fiziologija test

1

Priremio: Nikola Milenković

April 2010 – ceo ispit (str. 2.-10.)

Maj 2010 – prvi deo ispita (str. 11.-14.)

2

Svojeručni potpis studenta

PITANJA

1. Insulin povećava ulazak glukoze u-

a. sve ćelije.

b. tubulocite bubrega.

c. enterocite tankog creva.

d. neurone kore velikog mozga.

e. skeletne mišićne ćelije.

2. Najveći uticaj na sekreciju paratiroidnog hormona ima-

a. koncentracija fosfata u plazmi.

b. kalcitonin.

c. 1,25-dihidroksiholekalciferol.

d. ergokalciferol.

e. koncentracija Ca++

u plazmi.

3. Održavanje normalne strukture i funkcije semenih kanalića direktno zavisi od-

a. androgena i FSH.

b. LH.

c. GnRH.

d. FSH.

e. prolaktina.

4. TSH povećava-

(1) preuzimanje jodida u tiroidnu žlezdu.

(2) protok krvi kroz tiroidnu žlezdu.

(3) sintezu tireoglobulina.

(4) rast tiroidne žlezde.

(5) sintezu cAMP u tireocitima.

A B C D E

5. Posle injekcije kortizola može se očekivati-

(1) povećanje koncentracije proteina plazme koji se sintetišu u jetri.

(2) hipoglikemija.

(3) povećanje koncentracije aminokiselina u plazmi.

(4) povećanje sekrecije ACTH.

(5) smanjena sinteza glikogena u jetri.

A B C D E

6. Koji od navedenih hormona se sintetiše kao deo većeg prekursornog molekula?

(1) adrenalin.

(2) ACTH.

(3) kortizol.

(4) insulin

(5) aldosteron.

A B C D E

3

7. Koja tvrdnja u vezi steroidnih hormona NIJE TAČNA?

(1) rastvorljiviji su u vodi nego u mastima.

(2) sintetišu se u granuliranom endoplazmatskom retikulumu.

(3) uglavnom deluju preko cAMP kao “drugog” glasnika.

(4) iz ćelija se oslobađaju procesom egzocitoze.

(5) zbog velike molekulske mase, u cirkulaciji se nalaze slobodni.

A B C D E

8. Nivo adrenalina u cirkulaciji pri

normalnoj koncentraciji glukoze u krvi. V I M Nivo adrenalina u cirkulaciji pri

hipoglikemiji.

9. Koncentracija hormona rasta u krvnoj

plazmi u periodu do puberteta. V I M Koncentracija hormona rasta u krvnoj

plazmi u starosti.

10. Reapsorpcija Na+ u proksimalnom tubulu

pri normalnoj koncentraciji aldosterona u

krvi.

V I M Reapsorpcija Na+ u proksimalnom tubulu

pri povećanoj koncentraciji aldosterona u

krvi.

11. Održavanje unutrašnje sredine organizma relativno konstantnom i optimalnom naziva se-

a. pozitivna povratna sprega.

b. homeostaza.

c. negativna povratna sprega.

d. hemostaza.

e. karboanhidraza.

12. Senzorni receptori koji prate promene dužine skeletnih mišića su-

a. Goldžijevi tetivni organi.

b. Renšo ćelije.

c. mišićna vretena.

d. motorni neuroni.

e. zvezdaste ćelije.

13. Koja tvrdnja o muskarinskim receptorima NIJE TAČNA?

a. reaguju na acetilholin.

b. posledica njihove aktivacije je uvek ekscitatorni odgovor.

c. prisutni su u organima inervisanim parasimpatikusnim delom autonomnog

nervnog sistema.

d. to su glikoproteini u ćelijskoj membrani.

e. prisutni su u znojnim žlezdama koje imaju simpatikusnu inervaciju.

14. Koje od navedenih struktura centralnog nervnog sistema su uključene u kontrlolu

motorne funkcije?

a. motorna kora velikog mozga.

b. cerebelum.

c. bazalne ganglije.

d. kičmena moždina.

e. sve navedene.

4


15. Na+-K

+ pumpa-

(1) je primer transportera za olakšanu difuziju.

(2) ne zahteva ćelijsku energiju u obliku ATP-a.

(3) transportuje jone Na i K u pravcu njihovih koncentracionih gradijenata.

(4) sastoji se od proteina nosača lokalizovanog u ćelijskoj membrani.

(5) prisutna je samo u membrani neurona.

A B C D E

16. Koji od navedenih sastojaka krvi se kroz endotel kapilara krvno-moždane barijere

transportuju pomoću transportnih proteina u ćelijskoj membrani?

(1) glukoza.

(2) aminokiseline.

(3) ketonska tela.

(4) O2.

(5) CO2.

A B C D E

17. U kojim od navedenih nervnih puteva tela sekundarnih senzornih neurona se nalaze u

zadnjem rogu sive mase kičmene moždine?

(1) sistem dorzalne kolumne.

(2) retikulospinalni put.

(3) lateralni kortikospinalni put.

(4) anterolateralni put.

(5) rubrospinalni trakt.

A B C D E

18. Vrednost membranskog potencijala kada

je membrana neurona hiperpolarizovana. V I M Vrednost membranskog potencijala kada

je membrana neurona depolarizovana.

19. Trajanje akcionog potencijala skeletne

mišićne ćelije. V I M Trajanje proste mišićne kontrakcije

skeletnmog mišića izazvane tim akcionim

potencijalom.

20. Frekvencija moždanih talasa na EEG

tokom najdubljeg stadijuma spavanja. V I M Frekvencija moždanih talasa na EEG

tokom REM faze spavanja.

21. Koji sistem za ekskreciju H+ ima najveći kapacitet u bubregu?

a. sekrecija H+.

b. ekskrecija NaH2PO4.

c. ekskrecija SO4--.

d. ekskrecija NH4+.

e. ekskrecija titrabilnih kiselina.

5

22. U kliničkoj praksi, određivanju bubrežnog klirensa kreatinina vrši se u cilju procene-

a. ukupnog volumena ekstracelularne tečnosti.

b. hematokrita.

c. intenziteta glomerularne filtracije.

d. koncentracije kreatinina u krvi.

e. stepena degradacije skeletnih mišića.

23. Stimulacija sekrecije renina izazvaće povećanje-

a. koncentracije K+ u krvnoj plazmi.

b. volumena ekstracelularne tečnosti.

c. hematokrita.

d. koncentracije H+ u ekstracelularnoj tečnosti.

e. onkotskog pritiska plazme.

24. Proksimalni deo bubrežne cevčice je glavno mesto reapsorpcije-

(1) fosfata.

(2) glukoze

(3) Cl-.

(4) Na+.

(5) aminokiselina.

A B C D E

25. Koji od navedenih organa NEMA direktnu ulogu u termoregulaciji?

(1) koža.

(2) bubrezi.

(3) skeletni mišići.

(4) pluća.

(5) hipotalamus.

A B C D E

26. Koja tvrdnja o sudbini HCO3- u bubregu je TAČNA?

(1) koncentracija HCO3- je prektično ista u krvnoj plazmi i glomerularnom filtratu.

(2) filtrirani HCO3- se ne reapsorbuje u tom obliku.

(3) reapsorpcija je tesno povezana sa sekrecijom H+.

(4) reapsorpcija zavisi od karboanhidroze.

(5) ekskrecija HCO3- urinom zavisi od pH ekstracelularne tečnosti.

A B C D E

27. Koje od navedenih stanja povećava intenzitet glomerularne filtracije?

(1) konstrikcija aferentne arteriole.

(2) smanjenje hidrostatičkog pritiska u glomerulusu.

(3) povećanje hidrostatičkog pritiska u Baumanovoj kapsuli.

(4) smanjenje koncentracije proteina plazme.

(5) smanjenje efektivnog filtracionog pritiska u glomerulusu.

A B C D E

6


28. Telesna temperatura pri napornom

fizičkom radu. V I M Telesna temperatura pri fizičkom

mirovanju.

29. Propustljivost uzlaznog kraka Henleove

petlje za vodu. V I M Propustljivost silaznog kraka Henleove

petlje za vodu.

30. Propustljivost filtracione membrane u

bubregu za anjone. V I M Propustljivost filtracione membrane u

bubregu za nenaelektrisane čestice iste

veličine.

31. Glavni faktor koji utiče na otpor kretanju vazduha u vazdušnim putevima je-

a. dužina vazdušnog puta.

b. dijametar vazdušnog puta.

c. temperatura udahnutog vazduha.

d. viskozitet vazduha.

e. alveolarni pritisak.

32. U plućnoj cirkulaciji, arterije u odnosu na vene imaju manji-

a. transmuralni pritisak.

b. debljinu zida.

c. krvni pritisak.

d. parcijalni pritisak CO2 u krvi.

e. parcijalni pritisak O2 u krvi.

33. Kod zdravog muškarca, teškog oko 70 kg, odnos između vitalnog kapaciteta i

respiratornog volumena iznosi približno-

a. 0.10

b. 1

c. 10

d. 100

e. 1000

34. Eritropoetin-

(1) se sintetiše u koštanoj srži.

(2) se pojačano sintetiše u uslovima hipoksemije.

(3) stimuliše sekreciju renina.

(4) ima peptidnu strukturu.

(5) produžava poluživot eritrocita u cirkulaciji.

A B C D E

35. Koje supstance inhibiraju agregaciju trombocita?

(1) ADP.

(2) PGI2 (prostaciklin).

(3) tromboksan A2.

(4) NO.

(5) fibronektin.

A B C D E

7

36. Koji hormon ima kalorigeno delovanje?

(1) aldosteron.

(2) adrenalin.

(3) kortizol.

(4) tiroksin.

(5) vazopresin.

A B C D E

37. Koja tvrdnja u vezi regulacije disanja je TAČNA?

(1) određeni centri su smešteni u produženoj moždini.

(2) određeni centri su smešteni u moždanom mostu.

(3) stimulativno delovanje hiperkapnije na centralne hemoreceptore ostvaruje se

posredstvom H+.

(4) medularni centri za disanje inormacije sa perifernih hemoreceptora primaju preko

aferentnih vlakana vagusa i glosofaringeusa.

(5) pneumotaksični centar je prvenstveno odgovoran za izdisaj.

A B C D E

38.

Dijametar bronhija posle injekcije

acetilholina. V I M Dijametar bronhija posle injekcije

adrenalina.

39. Afinitet hemoglobina za O2 kada je

temperatura tkiva normalna. V I M Afinitet hemoglobina za O2 kada je

temperatura tkiva povećana.

40. Brzina formiranja trombina kada

koagulacije započinje aktivacijom VII

faktora.

V I M Brzina formiranja trombina kada

koagulacije započinje aktivacijom XII

faktora.

41. Promenljiva koja se održava relativno konstantnom zahvaljujući refleksu sa baroreceptora je-

a. frekvencija srčanog rada.

b. sistolni volumen.

c. periferni otpor.

d. brzina kretanja krvi.

e. srednji arterijski pritisak.

42. Repolarizaciju pretkomora na elektrokardiogramu reprezentuje-

a. P talas.

b. QRS kompleks.

c. T talas.

d. U talas.

e. elektrokardiogram ne pokazuje tu promenu.

43. Osmolalitet krvne plazme prvenstveno zavisi od koncentracije-

a. proteina.

b. Na+.

c. K+.

d. glukoze.

e. Cl-.

8


44. Prvi srčani ton nastaje prvenstveno kao posledica-

a. zatvaranja zalistaka aorte i plućne arterije.

b. vibriranja krvi u komorama za vreme sistole.

c. punjenja komora.

d. zatvaranja i vibriranja atrioventrikularnih zalistaka.

e. retrogradnog protoka u šupljim venama.

45. Akcioni potencijal nodalnih ćelija sinusatrijalnog čvora-

(1) traje veoma dugo, oko 300 ms.

(2) generiše se spontano.

(3) ima odloženu repolarizaciju.

(4) određuje frekvenciju srčanog rada.

(5) odgovoran je za nastajanje ekstrasistola.

A B C D E

46. Koje od navedenih tipova ćelija NE vode poreklo od monocita?

(1) Kupferove ćelije jetre.

(2) eozinofili.

(3) alveolarne makrofage.

(4) T limfociti.

(5) mikroglije.

A B C D E

47. Pri prolasku krvi kroz arterijski ka venskom delu kapilara-

(1) hematokrit se povećava.

(2) koncentracija proteina se smanjuje.

(3) afinitet hemoglobina prema O2 se smanjuje.

(4) pH se povećava.

(5) hidrostatički pritisak se povećava.

A B C D E

48. Trajanje sistole pri frekvenciji srčanog

rada od 80 otkucaja u minutu. V I M Trajanje dijastole pri frekvenciji srčanog

rada od 80 otkucaja u minutu.

49. Količina krvi koja se nalazi u venama

organizma. V I M Količina krvi koja se nalazi u arterijama

organizma.

50.

Frekvencija srčanog rada pri normalnoj

telesnoj temperaturi. V I M Frekvencija srčanog rada pri povećanoj

telesnoj temperaturi.

51. Sekreciju komponenata mukozne barijere želuca povećava-

a. noradrenalin.

b. acetilholin.

c. aspirin.

d. etanol.

e. sirće.

9

52. Za održavanje glikemije u periodu od 6 do 12 sati posle obroka najznačajniji je proces-

a. glikogenolize u skeletnim mišićima.

b. glikogeneze.

c. glukoneogeneze u jetri.

d. glikogenolize u jetri.

e. glukoneogeneze u bubregu.

53. Koja tvrdnja u vezi gutanja NIJE TAČNA?

a. centar tog refleksa se nalazi u kori velikog mozga.

b. tokom gutanja disanje se kratko vreme obustavlja.

a. ostvaruje se aktivnošću određenih skeletnih i glatkih mišića.

b. to je refleks kojim se bolus potiskuje od usne duplje do želuca.

e. pojavu sekundarnog peristaltičkog talasa izaziva zaostala hrana u ezofagusu.

54. Ugljeni hidrati uneti hranom-

a. uglavnom se apsorbuju pasivno, kao disaharidi.

b. daleko najvećim delom se apsorbuju kao monosaharidi, najčešće kotransportom sa Na+.

c. u najvećoj meri se vare u kiseloj sredini želuca.

d. mogu da se vare i apsorbuju samo ako su životinjskog porekla.

e. ne vare se u usnoj duplji.

55. Žuč NE sadrži-

a. lecitin.

b. holesterol.

c. vodu.

d. -amilazu.

e. bilirubin.

56. Koja tvrdnja o regulaciji funkcija digestivnog trakta je TAČNA?

(1) nervna regulacija se vrši posredstvom autonomnog i enteričnog nervnog sistema.

(2) parasimpatikus stimuliše, a simpatikus inhibira većinu funkcija.

(3) enterični nervni sistem može da funkcioniše i u odsustvu autonomne inervacije.

(4) nervni sistem kontroliše samo motorne funkcije digestivnog trakta.

(5) delovi digestivnog trakta koji imaju nervnu kontrolu, nemaju hormonsku, i obrnuto.

A B C D E

57. Koji od navedenih lipolitičkih enzima su prisutni u digestivnom traktu čoveka?

(1) pankreasna lipaza.

(2) fosfolipaza A2.

(3) holesterolestar hidrolaza.

(4) gastrična lipaza.

(5) lingvalna lipaza.

A B C D E

10


58. Na intenzitet bazalnog metabolizma NE utiče-

(1) poremećaj rada štitaste žlezde.

(2) pol.

(3) gladovanje.

(4) uzimanje hrane.

(5) doba života od rođenja do duboke starosti.

A B C D E

59. Potiskivanje sadržaja tankog creva prema

debelom crevu tokom peristaltičkih

pokreta.

V I M Potiskivanje sadržaja tankog creva prema

debelom crevu tokom motornog

migracionog kompleksa.

60. Količina masti deponovana u jetri. V I M Količina masti deponovana u masnom

tkivu.

11

PITANJA

1*. Koji od navedenih odgovora se ostvaruje preko muskarinskih receptora?

a. kontrakcije skeletnih mišićnih ćelija.

b. povećanje kontraktilnosti srčanog mišića.

c. bronhokonstrikcija.

d. smanjenje perifernog otpora.

e. brza ekscitacija postganglijskih vlakana parasimpatikusa.

2. Ca++

mora da se veže za _________________________ da bi glave miozina mogle da se

vežu za aktin.

3. Sve navedene tvrdnje o nervnim vlaknima su tačne, OSIM-

a. oligodendrociti izgrađuju mijelinski omotač oko aksona perifernog nervnog

sistema.

b. aksoni manjeg dijametra sporije prenose impulse od debljih aksona.

c. kod mijeliniziranih aksona, akcioni potencijal se regeneriše samo u Ranvijeovim

čvorovima.

d. Aα vlakna najbrže prenose impulse.

e. C vlakna najsporije prenose impulse.

4 *. Faza brze depolarizacije akcionog potencijala nervne i skeletne mišićne ćelije

prvenstveno je posledica-

a. otvaranja sporih kanala za Na+.

b. otvaranja voltažno zavisnih kanala za K+.

c. brzog i masovnog ulaska Ca++

.

d. inaktivacije brzih voltažno zavisnih kanala za Na+.

e. otvaranja voltažno zavisnih kanala za Na+.

5. Krvno-moždana barijera je nepropustljiva za-

(1) glukozu.

(2) ketonska tela

(3) aminokiseline

(4) H+

(5) CO2.

A B C D E

6. Najveći deo (oko 80%) kateholamina oslobođenog u sinaptičku pukotinu iz nje se uklanja

______________________________________________.

7. Koja tvrdnja o malom mozgu NIJE TAČNA?

(1) prima informacije sa proprioceptora skeletnih mišića, zglobova i tetiva.

(2) u njemu se prekidaju svi senzorni putevi izuzev mirisnog.

(3) učestvuje u kontroli izvođenja pokreta.

12


(4) pripada bazalnim ganglijama.

(5) učestvuje u učenju motornih veština.

A B C D E

8. Koja tvrdnja o tipu receptora i njegovom svojstvu je TAČNO sparena?

(1) nociceptori – inkapsulirani receptori.

(2) termoreceptori – slobodni nervni završeci.

(3) mehanoreceptori – prisutni su samo u somatskim strukturama .

(4) baroreceptori visokog pritiska – spora adaptacija.

(5) mišićno vreteno – brza adaptacija.

A B C D E

9. Osetljivost neurona na hipoksemiju. V I M Osetljivost neurona na hipoglikemiju.

10. Broj neurona koji prima uticaje u

neuronskim vezama tipa konvergencije. V I M Broj neurona koji prima uticaje u

neuronskim vezama tipa divergencije.

11. ________________________ je hormon koji se sintetiše u bubregu u odgovor na

hipoksiju.

12. Kontraktilnost miokarda je u najboljoj korelaciji sa intracelularnom koncentracijom-

a. Na+.

b. K+.

c. Cl-.

d. Ca++

.

e. Mg++

.

13*. Koja tvrdnja o krvnoj plazmi je TAČNA?

a. osmolalnost u najvećoj meri zavisi od Na+.

b. izdvaja se cetrifugiranjem koagulisane krvi.

c. od proteina sadrži najviše globulina.

d. najzastupljeniji neorganski anjon je H2PO4-.

e. ona čini oko 40% zapremine krvi.

14. Ako se poveća venski priliv u srce, sistolni volumen će se _______________________.

15. Adekvatan sinonim za limfu je-

a. serum.

b. plazma.

c. višak međućelijske tečnosti.

d. ekstracelularna tečnost.

13

e. intracelularna tečnost.

16. ___________________________________ je struktura sprovodnog sistema srca koja

najvećom

frekvencijom generiše impulse.

17. Sve navedene tvrdnje o krvnim kapilarima su tačne, OSIM-

a. imaju najmanji dijametar od svih krvnih sudova.

b. hidrostatički pritisak u njima je najmanji u odnosu na ostale krvne sudove.

c. imaju najveću ukupnu površinu poprečnog preseka.

d. samo u njima se vrši razmena gasova, hranljivih materija i metabolita.

e. sa izuzetkom sinusoidnih kapilara, njihov zid ne propušta ćelije krvi i proteine

velike molekulske mase.

18*. Koja od navedenih promena može da se očekuje kod akutnog pada arterijskog krvnog

pritiska?

(1) smanjenje frekvencije impulsa u aferentnim vlaknima koja polaze iz karotidnog

sinusa.

(2) smanjenje aktivnosti kardioinhibitornog centra.

(3) povećanje aktivnosti vazopresornog područja produžene moždine .

(4) bradikardija.

(5) povećana aktivnost vagusa za srce.

A B C D E

19. Broj granulocita po jedinici zapremine

krvi. V I M Broj agranulocita po jedinici zapremine

krvi.

20. Količina krvi koja se nalazi u venama

organizma. V I M Količina krvi koja se nalazi u arterijama

organizma.

21. HCO3-, kao glavni transportni oblik CO2 u plazmi, formira se u

____________________________.

22. Koja tvrdnja o hemoglobinu je TAČNA?

a. afinitet prema O2 se povećava sa stepenom zasićenja kiseonikom.

b. sintetiše se u eritrocitima.

c. sadrži 4 atoma Fe3+

.

d. osnovna razlika između hemoglobina fetusa i odraslih je u broju i vrsti

aminokiselina u α lancima.

e. kada je pH tkiva smanjen, otežana je disocijacija O2 sa hemoglobina.

23. Adekvatan stimulus za centralne hemoreceptore koji su uključeni u refleksnu regulaciju

disanja je-

a. povećanje koncentracije H+ u krvnoj plazmi.

14


b. povećanje koncentracije H+ u likvoru.

c. smanjenje parcijalnog pritiska O2 u likvoru.

d. smanjenje parcijalnog pritiska O2 u plazmi.

e. nije naveden.

24. ___________________________________ je deo disajnih puteva u kojima se zbog

njihove građe ne vrši

razmena gasova.

25*. Koja tvrdnja o procesu hemostaze je TAČNA?

(1) to je proces koji zaustavlja krvarenje iz povređenog krvnog suda.

(2) kod izražene trombocitopenije mogu da se očekuju poremećaji u hemostazi.

(3) vitamin K je neophodan za sintezu određenih proteinskih faktora koagulacije u jetri.

(4) NO i PGI2 inhibiraju agregaciju trombocita u neoštećenom endotelu.

(5) glavni sastojak koaguluma su fibrin i njegovi polimeri.

A B C D E

26. Koja tvrdnja o respiratornim mišićima NIJE TAČNA?

(1) unutrašnji međurebarni mišići su odgovorni za inspirijum.

(2) kontrakcia i relaksacija dijafragme ima najveći uticaj na promene zapremine grudnog

koša.

(3) to su glatki mišići.

(4) kod mirnog disanja ekspirijum je pasivan proces.

(5) inervisani su određenim kičmenim živcima.

A B C D E

27. Koji od navedenih plućnih volumena NE MOŽE da se odredi spirometrom?

(1) respiratorni.

(2) rezervni inspiratorni.

(3) rezervni ekspiratorni.

(4) rezidualni.

(5) vitalni kapacitet.

A B C D E

28.*

Količina krvi koja se u datom trenutku

nalazi u sistemskoj cirkulaciji. V I M Količina krvi koja se u datom trenutku

nalazi u plućnoj cirkulaciji.

29. Alveolarna ventilacija pri ubrzanom i

plitkom disanju. V I M Alveolarna ventilacija pri sporijem i

dubljem disanju.

30. Dijametar bronhija i bronhiola kada su

izložene povećanom oslobađanju

histamina u njihovoj blizini.

V I M Dijametar bronhija i bronhiola kada su

izložene povećanoj koncentraciji

adrenalina u krvi.

fiziologija test

Documents