,SAGA'‘ D.0.0. BEOGRADMHentija Popovica 9„SAVA CENTAR".

011/2E-3574 \'4323 Ixt. 256

222-4322 ext. 256

Telex: 12042 SAVCEN SC YU

„aHVM L.cn

\'

\ \ t ) 1 \^ ^ sfefe

» • 222-4322 ext

\V 4 I'

Casopis za nauku i tehnologiju

GPbnKsijnISSN 0350 - 123XEAN 9770350123001Septembar 1991.Sroj 232 Godina XX

s/7. 2.1sir. 70.

Kosmonautika: Bimis na orbiii str.56

Ekspedicije: Lei na Mars str.59

Planetologija: Zagonetni Merkur str.62

Projekti: Zemlja na ledu str.64

Astronomija: Veliko pomradenjeSunca Sir.65

Astronomija: Bistro okou orbiii str.66

Antropologija : Naseljavanje Amerike .. str.68

Medicinal Hroniini umor : Str.70

Medicina; Tako su UCenifaraoni Str.72

Alternative: Muzikoierapija str.73

Kulturologija: Asimov-nauka inaiiina fanlaslika Str.75

SF velikani: Frederik Pol str.76SF prica: VoajersmrU str.78Eureka: str.8I

REDAKCUAMIrjana 1116, Sanja Co3f6,Vesna 6}sib, OuSan Mljatovie,(tehnifiki urednlk), Jelena Radevld--Kosanovia (sekretar redakcije).

Akedemik Talomlr Andelld, akadamikMiomir Vukobratovli, dr. Redivoj Pe-lrovl6, in2. Dragan Cvetkovid, Vojadolanovlb, Zvezdan Dudd, dr DordeGrujld, Tanaslje Gavranovid, MirzaHuskid, Aleksandar Jamcov, dr Ra-dovan Jovid, dr Ouro Koruga, dr Ne-vett KteSId, dr Ilija Lakldevld, OuSIcaLukld, Ivan Mastllovid, Damir Mikuli-dld, Dejan Predid, dr. Petar Radida-vid, Ljlljana QraSanIn, dr Pelar Jova-novid, Dejan Rislanovid, Stevan To-palovid, Qavrito Vudkovid, Marko Ki-nd. Deaa Boiln, dr Milan Boild, drOorde Ignjatovid, mr Dejan Milojtdid,dr Dragan Panid, Boildar Travica —dopisnik Iz SAD, dr Jovan Sevaljevid.

PRETPLATA V ZEMUl— Za jednu godinu 300X10- Za test mesecl 160,00

Na iiro radun 60602-603-23264

PRETPLATA 7.A INOSTRAN-STVO;USD 43.00, DEM 67,00 CHP 65,00GBP 23,00, FRF 226.0

na devizni radun Geogradske banke6081 1-620-6-B2701-999-01066 IIImedunarodnom podlanskomuplatnicom.

Posebna doplala za avionsko slanje.

Na osnovu mllljenja Sekretahjala zaInlormaclje SR Srblje broj 413-01/47od 4.2.1991. plada se osnovni porezna promel po ovIaSdaroj tarifi od 3

Panoptikum str. 4Psihologija: Zamudenje ioveka Str.lOEkodnevnik: Beograd-olovnavrentena str.12

Ekodnevnik: Kuvajtska apokalipsa str,13Ekologija: Proidhaii oirova Str.l4

Matematika: Bog ne baca kocku str.I7

Robotika: Informatiiki robovi Str.20

Mikrorobotska drnStva sfr.22

Reportaza: Durmilor-soha nebeska str.25

Biologija: Kraljica noci i osiali Str.28

Reportaza: Raiunari u NORKu str3lKomunikacije: Evrotmel str.32

DOSIJE: Istorija jivoia str.35Egiptologija: Imgotepova lajna Str.51

Kosmogonija: Na rubu svemira Sir,53

Sudet'i prema VaSim telefonskim poiivima, izgieda da sie se uieleli

..Oaloktije'' i da je julski dvobroj, iako pojaian sa dodatnih Se-

snaest strana, bia jatiak" da bi ispunio dva duga lelnja ineseca.

Verovalno su iia to ulicati I dogadaji u kojima xmo se svi naSli —

od raspada zemlje do gradonskog raia koji se odvijao ii pojedinim

njenim delovima — i poirebe da se delid zdravog razuma saduvauprkos besnoj propagandi u kojoj je, bez oslaika, ona druga strana

progiaSavana za vinovnika svekolikog zla. Nije tome odotela ni

nauka, pogotovu neki iijciii poslenici iz svih naSih republika, koji

su se ukijuiili u ideoloSke obraeune, devalvirajudi na laj iiaiin i

iiauku i, pre svega, sebe same. Tekslom „Zamu(enje ioveka" po-

kiLiali smo da barein delimifno objasaimo to ..ludilo" u kome pred-

rasiide poliskujii objeklivim aiializu i sudove iiiemeljene na einjeni-

/ ovaj broj „Galaksije" donosi dosije — ..Islorija iivota" —

dime iziazimo ii susrel brojnim zahievima da pojedine akiuelne le-

me obradujemo mnogo Sire i polpunije. Sesnaesi strana koje u

ovom broju posvedtijemo EvoludjI i njenim lajnama — od najno-vijih naudnih saznanja o tome kako su i zaSlo sa lica Zemlje iSiezli

njeni najpoznaliji stanovnici, dinosaunai, do rasvelljavanja evolitci-

je samog doveka i aktiielne dileme da Ii je njegov razvoj dostigao

vrhunac Hi se i tu mogu oiekivati dalje promene — verujemo da(e biti inspirativni vodii za sve one koji svoju iipitanost i saiuvanu

sposobnost iudenja ne praktikuju samo za vreme koje je pred na-

ma, ved i za ono koje je proSlo, i od koga moiemo i moramo joS

ptino uditi, Kako nam se istorija nc bi ponovila 0110*0 kako se

najdeSde ponavija — kao tragedija Hi farsa.Za one nesirpijive najavijujento i slededi dosije „Calaksije" koji

de se pojavili u oktobarskom broju! Bide to moida najveda zago-

nelka koja okupira svakog doveka na Zcmiji: Ima Ii iivota u Sve-

mint i da Ii je neki Itipoieiidni susrel sa vanzemaijskim civHizacija-

ma samo piisia maSia ..uvrniilih" sanjara dalekih sveiova Hi realno

mogiidnosi za koju se moramo priprenwii. Dakle — Vanzemaljci:da Hi ne. Aka volile da razmiSljate o lim sh'orima i o njima imate

svoj Slid, poslarajie se da VaSa pisma slignu no naSu adresii negde

do 10. septembra kako bi konkurisala da udii u ..Dosije" kao VaS

prilog lemi. PiSite nam i Sia bi teleli da bade temu naSih narednih

priloga, all I o svemu onome Sio Vam se u ..Galaksiji" dopada.

odnosno, Sto Vi kao urednik nikada ne bi piisiili na siranice lisia.

Svako takvo miSljenje — a ved Hi je bilo i oni koji su ih slali znadena Sla mislim — znadi doprinos uredivadkoj polilid ..Galaksije"

I

koju i pravimo . . . jer Vi to ielile.

I

Bez obzira na opSie ludilo na koje smo, nadajmo se, privreme-

no osiideni! u

u Mr Rade Gruji^v.d. glavnog i odgovornog iirednika

ORBITALNI RADIO-TELESKOPIntenzivna aaradnja IzmedunauCnlka i In^enjora Iz petnaasl

zemaija bifie neophodna u dva

projekta koji prvi put komblnuju

podatke sa radlo-telsskopa r>a

Zemljl I u svemiru. Kad nacril(jedan japanski a drugl sovjet-

skl) budu gotovi, astronoml 6e

imatl na raspolaganju slike ra-dio-emituju6lh objekata kao Sto

su galaksije I kvezari sa do sada

nedostlinim detaljlma. Sovjetskl

Savez je zakazao lanslranje Ra-dloastron satellta za drugu polo-

vlnu 1994. godine, dok japanska

orbitalna opservatorija Ireba da

krene godinu dana kasnije. Obeopservatorlje be predstavijatl 10

m radlO’teleskope koji be se po-vezail sa sedam zemaijskih sla-nica za navodenje I 30 radlo-te-leskopa SIrom sveta. Mada seradi 0 zasebnim misljama, obe

be korlstitl istu zemaljsku opre-

mu a njihovi podaci be bIti kom-plementarni.

Potreba za boljom rezolucl-

jom pri prabenju radlo-lzvora jedovela prvo do vebih ..lanjlra". a

zatim I do interferometara kojiKomblnuju signale sa dva III vISe

tanjira tako da se dobija efekatogromnog tanjira vellblne kojaodgovara zbiru svIh pojedlnab-

ni'h. Ovlm projektom be se obra-zovatl Irrterferamelrl do sada ne-slubene prividne vellblne. Prego-

vorima 0 medunarodnoj saradnjisu okuplll astronome iz dva-

naest zemaija. ukljubujubl VehkuBritaniju, Australlju, Kanadu IPoljskii, u kojima se nalaze ra-

dlO‘teleskopi koji be ubestvovati

u projeklu. Najte2i problem bepredstavijatl kompatibllnost

opreme: svi teleskopi be moratida bele^e podatke na isti nablni S8 ekstremnom preciznoSbu,tako da se rezultatl mogu kasni-je kombinovatl. Za sada joS nepostoji standardnl format za sni-

manje I prikupljanje podataka.Ubesnici pregovora su preporu-

blli da Japan I Sovjetskl Savezmodifikuju svoju svemirsku

opremu I tako omogube uspehprojekta. Mada nl Japan nl So-vjetskl Savez nemaju nikakvuobavezu da prihvate preporuke,organizatorl I ubesnici razgovora

veruju da be ave teSkobe biti us-peSno prevazidene. Cinjenica

da sve probleme reSavamo sanogama na zemljl je zaista do-bra vest . . . Polilika Je za dobro

nauke oslavijena po slrani, izja-vlo je sazivab sastanka.

ROOENJE ZVEZDAInstrument koji se gradi u Kra-Ijevskoj Opservatorlji u Edlnbur-

gu (Skotska) trebalo bi da omo-gubl astronomima da prvi putposmatraju radanje zvezde.

SCUBA (Sub-millimefre-com-mon-userbolometer-array), kako

je instrument skrabeno nazvan,

be se koristiti uz JCMT (JamesClark Maxwell Telescope) loci-

ran na jednom havajskom ost-rvu, koji predslavija najvebi svel-

skl instrument te vrsle dlzajnlran

za rad u sub-milimetarskom i mi-

llmelarskom opsegu, na prelazu

Izmedu radio i Infracn/enlh pod-

rubja.

Botometar predstavija detek-

tor koji registruje energiju emito-

vanu u veoma birokom opsegutalasnih duiina, a SCUBA beraspolagati sa 131 lakvim detek-

lorom I bibe prvi aslronomski

instrument biji be detektorl raditi

na 0.1 °K, bio be ga ubinitl bar

deset puta oselljlvljlm od poslo-

jeiilh instrumenata.

Submilimetarsko podrueje jeIdealno za oamalranje veomahladnih objekala, na temperalu-rama od 10 do 100 "K, koji neemitiiju Infracrveno zra6enje.ZraCenje sa (akvih objekala seenalizira spektrografskim lehni-kama radi utvrdivanja heinijskogsastava, a dobiljeni rezullatl sekoriste u istra^ivanju hemije me-duzvezdanih oblaka saslavijenihod gasa i praSIne. Delovi ova*kvih oblaka se mogu kondenzo-vatl i tako formiratl zvezde, kojesu, bududi da tek podinju da sa-gorevaju vodonik, poznate podnazivom Protozvezde.

Polraga za protozvezdamaje, po reCima rukovodioca pro-jekta, Sveti Gral iniracrveneastronomije, a SCUBA be bit) pr-vi instrument sposoban za njiho-vo otkrivanje. Najboiji naCin zaolkrivanje protozvezda je potra-

ga u sub-milimelaskom podrubjuiz dva razloga: pre svega zbognjihove veoma male temperatu-re (tlpiCno oko 20 “K), a zalim izbog osobine duZih lalasa dajednoslavno produ kroz praSInui gas koji okruSuje protozvezdu.SCUBA be mobi da dosligneleorolski maksimum osetijivosliza ovaj lip insirumenta i bibe uslanju da za pet minula mapiraregion neba za koji je posloje-bim instrumentima polrebna celanob.

Pored toga, instrument be bi-ll od korlsti i pri proubavanjuveoma slabih prstenova praSineoko bliskih zvezda za koje severuje da Imaju veze sa naslan-kom planeta, kao i pri istraiiva-nju distorzija kosmibke pozadinesa ciljem da se shvall nabin nakoji su se formirale galaksije lo-kom rane faze razvoja Svemi-

stanak loka. Brodovi kao bio jeRV Corystes, novl isIraiivaCkIbrod britanske Direkcije za ribo-loyna istraiivanja, predstavijajukljub uweha za spas morskogiivota. Cak i danas, u doba sa-lellla i ostale elekironske opre-me, istraiivabki brodovi pred-stavijaju osnovne platforms sakojih naubntci mogu da obavlialuistra2lvanje mora.

pomobu pel laboratonja i 250naubnika i dva istraZIvabka bro-da. Veliki deo ovog Istrailvanjaukijubuje Internacionainu sarad-nju, a pojedini projekti zahtevajuupotrebu i po pet-best brodovaiz raznih zemalja. Obradu poda-taka sakuptjenlh u takvim pro-jektima redovno vrSe radne gru-pe koje bine naubnici iz vibe ze-malja radi postizanja saglasnosli

Ribe i ostale forme morske fau-na doiivtjavaju veliku preinju.Sve vibe brodova lovi ribu kojeje sve manje; raslu posledicezagadivanja, a sve su bebbe iuzbune z^ incidenata kao btosu cvetanje algi Hi Iznenadni ne-

!

Britansko Mlnistarstvo za po-Ijoprivredu, ribolov i ishranu jejob pobetkom veka u saradnji saribarima zapobelo istra2lvanjevoda koje traje I danas. U okvirutog istraiivanja se posmatra 40

5/Septembar 1991.

oko stanja pojedinih vrsta i mo-gubih posledica njihovog lova.

Procena velibine i starostiribtjih jata je glavni zadatak ovogprojekta. Vebina podataka sedobija iz vazdubnih snimaka i izopisanog projekta. Radi efika-snlje obrade podataka, naprav-Ijen je kompjuterski programrazvijen u Ribolovnoj iaboralorijiu Laustoftu koji je prihvaben uvibe zemalja i veb je uveden uupotrebu.

Na slict je prikazana prlpre-ma brze sonde za uzimanje uzo-raka planktona, koji predslavija

bazu celokupnog morskog iivo-ta. JednobelIjske mikroskopskebiljke koje se nalaze na dnu lan-ca Ishrane sluie kao hrana sibu-bnim pianktonskim iivotinjamakoje dalje predstavijaju hranu zariblju mlad. Planktonska sondaje opremljena odredenim brojemsenzora za prikupljanje niza in-formacija. ukijubujubi dubinu Itemperaturu. More predslavijadinamibnu sredinu koja se stal-no menja, a promene mora iplanktona mogu da budu uzrokizumiranja riblje mladi.

ASTRONAUTSKI POJASEVI ZABOLNibKE PACIJENTE

l.aki pojasevi, koji sadrie be-snaest ugradenlh elekiroda zaprabenje rada srca I pluba. na-menjeni astronautima. uskoro bese primenjivali u bolnicama, nesamo za otkrivanje nepravilnostiu radu srca i pluba. veb I za kon-trolu rada razlibitih stomabnih or-gana, prabenje stanja prevreme-'no rodenih beba I za pruianjeinformacija o protoku krvi krozmozak.

TehnIbari biolehnibkog cen-tra pri Univerzitetu u Ulsteru uSevernoj Irskoj usavrbili su je-dinstveni, visokotebnibki pojas,koji 'be korislili aslronauti poslatlu orbitu u okviru anglo-sovjetskeJUNO mislje idube godine. Is-traini tim sada radi na prllago-davanju ovih pojaseva za korib-benje u bolnicama. Sef projektadr Erik McAdams objabnjava:..Pojas koji smo mi izradili znat-no se razlikuje od postojebihmeloda pribvrbbivanja elektrodana razna mesta na grudima i no-gama pacijenia, bto je za korlb-benje u vasioni bilo nepraktibno,a za astronauts neudobno. No-va tehnika be. u stvari, omogubi-tl dobljanje delaijne slike stanja

organizma, prikazujubi unakrsnopodrubja koja se ispituju".

Pojas je izraden od tankogmaterijala slibnog plaslici i imabesnaesi ugradenlh elektroda sabtampanim ekranom na materi-jalu. Elektrode su povezane ii-cama za monitorski uredaj. Po-jas se brzo i lako postavija okogrudi, a meri elektribni otpor iz-medu elektroda postavijenihpreko grudi.

Dr McAdams nastavija; „Po-daci se ubacuju u kompjuter kojibe obavili mnobtvo merenja saraznim brojkama i dati preciznepodalke o stresu ill nekom dru-gom stanju u kome se nalaziastronaut." Predvidajubi da bebolnibki pacijenli imati veliku ko-rist od novih pojaseva u bliskojbudubnosti doktor je izjavio; 'Pr-va prednost bibe koribbenje na-pona I elektribnih struja umestoradijacija. Ovi pojasevi be bit!jettini za komercijainu proizvod-nju, laki, savitijivi. brzo be se po-stavljati, a mobi be da se noselokom veibi. Pojasevi be svaka-ko usavrbiti I olakbati postojebebolnibke procedure rutinskih te-stova."

NAJSTARIJI LETECI INSEKT U EVROPI

Na svom lerenskom boravku uIrskoj. student Kris Nolan prona-bao je fosllne ostatke za kojenaubnici tvrde da pripadaju naj-starijem letebem inseklu saevropskog tia. Fosil je star 322mlliona godina, all, prelpostavljase da se pojavio mnogo ranije.Naime ovaj insekt ima dva parakrila uzdui tela, a ..do sada" naj-slariji primitivni letebi insekt Imajedan par krila koja ..btrbe" iz te-la.

„Neverovatno je da je fosiluopbte preiiveo", kaie Pol Vig-nal, paleontolog sa Univerzilelau Lidsu, mentor sludentske gru-pe koja uopbte i nije nameravalada traii insekte. Kris Nolan gaje uoblo poblo se okliznuo sa

stene I u prvi mah pomislio daje to obiban, savremeni, zgnje-beni insekt. Jedan od sludenataje bak bacio komadib u stranu.ne slutebi o bemu se radi.

NajstarijI evropski letebi In-sekt Irenutno se nalazi u muzejuu Grajtonu. Ne izgieda speklaku-larno, jer proces fosilizacije nijebab hajsjajnije prolekao. Dug jedva oentimeira, smede je boje,obloben mineralima gvoZda. Nanjemu su. zapravo. samo na-znake insekta. Medutim, nazna-ke sasvim jasno pokazuju da sutu dva para krila koja se medu-sobno za nijansu razlikuju.Upravo najvainija osobenost sula krila. Teoretski, predak nabihInsekata Ima jedan par krila koja

6/Galak8ija 232

StrCe sa rubova tela. Sada mo-

2emo da prelpostavlmo da jeova] navodnl predaK evoluirao iz

vrsle koiu predstavlja pronadeni

fosil. To istovremeno znadi da je

evolucija Insekata podela ranije

nego Sto mislimo. Paleontolozi

su uvereni dajj kra]u u kojem je

otkriven insekl mora bill joSmnogo zanimijivih fosila.

PRABAKTERIJA

Do sada najkompletnill I izvrsnooCuvan mastodon za kojeg seprelpostavija da je nestao pre

ledanaest hiljada godina, Isko-

pan je u Ohaju. .Te2ak je detiri

tone i podseda na elona. Medu-lim, spoija je daleko manje za-

nimljiv u odnosu na dno Sto jepronadeno u njemu. Naime, po-

red poslednjeg obroka u unutra-

Snjosli o^anizma ovog pralsto-rtjskog sisara je pronadeno ne-

Sto Sto naudnici osnovano sma-traju najstarijim 2ivim organi-

zmom ikad izolovanim.02erald Golddtajn, mikrobio-

log iz Ohaja kullivisao je bakteii-

ju iz unutraSnjosti organizma Is-

kopanog maslodona. Ova bak-terija se i inade nalazi u sistemu

za varenje mnogih siaara, misllo

je. a moZe se pronadi I u vodl.Kako bi dokazao da se nalazi namnogim mestima, uzeo je uzor-ke oko skeleta. all u njlma nljepronadao dotidnu Intero-bakterl-

ju. Istovremeno je ustanovio da

se ona u sadrZaju iz stomakanalazi u ogromnlm koncentraci-

jama. To ga je uverllo da predsobom ima bakteriju koja potideiz ledenog doba.

Kako ja bakterija oduvana dodanas? Prirodnom konzervaci*

jom-nisklm lemperaturama, Izo-

lacljom od vazduha, a i zato dlo

su ostaci mastodona Iskopani u

zlmu, i zbog trenulne nezalnte-resovanostl naudnika takode

slavijeni u laboratorijski friz. Ta-

ke je ovaj organizam naslavio

da Zivi.

GoldSlajn trenutno anallzlra

DNA ovog organizma i ^redi gasa Inlerobakterljama koje imamodanas. Smaira da demo zahva-Ijujudl ovom otkridu prodreti u

lajne bakterijske evolucija. ..Ako

je generaeijsko vreme jedne

bakterlje dvadeset mlnula, a do-

vekovo oko dvadeset godina, je-

danaest Itlljada godina baklerlj-

skog vremena ekvivalentno jeljudskom vremenu od sto deset

mlliona godina. U tom vremenuodigralo se sigurno mnogo ge-nelsklh promena.

Ostaci mastodona uzbuduju

I druge naudnike, ne samo zbogbakterlje. Sasvim je mogude daovaj sadrZaj izmeni naSe shva-

tanje nekih momenala u evolucl-ji. Recimo, sadniaj Iz stomaka i

ostaci na zubima mastodona, nepotvrduju dosadaSnja saznanja

0 nadlnu ishrane ovlh Zivotlnja.Posladnji obrok ovog sisara sa-

stojao se od vodenlh blljaka, a

to se suprolstavija opdleprlbva-

denoj teorljl da su ovi ogromni

sisari neslall na kraju ledenog

doba, kada su se stare Sumepomerlle ka severu

Pn/I komercijalnl tip potpuno

razgradijive plastike napravijen

je od materijala koji se dobijaju

iz obnovijenih izvora fermenlacl-

je dedera. Strudni nazlv za ovaj

materijal je pollhldroksibuliratko-

hidroksivalorat Hi PHBAr, a ko-mercijalni je mnogo kradi— Bio-pol.

Prva razgradljlva plastika

proizvodi se od ugljenih hidrala,

pomodu bakterlje Alcaligeneseutrophus koja se prirodno raz-

vija, u obliku molekula ugljenika

dugog lanca, vodonika i kiseoni-

Ka, kao neke vrste rezerve ener-

gije (slldno laloZenju masti kod

doveka). Fermenlacljom u kojo]

se razvijaju bakterlje moZe sedobill niz polimera Blopola, razli-

dite dvrstote I elaslidnosti, i to

promenom usiova fermenlaclje.Ovaj ekolodki materijal prol-

zvela je kompanija ICI(imperjal

Chemical Industries), sa sedl-

Sten u Londonu. Biopol se pot-

puno raspada, kao I svaki druglbiorazgradijivi materijal. Raspadpodinje na deponljl, delovanjem

prirodnih gijivica I bakterija koje

se razmnoZavaju u ugljendioksi-

du i vodi, i odvija se kao I kod

svake druge organske malerije.

U Isto vreme Biopol Ima svasvojstva obldnih termoplastidnih

materijala. Bide primenjen u do-

madinstvu, medicini, poljoprivre-

di. Brzina njegovog raspada za-

viside od niza faktora koji utidu I

inade na razgradnju. Pod „po-

voljnim" usiovima, kao Sto je

anaerobna sredina kanalizaeije,

Biopol de potpuno nestatl za sa-

mo nekollko nedelja.

PRAVI STEREO ZVUK

Osnovni problem koji godinamamudi sve Ijubitelje Hi-Fi zvuka je

to Sto sluSalac mora da sedi naIstom rastojanju od oba zvudni-

Ka da bi mogao da doZivi punistereo-efekat. JapanskI proizvo-

dad folo i video opreme Canonje nedavno lansirao set zvudnika

veoma neobidnog izgieda za ko-je tvrdi da reSavaju ovaj pro-

blem. lako vedina britanskih

proizvodada Hi-Fi opreme voditeSku bitku za opstanak u usiovi-

ma raslude recesije i zasidenjatrZISla, Canon-ov centar za istra-

Zlvanje I razvoj pri Glldtord Uni-

verziletu (Surrey) je potroSio mi-

lion (unli sterlinga na razvoj no-

vog zvudnidkog sistema nazva-

nog Wide imaging stereo (WIS— u slobodnom prevodu S/ro-kougaonl stereo). Rukovodilac

centra, Hire NegiSi. i sam veliki

koji sede na bllo kom drugommeslu u prostorlji, Sto je I naj-

deSdl sludaj, duju stereo zvuk

pomeren u fazi i to uglavnom sa

bliZeg zvudnika- Preko 40 godi-

na traju naporl inZenjera da pro-

Sire „vrudu ladku", ali svi poku-

Saji su se zavrSavatl samo po-djednako sIromaSnim stereo-

-zvukom na Sirokom prostoru.

Uprkos svom kruZnom izgle-du, NegiSijevI WIS zvudnlci emi-luju zvuk u samo jednom prav-cu, korlstedi akustidno ogledalo

bazirano na optidkim principima

(talasi su talasi) koje reflektuje

zvuk u Sirokom snopu lako da u

odredenim pravcima zvudi gla-

snlje nego u oslallm. Kad se ko-rlste dve jedinice, njihovi snopo-

vl se kombinuju tako da dajuzvuk uniformne jadine u prllidno

Sirokom prostoru, koji je NegiSi

Hi-Fi enluzijasi, je proveo Sest

godina radedi na ovom sistemu.Konvencionalne zvudne kuti-

je raspol^u sa nekollko elektro-

magnetnlh jedinica (zvudnika u

uZem smislu te redi) smeSlenlhu najdeSde detvrlastu kuliju tako

da svi rade zajedno usmereni dl-

rektno ill pod vrio oSlrim uglom

ka sluSaocu. Svako ko sedj na

tzv. ^vrudem mestu", ispred- i

ladno na polovini raslojanja iz-

medu dve zvudne kutije dujeprecizan stereo-zvuk, all ljudi

nazvao slalka zona. SluSalac

koji se nalazi u „vrudoj tadkl" du-

je oba zvudnika podjednako, all

ako se primakne jednom zvudni-

ku, promena ugla sluSanja dovo-

di do slabljenja nivoa zvuka bli-

Zeg i pojadavanja nivoa zvuka

udaljenijeg zvudnika, lako da

akuslidka simetrija biva i dalje

odrZana.Svaki WIS sistem Ima samo

jedan zvudnik montiran u polu-

lopll na vrhu poslolja; zvuk je

usmeren na dole prema zinka-

7/Septembar 1991,

nom konusu koji se ponaSa kaoakustifino ogledalo pod uglomod 45“. Biltio je da Je zvuCnikposlavijen as

8/Galaksiia 232

slednju generaciju robola KoJI

prepoznaju boje, mogu6e je vrSi-

ti sorliranje jabjka i oslalog vo-

da I loS mnogo poslova koji zasvo) cilj imaju predmel jasne bo-

je, MeSovlte boje i nedovoljno

osvelljene, ne6e regislrovati ka-

PRSTEN OKO SUPERNOVE I VELICINASVEMIRA

mere koje se nalaze na meha-

niCkoj ruci robota. Za sada, sve

Slo nam Ireba je malo svetia iuvek 6emo imati pomo6nika ubranju jagoda I sortiranju zelenih

banana.

ZahvalJujuCi HST-u (HubbleSpace Telescope), aslronoml su

dobili Cisliju predstavu o velidinl

Svemira. Za odredlvanje udalje-nosll Velikog MagelanovoqMieCnog Puta) korlsli se gasni

prslen koji se $iri oko oslataka

Supernove 1987A §to zatim slu-2I za ekstrapolaclju na ukupnu

veli&nu Svemira. PrillCno izne-

nadujuds deluje Clnjenica da

aslronomi imaju same vrio bledu

silku 0 pravoj veiifiini svemira

usied nepreciznosli u kosmolo-

gkoj skali udaijenosti. Podaci do-

bijeni sa HST-a Ce omoguCiliznatno preciznije odredivanje

udaijenosli Supernove 1907A,odnosno ceiog Veiikog Magela-

novog Obiaka, a lime i poboijSa-

nje procene ukupne veiidine

Svemira za pribliino 10—15%.Medunarodni tim aslronoma koji

se bavi ovim islra^ivanjima je,

ROBOT you ROZE

Kada udete u mebaniCKu labora-

toriju na inslitulu Rodester, pn/a

siika koja vas dodeka nije ni ma-

io uobiaajena za takva mesta:

na sve strane le2e konzerve pi-

va i sokova, kesice sa supama isimpatiine lutke Snupija raznib

obiika. istovremeno preskaCele

pomorandie i sve lo pre iidl na

neki magacin lokaine radnje. Sdrugs sirane laboratorije, ugie-

dadete robola, teSkog nekoiiko

tona koji iagano pregieda sve

razbacane stvari i svojom du-

gadkom mehanidkom rukom na

kojoj su dve modeine kamere,

traii zadali ciij.

Ova nova generacija inteii-gentnih robota je programirana

tako da prepoznaje boje pred-

meta koji ga akru2uju. Svi dosa-

dadnji su biii upudeni samo naodredene obiike i kretanje se

odvijaio uz siroge matematidke

proradune. Problemi su se po-

javijivali kod predmeta koji nisu

imali svo) staian obiik, kakva je

recimo odeda, i nisu nikako mo-

gii da stanu u koordinatni sistem

koji je robot iralio. Uz ovu po-

zdao .divijanje" ledenih doba u

prodlosti. U oba siudaja, metanse osiobada iz morskih sedime-

nala gde se naiazi u obiiku hi-

dratnog gasa iii kialrata. Biio po-

vedanje temperature biio sma-

njenje pritiska dovodi do osloba-

danja metana iz ovog prirodnog

rezervoara. Metan veoma efika-sno „hvata“ iniracrveno zradenje

biizu zemijine povrdine i kao la-

kav je modan udesnik efekta

stakiene baSte.

DanaSnja zabrinutost za mo-

gudu povratnu spregu pri giohai-

nom zagrevanju usied osiobada-nja metana je usredsredena na

nadin na koji zagrevanje obiaka

moie da podstakne oslobadanjemetana iz piitkih arktidkih mora.

Nova sugestija o negativnoj po-

vratnoj sprezi koja deluje kao

stabilizator iedenib doba se

skoricentriie na uticaj promene

pritiska na metanske rezervoare

slotinama metara ispod mor-

skog dne na okeanskim dubina-

ma izmedu 500 I 4000 metara.Caris Poi (Charies Pauli) i Viii-

jem Asier (Wiiiiam Ussier) sa

Univerziteta Severne Karoiine i

Wilijem Dilon iz ameiidkog Geo-

ioSkog Instituta Jstidu da su to-

kom posiednjeg ledenog doba,Pieistocena, postojail dugi perio-

di postepenog napredovanja

lednika od kojih se svaki okon-

dao naglim povladenjem. Zaista,

komplelno tedeno doba se za-

vfSito iznenadnim otopljavanjem.

Oni smalraju da rast iednika za-

robljava sve vide vode tako da

nivo mora pada, a sa njim i prili-

sak na sedimente. Priliv metana

u almosleru bi doveo do zagre-

vanja tokom jedne ili dve deka-

de a zatim bi nastupilo biadenje

usied razlaganja metana. Kaorezultat toga, metan koji bi se

oslobodio iz tako nastalih konti-

nentalnih hidratnih gasova bi

mogao da odigra znadajnu ulo-gu u ogranidavanju glacijaci-

9/Septeinbar 1991.korlsteiil najnovfje podatke saHST-a i IDE (International Ultra-violet Explorer) saielila, proraCu-nao udaljenost Vellkog Magela-novog Oblaka na 169.000 sve-tiosnih godina sa taCnoSdu odpet procenata.

Gasni prsten oko Supernove1987A nlje nastao u eksploziji,ved je izbaCen sa predaCke zve-zde nekollko hlljada godina presame eksplozlje. U to vreme,zvezda je prolazila kroz tazuctvenog superdiina, zvezdaneklase koja Cesto izbacuje slojevegasa u vidu ^vezdanog vetra".Zvezda je zatim, samo nekollko

hlljada godina pre eksplozlje,evoluirala u plavog superdZIna,dlo je prouzrokovalo pojadanjezvezdanog vetra a time i kom-preslju gasa. Iz nekog razloga,kompresija Je btia efikasnija uekvatorijalnoj oblasli, §to je do-velo do tormlranja prsfena.Astronauti su prvi pul primetlliprsten u evguslu proSie godinepomodu HST-ove kamere zablede objekle (Paint Object Ca-mera). Otkride prslena je zapra-vo omogudila HST-ova visokarezolucija (sposobnosi za razll-kovanje veoma llnlh deiaija). Pr-slen svetli zato §to je zagrejan

na oko 20.000 °C usied radljaci-je naslale u ekslozljl supernove.

PrvI korak u Izradunavanjuraslojanja je bllo merenje ludnogdijametra prstena za koji je utvr-deno da IznosI 1.66 arsec, adrugl korak ]e bio poradunavanjepreCnlka u svetlosnim godina-ma. Sllke dobljene sa HST-a supokazale da je prsten nagnulpod uglom od 43“ prema naSojllnijl posmatranja. Uilravioletnozradenje sa nama bll2e Ivice pr-stena je stiglo do Zemlje osam-deset dara pre eksplozlje. a zra-denje sa suprolne ivice je sllglodelristo dvadeset dana posle

eksplozlje. Iz tih podataka I n»gl-ba prstena bllo je relativno lakeIzradunall da prednik prstena Iz-nosI 1,37 svetlosnih godina;znajudi vrednost prednika i lud-flog dijametra, astronomi su za-tim Izradunall da su Supernova1987A i Veliki Megelanov Oblakudaljent od nade galakslje169.000 svetlosnih godina. Tavrednost ie zatim poaluiila zaodredlvanje Hablove konslantedo tafinosti od 10—15 procenata(Hablova konstanta je mera brzi-ne kojom se Siri Svemir, odno-

^0 starosli i velidine Svemira).,

Strudnjaci sa univerziteta u Mel-burnu, u Australlji, nedavno suprikazall panoramski foto-aparatkoji mo2e da nadini kvalitetnusliku na svih 360 stepeni. Ovo,naravno, nije nikakva novost, sobzirom da su se prvi „pelsa2ni"foto-aparatl pojavill svega neko-liko godina po otkridu fotografije,jOS davne 1B40. godine. RazlikaIzmedu klasidnog i ovog novogde pre svega obradovati urednl-ke u novinskim kudama i Izdava-de knjige, jer de najzad modi daobjave fotografije bez prekraja-nja i odbacivanja pojednih delo-va dugadke fotografije.

Nova kamera koju je razvioStiv Morton i Alan Holand, poka-zuje upravo onakvu sliku kojudovek vidi ako se okrede oko se-be za ceo krug. Ideja za ovo jestvorena onog trenulka kada jenjihov prijatelj 2eleo da napravipanoramsku sliku eukallptusoveSume koja bi slala u njegovuknjigu, a ne bi blla tako uska idugadka kao sve prethodne.

Kada dovek gleda horizontneke dume. njegov vidik je ogra-niden na odredeni prednik i visi-nu. Da bi recimo video drvo izneposredrw blizine, more da po-mera' glavu od kroSnje premakorenu. Koristedi novi panoram-ski foto-aparat, na slid je mogu-de videti sve, pa i mnogo toga§to se ne nalazi u na$em vido-krugu. Za ovakve fotografije sepokazao kao najboiji Nikon PCobjektiv od 28 mm, diji rezullat jei fotogradja koju objavijujemo.KorlSdeni objektiv ima ugao gle-danja od 1 10 stepeni $io je dveIredine onoga Sto dovedlje okovidi. Uz minimalne korekclje,mogude je praviti veoma kvali-tetne fotografije nodnog neba.Uz vremt ekspoziclje od tridese-tog dela sekunde, pa sve do dvaminuta, snimanje nodnog nebaovakvim panoramskim foto-apa-ratom bl trajalo od pet eekundi,do pet dasova, uz lagano rollra-nje cele kamere.

Paniic Goran, dobitnik prve nagrade velikt „GalaksiJine"^nagradne igrt. Paziie, uskoro pokreiemo novi krug!^

10/GalBk8lja 232

Pre nego sto izreknete vas naredni kategorican stav, bilo koje vrste,

procitajte ovaj clanak. Mozda i u vama ^ postoji . .

.

ZAMUCINJEje, kako neko rece, pamet najpravei

COVEKAAkoje, kako neko rece, pamet najpravednije raspodeljena stvar na svetu, jer se niko ne

izjasnjava da je nema, za predrasudu bi se moglo

red da je razastirao nepravedan delildc — niko nekaze da je ima. OpSte ludilo u kome se kao

zemlja nalazimo poslednjih meseci opovrgava

obe teze. I pamet i predrasude podjednako se

geo^fskim sirinama i dulinama. Nauka pokusava da objasni zaslo je to tako.dobro primaju na svim i

Scena prva: ispunjavajuiii skoro £!•

tav mali ekran svojom korpulen-

tnom pojavom, postariji gospodin

sa klasidnim naodarima inostra-

nom novinskom dopisniku izjavljuje daje protiv Srba jer su oni „prljavi, prosti i

ne vole da rade".Scena druga: jo§ korpulentnijl pred-

stavnik politiCkog zivola tvrdi da su Slo-

vene! „prevarantski narod, tradicionalni

neprijatelli i eksploatatori".

Mada su, na izgied, pomenuta dvazastupnika odredenih teza u miSljenjima

razdvojeni najmanje poput Svittovih ka-

sta koje se svadaju oko toga sa koje

strane treba razbijati bareno jaje, obdji-

ca imaju zajednidku stvar; njihovi iskazi

se baziraju na liCnim predrasudama.

Ako je, kako neko rede, pamet najpra-

vednije raspodeljena stvar na svetu, jer

se niko ne izjaSnjava da je nema, za

predrasudu bl se moglo redi da je raza-

stirao nepravedan delllac — niko ne ka-iQ da je Ima. A opet, velikI deo naSIhsvakodnevnih problema (polltika na

stranu) u komunikacijl sa drugim ljudima

Iz nade okoline prolzllazi ba§ iz stava

baziranog na nekoj predrasudi. Zahva-

Ijujudl tome, psiholozi su Im posvedivali

vellku painju. Bad kao i onl koji su ma-

nlpulisall javnoddu. Sta je, dakle, ta ne-

uhvatljlva a granitno nepopustijiva dlnje-

nica zivota — predrasuda?Klasidna psihologija predrasudu defi-

nl§e kao InterzivnI, neosnovani stav koji

se teSko menja. Ova definieija je prllidnodeskriptivna i, kao takva, malo govori o

uzrocima. U opisivanju se idto i dalje,sve u nameri da se ovoj pojavi odredl

1

11/Septembar 1991.

§to je mogude egzaktniji karakter. Pri-met^eno je, pre svega, da predrasudeIniciraju odredene vrste drali. najCeSdepripadnost odredenoj rasi, naciji, verskojill socijalnoj grupi. Drai se moie baziratii na krajnje banalrom i disto lidnom i\-votnom iskustvu, §to uzrokuje I u2e us-merenu predrasudu. One su. takode,pradene i infenzivnim emocionalnimreakcljama prema ljudima na koje seodnosi, a ta reakcija je gotovo stopo-stotno negativna. Kada se doveku sapredrasudama ukaze na stvarne dinjeni-ce, dolazi do suodavanja sa njenom ne-realnoSdu all se istovremeno ispostavijada je predrasuda tedko pristupadna ra-zumnim razlozima i da, ipak, opstaje.

Podto istortja ljudskog roda dokazujeda su predrasude izuzetno modno sred-stvo u mobllisanju ljudi za odredene ct-Ijeve, koji rajdeSde nisu imali svoje civi-lizacijsko opravdanje, svojevremeno sukvazinaudne teorije pokuSale da uzrokpredrasudama nadu u dovekovim naj-dubljim biolodkim faktorlma. Isticalo seda su one nasledne i manje-viSe oprav-dane. Vedina uglednijih nacislidkih psi-hologa je podrzavala tezu o takozva-nom „glasu krvi", ladnije, o urodenojsvesti o rasi kojoj se pripada. U njoj, i uurodenoj svesti o vrednosli jedne a bez-vrednosti druge rase, leli razlog ljubavtill mrznje prema odredenim narodima.Ovakva vaSarska izopadavanja biolo-§kih faktora su onovremenskim propa-gandlstima blla jedno od glavnih orudau psiholoSkoj mobilizaciji nemadkog sta-novniStva. PrihvalivSi ovakvu tezu. iz 2i-vota se gubi svaki koncept duhovnenadgradnje. Moral, poStenje, odgovor-nost — sve pada u vodu pred zovomkrvi jer smo mi samo onakvi kakvimanas je priroda napravila! Lidna odgovor-nosl je dutnuta u zapedak.

Da li zbog odigledne nenaudnosti illiz nekih drugih razloga, tek, braniocipredrasuda iziaze sa drugom tezom,ne§to „realnijom" od prve. U stvari, radi-lo se 0 produktu isle filozotije, uvijenomu lamarkistidku oblandu, po kome supredrasude shvatane kao kumulirano,nagomilano iskustvo generacija o nekojgrupi ljudi (naciji, narodu, susedima,crncima, policajcima, homoseksualci-ma . . .), a kasnije se bazira na vi§e illmanje tadnim dinjenicama. Kako de sekasnije ispostavili, ova teza i jeste bilaodredeni napredak u odnosu na biolo-dku zasnovanost, all je savremena pei-hologija pokazala da joj je brojdani fun-dament preSirok. Umesto generacija, uIgri je uvedena porodica.

Verovatno nije bilo mnogo te§ko,onog momenta kada je podeo da se do-sledno primenjuje element naudnosti,obezbediti usiove za detaijno proudava-nje mehanizma formiranja predrasuda.PoSlo se, naravno, od najranijeg detinj-stva. Kao §to su mnogi i odekivali, presvega na osnovu lidnog iskusWa, poka-zalo se da deca uopdte nisu opteredena

ovakvom vrstom slavova. Ustanovijenoje da se predrasude formiraju u toku in-dividualnog 2lvota pojedinca I da pred-stavljaju stavove primljene od okoline. Uliteraturi se desto citira anegdota o ma-lom belom dedaku Tomiju koji pita ma-mu da li mo2e dovesti kudi svog prijate-Ija Samlja. Majka, koja zna da Torn! ideu medovitu dkolu, pita da li je Sami be-lac ill je ^obojen". Torn! se malo zamisli,pa kaie: „Ne znam, ali 6u ga slededi putpogledatl i kazadu li.“ Do uodavapja, da-kle, odredenih stvari vezanih za predra-sude dolazi tek onda kada su predrasu-de ved usvojene. Kao jo§ jedan od do-kaza 0 tome da predrasude ne nastajuna osnovu faktidkog iskustva i kontakatasa odredenim grupama ljudi ved naosnovu odredenih shvatanja o njima,koje se usvajaju nekritidki, koriste se iispitivanja sprovedena u ameridkoj voj-sci za vreme Drugog svetskog rata. Pre-drasude belih vojnika prema crncima subile daleko vede u momentu njihovogdolaska u vojsku. Nakon zajednidkog zi-vota, rada i dru2enja, znatno su se sma-njile.

Rodh«ll. OJmill

Kako, u realnoj zivotnoj situaciji, do-lazi do stvaranja predrasuda? Veliki pro-dor u ovoj oblasti je napravijen §ezdese-tlh godina objavijivanjem nekoltko knjigaameridkih struSnjaka Erika Berna i To-masa A. Harisa, osnivada takozvane„lransakclone analize". Ova), ne samopsihoterapijski ved uopSle psiholodki pri-stup ljudskoj jedinki, bio je baziran naradovima neurohirurga Vildera Penlildakoji je ustanovio da se mozak jod odnajranijeg detinjstva ponada kao HI-FImagnetofon. Mozak ne samo da belezidogadaje iz prodlosli, on beledi i oseda-nja vezana za ove dogadaje. Sledstve-no tome, dto je vainiji dogadaj, to je ja-de osedanje vezano za njega. Kljudnastvar u svemu ovome je to da se doveku svom kasnijem zivotnom ponadanjuizuzetno mnogo oslanja na ovakvementalne „trake". Transakciona analizaje u skladu sa tim postavila i specifidankoncept lidnosti. Mi se, istide se, sastoji-mo od tri velike ceUne: Rotiteija, Detetai Odraslog. Ovi pojmovi namerno podi-nju veitkim siovom, jer se razllkuju odnjihovih svakodnevnih tumadenja. Rodi-telj u nama je sve ono dto smo usvojilinekritidki ili pod odredenom prinudom,bez mogudnosti da provertmo, od svojihroditeija ili njihovih pandana. Sve dtosmo videli i dull da oni govore i rade,nalazi se tu. Taj dinjenidni materijal jeshvaden i „snim^n“ direktno, bez obra-de. Situacija malog deteta: podredenosti zavisnost, kao r nesposobnost da redi-ma poveie smisao dogadaja, ne ostav-Ija mnogo prostora za biranje. Na taj na-din, svi prekori, obid^i i nadela koje smodull od svojih roditeija i videli u njihovomponadanju, kao I osetili na sopstvenoj

koii, postaju internalizovani deo nadelidnosti. Ved ovde se moie primetiti je-dan od elemenata formiranja predrasu-da.

Sledstveno Penfildovim zakijudcima,deo lidnosti nazvan Detetom u sebiukijuduje sve emoclje vezane za doga-daje iz ranog detinjstva. Uvek kada unekoj situaciji reagujemo neadekvatnonjenoj stvarnoj vrednosti (preemocional-

no), reagujemo Detetom koje je prepo-znalo tip situacije iz ranog detinjstva.

I konadno, najvazniji deo transakcio-ne teorije lidnosti predstavija Odrasii.Njegova uioga je slidna kompjuteru: onobraduje podatke iz Roditeija i Deteta,uporeduje ih sa spoljadnjim, stvamim di-njenicama i na osnovu toga donosi od-luku. U meri u kojoj je ovaj „kompjuter''biokiran, imamo razlidite vrste neurot-skog ili psihotidnog ponadanja.

Posmatrajudi predrasude iz ugla oveteorije, veoma je lako zapaziti njihoveuzroke i manifeslacije. U njima se jed-nostavno javija takozvano ,zamudenje‘‘Odrasiog neproverentm usvojenim sta-vovima Roditeija. Umesto da svoj ,kom-pjuter" Odraslog upotrebi u punoj meri Idetaijno anaiizira dinjenice situacije ukojoj se nalazi, osoba sa predrasudamasamo emituje „trake" Roditeija, dakle,stavova preuzetih od svih onih koji sumu u najranijim godinama iivota bill au-toritet (najdeSde su to bioloSki roditeiji).Podto stavovi Roditeija nose i odgovara-jude emocionalne reakcije Deteta, pre-drasude su, kako je to navedeno, prade-ne i burnim osedanjima. Ona najdirek-tnije zavise od vrste predrasude a naj-dedde se susredu mrznja, prezir, gade-nje i tvrdoglavost. Razlog odbijanja prei-spitivanja predrasude je dvojak: prvo,Roditel] u doveku deiuje automatski, paako nije bilo pitanja u detinjstvu, nedeih biti ni sada, i drugo, ne postoji pozna-vanje Iransakcionog koncepta lidnosti.Onog momenta kada znamo da u namapostoje ditave audio (i video) teke doga-daja iz ranog detinjstva, da one imajutendenciju da se ukijuduju automatski,imamo dansu i da prekinemo njihovo „e-mitovanje". Ukijudivdi nadeg Odraslog,koji de stavove iz Roditeija i Detetaobraditi i uporeditl sa stvamoddu, u mo-mentu striemo I lainu obrazinu istinito-sti sa predrasuda.

Svaki pul kada u ftivotu reagujeteautomatski kategoridnim stavom („Ne,to nije takoi", „To je, jednostavno, ta-ke!", „Nikad ne veruj mudkarcu/ieni/indi-jancu/crncu/belcu . . .") vi emitujete svogRoditeija, vi ste ,zamudena" osoba. Dali dete postati i ostati „bistri‘', zavisi odstalnog prelspitivanja onoga dto ka2eteI radite, stalnog uporedivanja sa stvar-noddu. Taj proces je moida najbolja de-finicija onoga dto zovemo realan stav.U vremenu u kome iivimo, on bi lakomogao postati i usiov opstanka. m

Lazar Diamid

GALAKSIJAi'.ko-dncvnik

„Zelene“ povriine Beograda

OlOVNAVREMENAK

ada je pro§le godine Evropska zajednica svojim ^elenim do-

kumentom o gradskoj sredini“ prepomCita svim organizacija-

ma za za§»itu Covekove sredine u Evtxipi jspitivanje kvalitetaurbane sredine“. obiCan balkanski dvonoiac vrste Jiomo ur-

banikus", inafie zatrpan dubrelom i pridavljen smrd|Mm vmzduhom,mogao je da odahne, onako teortjski, bar za trenutak, PrepustivSi seoptimlstiCkim sanjarenjima da to 5to 2ivi u ambijerrlo jedne sirolinjske

zemlje nede biti samo zgodni stimularrs ekoloSki emancipovanoj

Evropi da za Saku (Hi dve) dolara uvaljuje rodeni otpad ispod na§lh

tepiha nediste savesti. .Otrovni opad je najvea ekoloiki problemgrada" - tvrdi i beogradski zeleni minislar, Boiko Majetorovid..Komunalna mafija postoji svuda u svetu, jer je to veoma unosan

posao. Da bi se jedna fabrika oslobodlla opasnog otpada za to mora

dobro I da plati. A kako je Beograd po kriminalu veoma blizak zapad-nim metrapolama, sasvim ja moguie.da se otrov i kod nas skladlSlI

larjK gde mu nlje mesto. Takode, ne postoji n/ odvod podzemnihvoda, ved se one slivaju u Dunav. A umesto zelenog pojasa Sume.

oko deponija su vodnjacl. Vode sa oboda smelllSia prodaje se na

b^radskim pijacama .

.

Sto 6e redi, loSe ekoloike vesli ne ginu

nam i dalje, jer zagadenje 2ivotne sredine nevldeno je iiiava I zlvati-

na rabota.A da iivimo u olovna vremena i to u doslovnom smislu refii, ma-

da, ruku na srce, sasvim sloji i ovakvo metaforifiko videnje okruienja

— dijagnoza Je in2en|arskog tima beogradskog Geoinstituta. Naime,rezultati do kojih au do§ii dr Mllorad Teolilovld, Dragan Pelld i

Milan Obrenovid u Istraiivedkom poduhvatu .Da II zemljlile zelenlh

I obradivlh povrSIna Beograda I okollne krije u aebl meterlje opasne

po 2lvot IJudl“ - pored alarmantr\og dinjenldnog stanja, ukazuje i napul kojim Ireba krenull da bi otpetijavanje vrzinog ekotoikog klupka

dalo valjane rezultate. Naravno, red je o metodol^ljl I etrategijl reSa-

vanja problama. Teofllovld, PeSid 1 Obrenovid, a pravom neglaSavaju

da ovdaSnja ekoloika nauka mora bez oklevanja da priatupl siste-

matskom reSavanju problema, arlikullSudi pn/o nivoe 1 kvalitete zaga-

denja, a potom usmeravajudi daljl razvo], Sto de redi namenu i upo*

trebu avih Ispltlvanlh povrSlna.

Jer, ved 1 letimidan pogled na dajd2esl rezullata do kojih su doSli

strudnjacl Geoinstituta nedvosmisleno govorl da su zelene 1 agri-

kutturne povrSine, osobito pored saobradajnica veoma zagadenellelnim elementima {Pb, Cu, Ti. Cr, Ba), te da taj proces vrio brzo

napreduje, Nema sumnje da su zahvadeni i podpovrSinski slojevizemlje, odnosno da se civilizacijsko zlo spustilo u koreni deo biljke,

III JoS I dublje. Podrazumeva se da od ovog horor stanja nede patiti

samo krtice. Ved, naravno, civilizovani dovek, koji udiSudi vazduhpun olova (dozvoljena koncentracija je do 0,7 mikrograma po metru

kubnom), moie do mile volje da daska sam sa sobom na temu Sta

ga je snaSlo. Uzgred, olovo. taj najotrovniji I nairasprostranjeniji ele-

ment na ovim proslorima, kod dece Izaziva grdeve, te posledidne

neuroloSke poremedaje; njegovo talo2enje u koStanom sistemu I

stfukturama mozga, kao I povedan nivo u krvi rezultuje razdraZIjivoS-

6u, nesenicom, slabom koncentracljom, poviSenim krvnim pritlskom,

popuStanjem funkcije bubrega, eve do razaranja mozga I centralnog

nervnog sislema. No, xivilizaciju mogu shvaliti samo oni koJl su civi-lizovani”, napisao Je Ulozol Alfred Vajthed.

I8tra2ivaeki tim Geoinstituta utvrdio je da je najveda koncentracija

olova du2 glavnih beogradskih saobradajnica; Bulevar JNA, mostar-

ska i druge petlje (475-524 ppm), talog Topdlderske reke (136-

1 02 ppm). . . Na 2alost, i beogradski parkovi svojevrsna su trovadni-ca. Niske vrednosti olova (16-20 ppm) utvrdene su jedino na Golf

lerenlma I kod reslorana Dunavski cvet (beogradska obala Duna-

va).

Vesrta (^osid

1 2/Ga1akslja 232

CASTA BEOCSAOA SA TSSSMA UZORKCVANJA I SAhIaJIMA PA lu pgml

(kocirpiJtersVa obrodo N.LoikiA'

Posle sukoba u Perstjskom zalivu

KUVAJTSKESCENE

APOKAIIPSE„Mi cemo celo podrudje, zajedno sa naftnimpoljima, zapaliti. . . “ — obecao je pre pocetkasukoba Sadam Huse'm, ko je i uradio. Ovo jenajveda katastrofa u istoriji sveta, izuzimajudiprirodne katastrofe — smatraju mnogi.

Sadam Husein je proSle (1990) godine, pre krize i sukoba uPersijskom zalivu obe6ao: „Mi demo celo podru^e, zajedno sanattnim poljima, zapalill. Pri kraju sukoba, on je svoje obeda-nje i ispunlo, dime je zapodela najveda katastrofa u Istoriji zem-

IJe, ne radunajudi prirodne katastrofe, smatraju mnogi. Jedan rat jezavrSen, naslevija sa drug!, veoma sloieniji I delikalniji, sa teiim Idugorodnim posledicama.

Ako sa ovome doda da je po nalogu Sadama Huseina u Persijskizallv Izliveno mnogo nafte, da su uniStene mnoge JIvotinjeke vrste,pominje se 3.500 morskih komjada, ltd., da vlada oskudica u vodi zapide koja je prediddavana, da de trebatl ko zna koliko vremena dase Persijskt zallv ..povrali" I vrati u predaSnje etanje, onda je ekoloSkakatastrofa kompletirana.

Prema pisanju nekih zapadnoevropskih izveSlada, koji su posetlliKuvajt, nlsu neobidne ni sledede pojave: ,. . . U loku popodneva,dok je sunce bilo joS visoko, odjedanput je zatamneto kao usrednodi. Aulomoblll su se kretall sa upaljenim svetllma, stanovnicimaglavnog grada Kuvajle se dinllo da je ledeno hladno."

Zabele2eno je I objavijeno, a svet duti (da II se provide upladio IIInadao u dudu ko zna), da je na pdmer u Kuvajtu, u junu, prosedna

13/Septembsr 1991.

dnevna temperatura od oko 26 'C prepolovijena, pa je dak I nIZa, daKuvajdani nose pulovere i odela, dto menja nadu sliku I poimanje togpodrudja.

„Masni crni oblaci prostiru se preko bulevara na obali, nekadabelog. . - U vrtadama koje su iskopale granate u zemljl I na ulazimau betonske bunkere, stoje erne bare - medavine nafte I kfde.

Sllka je nestvarna i neverovatna: .Iz smoga, kojI izaziva neodekl-vane oluje, padaju kapi nafte na nestvarni puslinjski krajollk. Dim Idad pretvorili su Kuvajt u apokaliplidni svet. Priror podseda na biblij-ski scenario kraja: „. . . I otvori se vrelo bezdana I podi2e se dim izotvora, kao dim Iz velike pedi, zatamnio je sunce I vazduh. .“. Naiaiost sve je istina, a svakome oslaje za svakojaka tumadenja.

Islra2lvadl kllme su se pobojall da de na celom Orijenlu, fzmeduZemlje I Sunca, tebdeli dadavi sloj, koji de oslabiti uticaj Sunca, sni-zltl temperature, pa de naslall predslupanj nukfearne zime. NekiIzvedtadi su pokudali da prave poredenje sa mnogo bezazlenijim slu-Cajevima, na primer sa smogom u Londonu 1952, od dega je umr/npreko 4.000 ljudl. Poredenja I predvidanja su neupulna I stradna.

Prema procenama strudnjaka, dnevno sagori oko 5 miliona bare-la nafte, Sto je vide nego Sto je dnevna potroSnja u Velikoj BritaniJI.Prema osmatranjima iz satellta, evidenllranoje preko 500 vetri, kojese gase pomodu eksplozija i snainih mlazeva specijalnih hemikalija.

Paul King iz naflne kompanije iz Oklahoma koja koordinira pro-jektom gaSenJa zapaljenlh nafinih izvora u Kuvajtu, nedavno je izja-vlo nedto dto mnogi dak nlsu smell nl da objave:

— NIkada se nismo ranije susrefi sa nedim ovakvim. Ovo je naj-veda katastrofa u istoriji sveta. Svi izvorl na naftnom potju Burdan,drugom po velldini u svetu, u plamenu su, vatru pratl buka, tio podr-htava. . . Eksplozlje Izvora izazivaju stravul

Opravdano se sirahuje. Sa razlogom. Mo2da se mnoge posledl-ce jod ne vide ill se ne smeju ni predvidatl.l

Dr ing. Petar Radidevid

II. PRAVILNOM ISHRAHOM DO ZDRAVUAMl POGUD HA HEJDV SISTEMDoris Grant i Dzin Dzojs

HE JEDIIE HAMIRHICE KOJE SU SUPROISTAULJEHE

12. TESU: COVER IZVAN VREMENAMargaret Ceini

Knjige daljdmo odmah — pladale poozeden, uz tiodkove podtaii-

ZsohTuiite Aifnj Rrvige koju nani^uialo II'

IS

I ^ 1

lODEKS, »oit.

:

I Bootfml 8.

PROZDIRACI OTR

1 5/Septembar 1991.

Kompanija Rotskrin, koja je proi-zvodila drvene prozore i vrala, bi-la je poreduzede sa najvedlm bro-jem zaposlenih u malom gradidu

Pela u Ajovj. Medutim, u Jesen 1987 go-dtne kompanija je dospela do samog ru-ba da postane jedan od najvedih proble-ma u ovom gradidu. Nekoliko radnika jeotkrilo da iz tri podzemna rezervoara, ukojima se nalazila toksidna zadtitna he-mikalija pentablorofenol, na trziStu po-znata kao penta, hemikalija istide uokoino zemijidte. Posle istrage nadlei-nih inspekcijskih organa Ministarstvo zaprirodne resurse drzave Ajova je zaklju-dilo da pomenuti kvar predslavija relativ-no malu, ali stvarnu opasnost za oblii-nje rezerve podzemnih voda. pa je kom-paniji Rolskrin naredilo da kvar Sto preolkloni. Kompanija je bila voljna i sprem-na da to brzo uradi, ali se poslavijalopitanje kako to da udinl.

Kompaniji je na raspolaganju stajalonekoliko reSenja: da za nekoliko slotinahiljada dolara iskopa oko 175 tona kon-taminiranog zemijidta i da ga prebaci najednu otvorenu I opasnu deponiju sme-da; drugo, da za nedto vedu cenu isko-pa kontaminirano zemijidte I da ga pre-baci do jednog specijalnog pogona, gdebl toksidna hemikalija bila spaljena u pe-dima. Kompanija Rolskrin se, medutim,odiudlla za trede, znaino jettinije rese-nje. Ona je u pomod pozvala kompanijoBioTrol, koja je trzidte snabdevala tako-zvanim proidiradima otrovnih materija, ustvari mikrobima iz vrste Flavobacte-rium.

Ove bakterije potpuno razgradujumolekule toksidne materije penta, svo-dedi Ih na ugljendioksid, vodu i bezopa-sne hloride. CItav proces razgradivanjaje veoma jeftin, pri demu je potrebno dase It zemijidtu nadu prirodne hranijivematerije I odgovarajude kolldine kiseoni-ka. Kada se proces razgradivanja za-vrSi, propulacija mikroba je potpunomrtva, a biohemijski sastav zemijidta sevrada na stanje pre zagadivanja.

Ciddenje konlaminiranog zemijidta ukompaniji Rolskrin je zapodelo januara1989 godine, a godinu dana kasnije jekolidina toksidne materije penta bilasmanjena za dve tredine. Prema predvl-danjlma, potpuno dISdenje kontaminira-nog zemIjiSta treba da se zavrdi za dvegodine, „bakterije prozdiru pentu laga-no, ali sigurno."

Ovaj poslupak diSdenja zemIjiSta po-modu mikroba, koji se u strudnim krugo-

vima naziva „bioizledenje", ne predstav-Ija, medutim, novu ideju. Razne biljke sasvojim baklerijama, koriste se ved dese-tinama godina za dl§denje otpadnih vo-da. Medutim, tek kada su se dva diniocanedavno ujedinila, ekonomidan poslu-pak i zaitita prirodne sredine, „bioizle-denje" je postalo ozbiljan i unosan po-sao. U SAD se danas svake godine po-stupkom „bioizledenja" obradi gotovo600 miliona tona opashog smeda t ot-padnih voda, a strudnjaci predvidaju dade se do 1992. godine godi§nje u SADtroSili i do 80 milijardi dolara za dISdenjezemIjiSta i voda od raznih kontamlniraju-dih materija.

Iz tog razloga nije nimalo dudno §tokompanija BioTrol ima veliku konkuren-ciju. Danas se u SAD vide od stolinukompanija bori protiv najozlogladenijihsludajeva zagadivanja, pri demu koristenajmanje hiljadu razliditih vrsta bakterijai gijivica. Plen ovih mikroba-proidiradasu neki od zagadivada koje je Agencijaza zadtitu prirodne sredine proglasila zanajopasnije. Jedan od takvih zagadiva-da je i pentahlorofenol, ilt penta, od kojeje zamijidte u SAD kontaminirano napreko 500 mesta. U listu opasnih zaga-divada treba ukijuditi i vinilhlorid, PCB,benzol, benzin i mnoge druge.

Da ironija bude veda, I sami zagadi-vadi potpomaiu da se stvore vrste upo-trebljivih mikroba, koje su u stanju daproidiru I unidlavaju te zagadivade. Sobzirom da se ovi mikrobi brzo reprodu-kuju, to su oni u stanju I brzo da se pri-lagode na situaciju kada se njihovoj sre-dlnl doda neka nova supslanca, pa ma-kar ona bila I toksidna. Organizmi kojisu osetijivl na dejstvo toksidnih hemika-lija brzo izumiru, ali oni koji raspolaiuotpornoddu preiivijavaju i reprodukujuse, pri demu istovremeno stvaraju novu,otporniju generaciju. Ovaj proces prirod-nog odabiranja se nastavija Iz generacl-je u generaciju, pri demu najdvrSde, naj-otpornije vrste prezivijavaju.

Prirodna balctTlie «a glfaniewodu

Mikroblolog Ronald Kroford, sa uni-verziteta Ajdaho, je jo§ pre sedam godi-na otkrio bakterije koje prozdiru toksidnumateriju penta i to kada je na biolodkominstilutu univerziteta Mlnesota prouda-vao ulicaj toksidne materije penta naekosisteme vodnih masa. Koriddenaobimno u drvnim preduzedima za zadti-tu drveta, toksidna materija penta je de-sto Ispudtana u vrto jakim koncentracija-ma u okoino zemijidte, pri demu je ne

OVA U cilju oCuvanja prirodne sredine naudnicizvesne bakterije, koje su u stanju da unis,materije.

relko nalazila puteve da prodre do oblii-njih potoka, redica, bara I jezera. Medu-tim, u nekim od tih potoka I redica Kro-ford je zapazio da je toksidna materijapenta nestajala ved posle nekoliko satiprisustva u njima, tadnije redeno da suje bakterije u njima potpuno razgradile.

Kroford je posle toga ove prirodnebakterije Iz potoka i redica preneo u la-boratoriju i podeo redovno hraniti pen-tom, povedavajudi tako dansu onim bak-terijama koje su se mogle razvijati I re-produkovati ovom supstancom. Na krajuje uspeo da izoluje najbolje pro2diradepente, vrstu Flavobaclerium, koja se ko-rlstila u pomenutom sludaju sa kompani-jom Rolskrin. Medutim, s obzirom da suove prirodne, samonikle populacije mi-kroba-prozdlrada toksidnih i otpadnihmaterija bile suvide male da bi se depo-nije smeda mogle ozbiijnije odistiti Ismanjiti, strudnjaci za „biolzledenje‘' sumoral! da izmisie i nedto dodatno. Tako,da bi se eliminisao problem toksidnematerije penta u sludaju kompanljeRolskrin, strudnjaci kompanije BioTrolsu naterall populaciju mikroba da brzoraste. Oni su kontaminirano zemijidteprvo pomedali sa peskom kako bi seudinilo mnogo poroznijim od okolnogzemijidta i tako obezbedili da se voda,koju su dodavali, sliva prema jami u ko-joj je kontaminirano zemijidte leftalo, ane izvan nje. Zatim su u kontaminiranozemijidte pumpama ubacivali rastvor vo-de, bakterija Flavobaclerium i vazduha,s ciljem da se poveda sadriaj kiseonika,i dodavali jod azot, fosfor i neke drugeelemente, bitne za rast bakterija. Vodaje prodirala kroz kontaminirano zemijidtesve do dna jame, gde se slivala u jednucev, da bi ponovo bila ubacivana u kon-taminirano zemijidte radi izvodenja dru-gog i slededih ciklusa diddenja.

Kolc*erii» in unUtiiwani*salfiHmna

Ponekad se gotovo dovoijna kolidinamikroba, potrebnih za „bioizledenje", na-de ved na samom mestu izvodenja did-denja, pa im je potrebna samo mala po-mod da se uvedaju i umno2e. Tako sena primer, mikroblolog VIlijem Fran-kenberger, sa univerziteta Kalifornija uRiversajdu, uzdao u samoniklu, prirodnupopulaciju mikroba prilikom diddenjakonlaminiranog zemijidta u Nacional-nom sklonidtu za divlje zivotinje Kester-son. Godinama su farmeri u blizini sklo-nidta ispustali poljoprivredne otpadnevode, tako da je veliki deo zemijidta uovom sklonidtu bio zagaden seleniju-mom, Koji se inade kao prirodni element

/ SU uspeli da kultiviSu'avaju opasne otrovne

16/Galak8lja 232

nalazi u malim koliCinama u zemIjiSlu.

Medulim s ispu§tan]em otpadnih voda

njegova koncenlracija ss toliko poveda-

la da je u skloniStu poteo da ubija ptice

i druge divlje iivotinje.

Koriste

1 7/s*pteinbar 1991.

Sludajnj brojevi

Vedina matematiiara se danas sltie da }e potpuno neureden niz UPiSe: dr Milan Boziccifara logidki protivredan pojam. Niz brojeva ne maze bitibezoblidniji, neuredeniji, nepravilniji nego sto je rasporedzvezda na nebu. Razlog je u oba sludaja isti. Naime, kadaraspored zvezda na nebu Hi niz cifarm sve vise i viSe zadovoljavarazne testove slucajnosti onda on podinje da ispoljava jednuvrstu retke i neobiine statistiCke pravilnosti koja u nekimsluCajevimu i^ak dopusta predvidanje nedostajucih delova.

NE BACA KOCKUI

zdavafika kiK^ Free Press, koja jesad9 odeljenje izdavafike kude Mac-millan, Slampala je 1955. godineknjigu Milion slijdajnih cifara sa

tOO.OOO normalnih devijacija. Knjigu jepripremila Rand korporacija i na svakojslrantci se nalaze samo nizovi cifara od0 do 9, u raznim varijacljama. Clfre sugrupisane u grupe po pet radi bolje pre-glednosti ali je, inace, redosled kojim senizu potpuno slu5ajan, maksimaino neu-reden, neureden onoliko koliko su Ran-dovi matematidarl mogll da postignu.

Fizifiar Alfred M. Bork, u svom dlan-ku Sludajnost i dvadesBti vek piSe: „Ovaknjiga je tipldan prolzvod dvadesetogvaka. One nija mogla da bade stvorenanl u jednoj drugoj epohl. To ne znati datvrdim da sredstva za stvaran/e nisu bllana raspolaganju, mada je I to taCno.Ono Ito je znadajnlje je da pre dvadese-tog veka niko nlje bio nl blizu pomisll daje uopSte mogude ponuditl ovakvu knji-gu. Raclonaini dovek devetneestog ve-ka bi je smatrao vrhunoem ludosti

Borkova je teza da je preokupacijaslufiajnoidu karakteristika dvadesetove-kovne kulture. Ova preokupacija tmanekollko devetnaeslovekovnih izvora —

• pre svega termodinamiku, u kojoj je en-tropija mera nereda, kao i leoriju evoiu-dje, u kojoj prirodna selekcija unosi redu sfudajne mutacije. Nesto kasnije, po-detkom ovog veka, sludajnost je postalaugaoni kamen kvantne melianike, neot-klonjiv uticaj sludaja u mikrostrukturi

sveta. Naravno, moie se ispostaviti daje stohastika u kvantnoj mehanici privid-na i da u osnovi leJe nekf nesludajnl za-koni — kako je verovao i sam AjnStajn,koji je smatrao da su stohastika i Inde-terminizam koji iz' nje izvire, epistemolo-§ki i filozofski veoma neugodni — „Bogne baca kockuT'voteo je da govori. Da-nas, ipak, takve zakone joS niko nije po-nudlo, i, ako Ikad budu pronadeni, kvan-ina mehanika be morati da bude zame-niena sa riekom radikaino razliditom

1 8/GalBkslla 232

leonjom. Bork je uticaj ovakvih i sllCnih

nauCnih zamisli pronalazio i u umetnosti— u apstraktnom ekspresionizmu, umuzici kompozitora kao §to je D2onKejd2, u sluCalno] Igri redi u DiojsovomFineganovom bdenju Hi u Barousovojtehnici isecanja strana romana i sastav-Ijanja rovog nasumiCnim meSanjem.

NasumiCni redosled strana u romanuje ono Slo, Intuitivno, odgovara nizu slu-6ajnih cifara. Sta je u stvari takav niz?

To je neobiCrto teSko definisati.Intuitivno, kona5an niz cifara je slu-

(ajan ako, kada su date sve cifre semjedna, nema pravila po kome bi se sie-de6a mogia predvideti sa verovatnotomvedom od 1/10. All, ovo je subjektivnadetinicija zasnovana na nepoznavanju

eventuainih sakrivenih pravilnosti.

Oa li postoji objektivan, matematiCkinadin da se definite potpuno neureden

niz cifara ili brojeva?

Izgieda da ne!NajviSe Sto se moie udiniti je da se

definidu izvesni testovi za odredene

vrste sludajnosti i zatim smatrati niz slu-

dajnim do na dati stepen ako prode datetestove. Na primer, moze se zahtevatida niz zadovoljava siededi formaini kri-

terijum; Svaka cifra („atom“ niza — nemora biti cifra, moze biti dak opet niz ci-fara) se javija u nizu sa frekvencijom 1/

10, svaka permutacija od po dva atoma

se javija, medu svim ostalim parovima,sa frekvencijom 1/100, svaka trojka sa

frekvencijom 1/1000 i tako dalje, ka sve

vedim „moiekulima“- Parovi, trojke, de-

tvorke, . . . se ne odnose samo na uza-slopne atome. Test za, recimo, trojke,

obuhvata biio koja tri atoma razdvojenabiio kojim intervalom.

Beskonadan decimalan razvoj nekogbroja (obidno se uzima u intervalu [0,1]]koji zadovoljava ovaj kriterijum — testse naravno moze primeniti samo na ne-ki konadan deo jer bi inade zahtevaofj.-'konadno vreme — se naziva .nor-ma’an broj". Jasno, decimalan razvoj ra-cionalnog broja nikada nije normaian jer

se sastoji od beskonadnog ponavijanjajednog konadnog niza cifara; razvoj 1/3se sastoji od niza trojki, razvoj broja 1/97 se sastoji od ponavijanja niza od 96

cifara. All, decimaini razvoji iracionalnih

brojeva kao dto su koren iz 2, e ili pi se

smatraju normalnim. Bar do sada su nji-

hovi podetni komadi (poprilidni komadi

od po nekoliko stotina miiiona cifara)prodli sve testove normalnosti.

Lako se moie dokazati da medu be-skonadno mnogo decimalnih razvojabrojeva u intervaiu [0,1] ima beskonad-no mnogo vide onih koji su normaini ne-go onih koji to nisul Naime, svi iracionai-ni brojevi su normaini a njih, to se lakopokazuje standardnim matematidkimsredstvima, ima beskonadno mnogo pu-ta vide nego racionalnih. To u stvariznadi da je verovatnoda da sludajno iza-brani realan broj ne bude normaian, rav-na null.

Dobro, da li to znadi da mo2emo redida je niz cifara u normalriom decimal-

nom razvoju nekog broja sludajan?Samo ponekad.Stavite decimaini zarez ispred pn/e

cifre u Randovoj knjizi pomenutoj na po-

detku i dobidete podetak nekog besko-nadnog normalnog decimainog razvoja.

S druge strane pak, decimalan razvoj zapi, koji je 1990. godrne izradunatdak na

dve stotine miiiona cifara, zadovoljava

sve testove za normainost koje smo dosada smislili, a ipak ne mo2e biti nazvansiudajnim jer se moze dobiti kao granid-na vrednost veoma jednostavnih funkci-ja. Svaka siededa cifra broja pi je pred-

vidljiva sa sigurnosdu. Bad zato dto jepi, ovaj niz cifara je veoma ureden, iako,sem dto je bad pi, izgieda da nema ne-kih drugih vidijivih pravilnosti.

S druge strane lako je konstruisatibeskonadan decimalan razvoj koji je ira-

cionalan all ima odiglednu pravilnost.

Takav je na primer niz0,101001000100001000001000000

10000001 . ,

.

u kome iza prve jedinice ide jedna nuia,iza druge dve, iza trade tri i lako dalje.

Podto nema nekog staino ponavijajudegpodniza, broj je odigledno iracionalan,

Ovo je jedan od mnogih nadina da sekonstruide iracionalan broj koji sadrii

veoma jednostavnu pravilnost i ne mozese nazvati siudajnim.

Za mnoge brojeve sa ovakvim ill slid-nim prepoznatijivim pravilnostima se

moie pokazati da su Iranscendentni —iracionaini su all i „vi§e‘' - naime nisuredenja nijedne algebarske jednadine sa

celobrojnim koeficijentima: pi i e su takvi

all koren iz 2 nije jer je resenje jednadi-

ne x^— 2=0.Jedan zanimijiv primer broja za koji

je pokazano da je i normaian i transcen-

dentan ali je tako odigledno pravilan

je...0,12345678910111213141516171819

202122232425.. dto i dete moie napisa-ti naprosto redajudi prirodne brojeve u

dekadnom zapisu jedan za drugim.

Vedina matematidara se danas slaie

da je potpuno neureden niz cifara iogid-

ki protivredan pojam. Niz brojeva ne

moie biti bezoblidniji, neuredeniji, ne-pravilniji nego §to je raspored zvezda na

nebu. Razlog je u oba sludaja isti. Nai-

me, kada raspored zvezda na nebu ili

niz dfara sve vide I vide zadovoljava

razne testove sludajnosti onda on podi-

nje da ispoljava jednu vrstu retke I neo-

bidne statistidke pravilnosti koja u nekim

siudajevima dak dopudta predvidanje

nedostajudrh detova.

Uzmimo jednostavan primer. Pretpo-stavimo da nam je zadatak da popuni-mo deset praznih mesta dframa i to napotpuno neureden nadin. U jednu ruku,ako ponovite jednom ili vide puta jednu

cifru onda de niz biti ureden u smisiu da

pokazuje otklon ka toj cifri. S druge stra-ne ako ielite da budete potpuno slobod-

ni od ovakve vrste pravilnosti onda deniz sadriati svih deset cifara. Ovakavniz de svakako zadovoijavati kriterijum

odsustva otkiona ka ma kojoj cifri, ali jecena ved piadena — niz je sada ved ta-ko jako ureden da ako znate biio kojih

devet cifara desetu pogadale sa vero-

vatnodom 1

!

Slidne protivrednosti se javijaju u ve-

zi sa ma kojim siudajnim nizovima. Akopostane „suvi§e siudajan" u nizu se pre-

poznaje „red nereda" da tako kaiem.Time se suodavamo sa neobidnim

paradoksom. Sto se vide pribliiavamo..bezoblidnim" nizovima to se vide pribii-

iavamo vrsli obiika koja je tako retka danam postaje sumnjivo da se tu ne radi0 nizu koji je veoma pazijivo konstruisaoneki matematidar, a ne neka siudajna

procedura. Dakle, moiemo govorili sa-mo o relativno siudajnim nizovima, od-nosno 0 nizovima cifara siudajnim do najednu vrstu kriterijuma ali ne i do na ne-ku drugu.

Ceo problem je proiet razlidilim te-dkodama. G. Spenser Braun u svojojknjizi Verovatn^a i naudno zaklju&va-

nje ukazuje na neke od pomenutih para-

doksa i pokazuje kako se lako u tablica-

ma sludajnih brojeva, uz malo napora,mogu pronadi razne pravilnosti. Brauntvrdi, i to veoma ubedljivo, da su mnogiod publikovanih uspednih eksperimena-

ta iz vanduine percepcije (razni teiepati

1 siidni vradevi i magovi) zapravo primer!

pravilnosti koje su neizbeine u dugim

serijama sludajnih rezultata. Kada se ta-kve pravilnosti ne pokaiu, zagovornici

vanduine percepcije ih naprosto ne pu-

blikuju, a kada se pokaiu onda ih sa za-

dovoijstvom objavijuju svetu. Kada binam svi njihovi rezultati bill na raspoia-ganju, kaie Braun, onda bi cela slika onjihovim „eksperimentima“ bila mnogojasnija.

U stvari u dugim nizovima siucajnihcifara, mogu se pronadi veoma neo^ki-vane ^pravilnosti". Cak. dto je niz duii,

verovatnoda da se neka pravilnost u

njemu naiazi je sve veda. Neki fitozofibi na to rekli da je svemir bad takav —sludajni segment reda u beskonadnommoru haosa. Horhe Luis Borhes je dao

ved klasidnu metaforu ove teze u svojoj

duvenoj kralkoj pridi Vaviionska bibliote-

ka u kojoj se poigrava sa bibliotekom u

kojoj se naiaze sve knjige koje se mogunapisati tj. svi nizovi slova koji se mogunapraviti.

' Ako na§ svemir shvatimo kao maiupojavu reda, kao niz 123456789 u be-skonadnom nizu sludajnih brojeva, od-mah nam se namede stara filozofskakontroverza; Zasto je niz 123456789 unizu siudajnih cifara tako iznenadujudi?

On nije ni manje ni vide verovatan odbiio koje druge permulacije sastavijene

od ovih devet cifara. Neki pragmatist! i

subjektivisti bi na ovo rekli da je pojampravilnosti u nekom rasporedu kompo-nenti, definijiv jedino referentno do na

19/Sapttmbar 1991.

ljudsko iskustvo. Po njima, jedini razlogda verujemo da je prvlh millon citarabroja pi uredeno a millon cifara Iz Ran-dove knjige nl)e, je u tome §to je pi jed-na konstanta upotrebljlva za doveka Injegovu civilizaciju.

Vllljam Diejma je u svojim Raznovr-snosllma rellgloznog iskustva ustvrdio(istina, kaanlje je promenlo miSljenje):„Rsd I nered su u po^unostl tjudski pro-nalasci . . . Ako bih bacio nesumce hllje-du zrna pasuija ne sto mogao bIh, bezsumnjs, ukhr}lvSi dovoljan bro], da po-stevim ostatak u skoro svaki geometrlj-Bkl raspored koji ml predloilte, I ondabiste mogll da kaiele da Je rasporedved postojao a da su uklonjena zrna ne-bllna i sludajna. Ovo Je nadin na koJI mlbaratamo sa prirodom. One Je Jedno 61-roko mno6tvo u kome na6u painju prl-vlade kapridoznl obllci u nekom 6d bez-brojnib smerove. Ml uradunavamo i ime-nujemo samo ono 6lo smo uodlll, a ono6to nismo ostaje neimenovano i neura-dunato."

Na ovaj argument bl realisla odgovo-rio da stvarl stoje sasvim suprotno.Umesto da nad um namede oblik prirodion Je u stvarl, pri rodanju, samo Unamreia sludajnlh veza. Um slide svojusposobnosi da ..vldl" oblike tek poslemnogo godina iskustva kroz koje obllko-vani spoijnl svet namede svoj red naono 6to Je um u podeiku — tabula rasa.Istina je, naravno, da smo iznenadenlpojavom sekvence 1234S6769 u nizusludajnlh brojeva zato §to je ova se-kvenca definisana u na$oj matematici Izato Sto se korlsll u brojanju, all poslojijasan smisao u kome ova sekvenca ko-respondira strukturl spoijnjeg sveta. Nai-me podlnjudi, od nekog irenutka u pro-Slosti, pre no dto je iivot i postojao na

'

Zemljl, Mesec je obiSao Zemlju jednom,pa zatim dvaput, pa triput I tako dalje.dak iako nije bllo doveka da to osmatra.U svakom sludaju prlrodan jezik, ali I je-zik nauke, raspolafe mogudnoddu da seIskaiu ovakva tvrdenja i dini ml se dakonfuzlja nastaje kada se naslino trudl-mo da govorimo jezikom u kome nemamesta za govor o svemlru koji je uredennezavisno od ljudskog Iskustva.

No, vratimo se manje filozofskim pl-tanjlma. Kako se generidu nizovi sludaj-nih cifara? Ne pomade sludajno pisanjepo papiru onim redom kojim nam clfrepadnu na pamet jer smo nesposobnl dato dinimo sludajno — Isuvide nesvesnihdumova ulazi u takve nizove. Ako je ta-ko, moramo se okrenutl spoijnim I neza-vlsnim Izvorima. Mode nam past! na pa-met da, na primer, uzmemo logaritmebrojeva stanovnlka svetskih gradova u,recimo, alfabetskom poretku, I koristlmoprve cltre tih logaritama. No, pre jednotrldesetak godina je otkiiveno da prvecifre bllo koJe tablice sludajnlh cifara po-kazuju neobidno svojstvo — dto Je clfranida, veda je njena frekvencija u tablicll

Jedan od nadina da se dobije niz

sludajnih cifara je koriddenje fizikalnlhprocess koji sad^e totiko mnogo raznihvarijabll da se slededa cifra ne modepredvideti sa verovatnodom vedom od1/n gde je n baza brojevnog sistema kojise korisll. Bacanje novdida generide slu-dajan niz blnarnlh cifara. Bacanje kockegeneride sludajan niz cifara sa osnovom6. Rulet sa 10 pozicija generide sludajanniz standardnih decimalnlh cifara. Mo-iemo se okrenutl I kvantnoj mehanici Izasnovati generator na merenju Inten/a-ia Izmedu olkucaja Gajgerovog brojadakoJI registruje neki radioaktivni raspad.

Postoje I drugl nadlni. Tipet je 1927.publlkovao 41 .600 sludajnlh brojeva do-bljenih uzimanjem srednjih cifara povrSI-ne parohija u Engleskoj. Kendal I Babin-gton su 1939. generlsall tabelu od100.000 sludajnih cifara korlstedi dese-tostranl rule! koJI su osvetljavall nagllmfledovima. Medudrdavna trgovadka ko-mislja SAD Je 1949. objavlla 105.000sludajnlh cifara skupljenlh sa raznihtrgovadkih putnih papira. Na podetkupomenutih 1.000.000 Randovlh cifara jedobljeno elektronskim pulsevima koji sugenerisall blname clfre kasnije prevede-ne u decimalne. Da bl se uklonlll dumo-vi, kasnije otkrlvenl Intenzivnim testlra-njem, brojevi su udinjeni ,Jod sludajnijim"sabiranjem parova I zadrdavanjem po-slednje clfre.

SavremenI kompjuteri problem reda-vaju na drukdiji nadin. Kada Im je potre-ban niz sludajnlh brojeva jednostavnljeje da ga generidu nego da trode memo-rlju na skladidtenje ved publikovanlh ta-bela. Ovako generisanl nizovi se nazl-vaju kvazisludajni III pseudosludajni jerkoriste veoma jednostavne formule zagenerisanje ovakvih brojeva. KorlstitIdecimalnl razvoj nekog iraclonalnogbroja kao dto je pi III koren iz 3 se name-

de, all trodi mnogo vremena I memorije.Smidijeni su mnogo bril metodi dija jeglavna mans da se niz posle Izvesnog(Istina veoma dugog) vremena ponavija.Jednu od prvlh procedura je predloiloduveni D2on fon Nojman I naziva se..sredlna kvadrata". Program podinje sabrojem od n cifara kvadrira ga I uzimasrednjih n ill n-i-1 clfru, kvadrira I to pauzima srednje clfre ponovo i tako gene-ride grupe od po n cifara. Ovaj metodse vide ne korlsti jer ponekad daje pre-kratke nizove IN dak zabavne anomalije.Ako se podne sa 3792 i kvadrira se do-blja se 14379264 kome su srednje clfreponovo 3792 tako da nad ..sludajnl" nizpostaje 3792,3792,3792,...! NovijI melo-di su boiji all nikada ne mogu bit! oslo-bodenl od eventualnih anomalija pret-hodne vrste.

Razni matemalidki formalizmi, koji susvi manje vide slldni ved opisanom kojidefinlde normalnost, su ponudeni zaprecizno deflnlsanje ..sludajnog" III ,2)e-zoblidnog" niza cifara. Najrasprostranje-

nljl (u raznim varijantama) je formalizamkoji su ponudlll Cajlln Iz IBM-a I duveniruski matematidar Kolmogorov. U osno-vi, ..sludajnosr nIza cifara se definldeduiinom najkradeg programs pomodukojeg Tjuringova madina (idealizovan di-gltalnl kompjuter) Ispisuje taj niz. Jezi-kom teorlje Informacija redeno, to znadisledede. Svaki iziazni niz od k bitova semoie biti dobiti ulaznim-nlzom k IIImanje bitova — u „najgorem“ sludaju k,tj. on sam mo2e bitl ulaz. Sto je vedi^red" Iziaznog niza to je kradi programkoji ga generide. „Veoma ureden" niz1212121212 se dobija mnogo kradimprogramom nego nekI nasumidan niz oddeset cifara. Nizovi cifara koji zahtevajunajkrade programs maksimalne du2lnese mogu smatratl „bezoblidnim“ jer ne-ma nadina da se skratl program. Neredniza se dakle meri najkradlm progra-mom koJI ga generide. NIjedan konadniniz ne mo2e, naravno, bitl potpuno ,.be-zoblldan" ali potpuni nered mo2emoshvatlti kao granidni pojam. Veoma dugniz cifara generisan dobrim generato-rom sludajnih brojeva je veoma bllzakgranici nereda.

Konadno, sludajnl brojevi, sem kaomatematidko-filozofska zagonetka, Ima-

ju velike primene u savremenoj nauci itehnologlji. Koriste se u postavijanjueksperlmenata u poljoprlvredl, mediciniI mnogim drugim oblastima u kojima sepromenijive moraju udinitl sludajnim dabi se ellmlnisao dum. Koriste se i u teo-rijl Igara u konfllklnlm situacijama u koji-ma se najboljl potezi vuku sludajnimmedanjem strategija. Iznad svega suvalnl u simullranju I modelovanju kom-pleksnih process u fizicl u kojima sludajigra kritidnu ulogu.

Sve ovo bl mogll da zaokru2lmo redl-ma jednog matematidara: .Generisanjesludajnih brojeva Je isuviie ve2no da bibllo prepudteno sludaju’M

K -'vari stoie padre li ne'xome

•5 pamei da 'naxar t u iali sanotapre .••'rus' u okru2en|u• .'T>oii;tefS‘‘‘r konsrika •- parika

v -la vidtku S •azloQom Mreze p^a'a-

-a s>5fo da 1 nemaiu imuniief na oveodvatre xofT'piutefSke program© koii sesek° sa marine na ma^^mu popul 'nfekci'

le '’azmnoza'.aiuci se. ounec' lisout sav

'aspokjijv eiextrcnski prostor le preme-

'^azarajua podaixe na svompotvi

'.’edut r 3a $e sr^an menjatu s jed-^e sTrar^ viSe je -ego jasno xafia sema u vwfu da sas eo*demija sJidrnn .do-M' ovoga po!a j pcjateH^O) ^cirmaciji

nog znanja 5io ce redi. ^tvar je skore

buducnosti kada ce konsmci raCunara

bill u prilici da popul svo)evrsnih tragada

puStaju lakozvane robots zranja -

KNOWBOTS - da gomilu posla obav-l|aiu potpuno samobodno Inade. red..knowbots' napravliena jS od know, §to

znadi znanje ' robot.

Xnowtxif' tv sluM ljudima ifaonpho-w surogati u svetu eleifironskih podata-I’a cai kao Sio im mefyaniiki roDoti slu-

ie kao surogali u fizidnom svetu' — ka*

ze Vinton Cerf. potpredsednrk CNBI,

"orpC’fac'je za Mactonaine i^iraiivacke

inidialr/e tCorpcration for National Re-

searcf. ir.itiativesj u Resioiui. Viraiinija.

Vinton Cert, made olac celoq konceplat'di .k'nowl>''~ tv .7® li no'iucnotS d-<

da se umnoiavaju. prenose druge

knowPote i odgovaraju na pilania koja

postavliapj jedan drugome" lako nijered 0 naudno) fanfastici, ved razvojno is-

traztvadkom projekiu. kao da uopSte roje

leSko zamisliii dskadu koja dolazi. u ko-

|0j de orni korpusi robova znania raditi

upravo za vas Na primer, zamtslite sle-decu scenu: jutro je. sedite pored kom-

Pjutara i uiivaie u kafi > ikrgutanju hard

ckska - a vredm, neumomi knowbotdonosi vam jutamje veali na ekran’ Na-ravno, ne brio kakva, ved upravo

sopsivano privatno izdanje, plus t^glase.

razvoi patenata, nove novmske dienke.

I. recimo. neke sveze podatke koji serxtnose na va§u oblast rarta.

Poslo prorjiijdanf-. po/ov«le neu-

mryrioj] knowbryt^aa vaseg hard diska

mcJs an baS cxvo Sto ;e potrebrx) da“arr ocmogne 3a proseiavanv, dzirov-'

svets*- rjrrcu 'r^ciutarS'' bazira-* p^oiLju h/i^tgifalnif' wre/a pr>daiejia

Prst koji je lansirao hiljadu knowbota

ROBOVI

decu .scenu: juiro je. sedilc pored kompjiitera i

.. -jf} i skrgtiMnjit hard dis-ka — a vredni i nnumorniv/:. •u'-..’ Jtrrii- vam Httornjf leu/ na ekran! \aravno. ne bilo

!,/-rayo v«-.- izdanje. plus u^lase.

nnw. •.e tuivinxke I'lanke i. recimo. neke %veie.. ._oji se '1 ^ai na eaiu oblast rada.

i naredile mu da potraii vi§e detaija odve teme, o kojima ste upravo £itali. Uisto vreme, po§aljete drugog knowbotada nade primere, recimo, etnidkih dlle-ma u genetskom in^enjeringu, za govorkoji date odrzati ba§ sutra. Sto vas je,eto, po'dsetilo da ste ba§ razmISIjali —o prijavi za nov posao. Hm, koji bi odvaSih predaSnjih poslodavaca dao naila-skaviju preporuku? Pitanje je sadI? Stabi drugo do da po§aljete i treceg know-bota sa zadatkom da diskretno pretrazilidne dosijee kompanija kod kojih ste billzaposleni i Iz kojih nije problem proklju-viti §ta bi napisali o vama.

ltroMwa^^c^ Jroldl

..Skoro sva tehnologija za izvodenjegore navedenog ved posloji, mada jemanje Hi viSo u komadima." — kazeCarl. „Trik, i to uopSte ne mali trik —jesle u tome — da sastavimo ove koma-dide u formu u kojoj 6e biti od koristi."Uzgred, neki od komada su skoro i sa-stavljeni. Primitivni knowboti ved rade uCerfovoj kancelarijskoj mrezi, zaposleni

na trafenju adresa po razliditim e-mailsislemima. Moglo bi se redi da ovi istra-iivadki droidl imaju neki grubi oblik inte-ligencije u sebi. Cerf, recimo, pozovejednog jednostavnom komandom — ikaie mu ime osobe diju je adresu neop-hodno nadi. Lokalnl knowbot Salje poru-ku drugom knowbotu, koji stanuje ukancelarijskoj mrezi. Ova], pak, konver-

tuj'e jezike i protokole razliditlh e-mail si-

stema, tako da mo^e da pretra^ujeadrese bez sporovoznog uplitanja Ijud-skog programs, koji bi mu sve to moraoprevoditi. Obldno u roku od sekunde ilidve, Cerf dobija tra^eni odgovor nasvom ekranu.

Naravno, to nije previde razlidito odnadina na koji Ijudi sada prelra2uju bazepodataka, all demonstrira kooperativan

nadin na koji de knowboti raditi: Jedande da prenosi korisnikov zahtev u sve-mir digitalizovane informacije, gde dedrug! knowboti trallti odgovore. Jedno-stavno, zar ne?

„U ovoj tadki, inteligencija knowbotaje u razlikovanju nadina prislupa odre-denim izvorlma informacija, i kako da in-formacije tako dobijene prezentuje kori-sniku na uvek isti, razumljivi na6ln.“ —kaie Cerf. „Nb odekujem bilo kakve ve-like pomake u veSladkoj inteiigenciji.Knowboti nede emulirati logidko zaklju-divanje ili iSla slidno“ Ili, bolje redi, nejo§. Jer, Cerfov tim u procesu je testira-nja prototipova nove generacije putuju-dlh knowbota, koji de mozda biti u stanjuda donose suptilne odiuke — kao §to jebiranje tema za vaSe jutarnje izdanjenovosli, odbacivanje drugih koje se neuklapaju bad u vade kriterijume, i ubacr-vanje nekoliko drugih tema koje nistezahtevali, all za koje knowbot smatra dabl vas ipak mogle zanimati.

^a dve ili tri godind' dodaje Cerf,..nadamo se da demo imati kompleksnijeknowbote koje demo modi i da demons-triramo“ Sasvim je za odekivati, ne du-go posle ove faze, da de slededa gene-racija modi da nosl upitnik za razne ba-ze podataka, i to od jedne do druge,predvida David Ely, CNRI-jev direktore-mail sistema. „Takode radimo naknowbotima koji de na bazi sadriaja in-formacije odiu&vali o tame da li de vamje prosledivati ili ne." Jedan takav know-bol, opremljen listom tema, bio bi stalnostacioniran u jednoj digitalnoj informa-clonoj mre2i. Vi biste mogli da mu kaie-te da vam prosleduje, recimo, svaku in-formaciju koja sadrzi zadatu red vide od15 puta. Kad god dode nova informacijakoja se poklapa sa vadim usiovima,knowbot vam je §alje. ..Mislim da demoto Imati ved stedede godine, ili tu neg-def. kaze Ely.

iumtiH. receacittwarl.blblloteknri ...

Sto de redi, do kraja ove dekadeknowboti mogu da iivotare kao virus!,detajudi se tamo amo izmedu globalnlhivica digitalnih podataka. U potpuno rea-lizovanom knowbotidkom svetu, lokalnlknowbot na misiji prizemljide se na nje-gov daijinski ststem negde u mrezi. Po-dto se putnik spusti, knowbot — recep-cioner bi ga podvrgao ispitivanju — dabi bio siguran da ima dozvolu da budetamo, objavio njegov dolazak u elek-tronskom 2urnalu i, moida, naplatio nje-gov boravak korisniku koji ga je poslao.Recepcionar bl onda poslao gotov upil-nlk svom kolegi, bibliotekaru. Bibliotekarbi preveo zahtev na jezike koje razume-ju baze podataka za koje on prosudujeda se trajna informacija nalazi, a onda ipotraSio informaciju koristedi standar-

dne pretraiivadke rutine. Podto pripremiodgovarajude podake, bibliotekar ih pa-kuje i uruduje knowbotu — putniku, kojiih nosi — kudi. Ako, medutim, putnik ot-krije da je na toj lokaciji nadao samodeo traienlh informacija, mogao bl dase klonira I podalje svoju kopiju na drug!Izvor informacija gde bi skupio ostatakpodataka.

Koncepti „sletanja‘‘ i „pakovanja‘' joduvek zadaju neprilike Cerfu i Elyju. „Je-dan od naSih glavnib dizajnerskih izazo-ved, primeduje Cerf, Jeste da se napraviinfrastruktura koja de dozvoljavali know-botlma da putuju bez noSenja podatakadiji bi ekvivalent bio “Encyclop^ia Brita-nica/'Ceri voli da pravi poredenje izme-du knowbotskog idealnog programs iposlovnog doveka koji putuje automobi-lom. Putnik mo2e da se zaustavi nabenzinskoj stanici, pita za put i upotrebilokaini telefonski Imenik, umesto da jeponeo pun prtlja2nik imenika, maps,kompasa. . . Pored toga, moie se zau-staviti skoro bilo gde da leletonira svojojkancelariji i pojasni instrukcije sa pret-

21/Septembar Idbl.

postavijenima. Knowbotidan svet sad-riao bi „strukture znanja", i bez proble-ms izadao na kraj sa ovakvim usiuga-ma. Ali, i Cerf je brzo priznao: ,Mi smojo§ daleko od saznanja kako da ih na-pravimo." Uostalom, to je samo jedanod Izazova koji preostaje. Danadnjiknowboti Imaju programs du^ine najvidenekoliko kllobajtova, a dto je ekvivalen-tno sa nekoliko strana ukucanih infor-macija. Kad budu podeli da se bavekompleksnijim zadacima, oni de rasti.Da bi ih smanjili, Cerf i njegov llm razvl-jaju programski jezik koji de dozvolitiknowbotima da nose detaijne instrukcijeu malom prostoru elektronskog mesta.

Pored svega toga, knowbotidne pro-grams, koji tako lide na viruse — Irebai obuzdati. „Ako su knowboti u stanju dase kloniraju, mora biti nekog nadina dase osiguramo da su pod kontrolom.“ —kaze Cerf. Jnade, jedan knowbot bi mo-gao da poludi i podne da se nezaustav-Ijivo klonira. Moja najgora nodna moraje 'prst kojije lansirao hiljadu knowbota'.

Morademo da izgradimo kontrolu kojade to sprediti." S razlogom. Nede svakidovek deleti da tudi knowboti riju po nje-govim fajlovima. Kad bi recimo, nekiknowbot trailo pristup nedozvoljenompodru^u, knowbot recepcionar morao bida ga iz mesta podalje da se pakuje zaodiazak. Knowboti de modi da se pro-vlade kroz neduvene otvore, dto bi mo-glo da ima za posledicu da budu progra-mirani i opremljeni setom pravila koji go-vori 0 tome kako da se ponadaju na me-stu na koje nisu bill pozvani. Takode, ro-bot! zaduzeni za napladivanje usiuga,moral! bl da imaju nekog osedaja za ko-lidinu raspolo2ivog novca; u suprotnom,mogli bi, doslovno, poslatl knowbota umisiju koja de biti napladena sa mnogo,mnooogo dolara.

Knowboti de morati da rade brzo;vreme digitalnih podataka obuhvatilo jemoderno drudtvo. Villlam Arms, pot-predsednik za akademske usiuga uCarnegie — Mellonu, merio je brzinukojom brojke u memoriji radunara me-njaju papir. „Do kraja veksT, kaie on,,mojl proraduni pokazuju da de biti mno-go puta jeftinije da se podaci skladiSle idistribuiraju elektronski. i da de svakoko bude hteo da korisli papir u naSemkampusu morati da napravi specljalnuprijavu za njega.“

Za to vreme, CNRI grab! krupnim ko-racima napred; u toku su pripreme nakonstrulsanju I testiranju knowbota u ko-lekcljama medicinske literature u JohnsHopkins" i „National Library of Medici-ne". Cerf je uveren da de ove demons-tracije biti dovoijno uspedne i da de lan-sirati knowbotsku revoluciju. „U tridese-tim godinamd', kaie on, „vaii ekonom-ski status je meren brojem energetskihrobova koje ste posedovali. U slededemveku moida de biti meren brojem infor-matidkih mbova koje poseduiele.“m

nPriredila: Vesna Cosid

A K S

Robofika

J A

NA PRAGU „RAZDELJENE“ VESTACKEINTELIGENCIJE

Radionica VII, no6u. Kloter, po zva-nju robot, treba da prenese Mill Izradionice gde su je popravljali li-sten i 2espar, dva druga robota,

do njenog uobldajenog mesla. All, Millje te§ka 200 kilograma, a to je previSeza Klolera, koji jedva da moie da pre-nese 120 kilograma. Ah. la Milil Uvek ukvaru. A to uopSte i nije njegova nadlez-nost. On, Kloter, nlje specljalizovan zatransport marina, ved je strudnjak zamikrozavarivanje i prenos finih i oseIjMhpredmeta . All, otkad je preneo za Millnekoliko konlingenata delova, kada suroboti-nosadi bill prezauzeti te su glatkoodblli njen zahtev. Mill se sve deSdeobrada njemu. Na sredu, Bertold, robot-nosad sposoban da nosi 150 kilogramakorisnog tereta, nema sada mnogo po-sla, te de modi da mu pomogne. Zajed-no de lako preneti Mili, a pokudade i dajoj objasne da ubudude mora da seobrada robotima specijalizovanima za

transport maSina I da, ako je potrebno,insistira. Kloter ce morali potom, Imejudi

u vidu plan rada za ovu nod, da zavaridelove koje mu je VIIjam joS pre jednogsata doneo na mesto 21. .

.

Ovo nlje nikakva nauCno-lantastiCnapriea, ve6 jednostavan scenario medu-dejstva u grupi autonomnlh robota, koji

poseduju izvestan stepen inteilgencije i

samostalnosti, te saraduju kako bi oba-

vili zajedni6ki posao. Ova pri5a donekiepokazuje u 5emu se sastoje istra2ivadklnapori u obiasti razdeijene ve§ta£ke in-

teiigencije, koja predstavija posebnu, di-

namidnu vrstu veSladke inteilgencije.Sve do sredine BO-tih godina, istraiiva-nja u sferi razdeijene ve§ta6ke inteiigen-

cije su se bavila prvenstveno anaiizom

redi i govora, mreiama delektora i ro-botskim sistemima. Od tada, poije pri-mene ove vrste veStafike inteilgencijene prestaje da se §iri.

Inteawidln broiwlh witinq I

Predmet kiasiCne veStaCke inteiigen-cije je, naime, izrada informatidkih pro-

grama, sposobnih da izvr§avaju sloienezadatke oslanjajudi se na centraiizacijui koncentraciju inteiigencije u okviru je-

dinstvenog sistema. Aii, njene mogud-nosti su ogranidene: problemi nastaju

zb^ potrebe da se u okviru iste „bazeznanja" integridu vedtina, znanje I nad-leSnosti razliditih jedinkl, koje komunici-

raju i saraduju na reaiizaciji zajednidkogciija. Tako se do§lo na ideju da se izvrSi„distribucija inteiigencije" izmedu razildi-tih dinilaca, siobodnih od nekakve cen-traiizovane kontroie. SvakI od ovih dini-laca datog sistema bio bi obdaren izve-snonr) autonomijom, osposobijen da pla-nira i radi u zajednidkoj sredini, dak i po

Vrtme divovskih specijalizovanlh robolo Jena Izmaku. Grupa aulonomnik robota,sposobnih da saraduju, da se prilagodavajui da reSavaju kop/llkie moie da reil dalekostoienlje zadatke. Slo je najvaznije, onl uieI usavrUavaJu se.

MIKRO - ROBOT!

23/SepteRibar 1991.

Primer reakilynog enlileia, sivorenog odstrane tkipe L. Slilsa sa Flamanskogunivenilela u Brislu. Predvldeno jt da ovajrobot medudejsivuje sa vellkim brojemIdeniilnlh, a na reailzacljl sloienlh

zadataka (npr. skupljanje uzoraka, rad anegosloljublvoj sredini). OvaJ prolol