REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA PANČEVOREGIONAL CHAMBER OF COMMERCE AND INDUSTRY PANČEVO

Srbija, 26000 Pančevo, Zmaj Jovina 1ªTel: + 381/13/343-255; Fax: + 381/13/ 354-056

e-mail: rpkpancevo@komora.net www.rpkpancevo.com

IZVEŠTAJ O RADU RPK PANČEVOZA 2014. godinu

Pančevo, maj 2015.godine

I. UVODNE NAPOMENE

Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, procenjeno je da ukupne ekonomske aktivnosti u 2014. godini, merene bruto domaćim proizvodom i iskazane u stalnim cenama, imaju realni pad od 2,0% u odnosu na prethodnu godinu. Posmatrano po aktivnostima, rast bruto dodate vrednosti imaju sektor poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, sektor informisanje i komunikacije i sektor saobraćaj i skladištenje. Pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, sektoru rudarstvo, sektoru građevinarstvo i sektoru finansijske delatnosti i delatnost osiguranja.

Domaća privreda je tokom godine ušla u recesiju, ostvarivši drastičan pad od preko 1,5% u prva tri kvartala 2014.godine. Postoji više uzroka ovog pada, od kojih se posebno ističe slabljenje domaće tražnje, pogoršavanje spoljnotrgovinskih trendova, katastrofalne poplave iz maja meseca.

U uslovima uskog potencijala za oporavak izvoza, stagnacije u evrozoni, negativnih izgleda za rast domaće tražnje i mera štednje, moguće je očekivati naredne godine stagnirajuću stopu rasta ili čak nastavak recesije.

Slabljenje kursa nacionalne valute je druga nepovoljna okolnost u privredi Srbije. Iako je domaća valuta poslednjih pet meseci u slabljenju, međugodišnja inflacija usporava tokom čitave 2014.godine, najverovatnije zbog veoma slabe domaće tražnje. Tako je inflacija ispod donje granice ciljanog koridora NBS od 4+/-1,5% još od marta meseca.

Javni dug je krajem 2014.godine dostigao 70% BDP (30% na kraju 2008). Ovakav rast javnog duga doveo je do povećanja troškova njegovog servisiranja, pa je kontinuirano povećanje kamata na dug bilo ključni faktor izuzetno visokih deficita. Moguće je da fiskalni deficit na nivou konsolidovane države na kraju 2014.godine dostigne preko 6% BDP, što je jedan od najvećih deficita u Evropi.

Prema podacima Narodne banke Srbije, spoljni dug Republike Srbije iznosio je na početku četvrtog kvartala oko 26,36 milijardi evra. Ova činjenica ukazuje na povećanje spoljnog duga za oko milijardu evra u odnosu na stanje krajem juna 2014.godine i približavanje istorijskom maksimumu iz februara 2013.godine, kada je dug iznosio skoro 26,6 milijardi evra.

U prvih devet meseci 2014.godine, neto priliv stranih direktnih ulaganja iznosio je 1.047 mln evra, što čini povećanje od 166 mln evra u odnosu na iznos koji je zabeležen u istom periodu prethodne godine (od aprila 2014.godine se primenjuje nova metodologija statistike platnog bilansa-jedan deo izmena stavki platnog bilansa se odnosi i na poziciju SDU).

Industrijska proizvodnja u periodu januar-novembar 2014.godine, u odnosu na isti period 2013.godine, manja je za 6,5%.Sva tri sektora industrije zabeležila su manji obim industrijske proizvodnje:

sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – 19%, sektor Rudarstvo – 15,4% i

2

sektor Prerađivačke industrije – 2,1%.

Obim industrijske proizvodnje u novembru 2014. godine, u odnosu na novembar 2013.godine, beleži pad od 8,7%, a u odnosu na prosek 2013.godine manja je za 2%. Obim industrijske proizvodnje beleži pad kod 21 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 72%), a rast kod 8 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 28%).

Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u novembru 2014.godine, u odnosu na novembar 2013.godine, imale su Proizvodnja električne energije, Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina, Eksploatacija uglja, Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda i Proizvodnja motornih vozila i prikolica.

Građevinska delatnost u Srbiji je i dalje u padu. Izgledi za oporavak se mogu ostvariti kroz snažniju dinamiku ugovaranja novih poslova, kao i kroz intenziviranje radova gradnje u inostranstvu, intenzivniju gradnju stanova i izvođenja radova na velikim infrastrukturnim projektima.

Promet robe u trgovini na malo u novembru 2014. godine, u odnosu na novembar 2013. godine, veći je u tekućim cenama za 1,8%, a u stalnim cenama za 0,3%.Promet robe u trgovini na malo u periodu januar-novembar 2014. godine, u odnosu na isti period 2013. godine, veći je u tekućim cenama za 3,8%, a u stalnim cenama za 2,8%.

Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi iz trećeg kvartala 2014. godine, na uzorku od 10.000 domaćinstava na području Republike Srbije, stopa nezaposlenosti u III kvartalu 2014. godine iznosila je 17,6%, i to 17,1% za muško i 18,4% za žensko stanovništvo.Stopa nezaposlenosti u beogradskom regionu iznosila je 17,3%, a u AP Vojvodini 18,1%. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije stopa nezaposlenosti iznosila je 15,6%, dok je u regionu Južne i Istočne Srbije iznosila 20,3%.

Stopa zaposlenosti u III kvartalu 2014.godine iznosila je 40,6%; od toga je stopa zaposlenosti za muškarce iznosila 47,8%, a za žene 34,0%. Najveća stopa zaposlenosti bila je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 44,2%, zatim u regionu Vojvodine 40,6%. U beogradskom regionu ova stopa je iznosila 38,3%, a u regionu Južne i Istočne Srbije 38,5%.

Stopa neformalne zaposlenosti u III kvartalu 2014.godine je iznosila 23,4% (procenat lica koja rade bez formalnog ugovora o radu u ukupnom broju zaposlenih).

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u novembru je u Srbiji bilo ukupno 739.044 nezaposlenih lica, što je za 2.318 lica manje nego u prethodnom mesecu i za 3,1% manje nego u novembru 2013.godine.

Prosečna zarada isplaćena u periodu januar-novembar 2014. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u periodu januar-novembar 2013. godine, nominalno je veća za 1,5%, a realno je manja za 0,6%. Prosečna zarada isplaćena u novembru 2014.godine iznosi 60.982 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u oktobru 2014.godine, nominalno je manja za 1,6% i realno je manja za 1,6%.

3

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar-novembar 2014.godine iznosi 24.293,3 miliona evra – što predstavlja porast оd 0,6% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost 10.193,0 miliona što čini povećanje od 0,9% u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 14.100,3 miliona evra, što je više za 0,4% u odnosu na isti period prethodne godine. Deficit izražen u evrima iznosi 3.907,3 miliona, što čini smanjenje od 0,9% u odnosu na isti period prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 72,3% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 72,0%.

Potrošačke cene u decembru 2014.godine, u odnosu na novembar 2014.godine, u proseku su niže za 0,4%. Potrošačke cene u decembru 2014.godine, u odnosu na isti mesec 2013.godine, povećane su za 1,7%, dok prosečan godišnji rast iznosi 2,9%.

Industrijska proizvodnja u Južnom Banatu u novembru 2014.godine manja je za 2,7% u odnosu na novembar 2013.godine, a u odnosu na prosek 2013.godine veća za 4,7%. Industrijska proizvodnja u periodu januar – novembar 2014.godine, u odnosu na isti period 2013.godine, manja je za 1,5%.

Posmatrano po sektorima, u periodu januar-novembar 2014.godine, u odnosu na isti period 2013. godine zabeležena su sledeća kretanja:

sektor Prerađivačka industrija – pad od 1,6% sektor Rudarstvo – rast od 19,3%.

Ukupan broj nezaposlenih lica u Južnom Banatu, prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, u novembru 2013. iznosio je 33.379, što je smanjenje u odnosu na isti mesec 2013. godine za 2,0%.

Prosečna zarada u južnobanatskoj oblasti isplaćena u novembru 2014. godine, iznosila je 65.021 dinara, što je iznad vrednosti zarade isplaćene u Republici Srbiji – 60.982 i Vojvodini – 59.213 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u oktobru, nominalno je veća za 2,6%. Kumulativna zarada u periodu januar-novembar 2014. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, ostvarila je nominalan rast od 0,2%.

II. EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM I EVROPSKE INTEGRACIJE

Pristupni pregovori Srbije i Evropske unije (EU) zvanično su započeli 21. januara 2014. godine u Briselu, održavanjem Prve međuvladine konferencije, nakon što je Srbija 01. marta 2012. godine postala kandidat za članstvo.

Nakon formalnog otvaranja pregovora na međunarodnoj konferenciji, sledi faza analitičkog pregleda i ocene usklađenosti nacionalnog zakonodavstva države kandidata s pravnim tekovinama (screening). Pravne tekovine EU su za potrebe pregovaranja podeljene u 35 poglavlja i pregovara se svako poglavlje posebno,što zahteva i formiranje 35 pregovaračkih grupa. Vlada Republike Srbije je donela Odluku o formiranju o obrazovanju Pregovaračkog tima i imenovan je šef Pregovaračkog tima.

4

Skrining se sprovodi posebno za svako poglavlje pregovora, s ciljem da se utvrde razlike između zakonodavstva države kandidata i pravnih tekovina EU. Faza analitičkog pregleda zakonodavstva počinje eksplanatornim skriningom, u okviru kojeg Evropska komisija predstavlja državi kandidatu pravne tekovine EU. Nakon toga se, kroz bilateralni skrining, procenjuje nivo usklađenosti pravnog sistema države kandidata sa pravnim sistemom EU i utvrđuje šta je potrebno uraditi da bi se ostvarila usaglašenost sa pravnim tekovinama EU do trenutka stupanja u punopravno članstvo.

Posle obavljenog skrininga, za svako pregovaračko poglavlje Evropska komisija izrađuje Izveštaj o skriningu, koji sadrži procenu o dostignutom stepenu usaglašenosti pravnog sistema države kandidata sa pravnim tekovinama EU, kao i procenu u kojoj meri su planovi za buduće usaglašavanje realni. Kada se u savetu EU postigne saglasnost da je država kandidat u određenom poglavlju ostvarila zadovoljavajući nivo usaglašenosti sa pravnim tekovinama EU, otvaraju se pregovori za dato poglavlje.

U toku 2014. godine vođeni su brojni eksplanatorni i bilateralni skrininzi za pojedina poglavlja. Proces analitičkog pregleda zakonodavstva (skrining) započeo je 25. septembra 2013. kada je u Briselu održan skrining za Poglavlje 23 posvećeno Pravosuđu i osnovnim pravima. Do 20. decembra 2014. održano je ukupno 57 skrininga. Broj održanih eksplanatornih skrininga je 32, a biletaralnih 25. Do kraja marta 2015. godine treba da bude okončana faza skrininga.Vlada Srbije usvojila je 31. jula 2014. revidirani Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, koji predstavlja detaljan, višegodišnji plan usklađivanja domaćih propisa sa pravnim tekovinama EU, ali ujedno i plan izgradnje institucija za primenu tako usaglašenog pravnog poretka.

Evropska komisija je pripremila paket programa pretpristupne pomoći za 2014. godinu, koji je usmeren na podršku reformama u zemljama koje žele da pristupe EU. Srbija može da očekuje potpisivanje finansijskog sporazuma i početak sprovođenja programa u drugom kvartalu 2015. Za Srbiju je predviđeno 115 miliona evra u okviru IPA 2014. Sektorski pristup je u središtu programa sačinjenog od 11 dokumenata koji pokrivaju pet različitih sektora.

Prilikom pripreme, utvrđeni su sledeći prioriteti programa IPA 2014; sektor demokratije i upravljanja može da računa na 44% sume od ukupnih fondova; sektor vladavine prava i osnovnih prava može da računa na 24% novca; 11% sredstava biće usmereno u sektor energetike, sa akcentom na usklađivanju domaće sa energetskom regulativom EU, dok je 4.5% namenjeno sektoru konkurentnosti za unapređivanje pristupa izvorima finansiranja za mala i srednja preduzeća. Sektor obrazovanja, zapošljavanja i socijalne politike, kao i reforme obrazovnog sistema, može da računa na 16.5% od ukupnih sredstava.

Osim izdvojenih 115 miliona evra za nacionalni program IPA, mobilisano je dodatnih 62 miliona evra za pomoć Srbiji u naporima na sanaciji štete izazvane poplavama u maju i septembru 2014. Neophodan korak u procesu pridruživanja i preduslov za pristupanje Evropskoj uniji je pristupanje Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). Proces pregovora o pristupanju Srbije STO, započet 2005. godine, odvijao se kroz 13 sastanaka Radne grupe za pristupanje Republike Srbije STO; trinaesti i za sada poslednji sastanak radne grupe je održan u junu 2013.

5

Uporedo su vođeni i bilateralni pregovori sa nizom zainteresovanih članica STO, koji su bili veoma uspešni. Pregovori su okončani sa Švajcarskom, Norveškom, Kanadom, Japanom, Korejom, Hondurasom, Dominikanskom Republikom, Evropskom unijom, Ekvadorom, Kinom, Salvadorom, Meksikom,Panamom i Indijom. Još uvek se vode pregovori sa SAD, Brazilom,Tajvanom i Ukrajinom.

Ukoliko se na bilateralnom planu ostvare dogovori i okončaju pregovori, pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji će zavisiti isključivo od tempa kojim se budu menjali i usvajali sporni zakoni.

Aktivnost Komore koja se kontinuirano sprovodila u saradnji sa privrednim komorama u inostranstvu, ambasadama, konzularnim odeljenjima i raznim predstavništvima u toku 2014. godine je promocija privrednih potencijala Regiona i podrška jačanju bilateralne saradnje. Podrška unapređenja ekonomskih odnosa privrednika Regiona sa inostranim partnerima je realizovana kroz pronalaženje partnera i privrednog povezivanja domaćih i ino-partnera, organizaciju manifestacija, bilateralnih susreta, prezentacija i promocije privrede Regiona i sl.

Privrednici Južnog Banata nastupali su na Opštem sajmu privrede u Temišvaru, koji je organizovan u okviru projekta prekogranične saradnje „Made in Banat“.

Nastup privrednika Južnog Banata na sajmu CELJE 2014 realizovan je u septembru 2014. godine u organizaciji i uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova AP Vojvodine. Privredni potencijali Južnog Banata promovisani su i na sajmu poljoprivrede INTERAGRO u Bjeljini, Republika Srpska u septembru 2014. godine.

Delegacija privrednika Južnog Banata, koju je predvodio predsednik RPK Pančevo Dragan Bosilj, nastupila je na sajmu PANAIR u Tirani. Ovom prilikom, pored promocije privrednih potencijala Regiona, ostvareni su brojni bilateralni kontakti sa ciljem konkretizacije poslovne saradnje.

U toku trajanja Privredne izložbe 2014 u Pančevu, RPK Pančevo je posetila delegacija Privredne komore Usteckog regiona iz Češke Republike, predvođena predsednikom František Jochmanom. Delegacija češke komore je obišla sajam, sagledavajući ovom prilikom mogućnosti za saradnju privrednika dveju Regiona. Takođe, ovom prilikom su vođeni razgovori o zajedničkoj pripremi i podnošenju predloga projekata u cilju korišćenja fondova EU.

Ostvarena robna razmena Južnog Banata sa inostranstvom za prvih 11 meseci 2014. godine iznosi 995.068.040 USD, od čega izvoz iznosi 649.418.229 USD i uvoz 345.649.811 USD. U posmatranom periodu ostvaren je suficit od 303.768.418 dolara, pokrivenost uvoza izvozom iznosi 188%. U odnosu na isti period prošle godine zabeležen je pad obima ukupne robne razmene, tako da je izvoz opao za 13.9%, a uvoz za 11.6%. Najveći deo razmene, u izvozu i uvozu, odvija se sa Nemačkom, Italijom, Rumunijom, Ruskom federacijom, Bosnom i Hercegovinom. Trgovina se liberalizuje po osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini koje je Srbija zaključila sa EU, državama CEFTA, Ruskom Federacijom, Belorusijom,  Kazahstanom, Turskom i državama EFTA, dok se potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini očekuje i sa Ukrajinom.

6

III. PROJEKTI I EDUKACIJA

Evropska unija je donela novi višegodišnji finansijski okvir za period 2014-2020, a Srbija će kao zemlja kandidat za članstvo u EU, nastaviti da prima pretpristupnu pomoć i u ovom periodu.

Očekuje se da novi instrument za pretpristupnu pomoć nastavi da podržava zemlje kandidate i potencijalne kandidate u pripremama za članstvo, kao i u usklađivanju sopstvenih privreda i institucionalnog okvira sa standardima i politikama koje važe u EU. Sredstva iz IPA II fondova će moći da se koriste u periodu od 2014. do 2020. godine za podršku administraciji, za modernizaciju obrazovanja ili zdravstva. U ovom petogodišnjem periodu Srbiji će biti dostupno oko 1,5 milijardi evra. Ovi fondovi treba da predstavljaju pokretačku snagu reformi, jer će finansirati sektorske politike.

Početkom 2014. godine Srbija dobila akreditaciju za samostalno korišćenje fondova EU, odnosno za decentralizovani sistem upravljanja fondovima. Uvođenje takvog sistema, na koji je Srbija dobila pravo kada je dobila status kandidata za EU, znači da će institucije u Srbiji imati nadležnost za planiranje i pravdanje trošenja sredstava.

Komora je u i toku 2014. godine bila angažovana na unapređenju sopstvenih kapaciteta, podržavajući i osposobljavajući učesnike poslovne zajednice za učešće u projektima EU u vidu pružanja konsultantskih usluga, edukacije, razmene ideja i iskustava. U toku 2014. godine, realizovani su projekti na kojima je RPK Pančevo u prethodnom periodu konkurisala kao partner i to:

„Education to Easier Employment - E3“ - vodeći partner RCR BANAT, projekat je odobren za finansiranje i njegova implementacija je počela u 2013. godini. Ukupna vrednost projekta je 224.776 EUR, a njegova realizacija je planirana u periodu od 18 meseci odnosno do 01.03.2015. RPK Pančevo učestvuje u realizaciji ovog projekta kao partner. Cilj projekta je doprinos smanjenju dugoročne nezaposlenosti, kroz stvaranje partnerskih odnosa u procesu učenja i razvoja Banata kao naprednog društva zasnovanog na znanju, sa više i boljih radnih mesta i većom socijalnom kohezijom. Ovim projektom predviđeno je da se uspostavi Regionalni edukativni centar Banat, kako bi se poboljšala mogućnost zapošljavanja i prilagodljivost radne snage, a njihove veštine i znanja uskladili sa potrebama tržišta rada.

„MADE IN BANAT“ - vodeći partner Privredna komora Timiš, Rumunija. U novembru 2013. godine potpisan je Ugovor o ko-finansiranju projekta „Made in Banat“, koji je odobren za finansiranje u okviru Programa Srbija-Rumunija i čija implementacija traje 18 meseci, odnosno do 01.05.2015. Ukupna vrednost projekta je 442.836 EUR. Na ovom projektu RPK Pančevo ima status prekograničnog partnera.

U toku 2014. godine, u okviru projektnih aktivnosti organizovana su tri sajma; sajam u Temišvaru održan je u junu, sajam u Zrenjaninu krajem avgusta i Privredna izložba u Pančevu održana je u oktobru. Pored toga, organizovano je 6 dvodnevnih radionica koje su održavane u Rumuniji i Srbiji, uz prisustvo rumunskih i srpskih preduzeća. Od strane tima sačinjenom od predstavnika stručnjaka i nadležnih institucija, kao i članova projektnog tima, završena je procedura za dobijanje brenda „Made in Banat“.

7

Pokrenut je postupak izrade virtuelnualne izložbe, na kojoj će moći izlagati svoju ponudu preduzeća sa obe strane granice. Očekuje se da iz Srbije 6 firmi dobije brend „Made in Banat“, od čega 2 firme sa teritorije Južnog Banata. Potpisivanjem sporazuma između Evropske komisije i Vlade Republike Srbije, bilo je predviđeno da 2015. godine Republika Srbija pristupi „Programu za konkurentnost malih i srednjih preduzeća COSME“. Program „COSME“ predstavlja nastavak Programa za konkurentnost i inovacije EIP koji se realizovao u okviru programa za konkurentnost i inovativnost CIP.

Međutim, krajem 2014. godine izostalo je planirano potpisivanje sporazuma između Evropske komisije i Vlade Republike Srbije čime se stvaraju uslovi da institucije i kompanije iz Srbije učestvuju u Programu, što je dovelo do toga da Srbija u 2015. godini neće učestvovati u ovom programu.

U tom smislu, u toku 2014. godine Komora je organizovala 37 edukativnih skupova, seminara, prezentacija i radionica. Informisanje i edukaciju članica Komore o aktuelnim procesima i zakonskim propisima neophodan je uslov za unapređenje i prilagođavanje tržišnim uslovima poslovanja.

U saradnji sa nadležnim ministarstvima i institucijama organizovane su prezentacije novih zakonskih rešenja iz oblasti poreskog sistema, računovodstva, sistema kvaliteta, poljoprivrede, zaštite životne sredine, koje imaju direktan uticaj na privredni ambijent kao što su:

Primena novih poreskih i dr.propisa, godišnji finansijski izveštaj za 2013. godinu (Privredni savetnik Beograd) Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane (Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede) Sprovođenje propisa i raspoloživi finansijski resursi u oblasti upravljanja otpadom u Srbiji (Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine) GMO činjenice i dileme: agronomsko-ekološki, prehrambeno-zdravstveni i društveno-ekonomski aspekti (Poljoprivredni fakultet u Beogradu) Predstavljanje Zakona o prekršajima (Prekršaji apelacioni sud R Srbije) Primena Zakona o transportu opasnog tereta i obaveze učesnika u transportu (Uprava za transport opasnog tereta Ministarstvo saobraćaja R Srbije) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, USAID) Kako se spremiti za novu verziju standarda ISO 9001 (Loyds Register) Prezentacija novog Zakona o zaštiti potrošača (Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija) Opšta bezbednost proizvoda - procedure tehničkog nadzora (Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija)

Predstavnici Ministarstva finansija, Sektora za carinski sistem i politiku su u januaru 2014. u prostorijama RPK Pančevo održali prezentaciju na temu: ”Carinska tarifa za 2014. godinu i novine u primeni carinskih propisa”. Sastanku su prisustvovati predstavnici carinarnice Vršac i carinske ispostave Pančevo.

8

Ovom prilikom, privrednicima Južnog Banata su prezentovane sledeće teme:- Novine u primeni Uredbe o usklađivanju nomenklature Carinske tarife za 2014.- Primena preferencijalnih stopa carine u 2014. godini- Promene ostalih propisa u vezi sa Carinskom tarifom i njihova primena u 2014. godini (sirovine, sezonske carine, prelevmani).

U saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije i Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom, u martu je u Komori održan seminar na temu „Fondovi Evropske unije“, koji je izazvao veliko interesovanje privrednika, predstavnika lokalne samouprave i nevladinih organizacija sa teritorije Južnog Banata. Nakon uvodnog izlaganja o značaju informisanja javnosti o EU programima i konkursima koji su na raspolaganju Republici Srbiji, kao i osposobljavanju kadrova za uspešnu pripremu i upravljanje EU projektima, učesnicima skupa je prezentovana finansijska i tehnička podrška EU u periodu 2014-2020.godine IPA 2.

Na seminaru su prezentovani i programi prekogranične i transnacionalne saradnje u novoj finansijskoj perspektivi 2014-2020. godine, način na koji funkcioniše sistem upravljanja, ciljevi i dosadašnji rezultati programa. Na skupu je prezentovan i program „Evropa za građane i građanke“, program EU koji pruža finansijsku podršku projektima koji promovišu “aktivno evropsko građanstvo”. Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom je nacionalna-kontakt tačka za pružanje informacija i obuku potencijalnih korisnika u ovom programu.

U toku 2014. godine, privrednicima Južnog Banata prezentovana su dva programa Evropske banke za obnovu i razvoj i to:

Program “Podrška razvoju malih i srednjih preduzeća u Srbiji” finansira Evropska unija, a sprovodi EBRD. Cilj programa je unapređenje poslovanja MSP u Srbiji kroz korišćenje modela poslovnog savetovanja. Kroz ovaj program EBRD pored finansijske podrške obezbeđuje savetodavnu podršku malim i srednjim preduzećima.

Fond za podršku daljeg rasta preduzeća (ENEF) namenjen je finansiranju preduzeća koja imaju veliki potencijal za rast. Fond je osnovala Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska Unija, Evropski investicioni fond i nemački DEG fond u okviru projekta „Instrument za razvoj preduzeća i inovacija na Zapadnom Balkanu“. Ukupna veličina Fonda iznosi 77 miliona evra, a upravljanje Fondom je povereno EBRD-u.

Na sastanku održanom u septembru u RPK Pančevo, predstavnici Uprave carina predstavili su aktuelne novine u carinskom poslovanju. Pomoćnik direktora Uprave carina Republike Srbije, Veselin Milošević je upoznao sa mogućnosti dobijanja statusa ovlašćenog privrednog subjekta i novim kompjuterizovanim tranzitnim postupkom. Ovlašćeni privredni subjekat (OPS) je novi zakonski institut kojim se pruža mogućnost korišćenja olakšica u vezi sa carinskim postupcima i carinskom kontrolom. Ovom prilikom, predstavljena je i Konvencija o preferencijalnim pravilima o poreklu robe (PEM Konvencija). Regionalna PEM konvencija definiše identična pravila o poreklu sa ciljem primene šire zone kumulacije porekla za robu koja je predviđena Sporazumom o slobodnoj trgovini između svih zemalja potpisnica Sporazuma. Srbija primenjuje Konvenciju od 1. aprila 2014. godine  sa Albanijom, a da se puni pozitivni efekti očekuju u 2015. godini. 

9

U toku trajanja Privredne izložbe 2014, 22-23.oktobra u prostorijama RPK Pančevo su održane tri radionice. Prvog dana, 22.oktobra 2014. godine u sali RPK Pančevo, održana je radionica na temu „Lični razvoj menadžera-vlasnika preduzeća“.

Kakva znanja i veštine morate imati da bi poneli zvanje menadžera, kakve lične osobine vas kvalifikuju za tu poziciju, odnosno šta su nepoželjne osobine menadžera, samo su neka od pitanja o kojima je bilo reči na ovom predavanju.

Tema druge radionice bila je “Ovlašćeni privredni subjekat“. Predstavnici Uprave carina, Ministarstva finansija Republike Srbije, Ljubomir Karan i Aleksandra Ilić, održali su 22.oktobra 2014. u prostorijama RPK Pančevo predavanje zainteresovanim privrednicima sa područja srpskog i rumunskog Banata..

Treća radionice bila je određena sa temom: “Pojam i uloga žiga u promociji privrede regiona“, a predavanje je održala Jovanka Samardžić iz Zavoda za intelektualnu svojinu. Predstavnici srpskih i rumunskih preduzeća su bili u prilici da se informišu o pravu kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica, kao i o funkciji žiga na tržištu.

Komora je u saradnji sa Ministarstvom za rudarstvo i energetiku Republike Srbije i Privrednom komorom Srbije, organizovala stručni skup na temu „Liberalizacija tržišta prirodnog gasa", 27.11.2014. godine. Zakonom o ratifikaciji ugovora o osnivanju Energetske zajednice, Republika Srbija se obavezala da će uskladi zakonodavni okvir i uspostavi tržište prirodnog gasa u skladu sa standardima i pravilima Evropske Unije. Ujedno, Zakonom o energetici predviđeno je otvaranje tržišta prirodnog gasa u pogledu obima, uslova i vremenske dinamike.

Od 1. januara 2015. godine pravo na javno snabdevanje prirodnim gasom imaju samo domaćinstva i mali kupci. Predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike i Agencije za energetiku upoznali su prisutne privrednike sa pravnim okvirom za funkcionisanje tržišta, obavezama operatora transportnog i distributivnog sistema, obavezama snabdevača i javnih snabdevača prirodnog gasa, kao i obavezama kupaca prirodnog gasa na slobodnom tržištu.

U RPK Pančevo, 16. decembra 2014.godine, održana je prezentacija Razvojnog fonda AP Vojvodine, po osnovu raspisanih konkursa za dugoročno kreditiranje razvojnih programa u oblasti privrede i poljoprivrede na teritoriji AP Vojvodine. Na ovom skupu predstavljeni su konkursi i privrednici su upoznati sa uslovima konkursa, kao i i načinom podnošenja zahteva.

Na skupovima koji su organizovani u RPK Pančevo u toku 2014. godine, razmatrale su se aktuelne teme koje se tiču knjigovodstvenog i finansijskog poslovanja privrednih subjekata, trenutne problematike u drumskom saobraćaju, zaštite životne sredine i bezbednosti hrane, izvora finansiranja – fondovi EU, EBRD, Razvojni fond Vojvodine; carinskog sistema i politike, protivpožarne zaštite i dr.

10

IV. PROMOCIJA PRIVREDE

Kao jedan od najznačajnijih oblika promocije privrede je bila organizacija nastupa na sajmovima. Ovo je bila godina sa velikim brojem učešća na sajmovima, ukupno 12 nastupa, u različitim oblicima organizacije. Organizovan je nastup privrednih subjekata i preduzetnika na nekoliko regionalnih sajmova u zemlji, kao što su sajmovi u Zrenjaninu, Subotici, Novoj Pazovi i u Zaječaru. Učešće na ovim sajmovima je bilo obezbeđeno od strane Komore, tj. izlagači su nastupali bez nadoknade. Kod većine ovih sajmova smo organizovali i susrete privrednika. Kada govorimo o međunarodnim sajmovima u zemlji, organizovan je nastup na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, gde je Komora pored organizacionih usluga, svim suizlagačima omogućila subvenciju svojim učešćem u troškovima, a takođe je organizovan i veoma uspešan nastup na sajmu „Etno hrana i piće“ u Beogradu, koji je u celosti isfinansiran od strane Komore.

Nekoliko godina unazad, pa tako i ove godine organizovano je učešće na sajmovima u Bosni i Hercegovini, i to sajam u Distriktu Brčko, u organizaciji Komore kao i sajam u Bijeljini, u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova AP Vojvodine gde smo u oba slučaja imali štand. Tradicionalno je organizovan nastup naših privrednika, takođe u organizaciji pomenutog sekretarijata na Sajmu privrede u Celju.

Takođe želimo da istaknemo, po prvi put, organizaciju nastupa na sajmu u Tirani, dok je u okviru projekta, koji realizujemo, organizovano učešće na sajmu u Temišvaru. Sajmovi u Celju i Bijeljini su bili subvencionisani uređenjem i opremanjem gotovih štandova, dok je sajam u Tirani subvencionisan učešćem u delu troškova od strane pokrajinskog sekretarijata, što se još uvek nedovoljno koristi od strane privrednika.

Ipak, najbolji način promocije privrede je organizacija sopstvene sajamske manifestacije, što je i realizovano u prethodnoj godini. U drugoj polovini oktobra 2014.godine, u trajanju od tri dana je bila organizovana „4. Privredna izložba“ u Pančevu. Bilo je preko 100 učesnika, među kojima najveći deo čine preduzetnici i privrednici, ali i po ustaljenom konceptu učešće su uzele i mnoge institucije iz pokrajine i republike. Sa velikim zadovoljstvom ističemo učesnike iz Rumunije, Češke, Bosne i Hercegovine, kako iz Federacije, tako i iz Republike Srpske. Ipak, mišljenja smo da je dokaz naše uspešne organizacije se ogleda u učešću 12 raznih privrednih komora. To je omogućilo i uspešnu organizaciju susreta privrednika tokom ove sajamske manifestacije. Kao i ranijih godina, organizovani su stručni skupovi – radionice, koji su izazvali veliko interesovanje.

Regionalna privredna komora Pančevo je tokom prethodne godine poklanjala punu pažnju u realizaciji drugih oblika promociji privrede Regiona. Kada je reč o promociji preko medija, zadržan je visok nivo saradnje sa svim medijima na prostoru našeg regiona. Posebno ističemo dobru saradnju sa RTV Pančevo i TV OK iz Kovačice, a od pisanih i elektronskih medija Kovin ekspres i Pančevac kiju su redovno yve[tavali sa skupova, naročito kada je u pitanju promocija aktivnosti na projektu. Na taj način su sve aktivnosti Komore bile prezentovane široj javnosti u vidu televizijskih informacija, reportaža i priloga. Kod štampanih medija takođe smo bili dobro zastupljeni kroz veći broj afirmativnih tekstova. Skoro svi održani skupovi su bili propraćeni od strane neke medijske kuće.

11

V.POSLOVNO INFORMISANJE

Ništa manje značajna aktivnost Komore u realizaciji postavljenih ciljeva predstavlja informisanje. Kao osnovni pravci informisanja izdvajaju se informisnje privrede južnobanatskog regiona i informisanje u cilju jačanja i što kvalitetnijeg pozicioniranje Komore. U skladu sa tim su i realizovane aktivnosti, tako što je informisana javnost o aktivnostima Komore, praćeni su važniji događaji, sajmovi, tematske konferencije, stručni skupovi i o svemu tome obaveštavani privrednici, preko svih elektronskih i štampanih medija, kao i preko našeg web sajta i Biltena.

Kao najznačajniji oblik informisanja predstavlja web sajt. Informisanje o aktuelnostima, kao i najave događaja na web sajtu je vršeno sa dnevnom ažurnošću Tokom 2014. godine je nastavljeno sa redovnim objavljivanjem elektronskog Biltena, te je na taj način nastavljeno informisanje članica Komore, lokalnih samouprava, komorskog sistema i drugih o najvažnijim događajima u proteklom mesecu. Bilten se objavljuje jednom mesečno, a u svakom broju se objavljuje Tema Biltena, koju čini u tom trenutku najznačajnija aktuelnost i priprema se od strane stručnih službi komore. Takođe je nastaljeno da se uz Bilten kvartalno objavljuje dodatak vezan za EU integracije. Kao i dosad, pored distribucije Biltena sa svim pratećim sadržajima, svi dosadašnji su objavljeni i na našoj web stranici.

Zadržan je visok nivo saradnje sa svim medijima na prostoru našeg regiona, tako da su sve aktivnosti komore bile prezentovane široj javnosti u vidu televizijskih informacija, reportaža, novinskih tekstova, priloga i uključenja na radiju. Od ukupno 37 održanih skupova, skoro svi su bili propraćeni od strane neke medijske kuće. Ostvareno je i učešće u nekoliko emisija, kako na televizijama, tako i na radio stanicama. Pojedina elektronska glasila u regionu su na svojim web stranicama objavljivala najave pojedinih skupova, što je pomoglo promociji tih aktivnosti i informisanju šire javnosti.

Posebno želimo da istaknemo izuzetnu dobru medijsku pokrivenost, svih aktivnosti, tokom realizacije projekta prekogranične saradnje pod nazivom „Made in Banat“ u kom je Regionalna privredna komora Pančevo jedan od partnera u realizaciji. Takođe je za potrebe projekta urađen je poseban segment na web strani www.rpkpancevo.com, na kome mogu da se prate sve aktivnosti tokom realizacije projekta, kao i sve najznačajnije informacije o projektu. Pored zvaničnog web sajta Komore i dalje su aktivna oba sajta sa prethodnih projekata (www.bcb-2010.com i www.sme-banat.rs) koji je realizovala RPK Pančevo u 2012 i 2013.godini. Pored informacija o realizovanim projektnim aktivnostima, na navedenim web sajtovima, postoji mugućnost preuzimanja pojedinih baza podataka. Oba web sajta su urađena trojezično i dalje su dostupna korisnicima, kako je i predviđeno ugovornom obavezom RPK Pančevo.

12

ODBOR UDRUŽENJA ZA HEMIJSKU, FARMACEUTSKU, GUMARSKU I INDUSTRIJU NEMETALA I ENERGETIKU

Prema poslednjim izveštajima međunarodnih institucija oporavak svetske privrede tokom 2014.godine, veoma je usporen, neujednačen i nedovoljan.Privredna kretanja u Srbiji u 2014. karakterišu: visok javni dug i fiskalni deficit, pad tražnje, smanjenje investicija i usporavanje izvoza. Ekonomska aktivnost merena bruto domaćim proizvodom zabeležila je realni međugodišnji pad u prvom kvartalu 2014. od 0.2% , u drugom 1.3%, a u trećem 3.6%. Pad BDP u 2014. iznosi oko 2% i nivo privredne aktivnosti u 2014, je realno niži od vrednosti BDP u 2008. za oko 1.5%.

Fizički obim industrijske proizvodnje u prvih jedanaest meseci 2014. ostvario je međugodišnji pad od 6.5%. Industrijska proizvodnja je najviše opala po o snovu daljeg smanjenja proizvodnje u sektorima rudarstva (15.4%) i energetike (19%). Pad aktivnost zabeležen je i u prerađivačkoj industriji (2.1%).

Dinamika proizvodnje prerađivačke industrije daje prve naznake svoga oporavka. Ohrbrujuća je činjenica da je zabeležen rast proizvodnje i izvoza u najvećoj i najznačajnijoj oblasti prerađivačke industrije - proizvodnji prehrambenih proizvoda (učešće u ukupnoj prerađivačkoj industriji 23.6%). Velike poplave, oslabljena izvozna tražnja, kao i nepovoljna hidrološka situacija tokom cele 2014. godine, nameću se kao glavni razlozi za lošije rezultate industrijske proizvodnje. Procenjuje se da će ukupna industrijska proizvodnja u 2014. ostvariti pad od 5% do 6%.

Prema raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja na području RPK Pančevo u periodu I – XI 2014.godine smanjena je za 1.5%, u odnosu na isti period 2013.god. Podaci za mesec novembar 2014.god. govore da je ostvarena proizvodnja bila za 2.7% manja od ostvarene u istom mesecu prethodne godine, a u odnosu na prosek 2013.god.,smanjena je za 2,0%.

Na području Regionalne privredne komore Pančevo, u posmatranom periodu, trend kretanja industrijske proizvodnje beleži sledeće strukturne karakteristike:

a) Posmatrano po namenskim grupama, zabeležen je rast proizvodnje samo u sledećim oblastima: kapitalni proizvodi 75.5%, trajni proizvodi za široku potrošnju 0.5%, energije 2.1%, dok su intermedijarni proizvodi iskazali pad proizvodnje 21%.

b) Posmatrano po sektorima, ostvaren je rast fizičkog obima proizvodnje, iskazan samo u sektoru rudarstva 19.3%, dok je pad iskazan u sektorima prerađivačke industrije 1.6%. c) Posmatrano po delatnostima, zabeležen je rast proizvodnje koksa i derivata nafte za 1.8%, dok su pad proizvodnje iskazale proizvodnja hemkalija i hemijskih proizvoda 28.1%, prozvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata za 0.2%, proizvodnja prizvoda od gume i plastike za 3.7%.

U periodu januar –decembar 2014. godine ostvarena je ukupna robna razmena Južnog Banata sa inostranstvom u iznosu od 1.069.419.000 USD, od čega izvoz iznosi 691.506.000 USD i uvoz 377.913.000 USD.U istom periodu ostvaren je suficit od 313.593.000 dolara, pokrivenost uvoza izvozom iznosi 183 %.

13

Najveći deo razmene, u izvozu i uvozu, odvija se sa Nemačkom, Italijom, Rumunijom, Ruskom federacijom, Bosnom i Hercegovinom. Posmatrano po granama delatnosti, najveći porast izvoza ostvaren je u oblasti proizvodnje ostalih organskih hemikalija i proizvodnje plastičnih masa. U strukturi izvoza posmatrajući vrste robe, ostvaren je najveći porast u izvozu amonijaka, propena, polietilena.

Preduzeća iz ove grane industrije su među najvećim izvoznicima u Republici a najveći na regionu Južnog Banata što se može videti iz podataka preuzetih iz Republičkog zavoda za statistiku. Najveći izvoznici, učešće prvih deset HIP-Petrohemija Pančevo, Hemofarm Vršac, Fresenius Medical Care Srbija Vršac, Westpharmaceutical services Kovin, HIP Azotara. Najveći uvoznici, učešće prvih deset Hemofarm Vršac, HIP Petrohemija Pančevo, Fresenius Medical Care Srbija Vršac, HIP Azotara , Westpharmaceutical services Kovin.

Nastavljene su aktivnosti na realizaciji novog Zakona o privatizaciji. Na osnovu iskazanog interesovanja potencijalnih investitora i ocene održivosti poslovanja, pokretanje stečajnog postupka može se očekivati za 188 privredna subjekta, u kojima je zaposleno 5.000 zaposlenih. Strateško partnerstvo planirano je za 22 velika preduzeća sa više od 23.700 zaposlenih, dok je model privatizacije prodajom kapitala predložen za 137 preduzeća (7.770 radnika). Oko 1/4 privrednih društava koja su u prethodnim godinama bila obuhvaćena postupkom restrukturiranja završiće u stečaju (36 preduzeća; 3.100 zaposlenih).

NIS je završio prvu fazu modernizacije Rafinerije nafte Pančevo, čime je obezbeđen potpuni prelazak na proizvodnju goriva evropskog kvaliteta. To omogućava Kompaniji da zauzme strateški važnu poziciju lidera na regionalnom tržištu naftnih derivata, dok Republici Srbiji obezbeđuje energetsku stabilnost. Ključni element programa modernizacije jeste izgradnja kompleksa za blagi hidrokreking i hidroobradu (MHT/DHT), koji je omogućio NIS-u da u potpunosti pređe na proizvodnju ekološki čistog goriva evropskog kvaliteta. Modernizacija Rafinerije nafte Pančevo je važna ekološka investicija budući da je emisija štetnih materija u atmosferu, vodu i zemlju praktično ukinuta.

HIP Petrohemija , koja se nalazi u vlasništvu države, postoje velike šanse za postizanje dogovora kojim bi dug Petrohemije bio pretvoren u vlasnički udeo NIS-a. Potpisivanje ugovora o izradi plana detaljne regulacije za fabriku polipropilena u HIP-Petrohemiji, predstavlja prvi korak ka izgradnji te fabrike i ova investicija je ključna za opstanak kompanije. Izgradnjom fabrike polipropilena, investicione vrednosti 120 miliona evra, Petrohemija bi unapredila komercijalnu valorizaciju proizvoda, izašla iz zone poslovnih gubitaka, povećala izvozni potencijal i doprinela razvoju privrede na nacionalnom i lokalnom nivou. Prva faza projekta obuhvata izradu planske i tehničke dokumentacije za izgradnju nove fabrike u okviru koje su, pored Plana detaljne regulacije, predviđeni i izbor licence, studija opravdanosti sa idejnim projektom i studija o proceni uticaja na životnu sredinu.

Nakon letošnjeg remonta proizvodnja u "Azotari" je počela sredinom oktobra, ali je ubrzo zaustavljena, jer je Rusija smanjila isporuke gasa Srbiji zbog duga iz prethodnih godina. Fabrika nije radila od jula 2014. godine, prvo zbog redovnog remonta, a

14

kasnije zbog toga što nisu imali gasa. Gas je sada obezbeđen, i to po nižoj ceni. Pokrenuti su pogoni za proizvodnju KAN - a, kiseline i amonijaka, a uskoro će početi i proizvodnja karbamida. Fabrika gas koristi kao sirovinu za azotna đubriva, a dnevno troši oko 1,2 miliona kubnih metara. "Azotara" će dobijati gas iz skladišta u Banatskom Dvoru dok Vlada ne sklopi novi "toling" aranžman za isporuku jeftinog gasa što se očekuje sredinom februara. Uskoro se očekuje i privatizacija fabrike.

Hemofarm je potvrdio lidersku poziciju na tržištu farmaceutskih proizvoda. U odnosu na prošlu godinu, obim proizvodnje povećan je za 16 odsto i proizvedene su rekordne četiri milijarde tableta i kapsula, zbog čega je Hemofarm ostao najveći domaći proizvođač i prvi izvoznik u oblasti farmacije.

Kako je društvena odgovornost jedan od prioriteta i strateških opredeljenja Hemofarma, iz kompanije je najavljeno da će u budućnosti njen još veći fokus biti na održivom poslovanju i brizi o očuvanju sve ređih resursa za dobrobit budućih generacija, ali i o ulaganju u domaće zdravstvo.

Odbor je tokom 2014.godine svoje aktivnosti sprovodio u skladu sa Programom rada Komore, Programom rada Odbora i Posebnih ciljeva kaliteta Odbora, kao i aktuelnim događanjima u privredi.

Regionalna privredna komora Pančevo je u saradnji sa Ministarstvom saobraćaja Republike Srbije - Upravom za transport opasnog tereta organizovala sastanak na temu „Primena Zakona o transportu opasnog tereta i obaveze učesnika u transportu“. O primeni Zakona i obavezi učesnika u transportu, govorili su direktor Uprave, g-din Dejan Tomić i Načelnik inspekcije, g-din Branko Vukobratović, Zakonom o transportu opasnog tereta stvoreni su uslovi za rešavanje pitanja tansporta opasnog tereta koja prepoznaju međunarodni potvrđeni sporazumi u svojim tehničkim propisima: ADR u drumskom, RID u železničkom, ADN u vodnom i ICAO TI u vazdušnom saobraćaju.

Zakonom o ratifikaciji ugovora o osnivanju Energetske zajednice, Republika Srbija se obavezala da će uskladi zakonodavni okvir i uspostavi tržište prirodnog gasa u skladu sa standardima i pravilima Evropske Unije.Ujedno, Zakonom o energetici predviđeno je otvaranje tržišta prirodnog gasa u pogledu obima, uslova i vremenske dinamike.

Od 1. januara 2015. godine pravo na javno snabdevanje prirodnim gasom imaju samo domaćinstva i mali kupci, a o mogućnostima daljeg snabdevanja privrednih društava prisutne su upoznali: Vojin Trifunović, pomoćnik ministra Ministarstva rudarstva i energetike; Olga Antić Miočinović, šef odseka u Sektoru za naftu i gas Ministarstva rudarstva i energetike, Dejana Milovanović iz Agencije za energetiku; Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije i Dragan Vučur, izvršni direktor za komercijalne poslove JP Srbijagasa.

Korišćenje biomase u energetske, ekološke, agrohemijske, industrijske, tehnološke, ekološke i druge svrhe je vrlo rašireno u Evropskoj zajednici i propraćeno je mnogobrojnim zakonskim i podzakonskim propisima, dok je na području Republike Srbije korišćenje ovog energenta u početnoj fazi. O prednostima i mogućnostima korišćenja biomase – goriva budućnosti, prisutne je upoznao predsednik Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO, g-din Vojislav Milijić, na temu „Biomasa kao deo budućeg energetskog sistema Srbije“.

15

U cilju informisanja privrednika o mogućnostima korišćenja kreditnih sredstava, održana je prezentacija Razvojnog fonda AP Vojvodine po osnovu raspisanih konkursa za dugoročno kreditiranje razvojnih programa u oblasti privrede i poljoprivrede na teritoriji AP Vojvodine.G-đa Snežana Repac, savetnik i g-din Borislav Vujić, pomoćnik direktora RFV su predstavili konkurse i upoznali privrednike sa uslovima konkursa kao i načinom podnošenja zahteva.

RPK Pančevo je organizovala oktobra meseca sajamsku manifestaciju „Privredna izložba“ na kojoj je učešće uzeo veliki broj privrednika i na kojoj su učestvala i preduzeća iz ove grane delatnosti. U cilju promocije privrede južnobanatskog regiona i predstavljanje privrednih subjekata na tržištu u zemlji i inostranstvu 2014. godine organizovan je zajednički nastup privrednika na regionalnim privrednim manifestacijama u Zaječaru, Zrenjaninu, Novoj Pazovi, Subotici, Bjeljini,kao i Brčkom. Od međunarodnih sajmova preduzeća iz oblasti hemijske industrije nastupala su na sajmu poljoprivrede u Novom Sadu.

Pored navedenih osnovnih pravaca, aktivnosti Odbora odnosile su se i na:- Praćenje rezultata privređivanja i poslovanja, kao i aktuelne problematike i planiranih aktivnosti privrednih subjekata i upoznavanje privrednih subjekata sa novim tehnologijama i mogućnostima njihove primene.- Praćenje tehničkih direktiva EU i zakonodavne regulative i predstavljanje nacrta Zakona privrednim subjektima i upoznavanje privrednih subjekata sa novinama u oblasti uspostavljanja sistema kvaliteta.- Upoznavanje privrednih subjekata sa mogućnostima konkurisanja za sredstva kod fondova i banaka.

ODBOR UDRUŽENJA ZA METALNU I ELEKTRO INDUSTRIJU, ZA TEKSTIL,ODEĆU, KOŽU I OBUĆU I GRAFIČKU INDUSTRIJU

Odbor Udruženja je svoje aktivnosti tokom 2014. godine sprovodio samostalno ili u saradnji sa drugim Odborima i Centrima Regionalne privredne komore Pančevo u skladu sa osnovnim pravcima delovanja RPK Pančevo: zastupanje interesa članica, internacionalizacija poslovanja i poslovno povezivanje, informisanje i poslovno obrazovanje. Takođe, ostvaren je i značajan broj aktivnosti u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Privrednom komorom Vojvodine i drugim nadležnim institucijama na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou.

Ambijent, u kome su se odvijale privredne aktivnosti naše zemlje tokom 2014. godine, karakterišu izuzetno složeni, promenljivi i uglavnom nepovoljni uslovi. Poslovanje i dalje karakterišu: nizak plasman proizvoda, visok spoljnotrgovinski deficit, nedostatak sopstvenih obrtnih sredstava, nepovoljni uslovi kreditiranja, dug proces i visoki troškovi proizvodnje, dugotrajni procesi sertifikacije.

Tokom protekle godine poslovno okruženje se nije značajnije poboljšalo, a samim tim ni konkurentnost srpske privrede. U nameri da se poboljša privredni ambijent u Srbiji Ministarstvo privrede, u saradnji sa resornim ministarstvima i Privredna komora Srbije u saradnji sa regionalnim privrednim komorama organizovali su aktivnost “Imate reč – Budite deo rešenja” - niz sastanaka na kojima se vodio dijalog privrede, države i struke

16

o merama koje treba preduzeti kako bi se unapredio ambijent za poslovanje i investiranje u pojedinačnim sektorima privređivanja.

Na sastancima, organizovanim po delatnostima i odgovarajućim grupacijama, privrednici su iznosili konkretnu problematiku koja ih ograničava ili im smanjuje konkurentnost uz istovremeno davanje predloga kako ti problemi da se prevaziđu. Nakon toga stručne službe komore su navedene probleme i predloge sistematizovale i uputile Ministarstvu privrede na dalje razmatranje i odlučivanje.

Neki od identifikovanih problema su: nedostatak dugoročne strategije privrednog razvoja, neefikasan proces privatizacije i restruktuiranja, izostanak mera zaštite domaćih proizvoda, visoko učešće sive ekonomije, nedovoljna usklađenost sa međunarodnim standardima i propisima, preuranjena liberalizacija uz nekontrolisan uvoz nekvalitetnih proizvoda.

Problem naplate potraživanja i visoka zaduženost su i dalje najvažniji uzrok loših rezultata poslovanja. Zahtevi privrede, koji se u formi zaključaka i predloga formirani tokom rada organa i tela komorskog sistema se često ne uzimaju u obzir, bilo zbog brzine izrade zakonskih tekstova, bilo zbog neinformisanosti resornih ministarstva o tim zahtevima.

U cilju prevazilaženja navedenih problema dati su i predlozi za njihovo rešavanje: izrada Strategije razvoja za pojedine privredne grane (metalska i tekstilna pre svega), stvaranje ambijenta za poslovanje, smanjenje favorizovanja poslovanja stranih kompanija na tržištu Srbije, usvajanje potrebnih standarda da bi se poslovalo sa ino kupcima, diferencirano oporezivanje, smanjenje dotacija (po radniku) za strance prilikom pokretanja proizvodnje, rad na ukidanju „sive“ ekonomije i uvođenje trgovine u legalne tokove, rasterećenje određenih privrednih grana u pogledu poreza i doprinosa (primer – u Makedoniji, BiH i Hrvatskoj porezi i doprinosi za tekstilnu industriju se kreću od 30 – 50%, dok su u Srbiji 60%).

Prema raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku u periodu I – XI 2014. godine industrijska proizvodnja u Južnobanatskom regionu u odnosu na isti period prethodne godine opala je za 2,1%. Na području Južnobanatskog regiona u istom vremenskom periodu evidentiran je pad proizvodnje u sledećim delatnostima (delokrug rada odbora):

- proizvodnja odevnih predmeta 14,5%- proizvodnji metalnih proizvoda, osim mašina 16,3%- proizvodnja kože, predmeta od kože i obuće 13,7%- popravka i montaža mašina i opreme 6,2%- izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa 35,0%.

dok je povećanje ostvareno u: - proizvodnji celuloze, papira i prerade papira 12,2%

Na sednicama Odbora održavanim u Regionalnoj privrednoj komori Pančevo, PK Vojvodine i PK Srbije razmatrane su teme od značaja za poslovanje privrednih subjekata. Privrednoj komori Srbije i Vladi Republike Srbije upućivani su predlozi koji se odnose na unapređenje poslovanja privrednih delatnosti iz delokruga rada ovog Odbora, a time i privrede Srbije (uslovi poslovanja, siva ekonomija).

17

U Regionalnoj privrednoj komori Pančevo održane su tri proširene sednice Odbora na kojima su razmatrane veoma značajne teme.

Na proširenoj sednici održanoj 27. marta 2014. godine predstavljen je Zakon o prekršajima sa ciljem da se predstavnici privrednih subjekata Južnog Banata kao i predstavnici udruženja i lokalnih samouprava bliže upoznaju sa odredbama novog Zakona, jer sadrži niz novina poput jedinstvene evidencije novčanih kazni, institucije prekršajnog naloga i sl., a mogu uticati na poslovanje.

Na proširenoj tematskoj sednici održanoj 12. novembra 2014. godine, su predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, Sektora tržišne inspekcije održali prezentaciju na temu »Opšta bezbednost proizvoda – procedure tehničkog nadzora i predstavljanje projekta NEPRO - sistem javnog informisanja o nebezbednim proizvodima«. Prisutnim privrednicima predstavljena je oblast inspekcijskog nadzora, nadležnosti na lokalnom i republičkom nivou, zakoni i drugi propisi i pravilnici kojima se uređuje usaglašenost i bezbednost neprehrambenih proizvoda u proizvodnji i prometu, odnosno tehnički nadzor. Ovaj skup organizovan je kao rezultat inicijative koju su pokrenuli proizvođači PVC i AL stolarije Regiona, a u cilju zaštite poslovanja i konkurentnosti u odnosu na strane privredne subjekte.

Na zajedničkoj, proširenoj sednici održanoj 5. decembra 2014. godine organizovanoj sa Savetom za ekonomske odnose sa inostranstvom predstavljen je Fond za podršku daljeg rasta preduzeća, koji je namenjen za finansiranje, pre svega srednjih preduzeća, koja imaju veliki potencijal za rast i to u vidu direktnog učešća u kapitalu ili putem tzv. kvazi-kapitala, odnosno instrumenata koji imaju karakteristike i duga i kapitala (konvertibilni dug, preferencijalne akcije, mezanin finansiranje, subordinirani dug itd.). Fond je nastao u okviru projekta “Instrument za razvoj preduzeća i inovacija na Zapadnom Balkanu”, kao zajednički projekat Evropske komisije i međunarodnih finansijskih institucija, čiji je cilj unapređenje finansiranja malih i srednjih preduzeća, poboljšanje uslova za razvoj inovativnih i brzorastućih preduzeća i podsticanje stvaranja fondova preduzetnog kapitala na Zapadnom Balkanu, uključujući i Srbiju.

Osim podrške zajedničkim inicijativama privrednih subjekata i aktivnog učešća u njihovom formulisanju i informisanju nadležnih državnih institucija, Regionalna privredna komora Pančevo je pružala pomoć svojim članicama i u pojedinačnim slučajevima, prepoznajući opšti interes privrede Regiona i potrebe da privredni subjekti posluju u uslovima ravnopravnim za sve učesnike na tržištu. Tako je na osnovu inicijative članice „PANPACKING“ doo iz Pančeva u decembru 2014. godine održan sastanak sa predstavnicima Komisije za zaštitu konkurencije, gde je konstatovano da je neophodno privrednicima približiti rad Komisije. Tom prilikom dogovoreno je da se u prvom kvartalu 2015. godine u RPK Pančevo održi skup, gde bi predstavnici Komisije upoznali privrednike sa njenim nadležnostima i ovlašćenjima u oblasti zaštite konkurencije na tržištu Republike Srbije i mogućnostima koje ona pruža, ne samo na zaštiti već i u poboljšanju nivoa konkurentnosti privrednih subjekata na tržištu Republike Srbije.

Aktivnosti ovog Odbora RPK Pančevo sadržane su i u zapaženom učešću članova komore u radu drugih organa i organizacija u komorskom sistemu i lokalnoj

18

samoupravi, gde se raspravljalo o pitanjima od značaja za unapređenje privrednog ambijenta.

Edukacija privrednika u cilju poboljšanja konkurentnosti, boljeg pozicioniranja na tržištu i promocije, sprovedena je u više navrata i to kroz organizovanje prezentacija, seminara, tribina, okruglih stolova samostalno i u saradnji sa drugim Odborima Udruženja RPK Pančevo.

Tokom godine veliki broj aktivnosti bio je usmeren na promociju privrednih subjekata i ukupne privrede Južnobanatskog regiona tako da je 13 privrednih subjekata iz delokruga rada ovog odbora nastupilo na pet sajamskih i drugih privrednih manifestacija u organizaciji Regionalne privredne komore Pančevo: Sajam poljoprivrede u Novom Sadu i sajmovi MSP i preduzetništva u Celju, Zrenjaninu, Novoj Pazovi, Paraćinu, Brčkom.

U organizaciji Regionalne privredne komore Pančevo, Grada Pančeva i Udruženja preduzetnika Pančeva je u periodu od 22. - 24. oktobra 2014.godine organizovana 4. Privredna izložba - međunarodni sajam u Pančevu u prostoru Doma vojske u Pančevu na kome je uzelo učešće 7 privrednih subjekata iz delokruga rada ovog odbora i predstavilo svoje proizvode.

ODBOR UDRUŽENJA ZA GRAĐEVINARSTVO; IGM I PROJEKTOVANJE, STAMBENO- KOMUNALNU DELATNOST I URBANIZAM

Građevinsku industriju u 2014.godini obeležilo je usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Cilj usvajanja ovog Zakona je stvaranje efikasnijeg investicionog ambijenta, unapređenje transparentnosti u oblasti planiranja i izgradnje, uvođenje izvesnosti u procedure reafirmacijom načela pravne sigurnosti, uvođenje pojednostavljenih i efikasnih procedura.

U javnoj raspravi koja je organizovana od strane resornog ministarstva i komorskog sistema u toku pripreme ovog Zakona, Odbor Udruženja uključio je predstavnike preduzeća sa područja regiona, čime su oni imali priliku da steknu uvid u predložena rešenja i iznesu svoje stavove i predloge. Tada je sugerisano da je neophodno dalje usaglašavanje sa drugim zakonima kao što su Zakon o prostornom i urbanističkom planiranju, Zakon o građevinskom zemljištu, Zakon o građevinskim proizvodima, Zakon o legalizaciji, Zakon o javnoj svojini, Zakon o državnom premeru i katastru, Zakon o prometu nepokretnosti, Zakon o vodama, Zakon o energetici, itd. Takođe ukazano je da treba urediti podzakonska akta u momentu usvajanja zakona i tako spremno otpočeti njegovu primenu.

Višegodišnji negativni trendovu u građevinarstvu nastavljeni su i u 2014. godini, što se ogledalo u padu investicija domaćih investitora usled nedostatka tražnje na tržištu, nelikvidnosti preduzeća, nedostatku adekvatnih izvora finansiranja poslovanja, nelojalnoj konkurenciji inostranih kompanija na domaćem tržištu, postojanju „sive ekonomije“ . Treba ukazati i na to da je na poslovanje preduzeća uticalo i postojanje nenaplaćenih potraživanja od javnog sektora, kao i otežano učešće preduzeća na tenderima po postojećim zakonskim rešenjima.

19

Najvažniji potencijal građevinskih preduzeća su inženjerski kadar sa ličnim referencama i licencama na bazi organizacionog i radnog iskustva, reference i licence preduzeća, finansijski bonitet i likvidnost, iskusna i kvalifikovana radna snaga, kao i mehanizacija i oprema koja je adekvatna. Iza preduzeća sa stabilnom organizacijom i kadrovima mora da postoji ili poslovni bankarski sistem ili garancijski fond države. Tek tada preduzeća iz građevinske industrije mogu biti sposobna da konkurentno nastupaju na tržištu. Uspešna kompanija mora i može da obezbedi garancije za avans za dobro izvršenje posla i za poštovanje ugovorenih rokova. Na našem tržištu uglavnom nema preduzeća sa ovakvim karakteristikama i pratnjom banaka i fondova. Da bi naše firme mogle da konkurišu i dobijaju poslove kao nosioci, moraju se udruživati i objedinjavati potencijale, ali mora da postoji i pomoć države kako bi se profitabilno poslovalo u zemlji i da bi se stvarao osnov za razvoj. U tom smislu komorski sistem ima ulogu u procesu stvaranja konzorcijuma i drugih oblika jačanja domaćeg projektantskog i izvođačkog potencijala.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost ukupno izvedenih građevinskih radova na području regiona činila je 15,01 % od vrednosti ukupno izvedenih građevinskih radova na nivou pokrajine, odnosno 4,17 % od vrednosti ukupno izvedenih građevinskih radova na nivou republike.

Kada se posmatra struktura vrednosti ukupno izvedenih građevinskih radova na nivou regiona, podaci po opštinama pokazuju da je u ukupno izvedenim radovima najviše učešće grada Pančeva - 51,06 % i opštine Vršac - 20,60 %, zatim slede Kovin sa 5,39 % i Kovačica sa 4,94 %. Učešće stambene izgradnje u regionu u ukupnoj vrednosti izvedenih građevinskih radova u regionu iznosi 4,85 %. ( prosečna cena nekretnina u Pančevu u zavisnosti od zone kretala se u rasponu od 468 do 648 evra po m2 ).

U građevinarstvu radnici primaju zarade za 15 %- 20 % niže od prosečnih zarada, a većina je bila na nivou minimalnih zarada od oko 20.000,00 RSD ( prosečna neto zarada u regionu za period I -XII 2014.godine, iznosi 46.155,00 RSD). Cilj treba da bude da se zajednički ( privreda, država, granski sindikat, poslovna udruženja ) uredi model partnerskih odnosa, da bi se stvorile kompanije koje mogu da nastupaju na domaćem i inostranom tržištu, koje bi postigle za svoju radnu snagu cenu od 8-12 evra po norma satu, umesto dosadašnje 3-5 evra po norma satu.

Proizvođači i uvoznici građevinskog materijala imaju problem sa sertifikacijom proizvoda (materijala), pa u građevinarstvu gradilišta u zemlji stoje i čekaju odobravanje atesta za savremene kvalitetne materijale koji treba da budu korišćeni tokom izgradnje. S druge strane, izvoznici građevinskog materijala plaćaju sertifikaciju svojih proizvoda dva puta, jednom u Srbiji, drugi put u EU, zato što standardi za sertifikaciju proizvoda u Srbiji nisu usaglašeni sa standardima EU. Ove duple troškove proizvođači posle ugrađuju u cenu svojih proizvoda koji na kraju ispadaju skuplji od proizvoda konkurentskih firmi na tržištu EU koje samo jednom plaćaju sertifikaciju. Na ovaj način onemogućava se izvoz građevinskog materijala i opreme.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, godišnji utrošak građevinskog materijala na nivou Srbije iznosio je : puna opeka 20.676 ( hilj.kom. NF), šuplja opeka 4.051 ( hilj.kom. NF), šuplji blokovi - na bazi gline 8.870 (hilj.kom. NF ). Podaci o ostvarenoj proizvodnji građevinskog materijala na nivou regiona pokazuju

20

pad u odnosu na prethodnu godinu od 8 % . Ono što je pravi pokazatelj o stanju u ovoj grani, kada je Južni Banat u pitanju, jeste činjenica da se preduzeća Igma iz Uljme, Naša Sloga iz Kovina i Jugobanat iz Banatskog Karlovca, nalaze u stečaju, ili su im računi blokirani, dok je proizvodnja obustavljena.

Najzanačajniji razlozi koji su doveli do ove situacije u preduzećima su : porast cene gasa, koja je u 2008. godini iznosila je oko 0,28 €/m3 dok je cena ovog energenta u 2013 iznosila 0,39 €/m3. Navedeno povećanje cena gasa, zajedno sa rastom kursa sa 80 dinara za evro na 115 dinara za evro imalo je za posledicu značajno povećanje troškova energije i formiranje duga prema Srbijagasu, pad cena bloka koja je pre nekoliko godina (2008.godine) iznosila 0,33 evra/kom, dok je cena bloka usled nelojalne konkurencije i neorganizovanog nastupa domaćih proizvođača, pala na 0,19 evra/kom u 2013.godini i 2014. godini, što je sa rastom kursa sa 80,00 RSD na 115,00 imalo za posledicu pad prihoda i teškoće u izmirivanju obaveza. Izostanak podrške poverilaca u ključnim i najtežim momentima izazvao je produbljivanje krize i nemogućnost izlaska iz blokade računa, urušavanje reputacije i delimično gubljenje poverenja kod kupaca. Ostale mere koje su sprovođene u preduzećima kao što su smanjenje broja zaposlenih kroz penzionisanje, kao i mere štednje, u takvoj situaciji nisu mogle bitnije da doprinesu prevazilaženju nastalih finansijskih poteškoća.

Na žalost, godinama se ukazivalo da će ova grana doživeti krah kao rezultat delovanja ekonomske krize u zemlji i svetu. Propuštena je prilika da se kroz zajedničke aktivnosti od strane nadležnih institucija, sindikata i preduzeća, predupredi ovakav ishod. Ono što se u ovoj situaciji može učiniti je sprovođenje realnog programa sanacije i stečaja u cilju eventualnog pokretanja novog ciklusa proizvodnje.

Poslovanje većine komunalnih preduzeća, opterećeno je brojnim problemima koji usled vešegodišnjeg nerešavanja, utiču na razvoj komunalne privrede i stanje opšteg (javnog) interesa koji je u prirodi komunalnih delatnosti. Za komunalne delatnosti nadležno je devet ministarstava, a osim njih Agencija za zaštitu životne sredine, kao i neke druge institucije, što otežava rad ovog sektora privrede. Brojna restriktivna zakonska rešenja, kao što su povećanje PDV, smanjenje subvencvija iz budžeta, restriktivni propisi u vezi sa zaradama i zapošljavanjem, odrazila su se na poslovanje javnih komunalnih preduzeća, ukazivano je od strane stručnih asocijacija komunalnog sektora na nivou Srbije. ( PK Srbije, Komdel ).

Kapitalne investicije u izgradnju i proširenje komunalne infrastrukture realizovane su u slučajevima kada je obezbeđeno njihovo finansiranje iz bespovratnih i kreditnih sredstava međunarodnih razvojnih institucija kao i iz finansijskih institucija iz zemlje i inostranstva. JKP„Vodovod i kanalizacija“-Pančevo je u strukturi planiranih investicionih ulaganja u 2014.godini, oko 55 % predvideo za izgradnju vodovodne mreže, a oko 25 % za postrojenja za prečišćavanje vode. Izvori finasiranja ovih investicija u prošloj godini, planirani su najvećim delom - 47 % iz bankarskih kredita a potom iz donacija - 31 %. Finansiranje iz sopstvenih sredstava planirano je na nivou od 20 %. Ispunjavanjem uslova od strane JKP JKP „Vodovod i kanalizacija“ - Pančevo, grad Pančevo je svojevremeno aplicirao i kvalifikovao se za fondove iz Faze I i Faze II KFW Programa vodosnabdevanja i odvođenja otpadnih voda u opštinama srednje veličine u Srbiji. Faza I KFW Programa je završena a započeta je realizacija Faze II Programa koja obuhvata : radove na izgradnji vodovoda Dolovo - Pančevo, radove na izgradnji rezervoara pitke vode 5000 m3, rekonstrukciju čeličnog cevovoda F 800,

21

rekonstrukciju elektro energetskog kabla,rekonstrukciju ulične vodovodne mreže, početak izgradnje vodovoda za severna sela - krak za Jabuku. Program ove faze KFW-a podrazumeva donaciju od 1.703.764, evra i kreditno zaduženje od 2.555.646 evra. Planirano je takođe da se iz sredstava budžeta Grada Pančeva finansiraju investicione aktivnosti u iznosu od 35.000.000,00 RSD.

U 2014. godini, kao i u 2013. godini, došlo je do kašnjenja u realizaciji Faze II Programa a samim tim i do korišćenja sredstava kredita. U skladu sa kriterijumima za ulazak u Fazu II Programa KWF, izrađena je izmena i dopuna Strategije povećanja cena vode i cena otpadne vode zaključno sa 2016. godinom. Tarifni model predviđa ujednačavanje cena za sve korisnike usluga gde zaključno sa 2016.godinom, cene postepeno rastu za građane dok stagniraju za privredu. Ovaj model treba da obezbedi pokrivenost troškova ( operativni troškovi za zaposlene, energiju i hemikalije, troškovi održavanja i reinvestiranja u iznosu od 20 Eur po priključku) kao i da omogući da se iz cene vrši servisiranje duga Faze II Programa.

Projekat nove regionalne deponije Pančevo, ima za cilj da poboljša uslove za odlaganje otpada i doprinese zatvaranju stare nesanitarne gradske deponije i drugih divljih smetlišta na teritoriji Grada Pančeva. Nova deponija će služiti populaciji od oko 138.000 stanovnika, biće izgrađena u skladu sa EU i nacionalnim standardima za upravljanje otpadom. Projekat je finansiran od strane grada Pančeva u iznosu od 15.000.000 dinara i sredstava donacije Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida) u iznosu od 439.500 evra. Realizuje se u saradnji sa resornim ministarstvom, Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine u okviru Programa podrške infrastrukturnim projektima životne sredine (EISP). Probni radovi na deponiji izvršeni su u novembru 2014.godine, ceo projekat će biti završen 15. maja 2015. i to će praktično i biti početak rada nove deponije.Sredstvima donatora finansiraće se, između ostalog, radovi na rekonstrukciji postrojenja za preradu otpadnih voda, kao i instalacija optičkih kablova. Iz sredstava grada Pančeva biće plaćena popravka oštećene opreme, radovi na telu deponije, pomoćnim objektima. Najveća investicija koja će biti sprovedena do početka rada nove deponije je kupovina kompaktora čija je vrednost 33 miliona dinara.

Na uređenom delu Gradske deponije u Vršcu počela je izgradnja sortirno-reciklažnog centra i fabrike za preradu smeća biljnog porekla. Partner vršačkog komunalnog preduzeća „Drugi oktobar“ je kompanija „Hyundai Energy“. U prvoj fazi projekta biće zaposleno 54 radnika, a u završnoj fazi ovde raditi 216 radnika. Tada će, osim za Vršac, biti rešen i problem smeća za opštine Bela Crkva, Alibunar i Plandište. Međuopštinski ugovor zaključen je još 2008. godine, kada je Skupština opštine Vršac usvojila regionalni i opštinski plan upravljanja otpadom. U opštini Vršac se godišnje sakupi 13.000 tona komunalnog otpada, a dnevno se na deponiju u Vršcu odnese u proseku 33 tone smeća. Deo smeća preduzeće „Drugi oktobar“ odavno reciklira – stari papir u podloške za jaja, a biljnu masu u briket.

U toku 2014.godine, započela je analiza i priprema svih učesnika u državi na temu reforme komunalnog sektora. Konstatovano je da u celovitom pristupu reformama ključnu ulogu treba da ima Vlada republike Srbije zbog potrebe da se reforma komunalnog sektora vrši : sihronizovano sa ukupnim reformama u državi, da se odvija u pravcu zaštite nacionalnih resursa (prirodna dobra), životne sredine i opšteg (javnog) interesa sadržanog u komunalnim delatnostima kao i da se lokalnim samoupravama

22

obezbedi zakonodavni okvir i ambijent sa jasnim usmerenjima u okviru kojih će donositi odluke iz svoje nadležnosti.

Stavovi komunalne privrede su da reforma ovog sektora ne treba da rezultira gubljenjem državne kontrole nad objektima komunalne infrastrukture. Prostora za učešće privatnog kapitala postoji u pojedinim komunalnim oblastima što je u domenu Zakona o Javno privatnom partnerstvu. Takođe je iznet stav da naša komunalna preduzeća treba da imaju veću slobodu na tržištu kao i da treba da uvode korporativni model poslovanja. Zato je potrebno završiti proces evidentiranja nepokretne imovine komunalnih preduzeća, proceniti vrednost imovine i razgraničiti svojinska prava, racionalizovati sve vidove troškova, izvršiti korekciju cena komunalnih usluga do nivoa opravdanih troškova, preduzeti mere za pravnu zaštitu zarađenog prihoda i poboljšanje stepena naplate potraživanja i usmeriti deo sredstava u nabavku opreme. Što se tiče propisa, nacionalni plan restruktuiranja komunalnog sektora treba da bude akt koji će usmeriti promene i obezbediti da sve lokalne smouprave restruktuiranju pristupe na isti način.

Zaključak učesnika u raspravi koja je vođena je da celovita i dobro planirana reforma komunalnog sektora je u interesu svih, a pre svega građana i ostalih korisnika komunalnih usluga. Cilj reformi treba da bude bolji komunalni standard, zaštita javnog interesa i kontrola monopola. Puna saglasnost oko ključnih opredeljenja svih učesnika je preduslov za uspešnu reformu. Konsolidacijom postojećih preduzeća će se pospešivati startne pozicije i stvarati preduslovi da se posluje na dugoročno održivim osnovama.

Najvažnije aktivnosti članova odbora i predstavnika preduzeća sa predstavnicima nadležnih institucija i organizacija u 2014. godini, bile su sledeće:

- Sa predstavnicima Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije, ostvarena je saradnja i izvršena je prezentacija sprovođenja propisa i raspoloživih finansijskih resursa u oblasti upravljanja otpadom u Srbiji. Ova aktivnost realizovana je u RPK Pančevo u martu 2014.godine.

- Sa predstavnicima Centra za visoke ekonomske studije organizovan je okrugli sto na temu - preduzetništvo u Srbiji. Ovaj skup realizovan je u RPK Pančevo zajednički sa odborom za metalsku i hemijsku industriju u aprilu 2014. godine.

- Sa predstavnicima Agencije za energetiku Srbije organizovana je prezentacija na temu liberalizacija tržišta prirodnog gasa. Ovaj skup realizovan je u RPK Pančevo zajednički sa odborom za hemijsku industriju u novembru 2014. godine.

- Sa predstavnicima Razvojnog fonda Vojvodijne organizovana je prezentacija na temu konkursa za dugoročno kreditiranje razvojnih programa u oblasti privrede. Ovaj skup realizovan je u RPK Pančevo zajednički sa odborom za bankarsvo u decembru 2014. godine.

-Sa Ministarstvom građevine Srbije i Privrednom komorom Srbije, ostvarena je saradnja kroz učešće predstavnika preduzeća RPK Pančevo u javnoj raspravi o Zakonu o izmenama i dopunama zakona o planiranju i gradnji. Ova aktivnost realizovana je u septembru 2014.godine.

23

- Sa Odborima i Udruženjima Privredne komore Srbije, ostvarena je saradnja tokom 2014. godine, kroz učešće predstavnika RPK Pančevo na organizovanim sednicama, savetovanjima i prezentacijama iz oblati građevinarstva, industrije građevinskog materijala i komunalne delatnosti.

-Sa predstavnicima stručnih službi i sekretarijata lokalnih samouprava regiona ostvarena je saradnja tokom godine kroz učešće u radu ovih tela kao i kroz učešće predstavnika lokanih samouprava u aktivnostima Regionalne privredne komore Pančevo i odbora za građevinarstvo i komunalnu delatnost.

Održane su 2 sednice Odbora Udruženja na kojima su razmatrani propisi iz oblasti upravljanja otpadom u Srbiji i izvršena prezentacija o biomasi kao delu budućeg energetskog sistema Srbije ; U toku 2014.godine, preduzeća koja su članovi Odbora Udruženja ( Drugi oktobar - Vršac, Sileks- Pančevo) učestvovala su u realizaciji IPA projekta prekogranične saradnje “ Made in Banat“, koji je RPK Pančevo kao partner u projektu, realizovala sa učesnicima iz Rumunije i Srbije ( RPK Temišvar, RPK Zrenjanin i RPK Kikinda). Projekat je započet u novembru 2013. godine i traje 18 meseci.

U 2014.godini, tri preduzeća koja su članovi odbora su učestvovala na tri sajamske manifestacije na kojima je učestvovala RPK Pančevo. To su bili regionalni sajmovi u zemlji (Zenjanin, Nova Pazova, Pančevo).Tom prilikom su ostvareni nastupi preduzeća koja su predstavila svoje proizvode i usluge posetiocima i široj javnosti. Takođe obavljeni su i bilateralni razgovori sa poslovnim partnerima koji su posetili ove sajamske manifestacije.

ODBOR UDRUŽENJA ZA POLJOPRIVREDU,PREHRAMBENU INDUSTRIJU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO

Aktivnosti Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju,vodoprivredu i šumarstvo u 2014.godini su bile usmerene na realizaciju poslova i zadataka utvrđenih Programom rada Komore i Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju,vodoprivredu i šumarstvo, kao i na realizaciju obaveza koje su u toku godine utvrđene na sednicama organa Udruženja, Komore, komorskog sistema i drugih nadležnih institucija na republičkom i pokrajinskom nivou.

Prvi finansijski rezultati u proizvodnoj 2014.godini su realizovani žetvom pšenice. Iako su vremenski uslovi za setvu pšenice ove godine bili povoljni, cene inputa su bile niže u odnosu na prošlu godinu. Ukupni materijalni troškovi (troškovi semena, mineralnih đubriva, dizel goriva i sredstava za zaštitu) za proizvodnju pšenice roda 2014.godine su iznosile orijentaciono oko 43.500 din/ha. Žetva pšenice roda 2014.godine je počela u poslednjoj dekadi juna, a završena je oko 20.jula.

Na području Južnog Banata, prema podacima stručnih službi i lokalnih samouprava, pšenica roda 2014.godine je zasnovana na površini od 44.029 ha, što je u odnosu na 2013. godinu manje za 6%.Ostvaren prosečan prinos od 4,71 t/ha je manji za 8% u

24

odnosu na prethodnu godinu, a ukupna ostvarena proizvodnja od 207.343 t je manja za 13,5% u odnosu na 2013.godinu.

U 2014. godini kukuruz je u Južnom Banatu zasejan na površini od 146.300 ha, što je na približno istom nivou kao i u 2013. godini. Ostvaren prosečan prinos kukuruza je bio 8,04 t/ha, je u odnosu na 2013. godinu više za skoro 44%. Proizvodnja od oko 1,176 miliona tona, je u odnosu na prethodnu godinu, takođe veća i to za oko 48% . Suncokret je na teritoriji Južnog Banata zasejan na površini od oko 51.805 ha. Sa požnjevenih površina ostvaren je prosečan prinos od oko 2,74 t/ha.Proizvodnja suncokreta od 142 hiljade tona je na približno istom nivou kao u 2013. godini.

Soja je u Južnom Banatu zasejana na površini od oko 17.319 ha, što je u odnosu na 2013.godinu manje površina pod ovom kulturom za skoro 10%. Međutim, vremenski uslovi su odgovarali soji, tako da je ostvaren dobar rod od 3,23 t/ha, što je u odnosu na prethodnu godinu više za 44%. Uprkos manjim površinama, ostvarena je proizvodnja od oko 56.000t, što je za preko 30% viša proizvodnja u odnosu na 2013.godinu. Vađenje korena šećerne repe je obavljeno je na oko 4.790 ha. Površine pod šećernom repom su za oko 26% manje nego predhodne godine, ali je prinos je veći za oko 20%.

Trgovanje pšenicom roda 2014.godine na Produknoj berzi u Novom Sadu startovalo je početkom jula po ceni od 18,7 din/kg (17 din/kg bez PDV-a), dok je u istom periodu prošle godine cena pšenice roda 2013.godine iznosila 18,90 din/kg (17,5 din/kg bez PDV-a). Na domaćem tržištu manji deo pšenice se, po zahtevu kupaca, razvrstavao po kvalitetu, pa se tako formirala i cena. Hektolitarska težina je bila osnovni parametar kvaliteta pšenice do sredine novembra, a u zavisnosti od kvaliteta cena je iznosila za:

- pšenicu do 74 hl/kg , 20,5 - 21,00 din/kg (bez PDV-a), - pšenicu sa 74-76 hl/kg , 22,00 - 22,70 din/kg (bez PDV-a),- pšenicu preko 76hl/kg, 22,00-23,50 din/kg (bez PDV-a).

Nažalost kod preuzimanja pšenice nije bilo razvrstavanja po kvalitativnim klasama, iako su one bile definisane. Veliki broj kišnih dana u septembru 2014.godine odložio je početak berbe kukuruza. Velika vlaga zrna kukuruza u žetvi uslovila je upotrebu sušara pre skladištenja u silose, kako bi se mogućnost pojave toksina svela na minimum. Krajem novembra cena kukuruza na Produktnoj berzi u Novom Sadu kretala se od 13,2-13,90 din/kg(bez PDV-a).

Cena suncokreta na berzi u Budimpešti krajem novembra, a za isporuku u martu 2015.godine iznosila je 335,34 USD /toni (40,2 din/kg). Na Produktnoj berzi u Novom Sadu, cena soje se kretala 41-45 din/kg (bez PDV), dok se cena sojine sačme kretala od 52,5-55 din/kg. Prethodne godine u isto vreme cena soje na novosadskoj berzi bila je 47- 48 din/kg (bez PDV), a sojina sačma 59-61 din/kg (bez PDV). Soja u zrnu cif Roterdam na dan 27.novembar kretala se od 453 do 468 USD/ tona (43,6 din/kg - 45 din/kg ). Cena na berzama u SAD za isporuku u martu 2015.godine je 376 USD/tona (36,2 din/kg). U odnosu na 2013. godinu u istom periodu cena je bila niža oko 20%. Ove cene se odnose na GMO soju. Na svetskom tržištu se očekuje da će fjučers cena imati tendenciju blagog rasta.

25

Zbog pada cene šećera na inostranom i domaćem tržištu, šećerane su odlučile da smanje otkupnu cenu šećerne repe, sa ugovorenih 4,5 din/kg na 4,1 din/kg. Cena rafinisanog šećera na londonskoj berzi na dan 27.11.2014.godine, a za isporuku u martu 2015. godine iznosila je 414,5 USD/toni (39,7 din/kg). Kompanija ''Sunoko'' je najavila cenu za ugovaranje šećerne repe za 2015. godinu od 3,5 din/kg.

Kašnjenje sa berbom kukuruza onemogućavalo je obavljanje setve pšenice roda 2015.godine, ali sa druge strane, lepo vreme je omogućilo da se sa setvom pšenice nastavi i u novembru. Pšenica iz prvih rokova setve dobro je pripremljena za zimu. Pšenica iz poslednjih rokova setve zasigurno će zbog kašnjenja ostvariti manji prinos. I dalje je prisutan problem visokog učešća nedeklarisanog semena u setvi kod zemljoradnika (preko 60%) neispitane klijavosti i problematične zaštite od bolesti.Na poljima pšenice je bio intenzivan napad poljske voluharice koji je naneo značajne ekonomske štete na samom početku vegetacije.Troškovi setve pšenice roda 2015.godine, za osnovni repromaterijal iznosili su oko 25.000 dinara/ha. Na osnovu cene inputa za setvu pšenice može se zaključiti da su ulaganja u ovogodišnju setvu pšenice na istom nivou kao i predhodne godine. Prema podacima Stručnih službi i lokalnih samouprava na teritoriji Južnog Banata je u 2014.godini, u jesenjoj setvi, zasejano 42.156 ha površina, što je oko 4 % manje u odnosu na prethodnu godinu.

Poljoprivreda i prehrambena industrija ima značajan udeo u spoljnotrgovinskoj razmeni privrede regiona u 2014.godini. Posmatrano po delatnostima, među prvih 20 najzastupljenijih, najviše je izvezeno žita i drugih useva i zasada,u vrednosti od 72,885 miliona USD, što je za 88,3 % više u odnosu na 2013.godinu.Izvoz skroba i proizvoda od skroba je bio u vrednosti od 14,751 miliona USD( što je za 2,3% manje u odnosu na 2013.godinu), gajenje voća u vrednosti od 5,743 miliona USD( za 86% veći izvoz u odnosu na 2013.godinu) i na kraju proizvodnja mlinskih proizvoda, u vrednosti od 5,417 miliona USD(za 5,5% manje u odnosu na 2013.godinu).S druge strane u uvozu su ,iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije, u prvih 20, gledano po delatnostima najviše je uvezeno traktora za poljoprivredu, u iznosu od 5,175 miliona USD( za 13% manji uvoz u odnosu na 2013.godinu) i skroba i proizvoda od skroba od 4,382 miliona USD (što je više u odnosu na 2013.godinu za 11,3%) .

U 2014.godini,posmatrano po preduzećima, iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije, /prvih 20/, najznačajnije rezultate u izvozu su ostvarili Ćirić i sin Sakule 39,810 miliona USD (94,7% veći izvoz u odnosu na 2013.godinu), zatim, Almex Pančevo 24,035 miliona USD (25,2% veći izvoz u odnosu na 2013.godinu), Granexport Pančevo 21,558 miliona USD (88,7% veći izvoz u odnosu na 2013.godinu), Multivita Vršac 8,127 miliona USD ( 16,2% veći izvoz u odnosu na 2013.godinu),PIK Južni Banat Bela Crkva 5,714 miliona USD ( 99,8% veći izvoz u odnosu na 2013.godinu) Industrija skroba Jabuka 4,998 miliona USD (8,7% veći izvoz u odnosu na 2013.godinu) i Tamiška Pančevo 2,944 miliona USD (7,8% veći izvoz u odnosu na 2013.godinu) . U uvozu je najveće učešće imalo preduzeće Almex Pančevo, sa 30,405 miliona USD (8,0% veći uvoz u odnosu na 2013.godinu), i Mlekara Maestro Sakule od 1,969 miliona USD (23,6% veći uvoz u odnosu na 2013.godinu).Indeks rasta proizvodnje prehrambenih proizvoda u 2014.godine, u odnosu na 2013.godinu iznosi 108,8%( za 8,8,% je veća proizvodnja u odnosu na 2013.godinu), dok je indeks rasta proizvodnje pića, u istom periodu bio 73,3,(odn.za 26,7% manja u odnosu na 2013.godinu).

26

Osnovne aktivnosti Odbora Udruženja u 2014.godini bile su usmerene na sledeće

Održavanje sednica Odbora Udruženja

Održane su 3 sednice Odbora Udruženja, sa sledećim temama razmatranja : Informacija Izveštaja o radu za 2013.god. Informacija o Planu rada za 2014.godinu Prezentacija “Pavilnika o deklarisanju,označavanju i reklamiranju hrane” “Bezbedna hrana-uslov za poslovanje na domaćem i tržištu EU” Prezentacija “Zakon o zaštiti potrošača”

Saradnja sa nadležnim institucijama i organizacijama

Odbor je u okviru realizacije svojih planiranih aktivnosti imao stalnu saradnju sa svim nadležnim institucijama komorskog sistema, Ministarsvom poljoprivrede, Ministarstvom trgovine, Sekretarijatom za poljoprivredu, Razvojnim fondom APV, Zadružnim savezom, Poljoprivrednim fakultetom, Nacionalnom asocijacijim za biomasu SERBIO, lokalnim samoupravama, stručnima službama na teritoriji Južnog Banata, konsultantskim kućama, Zavodom za javno zdravlje Pančevo. Organizovani su stručni skupovi i u saradnji sa drugim Udruženjima i Centrima, a teme koje su se razmatrale na skupovima su bile:

“Perspektive razvoja u stočarstvu”, “GMO-činjenica i dileme”, “Biomasa kao deo budućeg energetskog sistema”, “Prezentacija konkursa za dugoročno kreditiranje razvojnih programa u oblasti privrede i poljoprivrede na teritoriji APV”.

Sajmovi i privredne manifestacije

U 2014. godini je, po deveti put, organizovan nastup preduzeća na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Regionalna privredna komora Pančevo je organizovala predstavljanje privrede Regiona Južnog Banata, nastupom četiri privredna subjekta na zajedničkom štandu. U toku 2014.godine je Regionalna privredna komora je, po šesti put, organizovala zajednički nastup na 8.Sajmu Etno hrana i piće 2013, na Beogradskom sajmu, gde se predstavilo devet Udruženja i preduzetnika sa Južnobanatskog regiona. U 2014.godine je Regionalna privredna komora organizovala „4.Privrednu izložbu-Međunarodni sajam u Pančevu.Organizovani su nastupi i posete za preduzeća na regionalnim sajmovima u zemlji - Novoj Pazovi, Zrenjaninu, Subotici,Zaječaru, kao i u inostranstvu u Celju, Brčkom i Tirani.

ODBOR UDRUŽENJA BANAKA, ORGANIZACIJA OSIGURANJA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

U prvih deset meseci 2014. godine platnobilansna pozicija zemlje pogoršana je u odnosu na isti period 2013.g.Ukupan spoljni dug krajem oktobra 2014. godine iznosio je 26,4 mlrd. EUR i u odnosu na kraj 2013.g.povećan je za 2,4%. Spoljni dug je povećan usled zaduživanja javnog sektora. Najveći deo duga javnog sektora potiče od obaveza prema stranim vladama, Pariskom klubu, Evropskoj investicionoj banci i Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj, kao i po osnovu prodatih državnih obveznica denominiranih u evrima.

27

Fiskalna kretanja u periodu januar-novembar 2014. godine pokazuju da su javni prihodi sektora države zabeležili međugodišnji realni rast od 3,2%, a javni rashodi rast od 1,4%. Prihodi budžeta u istom periodu realno su veći za 6,1%, a rashodi budžeta za 2,9%, dok je budžetski deficit smanjen sa 164,3 mlrd. dinara u periodu januar-novembar 2013.godine na 149,4 mlrd. dinara u prvih jedanaest meseci 2014. godine. Krajem decembra 2014. usvojen je Zakon o budžetu Republike Sbije za 2015. godinu kojim su planirani prihodi od 924,4 mlrd. dinara, a rashodi 1.082, 0 mlrd. dinara.

Donošenje i dosledno sprovođenje mera fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi, kao i zaključivanje aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om pozitivno će se odraziti na ocenu stranih investitora u pogledu ulaganja u Srbiju i pada premije rizika, kako bi se u narednom periodu obezbedilo jačanje otpornosti na eksterne rizike, poboljšanje privrednih kretanja i strukturnih privrednih promena orijentisanih ka povećanju izvoza. Očekuje se da bi rast javnog duga mogao biti zaustavljen do 2017. godine, a nakon toga da bi mogao uslediti i njegov pad.

U 2014. ostvarena je niska i stabilna inflacija, a njen nivo je uporediv s nivoom inflacije karakterističnim za razvijene tržišne privrede. Inflacija se tokom većeg dela 2014.g kretala ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, pre svega usled neuobičajeno niskog rasta regulisanih cena i pada cena primarnih poizvoda (poljoprivrednih proizvoda i naftnih derivata).Međugodišnja inflacija u 2014. iznosila je 1,7%, što je ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (4% ±1,5%). Rast regulisanih cena na nivou godine iznosio je 1,1%, a bazne inflacije 2,3%. Procenjuje se da će se inflacija i u 2015. kretati u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja (4%±1,5%) i da će na srednji rok ostati stabilna na tom nivou.

NBS je u toku 2014. blago ublažavala stepen restriktivnosti monetarne politike smanjenjem referentne kamatne stope sa 9,5% početkom 2014. na 8,0% krajem godine. Odluka da se referenta stopa zadrži na nivou od 8% je zasnovana na oceni da će do sada preduzete mere monetarne politike, postepeno isčezavanje dezinflatornih efekata po osnovu niskih troškova u proizvodnji hrane i očekivanja korekcija regulisanih cena doprineti da se inflacija vrati u granice cilja do sredine naredne godine.

Devizne rezerve NBS iako su smanjene nalaze se na zadovoljavajućem nivou i dodatna su garancija makroekonomske stabilnosti. U 2014. godini očuvana je relativna stabilnost kursa.Dinar je oslabio prema evru za 5,2%. .Globalni faktori i domaći poput povećane tražnje za devizama energetskog sektora i banaka, radi uslađivanja valutne strukture, zatim isplata dela dobiti nerezidentima, takođe su uticali na slabljenje dinara. Slična kretanja su zabeležena i u drugim zemljama regiona koje su u režimu plivajućeg deviznog kursa. Rejting agencija Fitch Ratings početkom januara 2015. godine potvrdila je kreditni rejting Srbije na „V+“ sa stabilnim izgledom.

Kretanje ekonomske aktivnosti će u narednom periodu biti dominantno opredeljeno brzinom oporavka zone evra. Pad tražnje u zoni evra rezultirao je smanjenjem izvoza, dok je kratanje uvoza vođeno povećanom tražnjom za energentima iz inostranstva, što je posledica štete od poplava na energetskoj infrastrukturi.

28

Kamatne stope na kredite prate referentnu kamatnu stopu. Pad kamatnih stopa privatnom sektoru je rezultat programa subvencionisanja kredita. Od septembra slabi ovaj efekat usled postepenog okončanja programa zbog ograničenih sredstava. Očekuje se oporavak priliva stranih direktnih investicija. Napredak u evro-integracijama, stabilnost Vlade i ubrzanje strukturnih reformi uticaće povoljno na strane direktne investicije. Visoka kapitalizovanost bankarskog sektora rezultat je restriktivne monetarne politike i jakih prudencijalnih mera u pretkriznom periodu. U 2015. se projektuje blagi pad kreditne aktivnosti, jer se očekuje nastavak procesa razduživanja banaka prema inostrostranstvu, stagnacija domaćih izvora finansiranja i slabljenje ekonomske aktivnosti.

Aktivnosti Udruženja tokom 2014. godine, sprovođene su u skladu sa uslovima privređivanja, makroekonomskim okruženjem i stanjem u realnom i finansijskom sektoru, kao i zahtevima i potrebama članova Komore.

Regionalna privredna komora Pančevo i Narodna banka Srbije – Centar za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga, organizovali su prezentaciju Centra za zaštitu i edukaciju korisnika finanansijskih usluga NBS, juna meseca u prostorijama RPK Pančevo.Narodna banka Srbije je u okviru svojih funkcija dala svoj doprinos reformi bankarskog sektora i reformi sektora osiguranja, čime je pokazala svoju spremnost da putem uspostavljanja i održavanja sigurnosti i stabilnosti svih segmenata finansijskog sektora povrati i održi poverenje javnosti u rad finansijskih institucija. Formiranjem posebnog organizacionog dela – Centra za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga, Narodna banka Srbije je inicirala uspostavljanje instituta zaštite korisnika finansijskih usluga, nastavljajući da kako privredi, tako i građanima aktivnije pruža pomoć u ostvarivanju njihovih prava, kao i pomoć u razumevanju i korišćenju usluga finansijskog sektora.

Povodom primene novog Zakona o zaštiti potrošača Regionalna privredna komora Pančevo je u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, organizovala stručni skup na temu „Prezentacija novog Zakona o zaštiti potrošača“. Upoznavanje sa najvažnijim novinama Zakona, predstavili su Vesna Novaković, pomoćnik ministra za zaštitu potrošača,Nevena Praizović, savetnik i Mirjana Damjanović, samostalni savetnik.

Komora Pančevo je u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, USAID Projektom za bolje uslove poslovanja, organizovala prezentaciju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu. Prisutnim predstavnicima privrede, lokalnih samouprava, javnih preduzeća, predstavnici Ministarstva za rad, zapoljavanje, boračka i socijalna pitanja su predstavili nova zakonska rešenja iz oblasti radnih odnosa i njihove primene u praksi. Prezentaciju su realizovali predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, g-đa Jelena Starčević, g-đa Gordana Budimović i g-đa Dragana Kralj, u saradnji sa USAID Projektom za bolje uslove poslovanja. Predstavljene su najznačajnije izmene iz oblasti rada i prava po osnovu rada, izmene Zakona koje se odnose na zaradu,naknade zarade i druga primanja, Kolektivno pregovaranje i potencijalne teme za kolektivne ugovore.

U RPK Pančevo održan je okrugli sto na kome je Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj – Banat u partnerstvu sa devet institucija predstavio projekat

29

"Obrazovanjem do lakšeg zapošljavanja", finasiranog od strane IPA programa Evropske unije „Socijalno ekonomski razvoj dunavske regije u Srbiji" i Austrijske razvojne agencije.

Osnivanjem ovakve moderne institucije ceo Banat imaće veliku podršku u razvoju preduzetništva i stvaranju uslova za otpočinjanje poslovanja. Edukativni centar donosi kvalitetno ulaganje u obučavanje i obrazovanje svih zainteresovanih lica i prevenciju dugoročne nezaposlenosti.Pored izgradnje institucionalnog sistema za neformalno obrazovanje odraslih u regionu Banata, RCR Banat će raditi na izradi novih programa obuka kojima će se obučavati nezaposlena lica i na taj način im omogućiti da stečenim veštinama i znanjima pronađu nove mogućnosti zapošljavanja.

U saradnji sa preduzećem Bisnode doo, deo vodeće švedske grupacije u Evropi za poslovne i bonitetne informacije, održana je prezentacija „Sprečavanje finansijskih rizika poslovanja i pronalaženje novih poslovnih mogućnosti“, kako bi se predstavilo poslovanje svih pravnih subjekata.U međunarodnom okruženju, informacije o bonitetu firmi su sastavni deo svakodnevnog poslovanja, na osnovu kojih privredni subjekti utvrđuju svoj ugled i poverenje u domaćem i stranom poslovnom okruženju.

Odbor je sa preduzećem SAOP d.oo. Novi Sad, organizovo stručni skup, na temu: „2014.godina knjigovodstvenih i poreskih promena – Šta tek predstoji „ Kako je u 2014. godini došlo do velikih promena, zakonskih akata i pravila iz segmenta računovodstvenih i poreskih propisa, apostrofirane su najznačajnije izmene u ovoj godini.Predstavnici računovodstvenih agencija, predstavnici finansijskog i knjigovodstvenog sektora preduzeća su kroz interaktivnu diskusiju razmenili svoja iskustva i predočili rešenja kroz praksu, sa predstavnicima SAOP-a.

U okviru Privredne izložbe u Pančevu, pored učešća velikog broja privrednih subjekata, u organizaciji Odbora, učešće su uzeli i predstavnici institucija na republičkom i pokrajinskom nivou sa programima podrške finansiranju.

Komora Pančevo je na osnovu ovalašćenja Privredne komore Srbije, Centra za informatiku tokom 2014.g. izdavala kvalifikovane elektronske sertifikate za pravna i fizička lica sa područja regiona Južni Banat.

Odbor je tokom godine učestvovao u organizaciji i radu brojnih privrednih skupova, savetovanja, sajmova i drugih manifestacija u saradnji sa drugim odborima i centrima RPK Pančevo.

ODBOR UDRUŽENJA ZA TRGOVINU TURIZAM I UGOSTITELJSTVOSAOBRAĆAJ , PUTNU PRIVREDU I VEZE

U skladu sa programom i planom rada Odbora za trgovinu, turizam i ugostiteljstvo Regionalne privredne komore Pančevo, tokom 2014. godine, ostvarene su aktivnosti koje su prvenstveno bile usmerene na pitanja od interesa za poslovanje privrednih subjekata iz delatnosti i nadležnosti Odbora i unapređenja njihovog rada i pozicioniranja na tržištu.

30

Trgovina

Trgovina, kao jedna od najvitalnijih privrednih grana u Srbiji suočena je sa velikim brojem problema, počev od sive ekonomije i nelojalne konkurencije, do visokih dažbina i nepreciznih propisa.Pored lošeg privrednog ambijenta, trgovina je suočena sa velikim padom kupovne moći stanovništva , što se odrazilo i na pad ukupnog prometa. U takvoj situaciji najveće posledice osetila su mala i srednja preduzeća, kojih je u trgovini najviše.

Ulazak velikih trgovinskih lanaca na tržište Srbije, koji su daljom prodajom ušli u neke već prisutne lance doprinelo je neosetnoj monopolizaciji tržišta, koje nije zvanično priznata, ali mnogi pokazatelji ukazuju na njeno prisustvo, zato trgovci predlažu preciznije kreiranje antimonopolskih propisa. U narednom periodu očekuje se ulazak novih trgovinskih lanaca na tržište Srbije, što će doprineti povećanju konkurentnosti, ali i dodatno uticati na rad malih maloprodajnih objekata, koji su mnogo manje konkurentni po cenama, asortimanu, rokovima plaćanja od velikih trgovinskih lanaca

Usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa evropskim je kontinuiran proces kroz koji prolazii ova grana delatnosti. Tokom prošle godine donesen je novi Zakon o zaštiti potrošača, kao i niz podzakonskih akata vezano za Zakon o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Problem sive ekonomije, (kako u domenu neprijavljenih trgovina, neizdavanja fiskalnih računa, buvljih pijaca, rad na crno, prodaja necarinjene robe ), je i dalje opšte prisutan i guši kako legalnu trgovinu, tako i druge grane delatnosti.

Turizam i ugostiteljstvo

Već duži niz godina provlači se teza da je turizam jedna od privrednih grana koja može da utiče na razvoj Srbije u koju treba ulagati, jer ima visok multiplikativni efekat na druge grane delatnosti, ali zbog opšte ekonomske situacije u zemlji i svetu, nedostatku sredstava u turizam su uložena marginalna sredstva i to samo u neke već prepoznate turističke destinacije.

Nedostatak stabilnih sistemskih propisa, loša infrastruktura, niska ulaganja u promociju turizma,nedostatak jasne definicije šta je to turistički proizvod Srbije, sve su to ograničenja koja dodatno utiču na razvoj turizma.

Južni Banat je po svojm mogućnostima i raznovrsnim priprodnim i kulturnim resursima (Deliblatska peščara, Dunav, vršačko vinogorje, kovačička škola naive, plandištanski dvorci , veliki broj manifestacija) pogodno mesto za razvoj turizma, međutim i pored napora svih turističkih poslanika ova regija nije prepoznata od strane korisnika kao poželjno mesto za odmor. Bez obzira na rad turističke inspekcije, prisustvo sive ekonomije je i dalje evidentno, te je i dalje prisutno izdavanje smeštajnih jedinica u kućama koje nisu za to registrovane.

Prema statističkim podacima u nekim opštinama nije registrovan nijedan radnik u delatnosti hotelijerstvo-restoraterstvo, što samo ukazuje da je i u ovom segmentu prisutna siva ekonomija, odnosno rad na crno. I dalje je aktuelan problem neuspele

31

privatizacije Hotela „Tamiš“. Grad Pančevo je i u 2014. godini ostao bez i jedne smeštajne jedinice hotelskog tipa. Privatni sektor je prepoznavši potrebu grada Pančeva za smeštajnim kapacitetima investirao u manje smeštajne kapacitete, ali to je uglavnom smeštaj na prilično niskom nivou. Na teritoriji Južnog Banata sa uspehom posluju Hotel “Srbija“ Vršac , Hotel VIlla Breg Vršac , kao i Hotel „Grad Plamen“ Kovin . Što se tiče pravne regulative u toku je Javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o turizmu.

Saobraćaj, veze i putna privreda

Problematika koja je važila u prethodnim godinama bila je aktuelna i u 2014. godinu, s obzirom da je svetska ekonomska kriza i dalje prisutna, te da je prouzrokovala globalnu nestabilnost , smanjen obim kako proizvodnje tako i potrebe za uslugama. U oblasti prevoza putnika i dalje postoji problem sive ekonomije i nelojalne konkurencije, kroz aktivnosti prevoznika kombi vozila koji posluju mimo važećih propisa. Na sastancima u RPK Pančevo su se tražila rešenja za prevazilaženje ovog problema, kao i na Komitetu za bezbednost saobraćaja grada Pančeva.

Prema podacima iz 2013. godine prihod svih legalnih prevoznika koji posluju na teritoriji Grada Pančeva iznosio je oko 500 miliona evra, dok se istovremeno u džepove nelegalnih prevoznika slilo oko 300 miliona evra prihoda. Koliko su ovi podaci ozbiljni dovoljno govori činjenica da gubitak države samo po osnovu nenaplaćenog poreza na dodatu vrednost iznosi oko 80 milona evra, samo za Grad Pančevo.S obzirom da je nelegalni prevoz putnika prisutan na celoj teritoriji Južnog Bnata gubici po osnovu nenaplaćenog poreza biće evidentni i u 2014. godini.

ATP Pančevo je tokom jula 2014. godine sprovelo akciju uvođenja povratnih karata po povoljnijim cenama, sa ciljem da se što veći broj putnika opredeli za ovo preduzeće i legalni prevoz . Akcija se ispostavila kao uspešna, a to se prevashodno osetilo kod polazaka za Beograd. U periodu od avgusta do kraja 2014. godine u međumesnom prevozu je broj prevezenih putnika iznosio približno 1.099.778, odnosno za oko 50.000 putnika više nego za isti period tokom prethodne godine. To se povećanje može pripisati akciji uvođenja povratnih karata.

STUP Vršac je i pored izuzetne angažovanosti vezano za kvalitet usluge prevoza, zabeležio blagi pad u prometu putnika.Održavanje magistralnih i regionalnih puteva je povereno preduzeću „Vojvodinaput Pančevo – Strabag“ sa sedištem u Pančevu. Na teritoriji Južnobanatskog okruga u 2014. godini, što se tiče putne mreže, izvedeni su radovi u manjem obimu u odnosu na prethodnu godinu. Pretežne aktivnosti su se odnosile na održavanje državnih,opštinskih puteva i ulica u naseljenim mestima, a u skladu sa mogućnostima države i lokalnih samouprava.

Najveća investicija na opštinskim putevima bila je na periodičnom održavanju mosta na reci Tamiš, na opštinskom putu Pančevo-granica opštine Palilula. Izgradnja i rekonstrukcija ulica u naseljenim mestima izvršena je simbolično.Na teritoriji opštine Pančevo nastavljeni su radovi na izgradnji atarskih puteva na teritoriji naseljenih mesta Omoljica i Dolovo. Sanirane su udarne rupe na svim putevima, košena je trava, obnavljana saobraćajna signalizacija, održavan je sistem za odvodnjavanje.

32

Ako se nastavi sa trendom nedostatka finansijskih sredstava, kako za investicije tako i za održavanje putne infrastrukture, bezbednost saobraćaja će biti još više ugrožena , što će za posledicu imati povećanje stradalih u saobraćajnim nesrećama i veću materijalnu štetu prouzrokovanu stanjem putne mreže.

U oblasti rečnog saobraćaja, najveći obim poslova se obavlja preko privrednog društva Luka Dunav, koje beleži sledeće rezultate u 2014. godini. S aspekta pretovara(prijema roba), u 2014. godini je pretovareno 35% više robe nego u 2013. godini, dok je u odnosu na 2012. godinu, pretovar niži za samo 6%, iako su luke u Srbiji imale pad prometa usled ukrajinske krize i sankcija EU prema Rusiji. Ova nestabilnost je izazvala, za određene kategorije roba, prestanak protoka ( metalni proizvodi ) ili vrlo redukovan promet na Dunavu ( đubrivo, ugalj ).

Prodaja na separaciji je u odnosu na 2013. godinu skočila za 91%, dok je u odnosu na 2012. godinu prodaja porasla za 77%. Iako je prisutna sve jača kriza u građevinskoj industriji i nedostatak metalne robe na tržištu Srbije, za izgradnju, sve to nije uticalo na pad prometa roba na separaciji. Naprortiv, Luka je u 2014. godini uspela da učestvuje u prodaji šljunka potrebnog za sanaciju srpskih železnica i još nekoliko većih projekata izgradnje, što je i dovelo do značajnog uvećanja prodaje na separaciji. Kako su prodaja proizvoda separacije i pretovar, obračunske kategorije za sve luke, u prikazivanju naturalnih pokazatelja, Luka je 2014 godinu završila s najvišim naturalnim rezultatom u istoriji postojanja Luke koji iznosi 901.852,17 tona robe, što je za 4% više od 2012. godine i za 44% više u odnosu na 2013. godinu.

Što se JP Železnice Srbije tiče, u Južnom Banatu prevoz putnika se vršio na relacijama:

Vrsac – Beograd i obratno (4 para vozova). Beovoz , kao tarifna kategorija je ukinut, prevoz u čvoru Pančevo se

naplaćivao po tarifama unutrašnjeg saobraćaja. Vršac –Temišvar – 2 para vozova

Zabeležen je porast broja putnika u odnosu na 2013. godinu. 2013.-268.885 putnika, a 2014., 294.624 putnika.Otvorene su nove linije u smislu istraživanja tržišta i povećanja transportnog prihoda na pruzi Vršac-Bela Crkva u toku letnje sezone 2014. U 8 vanrednih vozova prevezeno je 10.000 putnika do belocrkvanskih jezera.

Teretni saobraćaj 2014:- Utovareno je 853.808 tona robe, od toga u izvozu 344.997, a u loklanom

saobracaju 508.811 tona.- Istovareno je 553.213 tona robe, od toga u uvozu 232.088,a u loklanom

saobracaju 321 125 tona. PTT Srbije kontinuirano prati sve novine koje regulišu poštanski saobraćaj, razvija kompleksne savremene logističke usluge i usluge elektronske trgovine.

Odbor je na svojim sednicama obuhvatio problematiku poslovanja preduzeća iz oblasti trgovine, turizma i ugostiteljstva,sobraćaja, veza i putne privrede, a vezano za probleme ispunjenja zakonskih obaveza u domenu saobraćaja, zaštite potrošača, bezbednosti proizvoda itd. Preduzeća su takođe bila uključena u postupak javne rasprave, donošenja svih zakonskih i podzakonska akata, koja su resorna ministarstva donela u toku prošle godine.

33

U okviru edukacije Odbor se bavio sledećim temama: Učešće u organizaciji skupa „Opšta bezbednost proizvoda i tehnički nadzor“ Učešće u organizaciji „2014. godina knjigovodstvenih i poreskih promena“ Ralizacija prezentacije „ Interaktivne turističke enciklopedije Srbije“ Prezentovana je „Izmena i dopuna Zakona o radu“

Preduzeća, članice Komore iz sastava Odbora su uzela učešće na Sajmu Etno hrane i IV Privrednoj izložbi u Pančevu.

Održane su dve sednice Odbora na kojima su razmatrane sledeće teme: Primena Zakona o transportu opasnog tereta Uloga i značaj Centra za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga NBS Primena Zakona o zaštiti potrošača

Ostale aktivnosti Odbora:

Reginalna privredna komora Pančevo je koordinirala aktivnosti kako bi zainteresovani privredni subjekti i opštine na adekvatan način i na vreme aplicirale za raspoloživa sredstva Razvojnog fonda Vojvodine, Ministarstva turizma itd.

Sekretar Odbora je uzeo učešće u radu Komiteta za bezbednost saobraćaja grada Pančeva.

Učešće u osnivanjau klastera „ Banatska ruta“

1. novembra 2013. godine RPK Pančevo je potpisala partnerski ugovor sa Komorom Temišvar za projekat Made in Banat. Projekat traje 18 meseci, a cilj projekta je da preduzeća iz celog Banata ( pa i Južnog Banata) dobiju znanja na koji način se dobija sertifikat geografskog porekla robe, a i da se jedan broj sertifikuje, odnosno brendira. Tokom 2014. godine Odbor je aktivno učestvovao u realizaciji ovog projekta .

CENTAR ZA EKONOMSKE ODNOSE SA INOSTRANSTVOM I EVROPSKE INTEGRACIJE

Formalni početak pregovora sa Srbijom o pridruživanju EU predstavlja prva Međuvladina konferencija, koja je održana početkom 2014. godine. Vlada Republike Srbije je donela Odluku o formiranju o obrazovanju Pregovaračkog tima i imenovan je šef Pregovaračkog tima. Pregovori se vode za 35 poglavlja, što zahteva i formiranje 35 pregovaračkih grupa. U toku 2014. godine vođeni su brojni eksplanatorni i bilateralni skrininzi za pojedina poglavlja, koji predstavljaju analitički pregled i ocenu usklađenosti nacionalnog zakonodavstva države kandidata s pravnim tekovinama Evropske unije.

Pristupanje Evropskoj uniji je složen proces koji se paralelno odvija na nekoliko međusobno zavisnih nivoa. S jedne strane, to je Proces stabilizacije i pridruživanja, a s druge strane su pristupni pregovori. Na dinamiku integrisanja države u Evropsku uniju utiču i sposobnost da iskoristimo što više sredstava iz predpristupnih fondova EU, baš kao i način na koji ih koristimo.

Vlada Srbije usvojila je 31. jula 2014. revidirani Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, koji predstavlja detaljan, višegodišnji plan

34

usklađivanja domaćih propisa sa pravnim tekovinama EU, ali i plan izgradnje institucija za primenu tako usaglašenog pravnog poretka. Ovaj program realizovaće se u periodu do 2018. godine, koja je rok utvrđen za postizanje potpune unutrašnje spremnosti za pristupanje naše zemlje Evropskoj uniji.

Kao i prethodnih godina, Centar za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije je učestvovao u radu Stručnog tima komorskog sistema Srbije za praćenje i sprovođenja obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju radi analiziranja njegovih efekata na privredu. O aktuelnostima iz procesa pristupanja privrednici Južnog Banata su informisani putem portala EU integracije na zvaničnom sajtu komore, kao i putem elektronskog biltena u kojem su kvartalno objavljivani dodaci posvećeni procesu evropskih integracija. Regionalna privredna komora Pančevo je informisala privrednike o svim segmentima procesa pridruživanja, pravilima poslovanja i privredne saradnje sa EU, kao i drugim aspektima koji omogućavaju jačanje konkurentske sposobnosti privrede za uspešan nastup na tržištu EU.

Pri PKS je formiran Koordinacioni centar za podršku izvoznicima u Rusiju, u čiji rad su uključeni predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Uprave carina Srbije. Centar za EOI i evropske integracije RPK Pančevo je kontinuirano uključen u rad koordinacionog tima, kako bi se privrednicima omogućio efikasan i olakšan pristup na tržište Ruske federacije.

Promocija privrednih potencijala Regiona i podrška jačanju bilateralne saradnje, aktivnost je Komore koja se kontinuirano sprovodila u saradnji sa privrednim komorama u inostranstvu, ambasadama, konzularnim odeljenjima i raznim predstavništvima. Podrška unapređenja ekonomskih odnosa privrednika Regiona sa inostranim partnerima se realizovala kroz posredovanje u pronalaženju partnera i privrednog povezivanja domaćih i ino-partnera, organizaciju manifestacija, bilateralnih susreta, prezentacija i promocije privrede Regiona i sl.

Privredna delegacija Južnog Banata, predvođena predsednikom Komore gospodinom Draganom Bosiljem, nastupila je na 21. međunarodnom sajmu PANAIR u Tirani, Albanija krajem 2014. godine. Ovom prilikom promovisani su privredni potencijali Južnog Banata, proizvodni programi preduzeća koja su izlagala na sajmu i uspostavljeni su brojni poslovni kontakti za koje se očekuje da rezultiraju konkretnom poslovnom saradnjom.

U toku 2014. godine održane su tri sednice Saveta za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije.

1. Na prvoj sednici održanoj u 2014. godini, pored usvajanja Programa rada za 2014. godinu i Izveštaja o radu za 2013. godinu, predstavnici Ministarstva finansija su predstavili temu: ”Carinska tarifa za 2014. godinu i novine u primeni carinskih propisa”. Ovom prilikom bilo je govora o novinama u primeni Uredbe o usklađivanju nomenklature Carinske tarife za 2014, primeni preferencijalnih stopa carine u 2014. godini, promenama ostalih propisa u vezi sa Carinskom tarifom i njihova primena u 2014. godini (sirovine, sezonske carine, prelevmani). Takođe, na sednici je razmatrana Informacija o robnoj razmeni Južnog Banata sa inostranstvom u periodu I-XII 2013.

35

2. Na sednici održanoj 16.09.2014. godine u saradnji sa Upravom carina R Srbije, prezentovane su teme: Novi kompjuterizovani tranzitni sistem (NKTS) i Konvencija o preferencijalnim pravilima o poreklu robe (PEM Konvencija). 3. Na Sednici Saveta, održanoj 05.12.2014. godini, prisutnim privrednim subjektima

predstavljen je Fond za podršku daljnjeg rasta preduzeća (ENEF) koji je namenjen finansiranju preduzeća koja imaju veliki potencijal rasta. Ovim Fondom upravlja Evropska banka za obnovu i razvoj. Ovom prilikom, prezentovan je i program COSME, novi program Evropske Unije za period 2014-2020 koji je namenjen malim i srednjim preduzećima i ima za cilj da unapredi konkurentnost i održivost sektora kroz podsticaj preduzetničke kulture i promociju rasta i razvoja sektora MSP.

U okviru Centra su obrađivani raspoloživi statistički podaci o robnoj razmeni Južnog Banata sa inostranstvom i izrađivane informacije o ostvarenim rezultatima na kvartalnom nivou. Informacije o robnoj razmeni Južnog Banata sa inostranstvom su razmatrane na redovnim sednicama Saveta Centra za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije. Za prvih 11 meseci 2014. godine ostvarena je ukupna robna razmena Južnog Banata sa inostranstvom u iznosu od 995.068.040 USD, od čega izvoz iznosi 649.418.229 USD i uvoz 345.649.811 USD.

U posmatranom periodu ostvaren je suficit od 303.768.418 dolara, pokrivenost uvoza izvozom iznosi 188%. U odnosu na isti period prošle godine zabeležen je pad obima ukupne robne razmene, tako da je izvoz opao za 13.9%, a uvoz za 11.6%. Posmatrano po granama delatnosti, najznačajniji pad izvoza zabeležen je u oblasti proizvodnje hemijskih proizvoda (25% u odnosu na isti period prošle godine), dok je značajan porast izvoza zabeležen u poljoprivredi, kod izvoza žitarica, povrća, cveća i ukrasnog bilja (88% u odnosu na isti period prošle godine).

U strukturi uvoza posmatrajući grane delatnosti, ostvaren je porast u uvozu proizvoda tekstilne industrije (25% u odnosu na isti period prošle godine), dok je smanjen uvoz proizvodnje derivata nafte (44% u odnosu na isti period prošle godine) i proizvodnje hemijskih proizvoda (15% u odnosu na isti period prošle godine). Najveći deo razmene, u izvozu i uvozu, odvija se sa Nemačkom, Italijom, Rumunijom, Ruskom federacijom, Bosnom i Hercegovinom.

U martu 2014. godine, Centar je u saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije i Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom organizovao seminar u prostorijama Komore na temu: „Fondovi Evropske Unije“. Ovom prilikom je učesnicima skupa prezentovana finansijska i tehnička podrška EU u periodu 2014-2020.godine IPA 2, kao i programi prekogranične i transnacionalne saradnje u novoj finansijskoj perspektivi 2014-2020. godine. Na skupu je predstavljen program „Evropa za građane i građanke “- program EU koji pruža finansijsku podršku projektima koji promovišu “aktivno evropsko građanstvo”. Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom je nacionalna kontakt tačka za pružanje informacija i obuku potencijalnih korisnika u ovom programu.

Edukacija poslovnog sektora u oblasti društveno odgovornog poslovanja u okviru projekta „Obrazovanjem do lakšeg zapošljavanja“ koji realizuje RCR Banat u partnerstvu sa RPK Pančevo, organizovana je u junu 2014. godine. Ovom prilikom

36

predstavljena su iskustva i primere dobre prakse u oblasti društveno odgovornog poslovanja kompanija koje posluju na teritoriji Južnog Banata: HIP Petrohemije i NIS-a.

Malim i srednjim preduzećima u Srbiji na raspolaganju su domaći (državna pomoć, kreditiranje) i inostrani program podrške (kreditne linije međunarodnih finansijskih institucija, fondovi i Programi EU, donatorski programi/projekti, fondacije i sl.). Centar za EOI i evropske integracije u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) organizovao je sredinom juna 2014. godine prezentaciju programa “Podrška razvoju malih i srednjih preduzeća u Srbiji” koji finansira Evropska unija, a sprovodi EBRD. Cilj programa je unapređenje poslovanja MSP u Srbiji kroz korišćenje modela poslovnog savetovanja. Kroz ovaj program EBRD pored finansijske podrške obezbeđuje savetodavnu podršku malim i srednjim preduzećima. Mala i srednja preduzeća (MSP) mogu koristiti konsultantske usluge u raznim oblastima, kao što je marketing, strateško upravljanje, unapređenje organizacije, IT, upravljanje kvalitetom, životnom sredinom i sl. Ovaj program je primer kako se različiti finansijski instrumenti (u ovom slučaju međunarodna donatorska sredstva) mogu koristiti u svrhu podrške malim i srednjim preduzećima, kao i da se ovo znanje može iskoristiti u svrhu kasnijeg razvoja programa za podršku malim i srednjim preduzećima u Srbiji.

U toku trajanja Privredne izložbe 2014, 22-23.oktobra u prostorijama RPK Pančevo su održane tri radionice. Prvog dana, 22.oktobra 2014. godine u sali RPK Pančevo, pred oko 30-tak učesnika g-din Aleksandar Stevanović iz konsultantske kuće CEFE Srbija je održao predavanje na temu „Lični razvoj menadžera-vlasnika preduzeća “. Kakva znanja i veštine morate imati da bi poneli zvanje menadžera, kakve lične osobine vas kvalifikuju za tu poziciju, odnosno šta su nepoželjne osobine menadžera, samo su neka od pitanja o kojima je bilo reči na ovom predavanju.

Predstavnici Uprave carina, Ministarstva finansija Republike Srbije, Ljubomir Karan i Aleksandra Ilić, održali su 22. oktobra 2014. u prostorijama RPK Pančevo predavanje na temu “Ovlašćeni privredni subjekat“ zainteresovanim privrednicima sa područja srpskog i rumunskog Banata. Ovlašćeni privredni subjekat (OPS) se definiše kao privredni subjekat uključen u promet robe, ili neku drugu funkciju, koji je za to dobio odobrenje nacionalne carinske administracije, jer ispunjava i pridržava se standarda bezbednosti lanca nabavke. Sistem OPS je formalno stupio na snagu u EU 01.01.2008. godine, sa namerom da se kompanije uključe u “lanac sigurne nabavke“. Kriterijumi za dodelu sertifikata OPS su pridržavanje carinskih propisa u prethodnom periodu, zadovoljavajuće vođenje poslovne i po potrebi evidencije o prevozu robe, finansijska likvidnost i ispunjavanje odgovarajućih standarda za sigurnost i bezbednost.

Treća tema radionice bila je “Pojam i uloga žiga u promociji privrede regiona“, a predavanje je održala Jovanka Samardžić iz Zavoda za intelektualnu svojinu. Predstavnici srpskih i rumunskih preduzeća su bili u prilici da se informišu o pravu kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica, kao i o funkciji žiga na tržištu. Posebna pažnja posvećena je postupku prijave žiga i vrsti žigova prema nosiocu, individualnom, kolektivnom i žigu garancije. Takođe, bilo je reči i o međunarodnom registrovanju, odnosno karakteristikama nacionalnog i međunarodnog puta registracije.

37

Srbija je zatražila od Evropske komisije akreditaciju sistema za decentralizovano upravljanje IPA fondovima u cilju samostalnog upravljanja novcem iz pretpristupnih fondova EU, a koja je odobrena u prvom kvartalu 2014. godine. Uvođenjem tog sistema, Srbija je dobila mogućnost da koristi komponente pretpristupne pomoći, što znači da će, između ostalog, moći da finansira projekte u vezi sa obrazovanjem, zapošljavanjem i poljoprivredom. Uvođenje takvog sistema, na koji je Srbija dobila pravo kada je dobila status kandidata za EU, znači da će institucije u Srbiji imati nadležnost za planiranje i pravdanje trošenja sredstava.

U okviru IPA II za budžetski period 2014-2020, Evropska komisija će se zajedno sa srpskim vlastima fokusirati na to da se samo strateški značajni i razvijeni projekti uzmu u razmatranje za finansiranje u okviru sektorskog pristupa. Srpska strana treba da stvori pravne i institucijalne strukture koje omogućavaju da se sredstva EU i drugih donatora (uključujući kredite od međunarodnih finansijskih institucija) bolje iskoriste, posebno kada su u pitanju infrastrukturni projekti. 

Prvi konkursi, odnosno prvi pozivi za podnošenje projekata biće objavljeni krajem 2015. godine. Postoji osam tematskih prioriteta za prekogranične programe i 11 za transnacionalne programe koji će biti finansirani iz fondova bespovratne pomoći EU. Korisnicima iz Srbije i drugih zemalja u regionu najzanimljiviji su tematski prioriteti koji se odnose na zapošljavanje, zaštitu život zaštitu životne sredine i upravljanje rizicima, saobraćaj, turizam, kultura, prirodno nasleđe i sl.

U toku 2014. godine, realizovani su projekti na kojima je RPK Pančevo konkurisala kao partner i to:

„Education to Easier Employment - E3“ - vodeći partner RCR BANAT, koji je odobren za finansiranje i čija je implementacija počela u 2013. godini.

„MADE IN BANAT“ - vodeći partner Privredna komora Timiš, Rumunija. U novembru 2013. godine potpisan je Ugovor o ko-finansiranju projekta „Made in Banat“, koji je odobren za finansiranje u okviru Programa Srbija-Rumunija.

Delegacija Regionalne privredne komore Usteckog regiona iz Češke Republike, na čelu sa predsednikom František Jochmanom, posetila je RPK Pančevo u toku trajanja Privredne izložbe. Pored promocije privrednih potencijala Južnog Banata i sagledavanja mogućnosti za unapređenje bilateralne saradnje regiona, vođeni su razgovori o zajedničkoj izradi predloga projekata i apliciranje za korišćenje sredstava iz fondova EU. U konsultativnom procesu, identifikovane su oblasti od zajedničkog interesa koje bi bile u fokusu predloga programa kao što su konsalting, inovacije, istraživanje i razvoj, žensko preduzetništvo i dr.

Budući da se u drugoj polovini 2015. godine očekuje raspisivanje prvih poziva za podnošenje predloga projekata za programe „Evropa za građane i građanke“; ERASMUS, kao i programa koji se oslanja na Dunavsku strategiju, dogovoreno je da se napravi mreža partnerstava kako bi se ispunio osnovni preduslov za apliciranje, a potom i finalizacija predloga projekata koji će biti podneti za finansiranje iz sredstava EU.

38

CENTAR ZA TEKUĆA PRIVREDNA KRETANJA I STRATEGIJSKI RAZVOJ

Procenjeno je da ukupne ekonomske aktivnosti u 2014. godini, merene bruto domaćim proizvodom i iskazane u stalnim cenama, imaju realni pad od 2,0% u odnosu na prethodnu godinu.

Posmatrano po aktivnostima, rast bruto dodate vrednosti imaju: sektor poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, sektor informisanje i komunikacije i sektor saobraćaj i skladištenje. Pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, sektoru rudarstvo, sektoru građevinarstvo i sektoru finansijske delatnosti i delatnost osiguranja.

Industrijska proizvodnja u 2014.godini imala je pad fizičkog obima od 6,8%. Ovom padu najviše je doprineo sektor snabdevanje električnom energijom, gasom i parom. Procenjeno je da je poljoprivredna proizvodnja u 2014.godini imala rast fizičkog obima od 1,5%. Vrednost izvedenih radova u građevinarstvu u 2014.godini beleži pad od 4,1%. Promet u trgovini na malo beleži realni rast od 2,6%, dok je promet u trgovini na veliko je u blagom padu.

Stopa nezaposlenosti, koja je u trećem kvartalu 2014.godine iznosila 17,6%, dobijena je na osnovu Ankete o radnoj snazi.

Zarade bez poreza i doprinosa nominalno su veće u 2014.godini, u odnosu na 2013.godinu za 2,6%, a realno manje za 0,3%.

Procenjeno je da će godišnja stopa inflacije iznositi 1,8%.

Centar je kontinuirano obavljao poslove prikupljanja i obrade podataka iz oblasti cena, industrijske proizvodnje, zarada, zaposlenosti i nezaposlenosti za potrebe izrade informacija o privrednim kretanjima na republičkom, pokrajinskom i na nivou južnobanatske oblasti.

S obzirom da je Republički zavod za statistiku glavni proizvođač i diseminator zvaničnih statističkih podataka i informacija o masovnim ekonomskim, demografskim i društvenim pojavama, to je i saradnja sa ovom institucijom na pomenutim poslovima najintenzivnija. Osim preuzimanja podataka i informacija, Centar je od ove institucije tražio savete i uputstva u vezi sa raspoloživošću rezultata u celokupnom statističkom sistemu.

U okviru prikupljanja podataka od nadležnih institucija nastavili smo saradnju i sa Agencijom za privredne registre, u smislu ustupanja određenih podataka bez naknade, na nivou oblasti i opština u Južnom Banatu.

Nacionalna služba za zapošljavanje publikuje Mesečni statistički bilten sa ciljem organizovanja statističkih poslova u oblasti nezaposlenosti i zapošljavanja, a regionalne privredne komore su jedna od ciljnih grupa. U tom smislu, koristimo pomenuta dokumenta za praćenje i ocenjivanje kretanja na tržištu rada.

39

Jedna od tema za Bilten RPK Pančevo u protekloj godini, koju je pripremio Centar u cilju informisanja privredne i šire javnosti, nosila je naziv „Projekcije o kretanju privredne aktivnosti za period 2013-2016.godine“.

Gradska uprava grada Pančeva je u 2014.godini raspisala javnu nabavku za uslugu izrade Studije za projekat „Revizija strategije razvoja grada Pančeva“ i kao najpovoljnijeg dobavljača izabrala Regionalnu privrednu komoru Pančevo.

Centar je aktivno učestvovao u izradi studije ”Stanje privrede na teritoriji grada Pančeva 2010-2012 “, a prema tehničkoj specifikaciji konkursne dokumentacije pripremio sledeće materijale:

Privreda Južnog Banata u periodu 2010-2012 (stanje u privredi, podaci po opštinama, struktura privrede),

Privreda grada Pančeva u periodu 2010-2012 (stanje u privredi, zarade, privredna društva i preduzetnici, zaposlenost, nezaposlenost) i

Unapređenje privrednog ambijenta grada Pančeva (glavni problemi, potencijali za razvoj privrede, preporuke, mere i zaključci).

Osim izrade Studije, Centar je u okviru projekta „Revizija strategije razvoja grada Pančeva“ učestvovao i u radu fokus grupa za: 1. poljoprivredu i 2. lokalni ekonomski razvoj. Na sastancima fokus grupa predstavnici poslovnog i civilnog sektora su izneli probleme u prioritetnim oblastima, kao i predloge za njihovo rešavanje.

Početkom 2014.godine je konstituisan Odbor za privredni sistem, ekonomsku politiku, razvoj, istraživanje i prestrukturiranje Privredne komore Vojvodine, a jedan od članova Odbora je i predstavnik RPK Pančevo.

Tokom godine su održane tri sednice, a neke od razmatranih tema i pitanja su: pokretanje inicijative za izradu strategije u oblasti proizvodnje semena biljne proizvodnje; razmatranje inicijative o promeni nadležnog organa za davanje mišljenja u postupku javnih nabavki; razmatranje inicijativa za izmenu zakonske regulative vezane za uspostavljanje veće odgovornosti privrednih subjekata za obaveze nastale u vezi obavljanja delatnosti; pokretanje inicijative za odlaganje primene propisane obaveze ukidanja razgraničenih neto efekata valutne klauzule i neto efekata kursnih razlika i njihovo priznavanje u okviru rashoda, odnosno prihoda u bilansu uspeha za 2014.godinu za sva ranije izvršena razgraničenja, nezavisno od toga koje godine su izvršena i nezavisno od roka dospeća obaveza i potraživanja po osnovu kojih su izvršena razgraničenja.

Po osnovu Javnog poziva nezaposlenim licima za dodelu subvencije za samozapošljavanje grada Pančeva, Centar je učestvovao u davanju mišljenja i sugestija na radne verzije teksta poziva, kao i na sadržaj zahteva za biznis planom za subvenciju-samozapošljavanje.

Po objavljivanju Javnog poziva pružaocima usluga za učešće u Programu za podršku početnicima u biznisu grada Pančeva, RPK Pančevo je u saradnji sa knjigovodstvenom agencijom pripremila predlog projekta koji je odobren za finansiranje. Reč je o pružanju usluga pravno-finansijskog savetovanja u poslovanju početnicima u biznisu - pružanje informacija o izmenama relevantnih zakona, pravilnika i uputstava, informacija i saveta vezanih za poreske obaveze i poreske

40

olakšice, upoznavanja sa procedurama i uslovima poslovanja nekog od oblika obavljanja delatnosti, informacija o nadležnostima inspekcijskih službi, stručnoj pomoći u pripremi biznis planova, projekciji ekonomskih i novčanih tokova, savetima za prevazilaženje problema nelikvidnosti i dr.

Centar je imao i aktivno učešće na info skupovima organizovanim u cilju informisanja nezaposlenih lica o detaljima konkursa, kao i sadržaju biznis plana koji se podnosi u ove svrhe.

Saradnja sa ostalim lokalnim samoupravama južnobanatske oblasti odvijala se kroz aktivnosti informisanja o aktuelnim konkursima nadležnih institucija u zemlji, o održavanju različitih tematskih skupova, dostavljanja publikacije - Vodiča kroz potencijalne izvore finansiranja, dostavljanja Informacije o južnobanatskoj oblasti-podacima relevantnim za regionalni razvoj i dr.

Centar je na poziv Instituta za sociološka i političko-pravna istraživanja iz Skoplja uzeo učešće u istraživanju o aktivnostima organizacija civilnog društva.

Jedna od aktivnosti na polju pružanja usluga odnosila se na pomoć preduzećima u izradi biznis plana. Razvojni fond Vojvodine je raspisao konkurs za dugoročne kredite za trajna obrtna sredstva, a od zainteresovanih preduzeća se zahtevalo da dostave poslovni plan.Za ove svrhe, jedno od preduzeća sa područja Južnog Banata se opredelilo za saradnju sa RPK Pančevo – poslovni plan, čiji sadržaj je bio propisan konkursom, pozitivno je ocenjen od strane Razvojnog fonda AP Vojvodine.

Tokom trajanja IV Privredne izložbe u Pančevu, organizovana je radionica na temu „ Lični razvoj menadžera – vlasnika preduzeća“. Zainteresovana preduzeća i institucije su bili u prilici da na ovom skupu dobiju korisne informacije o ulogama menadžera, menadžerskim osobinama i veštinama, dobiju odgovore šta su osobine uspešnih menadžera, odnosno koje su nepoželjne osobine menadžera.

Seminar “Fondovi Evropske unije „ organizovan je za predstavnike javnog i civilnog sektora Južnog Banata koji razmatraju korišćenje sredstava EU kao dodatnog izvora finansiranja, sa prezentacijom EU fondova koji su na raspolaganju Srbiji u periodu 2014-2020. godine. Na skupu su predstavljeni i programi prekogranične saradnje, kao jedna od komponenti IPA pretpristupnih fondova.

Pisanje programa za projekte koji se finansiraju sredstvima EU za period od 2014. godine do 2020.godine je u završnoj fazi i očekuje se da bi do polovine 2015.godine mogli da budu odobreni. Nakon završetka faze pisanja, projekti se šalju na odobravanje predstavnicima EU.U tom smislu, predstavnici Komore su u protekloj godini učestvovali na IV Nacionalnoj konferenciji o prekograničnoj saradnji, kao i na radionici posvećenoj SWOT i teritorijalnoj analizi Programa prekogranične saradnje Rumunija-Srbija.

Takođe, slična konsultativna radionica organizovana je u cilju informisanja zainteresovanih strana o radnoj verziji programskog dokumenta Prekogranični program Rumunija-Srbija. Definisano je osam tematskih prioriteta za prekogranične programe, a 11 za transnacionalne, pri čemu su korisnicima iz Srbije najzanimljiviji

41

tematski prioriteti koji se odnose na zapošljavanje, zaštitu životne sredine i upravljanje rizicima, saobraćaj, turizam, kultura, prirodno nasleđe i dr.

Centar za upravljanje projektima Privredne komore Srbije je pokrenuo inicijativu za intenzivniju saradnju sa lokalnim samoupravama i regionalnim privrednim komorama kako bi se aktivnosti na polju pripreme EU projekata podigle na viši nivo. S obzirom na evidentan nedostatak kadrova za ovu vrstu poslova, na lokalnom nivou ali i šire, potrebno je razmotriti sve opcije koje će rezultirati većim brojem kvalitetnijih projekata.

Pozivi objavljeni tokom protekle godine bili su predmet analize i sagledavanja mogućnosti konkurisanja za raspoloživa sredstva. U saradnji sa udruženjem Neolitsko Starčevo, po konkursu za razvoj starih i umetničkih zanata Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, pripremljen je predlog projekta “Starčevački neolitski zanati“. Projekat nije predložen za sufinansiranje.

Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu je raspisala konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore.

RPK Pančevo je pripremila predlog projekta “Koliko se poznajemo-južnobanatski privrednici i srpski privrednici u Temišvaru i širem regionu“.

Ostvarena je saradnja i sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom po osnovu II otvorenog poziva programa „ Evropa za građane i građanke 2014-2020“ (prisustvo na info skupu, konsultacije oko mogućnosti i uslova učešća regionalnih privrednih komora).

Na poziv pojedinih institucija i preduzeća, prisustvovali smo događajima i konferencijama koje su organizovali u okviru realizacije prekograničnih projekata i imali konsultativnu ulogu u pojedinim fazama njihove implementacije.

CENTAR ZA INOVACIJE, KVALITET I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

U predlogu Strategije za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti (2015-2020) navodi se da je preduslov za ostvarivanje održivog društveno-ekonomskog razvoja i uspešnog završetka procesa evropskih integracija Republike Srbije razvoj privrede, koja svoju dugoročnu konkurentnost gradi na privatnoj preduzetničkoj inicijativi, znanju, primeni novih tehnologija i inovativnosti (Strategija u nacionalnom strateškom okviru zamenjuje Strategiju razvoja inovativnih i konkurentnih malih i srednjih preduzeća za period od 2008. do 2013.godine).

Tokom perioda sprovođenja prethodne Strategije, u okviru četvrtog stuba bile su obuhvaćene oblasti: podrška inovacijama, standardi i kontrola kvaliteta, podrška klasterima i podrška izvozu. Od planiranih aktivnosti, unapređena je podrška za finansiranje inovacionih projekata malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podsticalo je inovacione projekte kroz program inovacione delatnosti. Osnovan je i Fond za inovacionu delatnost, koji je kroz Projekat podrške inovacijama u Srbiji, uspostavio dva nova programa podrške.

42

Sprovođenje Programa ranog razvoja i Programa sufinansiranja inovacija nastavljeno je i u 2014.godini sa 12 novih inovativnih projekata kojima je dodeljeno ukupno 1,3 miliona evra.

U okviru Programa ranog razvoja finansirana su i dva projekta preduzeća sa područja Južnog Banata. Kompanija Starglass iz Starčeva je razvila multifunkcionalnu proizvodnu liniju koja se može koristiti za tri tehnološka procesa obrade stakla: savijanje, kaljenje savijenog i fuziju stakla. Linija omogućava izuzetnu energetsku efikasnost proizvodnog procesa zahvaljujući inovativnom rešenju sistema za zagrevanje i hlađenje stakla. Kompanija Adecom Group iz Pančeva je razvila pastu koja se nanosi putem injekcije i sprečava penetraciju vode u unutrašnjost zgrada.

U okviru podrške inovacijama, nastavljene su i aktivnosti promocije inovativnosti kroz događaje koje su organizovali Privredna komora Srbije, Fond za inovacionu delatnost, Nacionalna agencija za regionalni razvoj i dr; sprovođene su aktivnosti na podsticanju učešća malih i srednjih preduzeća i preduzetnika u međunarodnim inovacionim, istraživačkim i poslovnim programima/mrežama, kao što su: Okvirni program za konkurentnost i inovativnost (CIP), EU program Eureka i Sedmi okvirni program FP7.

U prethodnom periodu započeta je realizacija različitih mera usmerenih na povezivanje nauke i privrede, kroz reorganizaciju naučno-tehnoloških instituta, osnivanja centara za transfer tehnologija i mreže tehnoloških brokera.

Međutim, prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2014.godinu Srbija je rangirana na 94.poziciji na listi koja obuhvata 144 zemlje sa zabeleženom vrednošću Indeksa globalne konkurentnosti od 3,90. Evropska unija svoju dugoročnu konkurentnost zasniva na znanju i inovacijama, a izdvajanja za istraživanje, razvoj i inovacije su velika.Privredu Republike Srbije i dalje karakteriše nizak stepen inovativnosti. Prema rezultatima istraživanja Evropske unije pod nazivom Rang lista inovativne unije za 2014.godinu, Republika Srbija se svrstava u drugu grupu zemalja koje predstavljaju umerene inovatore, ali sa trendom rasta, sa inovacionim učinkom koji je ispod proseka EU.

Mala i srednja preduzeća i preduzetnici (u daljem tekstu MSPP) ne prepoznaju dovoljno značaj inovacija za unapređenje poslovanja i nedovoljno ulažu u njih. Tek svako sedmo preduzeće sprovodi inovativne aktivnosti, a svako četrnaesto ostvaruje inovativnu saradnju sa drugim privrednim subjektima ili institucijama. Jedna od najvećih slabosti na polju razvoja inovativnosti ostaju slabe veze između naučno-istraživačkih institucija i MSPP. Mala i srednja preduzeća na naučno-istraživačke organizacije ne gledaju kao na potencijalne partnere, a istraživači ne prepoznaju svoju ciljnu grupu u MSPP i smatraju da u privredi ne postoji značajnija tražnja za novim tehnološkim rešenjima.

Aktivnosti Centra u protekloj godini na polju inovacija realizovale su se u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Zavodom za intelektualnu svojinu, Informativnim centrom za standardizaciju i sertifikaciju Vojvodine, Institutom za održivi razvoj i dr.

Na sednici Saveta prezentovan je Program integrisane podrške inovacijama IISP, koji je finansirala EU u cilju podsticanja konkurentnosti i ekonomskog rasta u Republici Srbiji, kroz jačanje inovacija u malim i srednjim preduzećima. Program je doprineo

43

poboljšanju sistema podrške sektoru MSP osnivanjem mreže tehnoloških brokera, formiranjem mreže lokalnih info centara za inovacije, unapređenjem kapaciteta regionalnih razvojnih agencija i obukom konsultanata za sprovođenje treninga za unapređenje inovacija i investicione spremnosti preduzeća i dr.

Centar je uzeo učešće na prezentaciji vetro pumpe Banat u Pančevu, na tribini o prikupljanju i odlaganju medicinskog otpada u Domu zdravlja Pančevo, radionici o revitalizaciji starih banatskih parkova, seminarima u organizaciji Zavoda za intelektualnu svojinu.

Na poziv Privredne komore Srbije, predstavnik RPK Pančevo je prisustvovao info danu – Horizon 2020. Reč je o novom programu EU za finansiranje istraživanja i inovacija. Budžet za program koji će se sprovoditi do 2020. godine iznosi 78,6 milijardi evra, od čega oko 20 odsto ide direktno maloj privredi. Program HORIZONT 2020 ima posebno namenjen instrument za mala i srednja preduzeća i to za finansiranje razvoja najboljih evropskih inovativnih preduzeća.

Takođe, na poziv Centra za inovacije PKS, prisustvovali smo završnoj konferenciji projekta NO-BLE Ideas Network, koji realizuje sa 13 partnera iz 7 zemalja, kroz transnacionalni program Jugoistočna Evropa. Cilj projekta je unapređenje saradnje naučnog i poslovnog sektora razvojem i promocijom inovativnih ideja u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, u cilju transfera znanja i tehnologija i povezivanja nauke i privrede, unapređenja konkurentnosti preduzeća i usaglašavanja sa zakonskom regulativom EU iz oblasti poljoprivrede.

U saradnji sa Evropskom Bankom za Obnovu i razvoj EBRD organizovana je prezentacija projekta „Program podrške malim i srednjim preduzećima u Srbiji “ koji finansira Evropska unija. Program će za 240 preduzeća obezbediti potrebne tehnike, veštine i know-how kako bi bila inovativna, privukla finansijere, stekla odgovarajuće ekspertize i postala poslovni lideri, povećavajući konkurentnost i produktivnost privatnog sektora u Srbiji.

Kancelarija Technopolisa, sa sedištem u Velikoj Britaniji sprovela je tokom 2014.godine, u okviru projekta IPort, istraživanje tržišta o primeni inovacija i intelektualne svojine na tržištu Srbije. Komora je bila jedan od učesnika u ovom istraživanju, dajući svoj doprinos oceni trenutnog stanja, oblicima podrške na lokalnom i regionalnom nivou, očekivanjima u narednom periodu i mogućim merama za unapređenje ove oblasti.

U oblasti standarda i kontrole kvaliteta u akcionim planovima Strategije 2008-2013 bile su obuhvaćene aktivnosti jačanja institucionalnih kapaciteta sa ciljem usklađivanja srpskih standarda sa ISO i drugim međunarodnim standardima, unapređenja institucionalne infrastrukture za podršku kvaliteta proizvoda, promocije upotrebe CE znaka i međunarodnih standarda, pružanja direktne podrške MSPP za implementaciju standarda kvaliteta, kao i za sertifikaciju i dr.

Bez obzira na potencijal za razvoj koji strana tržišta donose MSPP, pri izlasku na ta tržišta ona se susreću sa različitim preprekama koja obuhvataju, između ostalog, nedostatak informacija o tržištima, suočavanja sa složenim tehničkim propisima i

44

standardima. MSPP obično ne raspolažu unutrašnjim kapacitetima za prevazilaženje ovih prepreka.

Republika Srbija je poslednjih godina napredovala u preuzimanju i primeni evropskih propisa i standarda, ali taj proces još uvek nije zaokružen. Veoma je važno na jasan i razumljiv način približiti privrednicima specifične zahteve tehničkih propisa koji se moraju ispuniti, kako za stavljanje proizvoda na domaće tržište, tako i na međunarodna tržišta.

Na skupu u organizaciji Centra, održano je predavanje na temu “Kako se spremiti za novu verziju standarda ISO 9001 “. U toku je proces izmene standarda koji bi trebalo u toku septembra meseca 2015.godine da se pojavi kao nova verzija standarda. Predviđene izmene su dosta značajne i odstupaju od oblika standarda koji su nam sada poznati. Dosadašnje verzije standarda su uglavnom bile vezane za pisanje dokumentovanih procedura i radnih uputstava. Nova verzija standarda, praktično nema ni jedan zahtev za dokumentovani poslovnik, za dokumentovane procedure, za dokumentovana radna uputstva. Reč je o prilično značajnoj izmeni koja težište pomera na upravljanje rizikom.

U saradnji sa Udruženjem za poljoprivredu, prehrambenu industriju i vodoprivredu RPK Pančevo organizovana je prezentacija Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane. Pored toga što definiše pojedine izraze (deklaracija, etiketa, vidno polje), Pravilnik propisuje opšte zahteve za deklarisanje, odgovornost za deklarisanje, kao i obavezne dodatne informacije pri prezentaciji hrane u ugostiteljskim objektima za pravna i fizička lica koja obavljaju ugostiteljsku delatnost.

Jednom broju preduzeća, udruženja i lokalnim samoupravama južnobanatske oblasti upućen je poziv za učešće na tribini ˝GMO-činjenice i dileme-agronomsko-ekološki, prehrambeno-zdravstveni i društveno-ekonomski aspekti˝. Genetski inženjering je biotehnološka metoda stvaranja novih oblika života nasilnim prebacivanjem željenog gena iz jednog u drugi nekompatibilni organizam, koji se isključivo stvara u laboratorijama. Posledice po život na planeti su nepredvidive i nekontrolisane.

U okviru održavanja IV Privredne izložbe u Pančevu, u saradnji sa Zavodom za intelektualnu svojinu Beograd, organizovana je radionica na temu “Pojam i uloga žiga u promociji privrede regiona“. Privrednici su bili u prilici da se informišu o pravu kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica, kao i o funkciji žiga na tržištu. Posebna pažnja posvećena je postupku prijave žiga i vrsti žigova prema nosiocu, individualnom, kolektivnom i žigu garancije. Takođe, bilo je reči i o međunarodnom registrovanju, odnosno karakteristikama nacionalnog i međunarodnog puta registracije.

Evropska komisija je oktobra 2014.godine objavila „Izveštaj o napretku Srbije za 2014.godinu„. Iz Izveštaja navodimo zaključak u oblasti životne sredine. Ostvaren je skroman napredak u oblastima životne sredine i klimatskih promena. Neophodni su strateško planiranje, jačanje administrativnih kapaciteta i veća ulaganja u vezi sa strateškim prioritetima radi daljeg usaglašavanja sa politikama EU u oblastima životne sredine, klimatske politike i civilne zaštite. U maju 2014.godine razvijen je plan prioritetnih ulaganja. Tekuća zalaganja na jačanju inspekcije i sprovođenje propisa

45

treba da proprati uklanjanje neusaglašenosti i nedostataka u zakonodavstvu koji sprečavaju delotvorno sprovođenje. Neophodan je delotvoran i trajan sistem finansiranja za životnu sredinu i klimatsku politiku. Do prvog kvartala 2015. godine država bi trebalo da da predlog svoje planirane kontribucije Klimatskom sporazumu za 2015.godinu. Uopšteno posmatrano, započeto je bavljenje prioritetima u oblastima životne sredine i klimatskih promena.

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine je na početku 2014.godine objavilo konkurs u oblasti zaštite životne sredine, a o detaljima konkursa informisani su predstavnici udruženja iz ove oblasti. Konkurs je imao za cilj jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine i realizaciji projekata kojima se doprinosi zaštiti i unapređenju životne sredine, kao i aktivnosti usmerenih na sprovođenje Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine – Arhuska konvencija.

U saradnji sa Agencijom za zaštitu životne sredine Republike Srbije i Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine organizovana je prezentacija Ekoregistra, prvog nacionalnog metaregistra o životnoj sredini. Ekoregistar je elektronska baza podataka i portal ka postojećim bazama i dokumentima sa informacijama iz oblasti životne sredine različitih institucija i organizacija. Osnovni cilj izrade Ekoregistra je da se javnosti omogući lak, brz i jednostavan pristup informacijama o životnoj sredini.

Na poziv Privredne komore Srbije, predstavnik Komore je prisustvovao konferenciji “EMAS III - najkredibilniji sistem menadžmenta zaštitom životne sredine“. Konferenciju su organizovali Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Centar za zaštitu životne sredine PKS u okviru završetka projekta „Sprovođenje zakona u oblasti kontrole industrijskog zagađenja (IPPC), sprečavanja hemijskih udesa (Seveso) i uspostavljanje EMAS sistema “. EMAS je dobrovoljni sistem, zasnovan na standardima EU.

Za sada u Srbiji još uvek nema organizacija koje su u njemu registrovane, ali su tri kompanije izrazile spremnost da se uključe. EMAS je svojevrsna nadogradnja standarda ISO 14001, a ključni cilj je da se prepoznaju i nagrade one organizacije i kompanije koje posluju iznad minimuma zakonskih zahteva, ostvaruju stalno poboljšanje i istinito izveštavaju o performansama u vezi sa zaštitom životne sredine.

Sa ciljem da se omogući kvalitetna i pravovremena informisanost privrede o aktuelnim temama, pripremljene su i objavljene brojne informacije na web stranici Komore– o takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju 2014, zaštiti robne marke u zemljama izvoza, besplatnim seminarima u organizacijI BSC-a, javnom pozivu za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podrške jačanju regionalne konkurentnosti u 2014.godini, javnom pozivu u okviru Programa podrške razvoju konkurentnosti MMSP i zadruga u 2014.godini, takmičenju za „Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje 2014“ i dr.

46

CENTAR ZA MARKETING, INFORMISANJE, EDUKACIJE I SAJAMSKEMANIFESTACIJE

Centar za marketing, informisanje i sajamske manifestacije je imao veći broj aktivnosti u svrhu realizacije jednog od najznačajnijih ciljeva delovanja Komore u 2014. godini, a to je promocija privrede Regiona i svih aktivnosti Komore. Realizacija svih aktivnosti pretežno se sprovodila kroz organizaciju učešća na sajamskim manifestacijama i organizaciju sajma, ali i kroz promociju informatičkim predstavljanjem, kao i medijsku promociju .

Najznačajniji segment u promociji privrede predstavlja organizacija nastupa na više sajmovima, ali i organizacija sajma u Pančevu. Regionalna privredna komora Pančevo je u 2014. godini organizovala veći broj nastupa na sajamskim manifestacijama, gde po značaju najpre uvek želimo da istaknemo nastup na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Ovo je deveti put za redom da se organizuje učešće na ovoj najvećoj sajamskoj manifestaciji, a sa ponosom ističemo da smo jedina Komora koja je ostala da u kontinuitetu organizuje nastup za svoje članice.

Tradicionalno, dajemo pun doprinos u organizaciji sajma „Etno hrane i pića“ u Beogradu, gde smo šesti put za redom imali veoma uspešan nastup i nagrađivane suizlagače i ono što uvek posebno želimo da istaknemo veoma specifično uređen prostor koji pobuđuje interesovanje posetilaca. U okviru tog nastupa, učešće je uzelo više udruženja proizvođača povrća, voća, mesnih prerađevina i mlečnih proizvoda, zatim proizvođači meda, kao i nekoliko proizvođača najkvalitetnijih voćnih rakija i vina. Takođe su se predstavila i četiri udruženja žena iz regiona.

Kada su u pitanju sajmovi u zemljama okruženja, treba istaći učešće na „13.Sajmu privrede „ u Distriktu Brčko, koje je ostvareno na osnovu Sporazuma o saradnji, dok je u okviru projekta koji realizuje RPK Pančevo sa partnerima“ Made in Banat“ bilo i učešće na sajmu u Temišvaru. Po prvi put smo organizovali učešće naših privrednika na sajmu „Panair“ u Tirani u Albaniji, gde smo imali zapažen nastup i veliki broj aktivnosti vezanih za uspostavljanje saradnje sa privredom našeg regiona.

Važan segment u okviru nastupa na sajmovima je bilo organizovanje nastupa na nekoliko regionalnih sajmova u Srbiji, kao što su “Subotica 2014.”, zatim “15. Inocoop sajam” u Zrenjaninu“, gde je učešće takođe bilo u okviru realizacije već pomenutog projekta i “Regionalni sajam privrede“ u Novoj Pazovi. Organizovan je nastup na sajmu “Zdravo-domaće-prirodno “ u Zaječaru. Ove sajamske nastupe je pratilo organizovanje susreta privrednika, gde su učešće uzela i preduzeća koja nisu izlagala na sajmovima.

Ponovo smo bili dobar partner Pokrajinskom sekretarijatu za privredu Vlade AP Vojvodine u organizaciji nastupa na 47.Sajmu privrede u Celju. U toku ove manifestacije bio organizovan „Dan Vojvodine“ gde je održana prezentacija našeg regiona, i to pojedinih proizvođača hrane i pića i nekih udruženja. Takođe je u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu organizovan nastup na sajmu “Interagro“ u Bijeljini.

47

Posebno želimo da istaknemo što je četvrti put organizovana sajamska priredba „ 4. Privredna izložba“ u Pančevu sa svim pratećim sadržajima, a sa ciljem promocije privrednih subjekata, razvoja preduzetništva i razvoja malih i srednjih preduzeća. I ovog puta manifestacija je imala međunarodni karakter, a o interesovanju za našu sajamsku manifestaciju dovoljno govori podatak da je na njoj učešće uzelo čak 11 privrednih komora. Tokom sajma su organizovani stručni skupovi- radionice, kao i susreti privrednika iz nekoliko regiona. Cela ova organizacija je bila takođe u sklopu aktivnosti projekta „Made in Banat“. Poslednjeg dana je posebno organizovana izložba zanatstva i narodnih radinosti na otvorenom prostoru.

Pored organizacije nastupa na sajmovima, u vremenu stalnih informatičkih unapređenja, kao oblik promocije privrede i realizovanih aktivnosti Komore predstavljao je web sajt sa dnevnom ažurnošću. Tokom godine je stalno rađeno na ažuriranju informacija, ali i uvođenju novih segmenata. Tako su sada jasno definisane usluge koje pruža Komora, zatim je napravljen poseban deo u vidu portala za potrebe projekta „Made in Banat“. Kao i u ranijem periodu, želimo da istaknemo da su pojedini web sajtovi (naročito medija) preuzimali informacije sa našeg sajta. Ukupno je tokom 2013.godine objavljeno preko 180 informacija. Nastavljeno je sa objavljivanjem elektronskog Biltena RPK Pančevo, koji je objavljivan svakog meseca, sa pregledom najznačajnijih događaja u Komori, kao i informisanjem o aktuelnim konkursima i aktuelnostima u zakonodavstvu.

Kao i svih prethodnih godina u 2014. godini je objavljeno 12 brojeva Biltena a svaki broj je pratila Tema Biltena, gde su objavljivane aktuelne teme, Pored toga , kvartalno je uz Bilten objavljivan i Dodatak Biltena „EU integracije“. Svi brojevi su pored elektronske dostave sa svim pratećim sadržajima, objavljenii na web stranici.

Važan segment u promociji privrede i aktivnosti komore predstavljaju lokalni mediji. Nastavljena je dobra saradnja sa svim medijima na prostoru našeg regiona. U zavisnosti od značaja skupa ili manifestacije bilo je i prisustvo medija. Dobra saradnja je nastavljena sa RTV Pančevom, dopisništvom javnog servisa RTS-a i sa dopisništvom RTV Vojvodina, tako da su sve aktivnosti komore bile prezentovane u vidu televizijskih informacija i reportaža. Saradnja sa novinama „Pančevac“ i „Kovin ekspres“ je tokom cele godine bila izuzetno dobra, ali i sa drugim medijima u skladu sa njihovim mogućnostima. Tu najpre mislimo na odličnu saradnju sa TV OK iz Kovačice. Povećan je bio intenzitet medijske pokrivenosti tokom realizacije pomenutog projekta koji se finansira sredstvima EU u vidu konferencija za novinare, odlične medijske pokrivenosti svih skupova u okviru projekta, kao i tokom sajma.Kao i svake godine stalno se radilo na izradi propagandnih materijala za potrebe sajmova, ali i za potrebe promocije RPK Pančevo.

SLUŽBA ZAJEDNICE PREDUZETNIKA

U skladu sa programom i planom rada Službe zajednice preduzetnika Regionalne privredne komore Pančevo tokom 2014. godine, realizovane su aktivnosti koje su prvenstveno bile usmerene na pitanja od interesa za preduzetnički sektor sa ciljem unapređenja poslovanja. Aktivnosti su bazirane na planu rada Regionalne privredne komore Pančevo i pokrenutim inicijativama od strane privrednih subjekata i preduzetnika sa područja Južnog Banata.

48

Procenjuje se da je tokom 2014. godini u sektoru preduzetništva poslovalo oko 223.000 preduzetnika i oko 82.000 mikro preduzeća (do 10 zaposlenih), što predstavlja 96,3 odsto privrede Srbije. Po broju zaposlenih sektor preduzetništva (preduzetnici i mikro preduzeća) su u 2014. godini zapošljavali oko 356.000 radnika, što čini oko 30% od ukupnog broja zaposlenih u Republici Srbiji. Ovde je značajno napomenuti da se sektorska koncentracija ne menja u značajnoj meri tokom godina: svako treće mikropreduzeće ili preduzetnik posluje u oblasti trgovine na veliko i malo, za kojima slede usluge i prerađivačke delatnosti.

U strukturi preduzetništva Srbije u preređivačkoj industriji dominiraju privredni subjekti koji posluju u nisko tehnološkim oblastima, sa proizvodima male dodate vrednosti i diferenciranosti, što za posledicu ima njihovu slabiju poziciju na tržištu, niske cene i dobit.

Dugoročno posmatrano, u perodu od 2005. godine, značajnija promena učešća preduzetničkog sektora u srpskoj privredi može se uočiti kod broja zaposlenih (rast od 6%), izvoza (rast od preko 11%) i uvoza (pad od 4%). Međutim, dok je kod izvoza ostvaren realan rast, kod ukupnog broja zaposlenih zapravo se radi o smanjenju broja zaposlenih, koji je bio nešto manje izražen u sektoru preduzetništva nego na nivou cele privrede. Međutim, relativno nizak prosečan broj zaposlenih po privrednom subjektu ukazuje na jednu od ključnih slabosti preduzetništva u Srbiji u odnosu na države članice EU.

Privredu Srbije i dalje odlikuje slaba ekonomska aktivnost koja prevashodno počiva na trgovini ili finansijskim i drugim uslugama. Od 2008. godine bruto domaći proizvod je opadao po prosečnoj stopi od 0,5% godišnje. Gotovo celokupnu privredu odlikuje nedostatak likvidnosti, što dodatno podstiču visoke kamatne stope, a više od 30 odsto kredita privrede je nenaplativo.

Najveći problemi u poslovanju preduzetničkog sektora nalaze se u nedostatku povoljnih izvora finansiranja i u zakonodavnom okviru. Naglašen je i problem nedostatka radnika odgovarajućih kvalifikacija. Iza toga dolazi neusklađenost poslovanja sa zahtevima standarda kvaliteta i nedostatak informacija o tržištima i tehnologijama, a takođe prisutni su i problemi otežane naplate potraživanja, nelojalna konkurencija, monopolsko ponašanje velikih preduzeća, javne nabavke i korupcija.

Učešće domaćeg tržišta u ukupnom plasmanu proizvoda i usluga i dalje je dominantno. Dominantna usmerenost malih i srednjih preduzeća i preduzetnika ka domaćem tržištu evidentna je i kod nabavke sirovina i repromaterijala. Najveći uticaj na ovakvo stanje imaju mala tražnja i nelojalna konkurencija. Veliki uticaj na stanje imaju i monopolsko ponašanje velikih firmi, ograničeni sopstveni kapaciteti, nemogućnost ispunjavanja uslova, pre svega finansijskih, za učešće u javnim nabavkama i na kraju, nedovoljna informisanost o tržišnim potencijalima.

U proteklih deset godina sprovedene su značajne regulatorne aktivnosti u Republici Srbiji, koje su imale za cilj uspostavljanje poslovnog okruženja koje bi pogodovalo razvoju ekonomije, ubrzanju privrednog rasta, kao i smanjenju troškova poslovanja,

49

pogotovo za preduzetnike i mikro preduzeća. Iako je posebno značajan napredak ostvaren u poslednje dve godine, neophodan je dalji kontinuiran rad svih regulatornih tela i drugih institucionalnih učesnika u regulatornom procesu na reformama postojećih propisa sa ciljem ostvarivanja povoljnog poslovnog okruženja, kao i ulaganje dodatnih napora na poslovima potpunog sprovođenja već donetih propisa. Potreban je sistemski pristup, uz smanjenje administrativnih barijera i pojednostavljenje procedura od značaja za poslovanje.

Imajući u vidu napred navedeno, Ministarstvo privrede je pripremilo i u decembru 2014. godine predstavilo Nacrt strategije za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine kojom se utvrđuje okvir, ciljevi, prioriteti i mere za unapređenje razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Predložena Strategija u potpunosti uvažava i primenjuje sve dokumente koji utvrđuju politiku Evropske unije u oblasti preduzetništva i konkurentnosti, pre svega strategije Evropa 2020 i Akta o malim preduzećima. Na bazi 10 principa Akta o malom biznisu postavljeno je 6 stubova – 6 ciljeva koji se žele ostvariti ovom Strategijom, a to su:

1. unapređenje poslovnog okruženja,2. unapređenje pristupa izvorima finansija,3. kontinuirani razvoj ljudskih resursa,4. jačanje održivosti i konkurentnosti MSPP,5. unapređenje pristupa novim tržištima i6. razvoj i promocija preduzetničkog duha i podsticanje preduzetništva.

Jačanje održivosti i konkurentnosti preduzetničkog sektora kao jednog od strateških ciljeva može se postići jačanjem Zajednice preduzetnika, koja, kao deo komorskog sistema, institucionalno, preko udruženja formiranih na nivou lokalne samouprave može uticati na unapređenje efikasnosti u poslovanju i razvoju preduzetništva. Time se postiže, uz minimalna finansijska i druga ulaganja, unapređenje stepena iskorišćenosti postojeće, bez potrebe izgradnje nove poslovne infrastrukture. Rezultat unapređenja rada postojećih udruženja može se ostvariti i kroz veće poslovno udruživanje i kreiranje lanaca vrednosti na svim nivoima – od lokalne zajednice, preko regionalnog do uspostavljanja saradnje i povezivanja na međunarodnom nivou.

Međutim, otežavajuća okolnost je tome što preduzetnici sve manje koriste mogućnost udruživanja i poslovnog povezivanja za prevazilaženje dela tržišnih ograničenja. Veoma mali broj preduzetnika prepoznaje potrebu za udruživanjem. Zbog svakodnevnih problema u poslovanju nisu zainteresovani da deo svog vremena neposredno ulažu u izgradnju, odnosno razvoj već postojećih sopstvenih poslovnih asocijacija – Opštih udruženja preduzetnika koja su deo komorskog sistema. Tokom 2014. godine svoje aktivnosti sprovodila su, uz manje ili veće probleme opšta udruženja preduzetnika opština Pančevo, Kovin i Plandište, dok udruženja oreduzetnika opština Alibunar, Bela Crkva, Vršac i Kovačica već duže vreme ne funkcionišu iz razloga nedostatka finansijskih sredstava, kao i uslova za rad. Ovde moramo istaći primer Opšteg udruženja preduzetnika opštine Kovin koje je, uz velike poteškoće, po 4. put uspešno organizovalo manifestaciju „Stari Lala“, a svoj doprinos pružila je i Regionalna privredna komora Pančevo.

50

Aktivnosti Zajednice preduzetnika RPK Pančevo sadržane su i u zapaženom učešću preduzetnika, predstavnika udruženja, u radu organa i tela Privredne komore Srbije, Privredne komore Vojvodine, raznih organizacija i udruženja, kao i u saradnji sa organima lokalne samouprave, gde se raspravljalo o pitanjima od značaja za sektor preduzetništva na lokalnom nivou.

Značajan deo sprovedenih aktivnosti tokom prethodnih godina ostvaren je u oblasti edukacije. Nedostatak znanja i veština i dalje je jedan od bitnih, ograničavajućih faktora razvoja i uzrok nekonkurentnosti preduzetničkog sektora na domaćem i stranom tržištu. Kroz neposredne kontakte sa privrednicima, preduzetnicima i onima koji bi to želeli da postanu, dobijane su informacije o tome šta su osnovni problemi i prepreke razvoja.

Realizovan je veliki broj aktivnosti u cilju promocije privrede Južnobanatskog regiona, odnosno privrednih subjekata i udruženja kroz organizovan nastup na sajmovima i privrednim manifestacijama u organizaciji RPK Pančevo (Sajam poljoprivrede u Novom Sadu i sajam Etno hrane). RPK Pančevo je u sklopu svojih aktivnosti omogućila i organizovala nastup i predstavljanje privrednih potencijala svojih članica i poslovne susrete sa privrednicima drugih regiona Srbije na sajmovima MSP i preduzetništva u Celju, Zrenjaninu, Novoj Pazovi, Subotici i Bijeljini.

U organizaciji Regionalne privredne komore Pančevo, Grada Pančeva i Udruženja preduzetnika Pančeva, je u periodu od 22. do 24. oktobra 2014.godine organizovana 4. Privredna izložba - Međunarodni sajam u Pančevu u prostoru Doma vojske u Pančevu. Generalni pokrovitelj manifestacije je bila Vlada AP Vojvodine, koja je manifestaciju pored finansijske podrške podržala prisustvom pokrajinskih fondova, među kojima Razvojni fond Vojvodine, Garancijski fond AP Vojvodine.

Osnovni cilj organizacije ove manifestacije je bio promocija i dalji razvoj preduzetništva, malih i srednjih preduzeća u Gradu Pančevu, kao i u celom regionu Južnog Banata. Učešće na ovoj manifestaciji uzeli su i privrednici iz drugih regiona Republike Srbije, kao i gosti iz inostranstva, tako da je ova sajamska manifestacija imala međunarodni karakter. U okviru sajma je posebno organizovan deo predstavljanja i nastupa preduzeća u okviru realizacije projekta prekogranične saradnje Srbija – Rumunija. Preduzetnici Južnobanatskog regiona su svoje proizvode i usluge predstavili na zajedničkim štandovima opštih udruženja iz Pančeva, Kovina i Plandišta čiji su članovi.

51

KVANTIFIKACIJA REALIZOVANIH AKTIVNOSTI

R/B OdborKontakti sa privrednim

subjektima Kontakti sa institucijama Sednice Odbora Važni događaji * Sajamske manifestacije

Telefonom Posete Pismeno Telefonom Posete Pismeno Pojedinačne Proširene Zajedničke Sopstvena Zajednička Broj manifestacija

1. Hemijska industrija 134 20 8 26 2 6 1 1 / 2 / 5

2. Metalska industrija 174 15 14 48 8 21 / 2 1 2 1 5

3. Građevinarstvo 165 2 7 8 3 2 1 / 1 / 3 3

4. Poljoprivreda 396 4 34 57 6 29 / 2 1 2 2 7

5. Bankarstvo 146 9 19 51 5 14 1 1 2 5 /

6. Trgovina 210 0 11 40 7 15 / 2 / 1 3 2

7. Zajednica preduzetnika 186 16 14 29 5 11 / / / 1 2 3

R/B CentarKontakti sa privrednim

subjektima Kontakti sa institucijama Sednice Odbora Važni događaji * Sajamske manifestacije

Telefonom Posete Pismeno Telefonom Posete Pismeno Pojedinačne Proširene Zajedničke Sopstvena Zajednička Broj manifestacija

1. EOI 231 / 22 200 15 52 / 2 1 / 6 2

2. Privredna kretanja 37 3 20 61 29 27 / / / / 2 1

3. Standardizacija 94 1 19 29 9 25 / 3 / / 4 1

4. Marketing 362 23 52 165 9 36 / / / 1 4 12

* 2014. Važni događaji

52

R/b Datum Organizator Vrstaskupa Tema Konsultant Pozvani

/ prisutniMediji

pozvani/prisutni

1. 30.I 2014. M. Vujaklija Prezentacija Carinska tarifa za 2014. godinu i novine u primeni carinskih propisa

Ministarstvo finansija 70 / 20 12/ 1

2. 31.I 2014. M. Stanišić TribinaPerspektive razvoja u stočarstvu -

unapređenje i održivost Privredna komora Srbije , Institut Tamiš Pančevo,Veterinarski institut Pančevo

50 / 5nevreme 12/2

3. 12. i 13. II 2014. Lj. Jelenković Seminar

Primena novih poreskih i drugih propisa, godišnji finansijski izveštaj za 2013.godinu Privredni savetnik Beograd 80 / 60 12/3

4. 20.II 2014. D. Ivanović PrezentacijaPrezentacija EU programa integrisane

podrške inovacijama Ljubica Marković sertifikovani menadžer 30 / 15 bez poziva

5. 07.III 2014. M.StanišićD. Ivanović Prezentacija Pravilnik o deklarisanju, označavanju i

reklamiranju hrane

Branislav Raketić Ministarstvo poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede.

69 / 25 12/ 2

6. 07.III 2014. Jelenković Lj. Virić Z. Prezentacija Prezentacija Projekta „Obrazovanjem do

lakšeg zapošljavanja– E3” RCR „Banat“ Zrenjanin 35 / 22 12 /2

7. 11.III 2014. M.VujaklijaD. Ivanović Seminar Fondovi Evropske unije

- Branko Budimir i Tijana Didanovic Kancelarija za evropske integracije - Ivana Ćirković, direktorka Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom

50 / 31 12 / 2

8. 19.III 2014. N. Ćalić Prezentacija

Sprovođenje propisa i raspoloživifinansijski resursi u oblasti

upravljanja otpadom u Srbiji

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije

Radmila Šerović30 / 17 12/ 2

9. 25.III 2014 M.Stanišić ’TribinaGMO-činjenice i dileme: agronomsko-ekološki, prehrambeno-zdravstveni i

društveno-ekonomski aspekti”

Prof.dr Miladin Ševarlić, Poljoprivredni fakultet u Beogradu 60 / 15 12 / 2

10. 27.III 2014 Virić Z. Prezentacija Predstavljanje Zakona o prekršajimaMiroslav Janjetović, sudija Prekršajnog apelacionog suda Republike Srbije 84 / 18 12 / 2

11. 01.IV 2014 Lj. JelenkovićM. Šteler Prezentacija „Primena Zakona o transportu opasnog tereta

i obaveze učesnika u transportu“Dejan Tomić direktor Uprave za transport opasnog tereta Ministarstva saobraćaja RS 80 / 53 12 / 2

12. 02.IV 2014 Virić Z.Ćalić N. Okrugli sto Preduzetništvo u Srbiji – nužda ili prilika Kori Udovički - Centar za visoke ekonomske

studije 79 / 31 12 / 0

13. 06.VI Černoh Z Virić Z. Prezentacija Edukacija poslovnog sektora u oblasti Jelena Dimitrijevski, HIP Petrohemija 65/ 22 12 / 1

53

M.Vujaklija društveno odgovornog poslovanja Marija Dživdžanovski HIP PetrohemijaMilena Spasić, NIS

14. 11.VI D. Ivanović Prezentacija Ekoregistar, izvor informacija o zaštiti životne sredine u Republici Srbiji

Agencije za zaštitu životne sredineBeograd 50/ 20 12/2

15. 11.VI Lj. JelenkovićM. Šteler Prezentacija

Uloga Uloga i značaj Centra za zaštitu i edukaciju

korisnika finansijskih usluga

Narodne banke Srbije

Nikola Dragojlović, savetnik NBS. Nikola Đukić, saradnik NBS. 50/ 22 12/ 1

16. 12.VI M.VujaklijaD. Ivanović

Prezentacija Evropska banka za obnovu i razvoj PKS 50/ 18 12 / 2

17. 16.VI Černoh Z Manifestacija i promocija

Đorđe VajfertBranislav Rovčanin TO PančevoVujović J. Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu

45/ 17 6 / 2

18. 19.VI Stanišić M. Stručni skup Bezbedna hrana- uslov za poslovanje na domaćem trižištu i EU

Ministarstvo poljoprivredeNenad Vujović načelnik poljoprivredne inspekcije RS

63 /24 12 /0

19. 18.VII Projekat 1289 sastanak Planirane aktivnosti i realizacija u projektu Made in Banat

Projektni ti m( RCCI Temišvar; RPK Pančevo; RPK Zrenjanin i RPK Kikinda) 14/12 3/3

20. 02.IX RPK Pančevo sastanak IV sednica Privrednog saveta Grada Pančevo

Gradska uprava Pančevo 10/ 8 0/0

21. 16.IX Milena Vujaklijaproširena sednica Saveta

„Novi kompjuterizovani tranzitni sistem“ Ministarstva finansija, Sektora za carinski sistem 50/ 20 12/0

22. 17.IX Mirjana ŠtelerLjiljana Jelenković prezentacija Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o raduMinistarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u saradnji sa USAID 120/ 54 12/ 3

23. 10.X D. Ivanović prezentacija Kako se spremiti za novu verzijuStandarda ISO 9001

M. Ivanović – Loyds Register; Beograd 55 / 29 12 / 1

24. 16.X Projekat 1289 Press Konferencija

Atkivnosti na projektu, sve o brendi „Made in Banat i najava sajma 4. Privredna izložba

Projektni tim ( RCCI Temišvar; RPK Pančevo; RPK Zrenjanin i RPK Kikinda) 14/ 9 12 / 5

25. 22.XProjekat 1289

radionica Lični razvoj mendžera – vlasnika preduzeća CEFE – Aleksandar Stevanović 50 /32 12 /2

54

26. 23.x M.VujaklijaD. Ivanović radionica Ovlašćeni privredni subjekat u carinskom

postupkuUprava carine – Ministarstvo finansijaLjubomir Karan i Aleksandar Ilić 50 / 37 12 /2

27. 23.X M.VujaklijaD. Ivanović radionica Pojam i uloga žiga u promociji privrede

regionaZavod za intelektualnu svojinu- Jadranka Samardžić 45 / 32 12/2

28. 10.XIMirjana ŠtelerLjiljana JelenkovićStanišić Marija

prezentacija Prezentacija novog Zakona o zaštiti potrošača

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacijaVesna Novaković, pomoćnik ministra Lidija Stojanović, pomoćnik ministra – glavni tržišni inspektor

90 / 50 12 / 3

29. 12.XI Virić Z. Mirjana Šteler prezentacija Opšta bezbednost proizvoda - procedure

tehničkog nadzora

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija- Slaviša Petković i Dragan Janićijević

150/ 17 12 / 2

30. 19.XIJelenković LjiljanaStanišić MarijaČalić Nenad

prezentacija Biomasa kao deo budućeg energetskog sistema Srbije" Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO 12 /4

31. 25.XI Jelenković Lj. Černoh Z. prezentacija

Sprečavanje finansijskih rizika poslovanja i pronalaženje novih poslovnih mogućnosti Bisnode doo Beograd 110 / 17 12 / 2

32. 26.XI Virić Z. prezentacija Protivpožarni proizvodi za zaštitu objekata opšte i posebne namene TMG SOLUTIONS Group iz Beograda 120 / 21 12/ 0

33. 27.XI Jelenković Lj. Ćalić N.

prezentacija Liberalizacija tržišta prirodnog gasa Ministarstvo rudarstva i energetike i Privredna komora Srbije 60 /40 12 /1

34. 27.XI M. Šteler prezentacija Interaktivni turistički vodič kroz Srbiju WEB@LAW Beograd 70/ 15 12 / 1

35. 04.XII Jelenković Lj. seminar „2014. godina knjigovodstvenih i poreskih promena“ SAOP- Novi Sad 80/26 12/1

36. 05.XIIM.VujaklijaZ. Virić prezentacije

Prezentacija Programa COSME 2014-2020

Prezentacija Fonda za podršku daljnjeg rasta preduzeća (ENEF)

PKS i EBRD 75/23 12/1

37. 16.XII Jelenković Lj. prezentacije Konkursi Razvojnog fonda AP Vojvodine 80/ 28 12/1

55

Virić Z.Ćalić N.

direktor Razvojnog fonda APV Dušan Bajić ,savetnik direktora, Snežana Repac

56