intervj~

MINISTARFINANSIJAIGORLUKSICNAJAVIOREBALANSBUDZETAI OPRElNOUPRAVLJANJEDRZAVNIMPARAMA

Suficitnetrajevjecno

RazgovaraoI

Mili Preleviccgekonomist@cg.yu

I

TekuCitroskovibudzetatrebalo bi da porastu sasadasnjih 583 miliona za20 do 25 milionaeura

r Ministar finansija Igor Luksic. najavio je da ce Vlada Crne

Gore rebalans budZeta prihvati-ti sredinom septembra, da bi u Skupstinibio u oktobru. On je u intervjuu za CGEkonomist naglasio da bi tekuCi troskovibudZeta trebalo da porastu sa sadasnjih583 miliona za 20 do 25 miIiona eura.

- Prilikom proslogodisnjeg planiranjabudZeta za ovu godinu projektovali smoblagi sOOcitbudzeta. Radilo se uglavnom0 uravnotezenom budZetu, aIi sa nekih de-setak miIiona sOOcita. Istina, za ovaj pe-ripd godine planirali smo mali deficit, alise desilo nesto sto nas je sve iznenadilo,pa se sa odredene distance treba baviti iuzrocima sOOcita.Izgleda daje sada u cr-nogorskoj javnosti i sOOcitproblem. Maloje cudno da po prvi put u istoriji imammosuficit i da se to predstavlja kao nesto losei traZi se necija greska. Toje, po meni, pot-puno neracionalno, kazao je Lukisic.

Ministar finansija je istakao da sOOcitproizilazi iz znatno vece traZnje u ekono-miji, ali i da je znacajno uvecana novca-na masa i to pod uticajem investicionogciklusa.

- Nas budZet je na nivou od, otprili-ke, 600 miliona eura. Jedna investicijau ozbiljniji hotel sa pet zvjezdica je 100miliona eura i nekoliko takvih investicijadovodi do vece ekonomske aktivnosti, asamim tim i do drugaCije raspodjele pri-hoda. Moram istaCi da za nesto nim pro-jekciju prihoda sam sam odgovoran, jervjerujem da su svi ministri finansija pomalo konzervativni. Ocekivao sam, me-dutim, da ce prihodi premasiti ono stosmo projektovali, ali sam iznenaden stoje to u ovolikom iznosu. Potvrduje se tezapojedinih analiticara iz inostranstva kojisu sIicne trendove uocavali u drugim ze-mljama u razvoju. Medutim, ono sto seu tim zemljama desavalo za tri godine uCrnoj Gori se dogodilo za godinu. To jezato sto smo mala ekonomija sa rnnogointenzivnijim investicionim ciklusom. Tone znaci da ce sOOcittrajati vjecno i u go-dinama kada budZet biljezi sOOcit trebavoditi mudru politiku i ne dozvoljavati darast potrosnje bude dramaticno visok. Tre-'ba, naravno, voditi racuna i 0 standardu iizgradnji kapaciteta neophodnih za evrop-ske integracije i primjenu zakonodavstva.Treba voditi racuna i 0 onome sto predsta-vlja ekonomske cikluse u narednih sedamdo deset godina. U godinama kada yam

Za restituciju120miliona

Gradani(meGorekojiocekujudaimbudevracenaimovinanezadovoljnisuprocesomresti-tucijei smatrajudasu,uvisenavrata,prevareni.DaIijeovajsuficitbudzetasansadadrzavaizmirisvojeobavezepremanjima?

- SvakokojeocekivaodacedonosenjemZakona0restitucijiprocesbiti okoncanukratkomperi-odui prekonociprevariose.Toje iluzija.Tajprocessvudatrajegodinamai nemadrzavekojajeotpocelaprocesrestitucijedagajebrzozavrSila.lmamodvijestvari.Jednajepovracajunaturiimislimdajedriavautomdijelumoglasnaznijedasprovodiprocesrestitucije.Imalismo,medu-tim,cudansistem.Zaisplatejebilaodgovornadrzava,odnosnobudzet,akreatorirjesenjasubileopstinskekomisijenadkojimadrzavanijeimalanikakveingerencije.Logicnoje dajetim komisi-jamabilouinteresudasevisebaveobestecenjemunovcunegounaturi.TonijefunkcionisalonazadovoljavajuCinacini zbogtogasmousliupromjeneZakona.Sadajetocentralizovanoi novekomisijecevrlobrzopocetidarade.lstina,trebaihtekformirati,alionostojebiokljucnirazlogdaseudeuizmjenei dopuneZakonajebremekojeje nastalokadajeupitanjunovcanoobeste-cenjeuprocesurestitucije.Nemazemljekojaje ustoprocentnomodnosuvratilaimovinubivsimvlasnicima.Svisutodiskontovalii umanjivalinanekinacinumjerionogastojebilomoguce.Mismonovimzakonomprakticnostvoriliuslovedaisplatimosve100odstonarokkojiprocjenjuje-moizmedu20i 30godina.Zasadamisedrzimodinamikeod20godina,alitozavisiodekonom-skihmogucnosti.UZakonsmougradili.stavkudatogodisnjenemozeprociviseod0,5odstobrutodomacegproizvoda.Toje unarednihnekolikogodinaizmedu10i 15miliona.Uovomtrenutkujedugoko150miliona.Diojezatvorenranijimtransakcijamakupovinomimovinekrozobveznicetakodaje netoobavezaoko120- 130miliona,ali ceto i daljeras~ijercesenovekomisijebavitidosadanerijesenimslucajevima.Ponudicemoi otkupobveznicauzodredenidiskont.GradanicemocidaizaberudaIi cedacekajuisplatuiIi ceiskoristititu mogucnost.TojekomplekSanprocesiznamdaceuvijekbiti iieZadovoljnih.

najbolje ide treba voditi racuna sta ce sedesavati u narednih pet do deset godina,rekao je Luksic.

Ovakav trend ne moze dugo trajati

jer je cinjenica da je suficit na~taoprodajom nekretnina i zemljista, inije proizvod naseg izvoza ili pove-canja proizvodnje. Sta da radimokada vise ne budemo imali sta da

prodamo?-Treba imati u vidu da dolazi do pove-

canja prihoda kada su u pitanju porezi nadohotke i doprinose. Generalno dolazi doveceg stepena zaposlenosti i rasta zarada,tako da i po tim osnovama biljezimo po-vecanje prihoda, a veci su prihodi i od ak-ciza, jer je povecan Uvoz goriva. Izvjesnoje da cemo i u narednih nekoliko godinaimati slicne trendove, jer se priprema ne-koliko velikih investicija. Na kraju kraje-va, i sania drzava ce kroz izgradnju infTa-strukture podsticati rast ekonomije, iakoto, po meni, nije idealno, jer bi bilo najbo-

lje da trziste, odnosno privatnise1ftot:;~<ff.;'j;,,-,,., "

kazuje vecu produktivnost i veci domaciproizvod. Sve to ce odizavati visok nivorasta u ekonomiji. Potpuno se slaZem dau ekonomiji .uvijek imate cikluse. Da Ii

. je to nakon dvije, pet ili deset godina ida Ii ce iz nekog razloga doci do uspora-vanja ekonomije, vidjecemo, ali upravozbog toga se moramo ponasati racional-no. Svakodnevno cujem rame predloge 0sOOcitu,odnosno traZenje nacina kako gapotrositi. Neki traZe vece zarade... Bilo bito u redu kada bi u periodima deficita istouradili pa, na primjer, smanjili zarade imanje trosili. To se jako tesko balansira. Iovo je razlog restrukturiranja ekonomije.Klasicna industrijska proizvodnja ce svemanje ucestvovati u bruto domacem pro-izvodu jedne male ekonomije kakva jenasa. Sve ce vise ucestvovati usluge, ho-

..........

CG Ekonomist1

41septembar '07

~~~

telijerstvo, finansijske usluge itd. samimtim poremecaji u tim sektorima mogu uti-eati na poremecaje u ekonomiji. Zato jeneophodno ugraditi u nas sistem odrede-ne stabilizatore. To je tesko kontrolisatijer nikoga ne moiete sputavati i odredi-vati kako da upravlja svojom svojinom

brinemo od bilo kakvog loseg seenarija,jer je na nama odgovomost. Ono sto nampoboljsava pozieiju u odnosnu na ranijegodine je sto smo konsolidovali javne fi-nansije. Ni jedna zemlja nije mogla saraspustenim javnim finansijama da bilje-ii neki rast. Prvo se u red dovode javne fi-

lI

ili preuzima rizik za poslovne aktivnosti.DrZava mora u svakom trenutku do krajada bude konzistentna kada vodi politiku ida obezbijedi javne usluge. Javne us lugesu infrastruktura, obrazovanje, zdravstvoitd. Sada imamo priliku da vise ulaiemou te usluge.

Ima Ii razloga da se plasimo "argen-tinskog scenarija", da se investitoriiznenada povuku i da jednostavnoostanemo bez novca, sto je u toj ze-mlji izazvalo nemire?

- Ne. U Argentinije povlacenje investi-tora izazvala raskalasna politika clanieafederaeije, sto je ovu zemlju stavilo nalistu nestabilnih destinaeija. Nase podruc-je je konkurentno i u sreu je Evrope. Unarednih nekoliko godina ne moramo da

421

CG Ekonomistseptembar '07

~

0 obaranjujavnepotrosnjeje tesko

.

,

govoriti pogotovokada znate da sve to

I proizitazi iz poreskihI stopa kojesu

I

znacajno oborenei bite dodatno

I

obarane u naredne

tri godine

nansije u smislu izbalansirane driavne po-trosnje i nivoa javnog duga. Onda slijedirast ekonomije. Rebalans budZeta bi treba-10da Vlada prihvati sredinom septembra,da bi u Skupstini bio u oktobru. TekuCitroskovi budZeta trebalo bi da porastu sasadasnjih 583 miliona za 20 do 25 milionaeura. Taj iznos, izmedu ostalog, obuhvati-ce neke povecane troskove, ovogodisnjusoeijalnu pomoc siromasnim domacinstvi-ma za placanje racuna za struju i dodatnupodrsku sportu.

Da Ii Vlada moze biti stabilizator

kada je rast javne potrosnje u pita-nju? Ocigledno je da je javna potro-snja prevelika?

- Tacno. Imamo sugestija da je trebasmanjiti. Definitivno smatram da je javna

potrosnja oblast u kojoj smo najmanje us-pjeli. Tesko je, medutim, govoriti 0 obara-nju javne potrosnje ako se ona finansiraiz potpuno izvomih prihoda bez zadtiZiva-nja driave. Nasa otplata kredita je vecanego sto uzimamo kredite tako da je CmaGora neto otplatilae. Dug smanjujemo izgodinu u godinu, sto znaCi da potrosnjufinansiramo iz redovnih prihoda. Kadaovo kaiem mislim na budZet Republikei vanbudZetske fondove i ne govorim 0lokalnim samoupravama koje su poseb-na prica. 0 obaranju javne potrosnje jetesko govoriti pogotovo kada znate dasve to proizilazi iz poreskih stopa koje suznacajno oborene i bice dodatno obaraneu naredne tri godine, a imamo i potrebeza povecanjem standarda, jer svi ocekujuda zarade rastu. Na drugoj strani, Mini-starstvo finansija dodatno preferira brzuotplatu duga koja je korisna po vise osno-va. Zamjenjujemo stari dug kojije nepro-duktivan, kojije nekada bio produktivan,sa novim, a da istovremeno ostaje isti niiinivo zadtiZenosti ili moMa i niii jer rastebruto proizvod. Stedi se na otplatama ka-mata i glavniee, sto se moze usmjeriti naneke druge, korisnije, stvari i tako dalje.Popravlja se nas rejting jer se sa manjimzaduzenjem dolazi u fazu da ce nas kredi-tori i rejting ageneije brzo uvrstiti na inve-stieioni rejting.

Sta je sa smanjenjem broja ddav-nib sluzbenika?

- Sproveli smo znacajnu raeionalizaeijuu svim sektorima. U prosvjeti je smanjenbroj za 10 odsto i kroz dodatnu raeionali-zaeiju treba ocekivati dodatnih pet proee-nata. U vojsei je broj sa sedam hiljadapripadnika smanjen na dvije i po hiljade.Polieija je svedena na evropske standardei ima 5.200 zaposlenih. Ocekuje nas u na-rednom periodu raeionalizacija u sistemuzdravstva zato sto moramo imati u vidu

da postoji znacajan broj zaposlenih kojije neophodno smanjiti. Na drugoj straniimamo kontra potrebu u drzavnoj upravi.Usljed evropskih integraeija nema mini-starstva koje zbog novih poslova potrafu-je sltiZbenike. Sada kao stanje imamo dadrzavni sektor vise ne moze da konkurise

privatnom sektoru i imamo kontinuiranodliv prema privatnieima. To je, s jednestrane dobro, jer pokazuje da je privatnisektor sve interesantniji, ali govori i 0problemu drzave jer je proees evropskihintegraeijavrlokomplikovan. .