izveŠtaj o pulsu javnosti 4 · 2 days ago · prema odgovorima ispitanika, privredna pitanja su...

IZVEŠTAJ O PULSUJAVNOSTI 4

Indeks privrednog poverenja

Indeks privrednog poverenja

Empowered lives.Resilient nations.

Pikëpamjet ndaj votimit Politička i institucionalna stabilnost

Politička i in

stitucionalna sta

bilnost

Društveno-privredno stanje


Međuetnički odnosi

Međuetnički odnosiJavna i lična sigurnost i zaštita

Javna i lična sigurnost i zaštita

Odnos prema glasanju

Odnos prema glasanju

Indeks demokratizacije


Sadržaj PRVO POGLAVLJE: Politička i institucionalna stabilnost

DRUGO POGLAVLJE: Društveno-privredno stanje

TREĆE POGLAVLJE: Međuetnički odnosi

ČETVRTO POGLAVLJE: Javna i lična sigurnost i zaštita

PETO POGLAVLJE: Odnos prema glasanju

5

9

13

17

22

................................

................................

................................

................................

................................

5

9

13

17

22


Četvrti izveštaj projekta „Puls javnosti“

avgust 2012. god.Pripremio tim projekta „Puls javnosti“ Programa Ujedinjenih

nacija za razvoj, Kosovo:

Atdhe Hetemi,Službenik projekta „Puls javnosti“

Iris Limani,Statističar, Jedinica za politička istraživanja, rodna pitanja i komunikacije

dr. Mytaher HaskukaOsiguranje kvaliteta

Vođa tima Jedinice za politička istraživanja, rodna pitanja i komunikacije

Tehnička pomoć Lekë Badivuku, pripravnik, Program Ujedinjenih nacija za razvoj, Kosovo

Učesnici Fokusne grupe:

Andelka Kupa, Medija centar, Gračanica Bahtir Maxhuni, Savet za nacionalnu bezbednost

Daniel Harvey, Portparol KFOR-aDejan Mitić, Centar za mlade, Gračanica

Elizabeth Schleicher, Savetnik KFOR-a za rodna pitanjaGazmend Vitaku, Stručnjak KFOR-a za medijeKristen Joppe, Bezbednost i praćenje, OEBS

Mentor Vrajolli, Centar za bezbedonosne studije, KosovoNebojša Mitić, Centar za mlade, Gračanica

Saša Nikolić, Sektor za nevladine organizacijeShkelzen Marevci, Stručnjak za bezbedonosna pitanja

Shpresa Mulliqi, Nacionalna svest o javnoj bezbednosti, OEBSVeton Elshani, Policija Kosova

Pristina

SPISAK SKRAĆENICA

BSK Bezbednosne snage Kosova

EULEKS Misija vladavine prava Evropske unije na Kosovu

ID Indeksdemokratizacije

IPP Indeks privrednog poverenja

IU Indeksučestvovanja

KAP Kosovskaagencijazaprivatizaciju

KFOR VojnesnageNATOpaktanaKosovu

MCK Međunarodnacivilnakancelarija

OEBS OrganizacijazaEvropskubezbednostisaradnjunaKosovu

PK PolicijaKosova

RAE ZajednicaRoma,AškalijaiEgipćana

TPŠK TrustzapenzijskuštednjuKosova

UNDP ProgramUjedinjenihnacijazarazvoj

UNMIK MisijaprivremeneupraveUjedinjenihnacijanaKosovu

avgust 2012. god.Četvrti izveštaj projekta „Puls javnosti“

Odabrani privredni pokazatelji:

između januara i

marta 2005. god.

između januara

i marta2007

između januara

i marta 2009

novembar2010

jun2011

novembar 2011. god.

avgust 2012.

godine

Pravac razvoja

Stanovništvo (u hiljadama) 1.999 2.07 2.1 2.2 1.734 1.733 (f ) 1.733 (f ) ◄►

(Godišnja) stopa rasta BDP-a, u procentima (a)

0.3 5.4 2.9 4.6 (a) 4.2 (a) 5.0 (h) ▲

BDP po glavi stanovnika, izraženo u evrima (a)

1.120 1.612 1.784 1.795 (a) 1.850 (v) 2.383 (a) 2.682 (h) ▲

(Godišnji) budžet Kosova, izražen u milijardamaevra (b)

641.5 553 862.13 1.461 1.2 1.520 (c) 1.119 (h) ▼

Radničke doznake, izražene u milionima evra

281

511.6 (q) 393.3 (b) 584.8 (h) ▲

Inostrana pomoć, izraženau milionima evra

462.0 132.4 432.6 394.6 (h) ▲

Penzioni štedni fond Kosova, izraženo u milionima evra

145.8 (Decembar)

230.6(Mart)

488.8(Pril)

546.3 (juni. 2011,

god.)(e)

588.1mart 2012,

god. (e)

637.98Q1 ‘12

▲

Kosovska agencija za privatizaciju, izraženo u milionima evra

113.1(Decembar)

291.6(februar)

463.2Mart

517.2Mart

517.2* mart 2011,

god. (d)

678.9mart 2012,

god. (1)▲

Bankarski depoziti, izraženo u milionima evra

704.8 (Februar)

973.5(Februar)

1.4441( r) 1.77 (u)(Mart)

1.93oktobar

2.10(b)

2.11(h)

▲

Zajmovi komercijalnih banaka, izraženo u milionima evra

356.5 (Februar)

515.1(Februar)

1.336.2 (Mart)

1624.9(Juni)

1.689.1 (b)

1.683.1(h)

▲

Trgovinski bilans, izražen u milionima evra (j)

-219.1 (između januara i marta)

-101.92(januara

i februara)

-142(Maj)

-550mart

-925.4(Juni)

-2.166.8 (b)

-2.383.9(h)

▼

Broj registrovanih potražilaca posla

303,095 (Januar)

331,056(Mart)

338.836(April)

338.8(mart 2010

godine) 335.26

335.905 januar

2012, god.(g)

325.261 (i)

▲

Indeks potrošačkih cena101.4 (Maj)

100.2(Mart)

110,9(Mart)

119.9Mart

130.3juni (q)

100 (a) novembar

2011, god.

124.7**mart 2012,

god. (i) ▼

Osnovne (mesečne) penzije, izražene u evrima

40 40 40 70 70 70 70 ◄►

Izvori:

a) Kancelarija za statistiku Kosova, bruto domaći proizvod po tekućim cenama,

b) Iznos za prva tri kvartala ove godine, Centralna banka Republike Kosovo, Mesečni statistički bilten br. 124, Ban-karska i platna uprava, Priština, decembar 2011. godine

c) Podaci Kancelarije za informisanje Ministarstva finansija

d) Izveštaj o aktivnostima Kosovske agencije za privatizaci-ju za period između januara i marta 2011. godine

e) Zvanična internet stranica Trusta za penzijsku štednju Kosova: http://www.trusti.org

f ) Zvanična internet stranica Statističke kancelarije Kosova: http://esk.rks-gov.net/eng/

h) Centralna banka Republike Kosovo, Mesečni statistički bilten br. 127, mart 2012. god. http://www.bqk-kos.org/repository/docs/2012/BMS%20nr%20127%20shqip.pdf

q) Centralna banka Republike Kosovo, Mesečni statistički bilten,

r) Centralna banka Republike Kosovo, Godišnji izveštaj za 2008. godinu, Centralna banka Republike Kosovo, Mesečni statistički bilten br. 103 za mart 2010. godine. Bankarska i platna uprava, Priština,

*Kosovska agencija za privatizaciju pružila podatke o ukupnom budžetu i privatizaci-jskim prodajama samo do 31. marta 2011. god.

(1) “Godišnji izveštaj za razdoblje između januara i decembra 2011. godine,” Kosovska agencija za privatizaciju, mart 2012. godine. http://www.pak-ks.org/repository/docs/Annual_Report_2011_ENG_FINAL_(2).pdf

(I) Kvartalni bilten, april 2012. godine, Kosovska agencija za statistiku, http://esk.rks-gov.net/ENG/dmdocuments/Quarterly%20Bulletin%20April%202012.pdf

** Bazna godina 2002. godine = 100 prema navodima Kancelarije za statistiku Kosova

2

Četvrti izveštaj projekta „Puls javnosti“avgust 2012. god.

Mart2005

god. a)

Sep2005

god. b)

Jun2006

god. c)

Dec.2006

god. d)

Jun2007

god. e)

Dec2007

god. f )

Sep2008

god. g)

Nov2008

god. o)

Jun2009

god. p)”

Sep2009

god. q)

Jan2010

god. r)

Apr2010

god. s)

Nov2010

god. t)

Jun2011

god. v)

Nov2011

god. z)

Apr2012

god. y)Trend

Politički pesimizam, u procentima(“veoma nezadovoljni” ili “nezadovoljni”tekućim političkim kretan-jima)

38.6 41.0 43.4 48.9 54.0 41.1 36.0 35.73% 26.78% 33.03% 41.08% 37.30% 66.90% 57.50% 60.80% 73.82% ▲

Privredni pesimizam, u procentima(“veoma nezadovoljni” ili “nezadovoljni”tekućim ekonomskim kretanjima)

71.1 68.8 76.0 76.2 70.7 64.6 53.0 55.0 43.48% 57.07% 60.31% 53.80% 72.10% 69.70% 73.00% 79.44% ▲

Spremnost na protestvo-vanje zbogprivrednih razloga, u procentima

62.9 57.4 62.8 42.8 54.9 71.3 68.3 75.7% 64.32% 66.58% 63.40% 59.2% 72.4% 66.9% 72.4% 61.5% ▼

Spremnost na protestvo-vanje zbogpolitičkih razloga, u pro-centima

48.9 45.4 45.5 30.9 31.2 58.6 49.2 59.5% 45.21% 50.68% 46.06% 49.19% 58.70% 55.40% 59.10% 54.02% ▼

Zadovoljstvo radom UNMIK-a*, uprocentima

29.7 34.5 30.5 28.0 31.5 27.7 25.4 20.8% 28.36% 23.11% 12.5 8% 22.20% 18.90% 15.90% 14.80% 11.54% ▼

Zadovoljstvo radom SRSG-a*, uprocentima

81.2 69.8 70.5 43.6 45.9 39.6 18.4 21.1% 33.66% 25.93% 17.79% 25.30%

Zadovoljstvo radom Vlade Kosova(PISG)*, u procentima

81.2 48.7 43.3 27.2 35.9 49.9 55.7% 53.13% 55.83% 36.72% 29.30% 25.10% 32.60% 30.20% 21.25% ▼

Zadovoljstvo radom Skupštine*, uprocentima

73.7 59.0 45.4 25.6 31.9 36.7 46.0 49.0% 53.18% 46.37% 33.34% 34.10% 32.10% 41.00% 40.50% 32.45% ▼

Zadovoljstvo radom KFOR-a*, uprocentima

81.0 84.3 81.0 77.5 81.8 83.7 84.2 86.9% 72.88% 71.90% 77.63% 69.60% 81.70% 82.10% 78.80% 74.69% ▼

Zadovoljstvo radom KPS-a*, uprocentima

86.9 84.5 81.8 72.5 79.3 78.6 80.0 80.9% 71.14% 70.96% 74.86% 74.30% 78.50% 78.30% 79.10% 70.52% ▼

Stavovi vezani za bezbed-nost (osećamse “manje bezbedno” ili “priličnonebezbedno” u javnosti)

38.1 36.7 35.5 38.6 22.6* 55.25* 21.2 18.3 26.00% 17.87% 27.64% 29.90% 30.60% 31.40% 20.66% 16.10% ▼

Odabrani pokazatelji ispitivanja javnog mnjenja:

Izvori:

a) Izveštaj ranog upozorenja Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, mart 2005. godine, Priština, op. cit.,

b) Anketa javnog mnjenja Programa Ujedinjenih nacija za razvoj: septembar 2005. godine, c) Anketa javnog mnjenja Programa Ujedinjenih nacija za razvoj: jun 2006. godine, d) Anketa javnog mnjenja Programa Ujedinjenih nacija za razvoj: decembar 2006. godine,

e) Anketa javnog mnjenja Programa Ujedinjenih nacija za razvoj: jun 2007. godine,

f ) Anketa javnog mnjenja Programa Ujedinjenih nacija za razvoj: decembar 2007. godine,

g) Anketa javnog mnjenja Programa Ujedinjenih nacija za razvoj: septembar 2008. godine,

o) Anketa javnog mnjenja Programa Ujedinjenih nacija za razvoj: novembar 2008. godine,

p) Anketa javnog mnjenja Programa Ujedinjenih nacija za razvoj: jun 2009. godine,

q) Anketa javnog mnjenja Programa Ujedinjenih nacija za razvoj: septembar 2009. godine,

r) Anketa javnog mnjenja Programa Ujedinjenih nacija za razvoj: januar 2010. godine,

s) Anketa javnog mnjenja Programa Ujedinjenih nacija za

razvoj: april 2010. godine.

3


SAŽETAK

• Tekući rezultati ankete pokazuju da nije došlo do značajnih promena u indeksu demokratizacije (0,91) u odnosu na no-vembar 2011. godine (0,91), ali je došlo do njegovog blagog pada u odnosu na juni 2011. godine (0,95).

• Sa druge strane, u istom vremenskom periodu je došlo do određenih promena u indeksu privrednog poverenja. Ovaj in-deks je povećan sa 0,79 koliko je zabeležen u novembru 2011. godine na 0,81 u aprilu 2011. godine.

• Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, pokazatelj učestvovanja javnosti na Kosovu u političkom i društvenom životu države iznosi 0,12 (za razliku od 0,16 koliko je iznosio u novembru 2011. godine) što označava njegov najveći pad od novembra 2010. godine.

• Nivo zadovoljstva radom Vlade i Premi-jera je na najnižem nivou od 2007. godine. Prema odgovorima ispitanika, samo 21 % građana je zadovoljno radom Vlade, a oko 24 % njih su zadovoljni radom Premijera.

• Nezadovoljstvo stanovnika Kosova ak-tuelnim političkim pravcem se povećalo: oko 72 % ispitanika (u odnosu na 59 % u novembru 2011. god.) je izjavilo da su nezadovoljni ili veoma nezadovoljni političkim pravcem u kojem se kreće Kosovo.

• Nezadovoljstvo javnosti sa privrednim pravcem Kosova je veće u odnosu na pre-thodna ispitivanja javnog mnjenja: 79 % ukupnog broja ispitanika su nezadovolj-ni ili veoma nezadovoljni sa privrednim pravcem Kosova. Oko 80 % stanovnika Kosova smatraju Vladu Kosova najodgov-ornijom zbog trenutnog stanja privrede. Nezaposlenost (40 %), siromaštvo (22 %) i korupcija (8 %) nastavljaju da se rangiraju kao najveći problemi sa kojima se Kosovo suočava.

• Ispitanici na Kosovu su otkrili da sma-traju da su glavne institucije u kojima preovladava korupcija velikih razmera: Kosovska agencija za privatizaciju (49 % nasuprot 52 % u novembru 2011. god.), Energetska korporacija Kosova (47 % nasuprot 61 % u novembru 2011. god.), sudovi (44 % nasuprot 55 % u no-vembru 2011. god.) i bolnice (43 %).

• Oko 70 % stanovnika Kosova, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, nisu ost-varivali kontakte sa pripadnicima drugih etničkih grupa u poslednja tri meseca.

• •Prema rezultatima tekuće ankete, kada su stanovnici Kosova upitani da li su bili u situaciji u kojoj su se osećali diskriminisa-no (tokom poslednjih šest meseci), većina anketiranih (79 %), bez obzira na etničku pripadnost, je odgovorila negativno.

• Iako je opšte zadovoljstvo kosovskih Al-banaca učinkom bezbednosnih institucija opalo od novembra 2011. godine, rezul-tati ankete iz aprila 2012. godine su pod-vukli činjenicu da su kosovski Albanci uglavnom zadovoljni učinkom rada Bez-bednosnih snaga Kosova (92 %) koje slede Policija Kosova (84 %) i KFOR (80 %). Stanovništvo Kosova je izrazilo najniže zadovoljstvo radom Policije EULEKS-a (20 %).

• U smislu bezbednosti je došlo do pozi-tivnih kretanja, jer se 82 % stanovnika Kosova oseća bezbedno na ulicama (za ra-zliku od 62 % u junu 2011. god.), dok se 20 % ne oseća bezbedno na ulicama (za raz-liku od 31 % koliko se osećalo nebezbedno u junu 2011. god.). Pored toga, kada su ovi rezultati analizirani na rodnoj osnovi, nisu opažene značajne razlike u stavovima muškaraca i žena.

• Grupe koje se smatraju za najizloženije diskriminaciji na Kosovu su: stariji (25 %), žene odn. devojke (19 %) i osobe sa invaliditetom (12 %).

• Kada su upitani o napetostima među pripadnicima različitih grupa, ispitanici su odabrali odnose koji vladaju između Vlade i stranaka opozicije za grupu sa najvećim napetostima, zatim upravu i radnike kao drugu grupu sa najčešćim napetostima i, na kraju, odnose između različitih etničkih grupa i platnih grupa. Sa druge strane, smatra se da su tri grupe sa najmanje napetosti muškarci i žene, koje slede pripadnici različitih verskih grupa i stari i mladi.

4


PRVO POGLAVLJE

Politički pokazatelji

U periodu između novembra 2011. i aprila 2012. godine, kretanja u severnom delu Kosova i „tehnički dijalog“ između Prištine i Beograda su nastavili da dominiraju političkom situacijom. Većina političkih i diplomatskih aktivnosti vlade Kosova, kao i pažnja medija i javnog mnjenja, su bili usmereni na ovu problematiku. Ovi događaji su mogli imati važnu ulogu u formiranju stavova stanovnika Kosova u pogledu učinka ključnih izvršnih, zakonodavnih i pravosudnih institucija. Rezultati ispitivanja javnog mnjenja iz aprila 2012. godine pokazuju opšte smanjenje u zadovoljstvu naroda radom ključnih izvršnih, zakonodavnih i pravosudnih institucija na Kosovu. Nivo zado-voljstva radom Vlade i Premijera je na najnižem nivou od 2007. godine. Prema odgovorima ispi-tanika, samo 21 % građana je zadovoljno radom Vlade, a oko 24 % njih su zadovoljni radom Premi-jera. Slično tome, kada uporedimo ove podatke sa podacima iz novembra 2011. godine, čini se da su građani manje zadovoljni radom Parlamenta, Predsednika parlamenta i Predsednika.

Iako su nivoi zadovoljstva radom Predsednika par-lamenta obeležili značajan pad samo u poređenju sa rezultatima ankete iz juna 2011. godine, nivo zadovoljstva radom Parlamenta je opao za skoro osam procentnih poena od novembra 2011. go-dine. Primećuje se smanjenje nivoa zadovoljstva radom Predsednika u poređenju sa rezultatima poslednje ankete, ali je broj onih koji su zadovoljni radom Predsednika još uvek veći od broja onih koji su bili zadovoljni radom Predsednika tokom ankete iz novembra 2010. godine. Nivo zadovoljst-va radom pravosuđa nije izuzetak u opadajućem trendu zadovoljstva radom ključnih institucija. Iako je nivo zadovoljstva radom Tužilaštva opao za četiri procentna poena, u odnosu na rezultate ankete iz novembra 2011. godine nisu primećene značajne promene u zadovoljstvu građana radom sudova na Kosovu (v. Tabelu 1.1).

Mart-07

Okt -07

Dec-07

Maj-08

Okt-08

April- 08

Jun-08

Sep-09

Jan-10

April -10

Nov-10

Jun-11

Nov-11

April -12

Zadovoljstvo radom izvršnih vlasti

Vlada 30.5% 28.1% 46.9% 55.7% 38.0% 53.1% 55.8% 36.7% 29.2% 25.1% 32.6% 30.2% 21.2%

Premijer 54.0% 61.0% 72.0% 63.1% 39.8% 53.8% 52.0% 41.5% 36.4% 30.7% 37.6% 30.3% 23.7%

Zadovoljstvoradom zakonodavnihvlasti

Parlament 31.0% 36.2% 36.8% 51.4% 49.0% 33.6% 53.2% 46.4% 33.3% 34.1% 32.1% 41.0% 40.5% 32.5%

Predsednik Parlamenta 35.4% 37.1% 35.1% 56.5% 47.0% 32.8% 51.6% 49.5% 40.3% 36.0% 33.3% 60.9% 51.6% 47.5%

Predsednik 52.0% 59.0% 61.0% 74.0% 69.9% 45.7% 61.7% 60.8% 56.6% 54.9% 30.8% 54.1% 61.1% 54.6%

Zadovoljstvo radom pravosuđa

Sudovi 20.0% 18.0% 18.0% 21.0% 19.7% 20.0% 32.7% 25.6% 14.7% 27.2% 18.5% 26.9% 19.3% 17.8%

Tužilaštvo 22.7% 17.7% 18.3% 22.7% 21.1% 20.5% 31.7% 25.7% 14.8% 26.9% 15.1% 20.0% 19.7% 15.7%

Tabela 1.1 Zadovoljstvo radom sa ključnim institucijama na Kosovu

Politička i institucionalna stabilnost

5


U skladu sa smanjenjem zadovoljstva radom izvršnih institucija, samo 5 % stanovnika Kosova izjavljuje da su zadovoljni ili veoma zadovoljni sa političkim prav-cem Kosova, dok je oko 20 % stanovništva izrazilo svoju neutralnost u pogledu tog pitanja. Preostalih 73 % ispitanika je ili nezadovoljno ili veoma nezado-voljno političkim pravcem u kojem se kreće Kosovo. Kada su odgovori analizirani po etničkoj pripadnosti ispitanika, rezultati su pokazali da su ispitanici iz

26.8%

13.9%

28.8%24.6% 28.0% 24.8% 26.6% 28.4% 26.4% 26.0% 25.8% 26.5%

73.2%

86.1%

71.2%75.4% 72.0% 75.2% 73.4% 71.6% 73.6% 74.0% 74.2% 73.5%

0%10%20%30%40%50%60%70%80% 90%

100%

kosovski Albanci

kosovski Srbi

Ostali muškarci žene 18-24 25-30 31-36 37-45 <=46 Urbano Ruralno

Etnička grupa Rod Starosna grupa Boravište

Zadovoljni

Nezadovoljni

Stanovnici Kosova su takođe upitani ko je, po nji-hovom mišljenju, najodgovorniji za trenutnu političku situaciju. U skladu sa kretanjima u po-slednje tri godine, lider u ovoj kategoriji su i dalje Vlada Kosova i političke stranke koje su izabrali 87 % ispitanika. Ukupno 10 % ispitanika pripisuje odgovornost za političku situaciju na Kosovu

reda kosovskih Srba nezadovoljniji političkim prav-cem Kosova i to 86 % njih. U pogledu starosnih sku-pina, pojedinci starosti između 18 i 24 godina života su najmanje zadovoljni političkim pravcem Kosova, a slede ih pripadnici starosne skupine između 25 i 30 i 37 i 45 godine života. Kada su odgovori na pi-tanje analizirani na rodnoj osnovi, podaci su poka-zali da su žene za tri procentna poena zadovoljnije političkim pravcem u kojem se kreće Kosovo nego muškarci (v. Sliku 1.1).

Slika 1.1. Nivo zadovoljstva političkim pravcem Kosova, rezultati po etničkoj pripadnosti, starosti, rodu i boravištu ispitanika

EULEKS-u, dok samo 4 % ispitanika pridodaje tu odgovornost UNMIK-u (v. Sliku 1.2.). Treba na-pomenuti da se broj ispitanika koji pripisuje ovu odgovornost na Vladu Kosova i političke stranke neprekidno povećava od 2004. godine, dok je slučaj sa UNMIK-om potpuno obrnut.

Slika 1.2. Kretanja u pripisivanju odgovornost za političku situaciju na Kosovu

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

UNMIK

Vlada Kosova i političke strankeEULEX

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

UNMIK

Vlada Kosova i političke strankeEULEX

Jun

2003

. god

.

Mar

t 200

4. g

od.

Jun

2004

. god

.

Dec

. 200

4. g

od.

Jul 2

005.

god

.

Dec

200

5. g

od.

Jun

2006

. god

.

Sept

. 200

6. g

od.

Dec

. 200

6. g

od.

Mar

t 200

7. g

od.

Jun

2007

. god

.

Okt

200

7. g

od.

Dec

200

7. g

od.

Maj

200

8. g

od.

Jul 2

008.

god

.

Okt

200

8. g

od.

Apr

200

9. g

od.

Jun

2009

. god

.

Sept

200

9. g

od.

Jan

2010

. god

.

Pri 2

010.

god

.

Nov

201

0 .g

od.

Jun

2011

. god

.

Nov

201

1. g

od.

Apr

201

2. g

od.

6


Osim toga, skoro 54 % građana Kosova je odgovorilo pozitivno na pitanje da li su spremni da se pridruže javnim protestima iz političkih razloga. U principu, prema rezultatima ankete, ispitanici iz reda pripadnika drugih manjina i kosovski Albanci izgledaju spremniji i voljniji da se pridruže političkim protestima u odnosu na kosovske Srbe (v. Sliku 1.3).

Pokazatelji demokra-tizacije i učestvovanja javnosti 1 Tekući rezultati pokazuju da nije došlo do značajnih promena u indeksu demokratizacije u odnosu na novembar 2011. godine, ali da jeste došlo do blagog pada u odnosu na podatke iz juna 2011. godine. Kao što se može videti u Tabeli 1.1, pokazatelji su ostali prilično konstantni kada su analizirani na polnoj osnovi.

Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, pokazatelj učestvovanja javnosti na Kosovu iznosi 0,12 (za razliku od 0,16 koliko je iznosio u no-vembru 2011. godine) što označava najveći pad u učestvovanju javnosti u političkom i društvenom životu države od novembra 2010. godine. Sman-jenje pokazatelja učestvovanja javnosti je primet-no i u podeli rezultata po rodu iako je pokazatelj učestvovanja znatno veći kod muškaraca (0,15) nego kod žena (0,08), što potvrđuje nejednakost javnog učestvovanja muškaraca i žena u politici i društvenom životu na Kosovu (v. Tabelu 1.2).

1 Za više informacija o načinu obračunavanja pokazatelja de-mokratizacije i učestvovanja javnosti v. Dodatak 1.

No-vembar

2010

Juni 2011

No-vembar

2011

Aprill 2012

Indeks demokratizacije 0.92 0.95 0.91 0.91

Indeks demokratizacije (muškarci) 0.94 0.99 0.9 0.91

Indeks demokratizacije (žene) 0.89 0.91 0.92 0.9

Indeks učestvovanja 0.24 0.13 0.16 0.12

Indeks učestvovanja(muškarci)

0.18 0.22 0.15

Indeks učestvovanja (žene)

0.07 0.11 0.08

Indeks demokratizacije je zasnovan na tome kako su isptanici procenili procese koji su navedeni na Slici 1.4. Odabrani pokazatelji ovog indeksa po-kazuju da se samo 12 % stanovnika Kosova slaže da je pravosudni sistem na Kosovu nepristrasan u donošenju svojih odluka. Slično tome, jako nizak procenat stanovnika Kosova (13 %) se slaže da centralna vlast radi prema prioritetima svojih građana. Taj procenat je viši u stavovima veza-nim za rad lokalne vlasti (opštine): 26 % ispitanika smatra da te vlasti rade prema prioritetima naroda.

Iako oko jedne trećine (35 %) stanovnika Kosova smatra da mediji uživaju slobodu izražavanja, samo 26 % njih se delimično ili potpuno slaže da su Ustav i zakoni Kosova demokratski i da poštuju ljudska prava. Nadalje, 17 % stanovnika Kosova se slaže da su izbori na Kosovu demokratski i u skla-du sa međunarodnim standardima, a 17 % misli da Parlament Kosova prati rad Vlade. Kao što je pokazano i u prethodnim anketama, veoma mali deo stanovnika Kosova, 19 %, izjavljuje da veruju da građansko društvo služi kao veran nadzornik demokratskih dešavanja na Kosovu (v. Sliku 1.4).

Slika 1.3. Spremnost na pridruživanje javnim protestima zbog političkih razloga

55.0%

28.9%

63.1%

54.0%

0%

10.0%

20.0%

30.0%

40.0%

50.0$%

60.0%

70.0%

kosovskiAlbanci

kosovskiSrbi

pripadnici ostalihetničkih zajednica

Ukupno55.0%

28.9%

63.1%

54.0%

0%

10.0%

20.0%

30.0%

40.0%

50.0$%

60.0%

70.0%

kosovski Albanci kosovski Srbi pripadnici ostalih etničkih zajednica

Ukupno

Da

Tabela 1.2. Indeksi demokratizacije i učestvovanja

Da

7


Indeks učestvovanja je zasnovan na informacijama koje su ispitanici pružili o sopstvenom učešću u aktivnostima navedenim na Slici 1.5 u poslednjih šest meseci. Odabrani pokazatelji ovog indeksa pokazuju da učestvovanje javnosti u aktivnostima kao što su političke stranke, građanske inicijative i inicijative koje su pokrenule mesne zajednice osta-ju najpopularniji način političkog i/ili građanskog angažmana stanovnika Kosova i da 22 % ispitanika učestvuje barem u jednoj od ovih aktivnosti.

Ove aktivnosti slede učestvovanje u javnim raspra-vama (6 %) i projektima koje realizuju lokalne vlasti: 5,7 % ispitanika je izjavilo da su učestvovali u takvim programima, dok 5,5 % ispitanika izjav-ljuje da su učestvovali u aktivnostima nevladinih organizacija. Samo 3 % ispitanika je izjavilo da su učestvovali u projektima koje je sprovela centralna vlast tokom poslednjih šest meseci (v. Sliku 1.6).

Slika 1.4. Pozitivne reakcije na pitanja iz indeksa demokratizacije

Slika 1.5. Pozitivne reakcije na pitanja iz indeksa učestvovanja

5.70%

2.70%

8.20%

5.50%

7.30%

6.20%

6.70%

0% 1% 2% 3% 4% 5% 6% 7% 8% 9%

Projektet e implementuara nga qeveria lokale

Projektet e implementuara nga qeveria qendrore?

partia politike?

OJQ-të

iniciativat qytetare

Diskutimet publike?

Iniciativat me bazë komuniteti (fetare, iniciativa …

Po, aktive dhe Po, jo aktive

5.70%

2.70%

8.20%

5.50%

7.30%

6.20%

6.70%

0% 1% 2% 3% 4% 5% 6% 7% 8% 9%

Projektet e implementuara nga qeveria lokale

Projektet e implementuara nga qeveria qendrore?

partia politike?

OJQ-të

iniciativat qytetare

Diskutimet publike?

Iniciativat me bazë komuniteti (fetare, iniciativa …

Po, aktive dhe Po, jo aktive

Inicijative koje su organizovale lokalne zajednice (verske i inicijative po komšiluku)

Projekti koje su realizovale centralne vlasti

Projekti koje su realizovane lokalne vlasti

Javne diskusije

Građanske inicijative

Rad političkih stranka

Da, aktivno, i da, ali ne aktivno

Nevladine organizacije

0% 1% 2% 3% 4% 5% 6% 7% 8% 9%

6.70%

6.20%

7.30%

5.50%

8.20%

5.70%

2.70%

17.00%

16.70%

12.30%

34.70%

19.00%

25.70%

12.90%

25.90%

18.08%

0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40%

Are the election in Kosovo democratic and in accordance with international standarts?

Does the Parliament monitor the Government performance?

Is Judiciary System in Kosovo independent on its decisions?

Does media in Kosovo enjoys the freedom of expression?

Does Civil Society in Kosovo serve as, a truthful monitor of democratic developments in Kosovo?

Is your local (municipal) Government working according to priorities of Kosovo citizens?

Is Kosovo Government working according to priorities of Kosovo citizens?

Is Kosovo Constitution as well as Laws in power democratic and do they respect the Human Rights?

Regardless of daily politics and looking forward to the future,do you agree that the democratic process in Kosovo... 18.08%

25.90%

12.90%

25.70%

19.00%

34.70%

12.30%

16.70%

17.00%

0% 5% 10% 20% 25% 30% 35% 40% 15%

da li se slažete da su demokratski procesi na Kosovu uređeni i da se kreću u pravom pravcu?Bez obzira na dnevnu politiku i nadanja za budućnos

Da li su važeći Ustav i zakoni na Kosovu demokratski i da li poštuju ljudska prava?

Da li Vlada Kosova radi u skladu sa prioritetima građana Kosova?

Da li vaše (loklane) opštinske vlasti rade u skladu sa prioritetima građana Kosova?

Da li građansko društvo na Kosovu služi kao veran nadzornik demokratskih dešavanja na Kosovu?

Da li mediji na Kosovu uživaju slobodu izražavanja?

Da li je sudstvo na Kosovu nezavisno u donošenju odluka?

Da li Parlament nadzire rad Vlade?

Da li su izbori na Kosovu demokratski i u skladu sa međunarodnim standardima?

8


DRUGO POGLAVLJE

Društveno-privredni pokazatelji i očekivanja

U ovom poglavlju usmeravamo pažnju na pitanja koja se tiču društvene i privredne stabilnosti tokom perioda između novembra 2011. godine i aprila 2012. godine kojim se bavi ovaj izveštaj. Veliko ne-zadovoljstvo javnosti privrednim pravcem Koso-va je veće od nezadovoljstva političkim pravcem države: oko 79 % svih ispitanika su ili nezadovoljni ili veoma nezadovoljni sa trenutnim privrednim pravcem Kosova, dok je samo 4 % ispitanika zado-voljno tim pravcem. Ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da je procenat nezadovoljnih kosovskih Srba mnogo veći nego procenat kosovskih Albana-ca i pripadnika ostalih zajednica (v. Tabelu 2.1).

kosovski Albanci

kosovski Srbi Ostali Ukupno

Privredni pravac Kosova

Zado-voljni 3.60% 1.30% 6.49% 3.70%

Ne-zado-voljni

78.40% 84.30% 75.00% 78.60%

Većina ispitanika (80 %) smatra da je Vlada Koso-va odgovorna za stanje privrede na Kosovu. Pode-la podataka po etničkoj pripadnosti pokazuje da 83 % kosovskih Albanaca, 67 % kosovskih Srba i 64 % pripadnika ostalih zajednica na Kosovu dele ovo mišljenje. Udeo ispitanika koji smatraju da je međunarodna zajednica (EULEKS, Međunarodna civilna kancelarija i UNMIK zajedno) odgovorna za stanje privrede na Kosovu je znatno manji i iznosi 4 % ispitanika. Slično tome, samo 2 % ispi-tanika smatra da lokalna vlast predstavlja glavni nosilac odgovornosti u tom pogledu (v. Tabelu 2.2).

kosovski Albanci


EULEKS 2.2% 6.5% 4.5% 2.6%

Međunarodna civil-na kancelarija 0.6% 0.9% 0.6%

UNMIK 1.0% 4.8% 1.8% 1.2%

Vlada Kosova 82.7% 67.0% 64.1% 80.5%

Lokalna vlast 2.0% 2.6% 4.5% 2.2%

Poslovna zajednica 1.2% 1.7% 3.2% 1.3%

Ostali 3.1% 2.2% 2.3% 3.1%

Ne znam 5.4% 10.0% 14.5% 6.2%

Ne primenjuje se 1.8% 4.3% 5.0% 2.2%

Ukupno 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%

U anketi koja je obavljena u aprilu 2012. godine, 61 % ispitanika je izjavilo da bi se pridružiti javnim protestima zbog trenutnog stanja privrede. Kada su odgovori o spremnosti na protestvovanje zbog privrednih razloga analizirani po etničkoj pripad-nosti, rezultati su pokazali da je došlo do značajnog smanjenja u spremnost na protestvovanje kod kosovskih Srba od kojih je 31 % spremno na pro-testvovanje (u poređenju sa 53 % koliko se deklari-salo spremnima u novembru 2011. godine). U rezultatima trenutne ankete je primećen pad spremnost na protestvovanje iz privrednih razloga i među kosovskim Albancima i pripadnicima dru-gih zajednica na Kosovu (v. Sliku 2.1).

Tabela 2.1. Zadovoljstvo privrednim pravcem

Tabela 2.2. Pripisivanje odgovornosti za stanjeprivrede na Kosovu, podaci po etničkoj pripadnosti


9


Uprkos niskim nivoima zadovoljstva privrednim pravcem Kosova i visokom spremnošću na pro-testvovanje, stanovnici Kosova ostaju prilično optimistični u pogledu privrednog pravca države u srednjoročnom periodu (naredne dve godine).

Malo više od 34 % ispitanika (u poređenju sa 41 % u novembru 2011. godine) očekuje da će se stanje privrede unaprediti u naredne dve godine, dok 11 %

Indeks privrednog poverenja 2 i stavovi o korupciji širokih razmera

Indeks privrednog poverenja se povećao sa 0,79 koliko je iznosio u novembru 2011. godine na 0,81 u aprilu 2012. godine.

2 V. Dodatak 1 za više informacija o načinu obračunavanja indeksa privrednog poverenja.

Međutim, taj indeks je još uvek na toj razini u kojoj većina ljudi izražava zabrinutost zbog privrednih izgle-da budućnosti države. Kada su rezultati ankete anal-izirani po rodnoj osnovi, primećeni su obrnuti stavovi: indeks je porastao sa 0,76 na 0,84 za muškarce, dok je za žene smanjen sa 0,83 na 0,77.

Ipak, i ovaj indeks je ispod aritmetičke sredine što znači da mnogi građani nemaju povoljno mišljenje o uku-pnim privrednim kretanjima (v. Tabelu 2.3).

Slika 2.1: Spremnost na pridruživanje javnim protestima iz privrednih razloga, podaci po etničkoj pripadnosti

smatra da se situacija može poboljšati u nared-nih šest meseci. Međutim, oko 32 % ispitanika (u poređenju sa 19 % u novembru 2011. godine) smatra da će situacija ostati nepromenjena u na-redne dve godine, dok drugih 17 % (u poređenju sa 15 % u novembru 2011. godine) veruje da će se situacija u naredne dve godine samo pogoršati (v. Sliku 2.2).

Slika 2.2: Očekivanja u pogledu budućeg stanja privrede

11.2%

34.2%

66.3%

31.7%

17.7% 17.0%

4.8%

17.1%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

Narednih 6 meseci Naredne dve godine

Bolje

Nepromenjeno

Gore

Ne znam, bez odgovora

0%

20%

40%

60%

80%

100%

sept. 2006. god.

dec. 2006. god.

mart 2007. god.

jun 2007. god.

okt. 2007. god.

dec. 2007. god.

maj 2008. god.

jul 2008. god.

nov. 2008. god.

apr. 2009. god.

jun 2009. god.

sept. 2009. god.

jan 2010. god.

apr. 2010. god.

nov. 2010. god.

jun 2011. god.

nov. 2011. god.

apr. 2012. god.

kosovski Albanci

kosovski Srbi

Ostali

Sept

200

6. g

od.

Dec

200

6. g

od.

Mar

t 200

7. g

od.

Jun

2007

. god

.

Okt

200

7. g

od.

Dec

200

7. g

od.

Maj

200

8. g

od.

Jul 2

008.

god

.

Nov

200

8. g

od.

Apr

200

9. g

od.

Jun

2009

. god

.

Sept

200

9. g

od.

Jan

2010

. god

.

Apr

201

0. g

od.

Nov

201

0. g

od.

Jun

2011

. god

.

Nov

201

1. g

od.

Apr

201

2. g

od.

2

10


novembar 2010. god. juni 2011. god.

novembar 2011. god. april 2012. god.

Indeks privrednog poverenja 0.92 0.9 0.79 0.81

Indeks privrednog poverenja (muškarci) 0.85 0.88 0.76 0.84

Indeks privrednog poverenja (žene) 0.99 0.92 0.83 0.77

Pokazatelji privrednog poverenja koji su korišćeni za kreiranje indeksa su ciljali na procenu trenut-nih uslova na poslu i uslova za zapošljavanje, kao i očekivanja o stopi zapošljavanju i ukupnom pri-hodu porodica u bliskoj budućnosti (šestomesečni period). Skoro 8 % ispitanika očekuje povoljne uslove zapošljavanja u bliskoj budućnosti, a samo

Prema odgovorima ispitanika, privredna pitanja su najvažnija pitanja sa kojima se suočava društvo na Kosovu. Kada su konkretno upitani da definišu najveće probleme sa kojima se suočava Kosovo

44,3 % ispitanika je odabralo nezaposlenost, a za-tim siromaštvo (23 %) i korupciju (10 %).

Slika 2.4. Molimo odaberite jedan od narednih problema za koji mislite da predstavlja najveći problem sa kojim se Kosovo suočava

Tabela 2.3. Indeks privrednog poverenja, podaci po rodu

3 % ceni trenutne uslove zapošljavanja kao povo-ljne. Dok 10 % ispitanika gaji povoljna očekivanja u pogledu ukupnih prihoda svojih porodica u na-rednih šest meseci, samo 8 % ceni tekuće uslove poslovanja kao povoljne (v. Sliku 2.3).

Slika 2.3. Pozitivne reakcije na pitanja iz indeksa privrednog poverenja

9.9%

7.9%

3.4%

7.6%

0% 2% 4% 6% 8% 10% 12%

Kakva su vaša očekivanja u pogledu ukupnih primanja vaše porodice u narednih šest meseci?

Kako ocenjuje trenutne uslove poslovanja?

Kako ocenjujete trenutne uslove zapošljavanja?

Kakva su vaša očekivanja u pogledu uslova zapošljavanja u narednih šest meseci?

Povoljni odgovori

9.9%

7.9%

3.4%

7.6%

0% 2% 4% 6% 8% 10% 12%





Povoljni odgovori

9.9%

7.9%

3.4%

7.6%

0% 2% 4% 6% 8% 10% 12%





Povoljni odgovori

1.1% 1.2% .3% 1.8%

22.5%

3.7% 1.5% 1.2% .5% 2.0%

44.3%

.3% 1.1% .8% .5%

10.0%

.2% .2%5.2%

.1% 1.6%0%5%

10%15%20%25%30%35%40%45%50%

Cest

ovna

infr

astr

uktu

ra

Snab

deva

nje

elek

trič

nom

Prob

lem

i sa

urba

nim

pros

toro

m

Zaga

đenj

e ži

votn

e sr

edin

e

Siro

maš

tvo

Cene

Zdra

vstv

ene

uslu

ge

Javn

a i l

ična

bez

bedn

ost

Obr

azov

anje

Međ

uetn

ički

odn

osi

Nez

apos

leno

st

Dru

štve

ni p

robl

emi

Sudb

ina

nest

alih

oso

ba

Org

aniz

ovan

i krim

inal

Ner

ešen

i slu

čaje

vi

Koru

pcija

Dru

štve

no a

soci

jaln

opo

naša

nje

Siva

eko

nom

ija

Ost

alo

Ne

znam

Bez

odgo

vora

11


Kada su ispitanici zamoljeni da izraze svoje stavove o korupciji u različitim organizacijama, Kosovska agencija za privatizaciju (49 % nasuprot 52 % u no-vembru 2011. god.), Energetska korporacija Koso-va (47 % nasuprot 61 % u novembru 2011. god.), sudovi (44 % nasuprot 55 % u novembru 2011. god.) i bolnice (43 % nasuprot 50% u novembru

novembar 2010. god.

juni 2011. god.

novembar 2011. god.

april 2012. god.

Kosovska agencija za privatizaciju 52.0% 40.5% 51.9% 49.4%Energetska korporacija Kosova 52.4% 47.9% 61.2% 47.8%Sudovi 49.7% 41.6% 55.6% 44.5%Zdravstvo (bolnice) 47.9% 40.7% 49.8% 43.3%Carine 45.1% 42.3% 53.7% 43.2%Pošta i telekomunikacije Kosova 34.0% 32.4% 46.6% 41.8%Centralna uprava odn. vlasti 47.5% 41.4% 43.3% 39.5%Poreska uprava Kosova 24.90% 36.5% 38.1%Opštine (lokalne vlasti) 32.9% 30.4% 31.9% 30.1%Policija EULEKS-a (CIVPOL) 22.9% 26.2% 27.1% 28.3%Obrazovanje (škole, Univerzitet) 14.4% 13.1% 17.3% 26.2%Banke 14.4% 14.9% 22.0% 20.5%Policija Kosova 15.2% 15.5% 19.5% 19.4%Međunarodne organizacije 14.7% 12.3% 20.3% 19.3%Nevladine organizacije 8.3% 7.8% 9.2% 14.2%

EIako je većina građana izgradila mišljenje o prisustvu korupcije, samo 8 % građana je prijavilo da su imali lična iskustva sa korupcijom (od njih je tražen novac, pokloni, itd.). Većina stanovnika Kosova, 59 %, je izjavila da su mišljenje formirali

2011. godine) su navedeni kao glavne institucije sa preovlađavajuće velikim razmerama korupcije. Institucije sa najnižim nivoom opažene korupcije su nevladine organizacije (14 %), međunarodne organizacije i Policija Kosova (v. Tabelu 2.4).

uglavnom zbog informacija objavljenih u sredst-vima javnog informisanja, dok je 23 % izjavilo da je njihovo viđenje korupcije uglavnom bazirano na osnovu razgovora koje su vodili sa rođacima i prijateljima (vidi Sliku 2.4).

Tabela 2.4. Stavovi o korupciji velikih razmera

59%

23%

8%

5%4% 1% Lično iskustvo

Razgovor sa rođacima i prijateljima

Informacije sredstava javnog informisanja

Ostalo

Ne znam

NA

Slika 2.5. Izvori informacija o korupciji

12


TREĆE POGLAVLJEMeđuetnički odnosi

Među drugim zanimljivim kretanjima koja su primećena u ovoj anketi je i povećan broj ispi-tanika iz reda kosovskih Albanaca koji su uka-zali da su međuetnički odnosi napeti i da se ne poboljšavaju, dok je broj kosovskih Srba koji tako veruju smanjen. Kao što je prikazano na Slici 3.1, iako je u novembru 2011. godine 34 % kosovskih Srba i 30 % kosovskih Albanaca sma-tralo da su „međuetnički odnosi napeti i da se

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

maj 2005. god.

sept. 2005. god.

dec. 2005. god.

sept. 2006. god.

jun 2006. god.

dec. 2006. god.

mart 2007. god.

jun 2007. god.

sept. 2007. god.

dec. 2007. god.

maj 2008. god.

jul 2008. god.

nov. 2008. god.

april 2009. god.

jun 2009. god.

sept. 2009. god.

jan. 2010. god.

april 2010. god.

nov. 2010. god.

jun 2011. god.

nov. 2011. god.

april 2012. god.

kosovski Srbi

kosovski Albanci

Iako je većina kosovskih Srba pesimistična u po-gledu postojećih međuetničkih odnosa, u odnosu na odgovore koji su dali za anketu u novembru 2011. godine nisu primećene značajne promene u njihovim odgovorima na pitanje o spremnost da žive i rade sa kosovskim Albancima. Kod ispitan-ika iz reda kosovskih Srba se primećuju pozitivna povećanja u nekoliko mera međuetničkih odno-sa. U odnosu na odgovore na anketu iz novem-bra 2011. godine, kosovski Srbi pokazuju nezna-tan porast u spremnosti da žive u istom gradu sa kosovskim Albancima (broj onih koji su spremni je porastao sa 30 % u novembru 2011. godine na 35 % u aprilu 2012. godine).

ne popravljaju“, u aprilu 2012. godine je taj pro-cenat povećan na 78 %. Što se tiče kosovskih Srba, poslednja anketa je ukazala da oko 62 % kosovskih Srba misli da su „međuetnički odnosi napeti i da se ne popravljaju“ (za razliku od 90 % njih koji su tako smatrali u novembru 2011. god.). Nedavni razvoj događaja u severnom delu Kosova bi mogao da ima uticaja na ove promene, posebno u pogledu stavova koje su izrazili kosovski Albanci (v. Sliku 3.1).

Slika 3.1. Kretanje broja ispitanika koji smatraju da su međuetnički odnosi i dalje napeti i da se ne poboljšavaju

Pored toga, povećanja su primećena i u smislu volje za rad na istom mestu ili za stupanje u bračne vode sa kosovskim Albancima. Primećen je blagi pad po pitanju njihove spremnosti da žive u istoj ulici sa kosovskim Albancima (v. Sliku 3.2 za analizu kretanja međuetničkih odnosa od 2005. godine).

Maj

200

5. g

od.

Sept

. 200

5. g

od.

Dec

200

5. g

od.

Sept

200

6. g

od.

Jun

2006

. god

.

Dec

. 200

6. g

od.

Mar

t 200

7. g

od.

Jun

2007

. god

.

Sept

200

7. g

od.

Dec

200

7. g

od.

Maj

200

8. g

od.

Jul 2

008.

god

.

Nov

200

8. g

od.

Apr

il 20

09. g

od.

Jun

2009

. god

.

Sept

200

9. g

od.

Jan

2010

. god

.

Apr

il 20

10. g

od.

Nov

201

0. g

od.

Jun

2011

. god

.

Nov

201

1. g

od.

Apr

il 20

12. g

od.

13


Važno je napomenuti da su kosovski Albanci po-kazali manju spremnost da rade, stupaju u bračne vode i žive u istom gradu od kosovskih Srba, i da njihova spremnost opada od novembra 2010. godine. Oko 29 % ispitanika iz reda kosovskih Albanaca se slaže da radi na na istom mestu sa kosovskim Srbima, dok se 27 % njih slaže da

živi u istoj ulici sa kosovskim Srbima. Manje od 1 % kosovskih Albanaca su izjavili da bi stupili u bračne vode sa kosovskim Srbima (v. Sliku 3.3).

Slika 3.2. Kosovski Srbi koji su voljni da žive i rade sa kosovskim Albancima

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

dec. 2005. god.

jun 2006. god.

sept. 2006. god.

dec. 2006. god.

mart 2007. god.

jun 2007. god.

sept. 2007. god.

dec. 2007. god.

maj 2008. god.

jul 2008. god.

nov. 2008. god.

april 2009. god.

sept. 2009. god.

jan. 2010. god.

nov. 2010. god.

jun 2011. god.

nov. 2011. god.

april 2012. god.

Posao

Ista ulica

Isti grad

Bračne vode

Slika 3.3. Kosovski Albanci koji su voljni da žive i rade sa kosovskim Srbima

Kombinacijom odgovora kosovskih Srba i kosovskih Albanaca u kojima su izrazili njihove stavove prema zajedičkom životu, radu ili stupan-ju u bračne vode, izračunate su mere društvene prihvaćenosti za obe etničke grupe (v. Sliku 3.4). Kretanja međuetničkog društvenog prihvaćanja zabeležena između novembra 2010. i aprila 2012.

godine pokazuju da kosovski Albanci manje društveno prihvaćaju zajednicu kosovskih Srba. S druge strane, u periodu između juna 2011. i apri-la 2012. godine je došlo do neznatnog povećanja u meri društvenog prihvaćanja kosovskih Al-banaca od strane kosovskih Srba (v. Sliku 3.4).

Dec

200

5. g

od.

Jun

2006

. god

.

Sept

200

6. g

od.

Dec

200

6. g

od.

Mar

t 200

7. g

od.

Jun

2007

. god

.

Sept

200

7. g

od.

Dec

200

7. g

od.

Maj

200

8. g

od.

Jul 2

008.

god

.

Nov

200

8. g

od.

Apr

il 20

09. g

od.

Sept

200

9. g

od.

Jan

2010

. god

.

Nov

201

0. g

od.

Jun

2011

. god

.

Nov

201

1. g

od.

Apr

il 20

12. g

od.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

dec. 2005. god.

jun 2006. god.

sept. 2006. god.

dec. 2006. god.

mart 2007. god.

jun 2007. god.

sept. 2007. god.

dec. 2007. god.

maj 2008. god.

jul 2008. god.

nov. 2008. god.

april 2009. god.

sept. 2009. god.

jan. 2010. god.

nov. 2010. god.

jun 2011. god.

nov. 2011. god.

april 2012. god.

Posao

Ista ulica

Isti grad

Bračne vode

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

dec. 2005. god.

jun 2006. god.

sept. 2006. god.

dec. 2006. god.

mart 2007. god.

jun 2007. god.

sept. 2007. god.

dec. 2007. god.

maj 2008. god.

jul 2008. god.

nov. 2008. god.

april 2009. god.

sept. 2009. god.

jan. 2010. god.

nov. 2010. god.

jun 2011. god.

nov. 2011. god.

april 2012. god.

Posao

Ista ulica

Isti grad

Bračne vode

Dec

200

5. g

od.

Jun

2006

. god

.

Sept

200

6. g

od.

Dec

200

6. g

od.

Mar

t 200

7. g

od.

Jun

2007

. god

.

Sept

200

7. g

od.

Dec

200

7. g

od.

Maj

200

8. g

od.

Jul 2

008.

god

.

Nov

200

8. g

od.

Apr

il 20

09. g

od.

Sept

200

9. g

od.

Jan

2010

. god

.

Nov

201

0. g

od.

Jun

2011

. god

.

Nov

201

1. g

od.

Apr

il 20

12. g

od.

14


Međuetnički kontakt

Nedostatak kontakata između kosovskih Srba i kosovskih Albanaca predstavlja problem za pomi-renje i poboljšanje međuetničkih odnosa. Severna Mitrovice predstavlja poseban problem, s obzirom da u drugim regionima postoji više mogućnosti za razvijanje međusobnih odnosa između pri-padnika različitih etničkih zajednica. Rezultati istraživanja javnog mnjenja iz aprila 2012. go-dine su pokazali da većina (70 %) svih stanovnika Kosova, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, nisu ostvarivali kontakte sa pripadnicima drugih etničkih grupa u poslednja tri meseca. Samo 8 % stanovnika Kosova su ostvarivali kontakte sa pri-padnicima drugih etničkih grupa jednom ili dva puta, dok je 16 % ostvarivalo međuetničke kon-takte više od tri puta u poslednja tri meseca. U svakom slučaju, prilično je pozitivno da manje od 1 % stanovnika Kosova izjavljuje da namerno iz-begavaju kontakt sa pripadnicima drugih etničkih grupa. Analiza podataka po etničkoj pripadnosti pokazuje da je odnos onih koji nisu ostvarivali kontakte sa pripadnicima drugih etničkih gru-pama u poslednja tri meseca najviši među kosovs-kim Albancima (70 %), a slede ih kosovski Srbi (65 % u poređenju sa 46,5% u novembru 2011. godine) i drugi ispitanici iz reda manjinskih za-jedinica (18 %). Među onima koji su stupali u međuetničke kontakte više od tri puta u protekla tri meseca, odnos ispitanika iz reda manjinskih zajednica je najviši (58 %), slede ih kosovski Al-banci (14 %) i kosovski Srbi (10 %) (v. Tabelu 3.1).

Tabela 3.1. Učestalost međuetničkih kontakata u protekla tri meseca

kosovski Albanci


Više od tri puta 13.6% 9.6% 58.2% 16.0%

Jedan do dva puta 7.1% 14.3% 13.2% 7.9%

Nisam stupao/la u odnose 70.2% 65.2% 18.2% 66.9%

Namerno izbe-gavam sa stu-pim u kontakt sa licima druge nacionalnosti

0.4% 0.4% 0.5% 0.3%

Ne znam 1.3% 2.2% 5.0% 1.6%Ne primenjuje se 7.3% 8.3% 5.0% 7.2%

Ukupno 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

Odgovori kosovskih Srba

Odgovori kosovskih Albanaca

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%



0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%



Slika 3.4. Kretanja u međuetničkom društvenom prihvaćanju D

ec 2

005.

god

.

Jun

2006

. god

.

Sept

200

6. g

od.

Dec

200

6. g

od.

Mar

t 200

6. g

od.

Jun

2007

. god

.

Sept

200

7. g

od.

Dec

200

7. g

od.

Maj

200

8. g

od.

Jul 2

008.

god

.

Nov

200

8. g

od.

Apr

il 20

09. g

od.

Sept

200

9. g

od.

Jan

2010

. god

.

Nov

201

0. g

od.

Jun

2011

. god

.

Nov

201

1. g

od.

Apr

il 20

12. g

od.

15


Kada su oni koji su stupali u međuetničke kon-takte upitani o razlozima za ostvarivanje takvih kontakata sa pripadnicima drugih etničkih gru-pa, najveći deo njih (27 %) je izjavio da su se vi-deli na pijaci, slede ih 25 % onih koji žive u istom komšiluku i onda 17 % onih koji su naveli druge

vrste kontakata. Važno je napomenuti da je oko 14 % ispitanika izjavilo kako je prijateljstvo razlog za kontakt, dok je 11 % izjavilo da imaju poslovne odnose sa pripadnicima drugih etničkih grupa (v. Sliku 3.5.).

Slika 3.5. Razlozi za stupanje u kontakt sa pripadnicima drugih etničkih grupa

2.13%

24.71%

14.13%

16.90%

3.88%

27%

11.30%

Sreli smo se na pijaci

Imamo poslovne odnose

Imamo porodične veze

Živimo u istom komšiluku

Prijateljstvo

Ostalo

Ne odnosi se na mene

16


ČETVRTO POGLAVLJE Zadovoljstvo radom i odnosima sa bezbednosnim institucijama

Kao što je to bio slučaj i u novembru 2011. godine, opšte zadovoljstvo bezbednosnim institucijama je relativno vi-soko i među kosovskim Albancima i među pripadnicima drugih etničkih grupa. Što se tiče kosovskih Srba, došlo je do povećanja nivoa zadovoljstva radom bezbednosnih

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

kosovski Albanci

kosovski Srbi

Ostali

3

3 Kretanje koje je primećeno između jula 2004. i juna 2009. godine pokazuje zadovoljstvo radom policije UNMIK-a, ali od juna 2009. godine do danas, kretanja pokazuju zadovoljstvo radom policije EULEKS-a.

institucija u odnosu na novembar 2011. godine, ali ta cifra ostaje na veoma niskom nivou (9 %). Što se tiče kosovskih Albanaca, došlo je do smanjenja u zadovoljstvu radom bezbednosnih institucija u odnosu na novembar 2011 (v. Sliku 4.1).

0%

20%

40%

60%

80%

K-Albanians

K-Serbs

Other

100%

Slika 4.1. Zadovoljstvo radom bezbednosnih institucija, podaci po etničkoj pripadnosti

Iako je opšte zadovoljstvo učinkom bezbednosnih institucija ispitanika iz reda kosovskih Albanaca opalo od novembra 2011. godine, rezultati ankete iz aprila 2012. godine su podvukli činjenicu da je većina kosovskih Albanaca i dalje zadovoljna

učinkom rada Bezbednosnih snaga Kosova (92 %) koje slede Policija Kosova (84 %) i KFOR (80 %). Kao što se može videti na Slici 4.2, najniže zadovoljstvo radom bezbednosnih institucija je zabeleženo na primeru policije EULEKS-a (20 % ).

Slika 4.2. Procenat zadovoljstva ispitanika iz reda kosovskih Albanaca bezbednosnim institucijama3

Javna i lična sigurnost i zaštitaJu

l 200

4. g

od.

Nov

200

4. g

od.

Mar

t 200

5. g

od.

Jun

2005

. god

.

Sept

200

5. g

od.

Dec

200

5. g

od.

Jun

2006

. god

.

Sept

200

6. g

od.

Dec

200

6. g

od.

Mar

t 200

7. g

od.

Jun

2007

. god

.

Okt

200

7. g

od.

Dec

200

7. g

od.

Maj

200

8. g

od.

Jul 2

008.

god

.

Nov

200

8. g

od.

Apr

200

9. g

od.

Jun

2009

. god

.

Sept

200

9. g

od.

Jan

2010

. god

.

Apr

201

0. g

od.

Nov

201

0. g

od.

Jun

2011

. god

.

Nov

201

1. g

od.

Apr

201

2. g

od.

KFOR

Policija EULEX-a

Policija Kosova

Bezbednosne snage Kosova

Jul 2

004.

god

.

Nov

200

4. g

od.

Mar

t 200

5. g

od.

Jun

2005

. god

.

Sept

200

5. g

od.

Dec

200

5. g

od.

Jun

2006

. god

.

Sept

200

6. g

od.

Dec

200

6. g

od.

Mar

t 200

7. g

od.

Jun

2007

. god

.

Okt

200

7. g

od.

Dec

200

7. g

od.

Maj

200

8. g

od.

Jul 2

008.

god

.

Nov

200

8. g

od.

Apr

200

9. g

od.

Jun

2009

. god

.

Sept

200

9. g

od.

Jan

2010

. god

.

Apr

201

0. g

od.

Nov

201

0. g

od.

Jun

2011

. god

.

Nov

201

1. g

od.

Apr

201

2. g

od.

17


Među ispitanicima iz reda kosovskih Srba je primećeno ukupno povećanje zadovoljstva radom bezbednosnih institucija. Zadovoljstvo radom Policije Kosova je od 3 % (novembar 2011. godine) poraslo na 20 % (april 2011. godine). Primećuje se i povećanje zadovoljstva radom policije EULEKS-a

Figure 4.3: Percentage of K-Serb respondents sat with security institutions 4

U daljem delu ankete, od ispitanika je zatraženo da se izjasne da li se osećaju bezbedno na ulicama. U tom smislu je došlo do pozitivnih kretanja: 82 % stanovnika Kosova se oseća bezbedno na ulicama (za razliku od 62 % u junu 2011. god.), dok se 20 % oseća nebezbedno (za razliku od 31 % u junu 2011. god.). Analiza rezultata ankete po rodnoj osnovi je utvrdila da po ovom pitanju nema značajnih ra-zlika među stavovima žena i muškaraca (v. Sliku 4.4).

4 Kretanje koje je primećeno između jula 2004. i juna 2009. godine pokazuje zadovoljstvo radom policije UNMIK-a, ali od juna 2009. godine do danas, kretanja pokazuju zadovoljstvo radom policije EULEKS-a.

Slika 4.3. Procenat zadovoljstva ispitanika iz reda kosovskih Srba bezbednosnim institucijama 4

(8 % u odnosu na 1 % u novembru 2011. godine). U zadovoljstvu radom Bezbednosnih snaga Koso-va i KFOR-a nisu zabeležene značajne promene (v. Sliku 4.3).

U smislu odnosa između policije i zajednice, velika većina stanovnika Kosova smatra da su odnosi do-bri ili vrlo dobri. Samo oko 6 % ispitanika veruje da su odnosi loši ili veoma loši. Ovi stavovi su, međutim, negativniji među ispitanicima iz reda kosovskih Srba od kojih 31 % (nasuprot 37 % u novembru 2011. god.) smatra da su odnosi između policije i zajednice loši ili veoma loši (v. Sliku 4.5).

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

kosovskiAlbanci

kosovskiSrbi

Ostali Ukupno

Loši ili veoma loši odnosi

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

KFOR

Policija EULEX-a

Policija Kosova


0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

KFOR

Policija EULEX-a

Policija Kosova


0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

KFOR

Policija EULEX-a

Policija Kosova


0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

KFOR

Policija EULEX-a

Policija Kosova


0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

KFOR

Policija EULEX-a

Policija Kosova


Slika 4.4. Bezbednost na ulicama, rezultati ankete po rodu

Slika 4.5. Loši i veoma loši odnosi između policije i zajednice, rezultati po etničkoj pripadnosti

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%81.71%

16.6%

1.62%

82.26%

15.48%

2.26%

Bezbedno NebezbednoNe znam

Muškarci Žene

jul 2

004.

god

.

nov.

200

4. g

od.

mar

t 200

5. g

od.

jun

2005

. god

.

sept

. 200

5. g

od.

dec.

200

5. g

od.

jun

2006

. god

.

sept

. 200

6. g

od.

dec.

200

6. g

od.

mar

t 200

7. g

od.

jun

2007

. god

.

okt.

2007

. god

.

dec.

200

7. g

od.

maj

200

8. g

od.

jul 2

008.

god

.

nov.

200

8. g

od.

apr.

2009

. god

.

jun

2009

. god

.

sept

. 200

9. g

od.

jan.

201

0. g

od.

apr.

2010

. god

.

nov.

201

0. g

od.

jun

2011

. god

.

nov.

201

1. g

od.

apr.

2012

. god

.

Loši ili veoma loši odnosi

18


Prema rezultatima tekuće ankete, na pitanje da li su bili u situaciji u kojoj su se osećali diskrimini-sano (tokom poslednjih šest meseci), većina ispi-tanika (79 %), bez obzira na etničku pripadnost, je odgovorila da nisu primetili diskriminaciju. Međutim, između novembra 2011. godine i aprila 2012. godine, je došlo do značajnog povećanja

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

jan. 2010. god. apr. 2010. god. nov. 2010. god. jun 2011. god. nov. 2011. god. april 2012. god.

kosovski Albanci

kosovski Srbi

Ostali

Oni koji su se osećali diskriminisano upućuju na nekoliko osnova po kojima je došlo do dis-kriminacije. Rezultati tekućeg istraživanja ja-vnog mnjenja pokazuju da ljudi osećaju dis-kriminaciju zbog raznih razloga. Međutim, glavni razlozi zbog kojih se ispitanici osećaju

onih koji veruju da su diskriminisani u posledn-jih šest meseci, posebno među ispitanicima iz reda kosovskih Srba (33 % u poređenju sa 54 % u no-vembru 2011. godine) i reda pripadnika drugih etničkih grupa (26 % u poređenju sa 45 % u no-vembru 2011. godine) (v. Sliku 4.6).

diskriminisano je zbog njihovih „političkih ili dru-gih mišljenja“ (18 %), zatim etničke pripadnosti odn. nacionalnosti (17 %) i starosne dobi (15 %). Sedam odsto ispitanika je izabralo rod, 5 % verska ubeđenja i 5 % jezik (v. Sliku 4.7.).

Slika 4.6. Osećaj diskriminisanosti, rezultati po etničkoj pripadnosti

Slika 4.7. Osnove za diskriminaciju

Stavovi o diskriminaciji i društvenim napetostima

7.4%

14.7%

4.5% 5.4%

16.8% 18.2%

.5%3.6%

18.6%

10.4%

0%

5%

10%

15%

20%

Rod

odn.

pol

God

ine

živo

ta

Jezi

k

Relig

ija o

dn. v

era

Etni

čka

prip

adno

st

Inva

lidite

t

Ost

alo

Bez

odgo

vora

Polit

ičko

ili

dru

go

miš

ljen

je

Seks

ual

na

ori

jen

taci

ja

Jan

2010

. god

.

Apr

201

0. g

od.

Nov

201

0. g

od.

Jun

2011

. god

.

Nov

201

1. g

od.

Apr

il 20

12. g

od.

19


Od ispitanika je takođe zatraženo da izraze svoje mišljenje o tome koje su grupe najčešći predmet diskriminacije na Kosovu. Većina ispitanika je definisala starije (25 %), žene odn. devojke (19 %) i osobe sa invaliditetom (12 %) kao grupe koje su najčešće izložene diskriminaciji. Podela rezultata po etničkoj pripadnosti pokazuje da se primećuje da većina kosovskih Srba (80 %) i većina pripadnik

Etnička pripadnost

kosovski Albanci kosovski Srbi Ostali Ukupno

Žene 20.8% 1.3% 8.2% 18.9%

Deca 4.7% .9% 3.6% 4.5%

Mladi 12.5% 4.8% 7.3% 11.9%

Stariji 28.0% 1.3% 9.5% 25.3%

kosovski Srbi .2% 80.0% 3.2% 5.1%

kosovski Albanci 11.3% .4% 1.8% 10.1%

Romi, Aškalije i Egipćani 1.6% 2.6% 15.0% 2.5%

Pripadnici drugih zajednica (uključujući Bosance, Turke, Gorance i Crno-gorce) .2% 17.3% 1.2%

Lezbijke, homoseksualci, biseksualci i transseksualne osobe .2% .4% 1.8% .3%

Osobe sa invaliditetom, uključujući one koji pate od dugoročnih fizičkih, mentalnih, intelektualnih ili čulnih oštećenja 12.4% 1.3% 13.6% 11.9%

Ostali 2.5% .5% 2.2%

Ne znam 3.7% 3.0% 11.8% 4.2%

Ne primenjuje se 1.7% 3.9% 6.4% 2.1%

Ukupno 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%

Konačno, od ispitanika je zatraženo da definišu da li između pripadnika određenih društvenih grupa postoje napetosti. Prema mišljenju ispitanika, tri grupe sa najvišim ste-penom napetosti među njima su vlada i stran-ke opozicije, uprava i radnici, kao i odnosi među pripadnicima različitih etničkih i platnih

drugih etničkih grupa (15 %) smatra da su pri-padnici njihove zajednice najčešći predmet diskriminacije. Sa druge strane, kosovski Al-banci veruju da su žene odn. devojke i stariji na-jdiskriminisanije grupe u društvu (v. Tabelu 4.2).

grupa. Sa druge strane, smatra se da su tri grupe sa najmanje napetosti, odnosno grupe među kojima ne postoje napetosti, muškarci i žene, a zatim ver-ske grupe i stariji i mladi (v. Sliku 4.7) .

Tabela 4.2. Stavovi o grupama: najdiskriminisanije grupe na Kosovu?

Slika 4.8. Stavovi o napetostima među pripadnicima određenih društvenih grupa

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

Izmeđ

u siro

maš

nih i b

ogati

h

Izmeđ

u upr

ave i

rad

nika

Izmeđ

u muš

karac

ai ž

ena

Izmeđ

u star

ih i m

lađih

ljudi

Izmeđ

u raz

ličitih

etnič

kih

grup

a

Izmeđ

u raz

ličitih

versk

ih gr

upa

Izmeđ

u Vlad

e i op

ozici

je

Ekstrema odn. velika napetost

Određena napetost

Skoro bez napetosti odn. bez napetosti

20


Stavovi o organizovanom kriminalu 5

Tabela 4.3. Da li organizovani kriminal postoji na Kosovu, mišljenja po etničkoj pripadnosti Etnička grupa

kosovski Albanci


Da 75.2% 81.3% 67.3% 74.9%

Ne 13.0% 11.7% 11.8% 12.6%

Ne znam 10.7% 2.2% 14.5% 9.8%

Bez odgovora 1.1% 4.8% 6.4% 2.7%

Ukupno 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%

Kada su kosovski Albanci, kosovski Srbi i pripadnici drugih zajednica na Kosovu (zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, Bošnjaci i Turci) upitani o strukturi i/ili aktivnostima orga-nizovanog kriminala, većina pripadnika svih etničkih grupa su odgovorili da veruju da organizovani kriminal na Kosovu postoji. Ukoliko bliže pogledamo odgovore koje su pružili ispitanici iz reda kosovskih Srba, primetićemo da 81 % ispi-tanika iz reda kosovskih Srba smatra da organizovani krimi-nal na Kosovu postoji. Taj stav sledi 75 % kosovskih Albana-ca i 67 % pripadnika drugih zajednica na Kosovu. Oko 11 % ispitanika iz reda kosovskih Albanaca veruje da organizovani kriminal na Kosovu ne postoji. Slično ispitanicima iz reda kosovskih Albanaca i 14 % pripadnika drugih etničkih grupa na Kosovu su nesigurni po tom pitanju. Potrebno je istaći da, za razliku od ispitanika iz drugih grupa, samo oko 2 % kosovskih Srba veruje da organizovani kriminal na Kosovu ne postoji. Imajući u vidu da je samo 12 % do 13 % svih ispi-tanika na Kosovu poreklo postojanje organizovanog krimi-nala na Kosovu, ukupan stav po ovom pitanju daje tematici ozbiljan ton i ne bi ga trebalo ignorisati.

5 G. Denis Nushi, Voditelj projekta Izveštaj o humanom razvoju je analizirao stavove javnosti o organizovanom kriminalu.

Kada su upitani odakle potiču takvi stavovi po ovom pitanju, ispitanici su ponudili takve odgov-ore iz kojih se čini da sredstva javnog informis-anja igraju ključnu ulogu u oblikovanju njihovih stavova, jer je polovina ispitanika odgovorila da se obaveštavaju o ovoj tematici preko kanala javnog informisanja. Što se tiče kosovskih Albanaca, skoro 60 % zasniva odgovore o postojanju orga-nizovanog kriminala preko kanala javnog inform-isanja (kao i 42 % kosovskih Srba i 30 % pripad-nika drugih zajednica na Kosovu). Samo 1,6 % kosovskih Albanaca je doživelo aktivnosti orga-nizovanog kriminala u svakodnevnom životu što ukazuje na određeni jaz između ljudske stvarnosti i zavisnosti od podataka iz druge ruke, ali se i to, ipak, mora uzeti u obzir. Činjenice se znatno raz-likuju kod kosovskih Srba i pripadnika drugih za-jednica na Kosovu, jer 8,3 % kosovskih Srba i 4,1 % pripadnika drugih zajednica na Kosovu odgovara da su imali dodira sa strukturom i/ili aktivnos-tima organizovanog kriminala na ličnoj osnovi. Mišljenja o ovoj tematici koja proizlaze iz radne sredine ispitanika su smatrana relevantnim samo kod 6,8 % ispitanika koji dolaze iz redova pripad-nika drugih etničkih grupa. Ne postoji značajna razlika između ispitanika muškog i ženskog roda među svim etničkim grupama.

Iako su stavovi o organizovanom kriminalu 2012. godine uglavnom vezani za izveštavanje sredstava javnog informisanja, najnoviji rezultati ankete „Puls javnosti“ pokazuju da organizovani krimi-nal ostaje veliki problem, ali ne i jedan od glavnih problema sa kojima se suočavaju svi stanovnici Kosova. Ispitivanje stavova stanovnika Kosova o ogromnim problemima sa kojima se Kosovo suočava (v. Sliku 2.4) pokazuje da je u junu 2011. godine organizovani kriminal bio prioritet za ispi-tanike iz reda kosovskih Srba (9,7 %), dok je samo 1 % anketiranih kosovskih Albanaca (i manje od 1 % pripadnika drugih zajednica na Kosovu) ran-giralo organizovani kriminal kao veliki problem. Mora se, međutim, primetiti da se ovi stavovi poklapaju sa periodom koji je počeo juna 2011. godine od kada izveštavanjima sredstava javnog informisanja dominiraju naslovi o aktivnostima KFOR-a i EULEKS-a u borbi protiv organizovanog kriminala (npr. krijumčarenje ilegalne robe radi izbegavanja plaćanja poreza za uvoz i uklanjanje barikada sa puteva u Severnoj Mitrovici) koji su mogli da pokrenu takve stavove. Stavovi o organi-zovanom kriminalu kao jednom od glavnih prob-lema sa kojima se Kosovo suočava su izgubili rel-evantnost među kosovskim Srbima u aprilu 2012. godine. U tom smislu, primećujemo pad od 5,4 % među ispitanicima iz reda kosovskih Srbi koji su, tokom napete situacije u Severnoj Mitrovici oce-nili organizovani kriminal sa samo 4,3 %.

Etnička pripadnost

Ukoliko ste odgovorili da organizovani kriminal postoji, na čemu zas-nivate Vaše mišljenje?

kosovski Albanci


Lično iskustvo 1.6% 8.3% 4.1% 3.2%

Društveno okruženje (komšije, prijatelji, članovi porodice)

13.3% 26.1% 24.5% 17.5%

Informacije putem medija 57.7% 41.7% 30.0% 50.1%

Radno okruženje (poli-cajac, tužilac, sudija) 1.9% 3.0% 6.8% 3.0%

Ostalo .5% .1%

Ne znam .9% .5% .2%

Bez odgovora 25.5% 20.0% 33.6% 25.9%

Ukupno 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%

Tabela 4.4. Kako ljudi znaju o postojanju organizovanog kriminala, rezultati po etničkoj pripadnostiispitanika

21


PETO POGLAVLJE Odnos prema glasanju Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) je između 2000. i 2008. godine podržala i pomogla organizaciju svih izbora na Kosovu. Od 2008. godine, lokalne izborne insti-tucije su obavljale izvršne funkcije u tom pogledu, a misija OEBS-a je zadržala neizvršnu savetodavnu ulogu.

Izbori su po prvi put potpuno organizovani od strane Centralne izborne komisije u decembru 2010. godine. Prema navodima Izveštaja o posma-tranju parlamentarnih izbora, čak iako je Komisija imala relativno kratak period vremena da organi-zuje izborni proces, pokazala je visok stepen kom-petentnosti u pripremama za izbore.6

Međutim, javni stavovi po tom pitanju su drugačiji: samo 17 % stanovnika Kosova se slaže da su izbori na Kosovu demokratski i u skladu sa međunarodnim standardima. Potrebno je istaći da je moguće da je razlika u gorenavede-nom izveštaju Komisije i javnim stavovima usle-dila zbog kašnjenja u vremenu: Izveštaj se odnosio na prve izbore koji su održani u decembru 2010. godine, dok su pitanja iz ankete bila formulisana na taj način da su se mogla odnositi na sve izbore tokom godina ili na najnovije koji su održani (v. Sliku 1.4).

Ovo može takođe biti jedan od razloga zbog sman-jenja spremnosti stanovnika Kosova da glasaju. Prema rezultatima ankete “Puls javnosti”, samo 30 % stanovnika Kosova je u aprilu 2012. godine izja-vilo da bi glasali na izborima, dok je u junu 2011. godine, kao i u novembru 2010. godine, otprilike 45 % stanovnika Kosova izjavilo da bi glasali na izborima.

Slično tome, rezultati ankete iz aprila 2012. godine pokazuju da se broj onih bez političke opredeljen-osti povećao na 25 % u odnosu na 15,5 % koliko je taj procenat iznosio u junu 2011. godine. Pored toga, rezultati ankete pokazuju značajno povećanje (od deset procentnih poena) među onima koji su izjavili da neće izaći na izbore (28 % ) u odnosu na 18 % u junu 2011. godine.

6 Izveštaj o posmatranju parlamentarnih izbora 2010. godine http://www.demokracianeveprim.org/publikime/Raporti%20i%20Zgjed-hjeve%20Parlamentare%202010_FINAL_SHQ%20(9).pdf

Veća spremnost na glasanje se primećuje među osamnaesto- i devetnaestogodišnjacima koji, u slučaju izbora, postaju glasači po prvi put. Ukupno 38,5 % njih izjavljuje da će glasati u odnosu na 30 % starijih ispitanika. Rezultati ankete takođe poka-zuju da većina onih koji trenutno nemaju političko opredeljenje pripada mlađoj generaciji (između 18 i 19 godina starosti). Slika 5.2. Odnos prema glasanju, podela rezultata po starosnoj dobi

28.1%23.4%25.2%

30.0%30.4%

38.5%

16.3%

8.1%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

Ukupno za Kosovo Glasači po prvi put (između 18. i 19. godina starosti)

Neću glasati

Trenutno nisam politički opredeljan/a

Glasaću

Bez odgovora

0

5

17.715.5

17.9

14.916.3

23.3

25.220.7 21.3

22.8 28.130.4

39

45.344.7

10

nov. 2010. god.

Trenutno nisam politički opredeljen/a

Neću glasati

Glasaću

Bez odgovora

nov. 2011. god.

jun 2011.god.

apr. 2012. god.

15

20

25

30

35

40

45

50

0

5

17.715.5

17.9

14.916.3

23.3

25.220.7 21.3

22.8 28.130.4

39

45.344.7

10

nov. 2010. god.


Neću glasati

Glasaću

Bez odgovora

nov. 2011. god.

jun 2011.god.

apr. 2012. god.

15

20

25

30

35

40

45

50

0

5

17.715.5

17.9

14.916.3

23.3

25.220.7 21.3

22.8 28.130.4

39

45.344.7

10

nov. 2010. god.


Neću glasati

Glasaću

Bez odgovora

nov. 2011. god.

jun 2011.god.

apr. 2012. god.

15

20

25

30

35

40

45

50

Slika 5.1. Odnos prema glasanju na predstojećim izborima

Ukupno za Kosovo

22


Značajni demografski faktori koji se odnose na spremnost na glasanje

Da bi se utvrdilo koji demografski faktori utiču na spremnost ispitanika da glasaju, izvršena je anal-iza povezanosti između spremnosti na glasanje i sledećih varijabli: rod, indeks demokratizacije, etnička pripadnost, stepen obrazovanja i nivo pri-hoda.

Utvrđena je značajna pozitivna korelacija između rodne pripadnosti i spremnosti na glasanje, što znači da je verovatnije da će muškarci glasati nego žene. Spremnost na glasanje je takođe u pozitivnoj korelaciji sa povoljnim stavovima o demokrats-kim procesima: verovatnije je da će oni koji imaju pozitivno mišljenje o demokratskim procesima na Kosovu glasati, nego oni sa manje pozitivnim stavovima o toj tematici. Slično tome, utvrđena je značajna pozitivna korelacija između nivoa priho-da i namera o glasanju, jer je verovatnije da će oni sa većim prihodima da glasaju, nego oni sa man-jim. Što se tiče pripadnika zajednica, kosovski Al-banci su voljniji da glasaju nego kosovski Srbi i pri-padnici drugih etničkih grupa koji žive na Kosovu.

Sa druge strane, utvrđene su značajne negativne korelacija između spremnosti na glasanje i stepena obrazovanja, stepena uznemirenosti i penzionera. Konkretno, visoko obrazovanje je podudarno sa nižom spremnošću na glasanje na predstojećim izborima. Slično tome, manje je verovatno da će glasati oni koji su izjavili da su uznemireni. Verovatnoća glasanja je znatno manja među pen-zionerima nego među pripadnicima drugih demo-grafskih kategorija.

U smislu obrazovanja, oni sa osnovnim školskim obrazovanjem su voljniji da glasaju nego oni sa viso-kim obrazovanjem. U isto vreme, manje je verovat-no da će oni sa visokim obrazovanjem davati pred-nost bilo kojoj od političkih stranaka na Kosovu. Table 5.1. Correlation analysis for intention to vote in next elections

Oženjen odn. udata

Pirsonov koeficijent korelacije .021

Sig. (dvostrana) .125

N 5301

Neoženjen odn. neudata

Pirsonov koeficijent korelacije -.018


N 5301

Razveden/a

Pirsonov koeficijent korelacije -.036**


N 5301

Udovac odn. udovica



N 5301

U „divljem braku“



N 5301

Visina ličnih primanja

Pirsonov koeficijent korelacije .055**


N 4296

Pripadnost političkoj stranci, lokalnim vlastima, centralnoj vlasti



N 3944

Nezaposleni (koji traže posao)



N 5355

Nezaposleni (koji ne traže posao)



N 5355

Oni koji rade u javnim preduzećima



N 5355

Povremeno zaposleni



N 5355

Penzioneri

Pirsonov koeficijent korelacije -.033*


N 5355

Domaćice



N 5355

Studenti odn. učenici



N 5355

kosovski Albanci



N 5424

kosovski Srbi



N 5424

pripadnici drugih zajed-nica na Kosovu



N 5424

Koliko ste često zabrinuti ili uznemireni tokom dana?



N 1277

Obrazovanje (koliko go-dina ste škole završili?)



N 5376

**. Značajan nivo korelacije na 0,01 (dvostrana).

*. Značajan nivo korelacije na 0,05 (dvostrana).

Po unë do të votojë

Muškarci

Pirsonov koeficijent korelacije .035*


N 5431

Žene

Pirsonov koeficijent korelacije -.035*


N 5431




N 5297

23


Poverenje u lidere političkih stranaka Kada su stanovnicima Kosova postavljena pitan-ja u vezi njihovog poverenja u lidere političkih stranaka, njihovi odgovori su otkrili da većina stanovnika Kosova (33 %) ne veruje nijednom stranačkom lideru, a slede ih 25 % onih ispitanika koji su izjavili da ne znaju kojem od navedenih stranačkih lidera veruju.

novembar 2010. god.

juni 2011. god.

novembar 2011. god.

april 2012. god.

Nijednom od navedenih 23.8% 23.2% 28.0% 33.3%

Bez odgovora 8.1% 10.9% 9.4% 15.9%

Ne znam 6.2% 4.5% 5.6% 8.7%

Albin Kurti 15.6% 13.5% 11.7% 13.7%

Hashim Thaçi 12.6% 13.7% 14.4% 8.2%

Ramush Haradinaj 10.0% 8.5% 6.7% 6.8%

Isa Mustafa 10.5% 14.6% 5.9%

Behgjet Pacolli 6.5% 5.6% 3.4% 2.6%

Agim Çeku 0.9% 3.6% 2.1% 1.9%

Ferid Agani 2.7% 2.2% 1.5% 1.0%

Mahir Yagcilar 0.5% 0.7% 0.6% 0.9%

Nexhat Daci 2.2% 1.4% 1.1% 0.8%

Sllobodan Petrovic 0.3% 0.2% 0.0% 0.2%

Ukë Rugova 3.1% 1.5% 0.9% 0.1%

Fatmir Sejdiu 4.7%

Shpend Ahmeti 2.4%

Bujar Bukoshi 0.4%

Međutim, poslednja anketa otkriva da su oni koji su bili voljni da odgovore na pitanje izjavili da najviše veruju Albinu Kurtiju (14 % stanovnika Kosova), zatim Hashimu Thaciju (8 %), Ramushu Haradinaju (7 %) i Isi Mustafi (6 %).

Tabela. 5.2. Kojem stranačkom lideru najviše verujete?

Kratak pregled

Ukupno gledano, ovo poglavlje predstavlja iznenađujuće rezultate koji bi trebalo da budu uzeti u obzir od strane kreatora politike i dru-gih zainteresovanih tela: stavovi o glasanju među stanovnicima Kosova su postali sve pesimističniji, pa se beleži znatno smanjenje onih koji su voljni da glasaju na predstojećim izborima. Ti stavovi su sastavljeni od mnoštva uverenja i očekivanja kada je u pitanju politički sistem na Kosovu, pa bi tre-balo posvetiti veću pažnju povećanju političkog učešća među svim građanima Kosova kako bi se stvorila jaka i stabilna demokratija. Nakon analiziranja rezultata koji se odnose na grupe za koje je najverovatnije da neće glasati (oni sa ter-cijarnim i višim nivoima obrazovanja, penzioneri

i ljudi koji se osećaju uznemireno), zaključeno je da treba preduzeti posebne napore kako bi se smanjila njihova sve veća politička apatija i kako bi ih uključili u politički život. Poverenje u lidere političkih stranaka je takođe zabrinjavajuće: 33 % ispitanika na Kosovu je ukazalo na nedostatak poverenja u sve političke lidere što ukazuje na istu vrstu pesimizma koja je prisutna i kod glasanja. Političko učešće je odlučujući faktor ljudskog raz-voja. Iako su kretanja po pitanju spremnosti na glasanje zabrinjavajuća, ona mogu da se promene pre predstojećih izbora samo kroz usklađene na-pore.

24


Završne napomene sa sastanka Fokusne grupe o bezbednosnim pitanjima Për këtë edicion të Raportit Pulsi Publik, pjesëZa ovo izdanje „Pulsa javnosti“, učesnici su su se okupili oko fokusne grupe koja je razmatrala bezbednosna pitanja. Oni koji su uključeni u rad Fokusne grupe su predstavljali bezbednosne institucije, medije i nevladine organizacija, a raspravljano je o širokom spektru rezultata koji su pokazani u ovom izdanju izveštaja „Pulsa ja-vnosti“. Organizacije koje su bile uključene u rad Fokusne grupe su sledeće: Policija Kosova, KFOR, OEBS, EULEKS, kao i nevladin sektor. Nakon formalne prezentacije rezultata ankete koji se odnose na bezbednosna pitanja, vođen je razgovor o metodologiji, kretanjima i anal-izi podataka. Glavni zaključci stručnjaka koji su učestvovali u radu Fokusne grupe su sledeći:

Metodologija Fokusne Grupe Iako su učesnici Fokusne grupe istakli da izveštaj „Pulsa javnosti“ pruža sveobuhvatne kvantitativne podatke, mnogi od učesnika su istakli da bi kre-tanja trebalo posle podeliti po opštinama, tako da bezbednosne institucije i nevladine organizacije mogu da raspolažu sa direktnijim podacima o ja-vnim stavovima koji vladaju u različitim gradovi-ma. Učesnici u radu Fokusne grupe su istakali da, mada su pokazatelji stavova zanimljivi, bilo bi korisno kada bi se napomenule razlike u kretan-jima po opštinama kako bi se izvršila lokalizacija stavova.

Što se tiče upitnika za predstojeću anketu „Pulsa javnosti“ koji je predočen učesnicima Fokusne grupe, učesnici su napomenuli da bi bilo korisno postaviti detaljna pitanja preko potpitanja. Kvali-tativniji pokazatelji bi mogli da pruže sveobuh-vatniji pogled na faktore i uzroke stavova, kao i sveobuhvatniji profil ispitanika ankete u smislu demografije i verovanja.

Jedna bezbednosna institucija je istakla da, mada su stavovi o bezbednosti na Kosovu zanimljivi, mora se izvršiti pažljiva analiza kako bi se utvrdilo da li stavovi imaju sezonske fluktuacije. Pružen je primer iz jedne od prethodnih studija koje su izvršene na Kosovu u kojem je izražena javna zabrinutost o krađama na Kosovu koje su mnogo

učestalije tokom letnje, nego zimske sezone. Iako se izveštaji „Pulsa javnosti“ pišu dva puta godišnje, naredni izveštaji bi mogli da pruže više podataka o faktorima fluktuacije u stavovima.

Bilo bi zanimljivo kada bi se u narednim izveštajima analizirali odnosi između policije i zajednice, a da jedno od pitanja bude u vezi sa kontaktom koji je ostvaren sa policijom u prethodnih šest meseci. Takvo pitanje bi pomoglo u stvaranju konteksta za podatke, kao i u razlikovanju da li se odnosi između policije i zajednice u različitim regionima i etničkim grupama opisuju kao takvi ili onakvi zbog različitih nivoa kontakata sa policijom.

Analiza kretanja

Jedan od učesnika Fokusne grupe je naveo da je povećanje u stavovima vezanim za bezbednost na cestama iznenađujući. Paradoks leži u tome da izveštaji bezbednosnih institucija beleže porast u broju krađa u poslednjih šest meseci na Kosovu, a ovde vidimo povećanje osećaja bezbednosti na ulicama. Trebalo bi obaviti dublju analizu razloga koji leže iza razilaženja između stvarnosti i stavova javnosti.

Postoje veće fluktuacije u stavovima vezanim za bezbednost kod kosovskih Srba, kao i njihovim stavovima vezanim za zadovoljstvo radom bez-bednosnih institucija. Učesnici Fokusne grupe su istakli da su ovi stavovi naglašeni u većoj meri zbog dešavanja tokom perioda vreme u koje je vođena anketa. Skoro svi učesnici su postigli konsenzus u pogledu pitanja da u narednim izveštajima, Pro-gram Ujedinjenih nacija za razvoj ili neka druga organizacija, trebaju obaviti analizu o tekućim događajima tokom ankete kako bi se obezbedila kontekstualnija osnova za rezultate.

Kada je u pitanju sveukupno zadovoljstvo, moguće je da postoje određeni nedorečeni procesi koji negativno utiču na zadovoljstvo koje je izraženo radom nekih institucija kao što je Policija Koso-va. U drugim izveštajima koje su provele neke druge organizacije, rad policije može biti ocenjen kao zadovoljavajući i mogu postojati tragovi do-brog odnosa između policije i zajednice i to zbog spoljnih uticaja kada, recimo, policija preda slučaj drugim organizacijama kao, naprimer, pravosuđu. Učesnici su napomenuli da je moguće da većina ljudi, na žalost, smatra da policija ne obavlja do-bro svoj posao zbog sudskih presuda, iako sam rad policije može biti zadovoljavajući.

25


U daljoj raspravi o pitanjima koja se odnose na rad policije, jedan učesnik Fokusne grupe je istakao da neke policijske stanice na Kosovu nemaju oso-blja iz reda kosovskih Srba, pa da zbog toga nisu u stanju da igraju svoju savetodavnu ulogu na srp-skom jeziku, iako je srpski jezik drugi službeni jezik na Kosovu. Birokratska odlaganja, među pripadnicima svih nacionalnosti, mogu takođe da budu glavni izvor frustracija u odnosima između policije i zajednice, jer takvi procesi znaju da budu razvučeni.

Tokom rasprave o napetostima između etničkih grupa i organizovanog kriminala, učesnici Fokusne grupe su istakli veliko oslanjanje ispitan-ika na sredstva javnog informisanja u formiranju takvih stavova. Izražen je skepticizam po pitanju širokorasprostranjenosti takvih napetosti: građani mogu biti izuzetno osetljivi na takve napetosti jer se o međuetničkim odnosima u sredstvima javnog informisanja najčešće govori u negativnom smislu. Iako se u poslednje vreme najviše govorilo o na-petostima u Severnoj Mitrovici, lična napetost pri-padnika zajednice može biti niža. Konstatovano je da mediji i državno školstvo mogu da igraju važnu ulogu u olakšavanju takvih međuetničkih napeto-sti isticanjem pozitivnih dešavanja i podsticanjem međuetničkog kontakta.

Tokom diskusije o ličnim inicijativama bezbed-nosnih institucija, neki učesnici Fokusne grupe su istakli da treba organizovati više događaja na terenu kako bi se pripadnicima zajednice pružio veći smisao u učestvovanju u aktivnostima insti-tucija. Javni stavovi se mogu razlikovati od stvar-nih rezultata na terenu ukoliko bezbednosne orga-nizacije vrše premalo terenskih aktivnosti. Drugi predlog je usmeren na organizaciju uvođenja inici-jativa za utvrđivanje stavova vezanih za bezbed-nost i zadovoljstvo radom institucija pre i posle inicijative kako bi se utvrdio javni prijem.

26


Metodologija

Ovi rezultati su zasnovani na rezultatima ankete javnog mnjenja i uzorka od 1,280 građana Kosova starijih od 18 godina, oba pola, iz svih opština i re-giona na Kosovu, iz ruralnog i urbanog područja. Uzorak je uključivao 830 kosovskih Albanaca, 230 kosovskih Srba i 220 nesrpskih manjina na Kosovu (tj. Turaka, Bošnjaka, Goranaca, Roma, Aškalija, Egipćana). U odabiru uzorka je korišćena višestepena metoda slučajnog uzorka. Anketa je sprovedena od strane preduzeća „Encompass“ (Priština) tokom aprila 2012. godine.

Dodatak 1.

Obračun indeksa

Indeks demokratizacije je kombinovani prosek izračunat na osnovu procene ispitanika o tome ko-liko se slažu ili ne slažu u pogledu razvoja sledećih procesa na Kosovu: slobodni i pošteni izbori, praćenje učinka vlade od strane Parlamenta, neza-visnog pravosudnog sistema, slobode izražavanja i medija, postojanja organizacija građanskog društva koje preuzimaju ulogu „psa čuvara“ na Kosovu, postojanje državne vlade koja je zasnova-na na prioritetima građana, ljudskih prava koja se temelje na Ustavu i zakonima i da li lokalne vlasti rade u skladu sa prioritetima građana. Indeks je neprekidna veličina koja se kreće od 3 (maksi-malna) što znači da su se svi učesnici u potpunosti složili da je demokratizacija na dobrom putu, do 0 (minimalna) što znači da se učesnici ne slažu da je demokratizacija na pravom putu.

Indeks učestvovanja je kombinovani prosek izračunat na osnovu samoinicijativnog učešća javnosti u različitim javnim aktivnostima u po-slednjih šest meseci. Konkretno, ispitanici se izjašnjavaju o tome da li su učestvovali na aktivan ili pasivan način u: javnim raspravama, građanskim inicijativama, projektima realizovanim od strane centralne ili lokalne vlasti, aktivnostima nevla-dinih organizacija i političkih stranaka. Indeks je neprekidna veličina koja se kreće od 0 (mini-malna) do 3 (maksimalna) kojima se meri nivo učešća ljudi u političkom i društvenom životu na Kosovu. Indeks učestvovanja sa vrednosti 0 znači da nijedan od građana nije učestvovao u bilo kojoj od navedenih aktivnosti, a indeks učestvovanja 3 znači da postoji puno učešće javnosti u svim ak-tivnostima.

Indeks privrednog poverenja je kombinovani prosek, izračunat na osnovu procena ispitanika o povoljnosti ili nepovoljnosti privrednih pri-lika koje preovladavaju na Kosovu. Konkretno, ispitanici procenjuju sledeće uslove: očekivanja u pogledu ukupnih primanja porodice i uslova za zapošljavanje u narednih šest meseci, ocena tekućih poslovanja i uslova za zapošljavanje. Vred-nosti se kreću od 0 (minimalna) do 3 (maksimal-na) gde opseg između 0 do 1,5 pokazuje nepovo-ljnu procenu stanja privrede, vrednosti između 1,5 i 3 označavaju uglavnom povoljne procene stanja privrede.

27


PUBL

IC P

ULSE

REP

ORT

4 •

RA

PORT

I I P

ULSI

T PUB

LIK

4 •

IZVE

ŠTA

J O

PUL

SU J

AVN

OST

I 4

izveŠtaj o pulsu javnosti 4 · 2 days ago · prema odgovorima ispitanika, privredna pitanja su...

Documents