1.POJAM I SADRZINA TRGOVINE

Trgovina je privredna delatnost koja se bavi prometom robe I usluga. Robni promet, sam po sebi, predstavlja kretanje robe od proizvodjaca do potrosaca u cilju prodaje za novac. Taj promet moze da se obavlja neposredno ili preko posrednika. Neposredan promet obavljaju proizvodjaci direktnom isporukom robe potrosacima po semi:proizvodjac-potrosac. Obavljanjem prometa trgovina vrsi nabavku robe radi njene dalje prodaje. Robni promet je po svojoj sadrzini siri od trgovine.

2|3.ZNACAJ TRGOVINE ZA PROIZVODJACE I POTROSACE

U zemljama sa trzisnim nacinom privredjivanja proizvodjaci biraju kanale prodaje. Oni mogu svoje proizvode da nude, prodaju I isporucuju direktno potrosacima, a mogu i preko trgovine. Najvazniji ekonomski razlozi pri izboru kanala su:- obavljajuci svoju delatost na trzistu, trgovina je u stanju da

neposrednim konaktom prati potrebe potrebe potrosaca I pomaze potrosacima pri izboru proizvodnog programa I pri njegovom uskladjivanju sa mogucnostima plasmana

- preuzimajuci funkciju prometa, trgovina oslobadja proizvodjaca brige oko realizacije omogucuje mu da svoje napore usmeri na unapredjenje I pojeftinjenje proizvodnje

- trgovina kao specijalizovana delatnost u najvecem broju slucajeva obavlja poslove robnog prometa brze, jeftinije I sa manje sredstava od proizvodjaca

- trgovina razvija postojeca i pronalazi nova trzista I stvara uslove za povecanje proizvodnje sa svim pozitivnim efektima

- nabavlja robu ne samo iz blizih vec iz vrlo udaljenih krajeva

- nabavljenu robu trgovina cuva na svojim skladistima I prema zahtevima traznje pusta u promet preko svoje prodajne mreze

- sirokim asortimanom trgovina omogucuje potrosacima izbor robe

- uz prodatu robu trgovina obezbedjuje potrosacima odgovarajuce usluge, kao sto su dostava kabaste robe u stan potrosaca

4.KARAKTER RADA TRGOVINE Pretvarajuci novac u robu (nabavka) I robu u novac (prodaja) trgovina ne vrsi promene na robi vec je prodaje u istom obliku u kome je preuzela od proizvodjaca

5.USLUZNI KARAKTER TRGOVINSKE DELATNOSTI

Trgovina predstavlja radno-intezivnu i tercijarnu privrednu delatnost. Radno-intezivni karakter objasnjava se cinjenicom da u strukturi ukupno angazovanih elemenata procesa rada preovladjuje zivi ljudski rad. Mogucnosti zamene coveka masinama u trgovini daleko manje nego u proizvodnji. Trgovina je jedna od glavnih delatnosti u tzv. Tercijarnom sektoru privrede. U ovaj sektor privrede ukljucuju se pored saobracaja, turizma, ugostiteljstva, komunalna privreda i slicno. Ukupna privreda se sastoji iz 3 sektora. Pored tercijarnog, postoji jos primarni i sekundarni sektor privrede. Poljoprivreda i ribarstvo su karakteristicni predstavnici primarnog sektora privrede. Industrija i gradjevinarstvo obelezavaju sekundarni, a trgovina tercijarni sector privrede. Taj sektor ima usluzni karakter. Sa privrednim razvojem stalno povecava znacaj tercijarnog sektora u strukturi narodne privrede. To se najbolje objasnjava ucescem tercijarnog sektora u strukturi ukupne zaposlenosti u privredi. Skoro u svim zemljama ispoljava apsolutni i relativni porast zaposlenosti u tercijarnom sektoru privrede. U svemu tome trgovina ima veoma znacajno mesto.

6.VEZA TRGOVINE SA OSTALIM PRIVREDNIM DELATNOSTIMA

Sa produbljivanjem drustvene podele rada stalno su se i sve vise udaljavali prizvodjaci od potrosaca. Proizvodjaci su sve vise zavisili od trgovine. To isto vazi i za potrosace. Trgovina je sve vise pokazivala ekonomsku opravdanost postojanja u reprodukciji. Razvoj drustvene podele rada povecava se sadrzajem prometnih funkcija. Stalno prosirivanje veza izmedju potrosaca, trgovine i proizvodjaca u drustvenoj reprodukciji. Sasvim je razumljivo da najveci broj veza postoji izmedju industrije i trgovine. Ove veze su bitne u svim fazama organizovanja procesa proizvodnj i potrosnje. Industrija direktno utice na razvoj trgovine ali i obrnuto. Trgovina doprinosi da se ostvari kvalitetnija i efikasnija proizvodnja. Trgovina snabdeva poljoprivredu neophodnim sirovinama i masinama za obradu zemljista. Isto tako, trgovina preuzima gotove proizvode od poljoprivrednih proizvodjaca I plasira ih na trziste. Uloga trgovine u tim uslovima posebno se istice u redovnom preuzimanju proizvodnje putem otkupa. Bez posredovanja trgovine poljoprivredna proizvodnja stala bi u naturalnim okvirima, a to dalje znaci da se poljoprivredni proizvodi ne bi nasli na trzistu. Vrlo razvijenje veze postoje izmedju trgovine i saobracaja.Prave trgovine jednostavno nema bez razvijenog saobracaja. Moderna trgovina odvija se na sve vecim razdaljinama. Takav promet je nezamisliv bez razvijenog saobracaja, odnosno bez ucesca svih grana saobracaja u ukupnom prometu ne samo roba nego nego I utnika. Postoje brojne, direkne I indirektne veze trgovine I ostalih privrednih delatnosti. Te veze su negde manje a negde vece. Zato I postoje brojne veze trgovine I gradjevinarstva, trgovine I zanatstva, trgovine I turizma itd. Turisti bi bez trgovine ostali nesnabdeveni brojnim vrstama robe I usluga. Na taj nacin smanjila bi se turisticka potrosnja. trgovine jednostavno nema bez razvijenog saobracaja. Moderna trgovina odvija se na sve vecim razdaljinama. Takav promet je

nezamisliv bez razvijenog saobracaja, odnosno bez ucesca svih grana saobracaja u ukupnom prometu ne samo roba nego nego I putnika. Postoje brojne, direkne I indirektne veze trgovine I ostalih privrednih delatnosti. Te veze su negde manje a negde vece. Zato I postoje brojne veze trgovine I gradjevinarstva, trgovine I zanatstva, trgovine I turizma itd. Turisti bi bez trgovine ostali nesnabdeveni brojnim vrstama robe I usluga. Na taj nacin smanjila bi se turisticka potrosnja.

7.NUZNOST PLANIRANJA TRGOVINSKE PRIVREDNE DELATNOSTI

Ocigledne su brojne veze kojim se uspostavljaju izmedju trgovine I ostalih privrednih delatnosti. Vidan je neposredan interes proizvodjca, potrossaca I sire drustvene zajednice za odgovarajuci rezvoj trgovine. Zato se s’ pravom potencira neophodnost planiranje trgovina. Trgovina treba da se ukljucuje u planove privrednog I drustvenog razoja. Planiranje trgovine treba vrsiti na svim nivoima drustvenog I privrednog organizovanja. Neposredni interesi finalnih potrosaca u onosu na trgovinu ispoljavaju se u mestu gde zive I rade. Oni su zainteresovani da trgovina u njihovom mestu bude razvijena I da postoji odgovarajuci prostorni razmestaj trgovinske mreze. Obavljanje trgovinske delatnosti uvek je vezano za odredjeni prostor. Planiranje se sagledava potreban razvoj trgovinske mreze. 8.TRGOVINSKA POLITIKA I NJENI CILJEVI

Trgovinskom politikom usmerava se razvoj trgovine kao privredne delatnosti. Trgovinskom politikom reguliše se tekuće funkcionisanje trgovine, koja treba da bude u funkciji intresa proizvođača i potrošača. U razvijenim tržišnim privredama ostvaruju se brojni ekonomski, socijalni i moralni ciljevi trgovinske politike.

9. PROSTORNA ILI INTERLOKALNA FUNKCIJA

U posredovanju nastala je u procesu razvoja trgovine. Proizvođač više nije bio u stanju da neposredno nudi i prodaje svoje proizvode, pa je tu funkciju preuzela trgovina preko svoje prodajne mreže.

10. VREMENSKA ILI INTERTEMPORALNA FUNKCIJA

Proizilazi iz vremenske nepodudarnosti proizvodnje i potrošnje. Da bi savladala vremensku nepodudarnost između proizvodnej i potrošnje, trgovina formira zalihe robe. Zahvaljujući zalihama koje drži na svojim skladištima, trgovina obezbeđuje kontinuitet u ponudi i snadbevanju potrošača.

11. INTERPERSONALNA FUNKCIJA

Sastoji se u posredovanju između fizičkih i pravnih lica. Obično su to proizvođači od kojih trgovina nabavlja robu i potrošači kojima tu istu robu prodaju. Pošto se trgovac prema proizvođaču pojavljuje kao kupac, a prema potrošaču kao prodavac, ova lica ostaju po pravilu nepoznata.

12. KVANTITATIVNA FUNKCIJA

Trgovina obavlja promet robe u određenim količinama. Ove količine su po pravilu različite u nabavci i prodaji. Prevelike nabavke kriju u sebi opasnost od prevelikih zaliha koje se teško prodaju i obrnuto.

13. KVALITATIVNA FUNKCIJA

Preko nje trgovina treba da obezbedi kvalitet robe koji tržište traži. Ova tražnja uslovljena je potrebama i kupovnom snagom potrošača. Najmanje je rizika ako se kvalitativna funkcija oslanja na istraživanje tržišta. Za uspešno ostvarivanje kvalitativne

funkcije, posebno je značajan smeštaj i čuvanje robe u skladišnim i prodajnim kapacitetima.

14. ASORTIMANSKA FUNKCIJA

Pretpostavlja dosta znanja i napora da bi se postigla raznovrsnost robe koju potrošači traže a da se time ne ugrozi ekonomičnost i rentabilnost poslovanja.

15. NABAVKA KAO POSLOVNA FUNKCIJA TRGOVINE

Nabavkom počinje robni promet. Putem nabavke ostvaruju se robne funkcije trgovine. Od nabavke zavisi snadbevenost i struktura ponude trgovinske organizacije. Nabavka robe treba da se vrši blagovremeno u optimalnim količinama.

16. SKLADIŠTENJE KAO POSLOVNA FUNKCIJA TRGOVINE

Pomoću skladištenja trgovinska organizacija štiti svoje intrese i intrese potrošača od propusta koje je učinio dobavljač. U tu svrhu postoje odgovarajuća skladišta (regalna, hladnjače i silosi). U prodavnicama obično postoje priručni magacini. Roba treba da se u skladištima i magacinima čuva prema tehnološkom režimu koji važi za pojedinu robu.

17. PRODAJA KAO POSLOVNA FUNKCIJA TRGOVINE

Poslovne funkcije se ne odvijaju jednovremeno, već postoji određeni tehnološki red koji počinje nabavkom zatim preuzimanjem i skladištenjem i završava se prodajom.

18. USLOVI ZA NASTAVAK TRGOVINE

U prvobitnoj zajednici u kojoj je postojala kolektivna organizacija proizvodnje, potrošnja se zasnivala na neposrednoj raspodeli proizvoda. Proizvodnja je bila namenjena zadovoljenju sopstvenih potreba. Da bi potpunije zadovoljili svoje potrebe, proizvođači su počeli svoj višak proizvoda međusobno da razmenjuju. Ova razmena odvijala se bez posrednika. Zato je pojava trgovine vezana za odvajanje funkcija proizvodnje od potrošnje a samim tim i prerastanjem naturalne u robnu proizvodnju.

19. ETAPA SPOROG RAZVOJA TRGOVINE

Prva etapa razvoja trgovine poklapa se sa predkapitalističkim društveno-ekonomskim formacijama. Predkapitalistička društva poznata su po sporom razvoju proizvodnih snaga. Pored posredovanja na unutrašnjom tržištu, trgovina počinje da razvija razmenu između pojedinih zemalja. Da bi uspešnije poslovali, trgovci počinju da se uče pisanju, računanju i stiču znanja iz geografije i stranih jezika. Trgovina se ograničavala na mali broj artikala koji su po težini i dimenzijama odgovarali tadašnjim uslovima transporta. U traganju za potrošačem, trgovac je robu nosio sa sobom, obešenu o vrat ili je za nošenje koristio za stoku, kolica, itd. Putujuća trgovina zadržala se i do današnjih dana, s tim što je znatno savremenija. Svi ovi oblici trgovine zadržali su se do današnjih dana ali u znatno savremenijem obliku.

20. ETAPA BRZOG RAZVOJA TRGOVINE

Bez obzira na ostvarene rezultate, razvoj trgovine je u predkapitalističkom društvu, pa sve do kraja 18. veka bio je u osnovi skroman. Pokazalo se da do bržeg razvoja trgovine ne može da dovede elita već masovna potrošnja. Kapaciteti masovne proizvodnje zahtevali su kapacitete za masovnu prodaju robe. Tako nastaje modernizacija i razvoj trgovinske mreže na bazi novih

saznanja iz tehnologije i organizacije. Prve značajnije tehnološko-organizacione promene u oblasti trgovine pre svega trgovine na malo, vezuju se za nastanak robnih kuća. Drugu promenu revolucionarnog karaktera u oblasti trgovine obeležavaju pojava i širenje samousluživanja. Nastale su najpre u maloprodaji a zatim u velikoprodaji. Sledeća, treća novina su tržišni i distributivni centri u velikoprodaji. Tržišni centri predstavljaju grupu prodavnica raznih tipova i dimenzija. Karakteriše ih saobraćajna pristupačnost i osposobljenost za masovni promet. Uz tržište pojavili su se i distributivni centri. To su centri koji se koriste za smeštaj i čuvanje robe. U novijem periodu razvoja trgovine nastaje čitav niz drugih noviteta kao što su diskontne i kataloške kuće, automatska prodaja.

21. FAKTORI DALJEG RAZVOJA TRGOVINE

Istorija nas uči da je razvoj proizvodnje, posebno industrijske, uticao na razvoj trgovine na dva načina: sa većom ponudom robe koju je trebalo prodati i obezbeđivanjem opreeme i transportnih sredstava koji su u funkciji obavljanja trgovine. Posebno će roboti i robotizacija proizvodnje, kada budu u većoj meri primenjeni, iz temelja revolucionisati tehnologiju proizvodnje i stvoriti neslućene mogućnosti za njen dalji razvoj.Kada je na tržišnu pozornicu stupio masovni potrošač, proširio se krug potrošača i proizvodnja je počela da se razvija. Naučno-tehnički proces utiče en samo na proizvodnju već i na transport koji omogućuje potpunu afirmaciju prostornih funkcija trgovine.

22. TRGOVINSKE STRUKE I PREDNOSTI ZA TRGOVINSKA PREDUZEĆA

Pod trgovinskom strukom se podrazumeva skup odrejenih vrsta robe koje su po svom sastavu, načinu izrade, svojstvima ili nameni iste ili slične. Sva roba se deli na prehramenu i neprehrambenu. Prehrambena: povrće, voće, žitarice, mlinski proizvodi, meso, živina... Neprehrambeni: tekstilni proizvodi, konfekcija, proizvodi od krzna, obuća, mašine, elektrotehnička roba, elektrotehnički aparati, radio...Nomenklatura trgovinskih struka kao organizacioni instrument koji ima snagu norme ima brojne prednosti za trgovinska preduzeća:

Trgovinske struke pružaju i olakšavaju ortijentaciju trgovinskih preduzeća

U obavljanju delatnosti trgovinske struke olakšavaju trgovinskim preduzećima kombinaciju asortimana po dubini i širini

23. PODELA PREDUZEĆA SA STANOVIŠTVA ROBNIH STRUKA

Broj struka koje je trgovinsko preduzeće odabralo kao predmet poslovanja utiče na njenu robnu strukturu. Po tome se razlikuju:

Mešovita trgovinska preduzeća – bave se prometom robe dve ili više struka

Univerzalna trgovinska preduzeća i prodajni objekti posluju robom velikog broja trgovinskih struka

Specijalizovana trgovinska preduzeća trebalo bi da se bave prometom robe iz jedne struke

24. OSNOVNA I SPOREDNA DELATNOST U TRGOVINI

Osnovnu delatnost trgovinskih preduzeća predstavlja promet robe. U to spada promet robe na veliko, promet robe na malo i spoljnotrgovinski promet. Pored osnivnih delatnosti, trgovinska preduzeća kao i sve druge privredne organizacije imaju pravo da obavljaju i sporedne delatnosti. U sporedne delatnosti koje su u vezi sa trgovinom spadaju: transport koji služi za dovoz robe, razvoženje robe od skladišta do prodajnih objekata, prevoz i dostava robe u stan potrošača, zatim ugostiteljske i zanatske usluge i sl. U sporedne delatnosti mogu da spadaju i održavanje ambalaže u sopstvenim radionicama, spremanje zimnice, pretakanje vina itd.

25. TRGOVINSKA MREŽA I NOSIOCI TRGOVINSKE DELATNOSTI

Trgovinskom delatnošću bave se trgovinske organizacije koje se u organizacionom pogledu pojavljuju kao preduzeća, nabavno prodajne zadruge, trgovinske agencije i druge organizacije registrovane za za poslove prometa robe i usluga.Shodno podeli trgovine, mogu se razlikovati trgovinska preduzeća za unutrašnji i spoljnotrgovinski promet robe.Svoju delatnost u prometu robe trgovinska preduzeća obavljaju preko poslovnih jedinica, koje su u stvari stovarišta, otkupne stanice, prodavnice i predstavništva.Ukupnost trgovinskih preduzeća i njihovih poslovnih jedinica čini trgovinsku mrežu.

26. POJAM I PODELA TRŽIŠTA

Tržište predstavlja sučeljavanje ponude i tražnje robe u određeno vreme i u određenom prostoru a u cilju ostvarivanja robno novčane razmene. Ono obuhvata nekoliko bitnih elemenata kao što su ponuda, potražnja, roba, prostor, vreme i cena. Ako jedan od elemenata izostane, tržište ne može da funkcioniše.

Ako se pođe od navedenih elemenata, može se reći da tržište postoji svuda gde su stvoreni uslovi za sučeljavanje ponude i potražnje, pa prema tome, tržište je fabrika, prodavnica, stovarište, berza, sajam, pijaca, itd.

27. SEGMENTACIJA TRŽIŠTA

Na tržišnom području trgovinskog preduzuća istovremeno se sreće više homogenih grupa potrošača (segmenata). Da bi se prilagodila nabavka robe zahtevima ovako raznovrsnih grupa potrošača, potrebno je izvršiti tzv. segmentaciju tržišta. Drugačije rečeno, treba tržišno područje upoznati po njegovoj strukturi, a ne samo globalno.

28. FUNKCIONISANJE TRŽIŠTA

Tržište funkcioniše na bazi ponude i potražnje robe na osnovu koje se formiraju tržišne cene. Odnosi između ponude i potražnje mogu biti:

Ponuda je veća od tražnje Ponuda je jednaka tražnji Ponuda je manja od tražnje

Veća ponuda pogoduje snižavanju cena, a veća potražnja pogoduje porastu cena. U prvom slučaju se govori o tržištu kupca, u kojem kupac dominira i nameće svoje uslove, a u drugom o tržištu prodavca, u kojem prodavac dominira. Najbolje stanje je kada se ponuda i potražnja približno poklapaju.

29. KARAKTERISTIKE NAŠEG TRŽIŠTA

Naše tržište karakteriše slobodan promet robe i usluga. Zbog toga, naše društvo podržava zdravu konkurenciju.Naša privreda je po definiciji i duhu privrednog sistema tržišnog karaktera. Društveni uticaj na tržišna kretanja ostvaruje se posredno, tj. pomoću instrumenata kao što su porez na promet, kreditna politika, robne rezerve i sl. Otvorenost našeg tržišta stvara uslove za međusobno nadmetanje u poslovanju trgovinskih preduzeća i podsticajno deluje na njihovo ponašanje prema potrošačima. Na žalost, ovako zamišljeni koncept našeg tržišta sporo se ostvaruje. Do izražaja dolaze težnje da se do dohotka dođe nezasluženo, putem povećanja cena.

30. ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA I IZVORI INFORMACIJA

Do informacija o potrebama potrošača dolazi se istraživanjem tržišta. To je sistematsko prikupljanje, registrovanje i analiza informacija koje omogućuju usmetavanje tržišne aktivnosti trgovinskih organizacija.Sopstvena dokumentacija predstavlja značajan izvor informacija za praćenje i analizu tržišta. U komercijalnim i drugim stručnim službama može se naići na čitav niz dragocenih informacija o obimu i dinamici prodaje u globalu.Drugi izvor čine statističke i razne druge publikacije, zavodi za plan, privredne komore, banke i druge institucije.Treći izvor čine podaci za tržišta. Do ovih podataka dolazi se organizovanom akcijom stručnih timova.U prikupljanju informacija mogu da se primenjuju različiti metodi, kao što su metod posmatranja, metod ispitivanja (anketa), metod istraživanja itd. Poželjna je kombinacija svih ovih elemenata i izvora.

31. ROBNE BERZE

Robne berze predstavljaju organizovana tržišta sa velikom koncetracijom ponude i potražnje: robe ujednačenog kvaliteta, hartija od vrednosti, novca (devize i strane valute) itd.One mogu biti organizovane kao opšte i kao specijalizovane berze.Berze obično raspolažu zgradama i dvoranama u kojima se sastaju njihovi članovi. U zaključivanju poslova retko učestvuju kupci i prodavci, umesto njih posao obavljaju berzanski posrednici.Cene na berzama formiraju se na berzanskim sastancima.Velike svetske berze su po pravilu specijalizovane i nalaze se u velikim trgovačkim gradovima i lukama (London, Njujork, Čikago, Singapur, Bremen i dr. ).

32. AUKCIJE

Aukcije predstavljaju organizovane oblike tržišta. Aukcijska prodaja vrši se u određeno vreme i na određenom mestu putem javnog nadmetanja. Prodaja se unapred objavljuje a početnu cenu određuje komintent, s tim što se roba ustupa najboljem ponuđivaču od svih prisutnih kupaca. Korist za ponuđače robe na aukcijama proizilazi iz činjenice da dolazi do brze prodaje velikih količina robe u toku istog dana i u isto vreme. Zahvaljujući nadmetanju, postiže se najpovoljnija cena i izbegavaju se troškovi održavanja i usporavanja obrta kapitala koji je uložen u robu.

33. POJAM I FUNKCIONISANJE TRGOVINE NA VELIKO

Trgovina na veliko predstavlja granu unutrašnje trgovine. Ona je nastala u procesu racionalizacije prometa na principu produbljivanja podele rada.Trgovina na veliko nabavlja robu u velikim količinama i prodaje robu trgovini na malo, prerađivačkoj industriji i drugim krupnim potrošačima. Prodaju vrši u velikim količinama. Ona se pojavljuje pred svojim dobavljačima sa velikim narudžbinama.

U trgovini na veliko dolaze do izražaja sve funkcije trgovine. Ovakva prodaja se naziva još i grosistička trgovina (engleski: gros).

34. ZNAČAJ TRGOVINE NA VELIKO ZA PROIZVOĐAČE I KUPCE

Za proizvođače:

U rešavanju tržišnih problema veliku ulogu ima trgovina na veliko. Ona je potrebna proizvođačima radi upoznavanja i osvajanja tržišta, omogućujući im da sa više sigurnosti planiraju obim i dinamiku proizvodnje. Trgovina na veliko nabavlja robu u mrtvoj sezoni i prebacuje zalihe iz proizvodnje u prometnu sferu. Grosista vrši ulogu prodajnog servisa za veći broj malih i srednjih proizvođača.

Za kupce:

Grosista pruža odgovarajuće pogodnosti trgovini na malo, prerađivačima i drugim kupcima. Bez trgovine na veliko, oni bi bili prinuđeni da nabavljaju robu od većeg broja usitnjenih proizvođača. Drugačije rečeno, trgovina na veliko omogućuje trgovini na malo kontinuitet u prilivu robe uz manje troškove nabavke i čuvanje robe uz veći koeficijent obrta zaliha.

35. OSNOVNI ELEMENTI RADNOG PROCESA U TRGOVINI NA VELIKO

Trgovinom na veliko bave se trgovinska preduzeća i druge trgovinske organizacije koje su osposobljene za ovu vrstu prometa. Takva preduzeća raspolažu odgovarajućim poslovnim jedinicama u obliku skladišta, stovarišta i otkupnih stanica.

36. SKLADIŠTA

Skladišta predstavljaju poslovne jedinice u obliku objekata za smeštaj i čuvanje nabavljene robe. Skladišta su prilagođena vrsti robe koja se u njima čuva. Npr. Za čuvanje žitarica se koriste silosi, za lakokvarljivu robu prehrambene struke koriste se hladnjače a za čuvanje industrijske robe regalna skladišta.Savremena trgovina zahteva funkcionalna, a to znači moderno konstruisana i tehnički opremljena skladišta.

37. STOVARIŠTA

Stovarišta osnivaju trgovinska preduzeća na veliko kao i pojedine proizvođačke organizacije koje se bave ovom vrstom prometa. Za razliku od skladišta, stovarišta čuvaju ali i prodaju robu. Stovarište može kupcima da pruži usluge u pogledu kompletiranja iisporuke, pakovanja ugovora i sl. Ona se bave prodajom na veliko ali vrlo često i prometom na malo.

38. OTKUPNE STANICE

Otkupne stanice predstavljaju poslovne jedinice koje se bave otkupom poljoprivrednih proizvoda i tzv. sekundarnih sirovina. Otkup poljoprivrednih proizvoda vrši se u cilju dalje prodaje ili prerade u finalne proizvode (npr. Prerada voća, porća, suncokreta, šećerne repe i sl.). Zato otkupne stanice raspolažu magacinskim prostorom i drugom opremom koju zahteva priroda njihove delatnosti.

39|40. POJAM I ZNAČAJ MALOPRODAJE I NABAVKA I PRODAJA U TRGOVINI NA MALO

Prodavnice se tretiraju kao kapaciteti maloprodaje preko kojih trgovinske organizacije za poslove robnog prometa na malo ostvaruju svoju delatnost. U razvijenim zapadnim zemljama na jednu prodavnicu dolazi oko 100 kupaca.

Efikasnost maloprodajne mreže zavisi ne samo od broja prodavnica već i od njihovog prostora (prodajnog i magacinskog), opremljenosti, funkcionalnosti, metodi poslovanja itd.Trgovino na malo robu nabavlja od grosiste, stovarišta ili direktno od proizvođača.

41. POJAM, ULOGA I PODELA PRODAVNICA

Prodavnice se tretiraju kao kapaciteti maloprodaje preko kojih trgovinske organizacije za poslove robnog prometa na malo ostvaruju svoju delatnost. U razvijenim zapadnim zemljama na jednu prodavnicu dolazi oko 100 kupaca.Prodavnice se pojavljuju u raznovrsnim oblicima:

Maloprodaja klasičnog tipa Maloprodaja na principu samoizbora Maloprodaja na principu samousluživanja Posebni oblici maloprodaje (automati, kataloška prodaja)

Na osnvu podele prodavnica može se ceniti evolucija odnosa trgovine na malo prema potrošačima. Taj odnos je evoluirao od ambulantne prodaje, preko klasičnog usluživanja sve do samousluživanja i automatizacije.

42. KLASIČNI OBLICI MALOPRODAJE

Za ovakav način maloprodaje karakterističan je direktan kontakt prodavca sa kupcem (potrošačem). Na osnovu ovog kontakta prodavac vodi sa kupcem poslovni razgovor, saznaje njegove želje, nudi mu odgovarajuću robu i utiče na njegovu odluku.Ambulantna prodaja predstavlja najstariji oblik prodaje na malo. U pitanju je pokretna (putujuća) trgovina. U savremenim uslovima dobila je oblik motorizovanih prodavnica (kamion-prodavnice, autobus-rpdoavnice ). Koristi se za snadbevanje retko naseljenih

mesta i turističkih naselja u kojima zbog malog prometa nema uslova za razvoj trgovinske mreže sa stalnom lokacijom.Prodavnice koje posluju prehrambenim proizvodima nazivaju se bakalnice.

43. POSEBNI OBLICI MALOPRODAJE

U savremenoj trgovini razvijenih zemalja postoje i drugi oblici maloprodaje od manjeg ili većeg značaja kao što su automati i kataloška prodaja.Robni automati kao oblik maloprodaje raspoređeni su po železničkim i autobuskim stanicama, aerodromima, trgovima itd. Automati se se sreću svuda gde se masovno kreću građani. Preko automata se prodaje roba standardnog pakovanja (cigarete, bombone, sokovi).Kataloška prodaja predstavlja poseban oblik maloprodaje koji ima relativno dugu istoriju koji pokazuje određenu vitalnost u savremenim uslovima.

44. POJAM I ULOGA SPOLJNE TRGOVINE

Postoji dosta zajedničkih karakteristika između unututrašnje trgovine i spoljne trgovine. Spoljna trgovina obavlja promet van granica države, tj. na inostranim tržištima. Spoljnotrgovinska delatnost obavlja se između prodavaca i kupaca iz različitih zemalja sa različitim društvenim uređenjima, nivoima privredne razvijenoti, različitim jezikom, zakonskim propisima, carinom... Zbog toga, spoljna trgovina po pravilu ima veći rizik od unutrašnje.Zemlje u razvoju su prinuđene da dobrim delom izvoze svoje sirovine i poluproizvode, a da uvoze od razvijenih zemalja gotove industrijske proizvode. Za svaku zemlju spoljna trgovina ima veliku važnost, jer svaka zemlja mora da kupuje određene proizvode od drugih zemalja kako

bi se i sama dalje razvijala. Uvozi se ona roba koju zemlja ne proizvodi, a izvozi se roba koja predstavlja višak.

45. TRGOVINSKI I PLATNI BILANS

Trgovinski bilans je odnos između vrednosti ukupnog izvoza i ukupnog uvoza jedne zemlje u određenom periodu vremena. On može da bude aktivan, pasivan ili uravnotežen. Aktivan je kada je vrednost izvoza veća od uvoza, pasivan u obrnutoj situaciji a uravnotežen kada je vrednost uvoza i izvoza jednaka.Platni bilans jedne zemlje je širi pojam od trgovinskog bilansa, jer je on odnos ukupnih novčanih primanja i plaćanja jedne zemlje prema inostranstvu u određenom periodu vremena. On isto tako može biti aktivan, pasivan ili uravnotežen.

46. KLASIČNI SPOLJNOTRGOVINSKI POSLOVI

Prema našim propisima spoljnotrgovinski promet obuhvata:

Izvoz robe i usluga Uvoz robe i usluga Privremeni izvor i uvoz robe

Uvoz može biti direktan i indirektan. Usluge se takođe mogu uvoziti i izvoziti, pri čemu se misli na međunarodni saobraćaj, poslove špedicije, poslovi oplemenjivanja robe itd.

47. SPECIFIČNI SPOLJNOTRGOVINSKI POSLOVI

Specifični spoljnotrgovinski poslovi se odnose na:

- Više oblike međunarodne ekonomske saradnje- Ostale specifične spoljnotrgovinske poslove

Pod višim oblicima međunarodne ekonomske saradnje podrazumevaju se složeniji i dugoročniji spoljnotrgovinski poslovi, kao što su: dugoročna proizvodna kooperacija između domaćih i stranih lica, zajednička ulaganja, izvođenje investicionih radova itd.Pod ostalim specifičnim spoljnotrgovinskim poslovima podrazumevaju se kompezacioni poslovi, malogranični promet, poslovi privremenog uvoza i izvoza.

48. CARINA I CARINSKA TARIFA

Svaka zemlja utvrđuje svoju carinsku tarifu. Ona predstavlja pregled svih proizvoda sa odgovarajućom carinskom stopom koja se plaća na te proizvode prilikom uvoza. U većini slučajeva carina se iskazuje u procentima na vrednost robe, koja predstavlja carinsku osnovicu za plaćanje carine. Postoje uvozna i izvozna carina.

49. NOSIOCI SPOLJNOTRGOVINSKE DELATNOSTI

Spoljnom trgovinom mogu se baviti spoljnotrgovinska preduzeća, proizvodna preduzeća i ostali nosioci registrovani za ovu delatnost.Spoljnotrgovinska preduzeća po pravilu obavljaju najveći deo spoljnotrgovinskog prometa. Ona mogu biti registrovana za obavljanje jednog ili više oblika prometa.Proizvodna preduzeća se uglavnom bave uvozom i izvozom robe za potrebe sopstvene proizvodnje.Ostali nosioci ove delatnosti su i poslovne zajednice, koje rade za račun svojih članova.50. KARAKTERISTIKE I OSNOVNI PROBLEMI SPOLJNE TRGOVINE U NAŠOJ ZEMLJI

Spoljnotrgovinskim prometom naša privreda povezuje se sa svetskom i uključuje se u međunarodnu podelu rada. Na žalost, učešće naše zemlje u svetskom uvozu i dalje opada, dok se uvoz višestruko povećava. Do ovoga je došlo zbog složene geopolitičke situacije, građanskih ratova i ekonomskih sankcija i inflacije.Robna razmena sa zemljama u okruženju je neuravnotežena, sa izuzetkom Bosne i Hercegovine i eventualno Crne Gore.Naravno, ogroman deo krivice zbog ovakvog stanja leži u očajno i zlonamerno isplaniranoj ekonomskoj politici, kao i u mrtvilu privrede i industrije.

51. FUNKCIJE USLUGA U SAVREMENOM ROBNOM PROMETU

Usluge čine sastavni deo svake privredne aktivnosti. One se javljaju u sferi proizvodnje dobara i u sferi njihove razmene i potrošnje. Osnovna funkcija usluga u savremenom robnom prometu dolazi do izražaja u što efikasnijem povezivanju proizvodnje i potrošnje.Usluge koje se pružaju proizvođačima i trgovinskim preduzećima odnose se najčešće na poslove nabavke i prodaje robe.Usluge koej se pružaju potrošačima imaju takođe višestruke funkcije, jer se pomoću njih olakšava proces kupovine robe, ali i efikasno i nesmetano korišćenje kupljene robe.

52. USLUGE KOJE SE PRUŽAJU NOSIOCIMA PROMETA ROBE

Usluge koje se pružaju nosiocima prometa robe su: agencijske, posredničke, zastupničke, komisione usluge, usluge skladištenja robe, špediterske, transportne, kontrole kvaliteta i kvaniteta, u vezi sa privrednom propagandom i sl.Ovakve usluge pružaju specijalizovane organizacije, kojima je pružanje usluga osnovna delatnost.

53. USLUGE KOJE SE PRUŽAJU POTROŠAČIMA U PROMETU

Polazeći od potrebe i zahteva potrošača, moguće je praviti razliku između sledeće tri grupe usluga:Usluge koje obezbeđuju udobnost potrošačima za vreme dok obavljaju kupovine. (radno vreme prodajnih objekata treba da odgovara potrošačima, lokacija treba da je što bliža itd.).Usluge koje ubrzavaju proces kupovine podrazumevaju mogućnost za naplatu robe putem kredita i kreditnih kartica, razne garancije, reklamacije itd.Usluge koje omogućavaju odgovarajuće korišćenje kupljenih proizvoda. Pod ti mse podrazumeva npr. usluge koje se odnose na tehničke proizvode, nameštaj, aparate, domaćinstvo itd. Misli se na instaliranje proizvoda, servis, rezervne delove itd.Mogu se podeliti na:

Usluge koje se pružaju pre kupovine robe Usluge koje se pružaju u toku kupovine robe Usluge koje es pružaju posle kupovine robe

54. TRGOVINSKE AGENCIJE I POSREDNIČKE PRIVREDNE ORGANIZACIJE

Osnovna delatnost trgovinskih agencija odnosi se na zaključivanje ugovora u ime i za račun komitenta (kupca ili prodavca robe).Ugovaranje čini bitnu sadržinu rada trgovinskih agencija. One po nalogu komitenta sklapaju ugovore u vezi sa poslovima nabavke ili prodaje. Mogu zastupati samo jednu ugovornu stranu. Sklapanje ugovora agencija vrši samo na osnovu irzičitog naloga svog komitenta.Pod osnovnom agencijskom uslugom smatraju se ne samo poslovi zaključivanja ugovora u ime i za račun komitenta, nego i poslovi

koji se odnose na samo izvršavanje sklopljenih ugovora, a to su poslovi uskladišptenja, preuzimanja robe, itd.Posredovanje je sporedna usluga trgovinske agencije. Kod posredničke usluge agencija ne vrši sklapanje kupoprodajnog ugovora. Pod sporedne delatnosti se podrazumeva i davanje obaveštenja komitentu o stanju na tržištu, cenama itd.Osnovna delatnost posredničke organizacije ne razlikuje se bitnije od sadržaja rada trgovinskih agencija. One obavljaju dve grupe poslova:

- Posredovanje/mešetarenje- Davanje obaveštenje

55. KOMISIONE ORGANIZACIJE I RADNJE

Komisioni poslovi sastoje se u prodaji ili nabavci tuđe robe koji se obavljaju za račun komitenta. Komisiona organizacija uvek ima posla sa tuđom robom i posluje za tuđ račun, ali uvek posluje u svoje ime.Kao korisnici komisionih usluga javljaju se privredne organizacije ali i građani.

56. ŠPEDITERSKE I TRANSPORTNE ORGANIZACIJE

Špediterska usluga sastoji se u poslovima organizovanja otpreme i dopreme robe. Uglavnom je reč o iznalaženju najpogodnijeg prevoznog sredstva i najboljeg saobraćajnog puta. Pogodnost se ocenjuje sa stanovišta brzine, sigurnosti, tačnosti i cene prevoza. Špediterske i transportne organizacije moraju dobro da poznaju brojne formalnosti, propise i tarife prevoza robe.Sporedni poslovi špediterskih organizacija su:

Neposredan prevoz robe spostvenim transportnim sredstvima Poslovi manipulacije robom u toku transporta

Predaja robe na uskladištenje i prime uskladištene robe Plaćanje raznih troškova i dažbina u toku transporta robe, a

posebno vozarine, carine, osiguranja, ležarine i sl.

57. ORGANIZACIJE ZA KONTROLU KVALITETA I KVANITETA ROBE

Ove organizacije su specijalizovane za precizno utvrđivanje kvaliteta i kvantiteta robe. Kontrola se obično vrši prilikom preuzimanja robe. Usluge kontrole vrše se po nalogu i za račun komitenta.Po izvršenoj kontroli navedene specijalizovane organizacije izdaju pismeni dokument o stanju pregledane robe. One na taj način preuzimaju odgovornost da roba po kvalitetu i kvantitetu odgovara navodima u pismenom dokumentu.

58. ORGANIZACIJE ZA PRIVREDNU PROPAGANDU

Privredna propaganda unapređuje i ubrzava promet robe, a to je u ekonomskom intresu trgovinskih organizacija. Ona se koristi kao glavno sredstvo povećanja obima potražnje i prometa robe.Osnovni sadržaj ovakvih agencija sastoji se u osmišljavanju i prirpemi propagadnih poruka i izborom najprikladnijih propagadnih medija.

59. OSNOVNE SPECIFIČNOSTI EKONOMIJE U OBLASTI ROBNOG PROMETA

Osnovni zadatak trgovinskih preduzeća svodi se na obavljanje funkcije prometa robe. Trgovinska preduzeća imaju uslužni karakter i u službi su intresa potrošača i proizvođača.Proces rada u okviru trgovinskih preduzeća odvija se na sledeći način:

N – R – N1

Gde upotrebljeni simboli označavaju:

N = Novac uložen u kupovinu robeR= Roba koju je trgovinsko preduzeće kupiloN1= Zarada trgovačkih preduzeća (trgovačka marža)

60. ELEMENTI PROCESA RADA U TRGOVINI

Pri organizovanju svake privredne aktivnosti neophodno je obezbediti tri osnovna elementa procesa rada:

Živi ljudski rad Sredstva za rad Predmeti rada

Sam način odvijanja posla u trgovini ne dopušta veće mogućnosti zamene živog rada radom mašine.Za efikasno obavljanje funkcija prometa robe potrebno je znanje i to ne samo iz ekonomsko komercijalne i trgovinske struke, već i iz drugih struka obrazovanja. Poslovi u trgovini se uglavnom ne mogu rutinski obavljati, jer je potrebna kreativnost i umetnost trgovinskih radnika.Predmeti rada u trgovinisu roba i usluge koje se nabavljaju i prodaju.

61. SPECIFIČNOSTI TROŠKOVA POSLOVANJA U TRGOVINI

Pod troškovima poslovanja u trgovini podrazumeva se novčani izraz utroška svih elemenata procesa rada.

Troškovi rada se dele na:

Nabavnu vrednost robe Troškove poslovanja u samom trgovinskom preduzeću

Nabavna vrednost robe se sastoji iz:

Fakturne cene (cena robe kod proizvođača od kojeg preduzeće kupuje)

Zavisnih troškova nabavke (troškovi u vezi sa organizacijom otpreme i dopreme robe, transporta, utovara i istovara, osiguranja u toku transporta itd.)

Troškovi poslovanja nastaju u samom preduzeću prilikom izvršavanja osnovnih funkcija trgovine.

62. SPECIFIČNOSTI U FORMIRANJU CENA U TRGOVINI

Tržišne cene predstavljaju u izvesnom smislu prosek individualnih cena, do kojih se dolazi primenom kalkulacija. Upoređivanjem svojih cena sa tržišnim, proizvođači procenjuju da li im se isplati proizvodnja ili treba da menjaju proizvodni program.

Izgled kalkulacije:

Bruto fakturna vrednost- ulazni PDV= NETO fakturna vrednost

+ zavisni troškovi nabavke= nabavna vrednost+ trgovačka marža= cena I+ izlazni PDV= maloprodajna cena

Gde je:

Bruto fakturna vrednost cena robe kod proizvođača od kojeg preduzeće kupuje

Ulazni PDV koje preduzeće plaća državi pri kupovini robe od proizvođača

NETO fakturna vrednost bez ostalih troškova Zavisni trškovi nabavke u vezi sa organizacijom otpreme i

dopreme robe, transporta, utovara i istovara, osiguranja u toku transporta itd.

Vrednost robe sa pomenutim troškovima Trgovačka marža koja predstavlja zaradu trgovca Cena I koja je finalna cena bez PDV-a Izlazni PDV koji kupci plaćaju preduzeću Konačna maloprodajna cena u trgovini

63. SPECFIČNOSTI TROŠKOVA ASORTIMANA ROBE

Asortiman se formira u skladu sa potrebama i zahtevima potrošača i tržišta. Trgovinska preduzeća polaze od ukupnog asortimana robe i usluga, jer nisu u stanju da do detalja prate sve elemente po pojedinim artiklima, što znači da se najčešće koriste prosečni troškovi i prosečna razlika u ceni pri kalkulaciji. Za trgovinu je bitno da uspešno posluje sa ukupnim asortimanom, a to znači da trgovina ne mora dobro da zaradi na svakom artiklu.Formiranje asortimana se vrši zajedno sa formiranjem cena.

64. SPECIFIČNOSTI U ISKAZIVANJU REZULTATA POSLOVANJA

Trgovinska preduzeća u svom radu treba da se rukovode principima ekonomije koji podrazumevaju produktivnost rada, ekonomičnost i rentabilnost poslovanja. Smisao ovih principa leži u težnji da se ostvare što povoljniji rezultati uz što manje ekonomske žrtve.Produktivnost rada se meri kao odnos ostvarenog prometa po jednom zaposlenom u trgovini. U kraćem vremenskom periodu i produktivnost rada je u trgovini je veća. Pošto trgovina obavlja funkcije od društvenog značaja, ona mora da bude društveno odgovorna, ali to ne bi smelo da dovodi u pitanje njenu ekonomsku motivaciju. Pri tome se mora paziti na povezivanje principa ekonomije i principa etike.

65. PRIVREDNI SISTEM I TRGOVINA

Trgovina funkcioniše unutar društvene reprodukcije privrednog sistema. Postoje određene zakonitosti u funkcionisanju i razvoju trgovine koje su prisutne u svakom privrednom sistemu.U našem privrednom sistemu, položaj trgovine svodi se na sledeće:

Reč je o organizacijama koje posluju u tržišnim uslovima Organizacije su poslovno samostalne Svoje poslovanje nužno razvijaju u težnji sa proizvođačima i

potrošačima

66. POSLOVNA SAMOSTALNOST TRGOVINE

Poslovna samostalnost trgovinskih preduzeća posebno se ispoljava u:

Slobodi izbora predmeta poslovanja

Slobodi izbora poslovnih partnera Samostalno povezivanje sa proizvođačima i potrošačima

Stepen samostalnosti zavisi od konkretnih uslova u privrednom sistemu i stanja na tržištu.

67. NUŽNOST SARADNJE TRGOVINE SA PROIZVOĐAČIMA

Ova saradnja predstavlja ekonomsku nužnost bez koje nema napretka u poslovanju. Saradnja mora da se vrši trajno i uz aktivan odnos prema proizvođačima.Moderna trgovina ne sme da bude izolovona u odnosu na proizvođače robe.Osnovu ovakve saradnje čini obostrani ekonomski intres i ona mora da se zasniva na dobrovoljnoj osnovi i na što dužem mogućem roku.Takođe, mora da se odvija prema principima ravnopravnosti, podeli rada i maksimizaciji zajedničke dobiti.Osnovni motiv ovakve saradnje leži u zajedničkom odlučivanju koju robu treba proizvoditi.

68.NUŽNOST SARADNJE TRGOVINE SA POTROŠAČIMA

Trgovinska preduzeća na malo imaju neposredan kontakt sa finalnim potrošačima i zbog toga, takve organizacije treba da teže da omoguće potrošaču traženu robu na:

Najpogodnijem mestu U najpogodnije vreme Odgovarajućeg kvaliteta I u određenoj količini Po povoljnim cenama

Preduzeće sarađuje sa potrošačem u oblastima formiranja asortimana robe, pogledu izbora lokacija prodajnih objekata i određivanju radnog vremena prodajnih objekata.U cilju zadovoljavanja zahteva potrošača, između više trgovinskih preduzeća treba da se razvija konkurencija, u kojoj se oni bore da privuku što više potrošača.

69. JEDINSTVENO TRŽIŠTE I DOBRI POSLOVNI OBIČAJI

Postoje dva načela na kojima se zasniva promet robe:

Jedinstveno tržište Lojalna (zdrava) konkurencija

Slobodan proemt čini osnovnu pretpostavku jedinstvenog tržišta, gde se misli na slobodan promet robe, usluga, kapitala, tehnologija, znanja itd.Konkretno, to znači da preduzeća mogu da nabavljaju robu od svih proizvođača, da mogu da vrše prodaju robe na svakom području zemlje i da mogu da otvaraju objekte za skladištenje.Za ostvarivanje načela jedinstvenog tržišta bitno je da dinar predstavlja jedino sredstvo plaćanja u zemlji.Svako trgovinsko preduzeće i ostali oosioci prometa robe treba da se međusobno takmiče na tržištu. To takmišenje treba da bude pošteno, fer i korektno. To se ogleda u privlačenju potrošača uz korektan odnos u poslovanju. Ovakva konkurencija je u intresu samih potrošača.

70. POSLOVNI MORAL I DOBRI POSLOVNI OBIČAJI

Pod poslovnim moralom podrazumeva se poslovanje koje je u skladu sa opšteprihvaćenim društvenim normama i merilima. Bitno je da se ima u vidu etički i ekonomski sadržaj poslovnog morala.Pod poslovnim običajima podrazumevaju se nepisana pravila ponašanja privrednih organizacija na tržištu. Ona su nastala iz duže

prakse na tržištu i stoga se sa pravom očekuje takvo ponašanje od svih privrednih organizacija koje obavljaju promet robe.

71. ZNAČAJ POSLOVNOG UGLEDA U PROMETU ROBE (OBLICI NARUŠAVANJA NAČELA POSLOVANJA)

Narušavanje ovih načela ogleda se u monopolskom položaju na tržištu (jedna privredna organizacija nema odgovarajućeg konkurenta i nalazi se u povlašćenom položaju u odnosu na tržište), nelojalnoj konkurenciji (radnje koje se protive poslovnom moralu putem zloupotrebe imena, firme, žiga, širenjem laži i dezinformacija, lažnim reklamama itd.).

72. MONOPOLSKI POLOŽAJ

Monopolski položaj poseduje privredna organizacija koja nema odgovarajućeg parnetra sa kojim konmkuriše na tržištu. Ona nema konkurenta i ima privilegovani položaj. Takve organizacije nameću svoje uslove na tržištu.Zabranjen je svaki oblik monopolističke politike i u tom cilju ne smeju se potpisivati sporazumi:

Između organizacija u cilju podele tržišta Sporazumi o ograničavanju obima ponude robe

Monopolski sporazumi omogućavaju privilegovane pozicije jednih na štetu drugih organizacija.

73. NELOJALNA KONKURENCIJA

Nelojalnom konkurencijom smatraju se sve radnje koje se protive poslovnom moralu i dobrim poslovnim običajima. Primeri nelojalne konkurencije:

Zloupotreba imena, firme, žiga, oznake druge firme

Iznošenje neistina o drugim organizacijama Lažno propagiranje svoje robe Obmanjivanje potrošača u pogledu sniženja prodajnih cena

Tržišna inspekcija kontroliše i proverava pojavu ovakvih konkurencija.

74. ŠPEKULACIJA

Špekulacija je grubo kršenje zakonskih propisa u prometu robe. Špekulacija se najčešće koristi u uslovima nestašice robe na tržištu. Organizacije koje imaju robe koje nema na tržištu nalaze se u povlašćenom položaju i sklone su ucenama da bi stekle dotatnu imovinsku korist.Primeri špekulacije su:

Kada prodavac prikriva, ograničava ili obustavlja prodaju robe da bi na taj način izazvao nestašicu robe na tržištu

Kada uslovljava prodaju robe koje nema na tržištu sa istovremenom prodajom robe koje ima previše na tržištu

Kada grubo krši već zaključene ugovore Kada zaključuje ugovore za koje unapred zna da se ne mogu

izvršiti Kada se bavi nedopuštenom preprodajom robe

75. NARUŠAVANJE JEDINSTVENOSTI TRŽIŠTA

Zabranjene su sve radnje koje mogu da dovedu u pitanje jedinstvenost tržišta i one se odnose na sve činioce društveno-političke zajednice – opštine, republike itd.Pod povredom jedinstvenosti tržišta podrazumeva se:

Direktno uskraćivanje ili ograničavanje prava organizaciji da samostalno vrši promet robe

Propisivanje težih uslova za obavljanje proemta organizacijama sa druge teritorije

Omogućivanje jednoj organizaciji da ima monopolistički položaj u okviru jedne opštine, regije ili republike

Navedene radnje kažnjive su zakonom.