02INOVIA BILTEN

TEMA BROJA: Nova lista lekovaINTERVJU: Prof. dr Slavica Đukić - DejanovićU FOKUSU: Stigma kao prepreka u prevenciji i lečenju mentalnih poremećajaUKRATKO: GlaxoSmithKline - Odgovorno poslovanjeINTERVJU: Tamara Tomović, Predsednica UO INOVIAVESTI

Jul 2011.Fond proizvođača inovativnih lekova INOVIA

TEMA BROJA:

INOVIA | Đorđa Stanojevića 11d/37 (Belville), 11070 Beograd, Srbija, Tel: + 381 11 63 00 685, Fax: + 381 11 63 00 685, www.inovia.rs

1

2

4

4

5

8

NOVA LISTALEKOVA

INOVIA BILTEN 1

Tema broja

lečenja pacijenata u Srbiji, što smo demonstrirali i kroz potpisivanje Protokola kojim smo RZZO-u omogu- ćili uštedu od 10% za sve naše lekove koji se nalaze na A i A1 Listi.

Nadamo se da će prilikom narednog proširenja Liste lekova, koje je prema rečima rukovodstva RZZO planirano za septembar, vrednost inovativnih lekova biti prepoznata na pravi način, i da će se kroz izmene na Listi povećati njihova dostupnost pacijentima u Srbiji.

NOVA LISTA LEKOVAPrvi put posle četiri godine Lista lekova koji se izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osigu-ranja obnovljena je novim inovativnim lekovima. Zahvaljujući tome, naši lekari će biti u prilici da svoje pacijente leče na savremen i adekvatan način, u skladu sa svetskim i evropskim smernicama.

Obnavljanje Liste novim inovativnim lekovima pred- stavlja prvi ohrabrujući signal na srpskom tržištu lekova posle dugo godina, i nesumnjivo veliki uspeh novog rukovodstva Republičkog zavoda za zdravstve- no osiguranje (RZZO), na čelu sa Prof. dr Aleksan-drom Vuksanovićem. Očekuje se da će od sada obnavljanje Liste inovativnim lekovima postati redo-van proces koji se dešava nekoliko puta godišnje, kao što je to slučaj i u svim zemljama u našem okruženju.

Od više od 150 zahteva za stavljanje novih lekova na listu, koliko su kompanije članice Fonda INOVIA podnele tokom prethodne četiri godine, na novoj Listi se našlo tridesetak novih inovativnih lekova. Ova cifra nije naročito velika, pogotovo kada se uzme u obzir da inovativni lekovi čine manje od jedne trećine ukupnog broja lekova koji su stavljeni na Listu, ali svakako predstavlja dobar znak posle mnogo godina tokom kojih inovativni lekovi nisu dospevali na listu.

Iznenađujuće je da je jedan broj originalnih lekova prebačen sa A liste na A1 listu, pa će za njih paci-jenti ubuduće morati da plaćaju participaciju u iznosu od 10 pa do čak 85% cene leka. Ako se tome doda da je za čak 24 leka kompanija članica Fonda INOVIA povećan procenat participacije u odnosu na prethodnu Listu, jasno je da će ove mere prilično otežati pristup pacijenata ovim lekovima.

Ipak, kompanije članice Fonda INOVIA će i dalje nastaviti da snažno podržavaju sve aktivnosti novog rukovodstva RZZO u traženju načina za poboljšanje

U čemu je značaj inovativne farmaceutske industrije – za obične ljude, za profesionalce, ali i za ekonomiju zemlje?

Inovativna farmaceutska industrija je ona koja otkriva, razvija, proizvodi i na tržište donosi nove lekove od velikog medicinskog značaja. Od generičke industrije razlikuje je upravo deo koji se odnosi na otkrića i razvoj. Nove terapije koje nastaju na taj način za običnog čoveka znače ponekad izlečenje, ponekad zaustavljanje bolesti, ponekad poboljšanje kvaliteta života.Kao i kod svakog drugog napretka i ovi naučni pomaci imaju svoju cenu. Za zdravstvene sisteme, a ponekad i za ljude koji sami finansiraju svoje lečenje, to često znači i povećanje cene zdravstva. Ali, kada se pravi računica koliko nešto košta, mora se posmatrati i koliko ta možda inicijalno viša cena na kraju štedi. Dužina i kvalitet ljudskog života su u stalnom porastu. Danas se uspešno leče ili zaustavljaju mnoge bolesti od kojih se pre samo dvadesetak godina umiralo. Danas ljudi sa dijabetesom žive kvalitetan i dugačak život, danas ljudi sa hroničnom mijeloidnom leukemi-jom mogu da žive i rade jednako kao i svi drugi, danas nema toliko visoke smrtnosti novorođenčadi i poro-dilja kao nekada, danas nema više teških oblika infek-tivnih bolesti, jer su deca uglavnom vakcinisana.

To društvu i pojedincu znači mnogo i to nije potrebno objašnjavati, jer je ova oblast mnogo delikatnija od bilo koje druge industrije. Zdravlje i život se ne mogu meriti ni sa čim.

2

Intervju

INTERVJU

predsednica Narodne skupštine Republike Srbije

Prof. dr Slavica Đukić-Dejanović

Mislim da je inovativna farma-ceutska industrija odavno pre-poznata od strane struke kao značajan partner u svakodne-vnom radu. Do javnosti ponekad dolaze samo delovi te velike slike o različitim interak-cijama. Razlog za to je i što po zakonu farmaceutska industrija nema mogućnost da direktno komunicira sa pacijentima, pa je možda i zbog toga njen rad

veno novim terapijama za ljude kojima je to neopho- dno, dok lekarima omogućava da brzo dođu u kontakt sa novim mogućnostima lečenja i svim drugim novostima iz sveta nauke.

Kakva je perspektiva inovativne farmaceuske industrije u Srbiji?

Mislim da je inovativna farmaceutska industrija odavno prepoznata od strane struke kao značajan partner u svakodnevnom radu. Do javnosti ponekad dolaze samo delovi te velike slike o različitim inter-akcijama. Razlog za to je i što po zakonu farmaceu-tska industrija nema mogućnost da direktno komu-nicira sa pacijentima, pa je možda i zbog toga njen rad samo delimično poznat. Najbitniji aspekt te saradnje je omogućavanje brzog dolaska novih lekova na tržište, jer nekome od toga može da zavisi život. Najvažnije je pritom, da su lekovi koje pacijenti koriste sigurni, provereni i da se njihova upotreba prati u skladu sa pravilima struke. Veoma je važno da postoji i povratna reakcija sa terena od lekara nazad ka industriji, jer to pokreće nova istraživanja koja, kada se sakupe podaci iz celog sveta, pred-stavljaju dragocen doprinos nauci. Ulazak u znanje, donošenje informacija iz sveta i angažovanje stranih predavača koji onda mogu da podele svoja saznanja sa našim stručnjacima je još jedan od aspekata saradnje koji je od izuzetnog značaja. Na sagleda-vanju obostrane koristi se puno radi. Poštovanje postoji i za industriju i za institucije, a interes je isti – društveno odgovorna komunikacija za dobrobit svih građana.

Odnos farmaceutske industrije i zdravstvenih radnika je uređen zakonima i pravilnicima, ali i specifičnim Kodeksima koje donosi sama farmaceutska industrija?

Kodeksi su kreirani tako da su bazirani na zakonu, ali i idejama etike i društvene odgovornosti. Stvorili su ih građani Srbije, zaposleni u farmacutskoj indus-triji, za dobrobit svojih sugrađana. Kao takvi, Kodeksi su dragoceni, jer na još precizniji način definišu šta je dozvoljeno a šta nije u ovoj svakodnevnoj i neopho- dnoj interakciji farmaceutske industrije i zdravst-venih radnika.

INOVIA BILTEN 3

samo delimično poznat. Najbitniji aspekt te saradnje je omogućavanje brzog dolaska novih lekova na tržište, jer nekome od toga može da zavisi život.

Kakav je danas položaj inovativne farmace-utske industrije u Srbiji, a kakav u svetu?

Inovativna industrija jednako komunicira sa dru- štvom i sa strukom i ovde i u svetu. Ne postoji profesionalac koji ne čezne za novim alatima u radu, a za nas lekare, to je svakako novi lek. Ne postoji društvo koje ne ulaže napore u pronala- ženje načina da svojim građanima omogući najbolje moguće lečenje. Dobro je što danas u Srbiji imamo predstavnike skoro svih velikih proizvođača lekova, jer nam to obezbeđuje da i naše tržište bude snabde-

4

U Beogradu je 13.juna održan 39. Edukativni simpozi- jum Klinike za psihijatriju KC Srbije “STIGMA KAO PREPREKA U PREVENCIJI I LEČENJU MENTALNIH POREMEĆAJA”, na kome su učestvovale članice Fonda proizvođača inovativnih lekova- INOVIA.

Učesnici Simpozijuma su naglasili kako je stigma-tizacija osoba sa mentalnim poremećajima veoma prisutna kako u sistemu, tako i u stručnoj i u laičkoj javnosti. Pacijenti sa ovom vrstom smetnji najčešće ne mogu da se brinu sami o sebi i vode normalan život, iako bi to bilo moguće uz kvalitetnu terapiju i brigu pojedinih institucija, čulo se na skupu u Aero- klubu.

Na Simpozijumu je govorila i Prof. dr Slavica Đukić- Dejanović, koja se najviše osvrnula na uticaj ekonom-skih faktora na stigmatizaciju mentalno obolelih. Dr Đukić-Dejanović rekla je kako ekonomska kriza i tranzicioni faktor sprečavaju destigmatizaciju. Ona je još dodala da loše finansijsko stanje nepovoljno utiče na snabdevanje lekovima ove vrste pacijenata, naročito kada se ima u vidu da se jako mali procenat budžeta inače izdvaja za lekove, višestruko manji nego u regionu, a na pozitivnu listu ne dolaze novi lekovi zbog regulatornih problema.

Tamara Tomović, predsednica UO Inovia istakla je da su mentalni poremećaji tema o kojoj se ne govori dovoljno. ''Javnost nema samo stigmatizujući stav o pacijentima koji boluju od mentalnih poremećaja, već i o lekovima koji se koriste u njihovom lečenju. U Srbiji 3,5 godine nije obnovljena pozitivna lista lekova, a primenom novih lekova koji su dokazano efikasni, omogućava se bolja resocijalizacija tih ljudi''.

U fokusu Ukratko

STIGMA KAO PREPREKA U PREVENCIJI I LEČENJU MENTALNIH POREMEĆAJA

Glaxo Smith Kline –Odgovorno poslovanje

GlaxoSmithKline (GSK) već drugu godinu za redom spro- vodi projekat Orange Day, u okviru koga svi zaposleni u ovoj kompaniji posvećuju jedan radni dan volontiranju, u cilju pomoći lokalnoj zajednici u kojoj posluju. Ove godine se Orange Day u Srbiji sprovodi kroz tri akcije u Nišu, Novom Sadu i Beogradu.

Prva od tri planirane akcije sprovedena je 3. juna u Nišu, u školi za osnovno i srednje obrazovanje „14. oktobar”. Tom prilikom je dvorište škole, koju pohađa oko 200 učenika sa invaliditetom, uređeno i oplemenjeno sađe- njem 25 tuja, farbanjem 15 metara ograde i čišćenjem okoline. Rezultat Orange Day tima je lepše, prijatnije i bezbednije okruženje za štićenike ove ustanove.

Druga Orange Day akcija održana je 14. juna u Sigurnoj kući, pri Centru za socijalni rad Novog Sada. Akcija je posvećena deci bez roditeljskog staranja i deci žrtvama porodičnog nasilja, koja će zajedno sa GSK volonterima, kroz druženje, igru i zabavu učestvovati u kreativnoj radionici i sportskim aktivnostima.

Na taj će način GSK misija „radi više, osećaj se bolje i živi duže” biti ostvarena kroz humanitarni rad zaposlenih, kako bi se mališanima boravak u ovim ustanovama učinio prijatnijim, i ujedno skrenula pažnja javnosti na ozbiljne probleme sa kojima se suočavaju.Orange Day projekat će biti zaključen jesenjom akcijom sađenja drveća u Beogradu, koja ima za cilj širenje svesti o zaštiti životne sredine. Uključujući sve tri akcije, u Orange Day projektu učestvovaće oko 70 zaposlenih u GSK predstavništvu u Srbiji i Crnoj Gori.

Orange Day je projekat kompanije GlaxoSmithKline koja svim svojim zaposlenima omogućava da jedan radni dan posvete humanitarnom radu kroz pomoć lokalnoj zajed-nici. Projekat u kojem učestvuje 96.500 zaposlenih Glaxo- SmithKline sprovodi se u preko 100 zemalja širom sveta.

GlaxoSmithKline je vodeća svetska farmaceutska kompa- nija sa tradicijom dugom skoro 300 godina. Tokom svoje bogate i uspešne istorije ova kompanija je dala nekoliko nobelovaca i na stotine lekova i vakcina kojima se uspešno leče najrazličitije bolesti. Za brojne humanitarne akcije tokom prethodne godine, kompanija GlaxoSmithKline je donirala 222 miliona funti u dobrotvorne svrhe.

INOVIA BILTEN 5

Intervju

INTERVJU Predsednica UO INOVIATamara Tomović

Verujem da će naša zemlja doneti dugoročnu strategiju i odlučiti da i Srbija treba da bude zemlja gde su paci-jentima dostupni inovativni lekovi na adekvatan način i u meri kojoj to dopuštaju finansijska sredstva.

Postoje mnogi načini za uštedu, od kojih je mnoge INOVIA predočila relevan- tnim institucijama jer izdatak za lekove obuhvata manje od 20% ukupnih ula-ganja u zdravstvo.

Šta znači Inovativan?

Inovativnost znači pronalazak novog leka ili terapijskog pristupa koji dovodi do veoma značajnog poboljšanja u odnosu na već postojeće proizvode na tržištu, odnosno načine lečenja. Za produženje životnog veka, smanjenje morbititeta i poboljšanje kvaliteta života svakako je zaslu- žna i inovativnost u farmaceutskoj industriji.

Novi antibiotici, lekovi za lečenje kardiovakularnih oboljenja, onkološki lekovi i lekovi iz mnogih drugih oblasti, uz ostale mere koje su sproveli zdravstveni sistemi, doveli su u poslednjih 55 godina do produženja životnog veka i za 10 godina. Prosečan muškarac u Srbiji živi 71,7 godina, a žene 76,3 godine. Tu se nalazimo u kategoriji zemalja sa prose- čnom dužinom životnog veka.

Podatak da se na osnovu HDI (human development index)- parametra, koji uključuje očekivanu dužinu života, edukaciju i prihode - nalazimo se na 60. mestu u svetu (0.735), pokazuje da je potrebno još mnogo da radimo na poboljšanju raznih parametra, a jedan od njih je svakako i dostupnost inova-tivnih lekova.

Zašto su inovativni lekovi skupi?

U svetu već dugo, a u poslednje vreme i kod nas počinje da se razvija farmako–ekonomija kao posebna oblast. Ona prati ne samo jednostavnu uštedu po ceni leka, već ukupnu uštedu do koje primena jednog leka dovodi. Mnogi inovativni lekovi dovode do smanjenja broja hospitalizacija, intervencija, potrebe za specijalističkim radom, upotrebe dodatnih lekova, što ukupno smanjuje sredstva koji se izdvajaju za lečenje nekog oboljenja.

Cena leka se gradi na kraju kada lek dobije dozvolu za promet od relevantnih institucija, posle mnogo godina istraživanja i velikih ulaganja. Farmaceutska inovativna industrija spada u industrije koje najviše ulažu u nova istraživanja i pronalaske, čak do 20 %. Nalazi se i ispred industrije kompjutera i avio-indu- strije. Uz to, ogromna ulaganja koja iznose za jedan lek i do 1,5 milijardi dolara i dug period istraživanja koji traje i do 15 god, prati kratak period mogućno- sti povratka investicija (trajanje patentne zaštite je 20 god). Ulaganja prati veliki rizik, jer tek 3 od 10 lekova povrate uloženo, a samo 1 molekula od 10 000 ispitanih uđe u dalje faze istraživanja.

Farmaceutska industrija spada u veoma profi-tabilnu industriju?

Farmaceutska industrija je industrija koja svoju delatnost zasniva na profitu. Svako ko je dobroname- ran, i malo se razume u ekonomiju zna da profit nije isto što i prodaja i da se od ostvarene prodaje odbi-jaju ulaganja koja su zaista velika. Bez ostvarenog profita ne bi bilo ni novih istraživanja. U Srbiji inova-tivne kompanije zapošljavaju veliki broj visoko eduko- vanog kadra. To su uglavnom mladi ljudi, školovani ovde i u inostrantvu, i koji na najbolji mogući način mogu da obavljaju svoje zadatke i prenose znanja iz Evrope i sveta.

Farmaceutska industrija ulaže mnogo i u medicinsku edukaciju. Najveći broj stručnih sastanaka u zemlji ne bi bio održan da nije pomoći farmaceutske indus-trije. Zakon o oglašavanju je veoma jasan, farma- ceutska industrija ne može na bilo koji način da utiče na sadržaj stručnog skupa. Svaka kompanija koja radi u skladu sa pravilima podržava stručne skupove isključivo podržavajući medicinsku edukaciju i unapređenja znanja u određenoj oblasti.

6

Intervju

Naravno da je tu uključen i savremeni terapijski pristup, i mi ne otkrivamo nove bolesti ili ih pravimo, nego podižemo nivo znanja i svesnosti o određenim oboljenjima. Tu vidim osnovnu ulogu stručnih sarad-nika. Oni prenose savremena saznanja, bazirana na medicini zasnovanoj na dokazima. U farmaceutskoj industriji u Srbiji isključivo u kontaktu sa stručnom javnosti mogu da rade lekari, farmaceuti, veteranari i stomatolozi – ipak smo svi mi kolege.

Repubički zavod za zdravstveno osiguranje je zahtevao da se ove godine spuste cene lekova na Listi za 10%?

U želji da podržimo inicijativu Republičkog Zavoda za zdravstveno osiguranje i da pomognemo u ovoj teškoj materijalnoj situaciji u zemlji, kompanije su odobrile 10% uštede za lekove koji se izdaju na recept. Pokrenuli smo i ogromne procedure koje prate privremena sniženja cena. Nije lako objasniti kompaniji da posle 3 i po godine bez dolaska novih molekula na Listu lekova koji se izdaju na teret RZZO-a, čime se ograničava pristup pacijenata inova- tivnim lekovima, zahtevaju dodatna sniženja cena. Svaka kompanija koja ulaže, mora da zna da je to jedan stalan, dugotrajan proces i da oseća sigurnost u svoje poslovanje na određenom tržištu. Najveći problem za velike svetske kompanije je da neko preko noći donosi odluke i zahteva dodatne ustupke. Blagovremeno planiranje dovodi do trajnog, perzis-tentnog ulaganja u naše tržište. U protokolu se RZZO obavezao da će uvesti nove molekule na listu lekova. Ne znamo dovoljno o tom procesu, komuni-kacija je poboljšana, ali nedovoljno, i evo ga juli mesec, a promene nema. Naravno, nadamo se najboljem, i verujemo da će novo rukovodstvo RZZO-a sprovesti u delo dobru volju koju su poka-zali.

Koliko su značajna klinička istraživanja?

Ona su neophodna za proces registracije leka. Svaki lek prolazi različite faze ispitivanja gde se određuje njegova doza, efikasnost i bezbednost. Sprovođe- njem kliničkih ispitivanja na etički način, o čemu se zaista vodi računa u našoj zemlji, pacijentima se obezbeđuje inovativna terapija, lekari imaju dostu- pnost novim lekovima i terapijskim režimima, prati se njihov rad u svetu, jer mi zaista imamo vrhunske stručnjake, naravno i država ima koristi. Na žalost,

INOVIA BILTEN 7

novinarstvo koje se isključivo zasniva na senzacio-nalizmu, dovelo je do toga da se sa podozrenjem gleda na klinička ispitivanja, koja zaista znače dobrobit za pacijente, mogućnost da se smanje dugotrajne patnje ili spasu životi velikog broja ljudi.

Kako na industriju utiču napisi u novinama o raznim aferama?

Svakako veliki broj afera utiče na značaj i važnost farmaceutske industrije i ugrožava njen ugled. Obja-vljivanje velikog broja afera dok proces nije okončan samo dovodi u pitanje aktivnosti jedne plemenite grane, farmacije, koju zaista poslednjih godina prati negativna percepcija. Svakako treba imati na umu da kompanije imaju veliki broj internih procedura i kontrola, naročito inovativne farmaceutske kom-panije. INOVIA ima i interni etički kod koji su potpi-sale sve članice. Naravno, veoma je važno poštovanje lokanih zakona koji su veoma strogi i kontrolišu sve aktivnosti i interakcije farmaceutske industrije i lekara. U ovim svim aferama, veoma je pogođena i percepcija lekara. Oni koji nesebično svakodnevno pomažu drugima, gledaju se takođe negativno. Neka istraživanja su ipak pokazala da se u Srbiji još uvek veoma ceni lekarska profesija.

Svaka kompanija treba prvo sama da kontroliše svoj rad. Naravno da je kontrolisana i spoljnim mehanizmima.Na taj način će svi segmenti društva shvatiti da mi nismo

industrija turizma i zabave, već visokospecifična indus-trija koja sprovodi medicinsku edukaciju a naša medi-cinska odeljenja su odgovorna za ažuriranje podataka o leku, saradnju sa Agencijom za lekove i medicinska sredstva Srbije i prikupljanje neželjenih efekata lekova sa terena, što spada u veoma važan segment našeg rada.

Kako vidite budućnost inovativne industrije u Srbiji?

Verujem da će naša zemlja doneti dugoročnu strate- giju i odlučiti da i Srbija treba da bude zemlja gde su pacijentima dostupni inovativni lekovi na adekvatni način i u meri kojoj to dopuštaju finansijska sredstva.

Postoje mnogi načini za uštedu, od kojih je mnoge INOVIA predočila relevantnim institucijama, jer izdatak za lekove obuhvata manje od 20% ukupnih ulaganja u zdravstvo.

Treba znati kada mislite na svoju porodicu, bližnje i sebe, da inovativni lekovi dovode do poboljšanja zdravlja, smanjenja mortaliteta i, što je naravno veoma važno, dovode do poboljšanja kvaliteta života. Kada se gleda iz lične perspektive, svi imamo drugačiji pogled na stvari. Potrebno je malo napora, bolje strukturisanog pristupa i dugoročnog pogleda na sis- tem i inovativna industrija će imati budućnost u Srbiji.

8

Vesti

Globalna inicijativa za astmu (GINA)

VESTI„Ja mogu da kontrolišem svoju astmu”

Globalna incijativa za astmu (GINA) je i ove godine pokrenula globalnu kampanju obeležavanja Svetskog dana astme pod nazivom „Ja mogu da kontrolišem svoju astmu”. Kompanija GlaxoSmithKline je kroz niz aktivnosti podržala obeležavanje ovog dana u nekoliko gradova Srbije.

U Beogradu je pružila podršku Udruženju za prava dece sa astmom „Dašak”, koje je 7.maja 2011. godine u Tašmajdanskom parku priredilo druženje sa decom obolelom od astme i njihovim roditeljima. Podrška je pružena i privatnoj ordinaciji „Jarić” u Novom Sadu, u organizaciji akcije u okviru koje je pacijentima omogućeno da urade alergološke probe i porazgovaraju sa lekarima o svojoj bolesti. U Kragujevcu, GlaxoSmithKline kompanija je podržala spirometrijsko ispitivanje dece u osnovnoj školi „Radoje Domanović”, u organizaciji pedijatrijske klinike KC Kragujevac.

GINA inicijativa je ovogodišnje obeležavanja Svetskog dana astme zaključila stavom da ne bi trebalo sma-trati da su svi izazovi u lečenju astme rešeni, sve dok većina bolesnika ne postigne i održi dobru kontrolu svoje bolesti. Potrebni su dalji napori da bi se podi-gla očekivanja u lečenju astme i osiguralo da svi pacijenti dobiju odgovarajuću procenu bolesti, lečenje i praćenje, što sve vodi kontroli astme koja se postiže i održava i u stvarnom životu.

MSD trijumfovao u prvoj INOVIA ligi u fudbalu

Završnim turnirom koji je organzvan u Kovilovu 4. juna uspešno je okončana prva sezona INOVIA fudbalske lige. U finalu su se, pomalo neočekivano, našli MSD i Novo Nordisk, nakon što su u polufi-nalima savladali dve prvoplasirane ekipe ligaškog dela takmičenja, Merck i GSK.Uspešniji je bio MSD koji je pobedio rezultatom 4-1 i osvojio prvu titulu šampiona INOVIA lige.

Za najboljeg igrača takmičenja proglašen je Alek-sandar Ćirić iz Novo Nordiska, najbolji golman je Vladan Jovanović iz Merck-a, dok su titulu najboljeg strelca podelili Rade Mrđa iz GSK-a i Nikola Stevović iz Boehringer Ingelheim-a.

Aleksandar Ćirić Vladan Jovanović Nikola Stevović i Rade Mrđa

INOVIA BILTEN

http://www.facebook.com/pages/Inovia-Fond-proizvođača-inovativnih-lekova/205760962780456

www.twitter.com/INOVIA_SRB

www.inovia.rs