godišnji izveštaj za 2013. godinu

“MOORE STEPHENS Revizija i Računovodstvo” d.o.o., Beograd, Studentski trg 4/V

Tel: 011 3283 440, 011 3281 194, Fax: 011 2181 072 e-mail:[email protected]

Matični broj 06974848, PIB 100300288,

www.revizija.co.rs

“EUROBANK" AD, BEOGRAD

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

O IZVRŠENOJ REVIZIJI

FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA 2013. GODINU

“EUROBANK" AD, BEOGRAD


O IZVRŠENOJ REVIZIJI

FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA 2013. GODINU

S A D R Ţ A J

Strana

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA 1 - 2

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI:

BILANS USPEHA

BILANS STANJA

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE

IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU

STATISTIČKI ANEKS

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

Privredno društvo za reviziju računovodstvo i konsalting

“MOORE STEPHENS Revizija i Računovodstvo” d.o.o.

Studentski Trg 4/V, 11000 Beograd, Srbija

Tel: +381 (0) 11 3283 440, 3281 194; Fax: 2181 072

E-mail: [email protected], www.revizija.co.rs

Matični broj/ID: 06974848; PIB/VAT: 100300288

Broj: 13/14


Akcionarima "EUROBANK" a.d., Beograd

Izveštaj o finansijskim izveštajima

Izvršili smo reviziju priloženih finansijskih izveštaja "Eurobank" a.d., Beograd, koji uključuju bilans stanja

na dan 31. decembra 2013. godine, bilans uspeha, izveštaj o promenama na kapitalu izveštaj o tokovima

gotovine za godinu završenu na taj dan, kao i statistički aneks i napomene uz finansijske izveštaje koje

uključuju pregled značajnih računovodstvenih politika i druge objašnjavajuće informacije.

Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje

Rukovodstvo je odgovorno za pripremu i fer prezentaciju ovih finansijskih izveštaja u skladu sa

računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji, propisima Narodne banke Srbije koji regulišu

finansijsko izveštavanje banaka, kao i za ustrojavanje neophodnih internih kontrola koje omogućuju

pripremu finansijskih izveštaja koji ne sadrže greške, bilo namerne ili slučajne.

Odgovornost revizora

Naša odgovornost je da izrazimo mišljenje o ovim finansijskim izveštajima na osnovu svoje revizije. Reviziju

smo izvršili u skladu sa Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi nalažu da radimo u skladu sa

etičkim zahtevima i da reviziju planiramo i izvršimo na način koji omogućava da se, u razumnoj meri,

uverimo da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze.

Revizija uključuje sprovođenje postupaka u cilju pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i

obelodanjivanjima datim u finansijskim izveštajima. Izbor postupaka je zasnovan na revizorskom

prosuđivanju, uključujući procenu rizika materijalno značajnih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima,

nastalim usled kriminalne radnje ili greške. Prilikom procene rizika, revizor razmatra interne kontrole koje

su relevantne za pripremu i fer prezentaciju finansijskih izveštaja, u cilju osmišljavanja revizijskih postupaka

koji su odgovarajući datim okolnostima, ali ne u cilju izražavanja mišljenja o efikasnosti internih kontrola

pravnog lica. Revizija takođe, uključuje ocenu primenjenih računovodstvenih politika i značajnih procena

izvršenih od strane rukovodstva, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja.

Smatramo da su pribavljeni revizijski dokazi dovoljni i odgovarajući da obezbede osnovu za naše revizorsko

mišljenje.

Mišljenje

Po našem mišljenju, finansijski izveštaji istinito i objektivno po svim materijalno značajnim pitanjima,

prikazuju finansijsko stanje "Eurobank" a.d., Beograd na dan 31. decembra 2013. godine, kao i rezultat

njenog poslovanja, tokove gotovine i promene na kapitalu za poslovnu godinu završenu na taj dan, u skladu

sa računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji, računovodstvenim politikama obelodanjenim u

napomenama uz finansijske izveštaje i propisima Narodne banke Srbije koji regulišu finansijsko izveštavanje

banaka.


Akcionarima "Eurobank" a.d., Beograd - Nastavak

Ostala pitanja

Finansijski izveštaji "Eurobank" a.d., Beograd, na dan 31. decembra 2012. godine su revidirani od strane

drugog revizora koji je o njima izrazio pozitivno mišljenje 18. marta 2013. godine.

U Beogradu, 7. mart 2014. godine

“MOORE STEPHENS

Revizija i Računovodstvo” d.o.o. Beograd

Bogoljub Aleksić, Ovlašćeni revizor

Direktor

Translation of the official financial statements and related notes originally issued in Ser

EUROBANK A.D. BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2013. GODINE

EUROBANK A.D. BEOGRAD Izveštaj o promenama na kapitalu za godinu završenu 31. decembra 2013. godine

Svi iznosi su izraţeni u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

Translation of the official financial statements and related notes originally issued in Ser

Sadrţaj:

1. Opšte informacije ....................................................................................................................................................... 2 2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika...................................................................................................... 2 3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja .............................................................................................. 16 4. Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama ........................................................................................... 17 5. Politike upravljanja rizikom ................................................................................................................................... 17 6. Prihodi i rashodi od kamata ................................................................................................................................... 36 7. Prihodi i rashodi od kamata i provizija ................................................................................................................ 36 8. Neto dobitak/(gubitak) od prodaje hartija od vrednosti ................................................................................... 37 9. Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika ........................................................................................................ 37 10. Ostali poslovni prihod ............................................................................................................................................. 37 11. Neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja................................................................................... 38 12. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashoda ..................................................................................... 38 13. Troškovi amortizacije .............................................................................................................................................. 39 14. Operativni i ostali poslovni rashodi ...................................................................................................................... 39 15. Prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza .............................................................................. 40 16. Porez na dobit ........................................................................................................................................................... 40 17. Zarada po akciji ........................................................................................................................................................ 41 18. Gotovina i gotovinski ekvivalenti .......................................................................................................................... 41 19. Opozivi depoziti i krediti ........................................................................................................................................ 42 20. Potraţivanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga

potraţivanja .............................................................................................................................................................. 42 21. Dati krediti i depoziti .............................................................................................................................................. 44 22. Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) ........................................................................................................ 45 23. Udeli (učešća) ........................................................................................................................................................... 46 24. Ostali plasmani ......................................................................................................................................................... 46 25. Nematerijalna ulaganja ........................................................................................................................................... 47 26. Osnovna sredstva ..................................................................................................................................................... 48 27. Odloţena poreska sredstva i obaveze ................................................................................................................... 49 28. Ostala sredstva ......................................................................................................................................................... 50 29. Transakcioni depoziti .............................................................................................................................................. 51 30. Ostali depoziti .......................................................................................................................................................... 52 31. Primljeni krediti i ostale finansijske obaveze ....................................................................................................... 53 32. Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene fer vrednosti derivata ........................................................ 54 33. Obaveze za poreze ................................................................................................................................................... 54 34. Rezervisanja .............................................................................................................................................................. 55 35. Obaveze iz dobitka .................................................................................................................................................. 56 36. Ostale obaveze .......................................................................................................................................................... 56 37. Kapital ....................................................................................................................................................................... 57 38. Vanbilansne pozicije ................................................................................................................................................ 59 39. Potencijalne obaveze ................................................................................................................................................ 60 40. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije ........................................................................................ 61 41. Odnosi sa povezanim licima .................................................................................................................................. 61 42. Devizni kursevi ........................................................................................................................................................ 65 43. Usaglašavanje potraţivanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima ............................ 65 44. Upravni odbor .......................................................................................................................................................... 65 45. Događaji nakon perioda izveštavanja ................................................................................................................... 66

EUROBANK A.D. BEOGRAD Napomene uz finansijske izveštaje za godinu završenu 31. decembra 2013. godine


Translation of the official financial statements and related notes originally issued in Serbian 2 Notes on pages 5 to 67 form an integral part of these financial statements

1. Opšte informacije

Eurobank a. d. Beograd nastala je procesom spajanja uz pripajanje Eurobank EFG a.d. Beograd i Nacionalne Štedionice Banke a.d. koji je okončan 20. oktobra 2006. godine. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu. Banka posluje u skladu sa Zakonom o bankama na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Registrovano sedište Banke nalazi se u Vuka Karadţića 10, u Beogradu. Na dan 31. decembar 2013. godine Banka je imala 1,548 zaposlenih (na dan 31. decembar 2012: 31 1,512zaposlenih). Banka u svom sastavu ima 105 filijala i poslovnih centara (31. decembra 2011: 107). Matični broj banke je 17171178. Poreski identifikacioni broj banke je 100002532. Upravni odbor Banke odobrio je finansijske izveštaje 27. februara 2014. godine.

2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno.

2.1. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja

Banka je sastavila ove finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji koji zahteva da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa svim MSFI kao i računovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije. Navedeni propisi su: Pravilnik o obrascima i sadrţini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke („Sluţbeni glasnik Republike Srbije“ br. 74/2008, 3/2009, 12/2009 i 5/2010), Pravilnik o Kontnom okviru i sadrţini računa u Kontnom okviru za banke („Sluţbeni glasnik Republike Srbije“ br. 98/2007, 57/2008 i 3/2009), Zakon o računovodstvu i reviziji („Sluţbeni glasnik Republike Srbije“ br. 111/2009). Rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije br. 401-00-380/2010 od 25. oktobra 2010. godine („Sluţbeni glasnik Republike Srbije“ br. 77/2010 i 95/2010) utvrđuje zvaničan prevod osnovnih Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) koje izdaje Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB), kao i tumačenja standarda koje izdaje Komitet za tumačenje računovodstvenih standarda (IFRIC) do 1. januara 2009. godine, koji se upotrebljavaju na datum pripreme finansijskih izveštaja. Primenjene računovodstvene politike odstupaju od MSFI zahteva u sledećim značajnim oblastima: 1. Do datuma pripreme finansijskih izveštaja Ministarstvo finansija Republike Srbija nije

zvanično prevelo sve promene i dodatke postojećih standarda, revidiranih standarda i novih tumačenja koje izdaju Odbor za međunarodne računovodstvene standarde i Komitet za tumačenje računovodstvenih standarda, koji su na snazi u tekućem izveštajnom periodu, tj. koji se prvi put primenjuju za finansijsku godinu započetu 1. januara 2013. godine. Pomenute izmene i dodaci i nova tumačenja koji nisu zvanično prevedeni u Republici Srbiji obelodanjeni su u Napomeni 2.1.a i b).




2. Banka nije izvršila određena obelodanjivanja u skladu sa MRS 1 – Prikazivanje finansijskihizveštaja budući da Narodna banka Srbije definiše formu sačinjavanja bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine i izveštaja o promenama na kapitalu.

3. „Vanbilansne pozicije“ su prikazane na obrascu bilansa stanja (Napomena 38). Ove stavke po definiciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze.

Priprema finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva upotrebu određenih ključnih računovodstvenih procena. Takođe, od rukovodstva Banke se očekuje da se osloni na svoje procene prilikom primene računovodstvenih politika Banke. Oblasti koje su kompleksnije ili u kojima se u većoj meri oslanja na takvu vrstu prosuđivanja, ili oblasti u kojima su pretpostavke i procene značajne za finansijske izveštaje, obelodanjene su u Napomeni 3. Finansijski izveštaji Banke su pripremljeni pod pretpostavkom nastavka poslovanja tj. pod pretpostavkom da će nastaviti sa poslovanjem i u doglednoj budućnosti. a) Dopune objavljenih standarda i novi standardi i tumačenja koji se primenjuju u 2013.

godini u Evropskoj Uniji

Dopune objavljenih standarda i novi standardi i tumačenja, objavljeni od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (IASB) iprimenjenih u Evropskoj Uniji, koji se primenjuju na period koji počinje 1. januara 2013. godine:

IAS 1 (izmena) – „Prikazivanje stavki ostale sveobuhvatne dobiti“

IAS 12 (izmena) – „Odloţena poreska sredstva: Pokriće osnovne imovine“

IAS 19 (izmena) – „Primanja zaposlenih“

IFRS 7 (izmena) – „Obelodanjivanja, prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza“

IFRS 13, „Merenje fer vrednosti“

Godišnja poboljšanja MSFI 2009–2011 b) Standardi i interpretacije koje su objavljeni ali nisu još uvek u primeniu Evropskoj uniji

Izvestan broj novih standarda, izmena i interpretacija stupio je na snagu u 2013. godini, ali se ne primenjuju u Evropskoj uniji ili ih Banka nije prevremeno usvojila:

MRS 19 (izmena) – „Definisani planovi doprinosa: Naknade zaposlenima” (na snazi od 1. januara 2015., još nije usvojen u EU)

MRS 27 (izmena) – „Odvojeni finansijski izveštaju“ (na snazi od 1. januara 2014.)

MRS 28 (izmena) – „Ulaganja u priduţena društva i zajednička ulaganja” (na snazi od 1. januara 2014.)

MRS 32 (izmena) – „Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza“ (na snazi od 1. januara 2014.)

MRS 36 (izmena) – „Obelodanjivanje povraćenih iznosa nefinansijskih sredstava“ (na snazi od 1. januara 2014.)

MRS 39 (izmena) – „Novacija derivata i hedţing“ (na snazi od 1. januara 2014.)

MSFI 9, „Finansisjki instrumenti“ (datum stupanja na snagu utvrdiće IASB)

MSFI 10, „Konsolidovani finansijski izveštaji“ (na snazi od 1. januara 2014.)

MSFI 11, „Zajednički aranţmani“ (na snazi od 1. Januara 2014.)

MSFI 12, „Obelodanjivanje učešća u drugim entitetima“ (na snazi od 1. januara 2014.)

MSFI 10, 11 i 12 (izmene) – „Konsolidovani finansijski izveštaji, Zajednički aranţmani i Obelodanjivanje učešća u drugim entitetima: Smernice za prelazak“ (na snazi od 1. januara 2014.)

MSFI 10, 12 i MRS 27 (izmene) – „Investicioni entiteti“ (na snazi od 1. januara 2014.)

Godišnja poboljšanja MSFI 2010-2012 (na snazi od 1. januara 2015., još nisu usvojeni u EU)




Godišnja poboljšanja MSFI 2011-2013 (na snazi od 1. januara 2015 , još nisu usvojeni u EU)

IFRIC 21, Porezi (na snazi od 1. januara 2014., još nisu usvojeni u EU) Ovi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja. Shodno tome ovi finansijski izveštaji nisu pripremljeni sa namerom da prikaţu finansijski poloţaj i rezultate poslovanja i tokove gotovine Banke u skladu sa računovodstvenim principima opšteprihvaćenim izvan jurisdikcije Republike Srbije.

c) Uticaj ekonomske krize i situacije u Grčkoj

Grčka je pristupila novom programu finansiranja i restrukturiranjadogovorenim sa Evropskom komisijom, Evropskom centralnom bankom i drţavama-članicama evrozone na sastanku Evrogrupe odrţanom 21. februara 2012. godine. Program za cilj ima smanjenje pokazatelja duga u odnosu na BDP na manje 120% do 2020. godine. Novi program finansiranja i reformi poboljšao je finansijski poloţaj i izglede zemlje smanjenjem javnog duga i servisiranjem troškova od 2012. godine i nadalje. Pored ovih kretanja, i nakon što grčka vlada sprovede/uredi zakonom čitav niz strukturnih reformi i mera fiskalne štednje u periodu 2013–16. godine, Evrogrupa je 26. novembra 2012. godine postigla dogovor o novom skupu mera za smanjenje javnog duga Grčke na 124,0% BDP-a do 2020. godinei110,.0% BDP-a do 2022. godine. Ovakvo kretanje duga u skladu je sa odrţivošću duga koje zahteva Međunarodni monetarni fond.

d) Pozicija Grupe

Program zamene grčkog suverenog duga Dana 21. februara 2012. godine, ministri finansija evrozone dogovorili su se o programu pomoći za Grčku, uključujući finansijsku pomoć od zvaničnog sektora kao i dobrovoljnu zamena duga dogovorenu sa privatnim sektorom koji je oprostio 53,5% nominalne vrednosti grčkog duga. Sve zamenjene obveznice isknjiţene su, a nove obveznice priznate po fer vrednosti na osnovu kotiranih trţišnih cena na dan priznavanja. Nakon odluke Evrogrupe od 27. novembra 2012. godine i kao jednu od mera za smanjenje duga, Grčka je 3. decembra 2012. godine uputila poziv svim vlasnicima novih obveznica grčke vlade da podnesu ponudu da zamene takve obveznice za šestomesečne obveznice bez kupona koje izdaje Evropski fond za finansijsku stabilnost. U okviru svog učešća u programu povratne kupovine grčkog duga, Eurobank Ergasias Grupa je podnela za razmenu 100% svojih novih obveznica grčke vlade u iznosu € 2,3 milijarde.

Okvir i proces rekapitalizacije Uzimajući u obzir ozbiljnost uticaja programa zamene obveznica grčke vlade (PSI+), dana 21. februara 2012. godine, ministri finansija evrozone alocirali su ukupno €50 milijardi za drugi program podrške Grčkoj za posebnu namenu rekapitalizacije grčkog bankarskog sistema, a ova sredstva prosleđena su kroz Helenski fond za finansijsku stabilnost (HFSF) čiji je mandat u skladu s tim proširen. Iznos od €39 milijarde uplaćen je Grčkoj tokom 2012. godine, a preostalih €11 tokom 2013. godine.




Rekapitalizacija Eurobank Ergasias S.A. Centralna banka Grčke, nakon procene poslovnog plana i potreba za kapitalom Eurobanke, zaključila je 19. aprila 2012. godine da je Eurobank odrţiva banka, i 8. novembra 2012. godine obavestila Eurobank Ergasias da će njen osnovni kapital biti uvećan za €5.839 miliona. Eurobank Ergasias, HFSF i Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) potpisali su 28. maja 2012., 21. decembra 2012. i 30. aprila 2013. godine, tripartitini preliminarni ugovor o upisu (PSA) za upis EFSF obveznica nominalne vrednosti €3.970 miliona, €1.341 miliona i €528 miliona, u vidu avansnog uplate za učešće u uvećanju kapitala Eurobank Ergasias. Dana 7. aprila 2013. godine, relevantna regulatorna tela, uz saglasnost rukovodstva obe banke, odlučila su da će Nacionalna banka Grčke (NBG) i Eurobank Ergasiasbiti nezavisno rekapitalizovane u potpunosti. Ovo je za posledicu imalo obustavljanje procesa spajanja ove dve banke. Nakon gore navedene odluke, Upravni odbor Eurobank Ergasias procenio je specifičnosti procesa privlačenja kapitala privatnih investitora i, posebno, neizvesnost u pogledu okončanja spajanja sa NBG, kao i iz toga proisteklu nemogućnost da se na adekvatan način proceni predlog o investiranju, kao i odsustvo na desetine hiljada tradicionalnih akcionara Eurobank Ergasiaskoji su zmenjeni usled nedavne NBG dobrovoljne tenderske ponude učešćem NBG-a od pribliţno 85% u kapitalu Eurobank Ergasias S.A. Stoga je Upravni odbor Eurobank Ergasias S.A. predloţio Skupštini akcionara na sednici od 30. aprila 2013. godine da se uvećanje kapitala od €5.839 miliona u potpunosti upiše HFSF.

Dana 30. aprila 2013. godine, vanredna Skupština akcionara odbrila je povećanje kapitala Banke u skladu sa odredbama Zakona 3864/2010 u Ukaza Vlade 38/9.11.2012, u iznosu € 5,839 miliona izdavanjem 3,789,317,358 novih običnih akcija, koje će u potpunosti pokriti HFSF uz dodatne obaveznice koje izdaje EFSF a u vlasništvu su HFSF. Povećanje kapitala je overeno i upisano 31. maja 2013. godine, a listiranje novih akcija okončano je 19. juna 2013. godine nakon što su dobijena relevantna odobrenja od grčkih regulatornih tela. Dana 28. marta 2013. godine, Upravni odbor je izdao Akt Izvršnog odbora (13/28.03.2013) kojim je limit za osnovni capital doveden do nivoa od 9% ponderisane rizične active i akcionarski osnovni kapital do 6% sa datumom stupanja na snagu 31. martom 2013. godine. Prema novoj definiciji osnovnog kapitala, rezerve raspoloţive za prodaju se u potpunosti priznaju, dok se priznavanje odloţenih poreskih sredstava ograničava na 20% osnovnog kapitala. Na dan 30. septembar 2013. godine, pokazatelj osnovnog kapitala iznosio je 6,8%, a proforma 8,1% uz okončanje transakcija sa Fairfax Financial Holdings Limited (povećanje Fairfax-ovog učešća u Eurobank Properties S.A. putem uvećanja kapitala) i implementacijom Bazel II metodolgije kreditnog rizika zanosvanog na internim rejtinzima (IRB pristup) (uz prethodnu saglasnost Centralne banke Grčke) na TT Hellenic Postbank S.A. (NHPB) i New Proton Bank S.A. (New Proton). Dana 23. dcembra 2013. godine, Upravni odbor je izdao Akt Izvršnog odbora (36/23.12.2013) kojim se ukida ranije navedeno ograničenje u odnosu na priznavanje odloţenih poreskih sredstava, a stupa na snagu 31. decembra 2013. godine, i od koga se očekuje da će imati pozitivan uticaj na pokazatelj osnovnog kapitala. e) Pozicija Banke Zaključno sa 31. decembrom 2013. godine, Banka se ne oslanja na sredstva finansiranja matične banke već uglavnom na depozite sa lokalnog trţišta, sopstveni kapital i u manjoj meri na sredstva finansiranja dobijena of međunarodnih finansijskih institucija kao što je obelodanjeno u Napomenama 29, 30, 31 i 37. Pokazatelj adekvatnosti kapitala (koji propisuje Narodna banka Srbije) značajno je veći od propisanih minimalnih 12% (Napomena 40).




Član 33 Zakona o bankama („Sluţbeni glasnik Republike Srbije“ br. 107/05 i 91/10) propisuje da izloţenost banke prema licu povezanom s bankom ne sme preći 5% regulatornog kapitala banke. Ukupna izloţenost prema svim povezanim licima ne sme preći 20% kapitala Banke. Na dan 31. decembar 2013. godine, 31. decembar 2012. godine i na datum usvajanja ovih finansijskih izveštaja, izloţenost Banke prema povezanim licima ne prelazi zakonom propisan iznos.

2.2. Osnov za merenje

Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi istorijskih vrednosti izuzev u sledećim slučajevima:

Derivati se mere po fer vrednosti,

Finansijski instrumenti po fer vrednosti kroz bilans uspeha mere se po fer vrednosti,

Finansijski instrumenti raspoloţivi za prodaju mere se po fer vrednosti i

Obaveze iz aktivnosti trgovanja mere se po fer vrednosti.

2.3. Uporedni podaci

Uporedne finansijske informacije odnosno početna stanja predstavljaju finansijski izveštaji Banke na dan 31. decembar 2012. godine.

2.4. Preračunavanje stranih valuta

a) Transakcije i stanja Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva vaţećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz vršenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraţenih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha. Sredstva i obaveze izraţene u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva vaţećih na datum bilansa stanja, a kursne razlike se priznaju u bilansu uspeha.

b) Funkcionalna valuta i valuta prikazivanja Stavke uključene u finansijske izveštaje se vrednuju korišćenjem valute primarnog privrednog okruţenja u kom Banka posluje („funkcionalna valuta’’). Finansijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD) koji predstavljaju funkcionalnu valuti i valutu prikazivanja.

2.5. Derivati

Banka koristi derivate kao što su valutni derivati u cilju zaštite od rizika (hedţing) u vezi sa promenom kamatne stope i kurseva stranih valuta.

Derivati, uključujući valutne ugovore, terminske ugovore, valutne svopove i druge izvedene finansijske instrumente, prvobitno se priznaju po fer vrednosti u bilansu stanja na datum sklapanja ugovora i naknadno se ponovo mere po fer vrednosti. Informacije o fer vrednost se pribavljaju preko kotiranih cena i uključuju informacije o skorašnjim transakcijama na trţištu ili se utvrđuju metodom diskontovanih novčanih tokova. Svi derivati se iskazuju kao sredstva kada je fer vrednost pozitivna, tj. kao obaveze kada je negativna.




Najbolji izvor procene fer vrednosti derivata prilikom inicijalnog priznavanja je transakciona cena (tj. fer vrednost date ili primljene naknade) osim ukoliko za fer vrednost instrumenta nije reprezentativnije poređenje sa drugim tekućim trţišnim transakcijama koje uključuju isti instrument (tj. bez modifikacija ili prepakivanja) ili je procena zasnovana na tehikama čije varijable uključuju isključivo podatke sa postojećih trţišta sa kojih su podaci dostupni. Ugrađeni derivati Banka ugovara sa svojim klijentima valutnu klauzulu. Vlautna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koji se ne se evidentira odvojeno od osnovnog ugovora s obzirom da su ekonomske karatkteristike i rizici ugrađenih derivata blisko povezani sa osnovnim ugovorom. Dobici/gubici po ovoj osnovi evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi/rashodi od kursnih razlika. Prebijanje finansijskih intrumenata Finansijska sredstva i obaveze se prebijaju, a neto iznos se priznaje u bilansu stanja kada postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se poravnaju na neto bazi, ili da se istovremeno proda sredstvo i namiri obaveza.

2.6. Bilans uspeha

a) Prihodi i rashodi od kamata Prihodi i rashodi od kamata za sve kamatonosne finansijske instrumente, osim onih klasifikovanih kao instrumenti koji se drţe radi trgovanja, ili određenih po fer vrednost kroz bilans uspeha se priznaju u okviru „prihoda od kamata“ i „rashoda od kamata“ u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope. Metod efektivne kamatne stope je metod kojim se računaamortizovna vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza kao i troškovi alociranja prihoda ili rashoda od kamata u određenom periodu. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja novčanih sredstava kroz očekivani ţivotni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Kada se računa efektivna kamatna stopa, Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost prevremene otplate) ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcije i sve druge premije ili diskonte. Kada se finansijsko sredstvo, ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od obezvređenja, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od obezvređenja.

b) Prihodi i rashodi od provizija i naknada Prihodi i rashodi od naknada i provizija priznaju se po načelu nastanka događaja kada je usluga pruţena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge. Naknade po osnovu odobrenih kredita se razgraničavaju i amortizuju kao prihod od kamata na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene metode efektivne kamatne stope. Naknade po osnovu odobrenih kredita prikazane su u okviru Prihoda od kamata (Napomena 6).




2.7. Osnovna sredstva

Osnovna sredstva iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i obezvređenje po osnovu umanjenja vrednosti. Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci osnovnog sredstva. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost moţe pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg odrţavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali. Zemljište se ne amortizuje. Amortizacija drugih sredstava se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se rasporedila njihova nabavna vrednost do njihove rezidualne vrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja: Godine

Građevinski objekti 77 Ulaganja u tuđe objekte do 18 Računarska oprema 5-7 Nameštaj i druga oprema 7-25 Motorna vozila 5 Rezidualna vrednost sredstva je procenjeni iznos koji bi u sadašnjem trenutku Banka mogla ostvariti prodajom sredstva, umanjen za procenjeni trošak prodaje. Rezidualna vrednost sredstva je nula ukoliko Banka očekuje da pomenuto sredstvo koristi do kraja njegovog korisnog veka upotrebe. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju, i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja. Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstava utvrđuju se iz razlike između novčanog priliva i knjigovodstvene vrednosti i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ostalih operativnih rashoda.

2.8. Nematerijalna ulaganja Licence Licence se inicijalno iskazuju po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (od 1 do 15 godina). Računarski softver Troškovi računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom procenjenog veka upotrebe softvera (15 godina).

Izdaci vezani za razvoj ili odrţavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duţe od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver.

Troškovi razvoja računarskog softvera priznati kao sredstvo amortizuju se tokom njihovog procenjenog korisnog veka upotrebe (koji nije duţi od 10 godina).




2.9. Finansijska sredstva

Banka klasifikuje svoja finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, krediti i potraţivanja, sredstva koja se drţe do dospeća i sredstva raspoloţiva za prodaju. Rukovodstvo Banke pri inicijalnom priznavanju određuje klasifikaciju sredstava.

a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Ova kategorija sadrţi dve pod kategorije: finansijska sredstva koja se drţe radi trgovanja, i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha od trenutku priznavanja.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva koja se drţe radi trgovanja ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, ili ako su deo portfelja identifikovanih finansijskih instrumenata koji se vode zajedno i za koje postoji dokaz skorašnjeg stvarnog kratkoročnog ostvarenja profita. Derivati su takođe klasifikovani kao hartije koje se drţe radi trgovanja osim ako nisu određeni kao instrumenti zaštite od rizika. Finansijska sredstva se svrstavaju u kategoriju finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha kada: - klasifikacija u navedenu kategoriju značajno smanjuje nedoslednosti u vrednovanju koje bi

nastale kada bi finansijska sredstva bila vrednovana po amortizovanoj vrednosti, a derivati povezani sa finansijskim sredstvima bili svrstani u kategoriju finansijskih sredstava koja se drţe radi trgovanja;

- se određena ulaganja, kao što su akcije drugih pravnih lica, procenjuju i njima se upravlja na bazi fer vrednosti, a u skladu sa dokumentovanim procedurama za upravljanje rizicima ili dokumentovanom strategijom investicionog ulaganja i ako se o njima rukovodstvo izveštava na ovoj bazi;

- određeni finansijski instrumenti, kao što su duţničke hartije, koji sadrţe jedan ili više ugrađenih derivata, značajno menjaju tokove gotovine.

b) Krediti i potraživanja Krediti i potraţivanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom trţištu. c) Finansijska sredstva koja se drže dospeća Ulaganja koja se drţe do dospeća su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnom ili odredivom isplatom i fiksnim dospećima za koje rukovodstvo Banke ima pozitivnu nameru i mogućnost da ih drţi do dospeća. Ako Banka odluči da proda više od beznačajne sume ovih sredstava koja se drţe do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloţiva za prodaju. Hartije od vrednosti koje se drţe do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte i premije ostvarene pri kupovini. d) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Finansijska sredstva raspoloţiva za prodaju su ona sredstva za koja postoji namera da se drţe neodređeni vremenski period, koja mogu da se prodaju prema potrebama za likvidnošću ili zbog promena kamatne stope, promena deviznog kursa ili promena cene kapitala.




e) Računovodstveni tretman i obračun Redovna kupovina i prodaja finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha, sredstava koja se drţe do dospeća i sredstava raspoloţivih za prodaju priznaje se na dan transakcije, a to je dan kada se Banka obavezala da će kupiti ili prodati sredstvo. Ulaganja se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva se isknjiţavaju u trenutku kada je Banka prenela sve rizike i prava po osnovu vlasništva ili kada je isteklo pravo Banke da primi tokove gotovine po osnovu finansijskih sredstava. Finansijska sredstva raspoloţiva za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha konsekventno se iskazuju po fer vrednosti. Krediti i potraţivanja i sredstva koja se drţe do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Prihodi i rashodi od promene fer vrednosti finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha, priznaju se u bilansu uspeha u periodu u kom su nastali. Prihodi i rashodi od promene fer vrednosti finansijskih sredstava raspoloţivih za prodaju iskazuju se direktno u kapitalu, sve do isknjiţavnja ili gubitka usled obezvređenja, kada se kumulirani prihod ili rashod, prethodno priznat u okviru kapitala priznaje u bilansu uspeha. Međutim, kamata izračunata korišćenjem metode efektivne kamatne stope priznaje se u bilansu uspeha. Dividende se priznaju u bilansu uspeha kada se uspostavi pravo datog lica da primi isplatu. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko trţište nekog finansijskog sredstva (i trţište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi) nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike vrednovanja.

2.10. Obezvređenje finansijskih sredstava

a) Sredstva koja se vode po amortizovanoj vrednosti Banka procenjuje na svaki izveštajni datum da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjenja tj. da li je sredstvo obezvređeno. Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji moţe biti pouzdano procenjen. Kriterijumi koje Banka koristi da odredi da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju uključuju:

Kašnjenja u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate;

Duţnik ima poteškoće sa novčanim tokovima (npr. pokazatelji kapitala, procenat neto prihoda od prodaje);

Kršenje ugovornih obaveza;

Započinjanje postupka stečaja;

Pogoršanje konkurentske pozicije duţnika;

Smanjenje vrednosti instrumenata obezbeđenja. Procenu perioda između pojavljivanja gubitka i njegove identifikacije vrši rukovodstvo, posebno za svaku vrstu portfolija. Ovaj period se u načelu kreće od tri do dvanaest meseci, mada u izuzetnim slučajevima period moţe biti i duţi.




Banka prvo procenjuje da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju za pojedinačno finansijsko sredstvo koje je pojedinačno značajno, i pojedinačno ili grupno za finansijska sredstva koja nisu pojedinačno značajna. Ako Banka utvrdi da ne postoji objektivan dokaz o pojedinačnom obezvređenju za finansijsko sredstvo, bilo da je značajno ili ne, to sredstvo uključuje u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i grupno procenjuje obezvređenje. Sredstva kod kojih se pojedinačno procenjuje obezvređenje i za koja se gubitak pri obezvređenju priznaje ili nastavlja da se priznaje, nisu uključena u grupno procenjivanje obezvređenja. Iznos gubitka se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova (isključujući buduće kreditne gubitke koji nisu nastali), diskontovanih po prvobitnoj kamatnoj stopi primenjivoj za dato finansijsko sredstvo.Iznos knjigovodstvene vrednosti sredstava se umanjuje upotrebom računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje u bilansu uspeha. Ako kredit ili ulaganje koje se drţi do dospeća ima varijabilnu kamatnu stopu, diskontna stopa za utvrđivanje bilo kog gubitka zbog obezvređenja je trenutna kamatna stopa. Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova finansijskih sredstava koja su obezbeđena instrumentima obezbeđenja, odraţava novčani tok koji moţe proisteći iz instrumenta obezbeđenja umanjenog za troškove pribavljanja i prodaje instrumenta obezbeđenja, bez obzira na to da li je ili nije aktiviranje instrumenta obezbeđenja verovatno. Za potrebe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu sličnih karakteristika kreditnog rizika (na primer, na osnovu interne klasifikacije Banke koja uzima u obzir vrstu sredstva, industrijsku oblast, geografsku lokaciju, tip jemstva, status dospelih a nenaplaćenih kredita i druge relevantne faktore). Ove karakteristike su relevantne za procenu budućih novčanih tokova navedenih sredstava jer ukazuju na sposobnost duţnika da plati sve iznose u skladu sa ugovorenim uslovima sredstva koje se procenjuje. Budući novčani tokovi, za grupu finansijskih sredstava kod kojih se vrši grupno utvrđivanje obezvređenja, se procenjuju na bazi ugovorenih novčanih tokova sredstva i iskustva Banke u ostvarivanju gubitaka kod sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Iskustvo u ostvarivanju gubitaka se koriguje za efekte tekućih uslova koji nisu uticali na period u kojem je iskustvo u ostvarivanju gubitaka stečeno i otklanjaju se efekti uslova iz prethodnog perioda koji trenutno ne postoje. Procene promena u budućim novčanim tokovima za grupe sredstava trebalo bi da odraze i da budu direktno povezane sa promenama koje nastaju iz perioda u period (na primer, promene u stopi nezaposlenosti, cenama nekretnina, uslovima plaćanja, ili druge promene koje ukazuju na promene u verovatnoći ostvarivanja gubitaka u Banci i njihove razmere). Metodologija i pretpostavke korišćene za procenu budućih novčanih tokova, Banka redovno kritički preispituje da bi smanjila razlike između procenjenih gubitaka i stvarno ostvarenih gubitaka. Kada je kredit nenaplativ vrši se otpis kredita, isknjiţavanjem kredita i odgovarajuće ispravke vrednosti.Takvi krediti se otpisuju nakon što se završe sve neophodne procedure i utvrdi iznos gubitka. Ako se u narednom periodu iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti smanji i smanjenje se moţe objektivno povezati sa bilo kojim događajem nakon što je umanjenje priznato (kao što je poboljšanje duţnikovog kreditnog poloţaja), prethodno priznati gubitak zbog umanjenja vrednosti se koriguje promenama na računu ispravke vrednosti. Iznos ukidanja rezervisanja se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja.




b) Sredstva klasifikovana kao raspoloživa za prodaju Banka na svaki izveštajni datum procenjuje da li postoji objektivan dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređena. U slučaju hartija od vrednosti koje su klasifikovane kao sredstva raspoloţiva za prodaju, značajan pad ili nastavak pada fer vrednosti hartije ispod njene nabavne vrednosti ukazuje da je takva hartija od vrednosti obezvređena. Ako postoji dokaz obezvređenja za finansijska sredstva raspoloţiva za prodaju, kumulirani gubitak – utvrđen kao razlika između troškova sticanja i trenutne fer vrednosti – se priznaje u bilansu uspeha. Ako se, u narednom periodu, poveća fer vrednost duţničkih instrumenata priznatih kao rasploţivim za prodaju, a povećanje moţe biti objektivno povezano sa događajem koji je nastao nakon što je gubitak zbog obezvređenja priznat u bilansu uspeha, gubitak zbog obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

2.11. Procena potencijalnih gubitaka finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije, Banka je duţna da klasifikuje krеdite, druge plasmane, garancije i ostale bilansne i vanbilansne izlоţеnоsti Bankе riziku u katеgоriје A, B, V, G i D u skladu sa prоcеnоm naplativоsti i izloţenosti riziku krеdita i drugih plasmana a na osnovu urednosti izmirenja obaveza duţnika, finansijskog poloţaja duţnika i kvaliteta instrumenata obezbeđenja naplate potraţivanja. Iznоs rеzеrvе za procenjene gubitkе је оbračunat primеnоm sledećih prоcеnta: 0% na plasmanе klasifikоvanе u katеgоriјu A, 2% na plasmanе katеgоriје B, 15% na plasmanе katеgоriје V, 30%na plasmanе katеgоriје G i 100% na plasmane kategorije D (u 2012. godini: 0% na plasmane kategorije A, 2% na plasmane kategorije B, 15% na plasmane kategorije V, 30% na plasmane kategorije G i 100% na plasmane kategorije D). Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke obračunava se kao razlika između ukupne rezerve izračunate u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije i ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na nivou duţnika, u skladu sa politikom opisanom u Napomeni 2.10. Posebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke predstavlja odbitnu stavku u obračunu adekvatnosti kapitala (Napomena 5.5).

2.12. Obezvređenje nefinansijskih sredstava Sredstva koja imaju neograničen korisni vek upotrebe ne podleţu amortizaciji već se na godišnjem nivou vrši provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti. Za sredstva koja podleţu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja vrednosti vrši se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukaţu da knjigovodstvena vrednost moţda neće biti nadoknađena. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od, fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje, i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najniţim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti.




2.13. Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini

Ugovori o prodaji hartija od vrednosti radi njihove ponovne kupovine („repo“), reklasifikuju se u finansijskim izveštajima kao zaloţena imovina kada oni koji je prenose imaju pravo po ugovoru ili mogućnost da je prodaju ili ponovo zaloţe kao jemstvo; obaveza druge ugovorne strane uključuje se u iznose depozita ili ostalih obaveza, u skladu sa potrebama. Hartije od vrednosti po ugovoru o ponovnoj prodaji („obrnuti repo“) se evidentiraju kao opozivi krediti i depoziti (Napomena 19). Razlika između prodajne cene i cene ponovne kupovine se tretira kao kamata i obračunava za vreme trajanja ugovora primenom metoda efektivne kamatne stope.

2.14. Uzeti krediti

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove.Obaveze po kreditima se naknadno prikazuju po amortizovanoj vrednosti. Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da odloţi izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.15. Lizing

Banka kao zakupac Lizing koji Banka koristi je prevashodno operativni lizing. Kod operativnog lizinga značajan deo rizika i koristi od vlasništva ostaje na zakupodavcu. Ukupne isplate učinjene po osnovu operativnog lizinga se evidentiraju u bilansu uspeha na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja lizinga. Kada se operativni lizing okonča pre nego što je istekao period zakupa, svaka isplata, koju zahteva zakupodavac kao kaznu, se priznaje kao trošak u periodu u kojem se desio prestanak zakupa. Banka kao zakupodavac Ugovor o zakupu je ugovor kojim zakupodavac prenosi na zakupca, u zamenu za isplatu, ili niz isplata, pravo da upotrebljava sredstvo u toku ugovorenog perioda. Banka daje sredstva u zakup po osnovu operativnog lizinga. Sredstvo pod zakupom po osnovu operativnog lizinga uključeno je u bilans stanja Banke na osnovu prirode samog sredstva. Prihodi po osnovu lizinga priznaju se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja lizinga.

2.16. Porez na dobit i odloženi porez Tekući porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa poreskim propisima u Republici Srbiji. Poreski organi utvrđuju procenjeni mesečni akontacioni iznos poreza na dobit koji se plaća unapred, mesečno.

Porez na dobit u iznosu od 10% plaća se na osnovu godišnje dobiti iskazane u Poreskom bilansu. Računovodstvena dobit se, da bi se došlo do iznosa oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine. Godišnji poreski bilans se predaje u roku od 10 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 10. marta naredne godine.




Odloţeni porez na dobit se obračunava i evidentira na privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih vrednosti u finansijskim izveštajima Banke. Odloţene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza na dan bilansa stanja, i iznosa iskazanih za svrhe izveštavanja, a što će rezultirati oporezivim iznosima budućih perioda. Odloţena poreska sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razlike, neiskorišćena poreska sredstva i neiskorišćene poreske gubitke, do iznosa za koji je verovatno da će budući oporezivi dobici biti dovoljni da omoguće realizaciju (iskorišćenje) odbitnih privremenih razlika, neiskorišćenih poreskih sredstava i neiskorišćenih poreskih gubitaka.

Tekući i odloţeni porezi priznaju se u bilansu uspeha tekućeg perioda.

2.17. Primanja zaposlenih

a) Naknade zaposlenima Kratkoročne naknade zaposlenima uključuju zarade i doprinose za socijalno osiguranje i priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastale. Banka i njeni zaposleni su u zakonskoj obavezi da vrše plaćanja u skladu sa definisanim planovima doprinosa penzionom fondu Republike Srbije. Banka nije u pravnoj ili iz nje izvedenoj obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade ukoliko Fond nema dovoljna sredstva da isplati svim zaposlenima naknade u vezi zaposlenja u tekućem i prethodim periodima. Doprinosi se evidentiraju se kao rashod naknada zaposlenima perioda na koji se odnose.

b) Ostala primanja zaposlenih Banka obezbeđuje primanja zaposlenima nakon penzionisanja. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u sluţbi do starosne granice određene za penzionisanje i do ostvarenja minimalnog radnog staţa. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Definisana penziona obaveza se procenjuje na godišnjem nivou od strane nezavisnih, kvalifikovanih aktuara, primenom metode projektovane kreditne jedinice. Sadašnja vrednost obaveze po osnovu definisanih primanja utvrđuje se diskontovanjem očekivanih budućih gotovinskih isplata primenom kamatnih stopa visokokvalitetnih obveznica koje su iskazane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene i koje imaju rok dospeća koji pribliţno odgovara rokovima dospeća obaveze za penzije. c) Otpremnine Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa pre datuma redovnog penzionisanja, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno da je obavezna da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih. Otpremnine koje dospevaju u razdoblju duţem od 12 meseci nakon dana bilansa stanja svode se na sadašnju vrednost.




2.18. Oduzeta imovina

Zemljište i građevinski objekti nad kojima je preuzeto vlasništvo u procesu povraćaja obezvređenih kredita, uključeni su u „Ostala sredstva“ osim ukoliko nije drugačije naglašeno. Takva sredstva se privremeno drţe u svrhu likvidacije i iskazuju po niţoj od nabavne i prodajne cene umanjene za troškove prodaje. Svi prihodi ili rashodi od otuđenja sredstava uključeni su u „Ostale operativne prihode“.

2.19. Transakcije sa povezanim licima

Povezana lica uključuju saradnike, ćerke-kompanije, direktore, njihovu najbliţu rodbinu, kompanije koje oni poseduju ili kontrolišu i kompanije na čije finansijske i operativne politike mogu da utiču. Transakcije slične prirode obelodanjuju se agregatno. Sve bankarske transakcije sa povezanim licima se ostvaruju u uobičajenom toku poslovanja i na principu transakcija između nezavisnih strana.

2.20. Rezervisanja

Rezervisanja se priznaju kada Banka ima vaţeću zakonsku ili ugovorenu obavezu koja je rezultat prošlih događaja; kada je u većoj meri verovatno da će izmirenje obaveze iziskivati odliv sredstava; i kada se moţe pouzdano proceniti iznos obaveze.

2.21. Akcijski kapital

a) Troškovi emisije akcija Troškovi izdavanja akcija koji se mogu direktno pripisati emisiji akcija, direktno umanjuju kapital. b) Dividende na akcije Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja.

2.22. Finansijske garancije Finansijske garancije su ugovori koji obavezuju izdavaoca garancije da izvrši plaćanje ili nadoknadi gubitak primaocu garancije, nastao ukoliko određeni poverilac blagovremeno ne izmiri svoje obaveze u skladu sa uslovima predviđenim ugovorom. Takve finansijske garancije Banka daje bankama, finansijskim institucijama i drugim organizacijama, za račun svojih klijenata, radi obezbeđenja kredita, prekoračenja po tekućem računu, i drugih bankarskih usluga. Finansijske garancije se inicijalno priznaju u finansijskim izveštajima po fer vrednosti na datum kada je garancija data. Nakon početnog priznavanja, Bančine obaveze po garancijama se odmeravaju kao veće od inicijalno priznate vrednosti umanjene za amortizaciju obračunatu da bi se u bilansu uspeha na pravolinijskoj osnovi tokom trajanja garancije priznao prihod od naknade i najbolje procene izdataka da bi se izmirila svaka eventualna finansijska obaveza postojeća na dan bilansa stanja. Neophodne procene u vezi sa odmeravanjem se utvrđuju na bazi iskustva iz sličnih transakcija i prošlih gubitaka, uz odgovarajuću procenu rukovodstva Banke. Svako povećanje obaveza u vezi garancije se priznaje u bilansu uspeha.




2.23. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Za potrebe izveštaja o novčanim tokovima, gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju stanja sa rokom dospeća kraćim od tri meseca od dana pribavljanja, uključujući i novac i novčana sredstva koja nisu pod ograničenjima Centralne banke, blagajničke zapise i ostale odgovarajuće hartije od vrednosti, kredite i pozajmice date bankama, dospela potraţivanja od drugih banaka i kratkoročne drţavne hartije od vrednosti.

2.24. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Banka obavlja poslove u vezi obveznica stare devizne štednje izdate od strane Republike Srbije, a u ime Republike Srbije u ulozi agenta u tim poslovima.

3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

Banka vrši procene i pretpostavke o efektima koje će vrednosti sredstava i obaveza iskazani u finansijskim izveštajima imati u narednoj finansijskoj godini. Procene i prosuđivanja se kontinuirano evaluiraju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna. Procene i prosuđivanja koje bi mogla da izazovu materijalne promene knjigovodstvenih iznosa sredstava i obaveza u toku sledeće finansijske godine izneta su u daljem tekstu.

a) Gubici zbog obezvređenja potraživanja

Banka vrši analizu kreditnog portfolija u cilju procene obezvređenja potraţivanja na mesečnom nivou. U procesu utvrđivanja da li u bilansu uspeha treba priznati gubitak zbog obezvređenja, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolija, pre obezvređenja koji se moţe identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliju. Dokazi mogu uključivati raspoloţive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu duţnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koji imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovne analize s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka. b) Porez na dobit

Banka je obveznik poreza na dobit u Republici Srbiji. Utvrđivanje poreske obaveze zahteva primenu određenih procena. U situaciji kada je finalna poreska obaveza različita od inicijalno priznate poreske obaveze, navedena razlika utiče na poresku obavezu perioda u kome je razlika utvrđena.




c) Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza Fer vrednost investicija kotiranih na aktivnim trţištima zasniva se na tekućim cenama ponude (finansijska sredstva) ili traţnje (finansijske obaveze). Ukoliko trţište nekog finansijskog sredstva nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike procene koje koriste učesnici na trţištu. Modeli procene odslikavaju trenutno stanje na trţištu na datum merenja i ne moraju predstavljati uslove na trţištu pre ili posle datuma merenja. Na datum bilansa uspeha, rukovodstvo Banke je revidiralo modele kako bi se postaralo da na odgovarajući način odslikavaju tekuće trţišne uslove, uključujući relativnu likvidnost trţišta i kamatne marţe.

4. Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama

Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama prikazana su u tabeli:

2013 2012

Krediti i potraţivanja 89.496.540 104.477.053 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha 21.697 13.093 Finansijska sredstva koja se drţe do dospeća 9.686.689 6.315.976 Finansijska sredstva raspoloţiva za prodaju 14.684.340 12.702.869

Ukupno 113.889.266 123.508.991

5. Politike upravljanja rizikom

Aktivnosti Banke su izloţene različitim finansijskim rizicima i te aktivnosti zahtevaju analizu, procenu, prihvatanje i upravljanje određenim stepenom rizika ili kombinacijom izloţenosti riziku. Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko posebnog Sektora za upravljanje rizicima. Banka svojim aktima propisuje procedure za identifikovanje, merenje, procenu rizika kao i upravljanje rizicima u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke. Politike upravljanja rizicima su dizajnirane tako da identifikuju i analiziraju ove rizike, da postave adekvatna ograničenja rizika i kontrole kao i da ostvare nadzor nad rizicima i pridrţavanje ograničenja pomoću pouzdanog i aţurnog informacionog sistema. Banka je izloţena sledećim najvaţnijim vrstama rizika: 5.1. Kreditni rizik 5.2. Trţišni rizik 5.3. Rizik likvidnosti 5.4. Operativni rizici

Trţišni rizici uključuju:

devizni rizik

rizik promene kamatnih stopa

ostale rizike od promena cena.




5.1. Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik od gubitka u slučaju da duţnici nisu u mogućnosti da ispune svoje ugovorne obaveze prema Banci, i proističe u najvećoj meri iz kredita i plasmana klijentima i bankama i investicionih hartija od vrednosti. U svrhu izveštavanja o upravljanju rizicima, Banka uzima u obzir i konsoliduje sve elemente izloţenosti kreditnom riziku (kao što je izloţenost riziku od neispunjenja obaveza pojedinačnog duţnika, rizik delatnosti, rizik otplate itd.).

5.1.1. Upravljanje kreditnim rizikom

Banka odobrava kredite u skladu sa svojom poslovnom politikom usaglašavajući rokove dospeća odobrenih kredita i kamatne stope sa namenom kredita, tipom kredita ili klijenta i kreditnom sposobnošću svojih klijenata.

U procesu upravljanja kreditnim rizikom, nezavisno se upravlja kreditnim rizikom koji proizilazi iz hartija od vrednosti kojima se trguje, ali se izveštavanje o ovim rizicima vrši u okviru izloţenosti trţišnom riziku.

Upravni odbor Banke je delegirao odgovornost za odobravanje kreditnih izloţenosti na nekoliko različitih nivoa u saglasnosti sa limitima koje je Odbor odredio. U osnovi procesa kreditiranja je princip „dva para očiju“, koji sa jedne strane primenjuju poslovne jedinice, a sa druge Sektor za upravljanje rizikom za sve rizike koji prevazilaze odobrene limite poslovnih jedinica. U slučaju plasmana koji odobrava poslovne jedinice u skladu sa svojim ovlašćenjima, data poslovna jedinica je odgovorna da obezbedi primenu principa „dva para očiju“.

Poslovne jedinice, u okviru Sektora za poslove sa privredom uključuju sledeća odeljenja:

Odeljenje za poslove sa velikim preduzećima

Odeljenje za poslove sa malim i srednjim preduzećima Poslovne jedinice, koje se bave poslovima kreditiranja stanovništva uključuju sledeća odeljenja:

Sektor za kredite fizičkim licima

Sektor za preduzetnike i mala preduzeća Sektor za upravljanje rizicima uključuje sledeća odeljenja koja se bave kreditnim rizikom:

Odeljenje za kreditni rizik

Odeljenje za kreditnu kontrolu

Odeljenje za problematične kredite Odeljenje za kontrolu kredita i Odeljenje za kreditni rizik nadgledaju kreditni rizik Banke i obavljaju sledeće poslove:

U konsultaciji sa poslovnim jedinicama formuliše kreditne politike koje definišu sredstva obezbeđenja kredita, procenu kreditne sposobnosti, gradiranje rizika i izveštavanje, dokumentarne i pravne procedure, i usaglašenost sa propisima i statutornim zahtevima. Ove

zadatke obavlja Odeljenje za kreditnu kontrolu.

Ograničava sektorsku i geografsku koncentraciju izloţenosti riziku, kao i izloţenosti prema jednom komitentu za plasmane bankama i komitentima, a takođe i izloţenost prema

kreditnom rejtingu i trţišnoj likvidnosti (za investiciona ulaganja).




Razvoj i aţuriranje politike rangiranja rizika kako bi se izvršila kategorizacija izloţenosti prema stepenu rizika od finansijskog gubitka i kako bi se upravljanje rizikom usredsredilo na rizike koji iz toga proizilaze. Odeljenje za kreditnu kontrolu zaduţeno je za sistem rangiranja rizika. Sistem rangiranja se koristi prilikom utvrđivanja obezvređenja koja mogu biti neophodna u odnosu na specifične izloţenosti kreditnom riziku. Trenutno rangiranje rizika za plasmane privredi sastoji se iz jedanaest nivoa, a za plasmane stanovništvu iz četrnaest nivoa (zasnovanih na kašnjenju u izmirivanju obaveza) koji odslikavaju različite stepene rizika od neispunjavanja obaveza, nedostupnosti sredstava obezbeđenja ili drugih sredstva za umanjenje

kreditnog rizika. Nivoi rizika se redovno revidiraju.

Praćenje usaglašenosti poslovnih jedinica sa odobrenim limitima izloţenosti, uključujući limite za odabrane industrijske sektore, rizik zemlje i tip proizvoda, odgovornost je Odeljenja kontrole rizika. Izveštaji o kreditnom kvalitetu portfolija i preduzetim odgovarajućim korekcijama redovno se podnose različitim organima Banke. Jedan od osnovnih zadataka je pruţanje saveta, uputstava i stručne pomoći sektorima kako bi se u celoj Banci promovisao

model dobrog poslovanja u smislu upravljanja kreditnim rizikom.

Svaka poslovna jedinica ima obavezu da implementira kreditnu politiku i procedure Banke, na osnovu svojih ovlašćenja za odobravanje kredita delegiranih od strane Upravnog Odbora. Svaka poslovna jedinica odgovorna je za kvalitet i uspeh svog kreditnog portfolija, kao i za nadgledanje i kontrolu svih kreditnih rizika u svojim portfolijima, uključujući i one koji podleţu centralom odobrenju.

Banka je razvila i usvojila kreditnu politiku za svaki sektor koji se bavi kreditiranjem. Svaka kreditna politika Eurobank EFG a.d. (u daljem tekstu: Kreditna politika) definiše osnovne koncepte, uputstva i pravila koji obezbeđuju pravilno upravljanje procesom odobravanja, isplate, nadgledanja i naplate kredita i duge izloţenosti riziku.

Kreditna politika definiše:

Ciljeve kreditne politike,

Osnovne koncepte kreditne politike,

Principe kreditiranja,

Organizaciju kreditnog poslovanja,

Odgovornosti i donošenje odluka,

Procedure za odobravanje kredita i drugih plasmana,

Kreditni rizik,

Instrumente obezbeđenja,

Proceduru za naplatu neizmirenih dugovanja.

U cilju implementiranja relevantne Kreditne politike, Banka je takođe donela druga neophodna akta, odluke, pravila, procedure itd. Prilikom preuzimanja kreditnog rizika, Banka primenjuje sledeća osnovna pravila: Preduslov svake finansijske transakcije je razumevanje ekonomske pozadine date transakcije. Kredit se odobrava jedino kada Banka poseduje dovoljno informacija o kreditnoj sposobnosti duţnika. Banka ne odobrava kredit (odnosno ne povećava iznos već postojećeg kredita) klijentu koji nije voljan ili nije u mogućnosti da obezbedi dovoljno informacija.




Sredstva obezbeđenja se prihvataju jedino u smislu umanjenja izloţenosti kreditnom riziku i ne mogu sluţiti kao zamena za sposobnost duţnika da ispuni svoje obaveze (izuzeci: lombard krediti, krediti sa gotovinskim sredstvima obezbeđenja, itd.). Velika i najveća izloţenost riziku prema svakom duţniku (ili grupi povezanih duţnika), izloţenost riziku prema povezanim licima kao i ukupna izloţenost Banke (i bilansna i vanbilansna), odrţava se u okviru limita propisanih Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije. Banka odobrava novi kredit ili odlučuje da produţi ili ne produţi postojeći kredit na osnovu rejtinga i promena rejtinga duţnika, kao i na osnovu detalja i karakteristika date transakcije. Svi plasmani Banke se zasnivaju na relevantnim odobrenjima, koja određuju odredbe i ostale uslove njihove implementacije. Relevantnom Odlukom Upravnog odbora o nivoima odobrenja definišu se nivoi i limiti za odobravanje plasmana. Za plasmane privredi, postoji 7 nivoa ovlašćenja za odobravanje plasmana, od kojih je najviši Upravni odbor (ili druga ovlašćena instanca) u slučajevima visokog rizika i rizika prema povezanim licima. Za plasmane stanovništvu takođe postoje različiti nivoi ovlašćenja u zavisnosti od sektora (krediti stanovništvu, hipotekarni krediti ili krediti preduzetnicima i malim preduzećima), pri čemu je najviša instanca specifični Kreditni odbor svakog od navedenih sektora. Sektor upravljanja rizicima ima pravo glasa u svakom odboru.Sve odluke moraju biti jednoglasne. Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takođe određuju na osnovu različitih instrumenta obezbeđenja. Izloţenost riziku prema pojedinačnom duţniku, uključujući banke, ograničen je i uključuje i bilansne i vanbilansne izloţenosti riziku. Ukupna izloţenost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloţenosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije. U cilju obezbeđenja poslovnih aktivnosti, i na osnovu procenjenih rizika od potencijalnih gubitaka, Banka vrši obračun rezervisanja, a na osnovu izloţenosti riziku koje proizilaze iz kredita i vanbilansnih potraţivanja. Nivo rezervisanja je uslovljen stepenom rizičnosti plasmana. Sistem rangiranja privrednih klijenata

Sistem rangiranja koji se sastoji iz 11 nivoa bazira rejting duţnika (a ne rejting pojedinačnog kredita) na ponderisanom proseku sledećih parametara rizika:

Finansijski rezultat

Sektor

Upravljanje

Poslovanje

Pored toga, i drugi faktori kao što je redovnost izmirivanja obaveza, promena vlasničke strukture duţnika i slično, mogu da utiču na krajnji rejting klijenta. Kreditni rejting se zasniva na detaljnoj analizi kvalitativnih i kvantitativnih faktora: Kvalitativni faktori su oni koji uzimaju u obzir upravljanje, obasti poslovanja duţnika, uslove u kojima se posluje i slično.




Kvantitativni faktori su oni koji se odnose na niz različitih pokazatelja (glavni pokazatelji: profitabilnost, leveridţ, likvidnost) koji proizilaze iz finansijskih izveštaja duţnika (bilans stanja, bilans uspeha, napomene uz finansijske izveštaje, itd.). Preuzete i potencijalne obaveze Osnovna svrha obaveza koje proizilaze iz nepovučenih kredita je da se osigura brza i jednostavna dostupnost sredstava klijentima. Garancije i akreditivi nose isti kreditni rizik kao i krediti.

5.1.2. Obezvređenje i politika rezervisanja

Obezvređni krediti i hartije od vrednosti su oni krediti i hartije od vrednosti za koje Banka utvrdi da nije verovatno da će moći da naplati svu dospelu glavnicu i kamatu prema odredbama ugovora o kreditu/hartijama o vrednosti. Pojedinačno obezvređena sredstva su ona sredstva za koja je pojedinačno procenjena da su obezvređena i za koja su priznati procenjeni gubici. Za pojedinačno procenjene stavke, krediti se tretiraju kao obezvređeni čim postoji objektivan dokaz da je nastao procenjeni gubitak. Stavke u portfoliu homogenih kredita tretiraju se kao obezvređene u slučaju kašnjenja od 90 ili više dana za preduzetnike, mala preduzeća, potrošačke i gotovinske kredite, a 180 ili više dana za hipotekarne kredite.

Neobezvređena dospela potraživanja

Pod neobezvređenim dospelim potraţivanjima podrazumevaju se krediti i hartije od vrednosti za koje je dospela ugovorena kamata ili glavnica a za koje Banka veruje da ne podleţu obezvređivanju s obzirom na nivo obezbeđenja i/ili na osnovu postignutog istorijskog stepena naplate dugovanja. Termin „dospelo finansijsko sredstvo“ definiše se kao „zakašnjenje od 1 dana“. To je slučaj kada komitent nije izvršio uplatu prema ugovorenom roku dospeća. Grupe koje Banka koristi u ovom obelodanjivanju su sledeće:

Krediti stanovništvu: 1 – 89 dana po dospeću

Hipotekarni krediti: 1 – 179 dana po dospeću

Krediti preduzetnicima i malim preduzećima: 1– 89 dana po dospeću (plasmani za koje su određena rezervisanja priznata nisu uključeni)

Plasmani privredi: 1– 359 dana po dospeću interno rangirani ocenom manjom od osam (plasmani koji su pojedinačno obezvređeni nisu uključeni).

Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja Banka vrši ispravku vrednosti potraţivanja koja predstavljaju procenu Banke o nastalim gubicima u svom kreditnom portfoliju. Glavne komponente ove ispravke su pojedinačne ispravke koje proizilaze iz pojedinačno značajnih izloţenosti i opšte ispravke na nivou portfolija koji sadrţi homogene izloţenosti, a za gubitke koji su nastali, ali nisu identifikovani na pojedinačnom nivou. Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana privredi

Za izloţenosti prema duţnicima sa rejtingom 8 ili lošijim, u skladu sa zahtevima MRS 39, obračunava se neto sadašnja vrednost procenjenih novčanih tokova za konkretni plasman. Ova vrednost se dodaje iznosu ispravke obračunatom u skladu sa odgovarajućom stopom ispravke, a ta suma predstavlja ukupnu ispravku vrednosti. Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana stanovništvu

Klasifikacija potraţivanja od stanovništva se zasniva na analizi kašnjenja u izmirivanju obaveza.




Neophodne ispravke vrednosti se izračunavaju primenom odgovarajuće stope ispravke na neto izloţenost po svakoj grupi proizvoda i po svakoj grupi kašnjenja u izmirivanju obaveza. U slučaju pojedinačne ispravke vrednosti kredita, budući procenjeni tokovi gotovine se diskontuju u skladu sa zahtevima MRS 39, kako bi se došlo odgovarajućeg iznosa ispravke vrednosti. Posebne rezerve za procenjene gubitke Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava rezerve za procenjene gubitke kao što je definisano Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki i drugim relevantnim propisima Narodne banke Srbije. Politika otpisa potraživanja Banka otpisuje kredite/hartije od vrednosti (i sve ispravke vrednosti nastale u vezi sa njima) kada utvrdi da se krediti/hartije od vrednosti ne mogu naplatiti. Ovakav stav se zauzima nakon razmatranja informacija kao što je značajna promena finansijske pozicije duţnika/izdavaoca i to na način da duţnik / izdavalac ne moţe da izmiri obaveze, ili da prilivi od sredstava obezbeđenja neće biti dovoljni da pokriju celu izloţenost. Za standardizovane plasmane u manjim iznosima, odluka o otpisu je obično zasnovana na kašnjenju u izmirenju obaveza. Relevantni organ Banke odobrava svaki otpis, a u skladu sa odlukom Upravnog odbora.

5.1.3. Instrumenti obezbeđenja

Za većinu plasmana odobrenih klijentima, Banka zahteva sredstva obezbeđenja. Obezbeđenje se obično ne uzima za plasmane bankama. Obezbeđenje se najčešće sastoji od jednog ili više instrumenata obezbeđenja koji slede:

Gotovinski depoziti u dinarima ili stranoj valuti;

Garancije izdate od strane drţave, drţavnih fondova ili banaka prve klase;

Garancije izdate od strane matične kompanije, drugih pravnih i fizičkih lica;

Pismo podrške izdato od strane matične kompanije;

Hipoteka nad nekretninom;

Zalog nad pokretnom imovinom;

Sopstvene blanko menice;

Zalog nad akcijama i vlasničkim udelima;

Zalog nad drugim hartijama od vrednosti (npr. obveznice) ili plemenitim metalima;

Prenos potraţivanja (sa ili bez obaveštenja);

Preuzimanje prava iz polise osiguranja. Banka zadrţava pravo da zatraţi bilo koju drugu vrstu instrumenta (ili varijacije gore navedenih instrumenata) koju smatra neophodnim. Procena fer vrednosti sredstva obezvređenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku zaduţivanja, i aţurira se periodično u skladu sa relevantnom kreditnom politikom.

5.1.4. Praćenje plasmana

Banka je u svakom trenutku upućena u poslovanje duţnika i svaku promenu njegove kreditne sposobnosti. S tim u vezi, pored redovne procene finansijskih izveštaja, odgovorni sektori sprovode redovne provere poslovanja duţnika.




Praćenje duţnika je institucionalizovano kroz redovne izveštaje o kreditima. Izveštaje o kreditima pripremaju sektori, a odobravaju relevantne ovlašćene instance Banke. Kada su u pitanju duţnici iz privrede, frekventnost izveštaja zavisi od njihovog ranga rizičnosti. Maksimalna izloţenost Banke kreditnom riziku izraţena je krozknjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava u Bilansu stanja. Za garancije i obaveze produţenja kredita, maksimalni iznos izloţenosti jeste iznos obaveze.

5.1.5. Plasmani

Pregled plasmana prikazan je u tabeli:

31. decembar 2013. 31. decembar 2012.

Plasmani

komitentima Plasmani bankama

Plasmani komitentima

Plasmani bankama

Neobezvređena potraţivanja bez kašnjenja 73.111.958 1.301.803 72.389.754 17.826.598 Neobezvređena dospela potraţivanja 8.203.875 - 7.104.122 - Obezvređena potraţivanja 17.843.182 - 16.026.708 -

Ukupni bruto plasmani 99.159.015 1.301.803 95.520.584 17.826.598

a) Neobezvređena potraživanja bez kašnjenja Procena kvaliteta kreditnog portfolia neobezvređenih potraţivanja bez kašnjenja na dan 31. decembar 2013. godine moţe se izvršiti primenom standardnog sistema rangiranja koji je u upotrebi u banci, kao što sledi:


Plasmani

komitentima Plasmani bankama


Plasmani bankama

Neobezvređena potraţivanja bez kašnjenja - rangiranje: Zadovoljavajući rizik (rang 1 do 6 za privredu) 29.380.708 1.301.803 27.710.035 17.826.598 Plasmani na listi za praćenje (rang 7 za privredu) 356.681 - 264.169 -

Ukupno stanovništvo 43.374.569 - 44.415.550 -

Ukupni bruto plasmani 73.111.958 1.301.803 72.389.754 17.826.598

b) Neobezvređena dospela potraživanja

Neobezvređeni dospeli iznos potraţivanja predstavlja ukupan iznos takvog kredita, a ne samo pojedinačne rate koje su u kašnjenju.




Na dan 31. decembar 2013. godine, neobezvređeni dospeli plasmani iznose:

Stanovništvo, preduzetnici i mala

preduzeća Privreda

31. decembar 2013. Stambeni

krediti Stanovništvo

Preduzetnici i mala

preduzeća Preduzeća Ukupno

U kašnjenju do 29 dana 89.199 1.358.702 957.613 314.071 2.719.585 U kašnjenju 30 - 89 dana 695.755 1.133.083 1.161.410 1.100.608 4.090.856 U kašnjenju 90 dana – manje od 1 godine 677.829 - - 715.605 1.393.434

Ukupni bruto plasmani 1.462.783 2.491.785 2.119.023 2.130.284 8.203.875

Na dan 31. decembar 2012. godine, neobezvređeni dospeli plasmani iznose:

Stanovništvo, preduzetnici i mala

preduzeća Privreda

31. decembar 2012. Stambeni

krediti Stanovništvo

Preduzetnici i mala


U kašnjenju do 29 dana 24.535 1.146.194 1.361.391 569.084 3.101.204 U kašnjenju 30 - 89 dana 706.917 979.994 1.366.452 400.340 3.453.703 U kašnjenju 90 dana – manje od 1 godine 403.476 - - 145.739 549.215

Ukupni bruto plasmani 1.134.928 2.126.188 2.727.843 1.115.163 7.104.122

c) Kolektivno obezvređeni plasmani Pregled bruto iznosa kolektivno obezvređenih plasmana po vrsti na dan 31. decembar 2013. godine prikazan je u tabeli koja sledi:


Potrošački krediti Potrošački krediti

Kolektivno obezvređeni plasmani, bruto

2.418.781 2.089.442

d) Pojedinačno obezvređeni plasmani Pregled bruto iznosa pojedinačno obezvređenih plasmana po vrsti na dan 31. decembar 2013. godine prikazan je u tabeli koja sledi:




Stanovništvo, preduzetnici i

mala preduzeća Privreda

31.decembar 2013. Stambeni

krediti

Preduzetnici i mala


Pojedinačno obezvređeni plasmani, bruto 640.904 11.096.873 3.686.624 15.424.401

Pregled na dan 31. decembar 2012. godine je kao što sledi:

Stanovništvo, preduzetnici i

mala preduzeća Privreda

31.decembar 2012. Stambeni

krediti

Preduzetnici i mala


Pojedinačno obezvređeni plasmani, bruto 545.735 10.858.805 2.532.726 13.937.266

e) Finansijski efekat sredstava obezbeđenja Portfelji poslova sa privredom i poslova sa preduzetnicima i malim preduzećima pokriveni su kolateralom od 46% odnosno 81% (u 2012. godini: 42% i 75%). Potrošački krediti generalno ne zahtevaju pokriće instrumentima obezbeđenja sa izuzetkom gotovinskih depozita koji se u određenim slučajevima uzimaju kao kolateral. Stambeni krediti su u potpunosti pokriveni instrumentima obezbeđenja. Pokriće obelodanjenim instrumentima obezbeđenja zadovoljava kriterijume predviđene relevantnim propisima i uključuju: gotovinske depozite, hartije od vrednosti visokog kvaliteta i hipoteke ukoliko ispunjavaju propisane kriterijume. Banka takođe prihvata i druge instrumente obezbeđenja koji nisu obelodanjeni kao što su: zaloge nad potraţivanjima, sopstvene menice, pokretna dobra i druge instrumente obezbeđenja koji ne ispunjavaju ranije navedene kriterijume i čiju je fer vrednost teško izmeriti.

5.1.6. Hartije od vrednosti, blagajnički zapisi i obveznice

Na dan 31.decembar 2013. godine Banka poseduje drţavne zapise Trezora Ministarstva finansija u iznosu RSD 9.324.458 hiljada, hartije od vrednosti kojima se trguje izdate od strane Republike Srbije (obveznice stare devizne štednje) u iznosu od RSD 9.985.866 (Napomena 22). Navedene hartije od vrednosti nemaju definisan rang. Standard and Poor’s rang zemlje je BB-. Na dan 31.decembar 2012. godine, Banka je posedovala drţavne zapise Trezora Ministarstva Finansija u iznosu RSD 10.141.453 hiljada, hartije od vrednosti kojima se trguje izdate od strane Republike Srbije (obveznice stare devizne štednje) u iznosu od RSD 8.870.806 (Napomena 22). Navedene hartije od vrednosti nemaju definisan rang.




5.1.7. Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja

Na dan 31.decembar 2013. godine, Banka ima sledeća sredstva koja su pribavljena po osnovu naplate potraţivanja:

Vrsta sredstva Knjigovodstvena vrednost

2013 2012

Stambeni objekti 11.510 11.510 5.1.8. Koncentracija rizika finansijskih sredstava sa izloženošću kreditnom rizika

a) Geografska struktura plasmana

Struktura kreditnih izloţenosti Banke, iskazanih po knjigovodstvenoj vrednosti, grupisana prema geografskim sektorima, data je u narednoj tabeli:

Srbija Grčka Zapadna

Evropa Ukupno

Potraţivanja za kamatu i naknadu 1.138.972 248 - 1.139.220

Plasmani bankama 522.644 650.042 129.117 1.301.803


- Preduzeća 33.522.317 - - 33.522.317

- Stanovništvo 20.948.118 - - 20.948.118

- Hipotekarni krediti 22.657.685 - - 22.657.685

- Preduzetnici i mala preduzeća 11.066.617 - - 11.066.617

Hartije od vrednosti (isključujući sopstvene akcije) 19.385.086 - 6.586 19.391.672

Ostali plasmani 7.998.825 - - 7.998.825

Ostala sredstva 974.041 134.780 77.692 1.186.513

Stanje na dan 31. decembar 2013. 118.214.305 785.070 213.395 119.212.770

Stanje na dan 31. decembar 2012. 110.336.129 17.419.180 135.022 127.890.331




b) Sektorska struktura plasmana

Struktura kreditnih izloţenosti Banke, iskazanih po knjigovodstvenoj vrednosti, grupisana prema industrijskim sektorima, data je u narednoj tabeli:

Trgovina i uslužne

delatnosti Građevina Finansijske

usluge Proizvodnja Privatna lica Ostalo Ukupno

Potraţivanja za kamatu i naknadu 240.251 60.808 21.689 54.805 471.731 289.936 1.139.220

Plasmani bankama - - 1.301.803 - - - 1.301.803

Plasamani komitentima

- Preduzeća 18.544.837 1.494.216 - 10.589.309 - 2.893.955 33.522.317

- Stanovništvo - - - - 20.948.118 - 20.948.118

- Hipotekarni krediti - - - - 22.657.685 - 22.657.685 - Preduzetnici i mala

preduzeća 3.348.483 484.088 - 1.535.741 4.599.440 1.098.865 11.066.617 Hartije od vrednosti (isključujući sopstvene akcije) - - 12.187 - 19.379.485 19.391.672

Ostali plasmani - - 5.001.054 - - 2.997.771 7.998.825

Ostala sredstva - - - - - 1.186.513 1.186.513

Stanje na dan 31. decembar2013. 22.133.571 2.039.112 6.324.546 12.192.042 48.676.974 27.846.525 119.212.770

Stanje na dan 31. decembar2012. 22.088.317 2.177.436 17.870.630 9.891.747 49.101.682 26.760.519 127.890.331




5.2. Tržišni rizik

Banka je izloţena trţišnim rizicima, koji predstavljaju rizik da će fer vrednost budućih tokova gotovine finansijskih instrumenata fluktuirati zbog promene trţišnih cena. Trţišni rizici proizilaze iz otvorene pozicije po osnovu kamatnih, valutnih i kapitalnih proizvoda, koji su izloţeni generalnim i specifičnim promenama na trţištu i promenama kamatnih stopa, kurseva stranih valuta i cenama kapitala.

5.2.1. Devizni rizik

Izloţenost deviznom riziku se redovno prati kroz usaglašavanje sa limitima propisanim od strane Narodne banke Srbije. Banka odrţava deviznu poziciju pomoću odobravanja kredita sa deviznom klauzulom. Banka takođe, ima aktivan pristup u upravljaju deviznim rizikom kroz oprezno procenjivanje otvorene devizne pozicije i pridrţavanjem limita rizika propisanim od strane NBS kao i limita sadrţanim u internim aktima donetim od strane rukovodstva i Odbora za upravljanje rizicima. Za merenje deviznog rizika Banka primenjuje analizu scenarija.

5.2.2. Rizik od promene kamatnih stopa

Rizik od promene kamatnih stopa je izloţenost finansijske pozicije Banke riziku usled nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Opšte posmatrano, dva su načina na koji promene kamatnih stopa mogu da utiču na banku. Kao prvo, promene kamatnih stopa utiču na vrednost sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki banke; potom, promene kamatnih stopa utiču na buduće tokove gotovine. Rizik od promene kamatnih stopa moţe se javiti u različitim oblicima kaorizik promene cena, rizik krive prihoda, bazni i opcioni rizik. Kamatne stope Banke se utvrđuju uzimajući u obzir trţišne kamatne stope i druge faktore (kao što je cena rizika, očekivani nivo ispravke vrednosti itd.) i Banka ih redovno usklađuje. Aktivnost upravljanja rizikom od promene kamatnih stopa za cilj ima optimizaciju neto prihoda od kamate i odrţavanje trţišne kamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Upravljanje rizikom zasniva se na ročnoj usklađenosti sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki, a na osnovu: makro i mikro ekonomskih predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa. U cilju merenja rizika od promene kamatnih stopa, Banka upotrebljava analizu osetljivosti primenom pondera osetljivosti zasnovanih na trajanju, praćenu testiranjem opterećenja („stres testiranje”) koje podrazumeva različite promene varijabilnih elemenata kamatne stope. Banka upravlja rizikom od promene kamatnih stopa preko skupa limita izloţenosti riziku.

5.2.3. Analiza osetljivosti

Upravljanje rizikom od promene kamatnih stopa i deviznim rizikom je dopunjeno praćenjem osetljivosti bilansa uspeha Banke u odnosu na različita scenarija promene kamatnih stopa i kurseva valuta. Osetljivost bilansa uspeha je efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama i deviznim kursevima na neto prihode od kamata u toku jedne godine. Analiza osetljivosti bilansa uspeha na promene u kamatnim stopama i deviznim kursevima je prikazana u sledećoj tabeli (uz pretpostavku nepostojanja asimetričnih promena u krivi prihoda i nepromenjene pozicije bilansa stanja:




Osetljivost bilansa uspeha

Osetljivost na promenu kamatnih stopa 2013 2012

Povećanje u baznim poenima

+100 paralelna promena (73.048) (257.385)

Promena kurseva valuta

10% depresijacija dinara 68.060 (884) 5.3. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti nastaje usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze što moţe imati negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka upravlja ovim rizikom tako što obezbeđuje različite izvore finansiranja koji obuhvataju sledeće:

depozite komitenata sa različitim rokovima dospeća;

depozite sa trţišta novca i dostupne kredite finansijskih institucija;

dostupne kredite većinskog akcionara;

dostupne kredite međunarodnih finansijskih institucija;

akcijski kapital. Izvori likvidnosti se stalno revidiraju kako bi se obezbedila diversifikacija u smislu valute, geografske strukture, porekla, proizvoda i trajanja. Usklađenost odnosno kontrolisana neusklađenost dospeća i kamatnih stopa sredstava i obaveza od suštinskog je značaja za upravljanje poslovanjem. Banke obično nisu u potpunosti ročno usklađene, s obzirom da su poslovi često neizvesnog trajanja i različitih tipova. Neusklađena pozicija potencijalno povećava profitabilnost, ali takođe povećava i rizik od gubitka. Dospeća sredstava i obaveza i sposobnost Banke da zameni, po prihvatljivom trošku, kamatonosne obaveze kako dospevaju, bitni su faktori u proceni likvidnosti Banke i njenoj izloţenosti riziku od promena kursa i kamatnih stopa. Diverzitet i stabilnost osnovne depozitne baze podrazumeva analizu koja omogućava Banci da uspešno kontroliše i meri likvidnost depozitne baze i preciznije meri rizik likvidnosti definisanjem unosa depozita. Zahtevi za likvidnost, neophodnu da bi se pokrilo aktiviranje garancija i stand-by akreditiva, su znatno manji od iznosa obaveza jer Banka uopšteno gledano ne očekuje da će treća lica povlačiti sredstva po ovom osnovu. Ukupna ugovorena suma potencijalne obaveze, ne predstavlja neophodno buduće zahteve za gotovinom, s obzirom da će mnoge od ovih obaveza isteći ili biti otkazane bez odliva gotovine. Merenje rizka likvidnosti uključuje procene rizika pod normalnim trţišnim uslovima i prema scenarijima opterećenja. Scenarija, koja se definišu na osnovu istorijskih podataka i analize slučaja, trebalo bi da Banci omoguće da proceni potencijalni negativni uticaj koji takvi faktori mogu da imaju na poziciju likvidnosti. Rizik likvidnosti se prati preko skupa kratkoročnih limita. U skladu sa metodologijom Narodne banke Srbije, Banka je definisala minimalni nivo likvidnosti izraţen u vidu kratkoročnog pokazatelja likvidnosti. U svrhe interne metodologije, limiti uključuju pokazatelje u vidu definisanih ograničenja prihvatljivih nivoa kratkoročne neusklađenosti likvidnosti.




Ne–derivatni tokovi gotovine Iznosi prikazani u tabeli koja sledi prikazuju ugovorene nediskontovane tokove gotovine za 2013.i 2012. godinu. a) Bilans stanja

Na dan 31. decembar 2013. Do 1 meseca 1-3 meseca 3-12 meseci 1-5 godina Preko 5 godina Ukupno

Transakcioni i ostali depoziti 46.119.175 12.458.909 45.363.643 2.793.486 - 106.735.213

Obaveze po kreditima 12.928 140.470 4.176.899 2.746.506 25.418 7.102.221

Ostale obaveze 390.214 - - - - 390.214

Ukupno obaveze (ugovoreni datumi dospeća) 46.522.317 12.599.379 49.540.542 5.539.992 25.418 114.227.648

Sredstva koja se drže radi upravljanja rizikom likvidnosti (ugovoreni datumi dospeća) 56.164.932 913.072 21.387.026 37.521.849 36.078.201 152.065.080

Na dan 31. decembar 2012. Do 1 meseca 1-3 meseca 3-12 meseci 1-5 godina

Preko 5 godina Ukupno

Transakcioni i ostali depoziti 33.392.907 8.858.641 50.083.864 1.656.428 - 93.991.840

Obaveze po kreditima 170.853 341.707 1.566.155 27.651.817 681.881 30.412.413

Ostale obaveze 318.958 - - - - 318.958

Ukupno obaveze (ugovoreni datumi dospeća) 33.882.718 9.200.348 51.650.019 29.308.245 681.881 124.723.211

Sredstva koja se drže radi upravljanja rizikom likvidnosti (ugovoreni datumi dospeća) 55.728.969 17.226.356 42.592.525 25.674.787 21.973.689 163.196.326

b) Vanbilansne pozicije

Na dan 31. decembar 2013. Ne duže od 1

godine 1-5 godina Preko 5 godina Ukupno

Preuzete obaveze po nepovučenim kreditima i limitima 3.730.941 4.403.375 924.393 9.058.709

Garancije i akreditivi 1.919.897 4.018.555 8.233.548 14.172.000

Ostale neopozive obaveze 277.157 618.723 - 895.880

Operativni lizing 80.502 - - 80.502

Kapitalne obaveze 70.583 - - 70.583

Ukupno 6.079.080 9.040.653 9.157.941 24.277.674

Na dan 31. decembar 2012.

Ne duže od 1 godine 1-5 godina

Preko 5 godina Ukupno

Preuzete obaveze po nepovučenim kreditima i limitima 3.783.926 5.807.192 1.025.766 10.616.884

Garancije i akreditivi 1.589.640 6.849.835 10.822.979 19.262.454

Ostale neopozive obaveze 981.107 627.253 - 1.608.360

Operativni lizing 114.554 78.938 104.671 298.163

Kapitalne obaveze 20.532 - - 20.532

Ukupno 6.489.759 13.363.218 11.953.416 31.806.393




Derivatni tokovi gotovine Derivati koji se izmiruju na bruto osnovi uključuju valutne OTC svopove. Kamatni OTC svopovi se izmiruju na neto osnovi. U tabeli koja sledi predstavljena je analiza derivatnih finansijskih sredstava i obaveza koji će biti izmireni na bruto osnovi, podeljenih u grupe po vremenu novčanog toka, a na datum bilansa stanja. Iznosi obelodanjeni u tabeli predstavljaju ugovorene nediskontovane tokove gotovine.

Derivati koji se izmiruju na osnovu bruto iznosa

Finansijske obaveze na dan 31. decembar 2013.

Manje od 1 meseca

Između 1 i 3 meseca

Između 3 i 12 meseci

Između 1 i 5 godina

Preko 5 godina

Valutni svopovi i forvardi 18.852.976 - - - -

Ukupno 18.852.976 - - - -

Finansijska sredstva na dan 31. decembar 2013.

Manje od 1 meseca




Preko 5 godina

Valutni svopovi i forvardi 18.839.805 - - - -

Ukupno 18.839.805 - - - -

Tabela prikazuje ugovorene nediskontovane tokove gotovine na dan 31. decembar 2011. godine:

Finansijske obaveze na dan 31. decembar 2012.

Manje od 1 meseca




Preko 5 godina

Valutni svopovi 21.552.591 22.744 - - -

Ukupno 21.552.591 22.744 - - -

Finansijskasredstva na dan 31. decembar 2012.

Manje od 1 meseca




Preko 5 godina

Valutni svopovi 21.578.543 24.760 - - -

Ukupno 21.578.543 24.760 - - -

5.4. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke prouzrokovan ljudskom greškom, neadekvatnim internim procedurama i procesima, neadekvatnim upravljanjem informacionim sistemom i drugim sistemima banke, kao i usled nepredviđenih eksternih događaja (ekonomska sredina, promene u bankarskom sistemu, tehnološki razvoj itd). Deo ovog rizika je i pravni rizik, koji proističe iz nemogućnosti banke da se usaglasi sa pravnim ili ugovornim odredbama, što moţe imati negativan uticaj na operacije ili status banke. Rizici se prate po poslovnim sektorima i po vrstama događaja operativnog gubitka, i redovno se analiziraju kako bi se preduzele neophodne korektivne akcije.




5.5. Upravljanje kapitalom

Banka odrţava i aktivno upravlja kapitalom kako bi pokrila inherentne rizike poslovanja. Ciljevi Banke u upravljanju kapitalom, koji predstavlja širi koncept od pozicije kapitala u bilansu stanja, su da:

obezbedi usaglašenost sa zahtevima vezanim za kapital koje je definisala Narodne banke Srbije,

da obezbedi adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po principu „nastavka poslovanja”,

da odrţi kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja.

Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke.

Narodna banka Srbije je definisala sledeće limite za kapital:

Minimalni iznos kapitala od EUR 10 miliona

Pokazatelj adekvatnosti kapitala od 12% Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki.

Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisona premija, rezerve iz dobiti i neraspoređeni dobitak/gubitak. Odbitne stavke osnovnog kapitala su nematerijalna ulaganja i regulatorna usklađivanja odnosno potrebna rezerve za procenjene gubitke u skladu sa relevantnim propisima Narodne banke Srbije. Dopunski kapital čini: akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija, emisona premija po osnovu prioritetnih akcija, revalorizacione rezerve proistekle iz promena fer vrednosti osnovnih sredstava, hartija od vrednosti i ostalih sredstava, hibridni instrumenti kapitala do 35% osnovnog kapitala, subordinairani dug do 50% osnovnog kapitala i otkupljene sopstvene prioritetne akcije kao odbitna stavka dopunskog kapitala. Odbitne stavke od ukupnog kapitala čine: direktna ili indirektna učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaţe, iznos dopunskog kapitala koji prevazilazi osnovni kapital i druge stavke. Kapital se umanjuje na sledeći način: 50% ukupnog iznosa odbitnih stavki od dopunskog kapitala, a ostatak od osnovnog kapitala. Rizična bilansna i vanbilansna aktiva se utvrđuju u skladu sa propisanim ponderima rizičnosti za sve tipove aktive. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, prilikom obračuna pokazatelja adekvatnosti kapitala, ukupna rizična bilansna i vanbilansna aktiva se uvećavaju za procenjene trţišne rizike.

U tabeli je prikazana struktura kapitala Banke na dan 31. decembar 2013. godine, kao i pokazatelj adekvatnosti kapitala:




2013 2012

Osnovni kapital 39.335.684 39.403.148

Odbitna stavka osnovnog (20.224.874) (16.669.633)

Dopunski kapital 189.991 155.131

Odbitne stavke Učešće u kapitalu preko 10% (20.479) (20.479)

Ukupan propisani kapital 19.280.322 22.868.167

Rizična aktiva Kreditni i rizik druge ugovorne strane 85.118.297 87.416.932

Trţišni rizik 1.483.670 657.979

Operativni rizik 12.347.286 12.837.721

Ukupno rizična aktiva 98.949.253 100.912.632

Adekvatnost kapitala 19,5% 22,7%

5.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Fer vrednost predstavlja iznos za koji se neko sredstvo moţe razmeniti, odnosno obaveza izmiriti, u nezavisnoj transakciji između obaveštenih i voljnih strana.Trţišna cena, gde postoji aktivno trţište (kao što je priznata berza), nabolji je dokaz fer vrednosti finansijskog instrumenta.Međutim, trţišne cene nisu dostupne za niz finansijskih sredstava i obaveza koje Banka ima. Stoga, kada trţišna cena finansijskih instrumenata nije dostupna, fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza procenjuje se koristeći sadašnju vrednost ili druge tehnike procena zasnovane na trenutno preovlađujućim trţišnim uslovima. Na vrednosti dobijene upotrebom ovih tehnika značajno utiču pretpostavke koje se tiču i iznosa i vremena budućih tokova gotovine i upotrebljenih diskontnih stopa.Sledeće metode i pretpostavke ukazuju da je fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza pribliţna njihovim neto sadašnjim vrednostima:

a) sredstva kojima se trguje, derivati i druge transakcije preduzete u svrhu trgovanja, kao i štedni zapisi, HoV raspoloţive za prodaju i sredstva i obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha, mere se po fer vrednosti, oslanjajući se na kotirane cene na berzi ukoliko su dostupne. Ukoliko vrednosti kotirane na berzi nisu dostupne, onda se fer vrednosti procenjuju upotrebom tehnika procene zasnovanih na postojećim trţišnim podacima.

b) sva ostala sredstva i obaveze Banke su iskazana po varijabilnim kamatnim stopama, kojima se

u redovnim intervalima ponovo određuje cena. Stoga Banka nije značajnije izloţena riziku promene fer vrednosti, a sadašnja vrednost finansijskih sredstava i obaveza je u značajnoj meri ista kao i njihova fer vrednost, osim ako nije drugačije naznačeno.




5.6.1. Sredstva i obaveze po fer vrednosti a) Hijerarhija fer vrednosti MSFI 7 navodi redosled tehnika vrednovanja zasnovanih na pretpostavkama upotrebljenim u tim tehnikama a koje mogu biti pretpostavke koje se mogu ili ne mogu posmatrati. Pretpostavke koje se mogu posmatrati odraţavaju trţišne podatke dobijene iz nezavisnih izvora; pretpostavke koje se ne mogu posmatrati odraţavaju pretpostavke Banke o trţištu. Ove dve vrste pretpostavki oformile su sledeću hijerarhijsku strukturu fer vrednosti: - Nivo 1 – Kotacija cena na aktivnim trţištima (bez modifikacija) za identična sredstva i

obaveze; - Nivo 2 – Pretpostavke, izuzimajući kotirane cene iz nivoa 1, koje se mogu posmatrati za

sredstvo ili obavezu, bilo direktno (tj. u vidu cena) ili indirektno (tj. izvedene iz cena); - Nivo 3 – Pretpostavke za sredstvo ili obavezu koje se ne zasnivaju na trţišnim podacima koji

se mogu posmatrati (tj. pretpostavke koje se ne mogu posmatrati). 31. decembar 2013. Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Akcije (Napomena 22) 12.995 - - 12.995

Trezorski zapisi

8.702 - 8.702

Derivati(Napomena 20) - 32.046 - 32.046

-

Finansijska sredstva raspoloţiva za prodaju

-

Obveznice stare devizne štednje (Napomena 22) 9.985.866 - - 9.985.866

Akcije (Napomena 22) 68.353 - - 68.353

Trezorski zapisi (Napomena 22) - 4.630.120 - 4.630.120

-

Ukupna sredstva 10.067.214 4.670.868 - 14.738.082

Derivati (Napomena 20) - 32.785 - 32.785

Ukupne obaveze - 32.785 - 32.785




31. decembar 2012. Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Akcije (Napomena 22) 13.093 - - 13.093

Derivati(Napomena 20) - 48.047 - 48.047

Finansijska sredstva raspoloţiva za prodaju

Obveznice stare devizne štednje (Napomena 22) 8.870.806 - - 8.870.806

Akcije (Napomena 22) 6.586 - - 6.586

Trezorski zapisi (Napomena 22) - 3.825.477 - 3.825.477

Ukupna sredstva 8.890.485 3.873.524 - 12.764.009

Derivati (Napomena 20) - 49.284 - 49.284

Ukupne obaveze - 49.284 - 49.284

Fer vrednost finansijskih instrumenata koji se drţe radi trgovanja na aktivnim trţištima zasniva se na kotiranim trţišnim cenama na datum bilansa stanja. Trţište se smatra aktivnim ako su kotirane cene lako i blagovremeno dostupne sa berze, od dilera, brokera, industrijske grupe, procenitelja, ili regulatorne agencije i ako te cene predstavljaju stvarne i redovne transakcije na trţištu u nezavisnim transakcijama. Kotirana trţišna cena koja se upotrebljava za finansijska sredstva Banke je trenutna cena traţnje.Ovi instrumenti su uključeni u Nivo 1.




6. Prihodi i rashodi od kamata

2013 2012

Prihodi od kamata

Prihodi od kamata po osnovu sredstava u dinarima Krediti 8.827.570 9.034.599

Depoziti 224.311 275.837

Hartije od vrednosti 909.604 1.265.616 Ostali plasmani 814.416 461.305

Prihodi od kamata po osnovu sredstava u stranoj valuti

Krediti 237.844 338.311

Depoziti 518.159 554.679

Hartije od vrednosti 547.733 298.643

Ostali plasmani 22.403 40.732

12.102.040 12.269.722

Rashodi kamata

Rashodi kamata po osnovu sredstava u dinarima

Krediti (6) -

Depoziti (741.831) (774.243)

Ostale obaveze (387) (758)

Rashodi kamata po osnovu sredstava u stranoj valuti Krediti (704.598) (893.481)

Depoziti (3.137.574) (3.485.935)

Ostale obaveze (18.998) (24.133)

(4.603.394) (5.178.550)

Dobitak po osnovu kamata 7.498.646 7.091.172

7. Prihodi i rashodi od kamata i provizija

2013 2012

Prihodi od naknada i provizija Naknade za bankarske usuge 1.822.277 1.651.704 Provizije po izdatim garancijama i drugim jemstvima 352.589 446.212

Ostale naknade i provizije 95.463 139.396

2.270.329 2.237.312

Rashodi od naknada i provizija Naknade za usluge platnog prometa u zemlji (20.568) (26.447) Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu (19.478) (17.725) Provizije za primljene garancije i jemstva (17.877) (18.852)

Ostale naknade i provizije (332.619) (219.821)

(390.542) (282.845)

Dobitak po osnovu naknada i provizija 1.879.787 1.954.467




8. Neto dobitak/(gubitak) od prodaje hartija od vrednosti

Neto dobitak / (gubitak) od prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha: 2013 2012

Dobitak od prodaje HoV 205 9

Gubitak od prodaje HoV (304) (5.288)

Neto (gubitak)/dobitak (99) (5.279)

Neto dobitak / (gubitak) od prodaje hartija od vrednosti raspoloţivih za prodaju:

2013 2012

Dobitak od prodaje HoV 4.613 2.601

Gubitak od prodaje HoV - (9)

Neto (gubitak)/dobitak 4.613 2.592

9. Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika

2013 2012

Pozitivne kursne razlike 34.116.130 70.158.626 Negativne kursne razlike (34.107.394) (74.794.030)

Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika 8.736 (4.635.404)

10. Ostali poslovni prihod

2013 2012

Naplaćeni otpisani plasmani 67.491 78.580

Izdavanje poslovnog prostora 7.297 7.309 Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematrijalnih ulaganja 430 331

Prihodi po osnovu iznajmljivanja sefova 25 35

Prihodi od naplaćenih šteta i sudskih sporova 8.603 6.488

Ostali prihodi 14.854 31.341

Ukupno 98.700 124.084




11. Neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

2013 2012

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana, rezervisanja i naplaćene suspendovane kamate

Ukidanje indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija Potraţivanja po osnovu kamata i naknada

(Napomena 20) 1.976 3.353

Dati krediti i depoziti (Napomena 21) 23.850 11.047

25.826 14.400

Ukidanje rezervisanja za penzije (Napomena 34) - -

Ukidanje rezervisanja za sudske sporove (Napomena 34) - -

Ukidanje rezervisanja za bonuse (Napomena 34) - 89.250 Ukidanje rezervisanja za vanbilansne pozicije (Napomena 34) 24.672 400 Ukidanje rezervisanja za ostale bilansne pozicije (Napomena 34) 125 1.474

Ukupno 50.623 105.524

Rashodi indirektnih otpisa plasmana i rashodi rezervisanja

Indirektni otpisi plasmana bilansnih pozicija

Potraţivanja po osnovu kamata i naknada, promena u fer vrednosti derivata i drugih potraţivanja (Napomena 20) (200.063) (198.702)

Dati krediti i depoziti (Napomena 21) (2.072.025) (1.699.939)

Ostali plasmani (Napomena 24) (655.429) (164.653) Ostala sredstva, avansi i razgraničeni prihodi

(Napomena 28) (16.256) (64.380)

(2.943.773) (2.127.674)

Rezervisanja za vanbilansne stavke (Napomena 34) (1.728) (27.617)

Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 34) (29.789) (7.293)

Rezervisanja za penzije (Napomena 34) (15.489) (4.696)

Ostala rezervisanja (Napomena 34) - (45.889)

Ukupno (2.990.779) (2.213.169)

Neto prihodi/(rashodi) po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja (2.940.156) (2.107.645)

12. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashoda

2013 2012

Zarade 1.356.568 1.417.111 Porezi na zarade i naknade zarada 189.049 223.168 Doprinosi na zarade i naknade zarada 333.580 314.210 Ostali lični troškovi 49.843 51.330

Ukupno 1.929.040 2.005.819




13. Troškovi amortizacije

2013 2012

Nematerijalna ulaganja (Napomena 25) 194.090 177.444 Osnovna sredstva (Napomena 26) 223.729 224.819

Ukupno 417.819 402.263

14. Operativni i ostali poslovni rashodi

2013 2012

Administrativni troškovi 1.485.484 1.566.920 Nematerijalni troškovi (bez poreza i doprinosa) 844.786 732.255 Doprinosi 316.649 323.518 Materijali 164.259 158.118 Porezi 108.476 93.348 Otpis potraţivanja 31.369 16.187 Otuđenja i otpisi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 8.725 10.790 Sudski troškovi i takse 42.384 32.512 Ostali troškovi 28.737 27.190

Ukupno 3.030.869 2.960.838

Detaljan pregled administrativnih troškova prikazan je u tabeli:

2013 2012

Transportne usluge 74.460 79.137

PTT usluge 108.424 102.799

Telefon 28.706 29.517

Odrţavanje softvera 369.148 367.754

Odrţavanje hardvera 50.122 47.713

Odrţavanje osnovnih sredstava 36.209 36.060

Odrţavanje mreţe bankomata 13.201 16.940

Reklama i propaganda 209.684 227.230

Donacije 16.623 19.168

Zakupnina 479.644 521.074

Ostale usluge 99.263 119.528

Ukupno 1.485.484 1.566.920

Na dan 31. decembar 2013. godine, nematerijalni troškovi u iznosu od RSD 844.786 hiljade obuhvataju sledeće značajne kategorije troškova: troškove osiguranja depozita u iznosu od RSD 333.930hiljade, troškove pravnih usluga u iznosu RSD 132.359hiljada, troškove prevoza zaposlenih u iznosu RSD 51.008 hiljada, troškove čišćenja u iznosu od RSD 28.889 hiljada, troškove obezbeđenja u iznosu odRSD 27.559hiljada, troškove štampe izvoda sa kartica u iznosu od RSD 25.020 hiljada, troškove omladinskih zadruga u iznosu od RSD 21.281, troškove usluga naplate potraţivanja u iznosu RSD 18.126 hiljada, troškove informatičkih usluga u iznosu RSD 26.685hiljada, troškove intelektulanih usluga u iznosu od RSD17.692hiljada kao i ostale nematerijalne troškove.




Na dan 31. decembar 2012. godine, nematerijalni troškovi u iznosu od RSD 732.255 hiljade obuhvataju sledeće značajne kategorije troškova: troškove osiguranja depozita u iznosu od RSD 315.779 hiljade, troškove prevoza zaposlenih u iznosu RSD 46.558 hiljada, troškove pravnih usluga u iznosu RSD 60.469 hiljada, troškove obezbeđenja u iznosu od RSD 24.628 hiljada, troškove omladinskih zadruga u iznosu od RSD 22.339 hiljade, troškove čišćenja u iznosu od RSD 29.769 hiljada, troškove usluga naplate potraţivanja u iznosu RSD 22.503 hiljada, troškove informatičkih usluga u iznosu RSD 25.885 hiljada, troškove intelektulanih usluga u iznosu od RSD 9.320 hiljada kao i ostale nematerijalne troškove.

15. Prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza

2013 2012

Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza Plasmani i potraţivanja – prihodi od kursnih razlika 33.434.811 25.721.839 Obaveze - prihodi od kursnih razlika 294.269 632.448 Povećanje trţišne vrednosti derivata 33.380 26.766 Ostali prihodi - 234

33.762.460 26.381.287

Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza Plasmani i potraţivanja – gubici od kursnih razlika (33.282.959) (20.632.795) Obaveze – gubici od kursnih razlika (297.505) (887.024) Smanjenje trţišne vrednosti derivata (32.881) (19.600)

(33.613.345) (21.539.419)

Neto prihodi/(rashodi) od promene vrednosti imovine i obaveza 149.115 4.841.868

16. Porez na dobit

Porez na dobit se sastoji od sledećih poreza:

2013 2012

Tekući porez - (94.411)

Odloţeni poreski rashod 47.078 (128.502)

Ukupno 47.078 (222.913)

Porez na dobit Banke pre oporezivanja se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi nastao primenom prosečne poreske stope i bio bi kao što sledi:




2013 2012

Dobit/(Gubitak) pre oporezivanja 1.321.614 1.896.936

Obračunati porez po stopi 10% (198.242) (189.693) Troškovi koji se ne priznaju u poreskom bilansu 298.443 871

Poreski efekat rezultata tekućeg perioda 100.201 (188.822)

Poreski efekat promene poreskih stopa - (28.381)

Poreski efekat privremenih razlika (20.867) (23.184) Priznavanje/(ukidanje) odloţenih poreskih sredstava po osnovu poreskih kredita 67.945 (76.937)

Iskorišćeni poreski krediti

94.411 Nepriznata odloţena poreska sredstva na gubtike preneta u budući period (100.201) -

Ukupan poreski rashod iskazan u bilansu uspeha 47.078 (222.913)

Na dan 31. decembar 2013. godine, Banka ima poreski gubitak u iznosu od RSD 668.008. Na dan 31. decembar 2013. godine, Banka ima nepriznata odloţena poreska sredstva na gubitke preneta u budući period u iznosu od RSD 100.201 hiljade.

17. Zarada po akciji

Osnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u toku godine. Na dan 31. decembar 2013. godine, Banka ima 48 prioritetnih akcija. Nije bilo objave prioritetnih dividendi, te nema ni efekta na osnovnu zaradu po akciji.

2013 2012

Dobit 1.368.692 1.674.023 Ponderisan prosečan broj običnih akcija izdatih tokom godine 254.224 254.224

Osnovna zarada po akciji (izražena u RSD po akciji) 5.384 6.585

18. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

2013 2012

U dinarima Ţiro račun 10.145.420 12.782.831 Gotovina u blagajni 782.703 871.652 U stranoj valuti Devizni računi 159.835 2.482.641 Gotovina u blagajni 1.785.738 2.458.187 Ostala novčana sredstva 13.220 15.931

Ukupno 12.886.916 18.611.242




U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije („Sluţbeni glasnik Republike Srbije“ br. 116/2006, 3/2007, 31/2007, 93/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008, 107/2008, 110/2008, 112/2008, 12/2009, 39/2009, 44/2009, 47/2009, 111/2009, 12/2010 78/2010, 3/2011 i 8/2011), obavezna rezerva u dinarima se izdvaja na ţiro račun, te se stoga knjigovodstveno posebno ne iskazuje. Na dan 31. decembar 2013. godine, obračunata obavezna rezerva u dinarima iznosila je RSD 8.806.052 hiljada (u 2012. godini: RSD 7.985.929 hiljada). Banka moţe da koristi obaveznu rezervu za odrţavanje likvidnosti.

19. Opozivi depoziti i krediti

2013 2012

Obrnute repo transakcije sa NBS koje se drţe do dospeća 5.001.054 - Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije u stranoj valuti 19.800.831 16.525.669

Ukupno 24.801.885 16.525.669

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi, Banka je duţna da obračuna i izdvoji obaveznu rezervu u stranoj valuti na posebnom račun kod Narodne banke Srbije. Dana 9. avgusta 2012. godine doneta je izmena Odluke o obaveznoj rezervi, a rezultat izmene jeste da iznos obavezna rezerva u stranoj valuti za deposite s rokom dospeća do 2 godine iznos 29%. Rezerva se izdvaja na sledeći način: 32% rezerve izdvaja se u dinarima, a 68% u evrima. Iznos obračunate obavezne rezerve u stranoj valuti na depozite sa rokom dospeća preko 2 godine je 22%. Rezerva se izdvaja na sledeći način: 24% rezerve izdvaja se u dinarima, a 76% u evrima.

20. Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja

2013 2012

Potraživanja u dinarima

Kamate 1.512.270 1.278.952 Naknade 232.933 214.752 Prodaja 9 740 Povećanje fer vrednosti derivata 66 97 Ostala potraţivanja 347.856 240.893

Potraživanja u stranoj valuti

Kamate 31.915 54.109 Naknade 12.505 40.052 Povećanje fer vrednosti derivata 31.980 47.950

Potraživanja za kamatu i naknadu, bruto 2.169.534 1.877.545

Minus: Ispravka vrednosti (1.030.314) (828.097)

Potraživanja za kamatu i naknadu, neto 1.139.220 1.049.448




Promene na ispravkama vrednosti prikazane su u sledećoj tabeli:

2013 2012

Početno stanje 828.097 596.010

Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 200.063 198.702

Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) (1.976) (3.353)

Neto kursne razlike 6.087 38.491

Otpis (1.957) (1.753)

Stanje na 31. decembar 2013. 1.030.314 828.097

Potraţivanja po osnovu promene vrednosti derivata:


Fer vrednosti

Fer vrednosti

Ugovorni/nominalni iznos Sredstva Obaveze

Ugovorni/nominalni iznos Sredstva Obaveze

Derivati koji se drže radi trgovanja

Valutni svopovi 18.841.429 66 805 21.553.942 19 1.334

Valutni derivati

45.487 77 -

Kamatni svopovi 5.898.500 31.980 31.980 5.850.969 47.950 47.950

Ukupno 24.739.929 32.046 32.785 27.450.399 48.046 49.284




21. Dati krediti i depoziti

2013 2012

Domaće banke

Finansijske organizacije

Preduzeća Preduzetnici Stanovništvo Strana

lica Ostali

klijenti Ukupno Ukupno

Depoziti dati u dinarima

Ostali dati depoziti 522.644 - - - - 650.042 - 1.172.686 390.000

Depoziti dati u stranoj valuti

Ostali dati depoziti - - - - - - - - 17.315.242

Ostali namenski depoziti - 4.586 - - - 129.117 - 133.703 125.905

Krediti dati u dinarima

Investicioni krediti - - 1.659.679 462.179 - - - 2.121.858 2.586.146

Dozvoljena prekoračenja - - 189.348 19.754 791.375 - 296 1.000.773 2.310.490

Krediti za obrtna sredstva - - 31.475.002 6.037.817 - - 32.677 37.545.496 35.047.724

Stambeni krediti - - - - 22.594.777 - - 22.594.777 23.966.981

Ostali krediti - - 5.864.027 1.051.811 22.645.772 - 94.526 29.656.136 27.702.879

Krediti dati u stranoj valuti

Krediti za uvoz - - 4.404.245 - - - - 4.404.245 955.242

Ostali krediti - - 73.487 - - - 1.757.658 1.831.145 2.946.573

Dati krediti i depoziti, bruto 522.644 4.586 43.665.788 7.571.561 46.031.924 779.159 1.885.157 100.460.819 113.347.182

Minus: Ispravka vrednosti - - (5.524.148) (2.972.122) (2.426.120) - (41.889) (10.964.279) (8.870.129)

Dati krediti i depoziti, neto 522.644 4.586 38.141.640 4.599.439 43.605.804 779.159 1.843.268 89.496.540 104.477.053




Kamatne stope na indeksirane kredite pravnim licima kreću se od 3,27% do 7,00% godišnje, a za dianarske kredite od 9,5% do 18% godišnje. Banka fizičkim licima odobrava dinarske kredite sa valutnom klauzulom, pri čemu se kamata kretala u rasponu od 4,22% - 13,5% na godišnjem nivou i dinarske kredite sa kamatom od 11,0% do 34,5%. Pomene na ispravkama vrednosti za kredite i depozite klijenata predstavljene su u sledećoj tabeli:

Privreda Stanovništvo Stambeni

krediti

Preduzetnici i mala

preduzeća Ukupno

Početno stanje 1.1.2011. 757.761 1.499.032 174.367 4.279.867 6.711.027 Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 256.274 313.423 41.533 1.088.709 1.699.939 Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) - (8.889) - (2.158) (11.047)

Neto kursne razlike 57.295 51.541 16.939 361.976 487.751

Otpis - (7.827) - (9.714) (17.541)

Stanje na dan 01.01. 2012. 1.071.330 1.847.280 232.839 5.718.680 8.870.129

Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 960.950 309.759 53.327 747.989 2.072.025 Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) (9.972) (9.347) - (4.531) (23.850)

Neto kursne razlike 10.389 4.085 (156) 50.001 64.319

Otpis - (11.548) (118) (6.678) (18.344)

Stanje na dan 31.12.2013. 2.032.697 2.140.229 285.892 6.505.461 10.964.279

22. Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija)

2013 2012

Hartije od vrednosti u dinarima HoV po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije 8.702 -

Akcije 12.995 13.093

HoV raspoložive za prodaju Obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije 4.630.120 3.825.477

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća Obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije 4.685.635 6.315.976

Hartije od vrednosti u stranoj valuti HoV raspoložive za prodaju

Obveznice stare devizne štednje 9.985.866 8.870.806 Akcije 68.354 6.586

19.391.672 19.031.938




Obveznice stare devizne štednje se odnose na hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija na osnovu Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana („Sluţbeni list SRJ“ br. 36/2002). Obveznice su emitovane bez kupona, glase na ime i prenosive su. Obveznice glase na evro a mogu se isplaćivati u dinarima ili u evrima i registrovane su u Centralnom registru. Navedenim hartijama od vrednosti se aktivno trguje na Beogradskoj berzi.

23. Udeli (učešća)

2013 2012

Udeli (učešća) 20.479 20.479

20.479 20.479

Na dan 31. decembar 2013. godine, Banka ima učešće u kapitalu ERB Leasing-a od 25,56% (31. decembar 2012. godine: 25,56%).

24. Ostali plasmani

2013 2012

Ostali plasmani u dinarima Faktoring 22.019 137.500 Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama 20.023 37.295 Ostali plasmani 27.379 7.419 Pokriveni akreditivi i druga jemstva 987 1.024 Ostali plasmani u stranoj valuti Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama 3.915.192 1.969.273 Ostali plasmani 331.188 328.033

Ostali plasmani, bruto 4.316.788 2.480.544

Minus: Ispravka vrednosti (1.319.017) (659.737)

Ostali plasmani, neto 2.997.771 1.820.807

Promene na ispravkama vrednosti predstavljene su u sledećoj tabeli:

2013 2012


Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 655.429 164.653

Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) - -

Neto kursne razlike 3.851 42.287

Otpis - -

Stanje na dan 31. decembar 1.319.017 659.737




25. Nematerijalna ulaganja

Licence i

softver Sredstva u

pripremi Ukupno

Stanje na dan 1. januar 2012.

Nabavna vrednost 2.622.925 36.636 2.659.561

Ispravka vrednosti (1.078.623) - (1.078.623)

Neotpisana vrednost 1.544.302 36.636 1.580.938

Godina zavšena na dan 31. decembar 2011.

Početno stanje neotpisane vrednosti 1.544.302 36.636 1.580.938

Nove nabavke - 285.087 285.087

Smanjenja - - -

Prenosi 262.728 (262.728) -

Amortizacija (Napomena 13) (177.444) - (177.444)


Na dan 31. decembar 2012. godine




Godina završena na dan 31. decembar 2013.

Početno stanje neotpisane vrednosti 1.629.586 58.995 1.688.581

Nove nabavke - 244.107 244.107

Prenosi 261.554 (261.554) -

Amortizacija (Napomena 13) (194.090) - (194.090)


Na dan 31. decembar 2013.




Neotpisana vrednost nematerijalnih ulaganja ne razlikuje se materijalno od fer vrednosti.




26. Osnovna sredstva

Zemljište i građevin-

ski objekti

Oprema i ostala

osnovna sredstva

Osnovna sredstva u

pripremi Ukupno


Nabavna vrednost 4.107.569 1.861.279 19.210 5.988.058

Ispravka vrednosti (762.745) (1.191.644) - (1.954.389)

Neotpisana vrednost 3.344.824 669.635 19.210 4.033.669


Početno stanje neotpisane vrednosti 3.344.824 669.635 19.210 4.033.669

Nove nabavke - - 151.160 151.160

Prenosi 61.624 45.390 (107.014) - Prenos sa avansa uključenog u ostala sredstva - - 15.177 15.177

Smanjenja/ Prodaja - - - -

Otpis (8.064) (5.452) - (13.516)

Donirana sredstva - - - -

Ostalo - - - -

Amortizacija (Napomena 13) (89.272) (135.547) (224.819)

Neotpisana vrednost na dan 31. decembar 2012 3.309.112 574.026 78.533 3.961.671


Nabavna vrednost 4.095.628 1.825.463 78.533 5.999.624 Ispravka vrednosti (786.516) (1.251.437) - (2.037.953)



Početno stanje 3.309.112 574.026 78.533 3.961.671

Nove nabavke - 263.144 263.144 Prenosi 144.070 136.950 (281.020) - Prenos sa avansa uključenog u ostala sredstva - (2) - (2)

Smanjenja/ Prodaja (6.697) (2.030) - (8.727)

Amortizacija (Napomena 13) (89.534) (134.195) - (223.729)


Stanje na dan 31. decembar 2013.

Nabavna vrednost 4.136.117 1.897.262 60.657 6.094.036

Ispravka vrednosti (779.166) (1.322.513) - (2.101.679)





Fer vrednosti osnovnih sredstva veća je od neotpisane vrednosti za RSD 48.196 hiljada. Troškovi zakupnine u iznosu od RSD 479.644 hiljada (2012. godine: RSD 521.074 hiljada) koji se odnose na zakup nekretnina, uključeni su u operativne troškove (Napomena 14). Na dan 31. decembar 2013. godine Banka nema tereta na osnovnim sredstvima.

27. Odložena poreska sredstva i obaveze

Odloţena poreska sredstva i obaveze na dan 31. decembar:

2013 2012

Odloţena poreska sredstva 245.388 175.337

Odloţene poreske obaveze (140.799) (110.200)

104.589 65.137

Odloţeni porezi su obračunati na privremene razlike i neiskorišćene poreske kredite.

Promene odloţenih poreskih sredstava:

2013 2012

Početno stanje odloženih poreskih sredstava 65.137 218.693

Promene u toku godine: Promena poreske stope - (28.381)

Smanjenje /(povećanje) odloţenih poreskih obaveza i (smanjenje)/povećanje odlođenih poreskih sredstava po osnovu privremenih razlika (20.867) (23.184)

Odloţena poreska sredstva po osnovu poreskih kredita 67.945 (76.937)

Ukupan odloženi poreski prihod/(rashod) za godinu 47.078 (128.502)

Odložena poreska sredstva po osnovu revalorizacionih rezervi (Napomena 37) (7.626) (25.054)

Odložena poreska sredstva 104.589 65.137

Na 31. decembar 2013. godine, Banka ima nepriznata odloţena poreska sredstva na gubitke preneta u budući period u iznosu od RSD 100.201 hiljade.




Odloţeni poreski prihod/(rashod) nastao je po osnovu:

2013 2012

Promene poreske stope - (28.381)

Amortizacije (22.973) (28.366)

Dugoročnih rezervisanja 2.106 5.182

Iskorišćeni poreski krediti - (76.937)

Novi poreski krediti 67.945 -

47.078 (128.502)

28. Ostala sredstva

2013 2012

Aktivna vremenska razgraničenja u dinarima Razgraničena potraţivanja za obračunatu kamatu 724.072 552.643

Razgraničena potraţivanja za ostale obračunate prihode 32.428 37.793

Razgraničeni ostali troškovi 135.462 111.512

Ostala aktivna vremenska razgraničenja 140.641 497.794

Aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti

Razgraničena potraţivanja za obračunatu kamatu 8.863 65.659

Razgraničeni rashodi kamata 37.508 144.209

Ostala aktivna vremenska razgraničenja 1.648 1.895

1.080.622 1.411.505

Ostala potraživanja u dinarima

Potraţivanja od zaposlenih 19 46

Po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 23.527 15.873 Po osnovu avansa datih za trajna ulaganja 751 751

Po osnovu pretplaćenih poreza i doprinosa 154 227

Potraţivanja za više plaćen porez na dobit 129.816 41.869

Potraţivanja po osnovu kartica 40.123 37.517

Prolazni i privremeni računi (17.676) (20.702) Ostala potraţivanja iz operativnog poslovanja 67.244 62.859

Ostala potraživanja u stranoj valuti

Od zaposlenih - 1.805

Po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 4.670 4.348 Prolazni i privremeni računi (4.179) 5.034 Ostala potraţivanja iz operativnog poslovanja 83.017 66.456

327.466 216.083

Zalihe

Sredstva stečena naplatom potraţivanja 12.415 12.415

Zalihe materijala 2.755 2.843

15.170 15.258

Ostala sredstva – bruto 1.423.258 1.642.846

Minus: Ispravka vrednosti potraţivanja (91.759) (76.664) Minus: Ispravka vrednosti materijalnih vrednosti primljenih po osnovu naplate potraţivanja (903) (903)

Ostala sredstva - neto 1.330.596 1.565.279




Promene ispravke vrednosti prikazane su u tabeli:

2013 2012


Nove ispravke (Napomena 11) 16.256 64.380

Ukidanje ispravki (Napomena 11) - -

Neto kursne razlike 837 911

Isknjiţavanje (1.998) (1.302)

Stanje na dan 31. decembar 91.759 76.663

29. Transakcioni depoziti

2013 2012

Transakcioni depoziti u dinarima

Banke i druge finansijske organizacije 10.632 103.904

Preduzeća 1.581.264 1.418.850

Preduzetnici 738.739 667.727

Stanovništvo 1.530.687 1.119.427

Strana lica 25.249 82.679

Drugi komitenti 263.485 280.525

Transakcioni depoziti u stranoj valuti

Banke i druge finansijske organizacije 84.126 11.521

Preduzeća 1.373.714 2.036.516

Preduzetnici 19.710 23.191

Stanovništvo 5.923.662 4.133.809

Strana lica 528.302 342.545

Drugi komitenti 44.095 23.531

Ukupno 12.123.665 10.244.225




30. Ostali depoziti

2013 2012

Bankarski sektor u zemlji i

ostale finansijske

institucije

Javni sektor

Preduzeća Preduzetnici Stanovništvo Strana lica Drugi

komitenti Ukupno Ukupno

Ostali depoziti u dinarima

Štedni depoziti - - - - 1.052.153 9.489 - 1.061.642 325.691

Namenski depoziti - - 135.164 37 18.175 14.518 - 167.894 67.731 Depoziti kao sredstvo obezbeđenja datih kredita - - 26.795 2.800 4.399 - - 33.994 36.521

Ostali depoziti 329.560 692.500 1.715.293 70.437 - - 3.413.921 6.221.711 6.655.517

Ostali depoziti u stranoj valuti

Štedni depoziti - - - - 68.341.433 1.201.135 - 69.542.568 67.225.523

Namenski depoziti - - 383.457 - 28.716 18.660 30.242 461.075 392.716 Depoziti kao sredstvo obezbeđenja datih kredita - - 116.785 4.242 668.303 10.791 17.465 817.586 1.101.593

Ostali depoziti 938.184 - 4.600.832 30.745 - 5.696.107 345.867 11.611.735 6.841.855

Ukupno 1.267.744 692.500 6.978.326 108.261 70.113.179 6.950.700 3.807.495 89.918.205 82.647.147

Godišnja kamatna stopa do 12,50% se obračunava na depozite po viđenju kompanija u dinarima, dok kamatna stopa na depozite u stranoj valuti iznosi do 5,50% godišnje. Oročeni depoziti kompanija u dinarima nose kamatnu stopu od 7% do 14,50% godišnje dok oročeni depoziti kompanija u stranoj valuti nose kamatnu stopu od 1,00% do 5,23% godišnje. Godišnja kamatna stopa na tekuće i depozite po viđenju stanovništva iznosi do 5,89% u zavisnosti od valute i dospeća. Kamatna stopa na oročene depozite u stranoj valuti varira od 1,58% do 5,1% dok godišnja kamatna stopa na oročene depozite u dinarima stanovništva kreće se u rasponu od 4,38% do 11%.




31. Primljeni krediti i ostale finansijske obaveze

2013 2012

Primljeni krediti i ostale finansijske obaveze u dinarima

Ostale finansijske obaveze u dinarima 18.782 16.045

Primljeni krediti i ostale finansijske obaveze u stranoj valuti

Krediti 6.872.710 27.708.390

Ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 16.771 33.653

Ukupno 6.908.263 27.758.088

Na dan 31.decembar 2013. godine iznos primljenih kredita od RSD 6.872.710hiljada sastoji se od:

Counterparty Borrowing

date Maturity

date Currency

Amount in original

currency (in thousands)

Amount in RSD

thousand

Evropska banka za obnovu i razvoj 11/15/2010 10/8/2014 EUR 12.000 1.375.705 Evropska banka za obnovu i razvoj 12/23/2013 3/24/2014 EUR 1.000 114.642 Međunarodna finansijska korporacija 4/26/2011 6/15/2015 EUR 23.034 2.640.666 Evropska investiciona banka 5/20/2010 5/20/2016 EUR 5.331 611.186 Evropska investiciona banka 7/28/2010 7/28/2016 EUR 3.296 377.918 Evropska investiciona banka 1/28/2011 1/28/2016 EUR 3.085 353.614 Evropska investiciona banka 12/9/2011 12/9/2017 EUR 3.885 445.337 Evropska investiciona banka 12/10/2012 12/10/2019 EUR 200 22.928 Evropska investiciona banka 2/10/2011 2/10/2018 CHF 5.691 532.367 Evropska investiciona banka 5/11/2010 5/10/2017 CHF 4.013 375.419 Koncesioni kredit Vlade Republike italije 12/6/2013 3/16/2020 EUR 200 22.928

Ukupno 6.872.710




Na dan 31. decembar 2012. godine iznos primljenih kredita od RSD 27.708.390hiljada sastoji se od

Komitent Datum

pozajmice Datum

dospeća Valuta

Iznos u originalnoj

valuti (u hiljadama)

Iznos u dinarima (u

hiljadama)

Evropska investiciona banka 5/20/2010 5/20/2016 EUR 7.464 848.765 Evropska investiciona banka 7/28/2010 7/28/2016 EUR 4.395 499.830 Evropska investiciona banka 1/28/2011 1/28/2016 EUR 4.318 491.070 Evropska investiciona banka 12/9/2011 12/9/2017 EUR 4.856 552.186 Evropska investiciona banka 12/10/2012 12/10/2019 EUR 200 22.744 Evropska investiciona banka 2/10/2011 2/10/2018 CHF 6.956 655.157 Evropska investiciona banka 5/11/2010 5/10/2017 CHF 5.160 486.010 Međunarodna finansijska korporacija 4/26/2011 6/15/2015 EUR 38.390 4.365.646 Evropska banka za obnovu i razvoj 11/15/2010 10/8/2014 EUR 24.000 2.729.239

EFG Eurobank Ergasias 3/26/2010 12/31/2013 EUR 150.000 17.057.745

Ukupno 27.708.390

32. Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene fer vrednosti derivata

2013 2012

Obaveze u dinarima Kamate 302 324

Naknade i provizije 5.098 4.774

Smanjenje trţišne vrednosti derivata 805 1.334

Obaveze u stranoj valuti Kamate 394 333 Smanjenje trţišne vrednosti derivata 31.980 47.950

38.579 54.715

33. Obaveze za poreze

2013 2012

Porez po odbitku 6.250 7.197

Porez na dodatu vrednost 22.928 7.334

Drugi porezi i doprinosi 9.032 5.490

Ukupno 38.210 20.021




34. Rezervisanja

2013 2012

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 79.457 101.794

Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 40 b) 86.674 57.925

Rezervisanja za penzije 48.587 34.548

Rezervisanja za bonuse 55.000 55.000 Rezervisanja za štete 32.100 45.984

Ukupno 301.818 295.251

Promene na rezervisanjima prikazane su u narednoj tabeli:

Rezervi-sanja za

štete

Rezervi-sanja za bonuse

Rezervi-sanja za penzije

Rezervi-sanja za sudske

sporove

Rezervi-sanja po

vanbi-lansnoj

evidenciji Ukupno

Stanje na dan 01.01.2012. - 105.993 31.929 53.587 67.204 258.713

Korišćenje rezervisanja - plaćanja - (16.743) - (5.464) - (22.207)

Nova rezervisanja 45.889 55.000 4.696 7.293 27.617 140.495 Ukidanje rezervisanja (Napomena 11) - (89.250) - (1.474) (400) (91.124) Rezervisanja za penzije - plaćanja - - (2.077) (2.077)

Neto kursne razlike 95 - - 3.983 7.373 11.451

Stanje na dan 01.01.2012. 45.984 55.000 34.548 57.925 101.794 295.251

Korišćenje rezervisanja - plaćanja (13.912) - - (1.509) - (15.421) Nova rezervisanja (Napomena 11) - - 15.489 29.789 1.728 47.006 Ukidanje rezervisanja (Napomena 11) (125) - - - (24.673) (24.798) Rezervisanja za penzije - plaćanja - (1.449) - - (1.449)

Neto kursne razlike 153 - 469 607 1.229

Stanje na dan 31.12.2013. godine 32.100 55.000 48.588 86.674 79.456 301.818

Glavne aktuarske pretpostavke upotrebljene u obračunu rezervisanja za penzije(izraţena kao ponderisane prosečne vrednosti):

2013 2012

% %

Diskontna stopa 7,5% 9%

Povećanje prosečne zarade na nacionalnom nivou 2% 2%

Stopa inflacije 4% 4%




35. Obaveze iz dobitka

2013 2012

Obaveze iz dobitka 700 700

Ukupno 700 700

36. Ostale obaveze

2013 2012

Obaveze po osnovu zarada i naknada Za neto zarade 10 42 Za poreze na zarade i naknade zarada - - Za doprinose na zarade i naknade zarada - -

Po osnovu privremenih i povremenih poslova 694 397

Ostale obaveze prema zaposlenima 15.971 15.793

16.675 16.232

Ostale obaveze u dinarima

Po komisionim poslovima 5.930 5.897

Po osnovu primljenih avansa 1.420 20.176

Prema dobavljačima 93.954 103.790

Prolazni i privremeni računi 5.858 17.797

Finansijski lizing - 9.974

Ostale obaveze 36.477 28.358

Ostale obaveze u stranoj valuti Po osnovu primljenih avansa 73.746 10.898

Prema dobavljačima 77.752 30.127

Prolazni i privremeni računi 166 -

Ostale obaveze 746 973

296.049 227.990

Pasivna vremenska razgraničenja u dinarima Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu 39.731 39.774

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 51.347 43.100

Razgraničeni prihodi po osnovu naknada 387.276 627.322

Razgraničeni prihodi kamata 264.357 458.806 Ostala pasivna vremenska razgraničenja 56.833 130.762

Pasivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu 606.794 797.558

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 23.180 25.179

Ostala pasivna vremenska razgraničenja 5.520 18.919

1.435.038 2.141.420

Ukupno 1.747.762 2.385.642




37. Kapital

Kapital Banke obuhvata akcijski kapital, emisionu premiju, rezerve, revalorizacione rezerve, rezerve iz dobiti, gubitak/dobitak ranijih godina:

2013 2012

Akcijski kapital - obične akcije 25.422.400 25.422.400

Akcijski kapital - prioritetne akcije 4.800 4.800

Emisiona premija 6.051.999 6.051.999 Ostali kapital 2.727 2.727

31.481.926 31.481.926

Rezerve banke iz dobiti i ostale rezerve 9.558.335 9.558.335

9.558.335 9.558.335

Revalorizacione rezerve

Revalorizacione rezerve - promene vrednosti HoV 217.872 167.034 Odloţeni poreski gubitak - HoV raspoloţive za prodaju (32.681) (25.055)

Akumulirana dobit i gubitak 4.229.275 2.555.252

Dobit tekuće godine 1.368.692 1.674.023

5.597.967 4.229.275

Ukupno kapital 46.823.419 45.411.515

Broj izdatih akcija 254.272 254.272

Nominalna vrednost akcija iznosi RSD 100.000 po pojedinačnoj akciji.




Akcionari Banke na dan 31.12.2013. godine predstavljeni su u tabeli koja sledi:

Akcionar Obične

akcije % Prioritet

ne akcije % Ukupne

akcije %

Eurobank Ergasias 141.868 55,80% 17 35,42% 141.885 55.80%

Berberis Investments Limited 3.690 1,45% - 0,00% 3.690 1.45% ERB N.E. BV Holding Company Holland 108.666 42,74% - 0,00% 108.666 42.74% Agromerkantilija zemljoradnička zadruga - 0,00% 3 6,25% 3 0.00%

AKT - 0,00% 1 2,08% 1 0.00%

Bambi banat - 0,00% 3 6,25% 3 0.00%

Buducnost - 0,00% 2 4,17% 2 0.00%

Dunav AD - 0,00% 1 2,08% 1 0.00%

Habit pharm - 0,00% 5 10,42% 5 0.00%

Kopaoničanka ZP - 0,00% 2 4,17% 2 0.00%

Saobraćajni institut CIP - 0,00% 3 6,25% 3 0.00% Siemens IT solutions and service - 0,00% 2 4,17% 2 0.00%

Stem - 0,00% 1 2,08% 1 0.00%

TP Beogradelektro - 0,00% 6 12,50% 6 0.00%

Trustex - 0,00% 1 2,08% 1 0.00%

ZZ Bajina Bašta - 0,00% 1 2,08% 1 0.00%

Ukupno 254.224 100,00% 48 100,00% 254.272 100.00%

Promene u broju običnih i prioritetnih akcija prikazane su u tabeli:

Obične akcije Prioritetne akcije

Stanje na dan 31.12.2012. 254.224 48

Stanje na dan 31.12.2013. 254.224 48

Emisija akcija i promene strukture kapitala Eurobank EFG Banka u toku 2013. godine nije povećavala kapital. Emisiona premija Emisiona premija obuhvata razliku između trţišne cene akcija i njihove nominalne vrednosti. Na dan 31. decembar 2013. godine emisona premije Banke iznosila je RSD 6.051.999 hiljada (31. decembar 2012. godine: RSD 6.051.999). Rezerve iz dobiti Rezerve iz dobiti i ostale rezerve u iznosu od RSD 9.558.335 hiljada (31. decembar 2012. godine: RSD 9.558.335 hiljada) formirane su u skladu sa regulativom i statutom Banke.




38. Vanbilansne pozicije

a) Poslovi u ime i za račun trećih

2013 2012

Plasmani po poslovima u ime i za račun javnog sektora – poljoprivreda

- Kratkoročni 681.745 391.677

- Dugoročni 629.331 642.170

Dugoročni krediti za mlade 327.570 302.544

Ukupno 1.638.646 1.336.391

b) Garancije, jemstva i preuzete neopozive obaveze

2013 2012

Preuzete buduće obaveze u dinarima

Date garancije i druga jemstva 2.110.491 2.246.486 Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite i plasmane 8.067.554 8.487.822

Ostale preuzete neopozive obaveze 899.764 1.585.681

Preuzete buduće obaveze u stranoj valuti

Date garancije i druga jemstva 11.922.764 17.015.967 Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite i plasmane 991.156 2.129.063

Ostale preuzete neopozive obaveze 134.859 22.680

Ukupno 24.126.588 31.487.699

c) Primljena jemstva za obaveze

2013 2012

Osiguranje stambenih kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita 28.015.731 28.285.941

Hartije od vrednosti primljene u zalog 1.963.037 4.171.822

Ukupno 29.978.768 32.457.763

d) Derivati

2013 2012

Derivati 84.186.882 96.349.933

Ukupno 84.186.882 96.349.933




e) Druge vanbilansne obaveze

2013 2012

Primljene hipoteke 117.994.755 99.875.078

Primljene garancije i akreditivi 4.217.156 4.526.580

Obveznice građana u Centralnom registru 84.497.287 101.365.452 Hartije od vrednosti po osnovu obrnutih repo transakcija sa NBS 5.000.000 -

Hartije od vrednosti NBS i Ministarstva finansija - 1.800.000

Druga vanbilansna aktiva 83.344.514 92.031.056

Ukupno 295.053.712 299.598.166

39. Potencijalne obaveze

a) Obaveze po osnovu operativnog lizinga Neotkazive obaveze po osnovu operativnog lizinga:

2013 2012

U periodu ne duţem od 1 godine 80.502 114.554

Ukupno 80.502 114.554

b) Sudski sporovi

Na dan 31. decembar 2013. godine, protiv Banke se vode dva spora po osnovu isplaćenih obveznica stare devizne štednje neovlašćenim licima sa falsifikovanim dokumentima. Iako u poslu servisiranja obveznica stare devizne štednje Banka ima ulogu agenta koji poslove servisiranja obveznica vrši u ime i za račun Vlade Repubike Srbije, Banka je izvršila rezervisanja po osnovu sporova za isplaćene obveznice stare devizne štednje u iznosu od RSD 57.853 hiljada (na dan 31. decembar 2012. godine: RSD 45.498 hiljade).

Na dan 31. decembar 2013. godine Banka je izvršila rezervisanja po osnovu ostalih sudskihsporova u ukupnom iznosu od RSD 28.821 hiljada (31. decembar 2012.godine: RSD 3.306 hiljade) – Napomena 34.




40. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije

Banka je duţna da se uskladi sa pokazateljima koje definiše Zakona o bankama i drugom finansijskim institucijama. Na dan 31. decembra 2013. godine, pokazatelji Banke bili su u propisanim okvirima:

Pokazatelji poslovanja Propisani pokazatelji 2013

Adekvatnost kapitala min 12% 19,49%

Dugoročna ulaganja max 60% 20,71%

Izloţenost prema licima povezanim sa bankom max 20% 7,37%

Zbir velikih izloţenosti banke max 400% 93,28%

Pokazatelj likvidnosti: – u prvom mesecu izveštajnog perioda min 1 1,72

– u drugom mesecu izveštajnog perioda min 1 3,01

– u poslednjem mesecu izveštajnog perioda min 1 2,20

Pokazatelj deviznog rizika max 20% 4,07%

Banka je na dan 31. decembra 2013. godine uskladila navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije.

41. Odnosi sa povezanim licima

Eurobank a.d. Beograd je ćerka-kompanija Eurobank Ergasias, registrovane na Atinskoj berzi. Do 23. jula 2012. godine, Eurobank Ergasias S.A. bila je u većinskom vlasništvu EFG Grupe koja je drţala 44,70% običnih akcija Eurobank i glasačkih prava. U maju 2013. godine, nakon rekapitalizacije Eurobanke u iznosu od € 5.839 miliona, HFSF je preuzeo kontrolu nad bankom kao većinski akcionar i povezano lice. Dana 19. juna 2013. godine, HFSF je stekao 3.789.317.358 običnih akcija Eurobank sa glasačkim pravima, što čini 98,56% akcijskog kapitala. Nakon izdavanja novih 205.804.664 običnih akcija u julu, Odlukom godišnje Skupštine akcionara od 27. juna 2013. godine, procenat glasačkih prava koje HFSF-a u Eurobank smanjen je na 93,55%. Nakon uvećanja kapitala koje je odobrila vandredna Skupština akcionara dana 26. avgusta 2013. godine, procenat glasačkih prava nad kojim HFSF ima kontrolu uvećan je na 95,23%. Eurobank Ergasias Grupa smatra ostale grčke banke koje su pod kontrolom, zajedničkom kontrolom ili pod značajnim uticajem HFSH-a, u kontekstu rekapitalizacije grčkih banaka, kao ilica na ključnim rukovodećim pozicijama u HFSF-u, za povezana lica. Transakcije Eurobank Ergasias Grupe sa grčkim bankama povezanim sa HFSF-om koje obavlja u toku svog redovnog poslovanja, vrše se po trţišnim uslovima, nisu pod uticajem HFSH-a kao većinskog akcionara sa pravima kontrole i nisu uključene u predstavljenim transakcijama s povezanim licima.




Dobrovoljna tenderska ponuda i spajanje sa Nacionalnom bankom Grčke (NBG) Dana 15. februara 2013. godine, Nacionalna banka Grčke (NBG) stekla je 84,35% glasačkih prava Eurobanke nakon okončanja dobrovoljne tenderske ponude pokrenute 11. januara 2013. godine. Nakon dobrovoljne tenderske ponude, usledilo bi spajanje dve banke, a process je pokrenut 19. marta 2013. godine. Dana 28. marta 2013. godine, Centralna banka Grčke poslala je pisma svim odrţivim bankama, uključujući Eurobank Ergasias i NGB, navodeći da svaka banka treba da bude rekapitalizovana do kraja aprila 2013. godine i zatraţila od njih da poduzmu neophodne aktivnosti. Dana 7. aprila 2013. godine, s obzrom na to da zajednički zahtev banaka za produţenjem roka za rekapitalizaciju do 20. juna 2013. godine nije bio odobren, relevantno regulatorno telo uz saglasnost rukovodstva obe banke odlučilo je da će Eurobank i NBG biti nezavisno rekapitalizovane u potpunosti. Kao posledica ove odluke, process spajanja dve banke je obustavljen. S tim u vezi, vanredna Skupština akcionara sazvana 30. aprila 2013. godine donela je odluku o povećanju običnog akcijskog kapitala kako bi se primilo € 5.839 miliona, upisan kao nefinansijsko učešće of HFSF-a,u skladu sa Zakonom 3864/2010 Ukazom Vlade 38/9.11.2012. Rezultat navedenog povećanja kapitala Banke, jeste smanjenje procenta glasačkih prava NBG na manje od 5% zaključno sa 30. septembrom 2013. godine. Transakcije sa povezanim licima za godinu završenu 31. decembra 2013. godine prikazane su u tabeli:




Aktiva

Eurobank

Ergasias

Be-

Business

Exchanges

S.A.

IMO

Property

Invesments

ERB

Property

services

ERB

Leasing

RECO Real

Property

20302810

ERB Asset

Fin

IT Shared

Services

ERB New

Europe

Funding

BV

EFG New

Europe

Holding

B.V.

34192535

Eurobank

private bank

Luxemburg S.A

Eurobank

Bulgaria A.D

Devizni račun

Prihodi po osnovu kamata i naknada 60,792 - - - - - - - - - - -

Potraţivanja za kamatu i naknadu 305 - 2 1 2 1 2 - 12,106 - - -

plasmani komitentima 650,042 - - 145 - 57,321 - - - - - -

Učešća u kapitalu - - - - 20,479 - - - - - - -

Derivati 2 - - - - - - - - - - -

Ukupno aktiva 711,141 - 2 146 20,481 57,322 2 - 12,106 - - -

Pasiva

Obaveze prema komitentima 6,925 - 551,943 57,133 124,944 273,510 82,911 - 1 43,716 5,139 713

Obaveze za uzete kredite - - - - - - - - - - - -

Obaveze za kamatu - - - - - - - - - - - -

Ostale obaveze 12,566 - - 806 62 343 - 18,140 - - - -

Derivati 32,785 - - - - - - - - - - -

Ukupno obaveze 52,276 - 551,943 57,939 125,006 273,853 82,911 18,140 1 43,716 5,139 713

Prihodi

Prihodi po osnovu kamata 489,965 30 - - - 2,294 - - - - - -

Prihodi po osnovu kamata 31,911 - - - - - - - - - - -

Prihod po osnovu MtM 2,382 - - - - - - - - - - -

Prihodi od nakanada 6,466 1 530 55 609 2,458 137 - 12,113 - - 83

Usluge - - 423 4,445 3,889 - - - - - - -

Ostali prihodi - - 317 - - - - - - -

Ukupno prihodi 530,724 31 953 4,500 4,815 4,752 137 - 12,113 - - 83

Rashodi

Rashodi kamata 462,995 - 45,959 3,319 15,843 3,019 3,769 - - - - -

Rashodi kamata po osnovu derivata 58,753 - - - - - - - - - - -

Rashod po osnovu MTM 34,279 - - - - - - - - - - -

Rashodi naknada 57,374 - - 6,787 - - - - - - - -

Usluge 278 527 3,403 6,643 13 50,323 2,097 251,400 - - - -

Ostalo 2,242 11 164 810 - - - -

Ukupno rashodi 613,679 2,769 49,362 16,760 16,020 53,342 6,676 251,400 - - - -

Vanbilans -

Akreditivi - - - - - 300,764 - - - - - -

Derivati 20,757,580 - - - - - - - - - - -

Ostale vanbilanse stavke - - - 155 - - - - - - -

Ukupno vanbilans 20,757,580 - - 155 - 300,764 - - - - - -




Transakcije sa povezanim licima za godinu završenu 31. decembra 2012. godine prikazane su u tabeli:

Eurobank Ergasias

IMO Property

Investments

ERB Property Services

ERB Leasing

RECO Real

Property

ERB Asset Fin

ERB Business services

ERB New Europe

Funding BV

ERB New Europe

Holding BV

ERB IT Shared

Services

Aktiva Devizni račun 182.110 - - - - -

- - -

Potraţivanja za kamatu i naknadu 55.913 - - - 579 - - 38.414 - - Plasmani komitentima 17.315.242 - 13 - 68.231 - 2.818 - - -

Učešća u kapitalu - - - 20.479 - - - - - -

Ostala potraţivanja - 35 373 326 - - - - - -

Ukupno aktiva 17.553.265 35 386 20.805 68.810 - 2.818 38.414 - -

Pasiva Obaveze prema

komitentima 62.582 570.985 53.935 679.351 220.174 120.268 - - 43.366 - Obaveze za uzete kredite 17.057.745 - - - - - - - - -

Obaveze za kamatu 4.196 - - - - - - - - -

Ostale obaveze 4.591 - 959 - - - 268 - - 15.060

Ukupno obaveze 17.129.114 570.985 54.894 679.351 220.174 120.268 268 - 43.366 15.060

Prihodi Prihodi po osnovu

kamata 699.979 - - - 2.401 - 109 - - - Prihodi po osnovu HoV 35.469 - - - - - - - - -

Prihodi od naknda - 262 57 693 140 206 33 39.975 - - Prihodi od zakupnine - 353 3.710 3.247 - - - - - -

Ukupno prihodi 26.766

Prihodi 735.448 615 3.767 3.940 2.541 206 142 39.975 - -

Rashodi Rashodi kamata 703.418 40.447 3.432 48.073 3.336 3.829 39 - - -

Rashodi naknada 38.137 - 3.589 - - - - - - -

Usluge 19.968 - 5.070 - - 2.548 3.444 - - 239.473

Ostali troškovi 19.600 - - - 16.202 984 - - -

Ukupno rashodi 781.123 40.447 12.091 48.073 19.538 7.361 3.483 - - 239.473

Vanbilans

Akreditivi - - - - - - - - - -

Derivati 21.553.193 - - - - - - - - - Ostale vanbilanse stavke

- - 287 41 - - 2.182 - - -

Ukupno vanbilans 21.553.193 - 287 41 - - 2.182 - - -




Na dan 31. decembar 2013. godine, krediti zaposlenima iznosili su RSD2.428.508 hiljada (31. decembar 2012. godine: RSD 2.564.872 hiljada). Krediti su odobravani u skladu sa poslovnom politikom banke, a kamatne stope se kreću u rasponu od 0,91% do7,24% za stambene kredite, i u rasponu od 11% do 25% za potrošačke dinarske kredite. a) Naknade ključnom osoblju

2013 2012

Troškovi plata i drugih naknada 150.686 136.831

150.686 136.831

42. Devizni kursevi

Kursevi najznačajnijih valuta koje su korišćene prilikom preračuna deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembar prikazani su u narednoj tabeli:

31. decembar

2013 2012

USD 83.1282 86.1763

EUR 114.6421 113.7183

CHF 93.5472 94.1922 43. Usaglašavanje potraživanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima

Prema odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji, Banka je usaglasila potraţivanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima na dan 30. novembar 2013. godine.

44. Upravni odbor

Članovi Upravnog odbora Eurobank a.d. na dan 31. decembar 2013. godine navedeni su sledećoj tabeli:

Predsednik Članovi

Karakasis Theodoros Stavros Ioannou

Nikolaos Aliprantis

Angelos Tsichrintzis

Evangelos Kavvalos*

Slobodan Slović

Ivan Vujačić

* Upravni odbor Banke je 6. decembra 2013. godine predloţio razrešenje E. Kavvalosa, a imenovanje A. Hassiotisa za novog člana i predsednika Upravnog odbora Banke. Narodna banka Srbije izdala je rešenje na imenovanje novog člana i predsednika dana 17.01.2014. godine, nakon čega je Skupština Banke 31.01.2014. godine razrešila E. Kavvalosa, a imenovala A. Hassiotisa za novog člana i predsednika Upravnog odbora Banke. T. Karakasis ostaje član Upravnog odbora Banke.

godišnji izveštaj za 2013. godinu

Documents