UVOD

Multinacionalne korporacije igraju ogromnu ulogu u formiranju sveta kakav mi danas

poznajemo. Njihova uloga, pre svega u sferi ekonomije, pa zatim politike, ali i nauke i kulture, je

veća nego što možemo da zamislimo. To je tema koja je aktuelna, koja utiče na našu

svakodnevnicu, formira je i predmet je mnogih istraživanja, anketa i analiza , kako stručnjaka,

tako i laika koji žele da razumeju svet i poredak koji u njemu vlada. Ekonomski moćni i jaki su

oduvek igrali odlučujuću ulogu u donošenju važnih odluka i krojenju istorije. Na osnovu toga,

možemo da zaključimo kolika je onda uloga ovih multinacionalnih korporacija koje ostvaruju

višestruko veće prihode od većine nacionalnih država. Njihovi lideri i menadžeri svojom

propagandom i reklamama, koje su tekovina modernog sveta šire potrošački mentalitet, težeći da

prošire tržište i ostvare veći profit. Svojim delovanjem doprinose globalizaciji i širenju nekih

univerzalnih vrednosti i načina života. Osvrnućemo se međutim pored njihovih neprikosnovenih

uticaja u sadašnjosti, I na njihov sami početak u XVI i XVII veku. Od nastanka prve korporacije

ovog tipa, domet njihovog uticaja se neprestano širio, zbog toga je važno posvetiti im pažnju,

kako bismo bar donekle razumeli istoriju, na osnovu nje cenili sadašnje prilike i u meri u kojoj je

to moguće predvideli stanje u svim sferama kako društva, tako i prirode kao posledice raznih

društvenih uticaja.

1

1.MULTINACIONALNE KOMPANIJE

1.1.POJAM I PODELA MULTINACIONALNIH KOMPANIJA

Multinacionalne kompanije ( The Multinacional Company ) su višenacionalna preduzeća

koja ujedinjuju proizvodnju i ponudu velikih količina roba u više država i predstavljaju vrlo

važne činitelje svetske privrede. U njima je koncentrisan kapital, znanje i veliki broj zaposlenih, a

razlog njihovog nastanka treba tražiti u zakonitostima tržišne privrede. Primarni cilj preduzetnika

je povećanje profita, akumulacija kapitala putem viška vrednosti u proizvodnji. U trenutku kada

se kapital u matičnoj zemlji ne može povećati novim  ulaganjem , traže se nova, povoljnija tržišta

i sredstva prebacuju izvan državnih granica. Tako nastaju multinacionalne kompanije koje

kontrolišu proizvodnju nekog proizvoda u više zemalja, te kao takve postaju važan činitelj

globalnog povezivanja. Vrlo su prilagodljive zakonitostima tržišta pri čemu se koriste svim

raspoloživim sredstvima i oblicima što bržeg i što većeg sticanja profita. 

Nastojanja da se udruživanjem kapitala i radne snage stvore što veće kompanije javljaju se u 19.

veku, pred kraj prve industrijske revolucije. Kompanije nastale u to vreme nisu imale

multinacionalnu važnost zbog proizvodnih pogona koji su bili smešteni u jednoj zemlji. Takav

primer nalazimo u Nemačkoj, a reč je o "Gustahlfabrik" u vlasništvu industrijalca A.F. Kruppa.

Posedovao je rudnike uglja i gvožđa, fabrike, čeličane te veliku koncentraciju kapitala i radne

snage.Moderne multinacionalne kompanije,kao velika preduzeća s međunarodnim kapitalom

nastaju između dva svetska rata, a ubrzano se razvijaju tek nakon Drugog svetskog rata (5O-ih

godina 20. veka). Nastale su u SAD-u i Ujedinjenom Kraljevstvu i postepeno se širile po

industrijskim zemljama Zapadne Evrope, Japanu, zemljama "nabujale" industrijalizacije, a u

novije vrijeme i u zemljama u tranziciji. Danas ih ima više od 1200, a neke od njih ostvaruju

ukupan prihod veći od 200 milijardi USD godišnje. 

Najviše multinacionalnih kompanija ima svoje sedište u trima najrazvijenijim regijama: u SAD-u

i Kanadi, Japanu i dalekoistočnim azijskim "tigrovima" i u Zapadnoj i Severnoj Evropi. Prema

podacima iz 1991. godine, od 500 najvećih multinacionalnih kompanija, njih 157 ima sedište u

SAD-U, ali i u svetskoj ekonomskoj sili, Japanu, sa 119 kompanija, a potom u

Neke od kompanija proizvode i posluju na području samo nekoliko država, a neke od od

njih gotovo po celom  svetu (tipičan primer kompanija "Coca-Cola" , koja proizvodi i posluje u

više od 130 država sveta). Zemlje u tranziciji (bivše realsocijalističke države) imaju takođe

2

nekoliko desetina velikih kompanija, ali one u pogledu razmeštaja proizvodnje uglavnom nemaju

multinacionalna obilježja.

Slika 1.-“mekdonaldizacija” savremenog društva- širenje novih načina ishrane, u cilju većeg

profita kompanija koje ga propagiraju, prikaz rasta zarada multinacionalnih kompanija

(http://theredphoenixapl.org/2009/12/)

Tokom svog razvoja, multinacionalne kompanije prošle su kroz nekoliko etapa pri čemu su

mijenjale svoju strukturu. Prve su se organizovale ne temelju vertikalnog povezivanja,što znači

da su udruživale više preduzeća iz različitih zemalja i različitog nivoa proizvodnje.Spoljna

preduzeća, unutar tih multinacionalnih kompanija osiguravala su sirovine, a domaća su ih

prerađivala.Nakon toga sledi horizontalno povezivanje jer se udružuju više međunarodnih

preduzeća istog nivoa proizvodnje (proizvodnja delova za automobile kao konačan proizvod).

U svetu danas postoje multinacionalne kompanije i vertikalnog i horizontalnog tipa i

povezanosti. Za multinacionalne kompanije kao preduzeća s velikom koncentracijom kapitala i

radne snage, izuzetno je važna dobra organizacija vlasti i proizvodnje. Do 70-ih godina 20. veka

unutar multinacionalnih kompanija sve odluke donosila je ekipa upravljača na čelu kompanije tj.

vlast je bila centralizovana. Nakon toga dolazi do važnih promena u organizaciji multinacionalnih

kompanija usled prostorne disperzije proizvodnih pogona i danas multinacionalne kompanije

3

imaju više središta, a u svakom od njih nalazi se predstavnik uprave,tj. vlasti. 

Decentralizacijom funkcija pospešuje se poslovanje jer se bolje mogu pratiti zahtevi i uslovi

tržišta širom sveta koji se neprestano menjaju.

Multinacionalne kompanije temelje svoju proizvodnju na primeni visoke tehnologije i relativno

jevtinoj radnoj snazi. Razvoj tehnike i tehnologije omogućava im da delove nekog konačnog

proizvoda proizvode na raznim stranama svijeta tj. u zemljama u kojima je to najjevtinije.Za

sastavljanje konačnog (finalnog) proizvoda, takođe se bira zemlja koja ima najpovoljniju lokaciju

tj. gde je to najučinkovitije. Da multinacionalne kompanije kao velike firme imaju važnu ulogu u

ekonomiji sveta govori i podatak da je 80-ih godina 20. veka u njima proizvedeno 25% svetskih

industrijskih proizvoda, dok današnje multinacionalne kompanije ostvaruju ili nadziru 42%

vrednosti svetske trgovine.

 Multinacionalne kompanije najveći udeo imaju u hemijskoj, elektrotehničkoj i automobilskoj

industriji. Uz proizvodne postoje i uslužne multinacionalne kompanije među kojima vodeća

mesta zauzimaju banke, osiguravajuća društva, lanci hotela i prodavnica. Većina

multinacionalnih kompanija ostvaruje godišnju zaradu koja je često veća od prihoda pojedinih

zemalja sveta što im daje političku i ekonomsku moć, tj. omogućuje im da utiču na donošenje

određenih zakona, naravno u svoju korist.

Broj multinacionalnih kompanija stalno se povećava , a onih koje ostvaruju ukupni godišnji

promet veći od 100 miliona američkih dolara već ima preko 1200.Početkom 90- ih godina 20.

veka, u svetu je poslovalo oko 37.000 multinacionalnih kompanija koje su imale oko 170.000

podružnica ili “firmi kćeri”, a 2003. godine oko 40.000 multinacionalnih kompanija s oko

280.000 hiljada podružnica, što je prosečno 7 podružnica po jednoj kompaniji.

Budući da posluju van granica matične zemlje, zapošljavaju i veliki procenat stranih radnika.

Tako je npr. u kompaniji Philipsu zaposleno čak 79%, u Fordu 58%, u ITT-u 53%, u IBM 43%,

a u General Motorsu 31 % stranih radnika itd. 

Kao pozitivna obeležja multinacionalnih kompanija možemo navesti njihov uticaj na razvoj

privrede i zapošljavanje stanovništva u najnerazvijenijim delovima svijeta, glavnu ulogu u

napretku nauke i razvoju tehnologije te doprinose u povezivanju sveta. S druge strane, uticaj na

politiku i monopol u privredama pojedinih država njihovo je glavno negativno obeležje. 

4

1.2.POLITIČKI I EKONOMSKI UTICAJ MULTINACIONALNIH KOMPANIJA

U poslednjoj deceniji XX veka, desile su se mnoge promene koje su preoblikovale

industrijsko društvo. U tom procesu je bitnu ulogu odigrao zapanjujući razvoj nauke i tehnologije

kao pokretni motor društva. Taj razvoj je doveo i do svestranog ekonomskog razvoja, a

formiranje multinacionalnih kompanija je označilo početak ekonomske globalizacije.

Multinacionalne kompanije i posebno američke kompanije te vrste ostvaruju veliki uticaj na

ekonomske prilike u svetu i određuju kada i kako će doći do zasićenosti svetskog tržišta nekim

proizvodom. Koristeći razvijenu međunarodnu transportnu mrežu i ondašnje tenzije u Evropi i

Japanu, američke multinacionalne kompanije su došle u priliku da svoje proizvode plasiraju i

prodaju na tržištima izvan Amerike. Vođene iskustvom svojih američkih konkurenata, evropske

zemlje su odlučile da I same osnuju takve kompanije Takav razvoj situacije je doveo do širenja

multinacionalnih kompanija. Raspadom SSSR 1991. godine, pred multinacionalnim

kompanijama su otvorena vrata tržišta Istočne Evrope i Kine. Aktivnijom ulogom i investicijskim

projektima na tim tržištima tokom 80-tih i 90-tih godina XX veka, dolazi do jačanja ekonomije,

ali i multinacionalnih kompanija. Statistički podaci pokazuju da je tokom 90-tih godina u svetu

delovalo čak više od 45.000 multinacionalnih kompanija, od kojih je 37.000 bilo u vlasništvu

razvijenih zemalja. Multinacionalne kompanije iz nekoliko vodećih svetskih zemalja su 1996.

godine ostvarile profit u iznosu od 7 triliona dolara, što je mnogo više od celokupnog profita

ostvarenog na svetskom tržištu koji iznosi oko 5.2 triliona dolara. 

Multinacionalne kompanije su danas, pored trgovine, ekonomije i industrije, aktivne i u svetskoj

politici, gdje se ponekad njihove odluke smatraju mnogo važnijim od odluka vlada pojedinih

svetskih zemalja. 

O aktivnostima multinacionalnih kompanija u svetu i posebno u zemljama u razvoju, postoje

različita, međusobno sukobljena gledišta. Dok menadžeri I osobe koje su zadužene za odnose sa

jovnošću, koje rade za njih šire uverenje da prihod ovih kompanija dovodi do porasta kapitala i

razvoja ekonomije zemalja u kojim deluju.

Sa druge strane, ekonomski analitičari neprestano upozoravaju da multinacionalne kompanije

svoju zaradu iz zemalja u kojima deluju izvlače u vidu deviznih zaliha. Izlaza deviza mnogo je

veći od početnog kapitala koji multinacionalne kompanije unose u zemlje u razvoju. Sa druge

strane, ulaz tehnologije u sve vidove posla doprinosi još većem sukobu ovih zemalja sa jakom

ekonomijom. Multinacionalne kompanije poseduju modernu tehnologiju koja im omogućava 5

dobijanje raznih unosnih poslova, što lokalne firme dovodi na rub stečaja i propasti. Zatim,

multinacionalne kompanije proizvodnju usklađuju sa potrebama svetskog tržišta, a ne domaćeg

stanovništva. Suprotno mišljenju pojedinaca koji vjeruju da su upravo ovakve investicije dovele

do tihe okupacije nekih zemalja u razvoju, iskustvo pokazuje da prisustvo ovih kompanija u

nekoj zemlji ne dovodi do okupacije,nego do nezaposlenja radnika koji su pre toga bili zaposleni

u različitim sferama državne ekonomije.

Multinacionalne kompanije pored ekonomskog prodora u razne svetske zemlje, mešaju se i u

unutrašnju politiku tih zemalja. Primer takvog delovanja je čileanska internacionalna kompanija

ITT (Internationala Telefon and Telegraf).

2.PRVA MULTINACIONALNA KOMPANIJA I NJEN ISTORIJSKI UTICAJ

2.1. ISTOČNOINDIJSKA KOMPANIJA

Britanska istočnoindijska kompanija je bila deoničko društvo, koje je po kraljevskoj povelji

iz 1600. dobilo prava trgovine sa Indijom. Kompanija se pretvorila od trgovačkog društva u

kompaniju, koja je vladala Indijom preuzevši vojne funkcije i funkcije vladanja, sve do

raspuštanja 1858.

Slika 2.-zastava Istočnoindijske kompanije

(http://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Casna_Isto%C4%8Dnoindijska_kompanija)

Britanska istočnoindijska kompanija je 1617. dobila prava trgovine od mogulskih careva. Sto

godina kasnije dobila je pravo da ne plaća carine u Bengalu, čime je dobila veliku prednost u

indijskoj trgovini. Odlučnom pobedom Roberta Klajva u bici kod Plaseja 1757. kompanija

postaje vojna i trgovačka sila. Do 1760. Francuzi su isterani iz Indije, sa izuzetkom nekoliko

trgovačkih mesta na obali. Pobedom nad Tigrom od Majsora 1799.  i nad Maratama 1818. postaju

6

potpuni gospodari Indije. Kompanija je pokazala interes i za mesta, koja su ležala na trgovačkim

putevima između Indije i Velike Britanije. Uspostavili su uporišta u Hong Kongu i Singapuru.

Kompaniju su osnovali trgovci, koji su dobili 1600. kraljevsku povelju sa eksluzivnim pravima

trgovine sa Indijom na period od 15 godina. Nazvana je istočnoindijska jer se Indija smatrala

Istočnom Indijom, a Karibi zapadnom Indijom. U početku kompanija nije mogla da se takmiči sa

holandskim trgovcima začinima. Nije mogla da uspostavi niti jedno stalno trgovačko

sedište. Surat je postao 1608.prva trgovačka prelazna tačka. Uspeli su da uspostave i fabriku u

Bengalskom zalivu. Kralj je 1609. kompaniji obnovio povelju na neodređeni period, ali pod

uslovom da trgovina ne sme biti bez dobiti tri uzastopne godine.

Trgovci su često bili u sukobima sa holandskim i portugalskim trgovcima u Indijskom okeanu.

Kada su Portugalce pobedili u bici kod Svalija 1612. tada su dobili privilegije

od mogulskog cara Džanagira. Englezi su smatrali da trgovački ratovi mogu biti opasni, pa su se

odlučili da ispitaju mogućnost osnivanja uporišta u Indiji. Britanski kralj je 1615. poslao

diplomatsku misiju kod mogulskog cara Džanagira. Svrha misije je bila uspostava trgovačkog

ugovora, kojim bi kompanija dobila ekskluzivna prava da stvori uporište i da gradi fabrike

u Suratu i drugde. Zauzvrat kompanija bi mogulskom caru obezbeđivala robu sa evropskog

tržišta. Mogulski car se složio sa trgovačkim ugovorom i kompanija je dobila eksluzivna prava,

kakva druge evropske kompanije nisu dobile.

Dotad je Portugal imao baze u Goi i Bombaju i bio je trgovački mnogo jači od britanske

kompanije. Posle trgovačkog ugovora sa mogulskim carem britanska istočnoindijska kompanija

je stvorila uporišta u Suratu (sa fabrikom iz 1612. ), Madrasu (1639. ), Bombaju (1668. )

i Kalkuti (1690. ). Do 1647. kompanija je imala 23 fabrike u Indiji. Mogulski car

je 1634. dozvolio kompaniji i da se širi na području Bengala. Kompanija se bavila najviše

pamukom, svilom, indigom, šalitrom i čajem. Kompanija je širila svoju delatnost malim delom i

na trgovinu začinima, koji su bili holandski monopol. Kompanija je 1711. uspostavila trgovačko

uporište u  Kantonu u Kini za trgovinu čajem u zamenu za kinesko srebro. Oliver

Kromvel je 1657. izmenio povelju. Status kompanije je dalje ojačan restoracijom monarhije u

Engleskoj, pa je kralj Čarls II kompaniji oko 1670. sa serijom od 5 akata dao pravo da:

izdaje vlastiti novac

zauzima teritorije

7

komanduje tvrđavama i vojskom

stvara saveze

proglašava rat i mir

Kompanija je time dobila gotovo status države. Kompanija je bila okružena trgovačkim

suparnicima, drugim silama, a ponekad neprijateljskim vladarima. Zbog toga kompanija stvara

svoju vlastitu vojsku oko 1680. , sastavljenu uglavnom od lokalnog stanovništva. Do 1689.

kompanija je postala jaka kao država u Indiji, Upravljala je bengalskim, madraskim i bombajskm

predsedništvima i imala je zavidnu vojnu snagu.

Radnici kompanije bi se vraćali u Englesku sa ogromnim bogatstvom. Bivši radnici kompanije su

nastojali da sami osnuju kompanije koje bi se bavile trgovinom sa Indijom. Engleski parlament

je 1694.omogućio bilo kojoj kompaniji da se bavi trgovinom sa Indijom i time je poništio

prethodne odluke o monopolu Britanske istočnoindijske kompanije. Stvorena je bila i nova

paralelna kompanija kao suparnik. Međutim nije se mogla nositi sa Britanskom istočnoindijskom

kompanijom, pa je utopljena u nju. Time je prestala postojati konkurencija, a kompanija je

dobijala ekskluzivna prava od parlamenta, ali na ograničene vremenske periode. Kompanija je

uspostavila lobi u parlamentu. Oko 1720. 15% britanskog uvoza je bilo iz Indije. Kompanija je

postala toliko moćna da je velikim delom počela uticati na odluke vlade u Londonu.

Kompanija je 1773. preuzela trgovinu opijumom u Bengalu. Opijum je bio jako tražena roba

u Kini. Brodovi kompanije službeno nisu smeli da prevoze opijum u Kinu. Zato

su opijum prodavali u Kalkuti, pod uslovom da se šalje u Kinu. Kinezi su zabranili svaki uvoz

opijuma, ali opijum su krijumčarili trgovci i razne agencije iz Bengala u Kinu. Trgovina je

iznosila oko 900 tona godišnje. Kinezi su zbog rasta potrošnje opijuma pooštrili kazne, tako da se

od 1838. za krijumčarenje opijuma dobijala smrtna kazna. Osim pooštravanja kazni za

krijumčarenje opijuma, Kinezi su poslali i novog guvernera da suzbije krijumčarenje. To je

dovelo do Opijumskog rata 1840. i britanske okupacije Hong Konga.

Britanija je pobedila Francusku u Sedmogodišnjem ratu (1756. -1763.). Francuske imperijalne

ambicije su time ograničene. Robert Klajv je predvodio vojsku kompanije tokom sukoba sa

Francuzima u Indiji. Francusko prisustvo u Indiji je posle toga sukoba bitno smanjeno i

8

ograničeno samo na Pondišeri i nekoliko malih enklava, ali bez vojnog prisustva. Odlučnom

pobedom Roberta Klajva u bici kod Plaseja 1757. kompanija postaje vojna i trgovačka sila.

Slika 3-vojnici Istočnoindijske kompanije

(http://www.letsbuyit.co.uk/product/28510968/books/armies-of-the-east-india-company-

17501850-men-at-arms)

Kompanije više nije imala jakoga suparnika.

Mogulsko carstvo u Indiji je bilo na izdisaju posle smrti Aurangzeba. Posle bitke kod Buksara

Klajv je postao guverner Bengala. Vladari Majsora Hajder Ali i Tipu Sultan poznat kao Tigar od

Majsora su zadavali dosta muka Englezima. Tokom sedmogodišnjeg rata bili su u saveznici

Francuza. Nakon toga vodila su se četiri Anglo-majsorska rata. Ubistvom Tigra od

Majsora 1799. kompanija je konačno pobedila i Majsor i uklonila velikog unutrašnjeg

neprijatelja.

Drugi veliki lokalni neprijatelj su bile Marate, koje su nakon opadanja moći Mogula, stvorili

veliko Marata carstvo. Međutim kompanija je vodila tri rata sa Maratama i konačno je

pobedila 1818. Marate i time je slomila zadnji veliki otpor unutar Indije. Mnogi lokalni vladari

Indije su morali priznati prevlast kompanije.

Kompanija se suočavala i sa finansijskim problemima. Nije bila sposobna da efikasno vlada tako

velikim teritorijama. Tokom Bengalske gladi iz 1770. umrlo je 10 miliona ljudi ili trećina

9

stanovništva Bengala. Kompanija se smatra odgovornom velikim delom za takvu katastrofu, jer

je prethodno nastojala izvući maksimalni profit. Administrativni troškovi su narasli zbog pada

produktivnosti u Bengalu. Osim toga u to vreme u celoj Evropi je došlo do stagnacije. Britanija

se suočavala sa pobunom u Americi, a Francuska je bila na rubu revolucije. Zbog toga je trgovina

značajno opala, pa je kompanija bila na rubu bankrota. Molili su parlament za pomoć. Dobili su

veću autonomiju u trgovini sa Amerikom, po takozvanom Čajnom zakonu iz 1773. Dobili su

pravo da trguju robom iz kolonija, ali bez kolonijalnog poreza, koji su plaćali lokalni trgovci iz

Amerike. Monopolistička praksa kompanije izazvala je Bostonsku čajanku iz 1773., što je bio

veliki događaj, koji je doveo do američkog rata za nezavisnost.

Posle pobune sepoja, tj vojnika kompanije, došlo je do indijske pobune 1857. Posle pobune Indija

je postala 1858. krunska kolonija Velike Britanije, pa je sve posede kompanije preuzela Britanija.

Kompanija je još jedno vreme trgovala čajem. Konačno je raspuštena 1. januara 1874.

2.2. BOSTONSKA ČAJANKA

Bostonska čajanka je bio protest američkih kolonista protiv Velike Britanije, u kome su

uništili veliki broj sanduka čaja na brodovima u Bostonskoj luci. Incident, koji se odigrao u

četvrtak, 16. decembra, 1773. je bio jedna od varnica koje su zapalile Američku revoluciju.

Zakon o taksenim markama iz 1765. i Taunshendovi zakoni iz 1767. su razljutili koloniste,

zbog toga što su nametali poreze kolonijama uprkos nedostatku predstavljanja u

Vestminsterskom parlamentu. Jedan od protestanata je bio Džon Henkok. 1768, Henkokov brod,

Liberti (u prevodu Sloboda) su zaplenili predstavnici carina, a on je optužen za krijumčarenje.

Branio ga je Džon Adams, a optužbe su na kraju odbačene. Međutim, Henkok se kasnije suočio

sa više od stotinu optužnica. Henkok je organizovao bojkot čaja iz Kine koji je prodavala

Britanska istočnoindijska kompanija, čija je prodaja pala sa 320.000 funti (145.000 kg) na 520

funti (240 kg). Do 1773, kompanija je bila u velikim dugovima i imala velike zalihe čaja u

skladištima bez izgleda da ga proda, jer su krijumčari poput Henkoka uvozili čaj bez plaćanja

uvoznih carina. Britanska vlada je donela Zakon o čaju, koji je dozvolio Istočnoindijskoj

10

kompaniji da prodaje čaj direktno kolonijama, što joj je omogućilo da ga prodaje po cenama

nižim nego što su nudili kolonijalni trgovci i krijumčari.

Protesti su organizovani u Filadelfiji i Njujorku, ali su bostonski protesti ušli u istoriju.

Građani Bostona su posumnjali da je novi Porez na čaj samo još jedan pokušaj Britanskog

parlamenta da ukine američke slobode. Semjuel Adams, sa istomišljenicima, je pozvao agente i

primaoce Istočnoindijske kompanije da napuste svoje dužnosti; primaoci koji su oklevali su bili

izloženi teroru putem napada na skladišta pa čak i domove.

Prvi od mnogih brodova koji su nosili čaj Istočnoindijske kompanije je bio HMS Dartmaut,

koji je stigao krajem novembra 1773. Usledilo je zatišje između vlasti luke i Sinova slobode.

Semjuel Adams je okupio masu, organizujući niz protestnih okupljanja. Protestanti su dolazili i iz

grada i iz okolnih oblasti. Na hiljade ljudi je prisustvovalo ovim mitinzima, i svaki je bio veći od

prethodnog. Rulja je uzvikivala parole ne samo protiv Britanskog parlamenta, Istočnoindijske

kompanije, HMS Dartmauta, već i protiv guvernera Tomasa Hačinsona, koji se još uvek trudio da

omogući da se čaj istovari. Rečeno je da se u noći 16. decembra okupilo oko 8.000 ljudi.

Slika 4-Bostonska čajanka

(http://www.allposters.com/-sp/The-Boston-Tea-Party-Posters_i1349405_.htm)

U Čajanci su učestvovali i masoni. Lokalni ogranak se sastajao u taverni Zeleni zmaj, za

koju se kaže da je mesto gde je Čajanka planirana. Među članovima lože su bili Pol Revir, Džon

Henkok i Džozef Voren. Na noć kada je održana Čajanka, sastanak masona nije održan, a

zabeleška je prosto glasila: Bavili smo se čajem.

U četvrtak, 16. decembra, 1773, veče pre nego što je planirano da se čaj istovari, na znak

11

koji je dao Semjuel Adams, Sinovi slobode prerušeni u Mohavk indijance, su napustili protestno

okupljanje, i zaputili se na Grifinovo pristanište, gde je bio HMS Darmaut, i novopristigli brodovi

sa čajem, HMS Biver i HMS Elinur. Sanduci sa čajem su iznešeni na palubu, otvoreni, i čaj je

izbačen preko palube; akcija koja je trajala do kasno u noć je izvedena efikasno, temeljno i brzo.

Do zore, 45 tona čaja vrednog oko 10.000 £ je izbačeno u vode Bostonske luke. Ništa drugo nije

oštećeno ili ukradeno, izuzev jednog katanca, koji je slučajno polomljen, i zamenjen od strane

nepoznatog lica nedugo zatim. More je nanosilo čaj na obale oko Bostona nedeljama koje su

usledile.Ovaj čin su kritikovali i kolonijalni i britanski zvaničnici. Na primer, Bendžamin

Frenklin je izjavio da šteta mora biti nadoknađena, i ponudio je da je plati sopstvenim novcem.

Britanska vlada je reagovala zatvaranjem Bostonske luke, i donošenjem novih zakona koji su bili

poznati kao Nepodnošljivi zakoni i Kazneni zakoni. Međutim, mnogo kolonista je bilo

inspirisano ovim činom, tako da je došlo do akcija kao što je spaljivanje broda HMS Pegi Stjuart.

Bostonska čajanka je bila jedan od povoda koji je doveo do Američke revolucije.

Što se tiče pijenja čaja, mnogi kolonisti, u Bostonu i drugim krajevima, su rešili da prestanu

da piju čaj u znak protesta, okrećući se drugim biljnim napicima, i kafi.

12

ZAKLJUČAK

Značaj velikih korporacija koje se prostiru na nekoliko kontinenata i koje raspolažu

ogromnim materijalnim sredstvima, ali i prirodnim resursima je izuzetno velik, kao i njihov uticaj

na sve sfere društva. Njihova sposobnost opstanka i u najtežim ekonomskim i društvenim

krizama, sposobnost prilagođavanjima novim uslovima i promenljivom tržištu je zapanjujuća. Od

Istočnoindijske kompanije koja je formirala svojevrsnu paradržavu, do Coca-cole koja posluje u

130 zemalja sveta, vidimo koliko su višestruko prisutne, uticajne I trajne. Smatram da je

izuačvanje ove globalne pojave izuzetno važno i da mu se s pravom poklanja tolika pažnja, u

medijima, među laicima, ali i stručnjacima iz oblasti međunarodne ekonomije, sociologije, kao

delu izučavanja procesa globalizacije, i svim drugim oblastima do kojih seže njihov uticaj.

Multinacionalne korporacije su menjale državne granice, pokretale revolucije, oživljavale i

uništavale državne ekonomije, uticale na svetsko tržište, upošljavale milione ljudi, igrale

odlučujuću ulogu u donošenju zakona, one su aktuelne i sada, one su realne i neminovne, I svoj

uticaj će širiti i u budućnosti.

13

LITERATURA

a)Knjige:

1.Veselinov, D., “Politička ekonomija’’,Čigoja štampa, Beograd, 2009. godine

2.Mitrović ,D., “Međunarodna politička ekonomija”, Čigoja štampa, Beograd, 2008. godine

b)Sajt:

1.http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/LONeast.htm

2. http://www.britannica.com/EBchecked/topic/176643/East-India-Company

3. http://www.bbc.co.uk/history/british/empire_seapower/east_india_01.shtml

4. http://sh.wikipedia.org/wiki/Britanska_isto%C4%8Dnoindijska_kompanija

14