Menadžment Lekcija 18.

Slušajte američkog biznismena koji upoređuje razlike između menadžmenta u Americi i Saudijskoj Arabiji.A: Upravo ste se vratili iz S.Arabije, kako se razlikuje menadžment tamo od onog u V. Britaniji, ili u Americi?B: Pa, mislim da pre svega primetite snagu udaljenosti tamo.A: Snaga udaljenosti?B: Na primer, u Americi i V. Britaniji podređeni očekuju da budu konsultovani i da donose odluke zajedno sa njihovim menadžerima. U S. Arabiji, od menažera se očekuje da preuzmu potpunu odgovornost, ali na k olektivnoj bazi, konsultovanjem sa drugim menadžerima.A: Pa, koje zemlje imaju najmanju moć udaljenosti?B: Austija, Izrael i Danska, uglavnom severnoevropske zemlje, i anglo države kao Novi Zeland. U takvim zemljama ljudi vide konflikte u kompaniji kao produktivne, pre nego kao nešto što treba izbegavati, oni su više individualisti nego kolektivisti.A: A koliko je to u S. Arabiji zbog tradicije?B: Mislim da je mnogo. Mislim da su oni veoma idealistički nastojeni prema svojim vođama. Mnogo je više osećaja poštovanja tamo nego ovde ili u Americi. Nema mnogo delegiranja, i mnogo se veći akcenat stavlja na poziciju nego na sposobnost.A: A šta je sa konceptom vremena u arapskim zemljama?B: Mnogo je više fleksibilno. Društvene obaveze često imaju preimućstvo, što znači da sastanci, čak i oni od visokog značaja, nekada mogu da se ne održe. I pravo je osveženje saznanje da nemaju opsesiju za tačnošću. Sve je mnogo više opušteno.A: Pa kako sve to utiče na pregovore?B: U V. Britaniji i Americi, u suštini obavljamo posao što je brže moguće. U S.Arabiji sve je u opuštenijem tempu. Više je prijateljski, i sve se završava na ličnom nivou.A: Šta to znači?B: To znači da prednost daju ljudima koje poznajui sakojima su već uspostavili dobre odnose. Dok se uAmerici više vodi računa o tome da se dođe do najbolje ponude u najkraće vreme, bez stvarnog upoznavanja druge strane.A: Pa, bar su naši adokvati zauzeti!B: Da, mislim da su njihovi advokati zapostavljeni. Sve se svodi na to da budeš lično orijentisan a ne orijentisan ka zadatku. Oni se oslanjaju na neformalnu konverzaciju kako bi završili posao, i ono što je bitno se obično prenosi govorom tela ili nešto slično.A: Dok mi ovde imamo potrebu da sve detaljno preciziramo.B: Tačno tako.

Questions:1.Count the most important differences between the management systems in the USA and Saudi Arabia? 2.What is the most important for good management in the USA and in the UK? 3.What are the main characteristics of management in arab countries?

Interviju za posao Lekcija 3.

Neke kompanije smatraju da je njihov pripravnički program veoma koristin kao mamac za dovodjenje novih kadrova. Ovi programi zaista daju diplomce koji nije iskorisćen, da malo procunja, pre nego što se posveti određenom poslu. Ali ovi programi su naišli na poteškoće, jer diplomcima koji nesto vrede brzo dosadi da se sele od odeljenja do odeljenja bez posla.Univerzitetsko obrazovanje , po rečima nekih biznismena, posebno ukoliko su vlasnici firmi u industriji koja nije u razvoju, upropašćava mlade ljude, uništava njihov entuzijazam za , recimo, proizvodom, i stvara ih previše sofisticiranim da bi bili lojalni firmi.Među osobinama koje se pominju kao suštinske važne za mladog čoveka koji aplicira za prvi posao su: razumevanje, odlučnost, određenost, probojnost, analitičke sposobnosti, radoznao mozak, sposobnost dobrog slaganja sa kolegama – ovo poslednje poslodavci posebno cene - pouzdan, kombinovan tim, kako ga je nazvao Andrew Carnegie. Oni iznad svega žele društvene osobe, i, naravno, razumevanje. Ovo su alfa i omega poželjnih osobina za ulazak u menadžment, ako ne za ulazak u sam posao. Postoji opšta saglasnost da je akademska razlika manje važna od same ličnosti.

Questions:1.Which traits are the essential for a young man who applay for his first job? 2.In your opinion, what is more important, university degree or personality? 3.What are the ‘alpha and omega’ of desirable traits for entering the management?

Sastanak direktora Lekcija 6.

Sastanak, izveštaj ili prezentacija su tipicne radne situacije egzekutive. Oni su njegovispecifični, svakodnevni alati. Oni takodje prave velike zahteve za njegovo vreme.Efektivni direktori pitaju jedni druge : " Zašto mi imamo ovaj sastanak: Da li želimoodluku, da li želimo da informišemo, ili želimo da razjasnimo sami sa sobom šta bi trebalida radimo?" Oni će insistirati da svrha bude smišljena i izrečena pre nego što je sazvansastanak, zatrazen izveštaj, ili prezentacija organizovana. Oni insistiraju da sastanaksluži doprinosu kome su posvetili sebe. Efektivan čovek uvek navodi na pocetkusastanka specificnu svrhu i doprinos koji treba postici. On ne dozvoljava sastanaksazvan da imformise da se degeneriše u diskusiju u koju svako ima svetle ideje. Alisastanak sazvan od njega da stimuliše misljenje i ideje jednostavno ne postajeprezentacija od strane jednog od članova, ali je vođen da takmiči i stimuliše sve uprostoriji. On uvek, na kraju svog sastanka, se vraća na otvorene izjave i povezujekrajnji zaključak sa originalnom namerom.Marmelada za izvoz?Millerˇs Marmelada d.o.o. razmatra odlazak na izvozno tržište. Gospodin David Millerdirektor menadžera, je pozvao svog poslovnog menadžera, gospodina Peter Green, isvog šefa računovodstva gospođu Jill Stephenson, da diskutuju o tom predmetu.Miller: Dobro jutro. Neću vam držati govore, mi svi znamo zbog čega smo ovde, i onošto želim da čujem su vaše ideje, čisto ne zvanično u vezi celog predmeta .Peter?Green: Dobro, moram priznati da sam i dalje malo sumnjičav u vezi tog posla. Izvoz jeuvek nezgodna stvar, košta mnogo da bi se počelo, i moras da se osloniš na autsajdere,agente i slično-mnogo. Zar ne bi bilo bolje da se držimo domaćeg tržišta koje poznajemoi da ostavimo ovu izvoznu igru drugim ljudima?Miller: Hmm. Znaš, kako ja to vidim, ispred nas su velike šanse, zemlja ce postati deoevropske unije pre ili kasnije, i svaka firma u expanziji koja već nema neko iskustvo istabilnost u izvoznom poslu je vezana da bude u nedostatku.Jill šta ti misliš o tome?Jill: Želela bih da kažem nešto u vezi novčane strane, gospodine Miller. Prvo, vladanudi koncesiju takse za izvozne firme. I drugo, ja mislim da bi se gospodin Green složioda naš potencijalni kapacitet je već u porastu na domaćem tržištu. Poenta je, da limožemo da priuštimo da idemo sa pola brzine?Miller: Sasvim. Znaci ideja je, da iskoristimo izvozno trzište da zauzmemo prelivanje sadomaćeg trzista.Green: Kada bih mogao samo da prokomentarišem na gospođinu Stephensons prvupoentu za trenutak. Viđali smo te vladine koncesije od pre, nikada nisu dosta velike ipolitičari računaju na njih samo toliko koliko su kratki sa novcem.Miller: Imaš poentu u tome. Nema dobrog oslanjanja na zvanične podrške. To je pitanjena koje moramo da odlučimo sami.Stephenson: Čini mi se, da je naš prvi posao da saznamo koliko nas košta dapočnemo, i šta zauzvrat možemo da očekujemo u naredne dve, tri godine.Green: Nema štete u tome. Ne kažem da sam proitiv izvoza samom po sebi, ali,dobro. Pa, to je o tome koliko daleko možemo da odemo za sada. Jill, možda trenutnomožemo da te stavimo da budeš odgovorna za "izvozni istraživački projekat,mislim dato tako zovu, zar ne? U međuvremenu, mozda je vreme za šoljicu kafe. Oh, usput Peter, u vezi one nove mašinerije koju si naručio za B biljku....

Questions: 1. What is the name of the employees in Miller‚‚s Marmalade Ltd...? 2. What is the main theme of the meeting? 3. What is the effective mans purpose?

Ponude Lekcija 26.

Pri podnošenju ponude, prodavac deklariše svoju voljnost da proda određena dobra poodređenoj ceni i određenim uslovima. Cena po kojoj prodavac nudi dobra, i ponudasadrži cenu, se zove navođenje cene. Navođenje cene se ponekada rade u formiglasovne proforme. Ponuda je navođenje cene za nabavku dobara ili performansa poslanapravljeno kao odgovor na poziv ponude (taj uslov je takođe usko povezan sa celimsistemom uručenja ugovora na ponudnoj bazi.) Ponude mogu biti usmene ili pismene.Verbalne i telegrafske ponude treba potvrditi pismom. Učestale ponude se spremaju ukucanim formama. Formulari sa navođenom cenom, koji su poslati sa ili bez pismompokrića. Ponude mogu biti submitovane u odgovoru na upit (zahtevane ponude), ili bezupita koje su pravljene (ne zahtevane ili volontirane ponude). Ne zahtevane ponude sešalju stalnim musterijama da ih informišu o specijalnoj pogodnosti ili da " ožive neaktivne račune", tj, da osvoje nazad stare mušterije koje su prestale da šalju ponude. Dabi stvorili novi posao, biznismen šalje ne zahtevanu ponudu, u prodajna pisma pažljivoizabranoj listi potecijalnih mušterija (spisak adresa). Ponuda je firma, tj. obavezujuća zaprodavca, u koliko sadrži klauzulu, u suprotnom, ako prodavac pravi firmi ponudu, onobavezuje da isporuči dobra, u pitanju cena i po navedenim uslovima, podnešenaponuda je prihvaćena u realnom vremenu. Prodavac često ispravlja vremenski limit zaprihvatanje, "ova ponuda je firmin predmet za prihvatanje do 10 juna". Firmina ponudamože biti povučena u bilo kom vremenu, pre nego što kupac pošalje svoje prihvatanje(red). Kada je prihvatanje poslato prodavac može opozvati svoju ponudu samo sasaglašnošću kupca. On može takođe ugovarati da " su cene predmet promene bezupozorenja" i da su "dobra koja će biti ne prodana", itd.Kompletna ponuda treba da pokrije sledece tačke:1. Prirodu i kvalitet ponuđenih dobra2. Kvantitet3. Cene i popusti / ako su popusti obećani /4. Period dostave5. Uslovi dostave6. Uslovi plaćanjaAko je potrebno, ponuda je dopunjena štampanim materijalom, ilustracijama, uzorcima iliobrascima. Ako ponuda ne uspe da proizvede odgovor, gore navedeno pismo treba bitiposlato. Odgovor prodavca na navođene cene kupca sa kojim ima regularan posao, netreba da bude više nego ljubazan i direktan. Potrebne informacije su date jednostavno ičisto, i ništa više nije potrebno.

Questions: 1. What a com plete offer should cover? 2. What is offers and how they can be? 3. How should quotation be made?

Biznismeni i menadžeri Lekcija 1.

Nikada nije postojalo bilo kakvo pitanje o buducnosti menadžera i menadžmenta. Oni suneophodni za nacionalnu industriju i državno kontrolne korporacije kao i za privatnefirme. Usred bilo kakvog industrijskog sistema organizatori su neophodni. Danas,menadžerski prestiž je visok i raste. Neki radnici mislili su da nacionalizacija znači krajsvih šefova, ali oni nisu otkrili koliko su pogrešili.Javnost može često čitati kritike u novinama o efektima britanskog menadžmenta danije dovoljno dobar. Ali ne mogu da ne pročitaju, da su napori napravljeni da bi seunapredio menadžment, kao bilo koja druga profesija, kao što su medicina, arhitektura iliučenje. Rad vlade je prvo dao državi podršku za obučavanje menadžmenta u Britaniji, itražili su da uvecaju doprinos menadžera u industriji. Profesionalni menadžment je sadasolidno ustanovljen. Njegova uloga u društvu je kapitalistička, socijalistička ilimiksovana, postavljen je kao civilne usluge.Biznismeni su nesto drugačiji. Oni su direktni, oni kontrolišu, oni odlučuju politiku, i oniimaju moć. Oni su osnovali nasledstvo, samostalnost, kupovinu, prodaju i proširenjeposlovanja, i oni mogu da učine da bankrotiraju. Oni su poslodavci menadzera, kao stosu oni poslodavci radnicima. Oni su ljudi na samom vrhu.

Questions: 1.For what managers are required? 2.What is the role of professional management in the company? 3.What is the difference between a businessman and manager?