Хеленистичка културa

ментор: Велимир Стојановић ученици : Марија Пајкић

Никола Јовановић Павле Тењовић

Као раздобље општег напретка, хеленистичко доба је оставило неизбрисив траг у историји човечанства.

Грчки и македонски досељеници, војници, трговци, занатлије, учени људи и чиновници, на источним обалама Александровог краљевства, доносили су и ширили грчке обичаје, језик и културу. С друге стране упознавали су се са културом и начином живота старог истока. Мешањем тих двеју култура, хеленске и источне, настала је богата хеленистичка култура.

РелигијаХеленистичко доба донело је значајне

новине на пољима свих грана културе, па и у религији. Грци и Македонци, мешајући се са народима Старог истока, упознају се с њиховим верским схватањима и почињу да поштују њихове богове.

У читавом хеленском свету се проширио култ египатске богиње Изиде. Изида је, према њиховом схватању, била богиња природе и господарица земље, мора и мрачног подземног света. Увек је била спремна да помогне смртницима, утеши их или избави из недаћа. Сматрана је једним од најцењенијих божанстава.

Такође, био је карактеристичан синкретизам, тј. Спајање грчких богова са божанствима Старог истока.

Сарапис је представљао спој најзначајнијих египатских и хеленских богова. Био је господар подземног света, као египатски бог Озирис. Лечио је болесне и чинио чуда, као хеленски бог Асклепије. Представљан је са жезлом у руци, као Зевс, или са Кербером крај ногу, као Хад.

Поданици хеленистичких краљева су своје владаре поштовали као богове. Ова пракса је преузета од народа старог истока. Први владар који је од својих поданика захтевао да га поштују као божанство био је Александар Велики. Изједначаван је са Хераклом, сином бога Зевса. Због тога је често приказиван као и Херакле, са лављом кожом на глави.

Ликовне уметностиУметници овог доба, створили су дела непролазне

вредности, која и данас чине део светске културне баштине. Многа од њих нису сачувана до наших дана, али о њима сазнајемо на основу описа античких писаца.

Архитектура У архитектури преовладава китњасти коринтски

стил. Грађевине су биле богато и раскошно украшене статуама и рељефима. Улице су биле широке, сличне модерним булеварима, секле су се под правим угловима. Сваки хеленистички град имао је простран трг, позориште и многе друге раскошне грађевине.

Једно од највећих достигнућа хеленистичке културе био је светионик Фарос на истоименом острву у Египту, испред александријске луке. Омогућавао је бродовима безбедан повратак у луку. Убрајан међу седам светских чуда, као највиша грађевина тог времена. Светлост са Фароса се могла видети на 50км од александријске обале. Дању се сигналиѕирало великим огледалима, а ноћу ватром која је горела на врху светионика.

Вајарство Реализам хеленистичког

вајарства најбоље се огледа у портретима, где су личности представљане тачно онако како су изгледале. Њихова лица су одражавала различита расположења и осећања. Међу портретима краљева, највише се истичу портрети Александра Великог, које је вајао Лисип и за која се сматра да у једина верно приказивала лице овог младог краља, његову таласасту косу, усправан врат и чежњиве очи.

Један леп пример реализма у хеленистичком вајарству је и статуа ''Умирући Гал'‘, где је представљен рањени галски ратник.

Једна од најчувенијих скулптура је Ника. Богиња је представљена раширених крила, у тренутку када слеће на прамац брода, док јој ветар дува у лице.

Сликарство Хеленистички мајстори усавршили су технику израде

мозаика. Заправо, слике прављене од бојеног шљунка, разнобојних каменчића или комадића стакла. Теме мозаика су биле разнолике. Приказивале су сцене из митологије, свакодневног живота, великих ратних похода. Омиљени мотиви биле су разноврсне биљке и животиње. Зидно сликарство је било веома развијено. Веома мали број сликарских дела је сачуван, а једно од тих јесте и слика битке код Иса.

Друштвене и природне науке Хеленистичко доба-златно доба науке. Долази до процвата у свим

областима науке, јер су људи били жељни нових сазнања. На располагању су биле библиотеке у свим већим градовима.

Најбогатија библиотека се налазила у Александрији у Египту. Сматра се да је бројала између 100 000 и 700 000 дела. Ту су се могла наћи дела класичне грчке књижевности, али и различити списи из Египта,Месопотамије и других крајева. Ово непроцењиво благо страдало је у пожару када је римски војсковођа Цезар опсео град гонећи свог супарника Помпеја.

Касније је створен и Музеј, дом муза, где су предавања држали учени људи-математичари, астрономи, филозофи, историчари и др.

Хеленистичка историографија достигла је врхунац у делу Полибија, који је написао ’’Историје‘‘ од избијања Првог пунског рата(264. год. пре н.е.) до пада Хеладе под римску власт(146. год. пре н.е.). То дело уствари представља општу историју Средоземља и било је намењено најпре државницима и политичарима. Полибије је сматрао да је познавање и изучавање историје најважније за добро образовање и формирање људског карактера.

Такође, и на пољу природних наука, хеленистичко доба је донело велики напредак. Најпре, на пољу математике, астрономије и медицине.

Математичар Еуклид сабрао је сва дотадашња знања из математике(око 300. год. пре н.е.) у свом делу ’’Елементи‘‘.

Астроном Аристарх је први у јавности изложио хелиоцентричну теорију, тј. да се Земља окреће око Сунца и око своје осе. Али његова тврдња није имала велики број присталица јер су људи још увек веровали да се све планете окрећу око Земље.

Лекари су били веома умешни у борби против многих болести и стално су трагали за новим лековима. Многи су били заинтересовани за анатомију, па су, сецирали лешеве затвореника како би се упознали са изгледом и радом људских органа. Открили су да је срце средиште система артерија и вена, те да је мозак централни део нервног система (прва половина III века пре н.е.).

Научници хеленистичког света су уједно били и проналазачи. Трудили су се да сва теоријска достигнућа на што бољи начин примене у практичном животу и да сваки свој доказ објасне практичним примером.

Велики математичар и астроном Архимед, израчунао је вредност броја π и развио систем подизања терета помоћу чекрка. Установио је како функционише опруга и изјавио:’’Дајте ми ослонац и померићу свет‘‘. Такође је, бавећи се астрономијом, направио два планетаријума који су прецизно приказивали кретање небеских тела.

* * *Historia est testis temporum, lux

veritatis, vita memoria, magistra vitae, nuntia vetustatis.

Историја је сведок времена,светлост истине, живот успомена, учитељица

живота, весник давнине.

Марко Тулије Цицерон