Iva na Spa siæ UDK: 396:316.2Fi lo zofs ki fa kul tet Ori gi nal ni nauè ni radIn sti tut za fi lo zo fi ju i društvenu teo ri juBeo grad

FEMINIZAM I SOCIOLOGIJASVAKODNEVNOG ŽIVOTA

Apstrakt: U ovom radu ispituju se uticaji feministièke misli na sociološkuteoriju i istraživanje, prelomljeni kroz poimanje podruèja svakodnevnog života.Obrazlaže se teza da izmeðu feminizma i sociologije svakodnevnog života, onakokako se ona razvija u drugoj polovini XX veka, postoje bitne teorijske srodnosti.Glavni doprinosi feminizma sociološkoj konceptualizaciji svakodnevice identifkujuse u dve oblasti: sadržajnih inovacija (prouèavanje ranije zanemarenih društvenihfenomena, posebno sfere privatnosti) i epistemoloških pomeranja (osporavanjepozitivistièkih ideala objektivne i neutralne nauke o društvu). Za podrobniji kritièkiprikaz odabrano je teorijsko stanovište feministièke teoretièarke Doroti Smit. Uzakljuènom delu rada ukazuje se na odreðene sporne taèke u feministièkoj zamislisociologije svakodnevnog života.

Kljuène reèi: fe mi ni zam, so cio lo gi ja, sva kod nev ni život, pri vat nost, epis te -mo lo gi ja, društ ve na kons truk ci ja, iden ti tet.

Fe mi ni zam, kao društveni po kret i kao pa ra dig ma mis li odruštvu, izvršio je krup ne i mnogostruke uti caje na sociološku dis ci-plinu. Jed no od po druèja gde su te veze bile i ostale najne posrednijejeste svakodnevni život, kako u smislu teo rijskog promišljanjapojma, tako i u smislu is kustvenog istraživanja tog ra nije pre težnoza ne ma re nog do me na društvenog is kust va. Oživlja van je in ter eso-van ja za temu sva kod ne vi ce meðu so cio lo zi ma po klo pi lo se sa na -stankom i uèvršæivanjem sav re me nog fe mi niz ma, po seb no unje go vim teo rijski re le vant nim ob liè ji ma. Blis kost izmeðu so cio lo gi -je sva kodnevnog živo ta i fe minizma, meðutim, ne iscrpljuje se u vre-mens koj koin ci den ci ji veæ se is pol ja va i kroz niz znaè ajnih teo rijskihsrod no sti. Te srod no sti pred stavlja ju pred met ovo ga rada.1 Pažnja æe

151

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF1 Ovaj tekst pred stavlja deo šire ana lize razvo ja i upo trebe pojma sva kod-

nevnog živo ta u sociološkoj teo riji (Spa siæ, u štampi). Tekst je raðen u ok viru pro jek-ta IFDT „Društveno-razvojne mo guæ no sti Srbi je/Ju gos la vi je u evrops kim i svets kimpro ce si ma“, pod po kro vi teljstvom MNTR Re pu bli ke Srbi je.

po seb no biti usredištena na sle deæa pi tan ja: kako su fe mi ni stiè ke ino-va ci je do pri ne le kon sti tui san ju dosadašnjih so cio lo gi ja sva kod -nevnog živo ta, te šta je fe mi ni stiè ko nasleðe u so cio lo gi ji osta vi lo usmis lu ka pi ta la za bu duæi razvoj èi ta ve dis ci pli ne u prav cu jed ne mo-guæ ne „so cio lo gi je sva kod ne vi ce“ u širem smis lu tog iz ra za.

Sva kod nevni život se od vajkad po ve zu je sa žens kim pol om, ažene, kako je to rekao Le fevr (Le febvre, 1988), proglašavaju „privi-le go va nim ak te rom“ sva kod ne vi ce. Ova veza se us post avlja pre koniza ka te go ri ja koje se, kroz isto ri jat poi man ja sva kod ne vi ce, pri pi -suju ovom do menu ljuds kog življen ja, a koje se ujed no isto rijski pri -pi su ju žena ma kao polu. Te ka te go ri je se mogu pri ka za ti kroz nizbi nar nih opo zi ci ja:

• jav nost / pri vat nost, dom, do maæ inst vo, po ro di ca,in tim nost

• ra cio nal nost / emo ci je, afek tiv nost, in tui ci ja

• pro ra èu na tost (eko noms kog i društvenog uspe ha) /be zus lov na lju bav

• kul tu ra / pri ro da

• duh / telo, bio logija

• isto ri ja, ne po novlji vost krup nih dogaðaja / re pe ti tiv nost,ima nen ci ja, ci kliè nost

• stva ran je no vog / re pro duk ci ja po sto jeæ eg

• ista knu ta in di vi dual nost / ano nim nost, ne vidlji vost

• dis kurs / ne ar ti ku li sa nost

• in te lek tu al nost / pri zem nost, od sust vo du hov no sti

• ak tiv nost / pa siv nost

• sna ga, pro dor nost / sla bost, prilagoðavanje

Fe mi ni stiè ke teo re tiè ar ke su dav no uo èi le da je jed na èi na„žene=pri ro da“ plod isto rijskog i po li tiè kog pro ce sa dis kur ziv nogkonstruisanja (up. Papiæ i Sklevicky [ur.], 1983). Tako bi se ovdemo gla iden ti fi ko va ti, sa pret hod nom oèi gled no po ve za na, jed na èi na„žene=svakodnevni život“. O tome kako i zašto je ova jed naèinapro ble ma tiè na, po go to vo uto li ko što se javlja i u ok vi ru fe mi ni stiè keso cio lo gi je, biæe reèi kas ni je.

Fe mi ni stiè ka teo ri ja sva kod ne vi ce mora se razmo tri ti u sklo pu od no sa žens kog po kre ta, kao po li tiè kog po kre ta, sa društvenom

152

ÆI S

AP

SA

NA

VI

teorijom. Nova svest o znaèaju od nosa po lova u društvu nije došla iz-nu tra, iz same so cio lo gi je, nego spol ja, iz fe mi ni stiè kog po li tiè kogde lo van ja (Pa piæ, 1989: 13). Fe mi ni zam je je dan od no vih dru štvenih(man jins kih) po kre ta – za jed no sa po kre ti ma ras nih, et niè kih, i sek su -alnih manjina – koje su poè ev od kra ja šezdesetih go dina XX vekaušli u plo dan di jalog sa društvenom nau kom. Sama so ciologija je bila u kri zi, a „ulas kom man ji na“ ona je dožive la re vi ta li za ci ju kroz pro-ces preis pi ti van ja i preo bražaja zah val ju juæi „no voj heu ri stiè koj sve-sti“ koju su ovi po li tiè ki po kre ti do ne li.2 Taj ula zak nije bio samotematski, veæ i personalan: manjine više nisu ob jekt o ko jem nekodru gi go vo ri, nego i same po sta ju „ak tiv ni sub jekt teo rijskog dis kur -sa, i time do no se novo ra zu me van je svo jih pro ble ma i pro ble ma od-nosa moæi u društvu“ (Papiæ, 1989: 54). Kritikom teo rijskog dis kursado mi nant ne veæi ne pot ko pa va se pre ten zi ja nau ke na uni ver zal nuistinu, pod ko jom se kriju od nosi moæi. Time po kreti, po sebno fe mi-ni zam, bit no utièu na hu ma ni stiè ke nau ke – stu di je kul tu re, an tro po -lo gi ju, psi ho lo gi ju, isto ri ju, teo ri ju književno sti, a na so cio lo gi jumožda najviše – u smislu dru gaèijeg post avljanja gra nica meðu dis ci-pli na ma, ot va ran ja no vih obla sti rada, kri ti ke i re de fi ni san ja os nov -nih pojmova, te epistemološkog i metodološkog po meranja. S drugestra ne, so cio lo gi ja je po mo gla po li ti ci no vih dru štvenih po kre ta,pružajuæi im sredstva za sa mo re flek si ju i ute mel ji van je po li tiè kogde lo van ja na promišljenom poi man ju vla sti tog iden ti te ta.

Tako se ob li ku je fe mi ni stiè ka teo ri ja kao „deo nove nau ke ožena ma koja im pli cit no ili eks pli cit no za stu pa uopšteni, obuh vat nisi stem pred sta va o sve tu iz per spek ti ve usredištene na žene“ (Len-germann and Nie brugge-Brantley, 1990: 317). Tri su glavna ob lika u kojima se ta usredištenost javlja: 1) žene su pri marni pred metprouèa van ja (stan dard noj so cio lo gi ji se upor no post avlja pi tan je: „agde su tu žene?“); 2) žene su središnji sub jektivitet iz èi jeg se uglaposmatra svet; cilj nije samo lo cirati žene u društveni život, nego iot kri ti kako se taj život uka zu je žena ma, što uno si re vo lu cio nar nezah te ve u društvenu nau ku (re la ti vi za ci ju sociološkog znan ja koje sesma tra lo ap so lut nim); 3) kri tiè nost i ak ti vi zam u ko rist žena.

153

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

2 Po kret za osloboðenje žena uti cao je na so ciologiju u dva os novna prav ca:1) or gani za cio nom (os ni van je sek ci ja, kon fer en ci ja o žens kom pi tan ju i od no si mapo lo va; na sta nak žens kih stu di ja kra jem šezesetih i poè et kom se dam de se tih); 2) te-mats kom i pojmov nom (in si sti ran je na znaèa ju pi tan ja od no sa po lo va, kri ti kasocioloških pojmo va; uvoðenje žens ke per spektive) (Pa piæ, 1989: 13-14).

Fe mi ni zam kri ti ku je so cio lo gi ju da je bez preis pi ti van ja preu-ze la važeæe mišljenje o pol nim po de la ma, kroz a) za ne ma ri van je ipreæutkivanje pro blema, tvrdnjama da on nije ozbil jan, da nije nauè-ni, da ne po sto ji; b) pre dra su de i ste reo ti pe: ako od go vor na pi tan je„šta je“ žens kost ili muškost sma tra pri rod nim i ne pro ble ma tiè nim,so cio lo gi ja se te mel ji na ideo lo gi ji pol nih ulo ga baš ko li ko i zdrav ra-zum i struktura društvenog živo ta (Papiæ, 1989: 13); i na pokon krozc) po delu na pri vatnu i jav nu sfe ru, pri èemu prva „pripada“ ženama,a dru ga muškarcima. Sto ga se sve ba ziène teo rijske pret postavkeovog ma le stre am3 na èi na rada do vo de u pi tan je (Ab bott and Wal la ce, 1997: xiii). Preo bražaj so cio lo gi je na koji fe mi ni zam po zi va prois tièeiz „otkriæa ženskog po kreta da mi, kao žene, živimo u in telektual-nom, kul tur nom i po li tiè kom sve tu iz èi jeg smo stva ra n ja bile go to vou pot punosti is kljuèene i u ko jem smo bile priznate samo kao margi-nal ni gla so vi“ (Smith, 1987: 1). U fe mi ni stiè koj teo ri ji i žens kim stu-di ja ma kao no von asta loj dis ci pli ni po sto ji ne ot klon ji va dvoznaè nostizmeðu teo rijskog (in te lek tu al nog, ana li tiè kog) i ak ti vi stiè kog (di-dak tiè kog, po li tiè kog) mo men ta: „Fe mi ni zam nije jed na teo rijskaper spek ti va un utar so cio lo gi je, veæ po li tiè ki po kret koji na sto ji da do-prinese osloboðenju žena“ (Ab bott and Wallace, 1997: xiii). Ta dvo -znaè nost po ne kad pre ra sta u ras ko rak ili èak su kob: neki de lo vižens kog po kre ta, na ro èi to u ra noj fazi, po ka zu ju ne po ver en je pre mateo rijskom mišljenju („ne os ho la sti ci“), po seb no pre ma teo rijskimanalizama položaja žena koje se ne od nose ne posredno na stvarnostnji ho vih život nih si tua ci ja; to se kri ti ku je kao eli ti zam i aka de mi zam,nerazumljiv za široke slo jeve žena, koji žene tre tira kao ob jekt iuništava životnost ženske si tuacije u društvu (Papiæ, 1989: 12). Ali,globalno gle dano, ulaže se sve stan na por da se oba momenta oèu vajui da se na pra vi nji ho va sin te za: „teo rijski nap re dak u izuèa vanju ne -jed na ko sti od no sa po lo va nije mo guæ bez iz ves ne ak ti vi stiè ke doze,tj. bez na pora da se ovaj pro blem ne samo izuèa va veæ i da se na teo -rijskoj rav ni iz me ni nje go vo viðenje, ra zu me van je i nje gov sta tus“(Papiæ, 1989: 61).

Osim kon kretnih sadržajnih i epistemoloških do prinosa, kojiæe biti po sebno razmatrani, možemo na uopštenom pla nu za pazitineke oèi gled ne afi ni te te izmeðu fe mi ni stiè ke teo ri je i prak tiè no svih

154

ÆI S

AP

SA

NA

VI

3 Ma le stre am: igra reèi u engleskom je ziku izmeðu main stre am (ma ti ca,glav ni tok, stan dard no) i male (ime nica „muškarac“, pri dev „muško“).

ob li ka so cio lo gi je sva kod nevnog živo ta, bez ob zi ra na teo rijskaisho dišta. I fe mi ni zam i so cio lo gi ja sva kod ne vi ce, nai me, usred sre-ðuju se na ne vidlji ve, pot èin je ne, be zi me ne, ne moæ ne ak te re, kojine ma ju sopstve ni je zik, a kad pro go vo re najèešæe je je di ni je zik ko-jim ras po lažu – je zik vla da juæ eg po ret ka i nje go vih go spo da ra. Tosu, dru gim reèi ma, ta kozvane „neme“ (mu ted) društvene gru pe. Obeteorije na stoje da ove ak tere saslušaju, da im daju glas, pruže im pri -liku da kažu „svoju stranu prièe“, svo je viðenje stvari, uvažavajuæiih i time im pomažuæi da prevaziðu ogranièenost svog jezika i ar ti-ku la ci je; štaviše, upra vo na tome ba zi ra ju svoj aka dems ki, nauè nidiskurs. Obe teo rije se za nimaju za ono što bi se moglo ozna èiti kao„moæ sla bih“: za èin jenicu da oni koji se „ne vide“, ni u životu ni unauè nim pri ka zi ma, nisu samo pa siv ni ob jek ti ko ji ma ba ra ta ju sileiz van i iz nad njih, nego ima ju vla sti te stra te gi je preživlja van ja, pro-jekte i iden titete, i da od njih zavisi mnogo šta u funkcionisanjurazlièi tih poredaka.

U skladu sa heterogenošæu i plu ralizmom idejnih po zicijaunutar fe minizma, zbog èega se èe sto kaže da ne po stoji fe mi ni zamnego fe mi niz mi, fe mi ni stiè ke teo re tiè ar ke na do ne kle razlièi te na èi -ne poi maju sva kodnevni život. Drugim reèi ma, sadržaj tog pojma nestoji u svim sluèa jevima u istom od nosu spram te meljnih pi tanjakoja odreðuju sva ko ra zu me van je sva kod nevnog živo ta. Neka od tihpi tan ja jesu: iz bor izmeðu kon flikt no sti i kon sen zu al no sti sva kod ne -vi ce; kri tiè ki ili be skri tiè ki pri stup; shva tan je sva kod ne vi ce kao izo-lo va nog po druè ja društvenog ili kao sa stav nog dela glo bal nogdruštvenog kon tek sta; i ko naè no, shva tan je sva kod ne vi ce kao uni-verzalnog (u os novi istog za sve lju de u svim vre menima) ili kao par-ti ku la ri zo va nog fe no me na. Ono što je ste za jed niè ko fe mi ni stiè kimpri stu pi ma sva ka ko je kon flikt nost pojma sva kod ne vi ce, kri tiè nost istav sociološkog realizma (svakodnevni život kao uvek strukturnokon tek stua li zo van). Što se uni ver za liz ma tièe, stva ri sto je razuðe-nije: neke teo re tiè ar ke su sklo ne da go vo re pre sve ga o sav re me nomsva kod nevnom živo tu, u (post)in du strijskom, ka pi ta li stiè kom ili so-ci ja li stiè kom društvu. Dru ge su, opet, sklo ne uni ver za li za ci ji, pre kouni ver za li za ci je žens ke pot laèe no sti i žens ke ve za no sti za sfe ru do-maæ inst va i pri vat no sti. Pol azna pret post av ka je da je tak va jed nasfera po stojala u sva kom društvu, da je bila obe ležena istim atri buti-ma, i da je bila niže vred novana od javnih poslova.

155

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

Mnoštvo na èi na na koje je fe mi ni stiè ka društvena teo ri ja uti-cala na razmišljanje o sva kodnevnom živo tu može se re zimirati udve glav ne stav ke. Prva se tièe sadržajnih, sup stantivnih do prinosa isa sto ji se u skre tan ju pažnje na ra ni je za ne ma re ne i ne vidlji ve sfe redruštvenog živo ta – pri vat nost, po ro di cu, do maæ inst vo, reè ju, sva-kodnevni život, u jed nom od moguænih znaè enja tog pojma. Druginivo uti caja je epistemološki i sa stoji se u pro meni sta tusa poželjnihstan dar da nauè nog rada i povlašæivanju ana li tiè kog po gle da „iz nu -tra“, iz mi kro per spek ti ve, iz liè nog is kust va.4

Najpre o sadržajnim aspek ti ma. Fe mi ni stiè kom razmišljanjuo sva kodnevnom živo tu utr la je put knji ga Si mon de Bo voar (Simo-ne de Be auvoir) Dru gi pol, prva iz rièito „ženska“ studija o žens kojsi tua ci ji. Ovo obim no i lu cid no delo pi sa no je iz eg zi sten ci ja li stiè keper spek ti ve do pun je ne mark siz mom, sa izoštrenom svešæu o dru-štve noj us lovlje no sti živo ta žena u kon kret nom isto rijskom sve tu,koji je uvek do sada bi vao obe ležen pa trijarhatom. Žena se tu shva takao „ljudsko biæe u po trazi za vrednostima u sve tu vred nosti, svetuèiju je eko noms ku i so ci jal nu struk tu ru ne ophod no pozna va ti. Prou-èiæe mo je u eg zi sten ci jal noj per spek ti vi kroz nje nu to tal nu si tua ci ju“(Beauvoir, 1982 I: 76). Suština po zicije Bo voar je ste da se „žena neraða kao žena, veæ to po staje“ (1982 II: 11). Autorka sto ga stavljapod lupu najraznovrs ni je obla sti živo ta – fi lo zofs ke spe ku la ci je za-pad ne kul tu re, re li gijske pred sta ve razlièi tih ci vi li za ci ja, položajžena u raznim isto rijskim razdoblji ma, ali i de talje sva kodneviceživotnog puta, od de tinjstva do starosti, žena razlièitih kla sa u dru -štvu koje na staje sa modernošæu – sve one te rene gde se žena konsti -tuiše kao „žena“, kako spol ja (u oèi ma muškarca i „ob jektivno“, štoizlazi na isto), tako i iz nutra, sub jektivno. Na taj na èin se ubedlji vopo ka zu je ko li ko je to more siæušnih, tri vi jal nih is ku sta va fru stra ci je,ogra nièa van ja i pot cen ji van ja pre sud no za kon sti tui san je „žene“, ida je o ne rav no prav no sti bes mis le no go vo ri ti u ap strakt nim fi lo zof-skim i po litièkim ka tegorijama. Kao i žena sama, tako i žen ska in fe-rior nost na sta je.

Dalji razvoj ovog prav ca razmišljanja, koji æe tek kasnije do -bi ti na ziv „kon struk ti vi stiè ki“, dovešæe fe mi ni stiè ku teo ri ju do isto-

156

ÆI S

AP

SA

NA

VI 4 Bu duæi da je ana liza koja sle di zamišljena kao kra tak opšti pre gled uti cajafe mi niz ma na so cio lo gi ju sva kod ne vi ce, iz nje æe biti izos tavlje na znaè ajna do maæasociološka pro duk ci ja in spi ri sa na fe mi niz mom (Anðelka Mi liæ, Ma ri na Bla go je viæ).Ona je pri kazana u po menutoj široj teo rijskoj stu diji (Spa siæ, u štampi).

v re me nog kri tiè kog preis pi ti van ja – „de kon strui san ja“ – osim pojmažene, takoðe po dele na pri vatno i jav no, pa i so ciologije same. „So-cio lo gi ja nije igno ri sa la samo žene, nego èi ta vu pri vat nu sfe ru do-maæ ih od no sa. ... So cio lo gi ja nije razvi la ana li tiè ka oruða po moæuko jih bi se mog le ra zu me ti jav na i pri vat na sfe ra i pro menlji vi od no si izmeðu njih“ (Ab bott and Wallace, 1997: 8). Je dan važan pravacrada, koji je obuh vatao ot kri van je za bo ravlje nog is kust ve nog ma te -ri ja la, ali ujed no i kri ti ku so cio lo gi je, sa sto jao se od prouèa van ja obli ka pol ne po de le rada i žens kog ne plaæe nog rada u do maæ inst vu(Oa kley, 1974). Fe mi nist kin je po ka zu ju da je stan dard na sociološkapodela na rad – do kolicu – oba vezno vre me, koja je èe sto služila kaopolazište za ana li zu sva kod ne vi ce (kao do ko li ce), mas ku li ni stiè ka ida ne daje za pra vo real nom is kustvu veæi ne žena. Tu se razraðujeideja o tome da su žene, na razlièi te na èine, „uh vaæene u zamku“ do -maæ inst va. Fe mi nist kin je takoðe kri ti ku ju uo bièa je nu kon cep tu al nupodelu na pri vatno i jav no (po litièko) i po kazuju da je ona više plodzain ter eso va nog kon strui san ja nego neu tral na sli ka stvar no sti.Država, kao i sve pri sut na pa tri jar hal na ideo lo gi ja, uv laèe se u po ro -di cu, a s dru ge stra ne mno ga „pri vat na“ pi tan ja – ab or tus, kon tra cep -ci ja, zdravstvo, bri ga o deci, sek su al no uz ne mi ra van je – koja sedoživljavaju pre kao moralna nego kao po litièka, u stva ri jesu du bo-ko po li tiè ka: „Fe mi nist kin je tvrde da je država za pra vo ’stvorila’ iodržala po ro di cu kao usta no vu, kao i pot èin ja van je žene un utar po-ro di ce“ (Ab bott and Wal la ce, 269).

Da kle, ana li zi ra se sfe ra pri vat no sti, ali se istov re me no ra zla -že sama po dela na pri vatno i jav no u onom svom ob liku koji se uzimao kao neu pi tan: „pri vat no“ kao usko de fi ni sa no, pre gled no,pre d vidlji vo, sta tus no neu važeno po druè je društvenosti u ko jem senalaze žene, a „javno“ kao po druèje koje pri pada muškarcima i ko -jim do mi ni ra go vor vla sti, au to ri tet, moæ i dru ge nad liè ne ka te go ri je(Papiæ, 1989: 71). Društvene nau ke su ovu po delu uzi male kao pri -rod nu (pos le di cu pol ne po de le rada), otud i nevred nu ana li zi ran ja,jer je sud bins ka, upi sa na, biološka, ne pro menlji va. Zah val ju juæižen s kom po kre tu, „pri vat no ko naè no za do bi ja status sociološke è i-nje ni ce“ (Papiæ, 1989: 76). Istov remeno, to pred stavlja jednu odglav nih taèa ka na pa da na fe mi ni stiè ku so cio lo gi ju – da uvoðenjempri vat no sti u po druè je ana li ze po sta je ne nauè na i po li ti zo va na.

Fe mi ni zam uvo di i po jam sek siz ma kao in stru ment u ana li ziideo lo gi je pol nih ulo ga. Ra zot kri va se ne ko her ent nost u sociolo škim

157

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

teo ri ja ma i istraživan ju pro uz ro ko va na preu ze tim društvenim pred-sta va ma o pol nim ulo ga ma. Re ci mo, u obla sti prouèa van ja društveneraslojenosti, uzi malo se da žena ima društveni sta tus svog muža. Po -me nu te de ba te o kuæ nom radu iz vu kle su na vi de lo skri ve ni, nevred-novani žens ki rad, koji ak teru ne obezbeðuje ugled ni iden titet, a i umark si stiè kim i u ne mark si stiè kim pri stu pi ma se za ne ma ru je, iako jeje dan od kljuè nih èin ila ca funk cio ni san ja ka pi ta li stiè kog ustrojstva.U ovoj taè ki sadržajni aspek ti fe mi ni stiè ke so cio lo gi je sva kod -nevnog živo ta pre pliæu se sa epistemološkim, na koje sada pre lazimo.

Fe mi ni stiè ka kri ti ka pot ko pa va pre ten zi ju so cio lo gi je da budeèi sta, vred nos no neu tral na nau ka, bu duæi da u sve tu oštrih po li tiè kih,eko noms kih i in ter es nih po de la tak va nau ka nije mo guæ na veæ seuvek, sves no ili nes ves no, sta je na „neèi ju“ stra nu. Sto ga fe mi ni zamsve s no prih va ta vred nos nu zain ter eso va nost svog stanovišta, izja-šnjavajuæi se da u središte pažnje stavlja žens ki na èin živo ta, ak tivno-sti i in ter ese. Svrha fe mi ni stiè ke kri ti ke ob jek tiv no sti u so cio lo gi jinije ra za ran je ob jek tiv no sti kao idea la, nego proširivanje nje nogobuhvata (Papiæ, 1989: 44). Iako se fe ministkinje meðu so bom slažuu po gle du di ja gno ze „muškocentriènosti“ kon ven cio nal ne so cio lo gi -je, pre poruke kako na to treba rea govati se razlikuju. Tako se pred-laže: 1) in te gra ci ja žena i pola kao pro menlji ve u ma ti cu so cio lo gi je,2) se pa ra ti zam – pošto se ma ti ca ne može re for mi sa ti, tre ba iz gra di tijed nu pa ra lel nu „so cio lo gi ju za žene, koju stva ra ju žene“, i 3) re kon -cep tua li za ci ja – ko re ni to iz no va pro mis li ti ce lo kup nu so cio lo gi ju,bez razdva janja pred meta i istraživaèa po polu, ali uz uvažavan je spe -ci fiè no sti si tui ra nih per spek ti va (Ab bott and Wal la ce, 1997: 12-13).

Bez ob zi ra na te razli ke, „žens ka per spek ti va“ sa èin ja va sržsva kog fe mi ni stiè kog pri stu pa istraživan ju društva. Fe mi ni stiè kame to do lo gi ja operiše na os no vu tri po stu la ta (Har ding, 1987):1) upo treba no vih empirijskih i teo rijskih re sursa koji mogu da obu -hvate svu razno likost is kustava žena iz razlièi tih kla sa, rasa i kul tu-ra; 2) istraživaèki pro blem je ne odvojiv od svrhe istraživanja, apo s le di ce se mo ra ju una pred uze ti u ob zir; 3) istraživaè se na la zi uistoj sferi kao i uè esnik (sub jekt): verovanja i ponašanja samog istra-živaèa pri pa da ju em pi rijskoj evi den ci ji ko jom se istraživan je služi.Uprkos uopštenom afi ni te tu pre ma kva li ta tiv noj me to do lo gi ji, tre bareæi da ne po sto ji au to mats ka aso ci ja ci ja izmeðu fe mi ni stiè ke per-spektive i ne kog odreðenog metoda ili tehnike.

158

ÆI S

AP

SA

NA

VI

Fe mi ni stiè ka teo ri ja, po go to vo one nje ne pred stav ni ce koje seoznaèa va ju kao „teo re tiè ar ke stanovišta“ (stand point theo rists), po -put Nen si Hartsok (Nancy Hartsock), Eli son Džeger (Alison Jag gar),Sandre Harding i Do roti Smit, tvrdi da društvene nau ke tre ba da sta nuna žens ko stanovište, jer je ono epistemološki povlašæeno. Zbog togašto je ženski pol pot laèen, žena ma se ot vara širi i obuh vatniji po gledna društvenu stvarnost, manje is krivljen i pristrasan bu duæi da onenisu ve za ne in ter esi ma vla dan ja za kon ven cio nal ne, ste reo tip ne pred-sta ve koje ojaèa va ju po sto jeæi po re dak (Ab bott and Wal la ce, 1997:292-4, 300). Ova je argumentacija, kao što je veæ reèeno, strukturnosliè na mark si stiè kom pri vi le go van ju stanovišta rad niè ke kla se.

Partikularnost sva kog saznan ja o društvu i razgradnja „neu-tral nog“ sub jek ta saznan ja sa èin ja va ju te meljna polazišta „žens keper spek ti ve“. Ova per spek ti va po la zi od proživlje ne, sva kod nevnestvarnosti, od ženskog is kustva. Važno je reæi da je nje na po java nasce ni društvene teo ri je pod sta knu ta vla sti tim proživlje nim is ku st vompol ne ne rav no prav no sti kod sam ih fe mi ni stiè kih istraživa èi ca. „Odsamog poè etka ovo stanovište je po lazilo od onog nes vo di vog, pri vat-nog, liè nog, proživlje nog is kust va ne rav no prav no sti i tek onda seupuæi va lo ka društvenoj struk tu ri koja tu ne rav no prav nost zas ni va ideterminiše. Ono, da kle, pre svega po lazi od po je di naè nog, življe -nog, da bi se upu tilo ka opštem i ap straktnom“. U si tuaciji ne vidljivo-sti ženskog is kustva to je bilo je dino real no polazište, jer, „da bi ...’nevidljivo’ po stalo ’vidljivo’, da bi se mislilo ’ono što nije postojalo’... bilo je zaista po trebno poæi od samog poè etka, od ne pobitnih èin je-ni ca, od proživlje ne stvar no sti pot èin jen osti – od pri vat nog“ (Pa piæ,1989: 73). Za fe mi ni stiè ku teo ri ju, da kle, val ja no je samo onosociološko znan je koje ima jaku os no vu u is kust ve noj evi den ci ji,koja se, opet, u krajnjoj li niji uvek po ziva na proživljeno is kustvo po -jedinaènih ak tera: „Za sva ki saznajni kon strukt, ka kav god da se nudi... mora po sto ja ti mo guæ nost da se pra ti una trag do živo ta po je di naè -nih sub je ka ta koji su kao rav no prav ni part ne ri ukljuèe ni u istraživaè-ki pro ces“ (Len ger mann and Nie brug ge-Brant ley, 1990: 330).

Proživljeno is kustvo je, meðutim, samo pol azna, ne i krajnjataè ka istraživan ja, jer ono ima uni ver zal ni ji i da le ko sežniji smi sao:to nije „is kust vo je din ke, veæ is kust vo èi ta ve društvene ka te go ri je –podreðenog pola ... ono pred stavlja ne ophod nu ste pe ni cu, poèe takuopštavanja sudbine pri padnika pola kome je društvo od samih

159

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

poèe ta ka pri da va lo dru go razred ni znaè aj“ (Pa piæ, 1989: 73-74). Kaoi za dru ge vrste društvene teo rije, da kle, i za fe minizam je cilj preæisa po je di naè nih pri ka za – et no me to do lo zi bi re kli „objašnje nja“ – naneki ob lik uopštavanja. U fe mi ni stiè koj teo ri ji ovo, meðu tim, post a -vlja do da tan pro blem zbog sves nog odri can ja od pre ten zi je na po vla -šæenost nauè nog uvi da, zbog zah te va da se oèu va in te gri tet sub je ka ta,sa svim nji ho vim par ti ku lar no sti ma i meðusob nim razli ka ma. Zato sefe mi ni stiè ka teo ri ja nužno kreæe u di ja lek ti ci izmeðu uopštavanja,kao os no ve za društvenu kri ti ku, i po je di naè ne vidlji vo sti, kao cil jate kri tike. Glavno pi tanje gla si kako preæi sa subjektivnih, kon kret-nih, isto rij ski spe ci fiè nih, liè nih po da ta ka o po je din ci ma i gru pa mana obu h vat no ra zu me van je društvene or ga ni za ci je i tren do va, ali bezgu bit ka in di vi dual no sti iz vor nih prièa (Len ger mann and Nie brug-ge-Brantley, 1990: 329).

Uvoðenje žens ke per spek ti ve kao nužnu pos le di cu ima pod-sti caj ka re flek siv no sti so cio lo ga-pos ma traèa. S jed ne stra ne, žens ka ljuds ka biæa od ko jih se do bi ja ju po da ci ne sme ju se tre ti ra ti kao objekti, nego kao sub jek ti. Pre dus lov za val ja no istraživan je je ste„uza jam no priz nan je“ dve ju ukljuèe nih stra na. Istraživa èi ca mora dashvati da se njeno istraživanje, kao deo nje nog život nog pro jekta,tièe dru gih ljuds kih biæa, koja ima ju vla sti te mo ti ve, in ter eso van ja ipo gle de. Zato je najpri mer eni ja teh ni ka ne struk tu ri sa nih, du bins kih,ega li tar nih in terv jua ko ji ma se ispi ta ni ca ma ne na meæu je zik i ka te -go ri je ko jim æe iz ra zi ti svo ja, do tad be zi me na is kust va, nego se stva-ra tak va at mosfera da one same naðu vla stiti iz raz (Len germann andNie brug ge-Brant ley, 1990: 327) Parn jak tog naèe la je ste od ba ci va -nje mo guæ no sti pos ma traè ke po zi ci je „iz nad“ društva i sta tu sa nauè-nog sub jekta kao neu tralnog pos matraèa i ana litièara, koji se ne pita osvom sopstve nom položaju un utar struk tu re ne rav no prav no sti i do mi-na ci je.5 Sto ga se sves no uvo di naèe lo plu ra liz ma per spek ti va u so cio -lo gi ji kao iz ra zâ po seb nih is ku sta va društvenosti (Pa piæ, 1989: 53).

160

ÆI S

AP

SA

NA

VI

5 Tako R. Ro sal do, au tor koji in kor po ri ra te ko vi ne fe mi niz ma u svo je viðenjesav re me nog preo bražaja so ci jal ne an tro po lo gi je i društvenih nau ka uopšte, ocrta valik „Usaml je nog et no gra fa“ kao ideal ni tip ob jek tiv nog, svezna juæ eg, ne pri stras nog,vred nos no neu tral nog nauè ni ka kak vog pret post avlja kla siè na epi ste mo lo gi ja: on jeusamljen i izo lovan od društva koje prouèa va, saznajno su perioran, spre tan i izdržljivdo heroiz ma i, najvažnije, kon tro li san i sa mo dis ci pli no van, bu duæi da ne dopušta dabilo kak ve emo ci je, afek ti, in tui ci ja ili sao seæ an je sa sub jek ti ma utièu na nje gov rad.Rosaldo s pra vom pri meæuje da je ovaj lik emi nentno muški (Ro saldo, 1993: 30-32).

Razmo tri mo po drob ni je po zi ci ju Do ro ti Smit, ista knu te pred-stav ni ce „teo ri je stanovišta“ u so cio lo gi ji, koja je po nu di la moždana ju ti cajni ju for mu la ci ju fe mi ni stiè kog epistemološkog po mer an ja,znaè ajnog za prouèa van je sva kod nevnog živo ta. Smit po la zi od eks-pli cit nog aso ci ran ja vred no sti kon ven cio nal ne, eta bli ra ne so cio lo gi -je (ob jek tiv nost, ap strakt nost, neu tral nost) i „od no sa vla dan ja“ kojido mi ni ra ju za pad nim, ka pi ta li stiè kim društvom, gde su muškarcino sio ci moæi, a žene pot laèe na i mar gi na li zo va na ka te go ri ja. Tak vaso cio lo gi ja „pos ma tra društvo, društvene od no se i ljuds ke živo tekao da možemo da sto jimo iz van njih, ignorišuæi partikularna lo kal-na mesta u svakodnevici u ko jima živi mo svo je živo te. Ona ne pre -ten du je na ob jek tiv nost na os no vu svo je spo sob no sti da go vo riisti ni to, nego na os no vu svo je spo sob no sti da is kljuèi pri sust vo i isku stvo par ti ku lar nih sub jek ti vi te ta“ (Smith, 1987: 2). So cio lo gi ja,da kle, odražava, kroz jed no „je dinst ve no po du dar an je“, os obe nufor mu „vla da vins kih od no sa“6 u društvu, for mu koja teži po pred-meæ en ju i bezliè no sti, prevoðenju lo kal nih i par ti ku lar nih real no stiljuds kog živo ta u ap stra ho va ne, uopštene ka te go ri je, pri èemu se ru-ko vo di or gani za cio nom lo gi kom i in stru men tal nim zah te vi ma: „Eta-bli ra na so cio lo gi ja je opred me ti la jed nu svest o društvu i društvenimodnosima koja ih ’spoznaje’ sa stanovišta vla davine i sa stanovištamuškaraca koji vrše tu vla davinu“ (1987: 2). Iako polaže pravo nauni ver zal nost, tak va so cio lo gi ja je rod no obe ležena i pri stras na.

Smit na sebe samu pri menjuje fe ministièki zah tev da se kre neiz liè nog is kust va pot èin jen osti i ogra nièa van ja: uz ro ke svog za ni -man ja za temu „sva kod ne vi ce kao pro ble ma tiè ne“ ona pro na la zi usopstve nom suoèa van ja sa si tua ci jom da je mo ra la da kom bi nu jeulo ge uni ver zi tets ke pro fe sor ke i majke male dece. Taj pe riod svogživo ta ona re tro spek tiv no ocen ju je kao pod vo je nost liè no sti i iden ti -teta, a prelaze iz jed nog sve ta u dru gi, koje je morala sva kodnevnoda obavlja, na zi va „sko ko vi ma“ izmeðu ne sa glas nih, su prot nih „na-èi na or gani zo van ja pa mæ en ja, pažnje, re le van ci ja i cil je va“ (1987:7). Primetila je da joj po stojeæa so ciologija ne nudi sredstva zapromišljanje do maæ eg i ma te rins kog is kust va. Sto ga je kre nu la u

161

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

6 „Od no si vla dan ja“ su zamišljeni kao širi i flek si bil ni ji po jam od tra di cio nal-ne apa ra tu re po li tiè ke so cio lo gi je. „Kad pišem o ’vladanju’ ... iden ti fi ku jem kom-pleks or gani zo va nih prak si, uklju èu juæi vlast, pos lov no i fi nan sijsko upravljan je,pro fe sio nal ne or gani za ci je i obra zov ne usta no ve, kao i dis kur se u tek sto vi ma kojiprožimaju mno gostruka me sta gde po èiva moæ“ (Smith, 1987: 3).

izgradnju jed ne „so cio lo gi je sa stanovišta žena“, koja neæe go vo ri ti„o“ žena ma, pri vat no sti, po ro di ci, sve tu sva kod nevnog, kao o Dru-gom, kao o pa sivnom, ne mom pred metu, iz ko jeg „nikad ne stiže ni -kakav od govor“, nego æe nam omoguæiti da sa gledamo sve aspektedruštva „iz taèke u koju smo zai sta lo cirani, ote lovljeni, u lo kalnomisto ri ci te tu i par ti ku lar no sti ma naših proživlje nih sve to va“ (1987:8). Iz te taè ke gra di mo je dan os oben na èin sa gle da van ja „onih moæi,pro ce sa i od no sa koji or gani zu ju i determinišu sva kod nevni kon tekst našeg viðenja“ (1987: 9). Žene su ve kovima is kljuèene iz ideološkeproizvodnje ob lika mišljenja, sli ka i simbola ko jima se daje smisaosve tu, otud je nji ho vo is kust vo oso bi to teško is ka zi vo u do stup nomjeziku, koji bezmalo u pot punosti kontrolišu muškarci. Je zik zatotre ba re for mi sa ti, a in te lek tu al ke nose po seb nu od go vor nost za ra-zvijanje jed ne „žens ke sve sti“ koja æe se kre tati po samoj li niji „ra -ski da“ ili „pre lo ma“ koja deli svet eta bli ra ne so cio lo gi je od sve tasva kod nevnog proživlje nog is kust va, izmeðu „for mi mišljenja, sim-bo la, sli ka, reè ni ka, pojmo va, re fer ent nih ok vi ra, in sti tu cio na li zo va -nih struk tu ra re le van ci je, naše kul tu re, i sve ta doživlje nog na ni voukoji pret hodi znan ju ili izrazu, prethodi onom momentu u kojemiskustvo može postati ’iskustvo’ time što æe dostiæi društveni izraz ili spoznaju, ili može postati ’znanje’ time što æe dostiæi tu društvenuformu, tako što æe biti imenovano, pretvoreno u društveno, pretvo-reno u nešto što se može staviti u pogon“ (1987: 50).

Bezliè nost i ap strakt nost vla da juæ eg na èi na mišljenja po ve za -ne su sa muškim prin cipom zato što su ve likom veæi nom muškarci tikoji se, u društvenoj stvarnosti, kreæu u ovom razreðenom, ne lokali-zo va nom, neo te lovlje nom pro sto ru. Žene, pak, u tom mo du su ima jujasno odreðenu ulo gu: „One vode kuæu, raðaju i podižu decu, ne gujumuškarce kad su bo lesni, i uopšte obezbeðuju lo gistiku nji hovog te -les nog po sto jan ja“. Ukrat ko, žens ka je ulo ga da pos re du ju, u ko ristmuškaraca, izmeðu dva sve ta, izmeðu „pojmovnog modusa de lanja ikonkretnih formi od ko jih on za visi. Ženski rad je umetnut izmeðuap stra ho va nih mo du sa i lo kal nih i par ti ku lar nih ak tu el no sti u koje suovi ne mi nov no ukotvlje ni“; time žens ki rad omo guæa va muškarcimada „zaborave“ ko liko su i sami du boko usi dreni u kon kretnost i od nje zavisni (1987: 83-84). Susret sa zva niènom, bezliè nom (muškom)kul tur om i usta no va ma koje „upa da ju“ u sva kod ne vi cu žene doži-vljavaju kao pre kid u od nosu na svet proživljenog is kustva u ko jem

162

ÆI S

AP

SA

NA

VI

se pretežno kreæu. Otud su društvenoteorijske kon cepcije koje po lazeod ciljno-ra cio nal nog de lan ja, po ko jem ov la da van je oko li nom uskladu sa sopstvenim in teresom i spo sobnost da se u svet une se razli-ka pred stavljaju suštinu ljudske d�lat no sti (up. re ci mo Gi den so vu[Gid dens] de fi ni ci ju d�lat no sti), mno go pri mer eni je opi su is kust vamuškaraca nego žena. Iz ove per spek ti ve, i in ter ak tiv ne mi kro so cio-lo gi je obe ležene su muškom pristrasnošæu, jer im pli cit no pret post a -vlja ju uni ver zal nu do stup nost in ter ak ci je li cem u lice, dok su mno gežene za roblje ne u kuæi i izo lo va ne od mo guæ no sti in ter ak ci je (Lay-der, 1994: 160).

Al ter na tiv na so cio lo gi ja koju ocrta va Smit uvek za po èin je umaterijalnom i lo kalnom sve tu, u samom istraživaèu, i širi se na apstraktni, pojmov ni mo dus. Za razli ku od stan dard ne so cio lo gi je ukojoj je sub jekt, nauè nik, smešten u prazni „arhimedovski“ pro stor,ovde je nauè nica svesna da i sama, kao i svi drugi lju di, pri pada (i)dru gom, kon kret no-ote lovlje nom mo du su eg zi sten ci je. Društvo se,dakle, u ovoj perspektivi sazna je „iz unutrašnjosti svog doživljajatog društva kao sva kodnevnog sve ta“, a poèe tak istraživanja sa stojise u tome da se „svakodnevni svet konstituiše kao problematièan“,taj svet pred stavlja „lo kaciju naše nul te taè ke, mesto iz ko jeg kreæesvest saznavaoca“ (1987: 88). Svakodnevni svet je „onaj svet kojidoživljavamo ne posredno. To je svet u koji smo fi zièki i društvenolocirani“, nužno lo kalan i isto rijski (1987: 89). Tu se, meðutim, ana -liza ne završava, jer je „svakodnevni svet organizovan društvenimod no si ma koji un utar nje ga nisu vidlji vi“ i sto ga se mora sa gle da va tiu širim sklo povima u ko jima funkcioniše (1987: 89). Poi manje sva -kod nevnog sve ta kao pro ble ma tiè nog shva ta ovaj kao „po druè je izko jeg iz nièu pi tan ja“ i pokušava da eks pli ci ra i ko di fi ku je pro ble ma-tiku koja je u nje mu veæ implicitno sadržana: „Jer, sva kodnevni svetnije ni trans pa ren tan ni oèi gle dan. Fun da men tal na od li ka nje go veorganizacije, za nas i u ovoj formi društva, je ste da se nje gove unu -trašnje de ter mi nan te ne mogu un utar nje ga ot kri ti. ... Sva kod nevnisvet se ne može u pot pu no sti ra zu me ti u vla sti tim ok vi ri ma. On jeorganizovan društvenim od nosima koji u nje mu nisu ni pot punovidljivi ni do kra ja sadržani“ (1987: 91-2). Iz ova ko odreðenog teo -rijskog ugla, Smit kri ti ku je neke dru ge teo re tièa re sva kod ne vi ce, po-put Le fevra i Ko si ka, koji po la ze iz ap stra ho va nog pojmovnogmodusa i tek naknadno pokušavaju da uhvate svakodnevni svet kao

163

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

objekt. Na taj naèin, meðutim, on se poima kao da postoji uporedo sa„istorijom“ i nezavisno od nje, èime njegova suštinska prirodaizmièe (1987: 90).

Vi di mo da kon cep ci ja Smi to ve, iako smeštena u fe mi ni stiè kikljuè, po ka zu je sliè no sti sa jed nim kom bi no va nim stanovištem sa ko-jim bi se saglasio mnogo koji istraživaè svakodnevnog živo ta, po go-to vo u najsav re men ijim, sin te tiè kim stru ja ma. Jed nom os oben om„fe mi ni za ci jom“ pojma sve ta živo ta uvo de se ne ophod ni fenome no -loški ele men ti. Sva kod ne vi ca upo re do igra ne ko li ko meðusobnopovezanih ulo ga, u smislu a) sadržajnog predmeta prouèa vanja,b) epi stemološki znaè ajnog ugla iz ko jeg se posmatra društvo uopšte,i c) polazišta za re flek si ju o eg zi sten ci jal no-sva kod nevnoj uko re -njen osti sva kog po gle da. Osta je, meðutim, ne jas no kako au tor ka vidiod nos izmeðu rod ne obe leženo sti i sveopšte pri menlji vo sti svo jekon cep ci je. Da li nje na so cio lo gi ja koja po la zi od „sva kod nevnogsve ta kao pro ble ma tiè nog“ mora da bude so cio lo gi ja „o žena ma, odžena, za žene“, ili se može ti cati i muškaraca? (Da li su so ciologija izžens ke per spek ti ve i so cio lo gi ja iz proživlje nog is kust va isto, ilinisu?) Na samo jed nom mestu, Smit kaže: „Naše ispi tivanje, da kle,može da poè ne iz po zicije žena, žena u bilo kom od nosu kojiodreðuje njeno is kustvo tak vo kak vo je ste. Ono može poèe ti iz po zi-ci je bilo kog èla na društva, eks pli ci ra juæi pro ble ma ti ku nje nog ilinjegovog is kustva kao sociološku pro blematiku“ (1987: 99), i tu sta-je. Sliè na am bi va len ci ja se javlja u onom aspek tu al ter na tiv no sti kon-cep ci je koji naglašava „in dek siè nost“ sociološkog znan ja i nje go vune od vo ji vost od re cep ci je: smi sao sociološkog tek sta na sta je tek krozèi tan je, ako èi ta lac/èi ta teljka, èi tan jem, proširuje svo ju spozna ju sve-ta i sebe samog/same (1987: 106). Ne vi dim zašto bi uoèavanje nekompletnosti znaè en ja socioloških izveštaja in ab strac to i pros ve-ti telj skog dejstva so cio lo gi je bilo žens ka pre ro ga ti va. Ista knu to me-sto koje do bi ja ide ja o nužno sti po ve zi van ja eg zi sten ci jal nog ni voasve ta živo ta sa širim, si stems kim struk tur ama sva ka ko je dobrodošlo.No, izos ta ju jas ni je upu te o tome kako to po ve zi van je oba vi ti.7 S jed-ne stra ne se iz rièi to po rièe su per ior nost spozna je spoljašnjeg pos ma-traèa: „Na sam om poè et ku mo ra mo se odreæi dis kur ziv ne pri vi le gi je

164

ÆI S

AP

SA

NA

VI

7 U sadržins kim de lo vi ma ci ti ra ne knji ge, gde se ocrta na teo rijska per spek ti -va pri men ju je, nije jas no po ko jim naèe li ma Smit us post avlja vezu izmeðu ele me na ta sa ta dva ni voa.

da sopstve nim ra zu me van jem na do me sti mo sub jek to vo ra zu me va -nje, da kle ra zumevanje ono ga èije nas prièe o iskustvu u življe noj aktualnosti po duèa va ju“. No, u sle deæ em ko ra ku na sta je pro blem:„Ipak, ako želi mo da preðemo na ispi tivanje od nosa koji nisu jas ni ninašoj sagovornici ni nama sa mima, ona ne može biti naš re surs za svešto želi mo da zna mo. Želi mo da zna mo više, kako bi i ona mogla dazna više“ (Smith 1987: 127). Postavlja se pitanje – baš kao i u drugimpri stu pi ma koji za go va ra ju po la zak iz „stanovišta ak te ra“ – na šta æese to istraživaè po zi va ti, iz van sub jek to ve (ak te ro ve) sve sti? Kako æeiz gra di ti me ri la za iz bor izmeðu mnoštva mo guæ nih spoljašnjih ok vi -ra za tu maèenje? Ko je vla stan da odre di šta je „taè no“ i „ispravno“?Smit za pra vo pokušava ne mo guæe: povlašæuje svet ne pos red nog isku stva kao istins ku re fer ent nu taè ku za ra zu me van je to ta li te ta dru-štvenog sve ta, priz na juæi je di no hod ana li ze od mi kro ni voa ka ma-kronivou (Layder, 1994: 161), ali ujed no hoæe da ob jasni svojstvasve ta živo ta or gani za cio nim naèe li ma koja se na ho de iz van nje ga, usferi društvenog sistema, o ko jem se opet ništa ne može reæi ako se nepriz na le gi tim nost stanovišta spoljašnjeg pos ma traèa, ili „treæ eg lica“kako to na ziva Ha bermas. Reè je, da kako, o jed nom od najte gobnijihproblema svake sociologije svakodnevice.

I na kra ju: fe mi ni stiè ka so cio lo gi ja sva kod nevnog živo ta –kao, uo sta lom, i fe mi ni stiè ka po li ti ka – nosi u sebi je dan pa ra doks.Pos re di je, uopšteno reèe no, su dar izmeðu „de kon struk ti vi stiè kog“ i„esen ci ja li stiè kog“ mo men ta, pri su tan u svim društvenim po kre ti maor gani zo va nim oko pi tan ja iden ti te ta. Na te re nu so cio lo gi je, on po-prima sle deæu formu. S jed ne strane, na meta-nivou – u ana lizi di s-kur sa, pred sta va, men ta li te ta, nauè nog i laiè kog je zi ka, svi knu tihprak si itd. – kon struk ti rod nih iden ti te ta ra zob lièa va ju se kao proi-zvoljni, društveno funkcionalni i ve zani za ra spodelu moæi. Ti kon -struk ti pri pi su ju žena ma uvek i samo jed nu stra nu opo zi ci ja iz ne tihna poè et ku ovog po glavlja (pri ro da, in tui ci ja, ira cio nal nost, emo tiv -nost, osetlji vost, kuæa, pri vat no, par ti ku lar no, pri stras no, neu ni ver -zal no, lo ka li zo va no, kon tin gent no itd.). S dru ge pak stra ne, po zi vomna uvoðenje „žens kog“ (ugla, per spek ti ve) u so cio lo gi ju želi sepostiæi re ha bi li ta ci ja upra vo tih istih atri bu ta koji su pret hod no po ka -zani kao kon struisani, ne-nužni i za žene, bar po tencijalno, po roblja-va juæi. Na pri mer: „Fe mi ni zam uka zu je na po tre bu jed ne novekon cep ci je saznan ja i sociološkog pri stu pa u ko joj liè no, afek tiv no,

165

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

oseæajno i u ce lini svi oni ob lici is poljavanja pu tem ko jih su se ženeodnosile pre ma društvenoj stvarnosti – ne budu više is kljuèeni iznauke“ (Papiæ, 1989: 75). Smit naglašava da su po lovi, kak ve ih da -nas zna mo, od lu èu juæe ob li ko va ni èin jen icom da muškarci polažupravo i na muški i na neu tralni prin cip, dok su žene osuðene na sub-jek tiv no. Istov re me no, pak, ona ce lo kup nu svo ju an tiob jek ti vi stiè ku sociologiju gradi kao žensku, i obratno: žensku sociologiju kaoantiobjektivistièku (1987: 4, 19-22). Dakle, dok se jednim potezomžene hoæe „izbaviti“ iz svakodnevnog života koji ih guši i ugnjetava, drugim potezom se one guraju natrag u svakodnevni život.

Poenta bi, na protiv, tre balo da bude u tome da se na vedenimpo druè ji ma i oso bi na ma pov ra ti do sto janst vo kao ljuds kim obe le -žjima i po ten ci ja li ma, bez ob zi ra na pol sub jek ta istraživan ja ilisamog istraživaèa, a da se ujed no te meljno razgra de neosvešæenepret post av ke pri pi si van ja atri bu ta po lo vi ma, jed na ko ko li ko i dru-gim ko lek tiv nim ka te go ri ja ma (na ci ja ma, ra sa ma, sek su al nim ma-nji na ma, društvenim ti po vi ma i gru pa ma...). U fo ku su tre ba da sto jeizukrštani mehanizmi iz gradnje društvene „dokse“ koji obezvreðujuodreðene stvari zato što su po vezane sa ženskim pol om, a ono što jeobezvreðeno pov rat no po ve zu ju sa „žens kim“ (emo ci je su pot cen je -ne, jer su „ženske“, a žene se pot cenjuju, jer su „emotivne“; ili, u rav -ni društvene struk tu re, kako se neka pro fe si ja fe mi ni zu je, takopostaje manje ugled na, i što je manje ugled na, to više žena u njoj imaitd). To su krajnje kom pli ko va ni pro ce si i nji ho vo ras pli tan je teškoda ika da može biti de finitivno. Ali, pokušaj da se obe strane jed no-vremeno re habilituju, u istom dahu i tako da jed na dru gu legitimišu,može ima ti za pos le di cu do dat no uèvršæivanje postojeæih kon stru ka-ta. Afinitet izmeðu „ženskog“ i „svakodnevnog“ treba uvažiti, ali uzsvest o njegovoj istorijskoj determinisanosti.

Mora se, doduše, priznati da u okril ju samog fe minizma po -stoji svest o ovom pa radoksu, kao što sve doèe istrajne de bate okoesen ci ja liz ma i oko sta tu sa pojma razli ke.8 No, u fe mi ni stiè koj so ci -o lo gi ji, pa time i fe mi ni stiè koj so cio lo gi ji sva kod ne vi ce, ovaj od nososta je ne do voljno eks pli ci ran i nje go va po ten ci jal na plo dot vor nost

166

ÆI S

AP

SA

NA

VI 8 Kao tek je dan od mnoštva pri mera, možemo na vesti kako Džudit Bat ler(But ler, 1995: 135, 136) istièe da ka te go ri ja iden ti te ta, na ko joj se te mel ji fe mi ni stiè-ka po li ti ka, po ne kad de lu je tako da una pred ogra nièa va upra vo one kul tur ne mo guæ -no sti koje bi fe mi ni zam tre ba lo da ot va ra žena ma, pa i lju di ma uopšte.

ne do voljno iskorišæena. Sas vim si gur no, so cio lo gi ja sva kod nevnogživota ne bi bila tak va kak va je da nas bez feminizma, koji je osvetlioniz praznina u sociološkoj teo riji i istraživanju, i u tome je nje govne po bi tan isto rijski do pri nos. Ali, u dal jem razvo ju, fe mi ni zam kaoplu ral ni po li tiè ko-teo rijski pra vac može so cio lo gi ji sva kod ne vi cenajviše da dâ onom svo jom de mas ki ra juæ om, kri tiè kom di men zi jom,koja je kon ver gent na sa re flek siv nim, plu ra li stiè kim, kon struk ti vi -stiè kim zaok re ti ma u dru gim vi do vi ma društvene teo ri je (up. Mouf-fe, 1995). Ono što so cio lo gi ji sva kod nevnog živo ta od fe mi niz manije po treb no je ste nje go va kva zi mark si stiè ka di men zi ja, po ko joj sežena ma kao tak vim, kao ka te go ri ji, do del ju je odreðeni iden ti tet,odreðene prak se, i odreðena isto rijska ulo ga. Struk tur no ek vi va len -tni sta tu si pro le ta ri ja ta i žena kao uni tar nih sub je ka ta us lovlja va juodreðivanje nji ho ve ulo ge una pred, u od no su na zacrta ni nor ma tiv -no-ideološki sklop. Otud se i ulo ga koju po jam sva kodnevnog živo taigra u ovim dve ma kon cep ci ja ma može nazva ti he ter onom nom. Fe-minizam bi više dop rineo sociološkoj teo riji ako bi odu stao odiskljuèive cen triranosti na žene: kao što se marksizam isprva za ni-mao samo za pro letarijat, da bi, s vre menom znat no proširujuæi svo juos no vu kroz razne ob li ke neo mark siz ma, ste kao trajnu vi tal nost i iz-borio za svoje pri sustvo u misli o društvu, istim pu tem se i femini-zam može uèvrstiti kao le gitimna teo rija o društvu, uto liko pre što jepo nizu svo jih znaè ajnih oso bina u suštinskom skla du sa mnogimno vi jim te ko vi na ma u društvenoj teo ri ji uopšte (Rit zer, 1990a: 16).Kada je reè o so cio lo gi ji sva kod nevnog živo ta, pa ra le le su još uo èl ji -vi je: de kon struk ci ja ideo lo gi je pol nih ulo ga kao pri rod nih, pre dre-flek siv nih i pre dra cio nal nih ima sa vezni ke u dru gim ob li ci ma„de na tu rali za ci je“ ko ji ma razne va ri jan te so cio lo gi je svakodneviceanaliziraju neosvešæeno i zdravorazumsko, ono što je nevidljivozbog svoje oèiglednosti: fenomenologija prirodni stav, et nometodo-logija društvenu strukturu, interakcionizam devijantnost i društveneuloge, Burdije (Bourdieu) društvene klasifikacije i ukuse, Gidensdruštvene ustanove, Serto (Certeau) pasivnost masa, i tako dalje.

167

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

Literatura

Abbott, Pamela and Claire Wallace. 1997. An In tro duc tion to So ci ol ogy:Fem i nist Per spec tives, Lon don and New York: Routledge.

Beauvoir, Simone de. 1982. [1949.] Drugi pol I-II, prev. Z. Milosavljeviæ iM. Vukmiroviæ, Beograd: BIGZ.

Butler, Ju dith. 1995. „Od parodije do politike“, Ženske studije 1: 131-137.Harding, San dra (ed.). 1987. Fem i nism and Meth od ol ogy, Mil ton Keynes:

Open Uni ver sity Press.Layder, Derek. 1994. Un der stand ing So cial The ory, Lon don: Sage.Lefebvre, Henri. 1988. Kritika svakidašnjeg života, prev. P. Vranicki i N.

Jungwirth, Zagreb: Naprijed.Lengermann, Pa tricia and Jill Niebrugge-Brantley. 1990. „Feminist so cio-

logical the ory: the near-fu ture pros pects“, u: Ritzer, George (ed.).1990. Frontiers of So cial The ory: The New Syn theses, New York:Co lum bia Uni ver sity Press, str. 316-344.

Mouffe, Chantal. 1995. „Feminizam, princip graðanstva i radikalnademokratska politika“, Ženske studije 1: 138-153.

Oakley, Ann. 1974. The So ci ol ogy of House work, Ox ford: Mar tin Rob ert son.Papiæ, Žarana. 1989. Sociologija i feminizam. Savremeni pokret i misao o

osloboðenju žena i njegov uticaj na sociologiju, Beograd: IICSSOS.

Papiæ, Žarana i Lidija Sklevicky (ur.). 1983. Antropologija žene, Beograd:Prosveta (XX vek).

Ritzer, George. 1990a. „The cur rent sta tus of so ciological the ory: the newsyntheses“, u: Ritzer, George (ed.). 1990. Frontiers of So cial The ory:The New Syn theses, New York: Co lumbia Uni versity Press, str. 1-30.

Rosaldo, Renato. 1993. [1989.] Culture and Truth: The Re making of So cialAnal y sis, Lon don: Routledge.

Smith, Dor o thy. 1987. The Ev eryday World as Problematic: A Fem inist So -ci ol ogy, Boston: North east ern Uni ver sity Press.

Spasiæ, Ivana (u štampi). Sociologija svakodnevnog života, Beograd: Zavodza udžbenike.

168

ÆI S

AP

SA

NA

VI

Ivana Spasiæ

FEMINISM AND THE SOCIOLOGY OF EVERYDAY LIFESum mary

This pa per ex am ines the in flu ences of fem i nist thought on so cio log i cal the-ory and re search, re fracted through the con ceptualization of the sphere of ev erydaylife. It is ar gued that there are im por tant the o ret i cal af fin i ties be tween fem i nism andthe so ciology of ev eryday life, as it has de veloped since mid-20th cen tury. Main fem -i nist con tri bu tions to so cio log i cal study of ev ery day life are iden ti fied at two lev els:sub stan tive (the study of for merly ne glected so cial phe nom ena, par tic u larly the pri-vate sphere), and epistemological (the ques tioning of positivistic ide als of ob jectiveand neu tral so cial sci ence). The po sition of the feminist the orist Dor othy Smith is se -lected for a more de tailed critical dis cussion. In the con cluding part of the pa per some controversial points in the fem inist con cept of the so ciology of ev eryday life are in di-cated.

Key words: fem i nism, so ci ol ogy, ev ery day life, the pri vate sphere, epis te -mol ogy, so cial con struc tion, iden tity.

169

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF