklađivanje sa Direktivom o održavanju naftnih zaliha, a koji može da posluži kao model koji bi ostale članice Energetske zajednice mogle da prihvate.


upoznati ste da je srbija već po-čela pregovore o pridruživanju eu. Na koji način energetska zajednica podržava taj proces? Gde vidite moguće izazove za kompanije kao što je NIs u tom procesu? I posebno pitanje - da li imate neke konkret-ne preporuke za Vladu srbije kada je u pitanju angažovanje poslovnog sektora u ovom procesu?

Za zemlje koje su u procesu pristupa-nja EU, Energetska zajednica predstav-nja ”čekaonicu” u oblasti energetike. Zbog toga su zemlje kandidati mnogo bolje pripremljene u energetskom sek-toru, nego u mnogim drugim. Tokom procesa pregovaranja, Sekretarijat može biti važan savetnik, a ponekad čak i zastupnik članica Zajednice. Saradnja sa industrijom je od ključnog značaja. Pravne tekovine EU su samo parče papira ukoliko ih kompanije ne poštuju u praksi. Stoga, svaka vlada mora da sarađuje sa kompanijama na svojoj teritoriji u cilju uspešnog zavr-šetka procesa pristupanja.

Iz Vašeg iskustva, koji je najteži uslov pristupanja koji države moraju da ispune (u domenu energetike)? Kako kompanije kao što je NIs mogu da pruže pomoć i podršku ovom procesu?

Svaka zemlja je posebna. Mislim da će u Srbiji najveći problem biti njen gasni sektor sa kompanijom „Srbijagas“ i svim pratećim problemima. Preduzeća „Srbijagas“ i „Jugorosgas“ ne ispunja-vaju zahteve za razdvajanje delatno-sti iz Drugog energetskog paketa, a kamoli Trećeg paketa.

sekretarijat energetske zajednice u saradnji sa eureLeCtrIC udružili su napore u pružanju pomoći u vidu opreme i materijala za mrežne ope-ratore u poplavljenim područjima. Kako Vi procenjujete stanje u ovom trenutku, da li bi trebalo da očekuje-mo neke ozbiljne nestašice električ-ne energije ove zime?

Ukoliko ne dođe do velike gasne krize i vremenski uslovi budu normal-ni, ne verujem da će biti nestašica. Međutim, nestašica struje će usloviti podizanje cena.

Za zemlje koje su u procesu pristupanja EU,

Energetska zajednica predstavlja ”čekaonicu” u oblasti energetike. Zbog toga su zemlje kandidati

mnogo bolje pripremljene u energetskom sektoru, nego u mnogim drugim

Misija i ciljeviEnergetske zajedniceEnergetska zajednica je međunarodna organizacija koja se bavi energetskom poli-tikom. Organizacija je osnovana Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice koji je potpisan u oktobru 2005. godine u Atini, u Grčkoj. Ugovor je stupio na snagu u julu 2006. godine. Ugovorne strane u Ugovoru su Evropska unija i osam ugovornih strana iz jugoistočne Evrope i crnomorskog regiona. Sedište Sekretarijata Ener-getske zajednice je u Beču, u Austriji.

Misija Energetske zajednice je proširivanje unutrašnjeg energetskog tržišta EU na region jugoistočne Evrope i šire a na osnovu obavezujućeg pravnog okvira. Opšti cilj Ugovora o Energetskoj zajednici je stvaranje stabilnog regulatornog i tržišnog okvira u cilju:

• Privlačenja investicija u sektor proizvodnje električne energije i mreže kako bi se obezbedilo stabilno i kontinuirano snabdevanje energijom koja je od suštinskog značaja za ekonomski razvoj i socijalnu stabilnost

• Stvaranja integrisanog energetskog tržišta koje bi omogućilo prekograni- čnu trgovinu energijom i integraciju sa tržištem EU

• Poboljšanja sigurnosti snabdevanja

• Poboljšanja stanja životne sredine u odnosu na snabdevanje energijom u regionu

• Unapređenja konkurentnosti na regionalnom nivou i korišćenja ekonomije obima

Ovo su samo neki od predloga Grupe. Naravno, oni će biti detaljno razmotreni, a nadamo se i usvojeni u 2015. godini.

Iz aktuelnih debata u eu o energet-skom i klimatskom regulatornom okvi-ru, evidentno je da će biti neophodno revidirati neke od oblasti sprovođenja politike. Kakva su Vaša očekivanja i da li će te izmene uticati na strategiju energetske zajednice?

Klimatska politika EU trenutno nije deo pravnih tekovina Energetske zajednice, ali Srbija, kao zemlja u procesu pristupanja EU, moraće da se pridržava iste, pre ili kasnije. U oblasti energetike, svedoci smo dva velika dešavanja. Ambiciozniji ciljevi u okviru energetske politike će najvero-vatnije pokrenuti izmene Direktive za energetsku efikasnost za koju se očekuje

da će uskoro postati deo pravnih okvira Energetske zajednice. Druga važna promena može se očekivati u pristupu obnovljivim izvorima energije. Kada je o tome reč, očekuje se nova politika za period nakon 2020. godine, koja će biti manje „velikodušna“ od postojeće. Naravno, ovo će uticati i na članice Energetske zajednice. Kada je Srbija u pitanju, usmerenost ka diversifikaciji snabdevanja gasom može biti važna. EU želi da manje zavisi od ruskog gasa, budući da je to korisno za potrošače i omogućava stabilizaciju snabdevanja. U zvaničnim stavovima Srbije još uvek nismo videli ozbiljnu želju da se nešto slično uradi.

Kako biste procenili nivo ulaganja koji je do sada ostvaren u zemljama koje su ugovorne strane energetske zajednice, a posebno u srbiji? Koliko je važna uloga kompanija kao što je NIs koji je investicioni lider u srbiji?

Privatne investicije su i dalje daleko ispod nivoa koji smo očekivali prilikom osnivanja Energetske zajednice. Pored uključivanja zakonodavstva EU, Ugovor o osnivanju Energetske zajednice ne nudi neke posebne instrumente koji bi mogli pomoći povećanju obima investicija.

Mi smo veoma zadovoljni kompanijom NIS kao investicionim liderom u Srbiji. Ovo je od izuzetnog značaja za naftni sektor, kao i za čitav energetski sektor.Većinu članica Energetske zajednice karakteriše profil rizika koji nije pogo-dan za privlačenje značajnih tokova privatnog međunarodnog kapitala. Ovo je dodatno ograničeno, kako u pogledu ukupnih količina, tako i propisima o finansiranju koje nalažu međunarodne

finansijske institucije MFI (nije dozvo-ljeno da jedna MFI finansira 100 odsto vrednosti projekta, „dobra bankarska praksa“, itd).Grupa prof. Buzeka predložila je dodat-na rešenja od kojih su dva od ključnog značaja. Pre svega, više sredstava bi trebalo da bude dostupno u okviru bilateralne, kao i multilateralne podrške međunarodnih finansijskih institucija (kao što su Svetska banka itd.) i Evrop-ske unije za tehničku pomoć, kao i za investicije (bar za projekte koji su od interesa za Energetsku zajednicu). Fi-nansiranje bi trebalo da bude uslovlje-no poštovanjem obaveza preuzetih pod okriljem Energetske zajednice. Zatim, predloženo je uspostavljanje ustanova Energetske zajednice za ublažavanje rizika (ECREF), kako bi se bavili rizicima kao što su kršenje ugovora od strane javnih organa, retroaktivne mere, dis-kriminatorsko oporezivanje, neizvr-šavanje obaveza plaćanja od strane subjekata iz javnog sektora i slični rizici koji predstavljaju veliku prepreku kako zajmodavcima, tako i investitorima i koje je teško ublažiti na efikasan način.

Prošle godine doneta je odluka da Energetska

zajednica postoji do 2026. godine, ali sam uveren da

će ona postojati mnogo duže, s obzirom da se organizacija razvila u moćni međunarodni

instrument energetske politike

DosIJE26 dosIJE 27

oštećenja energetskih postrojenja. Koje su bile razmere katastrofe uka-zao je i Fiskalni savet u svom izveštaju pod nazivom: „Fiskalna kretanja u 2014. godini i osnovne preporuke za rebalans budžeta“, u kojem je konsta-tovano da bi zbog nastalih šteta na postrojenjima za proizvodnju struje, na godišnjem nivou pad proizvodnje električne energije mogao iznositi oko 10 odsto u odnosu na plan.

Jelena Kočović, profesor osiguranja na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, tvrdi da je sada više nego ikada jasno koliko je važno osiguranje ne samo osnovnih rizika, već i dopunskih, kao što je rizik od poplave i klizišta.

Ona upozorava da su u energetici prisutni rizici visokog intenziteta i frekvencije. - To su rizici od požara i drugih opasnosti, rizici od loma mašina i nezgode – kaže Kočović.

Budući da se privredni i finansijski ambijent usložnjava, stručnjaci upozo-ravaju da su promene u samom riziku, predmetima osiguranja i eksternim faktorima dinamičnije, pa je stoga i potreba za upravljanjem rizicima zna-čajno veća nego ranije.U zaštiti imovine i lica kompanija NIS prati najsavremenije trendove, a ovu oblast je posebno uredila kompanij-skom politikom koja je usklađena sa politikom osiguranja Gasprom njefta.

Kompanije imaju mogućnost da pu-tem osiguranja obezbede sigurnost da će, u slučaju da se desi neki od rizika, dobiti obeštećenje.

To je posebno značajno za energet-ski sektor kao sektor koji omogućuje kontinuitet odvijanja procesa druš-tvene reprodukcije, kroz obezbeđenje energenata za sve ostale učesnike u privredi...

Usled dejstva katastrofalnih poplava koje su u maju ove godine pogodile našu zemlju, došlo je i do značajnog

nEizbEžna karika u poslovanju

Osiguranje i energetika

Milica Bojović

Upravljanje rizicima u energetskom sektoru nije važno samo zbog zaštite poslovanja kompanija, već zato što

je ovaj sektor osnov industrije jedne zemlje. NIS prati najsavremenije

trendove u zaštiti imovine i lica, pri čemu poseban značaj pridaje osiguranju

DosIJE28 dosIJE 29

Od kapitalnih projekata, Kompanija je uspešno osigurala projekat rekonstrukcije i izgradnje postrojenja MHC/DHT i SARU (Spent Acid Regeneration Unit - Postrojenje za preradu istrošene sumporne kiseline), prilikom modernizacije Rafi-nerije u Pančevu (CAR/EAR all risks polise osiguranja), istra-živanje nafte na teritoriji Mađarske i Rumunije (OEE all risk polise osiguranja - osiguranje rizika kod istraživanja nafte).

Kompanija je trenutno u procesu pripreme osiguranja za projekat modernizacije Rafinerije nafte Novi Sad izgradnjom postrojenja za proizvodnju baznih ulja, dok je u perspektivi projekat duboke prerade u Rafineriji nafte Pančevo.

OD kOJIh RIZIkA SE ZAŠTITITI Osiguravači objašnjavaju da je prvi korak u upravljanju rizicima izbor predmeta osiguranja, tačnije imovine koja će se osigurati, kao i izbor rizika, što bi značilo budućih neizvesnih događaja ne-zavisnih od volje osiguranika od čijih se posledica želi osigurati.

Energetski objekti se, kako objašnjava Mirjana Marković, di-rektor Funkcije za aktuarstvo, statistiku i upravljanje rizicima solventnosti u kompaniji Dunav osiguranje, mogu osigurati u fazi gradnje, u fazi montaže opreme, u fazi probnog rada i u fazi eksploatacije.

U svim fazama ovi objekti se, kako ona objašnjava, osigurava-ju od grupe osnovnih i dopunskih rizika - rizik požara, rizici prirodnih nepogoda, operativni rizici, a u fazi probnog rada i eksploatacije osigurava se i lom mašina.

Pored navedenog, energetske kompanije mogu osigurati i od-govornost za štete pričinjene trećim licima, gubitak koji nastaje usled ostvarenja pomenutih osnovnih i dopunskih rizika, kao i osiguranje zaposlenih od posledica nesrećnog slučaja.- Nabrojana osiguranja predstavljaju osnovnu osiguravajuću zaštitu i njom se obezbeđuje elementarni javni interes - na-glašava Marković. U razvijenim zemljama postoje i sofisticiraniji oblici osigu-ravajućeg pokrića koji se prvenstveno odnose na različite vidove odgovornosti energetske kompanije prema zaposleni-ma i trećim licima, zatim dopunsko penzijsko i zdravstveno osiguranje, posebni programi osiguranja za eksperte, top- menadžment.

Osigurani radnikKompanija NIS pored zaštite imovine, pribegava i zaštiiti zaposlenih, što najbolje objašnjava Goran Takić, predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije NIS-a.

On ističe da sindikat već dugi niz godina uspeva da se kroz Kolektivni ugovor dogovori sa poslodavcem oko osiguranja zaposlenih.

Zaposleni su kako on objašnjava, osigurani u slučaju nezgode i bolničkog lečenja, u slučaju težih bolesti, hirurških inter-vencija, smrti. - Takođe, Kolektivnim ugovorom smo definisali i uplatu doprinosa za dobrovoljno penzijsko osiguranje, tako se zaposlenima uplaćuje iznos od 3.910 dinara svakog meseca - kaže on.

Radnik ima pravo na naplatu štete od osiguravača po osnovu osiguranja zaposlenih od posledica nesrećnog slučaja, koje obuhvata osiguranje od rizika smrti kao posledica nesrećnog slučaja, trajni invaliditet i smrti kao posledice bolesti.

Radnik, takođe, ima pravo na naplatu štete od osiguravača po osnovu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja zaposlenih kod ugovarača osiguranja u slučaju hirurških intervencija, odnosno operacija i težih bolesti.

pODRŠkA SVETSkIh stručNJAKA Igor Bašić, rukovodilac Službe za upravljanje rizicima u NIS-u, kaže da su poslovi iz oblasti osiguranja centralizovani za celu NIS Grupu u okviru Funkcije za ekonomiku, finansije i računovodstvo.

- Podršku prilikom plasiranja rizika na međunarodnom tržištu osiguranja imamo od Gasprom njefta i brokerske kuće Willis CIS - kaže Bašić.

On objašnjava da NIS preko matične kompanije Gasprom njeft, u cilju upravljanja rizicima, angažuje međunarodne inženjere za procenu industrijskih rizika.

Inženjeri, kako precizira, jednom godišnje obilaze najosetlji-vije segmente Kompanije (Rafineriju nafte Pančevo i Pogon za pripremu i transport nafte i gasa u Elemiru), gde tokom višednevnih procena rizika i razgovora sa vodećim stručnja-cima i fizičkog obilaska industrijskih postrojenja, sačinjavaju izveštaj sa kompletnom ocenom i preporukama za otklanja-nje ili umanjenje rizika.

- Preporuke se kontrolišu jednom do dva puta godišnje. Na osnovu tog izveštaja NIS plasira rizik osiguranja naših rafinerija na međunarodnom tržištu, sa osiguranim sumama većim od dve milijarde dolara, a međunarodni osiguravači i reosiguravači preuzimaju rizike u osiguranju i formiraju visinu premijske stope koja predstavlja osnovicu za obračun premije osiguranja - objašnjava Bašić.

Upravo iz tog razloga, tvrdi Bašić, NIS konstantno investira u ovu oblast uz neprestanu edukaciju zaposlenih, kao i svih klijenata, dobavljača i izvođača koji ulaze u proizvodne kom-plekse kompanije.

fRONTING OSIGURANJA NIS ugovara i fronting osiguranja koja podrazumevaju da lokal-na osiguravajuća kuća iz Srbije zadržava minimum rizika, a da se sav preostalni rizik plasira na međunarodnom tržištu osigura-nja preko brokerske kuće Willis CIS uz podršku Gasprom njefta, gde je internacionalna osiguravajuća kuća vodeći osiguravač.

To su fronting osiguranje NIS rafinerija u Pančevu, Novom Sadu i Elemiru i fronting osiguranje odgovornosti i viška odgovornosti prilikom tankovanja aviona na aerodromima u Beogradu i Nišu.

Kompanija primenjuje i osiguranje kapitalnih projekata koje je jedno od najsloženijih s obzirom da obuhvata veliki broj rizika na jednom mestu, kako tokom trajanja izgradnje i montaže, tako i u garantnom i test periodu.

Uobičajene polise osiguranja koje se koriste za pokrivanje građevinsko – montažnih rizika su CAR/EAR all risk polise osiguranja (CAR – Contractor`s all risks insurance – osigura-nje izgradnje, EAR – Erection all risks insurance – osiguranje montaže).

Gasprom njeft, u cilju upravljanjarizicima, angažuje međunarodne

inženjere za procenu industrijskih rizika

DosIJE30 dosIJE 31

Republike Srbije, kao i deo imovine zavisnih društava iz inostranstva.

Za rizike za koje nije moguće obezbedi-ti pokriće, zbog zakonskih ili ugovor-nih ograničenja, Kompanija plasira osiguranja na tržištu na kom posluju zavisna društva u inostranstvu.

Osim godišnjeg tendera, postoje i mini tenderi za nabavku usluga po zahte-vima delova Kompanije ili zavisnih društava. Obično su to specifični zahte-vi državnih organa za osiguranjem određenih rizika ili ugovorna osigura-nja, osiguranja koja društva moraju da obezbede u skladu sa potpisanim ugovorima sa poslovnim partnerima kompanije NIS u zemlji ili inostranstvu.

Osiguranje omogućava kontinuitet poslovanja kompanija i zbog toga je je-dan od najefikasnijih načina upravlja-nja rizicima. U sektoru energetike koji obiluje rizicima nezaobilazna je karika u poslovanju.

Mirjana Marković, direktor Funkcije za aktuarstvo, statistiku i upravljanje rizicima solventnosti u kompaniji

Sve rizike za koje je kompanija obezbedila

pokriće u Srbiji osigurava kod domaćih osiguravajućih kuća, što

uključuje kompletnu imovinu NIS-a i zavisna

društva iz Republike Srbije, kao i deo imovine

zavisnih društava iz inostranstva

Dunav osiguranje, skreće pažnju da i ponuda osiguravača mora, takođe, biti zasnovana na ekspertizi odnosno visoko stručnom i multidisciplinarnom snimanju predmeta osiguranja i njiho-voj izloženosti rizicima osiguranja.

- Veoma je važno naglasiti da pri odgovornom upravljanju rizicima u energetskom sektoru kao strateškom za državu, kvalitet osiguranja, a ne cena mora biti pretežni kriterijum izbora - pojašnjava ona.

Kada se ceni kvalitet osiguravajućeg pokrića, ona tvrdi da je veoma bitno imati u vidu da se pod tim podrazu-meva nekoliko stvari.

Prva je pravilna procena vrednosti osigurane imovine. Zatim, uključenje svih osiguranih rizika kojima je imovi-na izložena.Takođe, izbor osiguravača po kriterijumima profesionalnosti zaposlenih, iskustvu i kapacitetu za obavljanje delatnosti - diversifikovani portfolio osiguranja, kapital, solven-tnost i likvidnost su važni kriterijumi.I jako je važan kvalitet reosiguravaju-ćeg pokrića koji obezbeđuje osigura-

vač, prvenstveno podrazumevajući međunarodni rejting reosiguravača, budući da on ponekad nosi najveći deo obaveze koja nastane pri ostvare-nju osiguranog slučaja.

OSIGURATI, A ŠTEDETIUkoliko na sistemski način upravljaju rizicima kroz osiguranje, kompanije ne samo da štite svoje poslovanje, već do-laze u situaciju u kojoj čak iz godine u godinu konstantno umanjuju troškove premije osiguranja, uz zadržavanje ili delimično uvećanje osiguranih suma.

Tako je primera radi, Kompanija cen-tralizacijom poslova osiguranja za NIS Grupu i primenom „koncepta samo-pridržaja“ (franšiza odnosno učešće osiguranika u štetnom događaju), u skladu sa kompanijskom politikom u ovoj godini ostvarila 27 odsto uštede premije osiguranja u odnosu na 2013.godinu, odnosno 66 odsto uštede premi-je osiguranja u odnosu na 2010.godinu.

Kod građevinskih objekata, u kompani-ji NIS su uobičajeni i obavezni požarni rizici, koje prate i dopunski rizici kao što je izliv vode iz instalacija, poplava, visoka voda i sleganje tla.

Kada su u pitanju zalihe, NIS osigurava požarne rizike za zalihe, a od dopun-skih rizika isticanje zaliha iz nepokret-nih sudova, izliv vode iz instalacija i poplava – bujica, visoka voda.

U domenu osiguranja provalnih krađa i razbojništva, u NIS-u se osiguravaju uobičajeni rizici kod oružanih pljački, krađa novca iz fiskalne kase, krađa novca iz drop čeličnih kasa, krađa opreme i robe široke potrošnje. Kasko osiguranjem pokrivaju se štete na vozilima Kompanije.Kod osiguranja zakonske odgovornosti vlasnika opasnog tereta, NIS se osigu-rava od odgovornosti za štete pričinje-ne licima, imovini i životnoj sredini, a u skladu sa obavezom predviđenom Zakonom o transportu opasnog tereta.

Prilikom međunarodnog transporta nafte i naftnih derivata u Kompaniji se osiguravaju roba i dobra, uključujući troškove carine, poreze i bilo koje uve-ćanje vrednosti ukoliko je potrebno.

IZbOR pONUDE NA TENDERUNakon što se rizici detektuju važno je, kako tvrde osiguravači, da se pribave ponude više osiguravajućih društava. Na taj način se kroz ekspertizu ponuda, koja podrazumeva sveobuhvatnu struč-nu analizu širine i kvaliteta ponuđe-nog pokrića, raznih drugih elemenata ugovora, pa na kraju i cene, izabere najadekvatnija i najkvalitetnija.

Kompanija NIS je to rešila tako što je sprovela pretkvalifikacioni postupak za sve osiguravače u Srbiji. Kvalifikovani ponuđači koji imaju mogućnost da rade sa NIS-om su: Sogaz Novi Sad, DDOR Novi Sad, Kompanija Dunav osigura-

nje Beograd, Generali Beograd, Wiener Stadtische Beograd i UNIQA Beograd.

Kvalifikacije važe do kraja 2015. kada će se organizovati nov krug pretkvalifi-kacija. Usluge osiguranja se nabavljaju putem zatvorenog tendera.

Osiguranje rizika se sprovodi na dva načina: preko lokalnih osiguravača za rizike i preko međunarodnih osigurava-ča za rizike definisane odlukama me-nadžmenta Kompanije, sa obaveznim učešćem lokalnog osiguravača.

Usluge osiguranja se nabavljaju za celu NIS Grupu, što uključuje i zavisna druš-tva u zemlji i inostranstvu. Sve rizike za koje je obezbedila pokriće u Srbiji Kom-panija osigurava kod domaćih osigura-vajućih kuća, što uključuje kompletnu imovinu NIS-a i zavisna društva iz

U zaštiti imovine i lica NIS prati najsavremenije

trendove, a ovu oblast je posebno uredila

kompanijskom politikom koja je usklađena sa politikom osiguranja

Gasprom njefta

DOGAĐANJA32 DOGAĐANJA 33! !

Svake treće godine, Svetski naftni savet organizuje globalni kongres. Daleke 1971. godine, ovaj kongres je održan u Rusiji, i danas, 40 godina kasnije, Rusija je ponovo domaćin. Glavna tema Kon-gresa bila je „Odgovorno snabdevanje energijom u cilju zadovoljenja rastućih svetskih potreba“.

Sa više od 55.000 m2 izložbenog prostora, 5.000 učesnika i više od 500 prisutnih generalnih direktora naftnih kompanija, predsednika država i mini-stara vlada, 21. svetski naftni kongres je bio najveća globalna manifestacija u oblasti nafte i gasa održana od 15. do 19. juna 2014. u Moskvi. Često nazivan „Olim-pijadom u industriji nafte i gasa“, Kongres je omogućio umrežavanje i izgradnju međunarodne saradnje i jedinstvenu priliku da se javnost upozna sa najnovijim naučnim i tehnološkim dostignućima u svetskoj industriji nafte i gasa.

RAZVOJ GlObAlNEINDUSTRIJE NAfTEJedan od najcenjenijih stručnjaka u oblasti petrohemije i prerade, akade-mik Salambek Kadzijev, potvrdio je da program Kongresa daje sliku aktuelnog stanja i izgleda razvoja globalne indu-strije nafte. Program je između ostalih delegirao pitanje u vezi sa razvojem

resursa ugljovodonika u pojasu Arkti-ka, kao i brojna druga pitanja iz oblasti prerade i petrohemije.

- Za Rusiju je važno da učestvuje u diskusiji o novim tehnologijama za transport, preradu i promet nafte (downstream) sa svetskim stručnja-cima u oblasti nafte i gasa, jer je to i dalje jedan od najvećih problema relevantnih za ovu zemlju. Rusija, međutim, ima priliku da preokrene ovaj problem u svoju korist: danas se razvijaju novi procesi - efikasniji i manje ekološki štetni od onih koji su u poslednjih nekoliko decenija pokrenu-ti u SAD i Zapadnoj Evropi- rekao je akademik Khadzhiev u zaključku svog izlaganja.

Učesnici Kongresa su raspravljali o svim aspektima snabdevanja ener-gijom i njenog korišćenja. S obzirom na sve veću svetsku populaciju, dostupnost pristupačnih, bezbednih i pouzdanih izvora energije će biti ključni faktor za unapređenje ekonom-skog razvoja i blagostanja čovečan-stva. Nafta i prirodni gas će i dalje biti vodeći svetski energetski resurs u doglednoj budućnosti. Zadovoljavanje buduće potražnje na održiv i društveno odgovoran način će zahtevati ogromne investicije, vrhunske tehnologije, naj-stručnije ljudske resurse i najviše etičke poslovne prakse. Proizvođači, potrošači, vlade i društva treba da sarađuju na od-govoran način kako bi obezbedili razvoj svih energetskih resursa.

“ S obzirom na sve veću svetsku populaciju,dostupnost pristupačnih, bezbednih i pouzdanih izvora energije biće ključni faktor za unapređenje ekonomskog razvoja i blagostanje čovečanstva ”

pirs Rajmer,generalni direktor Svetskog naftnog saveta

odgovorno snabdEvanjE EnErgijom

21. svetski naftni kongres

Autor: dr Pirs Rajmer, generalni direktor Svetskog naftnog saveta

Često nazivan

„Olimpijadom uindustriji nafte i gasa“,ovogodišnji, 21. svetski

naftni kongres, održan u Moskvi, omogućio je

umrežavanje i izgradnjumeđunarodne saradnjei jedinstvenu priliku da

se javnost upozna sanajnovijim naučnim i

tehnološkim dostignućimau svetskoj industriji

nafte i gasa

DOGAĐANJA34 DOGAĐANJA 35! !

Najveća izložba nafte i gasa

Svetski naftni kongres je dopun-jen Svetskom izložbom nafte koja je predstavila industriju i njene ključne igrače na globalnom nivou. Organizovana na prostoru od 55.000 kvadrata, izložba je bila najveća izložba ikada organizovana u istoriji Svetske izložbe nafte, kao i najveći događaj iz oblasti nafte i gasa ikada održan u Rusiji. Više od 3.000 globalnih operatera, izvođača, dobavljača i servisa predstavilo je svoje kompanije i strateško poslo-vanje pred preko 20.000 posetilaca.

fINANSIRANJE INDUSTRIJE NAfTE I GASAIndustriji nafte i gasa će biti potreban iznos od jednog triliona dolara godišnje u narednih 20 godina, što je previ-sok uslov koji zahteva kombinaciju različitih modela finansiranja počev od privatnog kapitala do lokalnih banaka. Generalni direktor kompanije „Britiš Petroleum“ Bob Dadli, je upozorio da vlade zemalja sa naftnim i gasnim resursima treba da prihvate činjenicu da naftne kompanije trenutno imaju ograničeni kapital, i da je potrebno da se uspostavi pravo poslovno okruženje i uvedu podsticaji u cilju privlačenja kompanija da eksploatišu resurse. Države koje to ne učine neće moći da materijalizuju velike projekte, i moraće da uvoze ugljovodonike umesto da počnu da koriste sopstvene resurse.

Zamenik ministra energetike Rusije zadužen za naftu i gas Kiril Molocov

Veliki broj učesnika Kongresa je identifikovao

poresko opterećenje kao jedan od

najvećih problema

priznao je da je ruska vlada svesna ograničenja kapitala naftnih kompani-ja i da aktivno traži načine za pravilno stimulisanje investicija u svoje resurse nafte i gasa. Rusija može da vidi mogu-ći uticaj prelaska na obnovljive izvore energije u Evropi i širenje TNG-a na njenu industriju nafte i gasa. Nakon što je kompanija „Britiš Pe-troleum“ objavila „Statistički pregled svetske energetike za 2014“, po prvi put van prostorija kompanije, Kristof Rul, glavni ekonomista kompanije, dao je opšti pregled i izglede u ovoj oblasti industrije. Porast proizvodnje nafte iz naslaga škriljaca u SAD i iz nekonven-cionalnih izvora u Severnoj Americi uglavnom nisu bili dovoljni da zado-volje sve veću potražnju za naftom OECD država tokom 2013. Poremećaji u snabdevanju naftom – sa lokacija kao što su Libija, Irak i Iran - su neutralisa-ni porastom proizvodnje nafte u SAD prošle godine.

„Siva eminencija“ industrije, Danijel Jergin vidi pozitivne znake razvoja u drugim delovima Amerike. Meksiko je preuzeo inspiraciju Severne Ameri-ke za proizvodnju nafte iz naslaga škriljaca. On je istakao da za porast proizvodnje nafte iz nekonvencional-nih izvora u SAD nisu zaslužne velike naftne kompanije, već mali nezavisni preduzetnici koji su pokušali i testirali potpuno nove tehnologije.

Događaj je uz velike počasti zatvoren uzbudljivom ceremonijom nakon ne-delju dana prezentacija, diskusija, de-bata i umrežavanja, a ministar Novak je predao štafetu domaćinu narednog svetskog naftnog kongresa, Turskoj, koja će organizovati 22. Svetski naftni kongres u Istanbulu 2017.

Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, učestvovao je na 21. svetskom naftnom kongresu u Moskvi, na kome je govorio o transformaciji naftnih u energetske kompanije

POreZI OPterećuJu Veliki broj učesnika Kongresa je identifikovao poresko opte-rećenje kao problem. U svom uvodnom izlaganju, generalni direktor kompanije „Rosnjeft“ Igor Sečin, istakao je da je glavni razlog visokih troškova nafte i gasa to što su troškovi proizvodnje veoma visoki. Poresko opterećenje za projekte nafte i gasa je ponekad dvostruko veće nego za projekte u drugim granama industrije. Indijski ministar nafte i prirod-nog gasa Darmendra Pradan, je predložio da transparentne regulatorne politike i poslovna klima koja favorizuje ulaganja u tehnologiju treba da budu od ključne važnosti za industriju koja nastavlja sa komercijalnom eksploatacijom nafte i gasa. Potpredsednik Vlade Ruske Federacije Arkadij Vladimirovič Dvorkovič se složio sa konstatacijom da postoji potreba za smanjenjem poreza i drugih fiskalnih opterećenja –koja se odnose na konvencionalne ugljovodonike - ako nacije žele da obezbede da njihovi nekonvencionalni resursi (škriljci i istra-živačka naftna delatnost) privuku interesovanje i investicije.

NOVE GRANICE Naftu je sve teže izvlačiti pa se stoga primenjuju tehnike unapređenog bušenja nafte [EOR] radi povećanja prihoda sa starijih naftnih polja. Nekonvencionalno istraživanje i proizvodnja omogućavaju rešenja za dodatne resurse, uključujući gasne škriljce, naftni pesak, ultra-duboko-vodno bušenje i Arktik o čemu se diskutovalo na Kongre-su.

Prema podacima američkog Geološkog instituta, na području severno od Arktičkog kruga nalazi se oko 90 milijardi barela neot-krivene, tehnički nadoknadive nafte, 1.670 triliona kubnih metara tehnički nadoknadivog prirodnog gasa i 44 milijarde barela teh-nički nadoknadivog tečnog prirodnog gasa u 25 geološki definisa-nih oblasti za koje se smatra da poseduju naftni potencijal.

Kanada, Norveška, Rusija i Sjedinjene Države razmatraju mo-gućnosti razvoja svojih resursa u tom regionu. Reks Tilerson, generalni direktor kompanije „Ekson Mobil“, poručio je učesni-cima Kongresa da se industrija mora proširiti na nove oblasti u

skladu sa „mudrim odnosom prema životnoj sredini.“ Džed Hamilton, viši konsultant u kompaniji „Ekson Mobi-l“u Odeljenju za geološka istraživanja nafte i gasa, je rekao da to podrazumeva upravljanje pokretnim santama leda i glečerima, zonom večitog snega i leda, velikim razdaljinama, ekstremno niskim temperaturama, olujama, ledenim talasi-ma i niskom vidljivošću u ekološki osetljivim sredinama.

Skoro 72 odsto resursa u Barencovom moru je i dalje neot-kriveno sa potencijalom od osam milijardi uslovnih barela nafte (BOE). Rusija i Norveška su predvodnice u ovoj oblasti i Nikolas Alan Mejden, viši potpredsednik kompanije zadu-žen za istraživanja u norveškoj kompaniji „Statoil“, smatra da aktivnost bušenja koja košta milijardu dolara daje sliku uslova i vrednosti bušotina u tom regionu.

Od 113 ruskih priobalnih blokova, 67 se nalazi na Arktiku. Kompanija „Rosnjeft“ je već udružila aktivnosti sa kompanija-ma „EksonMobil“, „Eni“ i „Statoil“. -Neuobičajeno visok pritisak nalazišta i dobra poroznost u ruskim arktičkim naftnim poljima je generalno dobar znak. Rusija mora da sarađuje sa velikim naftnim kompanijama da bi iskoristila taj potencijal. Nalazi bi mogli biti iznenađujući kao što je to bio slučaj sa škriljcima u Sjedinjenim Američkim Državama, čijim razme-rama su svi bili iznenađeni, uključujući i Amerikance- obja-snio je Vasilij Bogajavljenski, zamenik direktora Instituta za istraživanje nafte i gasa pri Ruskoj akademiji nauka.

On je, međutim, priznao da su opšte znanje i studije o Arkti-ku, po njegovom mišljenju veoma oskudni.

Učesnici najveće globalne manifestacije u oblasti nafte i gasa

su raspravljali o svim aspektima snabdevanja energijom

i njenog korišćenja

indusTRiJA i BiZnis36 INDUSTRIJA I BIZNIS 37

Potreba reformisanja modela veleprodaje i korporativne prodaje, pojavila se na dnevnom redu NIS-ovog menadžmenta krajem 2010. godine. Već za prvi dan naredne godine bila je pla-nirana potpuna liberalizacija tržišta naftnih derivata u zemlji. Preživeti na veleprodajnom tržištu u uslovima oštre konku-rencije, pored još nezavršene modernizacije prerađivačkog kompleksa Kompanije, i zadržati korporativne klijente, moglo se samo uz kardinalnu promenu pristupa radu u veleprodaji i radu s korporativnim klijentima Kompanije.

OpTImIZACIJA VElEpRODAJE Do 2011. NIS je postojao gotovo samostalno na tržištu velepro-daje goriva - po logici Vlade Srbije dodatni profit koji kompa-nija ostvaruje na taj način trebalo je da ide, u prvom redu, na obnavljanje prerađivačkih kapaciteta kompanije. Nekoliko desetina firmi predstavljalo je izuzetak i imale su dozvolu za uvoz u zemlju, takozvanog evro dizela. NIS je ovu vrstu goriva proizvodio u ograničenim količinama i nije mogao da zadovolji sve potrebe tržišta.

Prvi korak u optimizaciji veleprodaje bila je decentralizacija poslovnih procesa i stvaranje četiri regionalna centra vele-prodaje: Beograd, Novi Sad, Niš i Čačak, koji su pokrivali celu teritoriju Srbije. Nekada se snabdevanje privatnih benzinskih stanica obavljalo isključivo iz Beograda, a realizovane promene u šemi veleprodaje, dovele su do povećanja efikasnosti i skra-ćenja vremena čekanja na isporuku goriva krajnjem potrošaču. Centralizovan je ostao samo mali segment – prodaja mazuta i tranzitne isporuke naftnih derivata.

Pored toga, za uravnoteženu i atraktivnu politiku cena bilo je neophodno stvoriti instrumente koji omogućavaju njenu brzu

korekciju u skladu sa zahtevima tržišta. Upravo zato je već 2011. razrađen i implementiran sistem monitoringa velepro-dajnih cena na srpskom tržištu, a kasnije je, nakon što su se pojavili kanali prodaje van granica Srbije, sistem implementi-ran i u drugim zemljama. Uz pomoć ovog sistema, odeljenja prodaje NIS Grupe dobila su pristup tačnim i pravovremenim informacijama o stanju na tržištima, na kojima kompanija posluje. Nešto kasnije, u 2012, završena je implementacija modela za izračunavanje uticaja promena kotiranja naftnih derivata i kursa dolara na veleprodajne cene goriva. Uz pomoć ovog instrumenta postalo je moguće, na dnevnom nivou, prati-ti fluktuacije tržišnih markera, kao i obračunati marže za svako od skladišta Kompanije.

Po rečima Jusifa Abasova, zamenika direktora NIS-ovog Bloka „Promet“ za snabdevanje, logistiku i komercijalna pitanja, izu-zetno je važno da svi učesnici ugovora ispunjavaju dinamiku otpreme naftnih derivata. - Ugovori jasno propisuju rokove i količine. U ispunjavanju naših obaveza pomaže nam algoritam rada modernizovane Rafinerije Pančevo, koji je strogo usagla-šen s planom prodaje – ističe Abasov.

Posebna mera u reformi prodaje bilo je osnivanje NIS-ovog Komiteta za cene 2012. godine, u čijem radu učestvuju predstavnici organizacionih delova, koji kontrolišu sve ka-nale preko kojih se obavlja prodaja derivata koje kompanija proizvodi. Rad ovog organa omogućava fleksibilno reagova-nje na situaciju na tržištu i efikasno koordiniranje cenovne politike maloprodaje i veleprodaje. Koordinirani napori na uvećanju veleprodaje dali su pozitivan efekat – akumulira-ni rast (uzimajući u obzir pad prodaje u 2011.) za period od 2011. do prvog polugodišta 2014. godine, iznosio je tri odsto.

Ali ne bi bilo ispravno posmatrati veleprodaju bez jednog od njenih glavnih segmenata – odnosa s korporativnim klijentima. Odnosi s korporativnim klijentima formiraju imidž kompanije u poslovnoj sredini i predstavljaju indikator uspešnosti.

put ka uspEhu

Nova strategija veleprodaje i korporativne prodaje

U pravo vreme, na pravom mestu, s profesionalcima...

NIS uspešno uvodi novu strategiju veleprodaje i korporativne prodaje

proizvoda kompanije

Anatolij Pomorcev


klijentima povećan je za 17 odsto u 2011, naredne godine rast je izosio 21 odsto, a u 2013. 12,3 odsto.

- Važan momenat razvoja korporativne, pa i svake druge prodaje, jeste aktivno uvođenje naprednih tehnologija. U prvom redu, zajedno s kolegama iz NIS - ovog kol-centra, počeli smo rad na au-tomatizaciji sistema opsluživanja velikih klijenata – ističe Abasov. Osim toga, specijalno za korporativ-ne klijente, 2013. godine, pušten je u rad sajt: www.nispretrol.eu uz pomoć koga su sadašnji i budući klijenti dobili mogućnost ne samo operativnog pri-stupa aktuelnim informacijama, već i mogućnost dostavljanja onlajn zahteva za zaključenje ugovora, kao i upravljanja ugovorima u sistemu CMS. Uvedeni su SAP CRM i SBA , koji predstavljaju sa-stavni deo aktivnih prodaja i postprodaj-nog monitoringa, u uslovima globalnog tržišta prodaje kod savremenih vertikal-no integrisanih kompanija.

Početak NIS - ovog regionalnog razvoja biznisa prodaje, odrazio se i na tempo razvoja korporativnih prodaja. Posle peri-oda sinhronizacije biznis-procesa, obimi prodaje pravnim licima premašili su po-kazatelje OMV benzinskih stanica u Bosni i Hercegovini pre nego što ih je kupio NIS, obavljen je rad na uvođenju istih takvih biznis-šema u Rumuniji i Bugarskoj, gde NIS ima značajan broj benzinskih stanica i niz logističkih prednosti.

- Uveli smo sistem upravljanja kanalima prodaje. Već je razrađena matrica ovla-šćenja, tačnije njihova raspodela između centralne kancelarije i “kćerke”, koja radi neposredno na licu mesta. Procesi su sinhronizovani, a pozitivni efekti se već osećaju u našem operativnom poslovanju - smatra Abasov.

Zadatak Direkcije za korporativne pro-daje i Bloka „Promet“, u celini za naredni

“ Važan momenat razvoja korporativne, pa i svake druge prodaje, jeste aktivno

uvođenje naprednih tehnologija. U prvom redu, zajedno s kolegama iz NIS-ovog kol-centra, počeli smo sa radom na automatizaciji sistema

opsluživanja velikih klijenata. ”Jusif Abasov

zamenik direktora NIS-ovog Bloka „Promet“ za snabdevanje, logistiku i komercijalna pitanja:

period, jeste i integracija sistema uzaja-mnog prijema kartica za gorivo na nivou regiona. Kao što se može pretpostaviti, to će omogućiti da se klijenti iz različitih zemalja vežu za regionalnu mrežu Ga-spromovih benzinskih stanica i NIS, u sve četiri zemlje u kojima kompanija posluje: Srbiji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj. Može se računati da će čak i u uslovima nestabilne ekonomije u zemlja-ma regiona, korišćenje kartica za gorivo dati očekivani efekat. Ova prognoza bazi-ra se na potpuno konkretnim podacima koji ukazuju na rast popularnosti ovog platežnog sredstva. U 2011. broj izdatih kartica povećan je za 43 odsto, u 2012. za 25 odsto, a u 2013. za 24,5 odsto.

Prema rečima Aleksandra Malanjina, zamenika generalnog direktora NIS -a, direktora Bloka „Promet“, već krajem 2014. biće pušten u rad projekat objedinjavanja korporativnih sistema bezgotovinskog plaćanja između Srbije, Rusije, Bosne, Rumunije, Bugarske, Kazahstana, Kirgizije, Tadžikistana, Belorusije. - Nakon što se integracija realizuje, bićemo spremni da se pojavimo i na tržištima zapadne Evrope. Hoću da naglasim da bi bez pomoći naših kolega iz Gasprom njefta bilo jako teško ostvariti sve što je navedeno. Njihovo iskustvo i profesionalni saveti, pa i direktno učešće u našem razvoju, omogu-

Broj ugovora sa korporativnim

klijentima porastao je za

12,3 odsto u prošloj godini u odnosu na 2012.

ćili su prelazak ovog pravca poslovanja na kvalitativno viši nivo - rekao je Malanjin.

Aktivan razvoj korporativnih prodaja i veleprodaje, kao što se može zaklju-čiti, dao je ozbiljan doprinos povećanju ukupnog udela NIS-a na tržištu derivata u Srbiji, za period od 2011. do kraja 2013. skoro 5 odsto. Svakako, svoj doprinos je dala i maloprodajna mreža NIS-a, ali strateški pristup planiranju veleprodaje i saradnje s korporativnim klijentima omo-gućili su kompaniji da ozbiljno i dugo-ročno postane najpouzdaniji isporučilac goriva čak i za one mreže koje predstav-ljaju konkurenciju u Srbiji i regionu.

pREDNOSTI INTEGRACIJE U periodu pre liberalizacije tržišta naftnih derivata Srbije, gori-vo kompanije (pre svega – benzini i dizel marke D-2) kupovale su praktično sve državne strukture u zemlji i velika preduzeća, ali je većina njih imala probleme s plaćanjem. Instrumenti saradnje s platežno sposobnim, komercijalnim klijentima, praktično nisu postojali – strategija korporativnih prodaja u periodu do 2011. godine često se gradila na izuzetnom statusu Kompanije kao “isporučioca koji se ne može izbeći”.

Očigledno bi bilo previše samouvereno računati na uspeh takve strategije u uslovima slobodne konkurencije. Upravo zato je naporima menadžera Bloka „Promet“, ubrzo nakon potpune liberalizacije tržišta goriva u Srbiji, bila formulisana dugoročna strategija razvoja korporativnih prodaja u periodu do 2020, koja se svake godine koriguje u skladu s makroekonomskom situacijom u Srbiji i regionu.

- Trenutno privodimo kraju izradu strategije lokalnog i regio-nalnog razvoja ovog segmenta poslovanja. Ideja ima mnogo, mogućnosti za njihovu realizaciju takođe, ali je vremena, kao i uvek, malo. U tom segmentu poslovanja, koji se još naziva i

V2V, potrebno je planirati za tri do četiri godine unapred, a to u uslovima permanentne ekonomske krize u Srbiji i regionu nije nimalo jednostavan zadatak - smatra Jusif Abasov.

U procesu reformisanja Sektora za rad s korporativnim klijen-tima, koji je pretvoren u istoimenu Direkciju, odlučeno je da se odustane od funkcionalnog principa podele rada, kada jedan deo zaposlenih odgovara za privlačenje kupaca, a drugi za podršku zaključenog ugovora. Umesto toga stvorena je mreža horizontalnog tipa: regionalno predstavništvo dobija čitav paket odgovornosti – od privlačenja kupca do praćenja ugovora i pružanja punog spektra usluga podrške. Dodate su i nove usluge, od sada vlasnik korporativne kartice za gorivo može sa njom da plati pranje automobila ili kupovinu na NIS – ovoj benzinskoj stanici. U skladu s novim zahtevima, sistematizo-vana je klijentska baza, a njena primena adaptirana za nove uslove rada.

Poseban zadatak bilo je povećanje stepena bezbednosti kori-šćenja kartica za gorivo, kako bi se smanjili rizici zloupotreba kako od strane vlasnika, tako i od strane operatora benzinskih stanica. Na tome su stručnjaci Bloka „Promet” radili zajedno s kolegama iz Funkcije za korporativnu zaštitu, čime je broj slučajeva zloupotrebe višestruko smanjen.

REZUlTATI kAO pRIZNANJE Rezultate nije trebalo dugo čekati – već 2012. pitanja dugovanja klijenata počela su da se rešavaju, broj ugovora se povećao, a rast prodaje preko korporativnih kanala, po rezultatima prvog kvartala 2014, povećan je za 59 odsto u poređenju s pokazate-ljima iz 2011. godine. Broj ugovora zaključenih s korporativnim

Posle potpune liberalizacije tržišta goriva u Srbiji 2011. godine, formulisana je dugoročna strategija

razvoja korporativnih prodaja u periodu do 2020, koja se svake godine

koriguje u skladu s makroekonomskom situacijom u Srbiji i regionu

Rukovodstvo za korporativnu prodaju i veleprodaju: Jusif Abasov (treći s leve strane) sa Sergejem Suslovim, Vojkanom Janićijevićem i Aleksandrom Makarevičem (sleva na desno)


U svetu, prema podacima NGV Globala za 2013, ima 18,09 miliona vozila koja koriste prirodni komprimovani gas kao gorivo, što ne predstavlja ni dva procenta udela u ukupnom broju vozila kojih na planeti ima više od milijarde. Ipak, ako se pogleda da je 2001. u svetu bilo samo 1,7 miliona vozila koja koriste kao gorivo KPG, to govori da je njihov broj u poslednjoj deceniji rastao za oko 15 odsto godišnje. Asocijacija proizvo-đača vozila na KPG predviđa da će do 2020. udeo vozila na KPG u svetu rasti po godišnjoj stopi od čak 18 odsto. Najveći broj vozila koja koriste KPG, oko 70 procenata koncen-trisan je u samo šest zemalja u svetu i to u Iranu, Pakistanu, Argentini, Brazilu, Kini i Indiji. U Evropskoj uniji ubedljivo naj-veći broj vozila na prirodni gas ima Italija, oko 820.000. Razlog je otvorenost prema novim modelima koje proizvodi domaća automobilska kompanija Fiat, ali i ušteda na ceni goriva. Sa druge strane, Nemačka ima 96.000, Rusija nešto više od 90.000, dok Ukrajina ima čak 388.000 vozila na KPG.

CIlJEVI EVROpSkE UNIJE Trenutno na nivou Evropske unije postoji nešto više od mili-on automobila koji koriste KPG, što predstavlja oko 0,5 odsto uku-pnog broja vozila u zemljama članicama. Ciljevi auto-industrije su da taj procenat dostigne pet odsto do 2020. godine, a veći udeo očekuje se u Bugarskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji i Švedskoj.

Prema analizama koje su sproveli stručnjaci Evropske komisije, za širu upotrebu tog ekološki ispravnog goriva postoje tri glavne prepreke: visoka cena vozila, nizak stepen prihvatanja od strane korisnika i nedostatak mreže stanica za punjenje KPG-a na većem delu evropske teritorije.

Sa najmanjom emisijom ugljen-dioksida, komprimovani prirodni gas smatra se jednim od najperspektivnijih ekoloških goriva budućnosti. Pored ekološkog aspekta, prednost prime-ne komprimovanog prirodnog gasa (KPG) je značajno niža cena goriva tokom eksploatacije i u prodaji, kao i činjenica da doprinosi povećanju energetske nezavisnosti od raspoloživih rezervi naftnih goriva. Sa druge strane, visoka cena vozila zbog ugradnje rezervoara za KPG i konverzije motora na KPG, problem nerazvijene infrastrukture - mreže punionica za KPG u mnogim zemljama, kao i nabavke skupih transportnih vo-zila za transport KPG-a do punionica, glavne su kočnice široj upotrebi tog goriva.

U poslednjoj deceniji broj vozila na prirodni gas, na globalnom nivou, godišnje je rastao za oko 15 odsto.

Evropska unija će uložiti oko

160 000 000 evra u izgradnju infrastrukture za

punilišta za komprimovani prirodni gas (KPG), kako bi omogućila da KPG postane održiva alternativa benzinu i dizel gorivu

na starom kontinentu

komprimovani prirodni gas

Ana Krajnc

cistija buducnost


Postrojenje na naftno-gasnom polju „Palić“ počelo sa radom 1. jula ove godine, a prema rečima Velibora Đurića, rukovodioca nivoa B - C projekata, zaduženog za izgradnju postrojenja za komprimovani prirodni gas u Bloku „Energetika“, dnevna proizvodnja i ispo-ruka je trenutno oko 7.000 kg/d.

- Što znači da bi se sa trenutno korišće-nim prosečnim rezervoarima za KPG moglo operativno napuniti oko 200 vozila na dan - objašnjava Đurić.

NIS je, po ugovoru sa izvođačem „Ga-sTeh“ po principu „ključ u ruke“ - uložio u izgradnju tog postrojenja 540.400 evra. Đurić kaže da će uskoro biti završeno i funkcionalno ispitivanje, pa će nakon primopredaje napraviti završni račun.- Prva faza projekta su pilot-projekti, po tehnologiji „know how”, poput Palića, i poslužiće za veleprodaju, odnosno

industriju za upotrebu KPG-a kao ener-genta za primenu kod gorionika koji sada koriste mazut, dizel i slično. Sada se za tu namenu analizira pet lokacija i verovatno će se graditi dva do tri mo-bilna postrojenja. Pored ovih projekata, iz pilot-projekta na benzinskoj stanici „NS-10“ razvijaćemo mrežu za postroje-nja koja će proizvoditi KPG za putnička, namenska vozila i autobuse - kaže Đurić.

Visokokvalitetan KPG koji proizvede NIS će ubrzo, dodaje on, naći primenu u automobil-skoj industriji i to pre svega zbog smanjenja emisije štetnih gasova i lebdećih čestica.

Po poslednjim podacima iz prometa KPG-a u Srbiji, najveću veleprodaju KPG-a ima „Panledi“ Pančevo (oko 70t/d) a maloprodaju „Criogas“ Novi Beograd (za putnička vozila troši oko 7.000 kg/d, odnosno puni oko 200 vozila/d a ostalo ide na autobuse).

Trenutno na nivou Evropske unije postoji nešto više od milion automobila

koji koriste KPG, što predstavlja oko

0,5%ukupnog broja vozila u

zemljama članicama

Bugarska 61,270 102

Mađarska 4,062 3

Srbija 838 8

Hrvatska 155 2

Slovenija 48 2

Makedonija 54 2

Bosna i Hercegovina 21 /

Broj vozila na prirodni gas i javnih stanica u zemljama okruženja

Država broj vozila na kpG Broj javnih pumpi

Izvor: NGVEurope

U januaru 2013. Evropska komisija je objavila paket mera kako bi podsta-kla i obezbedila izgradnju stanica za alternativna goriva širom Evrope, koje bi imale zajedničke standarde kad su u pitanju dizajn i upotreba. Predloženo je i da se do 31. decembra 2020. obezbedi da stanice za punjenje KPG-om širom Unije budu na maksimalnoj udaljenosti od 150 kilometara. Procena je da će izgradnja infrastrukture, stanica za KPG, koštati Evropsku uniju oko 160 miliona evra.

Ideja je da se omogući da vozila koja koriste ovo gorivo slobodno cirkulišu po teritoriji cele Evrope i da KPG posta-ne održiva alternativa dizelu.

Zastupljenost kompresorskih stanica je različita od zemlje do zemlje. U svetu postoji blizu 20.000 javnih stanica za KPG, dok u Evropi, prema podacima sa sajta Cngeurope.com, najviše stanica

U Srbiji trenutno postoje po dve pumpe u Pančevu i Beogradu, po jedna u Kruševcu, Kraljevu, Čačku i Nišu, dok drugi po veliči-ni grad u zemlji, Novi Sad, već godinama čeka na svoju javnu punionicu za KPG.

plANOVI I OčeKIVANJA NIS-ANIS je upravo zbog problema nerazvije-ne prodajne mreže za KPG pokrenuo pi-lot-projekat pripreme gasa i komprimo-vanje prirodnog gasa na naftno-gasnom objektu „Palić“. U planu je i izgradnja novih postrojenja - na benzinskoj stanici „Novi Sad 10“ jedno postrojenje do kraja 2014. a tri nova postrojenja za benzinske stanice u planu su za 2015. godinu.

ubedljivo ima Italija, čak 999, zatim sle-di Nemačka sa 912, pa Austrija sa 176.

U regionu je, ako se izuzme Bugarska u kojoj ima više od sto javnih gasnih stanica, sve još u povoju.

Vasil Katinčarov, ekspert Evropske komisije za kvalitet goriva, koji živi u Bugarskoj, kaže da je ušteda najveći razlog zašto u toj zemlji postoji veliki broj automobila koji koriste gas. - KPG je duplo jeftiniji od konvencionalnih tečnih i biogoriva, a i potrošnja po kilometru je niža - kaže on.

U Hrvatskoj postoje samo dve javne punionice za KPG u Zagrebu i u Rijeci. U Crnoj Gori ih nema, dok u BiH posto-ji samo jedna interna punionica KPG-a u Sarajevu. U Makedoniji postoje dve, u Skoplju i Kumanovu, kao i u Sloveniji i to u Ljubljani i Jesenicama.

Pakistan 3.50 18,61Iran 2.79 15,74Argentina 2.28 12,66Brazil 1.75 9,84Kina 1.57 8,89Indija 1.50 8,46Italija 0.82 4,77Kolumbija 0.46 2,54Uzbekistan 0.45 2,53Tajland 0.42 2,33

Top 10 zemalja u svetu po broju vozila na prirodni gas

Država broj vozila (u milionima) udeo u ukupnom broju vozila na KPG u svetu (u %)

Izvor: NGVGlobal

INDUSTRIJA I bIZNIS42 INDUSTRIJA I bIZNIS 43


Prosečne cene KPG-a u okruženju

saobraćaju, a u nekim je čak postojala i subvencija kod prepravke motora. U siromašnoj Srbiji toga nema, a pritom ne postoji nijedan domaći propis koji se na bilo koji način odnosi prema KPG.

- Bio sam uključen još 1995. godine u prvi pilot-projekat ugradnje opreme za upotrebu KPG-a u nekoliko vozila GSP Beograd. U projekat su bili uključeni Mašinski i Rudarsko-geološki fakultet, Grad Beograd i sve je počelo veoma ambiciozno. Urađen je plan celog pro-jekta, ali je sve stalo kad je ponestalo novca. Tačnije, stalo se kod izgradnje punionice KPG-a. U tom trenutku u Sr-biji su postojala dva punilišta, a jedno je bilo u Beogradu.

I kasnije je, kaže Blagojević, bilo nekoli-ko pokušaja da se poveća broj vozila na metan u GSP-u i auto-prevoznom pre-duzeću „Lasta”, ali ništa nije otišlo dalje od nekoliko prepravljenih autobusa.

Kako kaže Slavica Stevanović iz Grad-skog saobraćajnog preduzeća Beograd, izgradnja gasne stanice je u procesu, ali s obzirom na to da su u pitanju velika finansijska sredstva, ne zna se kad će taj projekat biti završen. GSP je 2011. nabavio 10 novih autobusa na gas koji trenutno saobraćaju u glavnom gradu. Ipak to je u odnosu na ukupno 1.019 autobusa u Beogradu, veoma mali broj. Novi Sad je, takođe, pre nekoliko godina

nabavio šest autobusa, ali ni u tom gradu nema najava novih nabavki.

U regionu je Bugarska ubedljivo najviše razvila program za autobuse. U pet naj-većih gradova, kao i na međugradskim linijama, saobraća 105 autobusa koji koriste KPG. Kod putničkih vozila, od ukupno 61.000, čak 95 odsto su vozila prerađena za upotrebu KPG-a, uglav-nom zbog uštede, a čak 75 odsto od tog broja je u vlasništvu taksista.

Bez obzira na sve prepreke koje stoje na putu primene ovog gasa, KPG se smatra gorivom budućnosti zbog svojih ekoloških osobina, a kako sada stvari stoje ni cena nije zanemarljiv faktor.

Prema analizama koje su sproveli stručnjaci

Evropske komisije, za širu upotrebu KPG-a postoje tri

glavne prepreke: visoka cena vozila, nizak stepen

prihvatanja od strane korisnika i nedostatak stanica za punjenje na

većem delu evropske teritorije

Hrvatska

Cngeurope.Com

0,90 €/kgBugarska

1,16 €/kg

1.22 €/kg

Slovenija

Srbija

0,75 €/kg

0,99 €/kg

Italija

1,04 €/kg

Makedonija

pREpREkE ŠIROJ pRImENI U SRbIJIS obzirom na to da je KPG relativno nov energent na domaćem tržištu, NIS je uradio Studiju marketinga u 2012, kako bi se ispitala potražnja.

Đurić kaže da su najveće prepreke primeni KPG u Srbiji nedostatak srpskih propisa iz oblasti KPG-a i nerazvijena mreže za punjenje vozila.

- Potrebno je na glavnim putevima obezbediti punjenje vozila na svakih 100 kilometara. Problem je i strah od nepoznatog i nerazumevanje goriva koje zvuči opasno zbog visokog pritiska na kome se koristi - kaže on.

Srbija će posle perioda ispitivanja primene, nakon šest meseci, imati jasne pokazatelje iz NIS-a i razviti mrežu prema zahtevima potrošača.

- Oprezno smo počeli sa pilot-projek-tom, da ne bismo imali velika ulaganja i problem neiskorišćenog kapaciteta. Iskustva sa interne pumpe iz „Srbija-gasa“, posle više od deset godina rada, govore nam da treba početi sa desetak vozila na dan - kaže Đurić.

Ivan Blagojević, docent sa katedre za motorna vozila Mašinskog fakulteta u Beogradu, kaže da upotreba gasa u Srbiji u putničkim vozilima nije zaživela u meri u kojoj se to očekivalo pre nekoliko godina.

- Primena KPG-a je u Srbiji uvek išla u nekim talasima, zavisno od cena goriva i ugradnje, ali nikada nije počeo sa ma-sovnijom primenom - objašnjava on.

Kad je u pitanju teretni saobraćaj, sma-tra da je razlog slabe primene u Srbiji inicijalna cena koju treba uložiti, iako se KPG, kod teretnog saobraćaja koji podrazumeva prelazak velikih rastoja-nja, pokazao kao veoma isplativ, a kao primer navodi Rusiju.

čIstIJI GrADOVI I uLOGA DržAVeU široj upotrebi alternativnih goriva najviše uticaja ima država, što kroz beneficije, što kroz pozitivne kampanje. Tako se autobusi, kao jedni od vodećih zagađivača gradskog vazduha, u mno-gim evropskim metropolama, poput Pariza, Berlina, kroz različite inicijative, gradske projekte i subvencije, posled-nju deceniju sve više prevode na KPG. U Gradu Bolonja, na primer, autobusi na KPG čine 90 odsto gradskog prevoza.

U zapadnim zemljama, priča Blagoje-vić, postoji stimulacija za širu upotre-bu, posebno u gradskom i teretnom

Visokokvalitetan KPG koji NIS proizvede primenjivaće se u

automobilskoj industriji, na prvom mestu zbog

smanjenja emisije štetnih gasova i lebdećih čestica

ekološke prednosti kpG-a u odnosu na ostala goriva:

90%

30%

Smanjena emisija reaktivnih ugljovodonika

65%Smanjena emisija ugljen-monoksida

60%Smanjena emisija

azotnih oksida

Smanjena emisija ugljen-dioksida


inovacione projekte i plaćaju sve troškove putovanja na me-đunarodne sajmove inovacija.

NIs kroz svoj projekat „energija znanja“ upravo po-kušava da promoviše mlade talente. Koliko je podrška kompanija mladim genijalcima značajna?

Mladima je veoma značajna podrška kompanija jer kroz praktičan rad stiču nova iskustva, znanja i veštine koje će im trebati u daljem radu. Zato sam prethodno i pomenuo da je rad u određenim kompanijama, u zavisnosti od projekta, jako značajan za usavršavanje. Takođe, veoma je važna fi-nansijska podrška mladim talentima kako bi svoja dostignu-ća predstavili na brojnim takmičenjima i sajmovima širom sveta. Najbolje je kada se ta saradnja odvija na obostranu korist, mladih talenata i kompanije.

čini se da su u rusiji posebno prepoznali Vaš talenat. Kako to da je većina nagrada došla baš iz rusije?

Saradnja sa ruskim institucijama i Inovacionim centrom traje skoro 10 godina. U Moskvi sam prvi put (van Srbije) izlagao i prezentovao pronalaske na najvećem Međunarod-nom sajmu inovacija i novih tehnologija „Arhimed 2005”. Naime, nakon što su organizatori tog sajma bili u poseti Beogradu i posetili moj štand, dobio sam od njih poziv da dođem u Moskvu. Na tom Sajmu izlaže na hiljade prona-lazača, naučnika, instituta i svetskih kompanija. Izlaganje i priznanje koje sam dobio bilo mi je jako značajno jer je o nagradama odlučivao kompetentan žiri od 50 članova. Po-javljivanje na tom sajmu je zapravo bila odskočna daska u mojoj karijeri, a sećam se da smo moja porodica i ja morali da pozajmimo novac da bih otišao na taj put.

Lepo je stvarati, pronalaziti, osmišljavati nove projekte, ali san svakog naučnika je da njegova ideja dobije

primenu u privredi, odnosno da „zaživi“

Dobitnik ste brojnih priznanja u zemlji i svetu. Koliko pronalazačima znače priznanja i nagrade?

Međunarodna priznanja mnogo znače kao satisfakcija i referenca da su relevantne i kompetentne međunarodne institucije prepoznale i priznale inovativni i stvaralački rad. Nagrade koje sam dobio bile su mi moralna satisfakcija, mislim da svakom naučniku znači priznanje kao potvrda vrednosti onoga što radi. Pored toga, kada svoj rad želite da prezentujete stranim institucijama ili investitorima onda priznanja mogu biti prednost, posebno ukoliko je cilj inova-tora da projekte komercijalizuje. Lepo je stvarati, pronalaziti, osmišljavati nove projekte, ali san svakog naučnika jeste da njegova ideja dobije primenu u privredi, odnosno da „zaživi“. Samim tim i nagrade doživljavam kao pomoć ka ostvariva-nju upravo tog cilja. Moja misija je da projekti na kojima ra-dim pomognu ljudima u životu, jer dobijati nagrade, a nakon toga ništa ne učiniti u praksi je gubljenje vremena i novca.

Šta bi Vam zaista pomoglo u daljem razvoju i usavrša-vanju budući da ste u više navrata isticali kako niste naišli na razumevanje države? Kakva je podrška inovatorima u srbiji, ali i u zemljama regiona?

Pomogla bi konkretna investicija u inovacioni projekat, radi daljeg razvoja i proizvodnje. Što se tiče usavršavanja, jako je korisno sarađivati sa kompanijama i inovacionim centrima. Do sad sam usavršavanja osim u Srbiji, stekao u Rusiji, Šved-skoj, Kini, Švajcarskoj, Nemačkoj, Japanu, SAD.Podrška inovatorima u Srbiji je nedovoljna. Najpre zbog nedostatka finansijskih sredstava, ali i čestog nerazumevanja nadležnih institucija. U zemljama regiona je mnogo bolja situacija, jer nadležne institucije i ministarstva podržavaju

Mada je tek ove godine napunio trideset godina, Miloš Stan-ković iza sebe ima oko 30 pronalazaka, a mnogi su dobili i međunarodna priznanja. Ideje dobija iz želje da reši proble-me, a oblasti kojima se najviše bavi su: ekologija, energetika i elektrotehnika. Za razliku od mnogih svojih kolega koji su u potrazi za većom podrškom, prilikom da se usavršavaju i ra-zvijaju, napustili zemlju, ovaj mladi inovator pokušava svoje ciljeve da ostvari u Srbiji. Za sada u inostranstvo odlazi samo poslovno, ali ne isključuje mogućnost i trajnog odlaska, iako bi voleo da ostane u zemlji. - Trenutno sam u Srbiji zbog porodice, posla i doktorskih studija. Istina je da se u našoj zemlji trud i rad ne vrednuju u onoj meri u kojoj bi to bilo potrebno, odnosno kako se talenti cene i pomažu na nekim drugim tržištima. Na razvijenijim tržištima se naročito ceni rad ljudi na inovacijama. Zbog toga su mnoge moje kolege i otišle iz zemlje. Trenutno sam često u inostranstvu zbog posla, u pregovorima sam sa inostranim i domaćim kompa-nijama oko pokretanja serijske proizvodnje jednog od pro-nalazaka. Ne mogu reći da nikada neću da odem, ali mi to u ovom trenutku nije u planu – kaže Stanković za „Energize“.

sanjam da projEkti zaživE

Želja mi je da doprinesem razvoju društva utemeljenog na znanju, intuiciji

i hrabrosti. Voleo bih da se na osnovu mojih pronalazaka proizvodi veliki broj

praktičnih uređaja

Miloš stanković, pronalazač

Vesna Lapčić


Ko je Miloš Stanković?Miloš Stanković je rođen 1984. godine u Beogradu (Srbija). Završio je elektroteh-ničku školu u Zemunu, a diplomirao na Višoj elektrotehničkoj školi u Beogradu, smer računarska tehnika i dalje nastavio studije na Univerzitetu u Novom Sadu, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin”, smer proizvodni menadžment gde je i diplomi-rao na temu: inovaciono preduzetništvo. Nakon toga je završio master studije na Fakultetu za primenjenu ekologiju u Beogradu, smer zaštita životne sredine (tema master rada: aerozagađenje i automobilska industrija).

Bavi se naučno istraživačkim radom, tačnije inovacijama. Poseduje oko 30 pronalazaka koji su nagrađeni na brojnim domaćim i međunarodnim sajmovima. U ovoj godini primljen je za počasnog člana Ukrajinske akademije nauka, a Evropska akademija nauka mu je dodelila nagradu „Počasni pronalazač Evrope“ za 2014.

U Republici Kini, 2013. godine, dodeljena mu je akademska nagrada za životno delo za izvanredna međunarodna dostignuća. Međunarodni inovacioni centar dodelio mu je Zlatni orden za kreativnost, za visok doprinos unutar razvoja međuna-rodne nauke i tehnologije 2012. godine.Na osnovu celokupnog naučno – inovaci-onog stvaralaštva, truda, rada, priznanja i dostignuća, 2012. godine Ruska među-narodna akademija nauka primila ga je za redovnog člana i dodelila priznanje, počasnu titulu „Vitez nauke”. General Ruske armije odlikovao ga je „Ordenom časti, hrabrosti i odvažnosti”. Stanković je proglašen i za zaslužnog građanina Ze-muna, beogradske opštine, dobio je po-velju za građanske zasluge sa medaljom. U Privrednoj komori Srbije 2002. godine Savez pronalazača Jugoslavije dodelio mu je zlatnu plaketu „Tesla-Pupin”, za izu-zetne rezultate na podsticanju, razvijanju i afirmaciji pronalazaštva.

Od tada sam počeo aktivnu saradnju sa ruskim institucijama i često izlažem projekte na njihovim sajmovima. Izdvo-jio bih da mi je general Ruske armije Viktor Genrihovič, dodelio Orden časti, hrabrosti i odvažnosti, Ruska međuna-rodna akademija nauka, čiji sam redo-van član, dodelila mi je njihovo najveće priznanje Orden i titulu „Vitez nauke”, Međunarodni inovacioni centar dodelio mi je Zlatni Orden za kreativnost, za visok doprinos unutar razvoja međuna-rodne nauke i tehnologije.

Pored saradnje sa istočnim zemljama, Vi aktivno sarađujete i sa pojedinim zapadnim zemljama. Tre-nutno blisko sarađujete sa švedskim institucijama. O čemu je reč?

Istina je da aktivno sarađujem sa ze-mljama Zapada. Trenutno sarađujem sa Fakultetom za poljoprivredu iz Švedske i najvećim ekspertima za korove sa koji-ma testiram uređaj za uništavanje am-brozije. U junu sam bio na poslednjim testiranjima. Profesori sa tog fakulteta pomoći će mi da unapredim proizvod kako bi bio što efikasniji, takođe oni će mi dati i atestete.

Prema njihovom mišljenju potencijal po-stoji i jako sam počastvovan što su uloži-li svoje znanje i iskustvo da mi pomognu da unapredimo uređaj. Ovaj projekat mi

je naročito značajan jer se i moj doktorat na kojem radim bazira upravo na uređa-ju za uništavanje ambrozije.

Koliko je teško komercijalizovati neki pronalazak? Pronalazak je veoma teško komercija-lizovati jer su potrebna velika novčana sredstva za njegovu proizvodnju i plasiranje na tržište. Proizvod mora biti tehnički bolji od postojećeg i ekono-mičniji. Ključna stvar u komercijaliza-ciji je dobar lobi i marketing.

Koji su vaši ciljevi, stremljenja, budući da ste već u svojoj 29 godini života dobili nagradu za životno delo za izvanredna međunarodna dosti-gnuća koju vam je uručio potpred-sednik republike Kine?

Voleo bih da se na osnovu mojih prona-lazaka proizvodi veliki broj praktičnih uređaja i time stvori niz novih izvoznih proizvoda koji itekako mogu popraviti celokupnu privrednu situaciju i time poboljšati opšte društveno stanje.

Želja mi je da doprinesem razvoju društva utemeljenog na znanju, intuiciji i hrabrosti tako da nagrade postanu samo tačka na „i“. Želeo bih da budem prvi koji će identifikovati najbolje mo-gućnosti i stvoriti uslove za stvaranje

Mladima je veoma značajna podrška kompanija, jer kroz praktičan rad stiču nova iskustva, znanja i

veštine koja će im biti potrebna u daljem radu

novih tehnoloških inovacija, širenje poslovanja, osvajanje novih tržišta, otvaranje novih radnih mesta.

Vizija koju imam je inovativan pristup društvenom razvoju rešavanjem proble-ma i pre njegovog nastanka kreiranjem jednostavno boljih inovacija.

šta vas najviše privlači od obla-sti kojima se bavite – energetika, ekologija, elektrotehnika? šta vas inspiriše, kako dobijate ideje za pronalaske i da li biste neki posebno izdvojili i zbog čega?

Fokus mi je uglavnom na ekologiji. Elektrotehnika je podloga pošto sam elektroinženjer po struci i mogu pri-menjivati ta znanja u brojnim drugim oblastima. Ekologijom se ne bavim zato što je popularna, nego zato što zaista želim da pomognem ljudima, pa sam tako razvio i uređaj za uništavanje koro-va koji pomoću određene frekvencije i struje može uništiti korov u korenu i on više ne raste tokom sezone. Dakle, bez hemije, bez pesticida, ekološkim putem.

Ideje dobijam iz želje da rešim određen problem, prvo napravim skice i prora-čune, zatim pravim prototip i testiram, nakon toga u fazi istraživanja i razvoja su dodatne modifikacije, testiranja i tehnička korigovanja uređaja.

DRUŠTVENA ODGOVORNOST50 DRUŠTVENA ODGOVORNOST 51

Sa ciljem da se unapredi kvalitet života u lokalnim zajednicama u kojima posluje, kompanija NIS svake godine organizuje javni konkurs „Saradnja radi razvoja“ za podršku realizaciji projekata iz sporta, nauke, kulture, zaštite životne sredine i humanitarnih projekata. Želja Kompanije je da učvrsti partnerske odnose sa regionima u kojima posluje, lokalnim vlastima i stanovništvom. Program „Saradnja radi razvoja“ zaživeo je davne 2009. godine kada su projek-te predlagale lokalne zajednice, a u poslednje tri godine to čine sami idejni tvorci čime je zapravo zaživela ideja da se sav novac dodeljuje kroz javne konkurse. Ko će dobiti novac odlučuje Komisija sastavljena od predstavnika NIS-a i lokalne samouprave na čijoj se teritoriji projekat sprovodi, a na osnovu jasno definisanih kriterijuma. Do ove godine NIS je imao potpisane sporazume sa 10 gradova i opština u kojima se projekti realizuju, a 2014. se pridružio i Beograd za koji je već u prvoj godini izdvojeno 20 miliona dinara. Pored Beograda, u konkursu „Saradnja radi razvoja“ učestvuju i Novi Sad, Niš, Pančevo, Zrenjanin, Kikinda, Novi Bečej, Žitište, Kanjiža, Srbobran, Čačak.

ZAJEDNICI ZAJEDNO

Povezivanje lokalne zajednice i značajnih privrednih subjekata postaje imperativ u savremenom poslovnom okruženju što potvrđuje i Vojislav ilić, gradonačelnik Čačka, jednog od gradova koji u okviru pomenutog projekta sa-rađuju sa NIS-om. - Kompanije bi trebalo da neguju „dobrosusedske“ odnose sa društvenom zajednicom u kojoj posluju, jer to, na kraju krajeva, rezultira obostra-nom koristi. To je ono što kompanija NIS radi, pa nije čudno što je naši građani doživljavaju kao kompaniju koja pripada svima nama - kaže Ilić.

Ilić ističe da je potpisivanje sporazuma o saradnji sa NIS-om za njega, a i za građane Čačka, velika privilegija. - Na taj način smo otpočeli saradnju sa Kompanijom od koje druge kompani-je u Srbiji, kao i predstavnici lokalne samouprave, mogu mnogo da nauče - kaže Ilić.

On dodaje da NIS svojim aktivnostima pokazuje da misli ne samo na sopst-venu budućnost, već i na budućnost građana. - Kompanija pokazuje veliku odgovornost ne samo u oblasti zaštite životne sredine, već i visok stepen društvene odgovornosti - ističe Ilić.

Od 2009. godine u okviru „Saradnje radi razvoja” podržano je više od 600 projekata koji su pomogli razvoju lokalnih zajednica, olakšali funkcio-nisanje brojnih ustanova i unapredili rad kulturnih, obrazovnih i sportskih institucija. Kroz ovaj program, NIS je, u poslednjih pet godina, uložio više od 680 miliona dinara. Samo u 2014. na konkursu su podršku dobila 164 pro-jekta, u koje će ove godine biti uloženo 110.500.000 dinara.

Mihalj Bimbo, predsednik Opštine Kanjiža, kaže da NIS zahvaljujući programu „Saradnja radi razvoja” mo-tiviše i podržava kreativnost i odgovor-nost organizacija i pojedinaca. - Ovaj projekat doprinosi stvaranju bolje budućnosti i humanijeg društva zbog čega je NIS važan strateški partner Opštine Kanjiža. Pomoć i podrška za

U okviru projekta „Saradnja radi razvoja“ NIS je uložio više od

680 miliona dinara u više od 600 projekata koji su realizovani u lokalnim

zajednicama u kojima kompanija posluje

Povezivanje lokalne zajednice i značajnih privrednih subjekata postaje

imperativ u savremenom poslovnom okruženju. NIS je kroz program

„Saradnja radi razvoja“, u poslednjih pet godina, podržao više od 600 projekata

koji su pomogli razvoju lokalnih zajednica i njihovih građana

pouzdan partnEr graĐanimaVesna Lapčić

DRUŠTVENA ODGOVORNOST52 DRUŠTVENA ODGOVORNOST 53

Snežana Nikolič je zahvaljujući ovom projektu dobila laka aktivna kolica što joj je umnogome olakšalo angažovanje na raznim projektima koje sprovodi, a u vezi su sa jačanjem prava osoba sa invali-ditetom. - Laka aktivna kolica su jako skupa, a preko socijalnog osiguranja ih mogu dobiti samo oni koji imaju vozačku dozvolu. Zahvaljujući projektu „Čep za hendikep“, a pre svega podršci NIS-a, bez koje projekat ne bi mogao biti realizovan, praktično mi je omogućena slobo-da kretanja. Mnogi ljudi ne znaju, ali kolica koja se dobijaju preko socijalnog osiguranja su jako teška, sa njima nisam mogla da budem samostalna u onoj meri u kojoj mi to omogućava ovo ortopedsko pomagalo - kaže Nikolič.

Na sajtu Saveza slepih Vojvodine www.ssv.org.rs, uz podršku kompani-je NIS, postavljena je zvučna biblio-teka koja korisnicima sa oštećenjem vida omogućava da slušaju, odnosno čitaju knjige. Vladan Petrović, dugo-godišnji korisnik Zvučne biblioteke, kaže da je postavljanje zvučnih kn-jiga na internet veliki korak napred i da mu knjige nikada nisu bile dostup-nije. - Volim da čitam i sada to mogu da činim na najjednostavniji način, preko interneta uz pomoć svoje šifre.Osnovni cilj uspešnih kompanija, kao što je NIS, svakako jeste pomoć

društvu da se razvija, ili bi bar treba-lo da bude. - Kultura ne može sama sebe da finansira. NIS nema nikakvu obavezu da podržava ove projekte, ali sam jako srećan što su prepoznali značaj online zvučne biblioteke - do-daje Petrović.

učI sLOBODNOProfesor matematike iz Niša, Saša Popović, osmislio je online projekat „Uči slobodno akademija“ za koji je dobio podršku NIS-a. On je 2011. počeo da postavlja na YouTube kratke video klipove u kojima je postupno rešavao zadatke iz matematike, pomoću kojih su se osmaci pripremali za završni ispit. Popović kaže da je državna podrška

društvenom aktivizmu u oblasti obrazovanja skoro zanemarljiva. - Upravo zbog toga je podrška društveno odgovornih kompanija kao što je NIS od neprocenjivog značaja za razvoj civilnog društva u sektoru obrazovanja. Tako su u Sjedinjenim Američkim Državama upravo kompanije poput Googla i Microsofta glavni donatori u sličnim projektima. Iako nam se, možda, čini nelogičnim, velike kompanije imaju interes da podrže obrazovne projekte jer jedino obrazovana društva mogu biti napredna i dobro poslovno okruženje za dalje poslovanje kompanija - objašnjava Popović.

On dodaje da projekti ovakvog obima koji su nekomercijalnog karaktera zahtevaju hiljade radnih sati. - Jedini način da ih realizujete je finansiranje iz donacija. Godinama sam sa manjim ili većim us-pehom pokušavao da objasnim potenci-jalnim donatorima koliko je ovaj projekat značajan za društvo u celini, ali sam uglavnom nailazio na nerazumevanje. Na sreću osnovaca u Srbiji, ljudi koji vode program „Saradnja radi razvoja“ uvideli su viziju koju delimo nosilac projekta Pe-dagoško društvo informatičara Srbije i ja, i finansijskom podrškom 2013. omogućili snimanje video lekcija iz matematike, a 2014. omogućili da krene snimanje i video lekcija iz fizike za osnovce - kaže Popović.

U programu „Saradnja radi razvoja“ mogu da učestvuju i projekti koji su ranije dobijali novac od dona-tora ili su još aktuelni. Uslov je da se sprovode na teritoriji jedne od pomenutih opština, a jedna organi-zacija može da konkuriše sa najviše tri ideje. Iz godine u godinu, broj prijavljenih projekata raste, baš kao i ukupan novac koji se dodeljuje, što znači da je NIS prepoznat kao siguran partner u ostvarivanju pla-nova kojima će se poboljšati život u lokalnoj zajednici.

100 odsto ukupnih sredstava

namenjenih programu raspodeljuje se isključivo putem javnog konkursa

socijalno ugrožene i osobe sa invali-ditetom, izgradnja, odnosno rekonst-rukcija sportskih objekata, realizacija međunarodnih kulturnih i sportskih manifestacija, projekti za jačanje ekološke svesti građana... su samo neke dodirne tačke Strategije razvoja opštine Kanjiža i društveno odgovor-nog pristupa NIS-a - kaže Bimbo.

U toj Opštini je sproveden jedan od zanimljiviijh ekoloških projekata. U krugu Tehničke škole „Besedeš Jožef” u Kanjiži, nedavno je počelo sa radom solarno LED drvo. Naime, solarni paneli postavljeni su na konstrukciju u obliku velikog drveta. Solarno LED drvo koristi sunce kao obnovljivi izvor energije za osvetljavanje okoline. I ne samo da se na ovaj način osvetljava školsko dvo-rište, već se promoviše i održivi razvoj i zaštita okoline.

Na konkursu se prednost daje onim

idejama koje u osnovi imaju pomoć deci,

mladima, osobama sa invaliditetom, starijim

ljudima...

Zoltan Šarnjai, direktor Tehničke škole „Besedeš Jožef“, koja je idejni tvorac projekta, kaže da postavljanje solarnog LED drveta na ulazu školske ekonomije ima estetsku, sociološku i edukativnu poruku i funkcionalnu vrednost. - Oko ovog futurističkog dizajna kao novi pro-jekat formiramo park, u koji je posađena 400 godina stara, u Evropi najstarija, vi-nova loza „mariborške žametne črnine” koja simboliše prirodnu sunčanu elekt-ranu. Bez kompanije NIS ovaj projekat ne bismo mogli da ostvarimo, a realizo-van je uz timski rad ljudi koji veruju da moderno može biti i korisno i estetsko, a pri tom nosi poruku o važnosti održivog razvoja - objašnjava Šarnjai.

POMOć OSETlJIVIm GRUpAmANa konkursu prednost se daje onim idejama koje u osnovi imaju pomoć deci, mladima, osobama sa invaliditetom, starijim ljudima, kao i projekti koji unapređuju fizičke uslove za dugoročni razvoj iz pomenutih oblasti.

Udruženje paraplegičara Banata, koje broji 96 članova, dobilo je prošle godine novčana sredstva za sprovođenje projek-ta „Čep za hendikep“.

Tihomir Đurić, sekretar Udruženja parap-legičara Banata, kaže da bez sredstava koja su dobili od NIS-a ne bi mogli da rea-lizuju akciju. Ideja ovog projekta je bila da se promoviše i zaštita životne sredine, ali i da se pomogne osobama sa invaliditetom da dođu do pomagala. - Jedna od najs-kupljih stavki akcije je logistika, jer je bilo neophodno otići i prikupljati čepove. No-vac koji smo dobili na javnom konkursu „Saradnja radi razvoja“ iskoristili smo u te svrhe i promociju akcije - kaže Đurić.

1.173

164

110.500.000

broj prijavljenih projekata

projekta za realizaciju

dinara uloženo

2014.godina

Projekat „saradnja radi razvoja“ se sprovodi u

11 opština: Beograd, Novi sad, Pančevo,

čačak, Niš, Zrenjanin, Kikinda,

srbobran, žitište, Kanjiža,Novi Bečej

Investicije u oblasti: nauke, sporta,

kulture, ekologije, humanitarni projekti

KULTURA54 KULTURA 55

Srbija je zemlja koja je nadaleko poznata po gostoprimstvu i veseloj naravi stanovnika. Jedan od najboljih načina da se pose-tioci u to uvere jesu letnji muzički festivali. Tada građani Srbije pokazuju koliko vole dobru zabavu i kako su najbolji domaćini svakome ko poseti njihovu zemlju. Kroz program društveno odgovornog poslovanja „Kultura bez granica“, NIS tradicionalno podržava letnje festivale širom Srbije i na taj način omogućava da u bogatom kulturno-umetničkom sadržaju uživa veliki broj domaćih i stranih gostiju. Od zvuka trube, koja u Srbiji tradici-onalno prati svaki važniji događaj, preko sofisticiranih džez rit-mova, pa do melodija ruskih klasika - ovog leta ljubitelji muzike sigurno su mogli da pronađu festival po svom ukusu.

„Nišvil“, Sabor trubača u Guči i Festival ruske muzike „Boljšoj“, ovog leta obogatili su kulturnu i muzičku

ponudu zemlje. Ovakve manifestacije promovišu talente, privlače turiste i

poboljšavaju imidž Srbije

lEpšE licEsrbijE

Letnji festivali

Ekaterina Jakovljeva

KULTURA56 KULTURA 57

U proseku 100.000 gostiju poseti ovu manifestaciju i uživa u džez muzici. Ovogodišnji festival zabeležio je jubilarno 20. izdanje, a za tri dana na njemu je nastupilo 560 izvođača koji su održali 80 koncerata. Najznačajniji džez festival na Balka-nu ugostio je na jednom mestu vodeće svetske i domaće džez bendove i umetnike, kao što su: jedna od najpoznatijih ritam i bluz postava na svetu -američki The Original Blues Brothers band, Iyeoka (SAD), Candz Dulfer Band (Holandija), the Coo-kers (SAD), Tania Maria (Brazil), Vlatko Stefanovski i Miroslav Tadić (Srbija, Makedonija), Viva Vox (Srbija). Osim priznatih velikana, svoj rad predstavili su i manje popularni džez, bluz i fjužn bendovi iz celog sveta.

Zoran Perišić, gradonačelnik Niša, kaže da bi prema proceni organizatora, do 2015. godine, „Nišvil“ mogao biti svrstan u top deset festivala na svetu. - To svakako predstavlja izazov za grad, jer se nadamo da ćemo kroz dobro osmišljene sadržaje privući veći broj posetilaca iz drugih gradova i zemalja – kaže Perišić.

Osim glavnog programa na Earth i Skz binama, Nišvil je ove godine imao i mnoštvo besplatnih muzičkih programa (Open, Youth, Welcome i Matine stejdževe), projekcije džez i muzičkih filmova na Movie stejdžu, izložbe, promocije knjiga i časopisa, kao i tradicionalni Nišvil workshop.

Kendi Dalfer, džez saksofonistkinja, kaže da joj se ovaj festival jako dopada jer spaja različite muzičke stilove i populacije. – „Nišvil“ spaja stare i mlade, fanove džeza i moderne dens

Imaš li žicu za „Nišvil“

Zahvaljujući muzičkom konkursu „Imaš li žicu za Nišvil“ koji je NIS organizovao u cilju podrške mladim muzičkim talentima, sedam neafirmisanih bendova iz Srbije dobilo je priliku da nastupi na „Nišvil“ džez festivalu. Na konkurs se prijavilo ukupno 47 bendova, a bendovi pobednici koji su svirali na Youth stage-u su: FingerbanG, Jazus Jayy, Hipnagoga slike, Jazzmo Quartet, Oganj bend, Tevarbulebra i Masterflow&Bandtronica. Predstavnici kvarteta iz Bečeja „FingerbenG“, jednog od pobednika NIS-ovog konkursa, kažu da im je najznačajnije to što je u izboru učestvovao stručni žiri. – To je, ipak, znak da naš rad vredi. Nevero-vatna je čast nastupiti na ovakvom festivalu, pored toliko zvučnih imena. U Srbiji smo do sada nastupali samo u Vojvodini – kažu članovi ovog kvarteta.

muzike. Mislim da je to dobro i zato se u Nišu osećam dobro, kao kod kuće – dodaje Dalfer.

U okviru Festivala organizovan je i projekat „Džez – multi-kulturalni izraz“, koji je podržala Delegacija Evropske unije u Srbiji. U okviru ovog projekta studenti muzičkih akademija, učenici muzičkih škola, kao i samouki muzičari iz šest gradova na jugu Srbije, učestvovali su na besplatnim muzičkim radio-nicama.

„New Europe magazin“ označio je „Nišvil“ kao „evropsko lice Srbije“

DžeZ festIVAL „NIšVIL“Grad Niš u letnjim danima postaje dom mnogim džez muzičarima sveta. Internacionalni džez festival „Nišvil“ koji kompanija NIS podržava šestu godinu zaredom, predstavlja prestižni muzički događaj koji okuplja renomirane svetske muzičare i poštovaoce ovog muzičkog žanra. Ovaj festival zvanično je proglašen kulturnom manifestacijom od nacionalnog značaja 2009. godine, a dobio je i status „najbolji lokalni brend“.Ivan Blagojević, direktor „Nišvila“, kaže da je još veliki ruski kompozitor Igor Stravinski napisao da je džez klasič-na muzika 20. veka. - NIS je prepoz-nao koncept „Nišvila“ kao promociju umetničke muzike u sklopu svog programa „Kultura bez granica“ i postao u prethodnih šest godina najpouz-daniji partner „Nišvila“. Zahvaljujući kontinuitetu takve podrške, „Nišvil“ je proglašen brendom umetničke muzike u akciji „Najbolje iz Srbije“ Ministarstva

trgovine i Privredne komore Srbije. NIS je, takođe, nosilac priznanja „Najbolje iz Srbije“ i kao energetski gigant sjajno je prepoznao energiju mladih koji su najznačajniji segment „Nišvila“ i njiho-vom zajedničkom podrškom pokrenuli su „Nišvil“ do statusa lidera u regionu – kaže Blagojević.

58 KULTURA 59

sABOr truBAčA u GučI

Dragačevski sabor je festival trubača, folklora i narodnog stvaralaštva koji se svake godine održava u mestu Guča, blizu Čačka. Truba je obeležje

ovog sela sa nekoliko hiljada stanov-nika. Prvi Dragačevski sabor održan je daleke 1961. godine i tada su na njemu učestvovala četiri orkestra. Da-nas, Festival okuplja mnoge trubačke sastave iz celog sveta, a skoro milion posetilaca iz Srbije i inostranstva do-lazi u ovo mesto svakog avgusta. Guča je postala poznata u celom svetu kao mesto održavanja najvećeg festivala trubačke muzike širom planete, gde su još zastupljene i druge narodne aktivnosti: priređuju se likovne izlož-be, književni susreti, izbor najlepših narodnih nošnji, narodni višeboj…Ove godine na međunarodnom takmičenju trubačkih orkestara, koje je trajalo sedam dana, pobedio je make-donski trubački sastav „Uska Kan“, koji je sjajnim performansom „kupio“ pub-liku i žiri, i pokazao da može stati rame uz rame sa drugim orkestrima koji već godinama važe za neprikosnovene u ovoj vrsti muzike i načinu izvedbe.

Najbolji trubač je Ekrem Mamutović, dobitnik mnogih saborskih nagrada i je-dan od najboljih trubača u Srbiji danas. Na drugom mestu je orkestar „Sokol“ iz Poljske, a na trećem „The Zuralia“ iz Rumunije. Pobednička zvanja otvaraju trubačima put za nastupe u svetskim metropolama, na domaćim i stranim festivalima, muzičkim programima, televiziji i filmu.

kUlTURAkUlTURA58 kUlTURA 59

Ovogodišnji festival otvorio je koncert jednog od najpoznatijih pijanista svetske muzičke scene Denisa Macujeva. Za oko 300 učesnika i gostiju manifestacije, Macujev je izvodio kompozicije Petra Čajkovskog, Sergeja Rahmanjinova, Igora Stravinskog i kao specijalno iznenađenje-džez kompozicije. Drugog i trećeg dana festivala nastupali su: ruska violinistkinja Aljona Bajeva i pijanista svetskog glasa Aleksandar Madžar.

Već drugu godinu zaredom na festivalu je nastupio češki Nacionalni simfonijski orkestar sa dirigentom Janom Kučerom, koji je pratio kako gore navedene muzičare, tako i koncertno izvođenje opere „Dom za vešanje“ zajedno sa bendom Emira Kusturice „No Smoking Orchestra“, a posebnu atmosferu su napravili samostalnim nastupom, na kome su svirali poznate melodije iz igranih filmova.

Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, kaže da kompanija uvek podržava mlade talente što i jeste suština ovog festivala. - Malo je poznato da je veliki Puškin znao srpski jezik i da je na ruski prepevao srpske narodne pesme, dok je jedan od najvećih kompozitora u istoriji Petar Čajkovski koristio srpske pesme kada je stvarao Srpsko-ruski marš. Uvek podržavamo mlade talente, što je i suština ovog festivala. Nadam se da će se na Mećavniku naći talenti poput Macujeva, Puškina i Čajkovskog – kaže Kravčenko.

Kulturne manifestacije najčešće zavise od podrške velikih kom-panija, a njihovo postojanje je značajno iz više razloga. Pomenuti letnji festivali ne samo da podstiču razvoj muzičkih talenata i obogaćuju kulturu zemlje, već privlače strane posetioce i pop-ravljaju imidž zemlje u svetu.

fESTIVAl RUSkE mUZIkE „BOLJšOJ

Polovinom jula pod generalnim pokroviteljstom kompanije „Gasprom njeft“ već drugu godinu zaredom, u etno-selu Mećavnik, na Mokroj Gori u Zapadnoj Srbiji, održan je festival klasične muzike pod nazivom „Boljšoj festival“. Trodnevna manifestacija osmišljena je kao promocija najvećih zvezda ruske klasične scene, ali i mladih talenata. Emir Kusturica, reditelj, kaže da je saradnja ruskog i srps-kog naroda na kulturnom polju značajna.

-Odavno sanjam da na brdu Mećavnik, gde su nekad bili samo bandera i plast sena, a gde je sada drveni grad, ugledam klavir i filharmoniju koja izvodi dela velikih ruskih autora. Tako se jedan od mojih snova ostvario i tako ta bandera i plast postaju prošlost. Saradnja s kompanijom „Gasprom njeft“ potvrđuje da dva bratska naroda nastupaju zajedno na kulturnom polju. – kaže Kusturica.

U izvođenju klasičnih ruskih kompozicija, na ovoj manifesta-ciji, takmiči se više od 100 učenika iz srednjih muzičkih škola i akademija iz Srbije i Republike Srpske, a pobednici dobijaju „matrjoške“, priznanje koje bi trebalo da podstakne mlade talen-te i posluži kao odskočna daska na putu ka svetskoj karijeri.

Violinistkinja Aljona Bajeva

Pijanista Denis Macujev

FULL TANK60 FULL TANK 61

Mostovi nisu samo saobraćajnice i način da se pređe reka. Uvek su imali dublju simboliku i smisao. Oni su predstavlja-li civilizacijske tekovine, kulturna povezivanja i spajanja lju-di i naroda, arhitektonska čuda ili umetnička dela, kulturne spomenike i tragove prošlih vremena... Nije ni čudo što kada ratovi počnu i bezumlje zavlada, prvo stradaju mostovi, njih sve neprijateljske vojske prvo ruše i gađaju. Sličnu sudbinu imao je i most na Drini kod Višegrada, koji je, na sreću, preživeo sve nedaće, i vremenske i ljudske i,onako moćan nad vodom, prkosi vremenu i čuva tajne ljudi i sudbina…

Višegrad se prvi put pominje 1433. godine kada je pripadao moćnoj srpskoj vlastelinskoj porodici Pavlovića, pod čijom je upravom bio i srednjovekovni grad Dobrun. Na vrhu brda iznad drinskog mosta nalaze se tragovi starog grada ili Pavlovine (po vojvodi Pavlu Radenkoviću). Same ruševine se nalaze na dva mesta i zovu se „Gornji grad“ i „Donji grad“. Pri dnu starog grada, na nepristupačnim stenama iznad Drine nalazi se kula koja je u narodu poznata kao „Kula Kraljevića Marka“, a koja je imala ulogu osmatračnice.

Kako je zapisao čuveni turski putopisac Evlija Čelebija, Mehmed Paša je oko 1577. godine sagradio donju Višegrad-sku varoš, a pošto je postojalo i naselje iznad, odnosno više njega, grad je dobio ime Višegrad.

Po turskim izvorima, u 16. veku ovaj grad je osvojio Osman Paša i on ostaje pod turskom vlašću sve do Berlinskog kongresa 1878. kada čitavu Bosnu preuzima Austrougarska. Dolaskom Austrougara Višegrad dobija konture gradske sredine. Oni grade vodovod, uvode zemljišne knjige, grade uskotračnu prugu i javne građevine. Posle Prvog svetskog rata Višegrad ulazi u sastav Kraljevine Jugoslavije, u okviru Bosne i Hercegovine…

Višegradska ćuprija na Drini je zadužbina velikog vezira Mehmed-paše Sokolovića. On je jedan od velikih osmanskih vojskovođa poreklom iz Bosne. Rodio se u selu Sokolovići pored Rudog 1505. ili 1506, kao dete pravoslavnih rodite-lja. U to vreme postojao je običaj poznat kao Divširma, odnosno „Danak u krvi”. Srpska deca su na silu otimana i odvođena u Tursku gde su prevođena u islam i školovana u njihovim vojnim školama gde su postajali Janjičari, elitni vojnici turskog carstva. Tako je iz okoline Višegrada kao dete odveden i Bajica Sokolović i dobija ime Mehmed. On će kasnije zahvaljujući svojoj sposobnosti postati oficir osmanske vojske, a na vrhuncu svoje moći postaje veliki vezir, odnosno premijer države po današnjim standardima. Na vrhuncu svoje moći naređuje da se u Višegradu na Drini sagradi most kome ravna nema…

istorija u kamEnu

Maleni Bajica Sokolović, Srbin i pravoslavac, otet je od svojih roditelja i odveden u Tursku u Janjičare, čuvene

vojnike turske vojske. Kao moćni turski vezir, sada Turčin i musliman, pred kraj života vraća se u rodni kraj sa

ogromnom unutrašnjom potrebom da nešto veliko ovde uradi i ostavi traga. I uspeo je u tome – napravio je čuveni

višegradski most, koji je bio inspiracija mnogim umetnicima, ponajviše jedinom nobelovcu sa ovih područja, Ivi Andriću,

autoru romana „Na Drini ćuprija“

Nenad Stanojevski

Višegrad i Andrićgrad

FULL TANK62 FULL TANK 63

Most na Drini podigao je veliki vezir Mehmed-paša Sokolović, a zidao ga je Rade Neimar, koji je morao živeti sto-tinama godina kako bi sagradio sve što je lepo i trajno. Ipak, gradnju mosta, ometala je vila brodarica i noću rušila sve ono što se preko dana sagradilo. Tada je „nešto“ progovorilo iz vode i savetovalo Rada Neimara da ako želi sagraditi most mora pronaći dvoje dece, bliznadi, brata i sestru, Stoju i Ostoju i uzidati ih u srednje stubove mosta. Odmah je počelo traženje ta-kve dece i obećana je nagrada onome ko ih nađe i dovede.

U jednom udaljenom selu pronašli su dvoje bliznadi i oteli ih od majke silom vezirove vlasti. Majka se nije htela od-vojiti od njih već je posrćući i plačući krenula za njima, neosetljiva na psovke i udarce.

Rade Neimar je uzidao decu u stubove mosta. Ipak se sažalio i ostavio otvore na stubovima kroz koje je nesrećna majka mogla da doji svoju žrtvovanu decu. Kao spomen na to već stotinama godina teče iz zidina majčino mleko koje ostavlja neizbrisiv trag na kamenu.

Skraćeni tekst legende iz romana „Na Drini ćuprija“

O ANDrIćGrADuAndrićgrad je kompleks izgrađen u Višegradu po ideji poznatog režisera Emira Kusturice, a predstavlja neku vrstu istorijske rekonstrukcije kamenog grada, sa elementima različitih arhitek-tonskih epoha i stilova. U njemu se su-sreću otomanska arhitektura, vizantijski period sa elementima moravske škole, elementi renesanse i neoklasicizma.

Andrićgrad je multifunckionalni prostor sa turističkim, kulturnim, edukativnim, administrativnim i komercijalnim objektima. U An-drićgradu posebno treba istaći naučnu instituciju - Institut Ive Andrića, zatim Akademiju lepih umetnosti, renesan-sno pozorište sa 300 mesta, multi-pleks bioskop sa tri sale, novu zgradu opštinske administracije. Nastao je kao ideja o kamenom sred-njovekovnom gradu inspirisanog deli-ma i likovima nobelovca Ive Andrića. To je, u stvari, vizija kako je Višegrad

mogao izgledati da ga nisu zaobišli renesansa i ostali istorijski periodi. U arhitektonskom pogledu sam grad je mešavina različitih epoha i stilova koji su se smenjivali kroz istoriju ovog područja: vizantijski stil, otomanski period, renesansa, klasicizam. Tokom šetnje kroz glavnu ulicu-korzo poseti-oci će moći da se vrate u prošlost. -Ona praktično spaja dva perioda – fragmente renesanse sa otomanskim periodom i Vizantijom. Na ulazu se karavan saraj susreće sa vizantijskim dvorom, a u nastavku će biti ono što je mogla da izgradi Austrija, a nije, kao što i otomanska imperija nije izgradila ono što je trebalo da izgradi. Na kraju, prema glavnom trgu, koji je neka vrsta klasicizma, koji je trebalo da nastane za vreme Kraljevine između dva svet-ska rata, razvijaće se ulica sa delovi-ma renesanse, koje je mogla napraviti Austrija - rekao je Emir Kusturica.

Sama ideja je javno objavljena krajem 2010. godine, a već u aprilu 2011. formiran je „Andrićgrad“ d.o.o kao

Legenda o Stoji i Ostoji

preduzeće bazirano na javno-privatnom partnerstvu sa zadatkom izgradnje, a kasnije i upravljanja kompleksom. Sama gradnja započeta je svečanom ceremonijom 28.6.2012. uz zvuke opere „Karmina Burana“, u izvođenju Beograd-ske filharmonije.

emir Kusturica, režiser

“ Nastao je kaoideja o kamenom

srednjovekovnom graduinspirisanog delima i

likovima nobelovca IveAndrića. ”

OD BEOGRADA 247 KM

OD ZAGREBA 457 KM

OD SARAJEVA 112 KM

OD BUDIMPEŠTE 574 KM

OD BUKUREŠTA 720 KM

OD SOFIJE 489 KM

NA DrINI ćuPrIJAMost je izgrađen u periodu od 1571. do 1577. godine, a gradio ga je tada najčuveniji turski arhitekta Kodža Mimar Sinan. Izgrađen je u istočnjač-kom stilu i predstavlja remek delo tadašnjeg graditeljstva. Ima 11 lukova sa blagim usponom prema sredini i silaznom rampom na levoj obali. Iznad lukova čitavom dužinom mosta proteže se profilisani venac iznad koga je ograda mosta. Ukupna dužina iznosi 179,5 m, visina nad normalnim vodostajem reke 15,40 m, a širina mosta 6,30 metara. Most je građen od kamena, sedre, odnosno bigra, koji je dovežen iz Višegradske banje. Iznad šestog stuba sa obe strane se nalaze proširenja. Na prilaznoj rampi leve obale nalaze se tri otvora završena prolomljenim lukovima. Na sredini mosta je izgrađena sofa koja je pred-viđena za odmor prolaznika, a preko puta sofe je ugrađen kameni portal. Na sredini mosta se nekada nalazila kućica sa drvenom kapijom i mostov-skom stražom, pa je zbog toga ovaj deo mosta nazvan kapija. Ovde se nalaze i dve ploče od belog mramora sa stihovima pesnika Nihadija na arapskom pismu, koji govore o gradi-telju i godini izgradnje.

Stariji, gornji natpis je ispisan 1571/1572. godine: „Na Drini u Bosni sagradio je veličanstven most i razapeo red svodova na toj reci, na toj vodi dubokoj i hučnoj. Prethodnici njegovi ne

OD BEOGRADA 247 KM

OD ZAGREBA 457 KM

OD SARAJEVA 112 KM



OD SOFIJE 489 KM

OD BEOGRADA 247 KM

OD ZAGREBA 457 KM

OD SARAJEVA 112 KM



OD SOFIJE 489 KM

Doći do Višegrada i prošetati se poznatim mostom, može se na više načina. Koliko će vam trebati da stignete zavisi odakle dolazite…

mogaše ništa slično sagraditi, po naređenju božijem učini to veliki paša, da bi se njegovo ime spominjalo s poštovanjem i blagodarnošću i sagradi most da mu na svetu nema ravna...“

Zapis iz 1577. godine kaže sledeće: „Preuzvišeni dobrotvor Mehmed-paša, koji je trojici vladara odano bio veliki vezir, učini najveću divnu zadužbinu, neka mu je Bog u dobro upiše. U čistoj nakani sagradi svojim milosnim pogledom golem most preko reke Drine. Izrada mu je bila tako lepa, da onaj ko ga vidi, misli da je jedno zrno bisera u vodi, a nebeski svod da mu je školjka!“

fENIkSU svom vekovnom postojanju most je pretrpeo mnogo nedaća. Prvo zabele-ženo oštećenje mosta bilo je rušenje

jednog svoda u srednjem veku. Most je doživeo jednu popravku 1873. godine, a 1896. godine velika poplava je uništila veći deo Višegrada, ali je ćuprija ostala skoro neoštećena, iako je Drina dostigla rekordnih 14,6 m dubine. Jedino je stra-dala kamena ograda mosta.

Godine 1914. su srušena dva stuba i svodovi koji se na njih oslanjaju, a 1943. godine su miniranjem stradala četiri stuba sa okolnim svodovima. U periodu između dva svetska rata most je privremeno bio osposobljen za sao-braćaj uz pomoć metalne konstrukcije. Detaljna rekonstrukcija mosta izvršena je u periodu od 1949. do 1952. godine.

Most je jedan od najznačajnijih nacio-nalnih spomenika Bosne i Hercegovine, a u julu 2007. godine upisan je u UNES-CO listu svetske kulturne baštine.


Kompanija je investirala više od milijardu dinara u

socijalnu odgovornost. Izgrađen je temelj transparentnosti koje sve projekte NIS podržava, a posebno

je važno što i građani učestvuju u izboru najboljih projekata

za razvoj Srbije

energize 4.pdf

Documents