КАНОН ЛЕКЕ ДУКАЂИНА

Канон Леке Дукађина

ИздавачШкола гусала Сандић

www.skolagusalasandic.rs

За издавачаВукојица Сандић

Дистрибуцијател. 069/120-5285

063/732-7738

КАНОН ЛЕКЕ ДУКАЂИНА

Београд, 2014

4

1. ПОРОДИЦА .......................... 15- Породица схваћена сама по

себи ........................................ 15- Породица у селу и барјаку .... 202. БРАК ...................................... 22- Одређивање и врста брака ... 22- Право момка и дјевојке ......... 22- Дужности мужа и жене ........... 23- Право удовца и удовице ....... 24- Просидба ................................ 24- Вјеридба ................................. 25- Вјеренички прстен .................. 27- Одређивање вјеридбе -

Назна чени дан ...................... 29- Цијена која се давала и даје

за жене ................................... 30- Насљедство жене .................. 30СВАДБА ..................................... 30- Припрема свадбе по канону .. 30- Предвођење сватова ............. 32- “Сват мјештанин треба

да уступи пут свату госту” ..... 34- “Сват - сват, гост - гост” ......... 35- Смрт невјесте ......................... 38- “Жена не пада у крвну освету.”

“Жена задужује родитеља крвљу.” .................................... 38

- “Жена је мијех за ношење” .... 39- Удовица ................................... 39- Сјечена реса (отјерати жену)..40- Невјенчана жена .................... 41РОДИТЕЉИ (ОТАЦ - МАЈКА - СИНОВИ) ................................. 42

- Отац-муж ................................. 42

- Мајка-жена .............................. 43- Синови ..................................... 44- Диоба ...................................... 45- Насљедство ........................... 50- Дужност рођака и право

кћери ....................................... 51- Брат по мајци ......................... 52ОСТАВШТИНА (ТЕСТАМЕНТ).52- Одређивање тестамента ....... 52- Врсте оставштине .................. 52- Право искорјењеног ............... 53- Право рођака .......................... 53- Слуга ....................................... 543. КУЋА, СТОКА И ИМОВИНА.57- Чобанин ................................... 58- Јарац или ован предводник .. 59- Стока напола .......................... 60- Главница ................................. 61- Стока с јамством .................... 61- Крмача напола ....................... 61- Штенара .................................. 62- Вол у најам .............................. 63- Пчела ....................................... 64ИМОВИНА ................................. 66- Одређивање имовине ............ 66- Примити некога за брата у

селу ........................................ 67- Комуница ................................. 68МЕЂА ........................................ 69- “Међе земље се не

помјерају” ............................... 69- “Међа иде право” .................... 71- Међа добивена крвљу ........... 71

САДРЖАЈ

5

- Међа добивена “бацањем камена” или натовареном каменом плочом .................... 73

- Међа одређена “сјекиром” .... 74- Сеоски пут ............................... 74- Велики пут ............................... 76- Ћорсокак ................................. 76- Сеоски пашњак ....................... 774. РАД- “Рад премјешта пролаз” ........ 79- Тежак ...................................... 79- Ковач ....................................... 81- Млин ........................................ 83- Млински јаз ......................... 84- Наводњавање ........................ 85- Ујам .......................................... 89- ЛОВ .......................................... 90- Одређивање лова .................. 90- Гоњена дивљач по

траговима ............................... 92- Риболов ................................... 94ТРГОВИНА ................................ 97- Одређивање трговине ........... 97- Продаја земље ....................... 98- Продаја оружја и коња ........ 100- Цијене по канону ................. 100- Плажени путник ................... 102- "Ствар за сваку другу

ствар" ................................... 1035. ДАВАЊА- Зајам .................................... 104- Рок ........................................ 105- Обећање ............................... 105- Поклон ................................... 1066. ИЗГОВОРЕНА РИЈЕЧ ........ 107- Ријеч ...................................... 107

- Порицање ............................. 108- Заклетва ............................... 108- Заклетва на “камену” и

заклет ва на крсту и на Светом писму ....................... 109

- Ко даје заклетву ................... 110- “Заклетва узима своју

ствар” .................................... 111- Заклетва за кућу ................... 112- Заклетва у главу синова ...... 113- Заклетва “не знам” ............... 113- Глоба за лажну заклетву ..... 1167. ЧАСТ .................................... 117- Лична част ............................. 117- Гост ........................................ 119- Убиство госта ........................ 122- Понашање домаћина према

гостима у кући ..................... 124- Посредништво ...................... 125- Јамство ................................. 127КРВНО СРОДСТВО И РОД, БРА-ТИМЉЕЊЕ И КУМСТВО ПО КА-НОНУ БРЂАНА ...................... 129- Крвно сродство, род и

кољена ................................. 129- Стабло по крвном сродству,

стабло по млијеку, унук по стаблу и унук од кћери ....... 129

- Братимљење ....................... 130- Кумство ................................ 130- Кумство при крштењу .......... 130- Кумство при вјенчању .......... 131- Кумство при подрезивању

косе ...................................... 131- Канонска понашања при по

дрезивању косе .................... 132

6

8. ШТЕТЕ ................................. 135- Свиња у штети ...................... 136- Постављена замка или клопка

у башти ................................ 1379. КАНОН ПРОТИВ ПАКОСТИ- Саучесништво ..................... 139КРАЂА ................................... 139- Одређивање крађе .............. 139- Грабеж .................................. 141- Отимање ............................... 142- Кобна кривица ...................... 144- Двије за једну ....................... 144- Право власника украдене

стоке ..................................... 145УБИСТВО ................................ 146- Засједа .................................. 146- Убица ..................................... 149- Саучесник ............................. 149- Посредник ............................. 149- Задата ријеч ......................... 150- Задата ријеч стоке и

чобана ................................... 152- Крв ......................................... 155- “Убиство остаје убици” ......... 156- “Убиство остаје за убиство” ..157- “Убиство није исто што и

кривица” ................................ 158- “Крв се не замјењује

глобом” ................................ 159- Убиство због обљубе ........... 159- Убиство из нехата ................ 161- Убиство под јамством .......... 161- Пушка гони убицу ................. 162- Ко убија себе, остаје

неосвећен ............................ 163

- Посредништво у крвној освети .................................. 164

- Умир крви .............................. 164- Јамци крвне освете ............. 165- Јамци новца за крвну

освету .................................. 165- Хлеб крвне освете ............... 166- Крст на вратима ................... 166- Братимљење ........................ 16610. КАНОН ПРЕСУЂИВАЊА- Право и обавеза стараца .... 168- Залог ...................................... 171- Повећање броја стараца .... 173- Порота .................................. 174- Сок ........................................ 178- Соџбина ................................ 180- Трагачи сока ......................... 180- Скупштина Брђана .............. 182- Мјеста одржавања

скупштина ............................ 183- Кућа војводе ......................... 184- Главари племена ................. 185- Старци села .......................... 187- Надстарци ............................ 188- Глобари ................................ 188- Глас народа на судовима ... 188- Изопштење (личење) ........... 189- Спаљивање, разарање и

стријељање ........................ 191- Гласник ................................ 193- Вјесник ................................. 19410. ОСЛОБАЂАЊА И

ИЗУЗИМАЊА ...................... 195- Припадници изузимања ..... 195- Смрт ..................................... 197

ПРЕДГОВОР

Лека Дукађин је био велики српски јунак и вој -вода, који је живео кра јем 14. века и јуначки погинуоу бици на Косову. Према неким историчарима ЛекаДукађин је био сав ре меник Скендербега и живео јеу периоду од 1410-1481.

Лека Дукађин је остао је забележен као велики вој -ско вођа, али и велики законодавац, који је својим за -коном управ љао великим бројем српских племенана територији данашње Албаније и северне ЦрнеГоре, и учинио да Срби кроз векове постану највећисимбол отпора турским и другим агресорима. Смат -ра се да је Лека Дукађин био под великим утицајемДушановог законика, када је пи сао свој Канон, збогвелике сличности са истим.

Лека Дукађин је био син Дуке, по коме је добиопрезиме, и имао је два сина - Николу и Бјелог Павла,од којих је настало неколико племена. Најпознатијемеђу њима су Бјелопавлићи. Нека од племена наста -лих од Лекиних синова су временом прешли у ислами католицизам, али су сви задржали своје крснеславе, чиме потврђују своје српско порекла, на којесу многи до скоро били веома поносни.

7

Уз име Леке Дукађина везано је име још једног ве -ликог српског јунака - Скендербега. Ђурађ КастриотСкендербег је рођен 1403. године и био је син срп -ског главара Ивана и мајке Војисаве, ћерке српскоггосподара из Полага. Деда му је се звао Константин,и био је српски племић који је господарио у Се -рињи. Прадеда Скендербегов је био Бранило Кас -три отић који је био управник Канине и који јепогинуо у Јањини 1379. где је вршио дужност на -месника као племић цара Душана.

Скендербегов отац Иван је са својом женом Во -јисавом имао пет кћери и четири сина. НајстаријаМарија је била удата за господара Црне Горе Сте -вана Црнојевића, Влајка за Стевана Балшића, Ан -гелина за Владана Комненовића, Јела за главара чијеиме није познато, а Мамица за Мојсила Дибранца.

Од синова, најстарији Репош је умро као пра во -славни калуђер на Хиландару, где му се и данасналази гроб, где је сахрањен и његов отац Иван.Остала тројица браће су се звали Станиша, Кон -стантин и Ђурађ.

Међу Албанцима (њихово право име је Арбанаси)нема оваквих имена, нити многосложних имена, већсу обично једносложна као Пренк, Ђон, Биб, Гиљ,Дод, Том, Марк и др.

Године 1413. јаничари су отели малог ЂурађаКастриота и дали му име Скендербег или Искандер,што значи "господар Александар" по Александру

8

Великом. Када је порастао и ојачао, Скендербег јепобегао из турског логора и повео Србе у борбупротив Турака. Умро је 1468. у Љешу где је и сах -рањен у православној цркви Св. Николе.

Фалсификовање историје. Фалсификатори исто -ри је Албанаца покушавају да протуре тезу да суЛека Дукађин и Ђурађ Кастриот Скендербег билиАлбан ци, а не Срби. На сличан начин се фалси фи -кује порекло Албанаца да су они наводно Илири,чиме сматрају да имају право да својатају оне об -ласти на којима су Илири живели. Они су, наводно,старо седеоци Балкана, који су у миру живели насвојој земљи. А онда су из неких туђих просторадошли насилници и отели им земљу. Пошто сила неможе постати право, они траже да им се њиховаземља врати и да им се призна сувереност на ономделу који су већ успели да "поврате".

Тезу о илирском пореклу Албанаца први је пос -тавио немачки историчар Тунман 1774. године. Онаје затим обновљена у Бечу у другој половини 19.века. Међутим, не постоје никакви докази да измеђуАлбанаца и Илира постоји било каква генетска веза.Нема никаквих историјских записа о боравку Алба -наца на Балкану све до 11. века. Нема археолошкихиндиција о њиховом присуству. По својим струк ту -ралним одликама, албански језик нема готово ничегзаједничког са илирским.

9

Са друге стране, Срби су током своје историје на -зивани Илирима, а српска држава цара Душананазивана је од стране народа са Запада MagnumIllyricum или Велика Илирија.

Истраживања руских историчара Артамонова,Плет њеве и других, као и бројне старе мапе пока зу -ју да су нека албанска племена између 8. и 9. века,била потиснута са своје првобитне територије наобали Каспијског мора (у данашњем Азербејџану иДагестану) од стране Арапа и доспели су у ЈужнуИталију. Тамо су се водиле огорчене борбе измеђуНормана, Византинаца и Арапа. Албанци су дове -дени као помоћна војска једног од арапских кали -фата.

Део тих Албанаца је 1043. године доспео у нашекра јеве на јадранској обали из јужне Италије, каовојска побуњеног византијског команданта Георги -оса Манијакоса. Против тадашње владарке Визан -тије, зарице Зое, борили су се заједно Грци, Срби иАлбанци. После пораза и погибије Манијакоса, Ал -банци су остали, у планинама Епира у договору саСрбима. Они су се бавили сточарством, док су Србиу низинама живели од земљорадње.

Чињеница је да су Албанци после доласка наБалкан још у 13. веку живели концентрисани окоДрача и Кроје, на територији која је била називанаАрбанон, и да су се одатле најпре спустили у рав -нице око Скадра, а затим у току 13. и 14. века прод -

10

рли са својим катунима у стару Зету и широм Прок -летија. У том надирању, они су се сударили са Срби -ма.

Осим сукобљавања са српским племенима, долази -ло је и до одређених облика сарадње. Скендербег,односно Ђурађ Кастриот је био и српски јунак којегсу за вођу прихватала и албанска племена. Подвођством Скендербега, заједно са Србима, Албанцису се успешно бранили од Турака и у више маховапобеђивали. Након смрти Скендербега 1468. годинетај отпор је престао и Албанци су масовно прих -ватили ислам.

Исламизација је била одлучујући моменат за раз -вој односа Албанаца и Срба. Коректни односи субили могући док су били равноправни. Сад су Ал -банци постали привилеговани муслимани, а Србису остали “раја”, према којој је свако насиље билодозвољено.

И не само то. У Турској царевини сваки човек семогао слободно називати и Грком и Бугарином иАранасом и сваком другом народнош ћу, само неименом Србина, које је код Турака било омрзнуто ипредстављало народ и појединце који за част, сло -боду и веру радо умиру и живе само за оно што чо -века чини човеком. Турци су знали да то име пред -ставља отпор сваком насиљу, не обазирући се накобне последице, и у свом наступању на Балкан

11

наишли су на прави и силан отпор тек онда када сусе први пут сукобили са Србима на Марици.

Албанци су у почетку турске владавине, после Ко -совске битке, постепено продирали ка Брдима, Ђа -ковичкој Малесији и Призренској котлини. Прематурским дефтерима, у току целог 16. и 17. века наКосову и Метохији није било више од једног про -цента Албанаца.

После три аустријско-турска рата, у којима су Ср -би учествовали на аустријској страни, надајући седа ће успети да искористе ту прилику за националноослобођење. После повлачења аустријске војске,Тур ци, огорчени због “издаје” раје, припремили суказнену експедицију. Бојећи се сурове освете и по -нижавања, Срби су масовно у два маха (1690. и1737. године) напустили своје домове и имања икренули у неизвесну будућност у оквиру аустријскедржаве.

Те две Велике сеобе под патријарсима АрсенијемIII Чарнојевићем и Арсенијем IV Шакабентом, ис -празниле су Косово и Метохију. Тек тада су Албан -ци у великом броју, врло организовано и систе ма -тич но почели да се насељавају на Косову и Мето -хији. Истовремено, многи преостали Срби из страхаи очајања прелазе у ислам. Сем тога, највећи деовојске, који је гушио српске устанке, тада и кас није,састојао се од Албанаца. Зато је Турска то лери саламасовно досељавање Албанаца и ис ла мизацију Ср -

12

ба. Организовано насиље над Србима, пљачка иотимачина земље, која су тада по први пут билаинтензивна, нису престајала до данашњег да на.

Са друге стране, Канон Леке Дукађина је примеротимања, али историјског и културног наслеђа. Го -дине 1933. албански католички свештеник ШтјефенДечови објавио је Канон Леке Дукађина и приказаоЛеку Дукађина као католика, а на почетак Канонаубацио целу једну књигу о наводним законима обес поговорној послушности Римо-католич кој црк -ви. Овакав образац фалсификовања је на делу иданас, и неће нас изненадити ако се ускоро појавииздање Горског Вијенца "црногорског католика"Пет ра Петровића Његоша, које ће имати своје из -мене и додатке, чиме би се оправдало не-српско ине-православно порекло Његоша.

Ово издање Канона Леке Дукађина има за циљ даобасја славну историју српског народа и да скренепажњу на неке од његових највећих синова.

Петар Калезићдиректни потомак

Леке Дукађина

13

14

1. књига

ПОРОДИЦА

ПОРОДИЦА СХВАЋЕНА САМА ПО СЕБИ

1. Одређивање породицеПородица је скуп чланова који живе под једним

кровом, чији је циљ раз множавање чељади прекобрака, њихо во подизање у погледу тјелесног, ум ноги чулног развоја.

2. Чланови породицеПородицу сачињавају кућна чељад; кад се ови

размноже, дијеле се на брат ства, братства на родове,родови на племена, племена на барјак, а сви за једносакупљају се у ширу породицу, која се зове народ;они имају исту до мовину, исту крв, исти језик и оби -чаје.

3. Право, дужност и обавеза домаћинаПо канону, управљање кућом припа да најстаријем

под кровом куће или нај старијем брату; ако немајуособине потребне за обављање тог посла онако какозахтијева дужност, онда се на ску пу укућана бираонај ко је паметнији, мудрији и брижљивији.

15

Домаћин може постати и неожењен човјек. Дома -ћин има право:

1) Сједити на челном мјесту у својој кући, иакоима старијих од њега у кући;

2) На своја оружја, макар коштала стотину ћеса(ћеса, кеса, стари новац од око 500 гроша), наоседланог коња; на своју постељину и покривач; напри бор за каву; те ствари ни канон на диоби необухваћа;

3) На добит кућне чељади, најамнине или поклоне;4) Куповати, продавати и замјењи ва ти земљу, као

њиве, ливаде, пашњаке (шуме с пашњаком), шу мар -ке, ред за наводњавање, стоку и бакраче;

5) Давати и узимати у зајам и бити ја мац;6) Поправљати куће, колибе, штале, итд.;7) Укућане слати на посао, или на ждријело;8) Укућане слати као раднике у зајам, а и бесплат -

но;9) На вино и ракију, куповати је или продавати, или

је дати у зајам;10) Кажњавати укућане кад не иду како захтијева

напредак куће.Казне су ове:а) да им не да јести;б) да им отпаше оружје с рамена или појаса за

једну или две седмице;в) да их веже или затвори у кући;

16

г) непослушног да одијели од куће, дајући му диокоји му припада да би уклонио опасност и срамоту.

11) Ако неко од укућана уђе као ја мац више негошто му оружје вриједи; ако нешто продаје, купујеили зами је ни без дозволе домаћина, домаћин имаправо да не одговара, јер канон не сма тра законитомни продају, ни купо ви ну, ни замјену, ни таквојамство, те се све укида, јер је учињено без одоб -рења домаћина.

4. Дужност и обавеза домаћина1) Да се стара за добробит укућана;2) Да држи под надзором укућане да не направе

неку штету или да не раза рају;3) Да први предводи на посао који му припада;4) Да пази на земљу да не остане пуста; на крдо

стоке да се не уназади њен напредак;5) Да ради паметно и мудро унутар и изван куће и

да не води разарању и оси ромашењу куће;6) Да се стара о одјећи и обући уку ћана од кућних

добитака;7) Да буде праведан у кући и да не коме не држи

страну више него дру го ме;8) Да купује оружје момцима кад ви ди да су за то

дорасли.5. Право домаћицеДомаћица има право:1) Над свим стварима које се држе у кући;

17

2) Давати и тражити у зајам брашна, хлеба, соли,сира или масла;

3) Наређивати женама куће да носе воду, да иду подрва, да однесу рад ницима храну, да залијевају, даносе отпатке, да жању или окопавају или да плијеве.

6. Дужност домаћицеДомаћица треба:1) Да спрема ручак и вечеру, да кува, да поставља

стол и да дијели јела;2) Да брине о млијечним произво ди ма да не про -

пад ну;3) Да не продаје, нити купује или ми јења нешто

без одобрења домаћина. До маћица не мијеси, не идепо воду, не носи дрва, не носи отпатке, не зали јева,не жање, не плијеви, нити носи храну радницима;

4) Да буде праведна приликом мире ња укућана идјеце; да неком не држи страну више него другом;

5) Домаћица ће се старати о дјеци док жене будуна послу.

7. Право укућана (одраслих мушкараца)Кућна чељад има право:1) Смијенити домаћина ако увиде да не ради за

добробит куће или ако их води к осиромашењу;2) Смијенити домаћицу ако увиде да поткрада, или

да нешто кришом одрас лих мушкараца продаје - памакар то било и једно јаје - или ако више држистрану својој деци него другој;

18

3) Свако на своја оружја; могу их продавати,мијењати, или заложити, али немају право да одкуће затраже друго оружје;

4) На волове има право тежак који их тјера; данекоме помогне, да их даје бес платно, или у зајамбез дозволе до маћина;

5) На стадо оваца има право пастир ко ји га чува;домаћин нема право да му се мијеша у тај посао;прије него што ће нешто продати или заклати некуовцу, казаће пастиру, а он зна која је овца или краваза клање.

8. Дужност укућана (мушкараца) је:1) Да не уђу као јамци без одобрења домаћина

куће;2) Могу ући као јамци и не питати до маћина куће,

али за толико колико им вриједи оружје, јер је тоњихово;

3) Не могу ићи некоме као радници без дозволедомаћина куће;

4) Не могу да продају, да купују, нити да штомијењају;

5) Укућани не могу вријеђати дома ћина при кућ -ним и физичким послови ма;

6) Да слушају и да иду гдје год наре ди домаћин;7) На кога домаћин упре прстом да иде у војску, тај

треба да иде;

19

8) Женске су дужне радити за кућу: ако им пре -остане времена кад се осло боде кућних послова,могу радити сво је ручне радове.

ПОРОДИЦА У СЕЛУ И БАРЈАКУ9. Право породице1) Има право гласа на скупштини се ла;2) Има право на дио сеоске глобе;3) Има право на сеоску комуницу;4) Има право узети у заштиту било ко га;5) Има право предводити лучем и сје киром при ли -

ком спаљивања куће у свом племену;6) Има право предводити глобаре* у тор свог пле -

мена; (* глобар - онај који наплаћује казну, глобу, ви -ди па раграфе 1152-1156)

7) Ако кућа падне у неку тешку кри вицу, за коју јојслиједи казна ватреног угарка и сјекире, ни село нибарјак не могу је разорити док их не предводи самкривац.

10. Обавеза породицеа) у селу:

1) Домаћин одговара за сваку штету коју некомеучине укућани;

2) Одлазит ће на скупштину кад год се скупљасело;

3) Послат ће радника на рад који село обављазаједнички;

20

б) у барјаку:1) Одлазит ће на скупштину барјака кад буде поз -

ван “од сваке куће по један мушкарац”;2) Одазват ће се заједно са селом бар јаку за “два

оброка хране” момцима бар јака;3) Платит ће 400 гроша глобе кући војводе за сва -

ко убиство;4) Полазит ће у војску барјака.

21

2. књига

БРАК

ОДРЕЂИВАЊЕ И ВРСТЕ БРАКА11. Одређивање брака по канонуСтупити у брак, по канону, значи оку ћити се, по -

већати домаћинство за једно чељаде више за рад, заприраст дјеце.

12. Врсте бракаа) Ступање у брак вјенчањем - одоб рено од вјере

и Лекиног Канона;б) Жена која се држи мимо вјенчања - противно

вјери и Лекином Канону; в) Отета жена и дјевојка - незаконита по вјери и

Канону; г) Женидба на пробу - противно вје ри и Канону.

ПРАВО МОМКА И ДЈЕВОЈКЕ13. Право момкаМомак има право да мисли на своју женидбу ако

нема родитеље.Док има родитеље момак нема право:а) мислити на своју женидбу;б) одредити просца;в) мијешати се у своју вјеридбу;

22

г) ни на вјеренички прстен, ни на руб ље, ни наобућу (надокнада која се давала посреднику, просцу,прово да џији као награда за обављени посао), а нина одре ђи ва ње рока вјеридбе.

14. Право дјевојкеДјевојка, иако нема родитеље, нема право мислити

на своју удају; право је у рукама браће или рођака.Дјевојка нема право:а) бирати свог мужа; отићи ће за оно га за кога је

буду вјерили;б) мијешати се у просидбу ни у вје ридбу;в) ни на обућу, ни на рубље.

ДУЖНОСТИ МУЖА И ЖЕНЕ15. Дужности мужа према жениМуж је дужан:а) старати се о одјећи и обући и о све му што је

потребно за живот;б) чувати женину част и не оставити је да се жали

ни за коју потребу.16. Дужности жене према мужуЖена је дужна:а) чувати част мужу;б) служити му искрено;в) бити му потчињена;г) извршавати брачне обавезе;д) часно одгајати и подизати дјецу;ђ) пазити му на одјећу и обућу (у пог леду шивања);

23

е) не мијешати му се у вјеридбу си но ва и кћери.17. Право женеЖена има право да од мужа тражи из државање,

одјећу и обућу.

ПРАВО УДОВЦА И УДОВИЦЕ18. Право удовцаУдовац, ако нема родитеље, има пра во сам го -

ворити око своје женидбе. (Ме ђутим, Брђа нин нећето ура дити па макар знао да ће остати не ожењен;обичај је да се пошаље неко други ко ће говоритиумјесто њега око женидбе.)

19. Право удовицеУдовица има право:а) сама говорити око удаје;б) изабрати за мужа онога ко јој се допадне на око;в) прстом одредити просца који ће јој донијети

вјеренички прстен.

ПРОСИДБА20. Одређивање просцаПросац је онај ко настоји похвалити дотичну особу

код момкових или код дјевојчиних родитеља како биузели или дали дјевојку за тог момка.

21. Право и обавеза просца

24

1. Просац је посредник код младоже ње и код младе(код момка и дјевојке), како не би ни једна ни другастрана прекршила ријеч.

2. Просац има право на више од 50 гроша за про -сидбу, за обућу која је од ређена каноном.

3. Обућа просца даје се на дан удаје невјесте.4. Просца налази или кућа дјевојке или кућа мом -

ка.5. Обућу за просидбу увијек даје кућа младожење,

чак ако и просца одреди невјестина кућа.6. Просац има право говорити колико за родитеље

дјевојке, толико и за ро дитеље момка.7. Просац је обавезан радити на спо разумијевању,

родитељима дјевојке но сити новац с оцем или бра -том мла дожење.

8. Просац има право да се мијеша у сваку стваризмеђу родитеља момка и родитеља дјевојке до данаступања у брак.

ВЈЕРИДБА22. Забрањивање брака по канонуПриликом вјеридбе дјевојке пазит ће се:а) да није исте крви и рода;б) да није из истог племена;в) да није унука племена момка који хоће да је

вјери;г) да није разведена жена;

25

д) да није у кумству: 1) приликом крш тења уцркви; 2) при вјенчању; 3) при резању косе; 4) да сеније поб ра тимила.

Канон не подноси вјеридбу и женид бу када се ис -пријече горе споменуте забране, чак ако су и у че -тиристотом кољену (ако неко погријеши против тихзабрана, његово племе ће га гло бити, а догађа се даму и кућу запале).

У дозвољеној вјеридби по канону је да просац иотац - или брат - момка одређене ноћи оду кодродитеља дје војке однијети вјеренички прстен.

Чим уђу у гостињску собу, просац ће чепркативатру прије него што ће за просити дјевојку; чимпрожари ватру, говори.

Послије вечере, отац младожење дат ће просцуновац и вјеренички прстен у руке. Чим просац пре -броји новац на лопару устат ће на ноге и дат ће уруке новац и вјеренички прстен оцу дје војке.

23. Нема невјесте без просидбе.Отета или одбјегла девојка, ако нађе мужа, не може

се накитити као нев јеста; удат ће се дјевојачки - удјево јачком руху - зато што се удала и отиш ла мимоканона без просца.

26

ВЈЕРЕНИЧКИ ПРСТЕН“Вјеренички прстен, докле год не одус танеш,

човјека чини твојим.”24. Одређивање вјереничког прстенаВјеренички прстен састоји се од бак реног или

сребрног (у задње вријеме) прстена, јер се у нашимкрајевима није знало за злато.

Вјеренички прстен нити се мијења, нити се враћаза живота онога ко је вје рио дјевојку.

Вјереничким прстеном дјевојка се ве зује, те акопрекрше ријеч, родитељи дјевојке младожењинојкући дугују крв.

25. Право момка да остави вјерену дјевојкуАко се момку прохтије, слободан је оставити вје -

рену дјевојку, али вјере нич ки прстен и новац који језа дје војку дао, пропадају; разлог је:

“Ко остави вјерену дјевојку, канон га кажњава ивјереничким прстеном и новцем који је за њу дао.”

Прије него што момак остави дје вој ку, упознат ћепросца, а овај ће са дво јицом пријатеља из момковасела отићи код родитеља дјевојке и двојици прија -теља из села девојке у очи рећи да се момак, који јебио вјерио њихову кћер, ње одриче, те су слободнида је другдје удају.

27

26. Вјерена дјевојка нема право да оставимомкаВјерена дјевојка не може оставити момка ако јој се

не допадне.Ако дјевојка не послуша да оде мужу који ју је

вјерио, а и родитељи подр жавају кћер, она се вишеза живота младожење не може удати за другога.

Родитељи дјевојке дужни су кући младожењевратити све, до посљедње паре, коју су добили задјевојку.

Вјеренички прстен и десет гроша од канона, којису послани девојци при ликом вјеридбе, остат ће уњеној шкри њи до дана смрти младожење; да знајуи дјевојка, и момак, и родитељи да им тај вјереничкипрстен не да да погазе ријеч.

Према канону, дјевојка остаје везана; може се уда -ти само уз допуштење мла дожење коју ју је вјериои ако се он ње одрекне, а није по канону да је некодруги оде запросити ако зна да је спри јечена.

И ако младожења буде узео другу же ну, дјевојкакоју је вјерио остаје веза на.

Смрћу младожење, канон ослобађа дјевојку и она,ако жели, може се уда ти, из разлога што се “смрћумладо же ње вјеренички прстен рачуна изгуб ље- ним”.

Ако дјевојка не послуша да се уда за оног ко ју јевјерио, силом ће је удати за оног ко ју је везао“метком у ок ви ру”, те ако му дјевојка, бјежећи,

28

падне ока, овај је убија метком њених роди теља, акрв дјевојке остаје неосвећена, јер ју је убио њи -ховим метком.

ОДРЕЂИВАЊЕ ВЈЕРИДБЕ - НАЗНАЧЕНИ ДАН27. Одређивање вјеридбе“Одредити вјеридбу” значи одредити дан и наз -

начени рок кад ће сватови отићи по младу.Чим се дјевојци “одреди вјеридба”, пошто је наз -

начен дан, сватови ће бе зувјетно кренути тог дана итај дан ни канон не одлаже, нити може да се по -мјери.

Сватови ће тог дана отићи по младу, па макарзнали да млада умире, вукући је, довест ће је у кућумладожење.

Сватовима се не спречава пут, па ма кар ималимртваца у кући родитељи младожење или родитељидјевојке.

Мртвац у кући, сватови ће кренути; млада улази укућу, мртваца изводе из куће. Тамо нек се нариче,овамо нек се пјева. (То се каже да се покаже да нисмрт тога дана не може зауставити сватове; иначе,да се пјева, не пјева се.)

29

ЦИЈЕНА КОЈА СЕ ДАВАЛА И ДАЈЕ ЗА ЖЕНЕ

Цијена која се давала за дјевојке или жене, од пријепедесет година и ра није, износила је од 50, 100, 200до 400 гроша.

Цијена каснијег канона износи 1500 гроша, оно -лико колико стоји крв жене.

НАСЉЕДСТВО ЖЕНЕЖена нема никаквог насљедства код родитеља, ни

од имовине, ни од куће.Родитељ не мисли на опрему и ни на једну ствар

своје кћери; бригу о томе водит ће онај ко је будевјерио.

Родитељ момка који је дјевојку вје рио мислит ће освему што је потребно за њену удају.

СВАДБАПРИПРЕМА СВАДБЕ ПО КАНОНУ

28. За свадбу ће се припремити:а) свадбени во, који ће дати 100 ока меса и лоја;б) товар кукурузног брашна;в) 4 бабуне жита - пшеничног браш на; (бабуне,

мјера за жито, око 10 кг)г) 4 оке каве;д) 12 ока шећера;

30

ђ) 8 ока риже;е) 4 оке меда;ж) 10 ока сира:з) 2 оке масла;и) 3 оке јестивог уља;ј) 70 ока ракије.Напомена: Некада је умјесто ракије било вино.29. Свадбу, по канону, чине:а) 12 сватова и 1 сватица;б) позивари;в) свадбени послужитељи;г) редуше;д) послужитељи;ђ) играчице;е) они који носе овнове на свадбу;ж) пјевачи пјесама за кола;з) младожења и невјеста;и) два свједока (вјенчани кумови);30. Дужност домаћина свадбеЧетири седмице прије свадбе младо жењин отац

или домаћин отићи ће лич но да зове сватове. Најприје се зову сватови - пријатељи, затим сва -

тови - другови.31. “По канону је да се пријатељу иде насвадбу с овном.”Овнове ће однијети:а) унуци и праунуци, и у кољевци да су, мајка ће

водити овна, а кољевку на леђима;31

б) стриц младожење.32. Ред када ће се отићи на свадбу:а) у четвртак иду кћери и унуци;б) у петак увечер иду позивари, свад бени послу -

житељи, редуше, водоно ше, они који носе овнове насвадбу и сватови - пријатељи.

Доносиоци овнова, чим стигну у дво риште мла -дожење, пуцат ће по једном из пушке за сваког поглави;

ц) у суботу ујутро иду сватови - дру гови.У суботу, чим крену сватови, заклат ће се свадбени

во.

ПРЕДВОЂЕЊЕ СВАТОВА33. “Затражи и распитај се о пред вођењу сва -

това, јер, осим ономе ко ме припада, нема човјекакоји може да предводи.”

Предвођење сватова не помјера се ни ти се мијења.Ако се домаћин свадбе забуни и од ре ди за старог

свата онога коме не при пада предвођење сватова,осим што се глоби, старог свата, којег је он одредио,канон не признаје.

Стари сват не може да буде:а) пријатељ, већ друг из младо же њи ног села;б) неће бити из братства или племена младожење,

већ из другог племена.

32

Канон не занима изглед старог свата, већ комеприпада водство, па чак ако је дијете и наказа за око,младоже њи ној кући ће се допасти.

34. Ред сватова на путуРед сватова, кад крену по младу и кад се враћају с

њом, по канону, је овај:1. - стари сват, друг, предводи2. - сват - пријатељ3. - сват - друг4. - сват - пријатељ5. - сват - друг6. - сват - пријатељ7. - сват - друг8. - сват - пријатељ9. - сват - друг10. - сват - пријатељ11. - сват - пријатељ12. - сват - друг с овном којег води13. - сват - сватица која тјера овна.Посљедњи ће ићи младожењин отац или брат во -

дећи коња.Сватови, кад крену по невјесту, пуцат ће свако по

једанпут из пушке у дво ришту младожење.“Сватови, са и без младе, и пратња с умрлим, не

могу никоме проћи поред врата, осим ако је пролаз,сеоски пут или велики пут.”

33

35. Нема човјека који може некоме забранитисеоски или велики пут чак и ако му пролазипоред кућних врата.

Ту, гдје пролази човјек, пролази и сто ка, пролазеживи и пролази се са мртвацем.

Ако настане запрека на великом путу, све горе игоре, туда ће пролазити нам јерник и стока, невјестаса сватовима и пратња са мртвацем.

Од власника је обавезно затражити дозволу да мусе прође поред куће, а овај може да ослободи про -лаз, али уз договор да му ту не остане пут и да мусе част не злоупотријеби.

Ако се неко јуначи - или сватови или пратња самртвацем - да му прође по ред куће, канон му даје заправо да их врати назад, из разлога што кућни про -лаз и пролаз за његове посједе су за њега, а не завелики пут.

Ако се догоди да се силом тјерају, де шавало се дасу постали браћа мрт вацу, а невјести је стављенцрни руб на главу.

“СВАТ МЈЕШТАНИН ТРЕБАДА УСТУПИ ПУТ СВАТУ ГОСТУ”

Сватови, идући по младу, путем не сми ју пуцатииз пушке, а канон забра њује да их неко дира.

Намјерници, каквог год положаја и угледа били,ако се сретну са свато ви ма, склониће се с пута докне прођу сватови.34

Сват мјештанин уступит ће пут свату госту; то јеканон дужности и чов јеш тва које су наша брдаимала од пам тивијека.

Ако се сусретнем са сватовима гос тима у мом селуили мом барјаку, ка нон ме обавезује да се склонимс мо јим сватовима док не прођу сватови гости.

Ако се два пара сватова сусретну у туђем селу илитуђем барјаку, канон ска обавеза је да се склони иједан и други пар и да се растану часно и без ријечи.

“СВАТ - СВАТ, ГОСТ - ГОСТ”36. Канон нам забрањује да дирамо госта унашој кући, али не и свата.“Сват је сват” и канон нам оставља слободан про -

лаз да га дирамо, ако се недолично понаша. Да диранедоличног свата никоме се не узима за срамоту.

Ево разлога:Сватови долазе и доносе са собом ме со, мезе, ра -

кије (вина), новац за пре ноћиште и друго; премаканону, сва тови једу свој хлеб у мојој кући.

37. Сватови ће донијети са собом:1. - Овна од тачно 12 ока; ако дође мање, младин

отац има право при тиснути старог свата да купидругог овна како канон тражи;

2. - На дан поста донијет ће 8 ока суве рибе;3. - 2 оке сира;4. - 8 ока вина;5. - 2 оке ракије;

35

6. - 12 гроша новца за преноћиште; тај новац је захрану, коју сватовима даје младина кућа за оку игрош;

7. - 5 гроша момку који дочекује сва тове;8. - 5 гроша жени која облачи нев јесту;9. - 10 гроша невјестином стрицу - мај чином брату.38. Свадба у невјестиној кућиУ кући, из које излази невјеста, није по канону да

се пјева, нити да се пуца из пушке.Сватови, иако стигну рано у село невјесте, није по

канону да крену кући прије заласка сунца и пријесумрака.

Један од другова из невјестиног села, који није ниу крви ни у племену с нев јестом, изаћи ће да дочекасватове да ље од младине куће за једно уже којим сево веже.

Улазећи у невјестино двориште, сва то ви ће пуцатииз пушака свако по је дан пут, као и када буду изла -зили и кренули с невјестом.

Само стари сват говори; није по ка нону да другисватови говоре, изузев ако неко буде прозван илиупи тан по имену.

Сватови и сватица обједоват ће за јед но за истимстолом; није по канону да се дијеле на два мјеста.

Чим се објед заврши, сватови ће ста вити дарове заневјесту на неизлом љен хлеб на столу.

Дар се састоји од једног гроша по осо би; није поканону дати ни више ни мање.36

39. Право младожењине куће и обавезапријатељаАко младожења умре прије него што узме невјесту,

пријатељу остаје прстен и десет гроша од канона, аостали но вац вратит ће до задње паре младо же -њиним родитељима.

Ако се младожења ожени и само јед ну ноћ проведес невјестом и умре, при јатељ ће младожењиним ро -ди те љи ма вратити пола цијене.

Ако младожења умре исте године кад се оженио,пријатељ враћа опет пола цијене младожењиним ро -дитељима.

Ако младожења умре двије године пос лије же нид -бе, пријатељ за себе за држава два дијела цијене,трећи дио враћа младожењиним родитељима.

Ако младожења умре у другој го дини, али остав -љајући дијете на прек ладу огњишта, пријатељ неманикакве обавезе према младожењи - ни роди тељима,из разлога што му је кћер ос тавила мијешану кућуи цијену му је платила с дјететом које им је оставилана огњишту.

Ако младожења умре послије треће године,његовим родитељима не остаје ништа да узму одпријатеља, из раз лога што му је његова кћерслужила у кући.

37

СМРТ НЕВЈЕСТЕ40. Право невјестиних родитељаАко невјеста умре послије три го ди не по удаји, а

не остави дијете на му жевљевом огњишту, њениродитељи имају право узети рубље и накит одсребра, али шкриња с локотом и пар рубља остајукод мужевљевих роди те ља.

Ако жена умре, остављајући сина или кћер код му -жа, њени родитељи имају право на накит од сребра,а дру ге ствари остају у мужевљевој кући.

“ЖЕНА НЕ ПАДА У КРВНУ ОСВЕТУ” “ЖЕНА ЗАДУЖУЈЕ РОДИТЕЉА КРВЉУ”

Заиста, према нашем канону, “Крв остаје убици”,али овај канон не обух ваћа жену, зато што “Жена непада у крвну освету” и да се деси да убије некога.

Ако жена убије свог мужа или било кога, њениродитељи дат ће оправдање за ту крв.

Муж купује женин труд и живљење, али не њенживот.

Ако нешто снађе жену мужевљевом кривицом, ње -ни родитељи траже оп рав дање од њега по канону.

Ако муж истуче жену, по канону није крив, а нињени родитељи не могу да траже тучу зета. Ако мужоблије крвљу жену и ако се она жали родитељима,муж ће им дати оправдање.

38

Ако жена убије мужа и устане дјевер и убије снахушто му је убила брата, по канону то није оправдано.Женина крв није равна мужевљевој крви; дак ле,вишак мужевљеве крви надокнадит ће женини ро -дитељи.

Као што су родитељи дужни дати оп равдање засваку лошу ствар коју њи хова кћер уради у мужев -љевој кући или било коме, тако цијену њене крвиносе родитељи, а не муж или њен син.

“ЖЕНА ЈЕ МИЈЕХ ЗА НОШЕЊЕ”Жена се рачуна као мијех за ношење докле год

буде у мужевљевој кући, јер се родитељи ње неодричу; задржавају за себе и на себи одговорност зању, али и захтијевају оправдање ако је неш то снађе.

УДОВИЦАЖена која остане удовица и без дјеце, кад се дијели

с мужевљевом кућом, рубље које је донијела каоневјеста и шкрињу с локотом узима са собом.

Млада жена која остане удовица, али с дјецом, акожели остати с дјецом на мужевљевом огњишту,јамчит ће са два пара јамаца: два јамца бит ће изсела гдје је остала удовица, да нико неће иматипосла с њом и да неће сра мотити име родитеља нимртвог мужа; два друга јамца дат ће њени родитељиили рођаци, да је неће растати од дје це, изузев акосама затражи да се рас тане и уда.

39

Жену која остане без мужа и без дје це и, ако језашла у године, моли ро дитеље да је оставе намужевљевом огњишту, не смије узнемиравати никоод братства или мужевљевог племена.

Удовица без синова, ако има удате кће ри, има првоостати и живјети на мужевљевом огњишту. Можеотићи да живи и код родитеља или код неке одудатих кћери, а мужевљева земља дат ће јој насушнихлеб - три товара жита сваке године до смрти.

Ако се удовица уда, тада свој живот налази коддругог мужа, јер земља пр вог мужа више не клијаза њу.

СЈЕЋЕНА РЕСА(ОТЈЕРАТИ ЖЕНУ)

Ако жена не буде доведена код мужа како треба,канон му даје за право да јој сијече ресу или косу ида је отјера.

Брак остаје, те ни муж ни жена не могу склопитинови брак за свога жи вота. Ако се жена поправи,послије молбе пријатеља, догађа се да је муж по -новно узме.

Због двије ствари жена добија метак у леђа, а збогједне ствари сијече јој се реса и отјера се:

а) због преваре;б) због убиства госта.Због та два невјерства муж убија же ну, сједи без

заштите, без задате ри јечи,* а неће бити гоњен за

40

крв, јер родитељи убијене жене узимају цијену крви,а њему дају метак и одређују му јамце.

Због крађе или разбојништва муж ће отјератижену, али нема право да жени учини друго зло.

Жена која се отјера, кад излази из мужевљеве куће,нема право понијети са собом ни једну ствар, изузеврубља које има на себи. Отјерана жена губи рубље,јер цијена коју је муж дао за њу остаје код родитеља.

Ако отјерана жена има сина који си са, муж, иакоје одваја од малог, дужан јој је одредити неко мјестооко своје куће да јој да сина и да је издржаваодјећом, обућом и храном.

* Задата ријеч, обећање, гаранција; у оби чајном правузадата ријеч је значила јамство (гаранцију) да за одређеновријеме оштећена страна неће вршити освету над крвником;крвник (убица) под задатом ријечи, као и чланови његовепородице, могу се слободно кретати за сво вријеме трајањазадате ријечи.

НЕВЈЕНЧАНА ЖЕНАОнај ко ожени невјенчану жену, ос таје везан према

вјери и према канону.Невјенчана жена нема никакво право у мужев -

љевој кући.Мужа, који се ожени невјенчаном же ном, канон

каж њава овим казнама:а) спаљује му се кућа и земља му ос таје пуста;б) протјерује се из мјеста и не може газити своју

земљу док не удаљи нев јенчану жену;41

в) ако буде имао дјеце с невјенчаном женом, ра -чунају се незаконита и зато никад не могу постатинасљедници.

РОДИТЕЉИ (ОТАЦ - МАЈКА - СИНОВИ)

ОТАЦ - МУЖ41. Право мужа над женомМуж има право:а) да жену савјетује и укори;б) да своју жену туче и веже када му не извршава

наређење.42. Право оца над синовимаОтац има право:а) на живот и на живљење синова;б) да туче, веже, затвори или убије сина и кћер, ка -

нон му не тражи оп рав дање и рачуна му да је себеубио: “Ко себе убија, не освећује се”;

в) да пошаље сина на посао кад год жели, јер “Докје отац жив, син се рачуна тежаком”;

г) на добит сина, од рада или ма как ва била;д) да продаје или купује, даје и узи ма;ђ) да сина отјера из куће без дијела, кад му се не

повинује и кад није пос лушан; али чим отац умре,син се вра ћа на очево насљедство.

42

43. Очева дужноста) Отац је дужан да се брине за добро синова како

око части, тако и око имо вине;б) да синовима купи оружје, чим за ње га дорасту;в) да не оставља тестамент, ако има синове;г) да синовима остави једнако нас љедство.

МАЈКА - ЖЕНА44. Женине привилегијеа) Муж нема право над животом же не;б) жена нема никакво право ни на си нове, ни у

кући;в) ако син убије мајку, закрвит ће се с мајчиним

родитељима;г) ако туђа рука истуче, окрвави или убије мужев -

љеву жену, част ће јој по тражити муж, рану и крвродитељи;

д) ако дјевери истуку мужевљеву же ну, родитељижене тражит ће за њу част, ако се муж не заузме зато;

ђ) ако је мајка подстрекач (која завада кућу), синће отјерати мајку из куће без дијела и без ичега,само ће јој прве године дати насушни хлеб (тритовара жита) и друго јој не дугује.

43

СИНОВИ45. Дужност и обавеза синоваа) Синови дугују родитељу покор ност и послуш -

ност;б) остају под очевом влашћу док он не умре;г) не могу дигнути руку на њих, нити им одгова -

рати;д) за сваку ствар договорит ће се с оцем;ђ) без очевог одобрења не могу ниг дје ићи;е) без очеве дозволе не могу ништа купити нити

про дати, а и никакве од носе не могу имати ни саким;

ж) не могу бити јамци, осим за то лико колико имкошта оружје за па сом;

з) не могу оца избацити на улицу иако је изнемогаостарац;

и) ако син опљачка, окраде или убије некога, отацће одговарати, јер се “До битак и несрећа синовадијели оцу и браћи”;

ј) ако син убије оца, племе или убије убицу или газаувијек отјера из мјеста;

к) ако се неко од синова одлучио од војити од оца,одлази без дијела и без ичега.

46. Право првог (најстаријег) синаа) Најстаријем сину припада госпо да рење кућом

послије очеве смрти;

44

б) најстарији брат питат ће се за све унутар и изванкуће;

в) ако је из куће барјактара, најста ријем сину нај -старијег брата припада барјак;

г) ако је из куће војводе, најстаријем сину најста -ријег брата припада вод ство;

д) ако је сеоски кмет, сину најста ријег брата при -пада надстарство;

Напомена: Док се кућа не одијели, стриц синованајстаријег брата излази за потребе села и барјака;чим се оди јеле, немају се право мијешати у горенаведене потребе ни стриц ни његови синови, затошто су од синова нај ста ријег брата.

ДИОБА47. По канону диоба обухваћа:1. куће, окућнице и штале; 2. земљу: а) њиве, б)

винограде; в) ливаде; г) паш њаке; д) шумарке -гајеве; 3. на водњавање (ред на воду); 4. воденицу; 5.добитак и трошкове; 6. оружја; 7. бакраче, жељез -нарију, воловски алат; 8. покућство - постељину; 9.стоку: кра ве, волове, коње, овце и козе; 10. жито исваки род њиве; 11. пчеле; 12. сир и масло; 13. винои ракију; 14. старце који врше диобу.

48. Кућа, окућница и штале1. Кућа и земља око ње припадају најмлађем брату.

45

2. Потоци и штале дијеле се по браћи - оноликодијелова на колико се по родица дијеле браћа.

49. Земља1. Земља предака дијелит ће се ко нопцем - по

брату.2. Купљена земља од синова - пос лије смрти ро -

дитеља - дијелит ће се по пушци (тј. за сваког синакоји је до растао да носи пушку (оружје)).

3. Средњи брат има право бирати зем љу гдје годжели.

4. Њива, виноград, ливада, пашњак, шумарци игајеви дијелит ће се ко нопцем - по брату, коликоједан, то лико други.

5. Комуница, шума и планина не ди јеле се; бит ћезаједничка, како за дрва, тако и за пашу.

50. НаводњавањеРед на воду дијелит ће се керчиком (врста мјере за

дужину) према земљи.51. МлинМлин, као и земља, дијелит ће се по брату.52. Добици и трошкови1. Добици и трошкови припадају ог њишту: кућа их

користи и, прије него што се кућа подијели, испла -тит ће се.

2. Посебне добитке канон не издваја: “Што затекнудјелитељи у кући, остаје унутра”.

3. Опрема жене не улази у расправу око диобе.

46

4. Дарове који се невјести скупљају на дан удаје,како код родитеља, тако и код мужа, канон диобе необухвата; припадају жени.

53. ОружјаОружја ће се дати најстаријем брату.54. Бакрачи, жељезнарија, воловски алатБакрачи ће се дијелити по брату, као и жељез -

нарија: сјекире, мотике, косе, косири, косијере,тестере, тесарска тес лица, дијетло, итд.; тако иволовски алат.

55. Покућствоа) Постељина ће се дијелити по бра ту;б) бачва, дрвено корито, буре, шиник (мјера за

жито од 45 или 100 ока), по брату;в) кашике, лопари, ведра за мужу, ступе, гомиле

дрва, ћупови, земљани лонци, земљане шерпе и штогод буде било дрвеног и земљаног посуђа, дије лидомаћица по савјету стараца, а тако и перад.

56. Стока“Овнови се дијеле по пушци”. На диобу овнова,

крава, волова и коња има ју право само они који суспособни носити оружје.

57. Жито1. “Жито се дијели према устима” (у ствари, по

члановима домаћинства). Мушкарцима, женама идјеци дат ће се насушни хлеб (ради се о животнимнамирницама) на дан диобе.

47

2. Дјеца - мушка или женска - док не навршегодину, немају право на на суш ни хлеб. Чим навршегодину дана, дијелит ће им се дио насушног хлебакао и другима.

3. Не само жито, већ и сваки други род њива илибашти, дијелит ће се пре ма устима.

58. Пчеле1. Кошнице пчела дијелит ће се по бра ту.2. Мед се дијели према устима.59. Сир и маслоСмок (све што се производи од млијека) и свака

друга мрс дијелит ће се према ус тима.60. Вино и ракијаВино и ракија, једном ријечју све што се једе и

пије, дијелит ће се према устима.61. Старци који врше диобу1. Бит ће два или четири старца која врше диобу

или како захтијева потреба куће која се дијели.2. Старци који врше диобу имају пра во узети по

једног овна за себе.3. Обућу старцима који врше диобу дат ће заједно

браћа која се дијеле.62. а) Сиротом старцу дават ће се трошкови руч -

кова прије диобе куће; б) неожењеном брату дат ћесе трошкови женидбе прије диобе куће. в) жене неулазе у дио диобе, осим за насушни хлеб - на свествари које се једу и пију;

48

г) јасле, сијено и слама, дијеле се према стоци.63. Ако браћа одлуче да се подијеле за очевог жи -

вота, они се немају право мијешати ни у земљу, ниу имовину, и свако ће отићи на онај дио који им отацбуде одредио.

64. Послије очеве смрти, канон диобе не дијелибраћу, већ колико има браће на толико дијеловаподијелит ће очеву имовину, како покретну, тако инепо кретну.

65. Ако су четири брата и ако одреде старце да сеподијеле, земљу предака подијелит ће конопцем побрату.

66. Ако се два брата подијеле на јед ну, а два другана другу страну, земљу предака дијеле по пола,купљену зем љу по пушци. (Види: 49,2)

67. Ако умре један брат од двојице подијељених, ане остави сина на ог њишту, земља која му је билаприпала у дио, подијелит ће се на три дијела, осимкасније купљене земље и осим стоке обновљененакон што су се подијелили.

68. Параграфи 66. и 67. обухватају и браћу од двијемајке.

69. Ако се браћа, једном подијељена међом икаменом, поново помијешају, а послије извјесногвремена одлуче да се опет подијеле, земљу дијелепрема међи прве диобе. Ако су купили нове земљеи обновили стоку након што су се помијешали,примјенит ће 66.

49

70. Ако су два или више браће, а је дан умреостављајући сина иза себе, када се буду подијелили,убоги син дијели се са стрицем као брат, узима диосвог оца.

НАСЉЕДСТВО 71. За насљедника канон признаје сина, а не кћер.72. Сина из невјенчаног брака канон не признаје

за насљедника.73. Насљедство припада унуку коље на или крви, а

не унуку по млијеку или унуку кћери.74. Жена нема право на дио насљед ства, ни код

родитеља, ни код мужа:а) да се унучад не населе на огњиште искор је -

њеног ујака;б) да се женини родитељи не населе на огњиште

искорјењеног зета;в) да се племена једног барјака не мијешају са

племенима другог.75. Ако се искорјене сви мушкарци једне куће и да

су стотину кћери изиш ле из те куће, ни оне немајуправо да се мијешају у насљедство родитеља, нињихови синови, ни њихове кћери. “Унук од кћерине може се мјерити с унуком стричева.”

76. Ако неки син остане дојенче у кољевци, без оцаи мајке, без брата и сестре, ближи рођаци дужни суда га подигну, стоку и земљу да му чувају, а немајуправо ништа да продају нити да мијењају.50

77. Рођаци, иако су дужни одгојити и подићи убо -гог сина, чувати му стоку и земљу, имају право узетитруд зноја свог: “Радник хоће своју плату.” Родкористе, а множење стоке дијели се по канону, чимсин постане себи госпо дар.

78. Чим син напуни 15 година, канон га признајеза одраслог мушкарца и за господара самога себе, итада ће му се предати посједи и имовина и госпо да -рење својом кућом.

79. Ако су рођачке куће, које једнако имају, уга -шено огњиште подијелит ће заједнички.

80. Ако угашено огњиште нема бли жих рођака,братство или племе, макар били у стотом кољену,има право над стоком, посједима и имовином тог ог -њишта.

81. Ако огњиште остане на кћерима, најближирођак или ће отићи код њих или ће их узети у својукућу; ту и тада преузима господарење над стоком,над посједима и над имовином.

ДУЖНОСТ РОЂАКА И ПРАВО КЋЕРИ82. Да у кући држе кћери угашеног огњишта, да

брину о одјећи и обући.83. Да удају сироте дјевојке.84. Да их дочекују и да их испрате по канону.85. Да спреме ручкове кћерима за по кој душе, ако

умру у својој кући прије или послије удаје.

51

БРАТ ПО МАЈЦИ86. Брат по мајци, по канону, зове се онај кога

мајка роди са другим мужем.87. Брат по мајци нема право насљед ства ни

припадања на огњишту првог мајчиног мужа.

ОСТАВШТИНА (ТЕСТАМЕНТ)ОДРЕЂИВАЊЕ ТЕСТАМЕНТА

Напомена: Лекин Канон не признаје тестамент; а,ако неко жели завјештати нешто од своје имовинеза душу, без условно је потребна сугласност рођа ка.

87. Утврђивање оставштине (тестамента)Оставштина их поклони или, како предаја нашег

народа каже “оставити нешто за душу”, подразу -мијева дари ва ње нечег цркви, као њиву или ли ваду,башту или виноград, шумарак или гај, ред за воду, аи све дивље и питомо; дародавалац треба да има:

а) здраву памет у глави;б) да је слободан око завјештања;в) да није уплашен нечијом пријет њом;г) да има право завјештања.

ВРСТЕ ОСТАВШТИНЕ88. Постоје двије врсте оставштине: с обавезом и

без обавезе.

52

а) Оставштине с обавезом су оне ка да завјешталацодреди цркви неку оба везу, рецимо, служити једнуили двије службе у години за његову душу или задушу предака, за ту имовину коју завјешта;

б) оставштине без обавезе су оне када завјешталацпоклања нешто црк ви без одређивања икакве оба -везе, и рачуна се као поклон;

г) завјешталац је дужан скупити сво је рођаке истарце племена са свје доцима, те ће, како даро да -валац, тако и они, ставити прст на папир, како токанон захтијева.

ПРАВО ИСКОРЈЕЊЕНОГ90. Свако је господар своје имовине и онај ко жели

свој иметак завјештати цркви, слободан је и нико гане може спријечити.

91. Отац, иако нема синове, не може кћерима ос -тавити ни земљу, ни имо ви ну, ни кућу.

92. Отац, за свог живота, има право кћерима пок -лањати новац, покућство, пртљаг; послије очевесмр ти кћер нема право тражити очеве поклоне иобећа ња.

ПРАВО РОЂАКА93. Рођаци искорјењеног имају право откупити

земљу и иметак искор јење ног; међутим, продајнувредност те имовине предат ће цркви према опору -ци искорјењеног.

53

94. Ако је искорјењени оставио зајам и дуг крви,исплатит ће се од имовине откупљене од рођака, авишак ће се предати цркви за душу искорјењеног.

95. Ако искорјењени изненада умре, рођаци имајуправо на његову стоку и имовину.

96. Иако искорјењени не остави ниш та написмено,рођаци су дужни да мис ле на његову душу; акорођаци не буду бринули о тој ствари, племе и стар -ци села, када буду дијелили њего ву имовину, од -редит ће им што ће ос та вити за цркву.

97. Ако искорјењени има удате кће ри, и ако његовуимовину откупе ро ђаци, дужни су да их дочекају иис прате по канону.

98. Ако има синове, отац не може пра вити теста -мент.

99. Ако отац изненада умре, те ос тави сина дојенчеу кољевци, рођаци ће преузети бригу над имовиноми сином, док не наврши 15 година.

СЛУГА100. Господар наређује, слуга слуша.101. Најамнина се плаћа према дого вору који се

постиже између газде и слуге.102. Због неке кривице коју слуга скри ви, господар

га не може казнити најамнином.103. Ако слуга украде или убије не кога на хлебу и

на газдине ријечи, слу га је крив и закрви се, алиштета је газдина и овај ће слугу извући из не воље.54

104. Ако се догоди разбојништво или убиство угаздином селу, отпустит ће слугу, али испратит ћега годишњом најамнином зато што је кривица билагаздина, а не слугина.

105. Ако слуга учини неко зло или у газдином селуили изван њега, али на своју руку и без газдиногзнања, штету и глобу платит ће слуга, а ако газда же -ли да га испрати, исплатит ће му на јамнину до тогадана.

106. Ако слуга убије некога на своју руку, крв ћеоднијети у своју кућу.

107. Ако неко убије слугу, закрвит ће се с његовомкућом, али газди се убија гост.

108. Ако газда одлучи отјерати слугу само зато штому се не допада и не налазећи га у кривици, испла -тит ће му годишњу најамнину.

109. Ако се газда исели с домаћин ством из једногкраја у други, ако слу гу не поведе са собом, дугујему годишњу најамнину; ако се слуга не ода зове даиде за њим, дугује му најам нину до тога дана.

110. Ако слуга одлучи прекинути с најамниномприје рока, само због сје те, газда ће му дати најам -нину до тога дана.

111. Ако слуга не иде газди по вољи, може гаотјерати, али га не може ого варати или дигнути рукуна њега.

55

112. Ако газда опсује или истуче слу гу, и ако овајбуде отјеран прије рока, за тучу и псовке правдат ћему се.

113. Газдину вику и укоре слуга ће отрпјети.114. Ако слугу истуче туђа рука, овај ће тражити

оправдање, а газда обес чаш ћени хлеб.

56

3. књига

КУЋА, СТОКА И ИМОВИНА

“За обијену кућу плаћа се 500 гроша глобе и влас -нику се дају двије ствари за једну.”

(Обијеном се кућа сматра када неки човјек штето -чина, кријући се и нео пажено, иде и отвара врата ту -ђе куће с лошом намјером, или прави неку рупу назиду да би могао ући унутра да опљачка или украденешто.)

115. У основи, кућом се рачуна било кула, призем -на кућа или колиба, до вољно је да има огњиште ида дими.

116. Свака зграда која се налази у дворишту, сас -тавни је дио куће, јер се налази у њеном кругу; акосе обије, пла ћа се глоба и двије ствари за једну.

117. Не улази се никоме у кућу без дозива удворишту.

118. Позови, а ако ти нико не од го вори, или са -чекај, или иди својим пос лом.

119. Ако гурнеш и отвориш врата, кућа се рачунаобијеном и опљач ка ном, за што се плаћа 500 грошаглобе, а изгубљено покућство два за један.

57

120. Канон каже: ко некоме обије кућу, за одузетучаст барјаку дугује 500 гроша, а за украдене стваривлас нику двије за једну.

121. Плаћа за обијени тор за стоку износи 500 гро -ша глобе и власнику се дају двије за једну.

122. За обијене кошнице за пчеле пла ћа се 500гроша глобе и власнику се дају двије за једну.

123. За обијену бачију за млијеко пла ћа се 500гроша глобе и власнику се дају двије за једну.

124. За обијени хамбар за жито плаћа се 500 грошаглобе и власнику се даје два за један.

125. Ако се некоме обије пролаз дво ришта, њиве,ливаде или баште, које има пред кућом, плаћа се 500гроша глобе, а домаћину урађен посао.

ЧОБАНИН126. Чобанином се зове онај ко води крдо стоке на

испашу.127. Чобанин-слуга је дужан пазити крдо да се не

оштети, нити да другоме прави штету.128. Ако чобанин са стоком учини некоме штету,

власник је исплаћује, а не чобанин.129. Ако се чобанину изгуби неки ован, упознат ће

власника крда, те како власник тако и чобанин, нас -тојат ће да му уђу у траг.

130. Ако се чобанину изгуби неки ован без трага,власник крда има право чобанина тјерати до зак -

58

летве; ако му се искупи заклетвом, друге обавезе не -ма.

131. Ако неки ован поломи врат или га нека звијерпоједе, чобанин је ду жан власнику однијети траг;друге обавезе нема.

132. Ако чобанину неко украде неког овна, његоваје обавеза да упозна влас ника крда, показујући мумјесто и ври јеме гдје и када је украден; другеобавезе нема.

133. Ако се испостави да је чобанин сам пљачкаш,украдену стоку вратит ће власнику по канону и битће отпуш тен. Ако није навршио годину дат ће му сенајамнина до дана кад се затекао у кривици.

134. Ако чобанин убије пљачкаша при крађи илипри пљачки крда, крв ће однијети својој кући, а заопљачканог овна или крдо власник ће се сам по -бринути.

135. Чобанин је дужан стоку чувати и неће се ос -лонити на то је ли огра ђено или није, зато што“стока тражи чувара, јер се креће, а земља не мрда”.

ЈАРАЦ ИЛИ ОВАН ПРЕДВОДНИК 136. “Част тора је у клепетуши.”137. Ако се јарац или ован предвод ник отме због

насиља или због неког ината и пред очима чобанина,и ако се не убију у тај мах, отмичар плаћа 500 грошаглобе, а стоку двије за једну.

59

СТОКА НАПОЛА(Ријеч је о наполици, привременом имовин ском односу укојем принос попола дијеле власник и обрадивач, односноодгајивач.)

138. Главница стоке припада власни ку; ако угиненеки ован, штета је до маћинова. Као доказ власникусе носи обиљежје од онога што је узео напола.

139. Ако се дају напола козе или ов це, младунчадкоза и вуна дијеле се попола између власника ичобанина.

140. Власник није дужан мислити ни за сол, ни заколибу, већ чобанин који их узима напола.

141. Ако се да женско теле и порасте у кући чо -бана, чим се отели прво мла дунче је чобаниново,који га је по ди гао, а мрс се дијели напола.

142. Ако чобанин поквари мрс од стоке коју је узеонапола, власнику дугује или дио мрса или младун -чад.

143. Стока напола увијек се даје и узима на јесен.144. Крава напола власнику доноси четири оке

сира и двије оке масла.145. На 10 грла коза, власник добија 5 ока масла -

пола оке по грлу.146. На десет грла оваца власник добија 5 ока

масла - пола оке по грлу.147. Власник нема право на сир ни од коза, ни од

оваца.

60

ГЛАВНИЦА(Овдје је ријеч о најму, уговору о давању сто ке на исхрану икориштење, с тим да закупац треба да плати власнику извјес -ну количину мљечних производа према договору.)

148. Главница припада власнику и она се никаданити множи, нити сма њује.

149. Главница никад не угиба.150. Вуна и козина главница припа дају власнику.151. Сва младунчад припадају чоба ни ну, све док

му је у кући главница.152. Мрс се дијели како се они до говоре. Ту и тамо

мрс се не даје нимало.153. Ако се неки ован оштети, штета је чобанинова

и обновит ће је да би попунио број.

СТОКА С ЈАМСТВОМ154. “Стока се не узима с јамством.”155. Ако си стоку узео напола, јам ство те не

обавезује; штета припада власнику.156. Ако штета настане непажњом чобанина,

његова је штета и надокна дит ће оштећену стоку.

КРМАЧА НАПОЛА157. Ако се прасица узме напола чим је одбије

крмача, и одгаји је онај ко ју је узео, њену младунчадподијелит ће напола са власником.

61

158. Крмача остаје чобанину који ју је одгајио, закоју ће власнику дати једно прасе више.

159. Ако се крмача не оплоди те го дине, чобанинје не може продати нити заклати, већ ће је оставитида се јед ном опраси.

160. Ако се крмача оплоди и опраси, а прасад јојпропадне прије него што их мајка одбије, чобанинће је чувати док се не оплоди и по други пут оп раси,а прасад се дијели као у 157.

161. Прасад се дијели кад их крмача одбије, а нераније.

162. Ако се гајена крмача да напола, младунчад седијеле напола, а крмача се враћа власнику, умјестокоје ће се чобанину дати једно прасе више.

ШТЕНАРА163. Свезани пас има своју штенару.164. Штенара је кућица чувара куће и тора.165. Ако неко убије пса у штенари, дужан је 500

гроша власнику пса.166. Свезани пас пушта се послије вечере и остаје

одвезан до сванућа.167. Чим гране сунце, свезани пас бит ће у ште -

нари с ланцем око врата.168. Ако пас насрне на те на великом путу, послије

сванућа, и ниси се могао спасити а да га не убијеш,и убијеш га, власник пса не може захтијевати залоги старца, јер “Велики пут не плаћа ништа”.62

169. Ако пас насрне на те у било које доба дана,упериш пушку у њега и уби јеш га, тукући га у челоили у прса, пас иде неосвећен.

170. Пас се у штети убија, али само онда кад сезатекне “с месом у ус ти ма”, рецимо једући некоговна у стаду.

171. Псу у планини, који прати своје стадо, непресуђује се; ако га убијеш, плаћаш пса.

172. Свештеник не може држати све заног пса усвештениковом конаку (цр к ве) зато што је свеш -теник увијек спре ман, даноноћно, на свакојаку пот -ребу народа.

173. Ако свештеник жели држати све заног пса, нидању ни ноћу не смије га ослободити ланца.

ВО У НАЈАМ174. Ако во у најам презими код те жака, дат ће

товар жита (товар - мјера за тежину од око 100 окажита, колико носи један коњ); ако презими код влас -ника, дат ће товар и пол.

175. Ако се украде во у најам, тежак и власниквола покушат ће га пронаћи.

176. Стоку ће платити заједно, ко ли ко један, то -лико други (види члан 128).

177. Ако власник посумња да му је тежак оштетиовола, овај ће му се ис купити заклетвом.

63

178. Ако вола поједе звијер или га зми ја уједе ушуми и тежак га пронађе угинулог, однијет ћевласнику кожу или неко друго обиљежје.

179. Ако се во изгуби без трага и гла са, оправдатће се тежак власнику зак летвом да нема удјела утоме.

180. Ако тежак не тјера вола, он се дебља и храни,међутим, власнику ду гује товар.

181. Жито ће власнику тежак одни јети кући.

ПЧЕЛА182. “За обијену кошницу пчела плаћа се 500 гро -

ша глобе и двије за једну власнику.”183. Кошница пчела, по канону, изједначава се с

обијеном кућом, тором за стоку, хамбаром за житои бачијом за млијеко.

184. Ко украде кошницу пчела, кошница се рачунаобијеном, дакле, плаћа се 500 гроша глобе, а влас -нику двије кошнице за једну.

185. Ако пориче, заклет ће се са 12 поротника, 6набројаних и 6 ненабројаних.

186. Кошница са пчелама унутра, према процјениканона, кошта 50 гроша.

187. Ока меда кошта 5 гроша, ока воска 5 гроша.188. Пчела бјегуница, која се смјести на туђу воћку

или плот, оног је власника који је слиједи, и власниквоћке или плота не може га спријечити.

64

189. Ако се пчела бјегуница из своје кошницесмјести на туђу воћку или плот, а да је нико не сли -једи, власник воћке и плота има право да је не даникоме и да је задржи за себе.

190. Пчела која се роји пратит ће се у стопу и сли -једит ће се све док се негдје не сретне и било гдје дастане, власник је скупља.

191. Ако се пчела роји и полети да негдје стане, ада је нико не слиједи, онај ко је први нађе скупља језа себе.

192. Ако неко касније устане и каже да је његовапчела бјегуница, а да је није слиједио, канон му сенеће одазвати на жалбу, а заклетва за пчеле никомсе не даје, зато што нико не може рећи ово је мојапчела ако је није слиједио у стопу када му је поб -јегла, јер “Пчела је ова, пчела је она”.

193. Нађену пчелу по туђим баштама или у околи -ни туђе куће не може нико скупити; онога је у чијојје башти или околини нађена.

194. Пчела нађена у шуми или по туђим шумар -цима, ако је далеко од куће, онога је ко ју је нашао.

195. Пчела нађена по пећинама кршева туђег мјес -та, ако је далеко од кућа, онога је ко ју је нашао; упротивном, онога је у чијој је околини нађена.

65

ИМОВИНАОДРЕЂИВАЊЕ ИМОВИНЕ

196. Свака кућа која дими има своју имовину.197. Кућно огњиште има двориште и башту, има

виноград и њиву, има ливаду и забране, има пут ипролаз, има међе како у шуми и равници, тако упољу.

198. Сва домаћинства имају удјела у комуници.199. Њива, виноград, башта и ливада, забран, шу -

марци и гајеви, подијељени су међама.200. Комуница, шума и планина су заједничке како

за подизање бачија (катуна), за грађу и пољоприв -редне алатке, тако и за дрва.

201. Куће мјештана могу да имају више за једанпрут од имовине која им је остала у насљедство одискорјењених.

202. Онај ко иде на планину да се настани, да пос -тави тор или бачију, башту или неки комад земље,ако жели да их крчи, крчи их и остају његове и никога не може нити спријечити нити отјерати с тогмјеста.

203. Пландишта или храстове, које неко остављада би његова стока пландовала, не може му никопосјећи, јер припадају ономе ко се први настанио нато мјесто.

66

204. Ако се нека кућа сели и потпуно се исели изсвог села, ако не прода земљу и кућу, тако ће остатии нико нема право да се на њима настани.

205. Ако прода сву земљу, мјесто бачије је његовои све док буде истрајала његова кућа, нико му га неможе одузети.

206. Свака сеоска кућа у барјаку има право искр -чити онолико земље у комуници колико просторазахвати наоколо лијевом руком бачен камен.

207. Ту, гдје почне копати, сјест ће прекрштенихногу, узет ће у лијеву руку каменчић и бацит ће гана четири стране у крст и око себе: то мјесто је ње -гово. Раније је био обичај да се баца сјекирица (сје -кира).

208. Једном крчену земљу или за башту, или зањиву, или за бачију, и ако је власник остави запуш -тену стотинама година, нико други из села или избарјака не може ући да је обрађује. Сину од синаостаје ономе ко ју је први крчио.

209. Онај ко се не брине за своју бачију за 10 го -дина, послије 10 година губи је и остаје ономе ко јепрви заузме.

ПРИМИТИ НЕКОГА ЗА БРАТА У СЕЛУ210. Примити некога за брата у селу, значи прис -

тати да нека кућа из туђег барјака дође и настани сеу селу другог барјака.

67

211. Чим је село примило неког за брата, сваки се -љанин може му продати земљу, али између четиримеђе.

212. На планини и у селини и у комуници, какосела тако и барјака, ништа му се не продаје и диопосједа не може никада имати; што се тиче испаше,дрва и пољопривредног алата даје му се дозвола заупотребу из поштовања.

213. Одазват ће се на заједничке сеоске обавезе.214. Смрт и свадбу, залог, глобу и зајам брашна има

узајамно са селом. Дат ће глобу; такође има право ина дио глобе.

КОМУНИЦА“Комуница припада свим домаћинствима”

215. Комуница је мјесто које село или барјак зајед -нички има за испашу, за грађу, за дрва, за лов и задруге потребе.

216. Комуница се не дијели; али колико год кућаили домаћинстава има у селу имају право на сеоскукомуницу, а колико домаћинстава има у барјаку има -ју право на комуницу барјака.

217. Благо комунице не може продати један безосталих; штета и добит је свих сеоских домаћин -става или барјака.

218. Ни њиву, ни виноград, ни башту нико не можекрчити у комуници а да читаво село или барјак неодмјери ствари.68

219. Ко засади неку воћку на комуници има правона њену грађу и може је посјећи кад год хоће; ме -ђутим, нико други не може је посјећи.

220. Засађена воћка или дрво на комуници припадаономе ко ју је засадио; међутим, плодове једе ко годможе; а онај ко ју је засадио не може то забранити.

МЕЂА“МЕЂЕ ЗЕМЉЕ СЕ НЕ ПОМЕРАЈУ.”

221. Међа се састоји од великог и дугуљастог ка -мења које се забија колико испод толико изнад зем -ље. За међу може послужити и нека стара грађа.

“Камен међаш има иза себе свједоке.”222. Камен међаш има около свједоке. То су шест

или дванаест каменчића који се закопају под зем -љом око камена међаша.

223. Приликом постављања међа, осим кућа о ко -јима је ријеч, треба да присуствују и старци села,старци барјака и што више младих и дјеце, чак и изоколних села, како би се међа памтила.

224. Свака земља, била њива или ливада, баштаили виноград, шумарак или гај, забран или пашњак,или окућница, село са селом, барјак са барјаком икућа са кућом, дијеле се међама.

225. “Једном постављена међа више се не помје -ра.”

69

226. Кости гроба и камен међаш су наспрам канонаједнаки. Помјерати међу једнако је као помјератикости мртваца.

227. Онај ко улази одредити међе, или исправитинеку заборављену међу, примит ће то на душу, ста -вит ће на раме камен и једну груду земље и пред -водит ће двјема кућама или двама селима, или двамабарјацима постављајући нову међу и показујући оз -наке старих међа.

228. С каменом и земљом на рамену, старац којипредводи у одређивању старих међа, заклет ће сеприје него што крене.

229. Начини заклетве су, по канону, сљедећи:1) “Тако ми овог камена и бусена (или тако ми овог

терета), којима сам себе натоварио, оно што самслушао од старих, ознаке међа биле су као што ћувам сад показати, и колико ме памет служи и душа,неће бити на терет ни једној страни.”

2) “Тако ми овог терета, ту и ту су биле старе међеи ту их и ја постављам. Носио их на оном свијету,ако вас лажем.”

3) “Тако ми овог терета, оптеретио ме на оном сви -јету, овдје су биле ознаке старих међа, како ми једјед говорио кад сам био дјечак и с њим чуваокозлиће. Он је понио на онај свијет да су међе ту иту и, према његовом казивању, и ја то узимам надушу.”

70

4) “Оптеретио ме на овом и оном свијету овај те -рет, ако не будем ишао по старим међама.”

230. Чим ставиш терет (чим ставиш медни каменна раме), нема човјека који може да ти га помјери.

231. Ако се старцу да камен и груда, ако их ставина раме и крене показати међе, не може га никоспријечити, већ му се каже: Води, дакле, а ако нерадиш паведно, овај ти се терет на оном свијетунатоварио!

232. Чим старац постави међу, држат ће руку нањој и говорит ће: “Онај ко помјери овај камен, носиога на оном свијету!”

233. Ко помјери међу с циљем да завади или кућус кућом, или село са селом, или барјак с барјаком,потакнут обећањима или поклонима, ако се открије,осим глобе и црног образа, на њега падају и штетекоје настају од те свађе.

234. Ако се догоди неко убиство послије свађе збогпомјеране међе, сплеткар ће платити глобу 100 ов -нова и једног вола, и јавно се стријељати.

“МЕЂА ИДЕ ПРАВО”235. Да би се уклонио сваки неспоразум, међа не

скреће и не иде кривудаво, већ иде право.

МЕЂА ДОБИВЕНА КРВЉУ236. Ако се неко помјери према туђој међи не зна -

јући да је туђа земља, а нико му не иде на врата нити71

га позове да му каже како је прешао на туђе, иако јеучинио неку штету у материјалу или што друго, надан залога не плаћа ништа за учињене штете, самонапушта мјесто, будући да се испоставило да јетуђе.

237. Ако се због међе заваде браћа, или рођаци,или, племе са племеном, или село са селом, стотинуда погине, само се искорјењују, али међе се не пом -јерају. Залоге и старци ће их развадити.

238. Ако се догоди убиство баш у вријеме одре -ђивања међа, или ако се догоди убиство међу чоба -ни ма у планини, завадивши се између себе око међа,пашњака, у шуми или у планини, престаје свако ви -је ћање око мјеста међе. “Он ми је тражио пашњак,ја сам му узвратио жељезом и орозом.” Ту гдје имсе поставе биљези, остаје мјесто међе.

239. Камење биљега заувијек остају међе.240. Ако се догоди да двојица погину у узајамној

пуцњави, и то прилично далеко један од другог, међаједне стране остаје код биљега једнога, а друге кодбиљега другога.

241. Мјесто између два биљега припада објемастра нама.

242. Ако се догоди да убијени не падне од пушке,охрабрује се и помјера се, час устајући, час падају -ћи, гмижући к туђој међи, ма колико дубоко зашао,ту гдје падне и, исцрпљен од ране умре, поставља

72

му се биљег; тај биљег остаје међа, иако је на туђојземљи.

243. Мјесто остаје оном селу и барјаку којима јеубијени припадао - који се помицао - и нема тогчовјека који смије помакнути биљег, који је остаокао међа, јер је добивена крвљу и изгубљеном гла -вом.

244. То право важи само кад се убијају ради међе,а не за свако убиство.

МЕЂА ДОБИВЕНА “БАЦАЊЕМ КАМЕНА” ИЛИ НАТОВАРЕНОМ КАМЕНОМ ПЛОЧОМ

(Некад, када можда није постојала пушка, у одре -ђивању међа употребљавало се бацање камена заближе међе, а за удаљене припремала се камена пло -ча или дивовски камен и једно “ко може!”, тј. да сес њим натовари.)

245. Два завађена барјака нашла би по једног снаж -ног човјека и њима би се препустило одређивањемеда.

246. Бацањем камена: Онај ко је успијевао даљеба цити камен према туђој земљи, та је земља оста -јала његовом барјаку. Још јасније: Ако бих ја даљебацио камен, узимао сам ти ту земљу; ако би га тидаље бацио, узимао си ми земљу.

247. Каменом плочом или великим каменом налеђима: товарећи на себе камену плочу или камен,

73

надметали су се све док нису остали испод ње. Онајко је даље ишао, међа његовог барјака ту би остала.

МЕЂА ОДРЕЂЕНА “СЈЕКИРОМ”248. Ако ме нужда нагони да извучем неку греду,

или зато што немам шуме, или не могу наћи гредукаква је потребна, дохватим сјекиру и улазим у туђушуму. Након одјека сјекире, долазе шумски чуварии нађу ме како поткресујем оборено стабло ораха.

249. Ако штеточини брзо проради снага плећа, тезамахне сјекиром и забије је до ушице у труп ораха,и ако је не могу извући шумски чувари, међа барјакаоног ко је забио сјекиру, остала би ту.

Напомена: Међе добивене крвљу, бацањем каменаи забијањем сјекире, убрајају се у каноне дивова,зато што је на њихову побједу дјеловала снага, какоби се уклониле брука и срамота. То ће бити јаснијекад будемо објашњавали обичаје наших Брђана.

СЕОСКИ ПУТ“Путеви су жиле земље”

250. “Пут и стаза између двије међе захтијевајусвој хват.”

а) Пут сеоских махала бит ће широк осам педаља;четири педља једна, четири педља друга;

б) за постављање плота између двије оранице, ос -тавит ће се осам педаља: колико једна, толико друга;

74

в) ако није сеоски пут, већ пут двојице међаша,ови, ако оставе између пут, оставит ће свако попедаљ, тако да међа остане у средини; ако не оставепут, плот ће саградити заједно;

г) ако се мјесто ограђује зидом, градња ће почетитолико далеко од туђе међе колика је дебљина зида;

д) ако се гради кућа, изградит ће се даље од туђемеђе колико мјеста заузима стреха;

ђ) ако се копа бунар, копат ће се толико далеко дане повуче воду бунара међаша или колико је широкобруч. “Вода је крв земље”;

е) ако се посади маслина или смоква или неко дру -го корисно стабло, посадит ће се пет стопа даље одтуђе међе; ако се не пресади, посадит ће се десетстопа далеко од међе;

ж) ако стабло никне унутар међе, али сувише бли -зу међе другог, ако га власник не макне, међаш гаима право макнути и отклонити штету: “Макни туђужеравицу докле досеже косир”; (Косир канона неможе имати дршку дужу од три и по педља.)

з) ако неко жели посадити било које стабло, уда -љит ће га десет стопа од туђе међе;

и) дрво или воћка која туђу њиву оштећује сјенком,или ће је власник ишчупати, или ће платити годиш -њу штету власнику њиве;

ј) ако неко некоме посјече или стабло или воћкуоко куће само из мржње, платит ће 500 гроша влас -нику посјеченог стабла или воћке.

75

ВЕЛИКИ ПУТ251. Велики пут бит ће толико широк да може

проћи коњ с теретом и волови с јармом.252. Пут слиједи жилу и не забрањује се нити се

може припријечити.253. Заједничко добро је прече од посебне штете.254. “Рад премјешта велики пут, али га не може

бацити у воду, гдје се стока дави, ни на крш, гдјестока ломи врат.”

255. Ако сеоски пут удаљиш из своје земље, нећешга много попријечити и труд исправке сносит ћешсам.

256. Ако га лоше исправиш, и ако се оштетиш, не -ка ти буде; ако оштетиш другога, на тебе се сваљујеи дат ћеш оправдање према штети.

257. “Пут барјака бит ће широк толико колико једугачка мотка заставе барјака”.

ЋОРСОКАК258. Ако је пријелаз или прескакале, или, по кано -

ну, ћорсокак, на четири твоје међе, затвори га иобрађуј земљу.

259. Ако је пријелаз увијек био тамо камо су про -лазили пјешаци (другови села), али правећи ти ште -ту на ораници, башти, у винограду и у воћњаку, акога затвориш, отворит ћеш други, али не сувише бли -зу ограде.76

260. Ако је пролаз дозвољен из поштовања и наријеч, а дође до злоупотребе, имаш га право затво -ри ти и огласити селу да више туда не прође.

261. Ако је пролаз од давнина куда су пролазилидругови, сватови с невјестом и пратња са мртвацем,или према цркви или према гробљу, не можеш газатворити.

262. За помјерање сваког пролаза потребна је, оба -везно, сугласност села.

СЕОСКИ ПАШЊАК263. “Таксу за испашу дај сам, у противном узет

ће ти је силом”.264. Сеоски пашњак зове се мјесто испаше унутар

границе једног барјака у које не може ући да пасекрдо другог барјака.

265. Ако се туђе крдо ухвати у шуми или зимскомпашњаку другог барјака, власник крда платит ћетаксу за испашу.

266. Штета сеоског пашњака платит ће се по грлуовна.

267. “Клепетуша овна предводника не може сеузети за таксу испаше; она је част крда”.

268. Власник шуме нема право додирнути крдо ни -ти својом руком узети овна, рука власника крда датће му овна због штете.

77

269. Власник шуме нема право бирати овна, већтреба да узме оног овна којег му буде дала пасти -рова рука.

270. Колико пута на дан уђе туђе крдо у туђу шуму,толико овнова платит ће власник крда.

271. Ако се пастир не одазове да плати таксу за ис -пашу, и власник шуме с неколико другова устане иопљачка крдо у својој шуми, тада ће и село и барјакподржати пљачкаша и тражит ће оправдање од влас -ника крда. Пастирово село и барјак или ће га нате -рати да плати таксу за испашу, или ће га се одрећи.

78

4. књига

РАД

“РАД ПРЕМЈЕШТА ПРОЛАЗ”272. “Рад уклања велики пут, али га не може ба -

цити у воду, гдје се стока дави, на крш, гдје стокаломи врат”. (Види: члан 254, “Велики пут”)

273. Ако велики пут пролази управо по твом зем -љишту и одлучиш прокрчити то мјесто, можеш ук -лонити пут; али не можеш га премјестити по по -то цима и стрминама или ивицама вода, нити га ус -пети по литицама и кршевима.

274. “Рад премјешта пролаз”. Ако одлучиш обра -дити земљу кроз коју пролази сеоски пролаз, обрадије, али ћеш пролазу наћи мјесто.

275. Канон не допушта да се некоме оштети земља,и зато каже да “Мотика премјешта пут”, али пут ипролаз премјестит ће се на друго мјесто.

ТЕЖАК276. Тежак је онај ко иде обрађивати земљу неког

газде.277. Газда ће се побринути да изгради колибу, при -

земну кућу или кулу за тежака и његове укућане.278. За волове, како се с газдом договори.

79

279. Ако тежак има своје волове, обрађује земљу,а што се тиче награде у житу, како се договори савлас ником земље.

280. Ако тежак нема своје волове, не може их узе -ти на другом мјесту, већ код власника земље.

281. На терет тежака иду пољопривредни алат, же -љезнарија и њихово оштрење.

282. Задатак тежака је да дијели и огради воду јазаи да води рачуна о подјели.

283. Ако тежак на своју руку пусти воду јаза кадаје туђи ред, штету плаћа тежак.

284. Задатак је газде а не тежака да отвара јаркеоко земљишта.

285. Тежаку припада ограђивање земљишта, а невласнику.

286. Тежаку а не власнику припада орање њива,сјетва, копање, наводњавање, жетва, комушање.

287. Све што тежак засије на газдиној земљи (сва -ку биљку), подијелит ће с газдом према постигнутомдоговору.

288. Воће (смокве, орахе, нарове, јабуке, крушке идруго) тежак тресе, покупи и напола дијели с газ -дом.

289. Тежак има право да за себе искрчи дио баштена газдиној земљи колико треба за купус, црвени ибијели лук и друго поврће.

290. Ако и дуван посади у тој башти, то је за њега.

80

291. Ако тежак посади дуван или кромпир изванодређене баште, подијелит ће их напола с газдом.

292. Ако тежак има напола газдину стоку, сламаостаје тежаку, а гнојивом ће се гнојити земља. Трудрадника надокнађује тежак.

293. Ако има ливада спојених са њивама, тежак ихкоси, а сијено дијели напола с газдом, али ограђи -вање и наводњавање припадају тежаку.

294. Испашу ливада задржава тежак који их је чу -вао, оградио, наводњавао и косио, и газда их не мо -же дати другоме, али ће и газдина стока пасти нањи ма.

295. Сијено ливада тежак ставља у пласт, али пре -ношење припада власнику.

296. Жетва, круњење и брање кукуруза припадатежаку, осим ако их газда скупи у кошеве у клипо -вима или у класју и гомила у свом дворишту; ондаму тежак преноси, а о круњењу мисли газда.

297. За наводњавање поврћа из баште тежак узимаводу по реду газдиних њива.

КОВАЧ298. “Ковачници (као ни цркви, млину и прено -

ћишту) нико се не рачуна гостом”.299. “Ковачница ради по реду, као и млин”.300. Ковач ће ковати по оном реду како ко донесе

жељезнарију.

81

301. Ковач неће гледати на пријатељство, нити ћеиздвајати богаташа од сиромаха, даљег од ближег.Његов је задатак да води рачуна о реду.

302. Ковачев труд плаћа се кошић жита (мјера затежину од 32 кг) за пар волова.

303. Ковач је дужан да кује, али жељезо ће мудонијети свако за себе.

304. Ковачеви су мијех, дуваљка, наковањ и другиалат. Труд ће му донијети власници жељезнарије.

305. Задатак је ковача да поткује и оштри жељез -нарију током године.

306. Власници жељезнарије једном годишње имајусвој одређени дан; тога дана ковања дугују ковачудневну исхрану и радника. Током године то му недугују.

307. Ковач је дужан да кује за једну годину и не мо -же никога одбити.

308. Ако ковач дода нешто од свог жељеза, влас -ници жељезнарије платит ће му у новцу за жељезокоје је за њих потрошио.

309. За ковање верига, замки, ланаца за псе и другежељезнарије која не улази у ратарство, ако неко же -ли да их кује, ковачев труд платит ће посебно.

310. Плату за ковање нико није дужан ковачу од -нијети кући; отићи ће сам да је скупи.

311. Ковача и његове укућане не обухвата војнаобавеза.

82

312. Ковач је дужан да кује по једну сабљу на сва -ких десет људи који одлазе у војску из села гдје онради.

313. Ковач, са свим својим укућанима, није осло -бо ђен ни једне сеоске обавезе.

МЛИН314. “Млинар и конакџија спават ће на једном

лакту.”315. Млинар ће пазити дању и ноћу, и товаре и

мељење, и да се товарџијама нешто не изгуби.316. Све што товарџије предају млинарима, узет ће

на одговорност.317. Ако се нешто изгуби, штета је млинарова, а

не товарџијина; онолико колико им млинар будеизгубио, платит ће им.

318. “Млин и ковачница раде по реду”.319. Оним редом којим товарџије долазе, млинар

је дужан да им меље товаре, без обзира на пријатељеи љубимце.

320. Млин пуштен од села има одређене дане ме -љења по реду.

321. Ако млин има власника, меље се онако какотовари долазе, исто као у ковачници, на извору и насплаву. Сви они поштују ред доласка.

322. Ако имаш одређени дан за мељење, један данили пола дана, ако одеш да мељеш и нађеш заузето,

83

имаш право зауставити камен и прекинути му ме -љење, скинути му брашно и жито и сам мљети.

323. Ако није твој ред за мељење а одеш у млин инађеш стотину товарџија, сачекат ћеш или ићи удру ги млин.

МЛИНСКИ ЈАЗ324. Млински јаз ако је купљен с кућом, нико не

може да ти га снизи, помјери и пресуши.325. Овај јаз ако је купљен заједно с коритом и

кућом, зове се кућни јаз; дакле, и ако њива пресуши,камење не може нико да ти пресуши.

326. Ако је један јаз како за млин, тако за оранице,водом тог јаза наводњавају се њиве и мељу млино -ви; млинско камење остат ће суво, а биљке ће се на -водњавати, јер “Ако немаш што да жањеш, немашни што да мељеш”.

327. Што се тиче тужбе млинара што им се сушимлинско камење које они имају посебно, канон имне признаје жалбу и каже им да се “за трговину имлин не глобе другови”.

328. “Млински јаз тражи свој пут”.329. Пут ће бити широк осам стопа, толико да мо -

же проћи коњ с товаром.330. Тај пут је потребан, јер ће млинар пролазити

да јаз прочисти и воду прегради.331. Колико год је млинара, изаћи ће заједно на јаз

ради преграде воде; онај ко буде одсутан без дозволе84

другова (млинара), платит ће глобу како одреде мли -нари. У тој глоби не судјелује нико други изузевмли нара.

332. Ако некоме од млинара умре неко у кући, ка -нон га ослобађа осам дана од сваког посла који селобуде имало заједнички и не може му нико отићикући да потражи радника ни за село ни за млин.

333. Након осам дана, послат ће радника па био ииз куће војводе.

НАВОДЊАВАЊЕ334. “Јаз ораница не помјера се, нити се заус -

тавља”.335. Јаз је постављен одавно неком трговином и

споразумом између људи; ту трговину не може саданико помјерити.

336. Мјеста кроз која пролазе јазеви одредили сустарци и људи: то одређивање назива се диоба ипресјечено је и пресуђено.

337. Ново пресуђивање не може погазити старо,јер “Старца над старцем канон не трпи”.

338. Што су преци сматрали за право, не могу по -томци рушити.

339. Ако се неко жали због јаза, жалба му не важи,јер је јаз пролазио кроз то мјесто прије него што јепокренута жалба: дакле, и ако се истопи залогом,нема суда који може зауставити јаз.

85

340. Јаз има свој ток и ствара матицу; матица прет -вара мјесто у огњиште; дакле, ту ће остати, тећи ирадити.

341. Са свог огњишта нико никога не може помје -рити; нико никоме не може спријечити посао, јер јето његов темељ: “темељ се не чупа”, стоји у канону.

342. Јаз је, као ораница и млин, друштвено добро;обавезно ће пролазити кроз неко мјесто. Коме паднежријеб, канон му налаже да поднесе и лак и тежакжријеб.

343. “Због једне куће не оставља се без воде једносело.” “Заједничко добро је изнад појединачне ште -те.”

344. “Сеоски јаз пролази ти поред огњишта.”345. Будући да се ради о заједничком добру, коме

падне жријеб јаза, туда ће пролазити, иако немашправо на воду јаза.

346. Вода не зна кривудати навише и наниже: акопролази кроз твоју земљу, не можеш је задржати.

347. Након што се баци жријеб за пролаз јаза, иодлучиш градити кућу међу обиљежјима јаза, неможеш их помјерити, чак и огњиште да ти ту падне;поред њега пролазит ће јаз.

348. Ако јаз пролази кроз твој посјед, ти га не мо -жеш зауставити већ ће ти друштво надокнадитиште ту коју будеш имао, правећи те дионичарем водејаза или награђујући те или дајући ти неко другомјесто.

86

349. Ако ти памет оклијева у тврдоглавости, јаз сене зауставља; добро заједнице захтијева: ако се нена годиш са друговима, суд ти узима земљу, а можеи да те глоби.

350. “Рад подиже јаз воде, али га не може сни зи -ти.”

351. Канон не дозвољава снижавање јаза за навод -њавање, јер би био нижи него што му је била мјера,те би туђе њиве остале без воде.

352. Онај ко буде радио око матице или земљиштајаза, или ће га порушити или снизити или ће га по -дићи.

353. Рушење и снижавање јаза, канон не дозво ља -ва; дакле, подићи ће се.

354. Канон не спречава онога ко дирне земљиштејаза за добро своје куће, али ће пазити да некога неоштети, да му вода не пресуши или да не закаснидолазак воде због кривина.

355. Ако неко помјера корито јаза, због своје ко -рис ти, дужан је радити сам и вратити га на мјесто,и нико му неће пружити помоћ и подршку с рад ни -цима.

356. Штета и добит припадају његовој кући.357. Ако неко одлучи повисити водени јаз, али на

свом посједу, да би градио млин или ваљаоницу,нову матицу јаза подићи ће сам, али вода ће тећи постаром јазу.

87

358. Ако неко намјерно поруши некоме јаз, осимшто ће га поправити, платит ће штету онима који суна реду и глобит ће се према тежини кривице.

359. “Нови јаз не може да пресуши стари јаз”.360. Стари јаз заузео је свој посјед; дакле, нови јаз

не може га пресушити.361. Канон је забранио да се множе јазеви, јер не

би се изишло на крај тужбама и залозима.362. Јаз је заузео посјед ко зна прије колико људ -

ских покољења; дакле, нема ни старца ни канонакоји га може пресушити новим јазом.

363. “Сеоски јаз има своје дијелове за навод ња -вање.”

364. Онај на кога је ред за воду и која му је пот -ребна за наводњавање њиве, ливаде или баште, итд.,дужан је да сам изађе и заузме дио за наводњавање.

365. Дијелови јаза заузимају се и ослобађају из -ласком и заласком сунца, или како који има воду: свуили половину јаза их један крчик (лисњача, лиснакост - врста мјере за дужину).

366. Ако јаз пресуши још у матици, или због кишеили зато што се сам провалио, сви дионичари јазаизаћи ће да га поправе и преграде воду.

367. Ако вода провали на земљишту некога ко имакрчик на јазу, поправит ће га сам.

368. Ако вода провали на земљишту некога ко немадио јаза, ономе на кога је ред за воду ваља изаћи дага прегради.

88

369. Ако воду јаза провали стока, њихов власникплатит ће штету оштећеном.

УЈАМ(накнада у брашну за мељење у млину)

370. Ујам за мељење, који узима млинар за свакобреме, састоји се од једне бабуне.

371. Млинар има право на ујам, као сваки радникна плату за труд. Радник хоће своју плату, тако имли нар хоће свој ујам.

372. Власник жита за мељење је дужан плаћатиујам како одређује канон.

373. “Цркви, млину, ковачници и преноћишту никосе не рачуна гостом.”

374. У млину се мељу разноврсна зрна и свраћасва којаки човјек, свако својим послом и својом по -требом.

375. Свако узима са собом торбу са храном кад идеу млин и, колико буде био у млину, једе свој хлеб.

376. Млинар не меље због части, већ да узме ујамза своју добит.

377. Млинар одговара за товарџије и за бременасве док не натовари мљевено бреме и каже им: “Сре -тан пут!”

378. Кад оде товарџија и тек што се удаљи од по -дручја млина, ако му неко изађе испред или га убијеили му узме коња са бременом, млинару нити се

89

убија гост, нити му се замјера, осим ако му се влас -ник бремена предаје под заштиту.

ЛОВОДРЕЂИВАЊЕ ЛОВА

379. Канон није одредио неко вријеме за забранулова; на нашим планинама лов је слободан у свакогодишње доба.

380. Ако неко дође ловити хртовима или ловачкимпсима око туђих кућа, власник мјеста има право даму забрани и да му не дозволи лов.

381. Унутар туђе међе нико не може ући да лови;ако се неко на то усуди, задржава му се улов и враћасе кући без ичега.

382. Ако село скупа изађе у лов, све што улове,подијелит ће заједно.

383. Ако их је педесеторица у лову и не улове дру -го него само једног зеца, подијелит ће га на толикодијелова.

384. Ако 50 људи иде у лов и ако је половина подоружјем, а половина без оружја, узимају једнаки диоулова, зато што су с истим циљем изишли у шуму.Ненаоружани помажу наоружанима каткад виком,каткад стражом, а каткад опкољавањем мјеста.

385. Ако ловачки пас гони неку дивљач и она кренепрећи велики пут, а путник који се ту нашао, окренепушку и убије је, не може је узети.

90

386. Убијена дивљач припада власнику ловачкогпса, а путнику који је убије надокнађује се штета уметку метком.

387. Онај ко рани или убије дивљач, узима јој“шен ђету” (дио који припада ономе ко убије дивљачу лову).

388. Шенђета се састоји од јетре и главе за дивљачкоја се носе.

389. Шенђета за свињу (дивљу свињу) састоји сеод главе, јетре и једног дијела коже који ће стријелацдобити посебно.

390. Онај ко узима шенђету, узет ће и свињску ијеленску плећку и, према канону, однијет ће ихсвеш тенику.

391. Стријелац, осим шенђете, има дио у месу икожи сваке убијене дивљачи, као сви други ловци.

392. Ако изађу у лов шест ловаца и убију вепра,шен ђету узима стријелац, а месо и кожу дијеле за -једно.

393. Ако их је више од шест, стријелац узима шен -ђету, а сву кожу и месо дијеле ловци по глави.

394. Ако се не открије стријелац, шенђету узимајусве пушке које су опалиле, месо и кожа дијеле се поглави ловца.

395. Ако свињска кожа не даје онолико пари опа -нака колико је ловаца, исјећи ће је и подијелит ће јеу комаде.

91

396. Онај ко рани дивљач, слободан ју је каснијеузети у сваком селу или барјаку.

397. Ако рањену дивљач убију други ловци, шен -ђету узима онај ко ју је ранио, месо и кожу дијелеобје групе ловаца.

398. Ако рањену дивљач не гони онај ко ју је ра -нио, припада ономе ко је убије.

399. Није по канону мјерити на кантар месо див -љачи, већ чим је раскомадају у онолико дијеловаколико је ловаца, бацају жријеб и како коме падне;или оставе некоме од њих и тај дијели како му по -лази за руком.

400. Ако се ловци нађу у лову у шуми и, чим опалеиз пушака, неко у шуми викне: “Јесте ли га убили,о људи?” - и појуре и дођу налазећи устријељенудивљач од пушке која се није помјерила с мјеста,они постају дионичари улова, као и сви други.

401. Ако ловци пожуре и премјесте дивљач с тогмјеста на друго, немају право на тај улов.

402. Ако одеш у лов и придружи ти се неко с пуш -ком или без пушке, ако нешто уловиш, дат ћеш мудио.

ГОЊЕНА ДИВЉАЧ ПО ТРАГОВИМА403. Звијер гоњена по траговима, ако се нађе на

улазу или у шупљини храста или у јазбини, онај коју је гонио и пронашао, окружит ће трагом три пут

92

храст или ће направити три реда трагова испредјазбине.

404. Ту, гдје се виде трагови, нико се не можеприближити за тај пут.

405. Стотину лисица, куна или јазаваца, гоњени однеког другог, чим уђу унутар трагова, нико немаправо да се приближи; то је право првих трагова.

406. Уђем ли у траг некој звијери, изађе неко другии препријечи ми пут не знајући да има некога по -зади, затвори је у јазбину или у шупљину храста,окружујући је три пут трагом, а након неког временабанем ја, који сам је гонио, немам право на ту зви -јер; припада ономе ко ју је затворио.

407. Ако уђем у траг некој звијери и затворим јеили у јазбину или у шупљину храста и почнем сјећихраст, или кренем према јазбини да је извучем, а онаизађе и побјегне ми, па кренем за њом и гоним је сведок не уђе у јазбину или у шупљину храста, а го -њена је по канону, не могу прећи трагове; сјест ћуту и сачекат ћу док дође власник трагова.

408. Чим дође власник трагова, труд сјечења храс -та заједно ће сносити, а подијелит ће извучене зви -јери.

409. Ако се власник првих трагова наљути и недоз воли другом да узме своју звијер која му је поб -јегла и ту се затворила, канон даје право да узмеодбјеглу звијер из свога тора у туђем тору.

93

410. Звијер коју неко гони, бјежи и улази у јазбинуили у шупљину храста туђе шуме или забрана, а овајне може ући унутар шуме или забрана без дозволевласника. Ако жели извући звијер, подијелит ће јенапола са власником шуме или забрана.

411. Ако неко иде у лов и крене за њим туђи ло -вачки пас, све што улови, власник ловачког пса немадијела. Ако га оптужи, власнику ловачког пса, пла -тит ће надницу за једног радника: 5 гроша.

РИБОЛОВ412. Риболов, као и лов, нема одређене забране од

канона. У свако годишње доба риболов је слободан.

1. ЛОВ ПО РИЈЕКАМА И ПОТОЦИМА413. Дуж тока сваке ријеке, унутар границе свога

села, свако из села може ловили рибу и нико му неможе забранити.

414. Унутар границе једног села не може доћи иловити неко из туђег села.

415. По потоцима који су у једној махали села никоне може ловили рибу одвојено, већ ће изаћи заједно.

416. Колико се рибе улови, дијелит ће се премаброју кућа те махале.

417. Ако 5-6 људи из једне куће оде у лов, а из дру -ге само један једини, уловљену рибу подијелит ћепо кући, а не по глави.

94

418. На потоку, који протјече поред нечије куће, неможе нико ту ићи и ловити рибу без дозволе влас -ника; већ ће обавијестити власника, а овај ће илиотићи сам или послати свог замјеника или ће доз во -лити ономе ко је примјетио рибу да слободно ло ви.

419. Ако неко бане - или пријатељ или било ко изсела - управо у вријеме риболова, дат ће му се диоулова. По канону је да се ни пријатељ ни друг не от -прати без ичега.

420. Риба која се лови рибарским мрежама, влас -ницима тих прибора припадају два дијела уловљенерибе.

421. Уловљена риба дијелит ће се у комаду и у то -лико дијелова или гомила колико је риболоваца, азатим се дијели жријебом, па како коме падне.

2. ЛОВЉЕЊЕ РИБЕ КОШЕМ422. Кош се не може поставити према туђим њи -

вама испод којих тече ријека.423. Ако неко науми поставити кош према туђем

земљишту, споразумјет ће се са власником земљиш -та и, ако му овај дозволи да постави кош, ловит ћезаједно, или час један, час други.

424. Чим неко постави кош, неко други не може гапоставити изнад њега, иако је на његовој земљи.

425. Ако се неко осмјели и постави кош изнад дру -гог само из ината, село има право објема странамасклонити кошеве и забранити им лов.

95

426. Ако неко треба да спушта неку греду ријекоми обавијести власнике кошева да их склоне док непро ђу греде, ако их не склоне и греде их униште,штета припада власницима кошева; власник гредане дугује им ништа.

3. ЛОВЉЕЊЕ РИБЕ ОТРОВНОМ ТРАВОМ427. По барама или мочварама, које се налазе уну -

тар туђе међе, нико не може пуштати отровне траведа би убио рибе.

428. Ако му власник баре дозволи, улов дијеле на -по ла.

429. У лову рибе с отровном травом судјелује самоонај ко донесе замотуљак отровне траве.

4. ЛОВЉЕЊЕ РИБЕ ОТРОВОМ430. Ако се баци отров по барама, дуж ријеке или

по потоцима, убијена риба припада онима коју субацили отров.

431. За двадесет и четири сата нико не може прићида лови по тим мјестима.

432. Убијену рибу отровом могу касније узетивласници отрова дуж ријеке и нико их не можеспријечити, иако прелазе дуж села туђег барјака.

433. Након 24 (двадесет и четири) сата престајеправо оних који су бацили отров.

96

434. Чим је једна страна бацила отров, друга стра -на не може бацити други отров ни изнад ни исподоних који су га раније бацили.

ТРГОВИНАОДРЕЂИВАЊЕ ТРГОВИНЕ

435. По канону трговине купује се и продаје илибезусловно, то јест одсјечно, или условно, пред свје -доцима, или уз капару.

436. Капара је дио новца који се даје прије негошто се узме у руке ствар која се купује.

437. “Капара чини ствар твојом, али ћеш платитионо што преостане.”

438. Ако дајеш један или сто гроша капаре власникси капариране ствари.

439. “Једном узета капара не враћа се више.”440. Чим се да капара, стотину купаца да се појави,

продавач више не може узмаћи.441. Ако се купац покаје, ако је и сто гроша дао за

капару, губи их.442. Ако се продавач превари и прода другоме ка -

парирану ствар, јер му је онај други дао више, тр -говина је незаконита.

443. Ако ствар дође пред старце и залоге, канонналаже продавачу да поново купи ствар и да дâ оно -ме ко ју је био капарисао.

97

444. Ако продавач пориче да је узео капару, а да -валац нема свједоке, канон га тјера на заклетву: акода заклетву, капара се губи.

445. Условно купљена ствар, ако испадне мањкава,враћа се власнику.

446. Ствар која се купује са страхом да није укра -дена, ако се власник појави након што је купљена,купац је носи ономе ко му је продао, а новац који једао за ту ствар вратит ће му продавач украдене ства -ри. Начело канона гласи: “Било гдје да власник про -нађе своју ствар, узима је.”

ПРОДАЈА ЗЕМЉЕ447. Прије него што се прода нека земља, или ред

за наводњавање, или млин, понудит ће се рођацима,братству и племену.

448. “Међаш купује земљу међаша, ако је не куперођаци, братство и племе.”

449. Ако је не купе споменути, а ни међаш, влас -ник је слободан да је прода било коме у селу.

450. Ако је ни село не купи, онда си слободан да јепродаш сваком купцу.

Напомена: У нашим крајевима скоро се никад ниједогодило да се продала нека земља или млин илиред за наводњавање изван села. Ако се не понудерођаци, племе и међаш да купе ту земљу, млин илиред за воду, село ће продавати и распродавати такода не купи туђин и уђе им под нос.98

451. Ако неко прода земљу, млин или ред за водубез најаве рођацима, братству, племену или међашу,продаја је, по канону, незаконита.

452. Споменути имају право поништити ту про -дају.

453. Купац се не може противити, знајући да је ку -пио мимо реда, али ће добити свој новац.

454. Ако купац каже да му није на то скренуо паж -њу прије него што је купио земљу и то потврди зак -летвом, продавач ће се глобити према тежиникри вице, али продаја земље остаје незаконита ипоништит ће се.

455. Одвојен брат или блиски рођаци купују земљуза 100 гроша јефтиније него даље братство и племе.

456. Условно продана земља: Ја ти данас продајемову земљу, али сутра, ако је наумиш препродати, неможеш је дати другоме док ми је поново не пону -диш.

457. Овај услов везује купца да је не може продатидругоме док је не понуди првом продавачу.

458. Ако се земља прода без споменутих услова,купац је слободан да је прода кад год хоће.

459. За продану земљу, млин и ред за воду канонпредвиђа да се испије ракија.

460. Ракију износи купац.

99

ПРОДАЈА ОРУЖЈА И КОЊА461. “Пушка и коњ вежу се за клин.”462. Ако купиш оружје и продавач ти каже: “Часно

га носио!” и својом га руком окачиш на куку, остајети у руци и ако му касније нађеш неки недостатак.

463. Оружје се увијек купује напуњено.464. Ако купиш коња, својом руком га свежеш за

клин, окренеш леђа и нађеш га угинулог, штета јетвоја, власнику ће се дати новац.

465. Коњ се увијек купује с уздом.466. Ако купиш вола или краву и друго условно:

ако стока изађе метиљава до Ђурђевдана, власникће је узети, а купцу ће вратити новац до задње парекоју је за ту стоку дао.

ЦИЈЕНЕ ПО КАНОНУ467. По канону:1. Кућа или окућница стоји 500 гроша2. Комад земље који даје сто гроша добитка стоји

500 гроша. “Сто гроша добити петсто гроша земље”3. Њива која се може орати за један дан с паром

волова: према земљи; за нужду рачуна се у тешке4. Дио гаја, млина и ред воде: какво је мјесто5. Добра маслина стоји 100 гроша6. Храст за грађу или за греду стоји до 23 гроша7. Товар жита “грош и ока” стоји 100 гроша

100

8. Бакрачи се рачунају у тешке: казан стоји 500гроша

9. Котао од 15 ока стоји 100 гроша10. Добра тепсија стоји 50 гроша11. Ока неопране вуне стоји 5 гроша12. Ока козине стоји 3 гроша13. Хват ваљаног сукна стоји 20 гроша14. Кошница пчела са пчелама стоји 50 гроша15. Ока меда стоји 5 гроша16. Ока воска стоји 5 гроша17. Ока вина стоји 1 грош18. Ока лозоваче стоји 5 гроша19. Ока сира стоји 5 гроша20. Ока нетопљеног масла стоји 10 гроша21. Ока топљеног масла стоји 15 гроша22. Ока меса стоји 3 гроша23. Ока сухог свињског меса стоји 10 гроша24. Ока каве стоји 9 гроша25. Ока сијена стоји 10 пара26. Пар опанака стоји 5 гроша27. Овца или коза стоји 50 гроша28. Јање или јаре стоји 20 гроша29. Ован или јарац предводник са клепетушом сто -

ји 100 гроша30. Теле чим се роди стоји 50 гроша31. Бик стоји 200 гроша32. Вол за бразду стоји 400 гроша33. Стелна крава стоји 300 гроша

101

34. Теглећи коњ стоји 590 гроша35. Мазга стоји 1000 до 1500 гроша36. Магарац стоји 300 гроша37. Свиња стоји 50 до 100 гроша38. Товљена свиња стоји 500 гроша39. Хута (мартина) (врста старе пушке с једним

метком - једнометка стоји 500 гроша)40. Пиштољи (украшени сребром) стоје 1000 гро -

ша

ПЛАЋЕНИ ПУТНИК468. “Путуј, узми плату.” “Коњу под закуп виси

кожа на греди”.469. Путник је онај ко путује за плату ради туђег

посла.470. Путник не путује под заштитом пошиљаоца,

сам је себи заштита.471. Ако путника снађе нешто на путу, не убија се

гост пошиљаоцу.472. Путник, као и просац, путују за обућу и о сво -

јој храни, према томе, нису ни под чијом заштитом.473. Ако путник изађе право из своје куће и неко

га убије, гост се не убија ни кући која га је упутиларади посла, а ни кући којој се упућује.

474. Ако путник изађе из куће која га упућује, илииз куће којој је био упућен, и ако га нешто снађе нањиховом хлебу, по канону, убија им се гост.

102

“СТВАР ЗА СВАКУ ДРУГУ СТВАР”475. Ранији канон - као и у више случајева у пос -

љедње вријеме - није познавао плаћање у новцу, већсу се обавезе плаћале са “ствар за сваку другуствар”.

476. Канон не признаје ако се неко принуди да под -мири новцем: а) штете, б) глобу, в) крв.

477. Ако неко стоком прузрочи штету на њиви, убашти, у винограду или на ливади, власник стокеизмирит ће оштећеног биљкама за оштећене биљке.

478. Ако се неко глоби од села или барјака, глобасе плаћа стоком: кравама, воловима и овновима, ане у новцу (Канон Леке Дукађина показује да јестока била монета наших прадједова).

479. Ако неко убије некога, убиство се исплаћујеса “ствар за сваку другу ствар”: стоком, земљом иоружјем. Иако у посљедње вријеме убица за убиствоплаћа у новцу, а и у оружју.

480. Глоба због убиства исплаћује се са “ствар засваку другу ствар”, као и глоба због тешких кривицапрема селу и барјаку, као за издају, за убијеног гостаи друге.

481. Најмања глоба досеже до једног овна, а нај -већа не може прећи стотину овнова.

103

5. књига

ДАВАЊА

ЗАЈАМ482. Канон наших Брда не познаје зајам уз добит

(фајду).483. Канон познаје прост зајам: колико ти дадох,

толико ћеш ми вратити.484. Да би обезбједио зајам и да се одстрани свака

сумња изневјеравања због давања на зајам, може сеузети залог.

485. Залог се састоји од неке ствари која вриједикао зајам или више.

486. Залог, који се узима за дати зајам, може серачунати као “изгубљени залог”.

487. Изгубљени залог рачуна се онда када се онајшто позајмљује обавеже да позајмљивачу донесезајам одређеног дана или да остави залог, који сетиме губи.

488. Зајам враћен одређеног дана откупљује залог.489. Ако се не врати зајам одређеног дана и не дође

прималац да се види с позајмљивачем, овај има пра -во продати залог и наплатити свој зајам.

104

490. Одређени дан траје до заласка сунца и позај -мљивач ће чекати дужника до заласка сунца; ако недође, залог му се продаје.

491. Што давалац зајма добије више од проданогзалога, предат ће власнику залога.

Напомена: Према споменутим начелима и по при -чању старих људи, древни људи наших Брда нисупознавали ни давање ни узимање зајмова уз добит;овај лош и наопак обичај ушао је у употребу врлокасно.

РОК492. Рок за зајмове је одређено вријеме у којем ће

дужник однијети власнику узети зајам.493. Зајам се може дати на задату ријеч и на

човјечност, јамством, а и само размјеном са залогом.

ОБЕЋАЊЕ“Обећање је на дну новчаника.”

494. Обећање се даје за неку ствар коју неко не -коме даје за труд који ће учинити.

495. Обећање се даје: за просуђивање, за путовањеили сеобу, за умир крви, за просидбу или за видара.

496. Обећање се састоји од награде која може до -сећи до 500 гроша.

105

497. Обећање се даје и без спомињања одређенецијене у новцу, нпр.: Добит ћеш пар танких опанака,ако ми урадиш овај или онај посао.

- Танки опанци стоје 10, 20 до 25 гроша.- Дебели опанци стоје од 50, 100 до 500 гроша.- Ока каве стоји од 50 до 500 гроша. Ока каве у зр -

ну одређена је 9 гроша.498. Ако старац, путник, просац итд., не среде по -

сао, не дају се обећања, а ни канон му не прихватажалбу због неизвршеног посла.

499. Чим сврши посао, што је ко коме обећао, датће му, јер “Обећање је на дну новчаника”.

ПОКЛОН“Поклонио сам ти, нисам ти поклонио.

Канон га не признаје.”500. Ако некоме кажеш да ћеш му поклонити ову

или ону ствар, а касније погазиш своју ријеч, с “пок -лонио сам ти, нисам ти поклонио”, канон те не тјеразалогом и старцем.

501. Слободан си да чуваш своје човјештво; сло -бо дан си да се осрамотиш.

502. Канон каже: Ако хоћеш, опери оцрњен образ,ако хоћеш, још више га оцрни.

106

6. књига

ИЗГОВОРЕНА РИЈЕЧ

РИЈЕЧ“Ријеч не доноси смрт.”

“Вјештица не пада у крвну освету.”“Уста не бацају никога у крвну освету.”

503. Језик је од меса и свашта меље.504. Моја изговорена ријеч улази у ухо другог, а

трећи је употребљава за уништење некога, ја сједими ругам се.

505. Ако моја ријеч изазове крваво убиство, ја сје -дим и церекам се, не може ме нико качити због руж -них ствари које су изазвала моја уста.

506. Онај ко сије и проноси ружне ријечи иоговарања час о једном час о другом, језиком каноназове се “Лош надничар”. Нити га ко зове на посао,нити му ко даје плаћу.

507. Да ли сам говорио или нисам говорио, устаништа не запечаћују. Ријечи лоших људи канон неузима у обзир.

Напомена: Значење и снага изговорене ријечи утренутку убиства и што значи “Ријеч дана у залог”,разрадит ће се правовремено.

107

ПОРИЦАЊЕ508. Порицатељ се зове онај ко не признаје тужбу

ни клевету било због неке штете, крађе или збогнеког убиства, итд.

509. Канон не допушта пријетње и застрашивањазбог претпоставке. Порицатељу се не може попетина врат да плати, имао или не, за сваку тужбу иликлевету.

510. Порицатељ је крив само онда када неће дадође на правдање.

511. Тужилац и клеветник тјерају порицатеља напризнање старцима и залогом.

ЗАКЛЕТВА“Преко заклетве не тјера се мржња.”

“Заклетва, и даље нема.”“Заклетва подмирује крв.”

“Изгубљену ствар и изгубљену крв рјешавазаклетва.”

“Или заклетву или ствар.”512. Заклетва је вјерничко понашање помоћу које

човјек, у жељи да се ослободи зла због присилнеоптужбе, додирује руком неко свето обиљежје, спо -мињући име Бога у свједочењу истине.

513. Ову врсту заклетве прихваћа канон Брда какоза ослобађање од оптужби, тако и за давање задатеријечи.108

514. Усмено изговорену заклетву канон нити одоб -рава, нити је прихваћа; а да би се очистио од оптуж -би, неопходно је да се заклетва да над некимвјер ским обиљежјем и да се додирне руком.

515. Заклетва Брђнина има у виду двије ствари: а)призива Бога у свједочењу истине; б) потчињава сетерету вјечних казни и овоземаљској глоби по кано -ну.

ЗАКЛЕТВА НА “КАМЕНУ”, И ЗАКЛЕТВА НАКРСТУ И НА СВЕТОМ ПИСМУ

516. Заклетва Брђана је двојака:а) заклетва на “камену”, по канону; (Заклетва на

“камену” остала је од давнина. Под “каменом” сеовдје схвата камен од три угла и три рупе који јеимала вага, којим су мјерили восак за свијеће, штосу намјеравали однијети код цркве.)

б) заклетва на крсту или на Светом писму.517. Заклетва на “камену” је, по канону, међу нај -

тежим и најстравичнијим заклетвама које познајуБрђани.

518. По канону, ако се жели очистити од оптужбе,порицатељ ће дати заклетву или на “камену”, или накрсту и на Светом писму.

519. Поротници дају неколико “врста заклетви”;неки ће додирнути Свето писмо, а други се остав -љају да слушају заклетве у цркви.

520. Заклетве на “камену” дају се:109

а) због ослобађања од неке оптужбе;б) због давања ријечи против потказивања и издаје

земље;в) због приправности ради супротстављања зајед -

ничким пријетњама и опасностима.

КО ДАЈЕ ЗАКЛЕТВУ521. “Учини и губи, каже канон, а не учини и уз -

ми”.522. Заклетву даје онај ко не признаје оптужбу.523. “Порицање има заклетву.” “Порицатељу при -

па да заклетва.”524. Тужитељу се не дозвољава и не припада зак -

летва иако је можда својим очима видио злочинцаили како краде или како убија.

525. Оправдање канона је да се не дозволи зак -летва ономе ко се жали, јер кад му није тешко даоптужује, не би му било тешко ни да даје заклетву,само да би добио.

526. Првом се дозвољава да присуствује заклетви,а другом да даје заклетву.

527. Канон каже: “Заклетва не узима” и “Примаоцуне припада заклетва”.

528. Међутим, будући да по правилу канона:“Пљач каш има заклетву на леђима” како да би сеоправдао власнику изгубљене ствари тако и да би сезапријетило оптуженом, канон предвиђа да му седозволи заклетва са поротницима.110

529. Не дозвољава се нити се признаје заклетваономе ко жели оправдати себе без поротника, јер“Вук лиже своје месо, али туђе једе”.

530. Правило канона гласи: “Оправдај себе зак -летвом и не одговараш никоме”.

“ЗАКЛЕТВА УЗИМА СВОЈУ СТВАР”531. Мало је случајева међу којима је канон видио

за сходно да дозволи да “заклетва узима”.532. За одређену ствар, коју је изгубио онај у чијој

је руци нађена, ако и други посвједоче, припада оно -ме ко је тражи.

533. И ако пориче онај коме је нађена у руци одре -ђена ствар, канон му не уважава и заклетва му се недаје.

534. Ако се не одазове да дâ ствар власнику, влас -ник ће дати заклетву да је ствар његова и ствар мусе даје.

535. Ако се неко жали на неку обавезу или дуг умр -лог за које родитељи умрлог не знају или желе да имсе изгуби траг, поричући их, начело канона гласи:“Канон не уважава порицање за умрле”.

536. И у том случају “Заклетва узима”, то јест ту -жилац ће дати заклетву.

537. За сваку жалбу која се чини над умрлим, зак -летва се даје над његовим гробом.

538. Одређеног дана како тужилац, тако и роди -тељи умрлог наћи ће се код гроба умрлог над којимсе жали за зајам или обавезу. 111

539. Тужилац ће узети камења и земље са гробаумрлог, ставит ће их на раме и три пут ће се окре -тати око гроба умрлог, изговарајући ријечи које суодређене за те заклетве:

“Ја... за толико и толико зајма или обавеза жалимсе над овим умрлим и ако лажем, носио га на овоми она оном свијету с камењем и свуда куда је његованога газила док је био жив”.

540. Чим тужилац да ту заклетву, зајам или обавезукоју оплакује над мртвим, платит ће његови роди -тељи.

ЗАКЛЕТВА ЗА КУЋУ541. Канон је оставио отворен пут да се даје

заклетва и за кућу.542. Заклетву за кућу даје домаћин у своје име и у

име укућана.543. За заклетву за кућу власник изгубљене ствари

нема право тјерати на заклетву и укућане, чим у њи -хово име домаћин даје заклетву.

544. Жене и дјеца су, по канону, искључени одсваке заклетве.

545. Онај ко даје заклетву за кућу има право ста -вити на заклетву с поротом ону кућу на коју највишесумња.

546. Ако власник изгубљене ствари издвоји некукућу да му да заклетву с поротом, издвојит ће јошнеколико кућа у селу које ће му бити потребне за112

поротнике, јер на двије заклетве не може никога дапошаље.

547. И у заклетви која се даје за кућу дат ће сезаклетва за себе, за укућане и за “не знам”.

ЗАКЛЕТВА У ГЛАВУ СИНОВА548. Заклетва која се даје у главу синова рачуна с

међу тешке заклетве и законита је по канону.549. Ако се од некога захтијева заклетва у главу

синова, дат ће је и скинут ће сумњу тужиоцу.550. Када одреде дан заклетве, тужитељ одлази код

куће оптуженог, а овај колико год синова имао подкровом, скупит ће их, приближит ће им главе, ставитће руку на њихове главе и дат ће заклетву: “Тако миглава синова, нисам ти учинио ту злобу за коју сими се попео на врат, и нити знам ко ти је то учи -нио!”.

551. Над том заклетвом тужитељ нема правооптуженог мучити другим заклетвама.

ЗАКЛЕТВА “НЕ ЗНАМ”552. Врхунац заклетве је “не знам” (незнање).553. “Заклетва ти признаје и незнање.”554. “Заклетва нема краја, али се не праве изузе -

ци.”555. Незнање је средство које је канон ставио у

правило да би селу стегао конце да неко не постанедоушник друштвене или било чије имовине.

113

556. Незнање се тражи без разлике у свакој зак -летви.

557. Иако није крао ни убио, онај ко даје заклетвуможда је чуо или зна да је његов брат или рођак илинеко други украо или убио.

558. Кад се заклетва даје, казат ће се: “Ни ја, ниико из моје куће, и не знам ко те покрао или убио”.

559. Зато је канон ставио пороту да тиме што то -лико људи даје заклетву, један, други и трећи можеда зна нешто више, слушањем или проматрањемнекога трага, и да неће продати душу сперући некогчовјека лажном заклетом.

560. Када се даје заклетва с “не знам”, нико вишенема право да му се пење на врат за ту крађу илиизгубљену крв, ни оптуженом ни пороти. Отићи ћедругдје за изгубљену ствар или изгубљену крв. “Ка -нон не допушта заклетву над заклетвом”.

561. Ако неко не може дати заклетву “не знам”,неће ићи на заклетву, мислећи да се налази на вагипред Богом и да лажна заклетва, осим што имаисповјест душе, она има казну и црн образ потом,ако се открије.

562. Разговарат ће с неким од стараца да задржипороту да не иде на заклетву; показат ће им зло -чинца да би навео на прави пут власника ствари илиизгубљене крви.

563. Власник ствари или крви, послије каснијихтрагања, тражит ће им оправдање по канону.

114

564. Ако не пристане, власник ствари или крвитреба да га натјера на заклетву, а ако му се појависок,* одговорит ће обавези и соџбини. (Види члан129.) (* Сок је онај ко показује нечију кривицу. Ви -ди члан 1060.)

565. Тражи се “или заклетву ‘не знам’, или ствар,или пљачкаша”.

566. Канон не допушта сумњу у заклетву; ако неконеће да дâ заклетву “не знам”, канон га сматра крив -цем; дакле, или заклетву “не знам”, или да се платиствар, или да се покаже злочинац, ако овај нема уд -јела у тој крађи или убиству.

567. Начело канона је постојано: “Врхунац зак -летве је не знам”, а “Незнање извлачи ствар.”

568. “Што се узима заклетвом, остаје ономе ко јеузео.” “Послије заклетве, ставит ћу клепетушу (бра -ву), послије заклетве, тјерат ћу на њиву (вола)”.

569. То су ријечи канона, не зато што му одгова -рају, већ зато што нема гдје да га ухвати куком, јерсе оправдао заклетвом.

570. У тим случајевима канон се крши и зато јеостала изрека: “Не сусрео те Бог с оним ко даје лаж -ну заклетву!”.

571. Да би избјегли сваку сумњу лажне заклетве,старци суда пазит ће бирајући поштене људе запризнате поротнике, од којих зависи истинита зак -летва.

115

ГЛОБА ЗА ЛАЖНУ ЗАКЛЕТВУ572. Ако се нађе неки срдит човек, и на основу

лажне заклетве води власника на своју ствар, он ћедвоструко платити ствар и глобу за лажну заклетву,и над тим канон му ставља печат обесчашћења скољена на кољено до седмог кољена.

573. Ако се сок појави послије заклетве, старци ћето добро размотрити и испитати без журбе.

574. Ако се сок покаже добар, праведан и са сигур -ним траговима, пљачкашу или крвнику насрнут ћена кућу старци, село, поротници и сок, и извршитће наређења канона над оним ко је дао лажну зак -лет ву.

575. Казне над кривоклетником су:а) власнику ствари платит ће се двије за једну; (За

убиство не важи два за једно, већ цијена убиства поканону.)

б) платит ће обућу соку;в) платит ће 100 овнова и једног вола, ако је зак -

летва дана са 24 поротника, и 500 гроша кући вој -воде. Ако је заклетва дана с мање од 24 порот ника,глобу узима село;

г) отићи ће у цркву да се разријеши лажне заклетвезаједно с поротницима;

ђ) платит ће по 500 гроша по глави поротника, јерих је навео на лажну заклетву, обесчашћујући цркву.Тај новац пљачкаш ће оставити на олтару за цркву.116

7. део

ЧАСТ

ЛИЧНА ЧАСТ576. Канон Брђана не разликује човјека од човјека.

“Душу за душу, јер изглед Бог даје”.577. Добар и лош имају исту цијену; канон их

сматра људима: “Од лошег излази добар и од доброглош”. “На свом кантару свако тежи четири стотинедерхема”. (Стара турска мјера за тежину (3,207грама). Једна ока има 400 дерхема.)

578. Ако неко дирне у нечију част, за одузету частнема залога и старца; канон каже: ако хоћеш, оп -рости; ако желиш, опери оцрњен образ.

579. Свако има част за себе и нико се не може ни -коме мијешати ни да га придобије залозима и стар -цима. Два прста части велики Бог нам је усред челаоставио.

580. “Одузета част нема глобе.” Одузета част ни -када се не прашта.

581. “Одузета част ничим се не обештећује, већили пролијевањем крви или великодушним опраш -тањем (посредовањем добрих пријатеља).”

117

582. Осрамоћени има отворена врата око части: непоставља залог, старце не узима, суд не тражи; глобуне узима. Храбар човјек сам узима глобу.

583. Онај коме је одузета част, по канону, рачунасе мртвим.

584. Част се одузима човјеку:а) ако му неко каже да лаже пред људима окуп -

љеним на скупштини;б) ако га неко пљуне, подигне руку да га удари, да

га одгурне или удари; (Сада, у посљедње вријеме, унас се плаћа шест ћеса туча и 500 гроша селу, азавађени дају јамце.)

в) ако му прекрши посредништво или задату ријеч;г) ако му силује или отме жену;д) ако му осрамоти оружје на рамену или појасу;ђ) ако му обесчасти хлеб, задиркујући му госта или

радника;е) ако му обије кућу, шталу, кош за кукуруз или ба -

чију у дворишту;ж) ако му задржи зајам или обавезу;з) ако му помјери камену плочу од ћупа на огњиш -

ту;и) ако умочи залогај прије госта - част се одузима

госту;ј) трпеза се срамоти у очима госта ако домаћин

гребе тигањ или брише и лиже здјелу.

118

ГОСТ585. “Кућа човека припада Богу и госту”.586. Гост не може ући у кућу без јављања у дво -

ришту.587. Чим се гост јави, домаћин или неко из куће

одговара му и излази пред њега.588. Поздравља се с гостом, узима му оружје и во -

ди га у кућу.589. Оружје му качи на куку и поставља га на

челно мјесто код огњишта.590. Прожари се ватра, потребна су и дрва. “Госту

треба да је топло”.591. “Госту се чини част: хлебом и сољу и срцем”.592. Хлеба и соли и срца, ватре и дрва и мало пап -

рати за постељу наћи ће се спремно за госта у свакодоба ноћи и дана.

593. Уморни гост дочекује се с поштовањем. Гостусе перу ноге.

594. Сваком госту даје се хлеб који сам једеш.595. За доброг госта потребна је кава, ракија и пос -

тављени стол с нешто више хране.596. За госта од срца потребан је духан, слатка ка -

ва, ракија, хлеб и месо. “Госту од срца уступа секућа”.

597. “Улазећи у кућу, госту ћеш придржати оруж -је.”

598. Придржавање оружја је:119

а) знак човјечности и части, и радовања што ти јегост дошао;

б) знак чувања, јер говорећи му: “Добро дошао!”,он ће сједити без страха, јер си спреман да га бра -ниш од сваке опасности;

в) знак мудрости за себе, јер, чим му одузмешоруж је, иако гост има неку лошу намјеру, не можети ништа кад га разоружаш.

599. “Госту се уступа челно мјесто”.600. Госту се уступа челно мјесто, било у кући,

било на скупштини људи, али на скупштини немагласа.

601. Госту се уступа челно мјесто, како из пошто -вања, тако и да је видљивији и на оку, и да се немијеша међу кућну чељад.

602. Чим ти гост уђе у кућу, одужио ти се.603. Ако ти гост уђе у кућу, и ако ти крв дугује,

рећи ћеш му: “Добро дошао!”604. “Гост ће се испратити докле тражи да га ис -

пра тиш”.605. “Гост, и ако заузима челно мјесто у кући и

свуг дје, никада не предводи, већ ћеш му предво -дити.”

606. Гост се испраћује и с дјететом, било мушкоили женско, исто као одрастао човјек или жена.

607. Чим госта испратиш докле је сам желио ићиокренуо си леђа да одеш својим послом; ако у том

120

тренутку народне пушка и убије га, не убија ти сегост.

608. За гостом изгубит ћеш раднике, дат ћеш својхлеб да се не осрамотиш и упропастиш.

609. “Чим предводиш госта, свако насиље које оннеком учини, тражит ће се од тебе.”

610. Немој предводити госта; али, чим га пред -водиш, пазит ћеш да неком не учини неко насиљеили неприлику.

611. Канон налаже да се гост испрати, да га неснађе нека неприлика и да не учини неком некуштету на твом хлебу.

612. Ако гост на твом хлебу учини неку неприлику,оправдање се тражи од тебе.

613. Злостављени и оштећени није дужан гонитионога ко га је злостављао и оштетио, већ ће куцатина врата онога ко га је држао и хранио у кући.

614. “Хлеб плаћа штету”.615. По канону је, дакле, да се гост предводи, јер

се рачуна да не познаје пут и не зна да ли ће наићина пријатеља или непријатеља.

616. Предводит ћеш га, јер си чувар госта, какозато да би му отклонио опасност, тако и зато да газауставиш од лоше работе.

617. “Хлеб ти прибавља част, али ти доноси и бри -ге”.

121

618. Ако ти гост обесчасти хлеб, одговарат ћеш, поканону, за обијену кућу или шталу, за одузето крдои друге пљачке.

619. Платит ћеш учињене штете свога госта илипродајом свога крда, или вола за орање, или прода -јом реда за воду.

620. Част и обесчашћење подијелит ћеш с гостом,а оштећеног ћеш ти измирити.

621. Ти ћеш платити, а ако можеш нешто извућиод госта, твоје је: у противном, постао ти близак:“Имао и давао” - каже канон.

622. Као што си дужан тражити убијеног госта,исто тако си обавезан да одговараш ако гост убијенекога на твом хлебу.

УБИСТВО ГОСТА“Заштита се не отказује.”

623. “Гост је гост, друг је друг”.624. “Ако ти неко код врата затражи само жар да

припали чибук, и дајеш му, а неко га убије, убија тисе гост”.

625. Ако ти се неко предаје под заштиту, и то самоспоменувши ти име: “Ја сам гост тога и тога” и акоти никада није био код куће, ако га неко убије, убијати се гост у кући и образ ти је оцрњен.

626. Ако ти неко госта исмије или опсује, гостућеш повратити част угрожавајући свој живот.

122

627. Ако некоме убију госта, канон му је оставиодва пута: или да се искоријени, или да се осрамоти.

628. Ономе коме је убијен гост свака ствар се дајелијевом руком и то испод кољена све док не осветигоста.

629. Лијева рука је, по канону, непоштена, она којаузима, а не даје; са пријатељима се њоме не поз -дравља. Само невјерник с невјерником поздрављасе њоме.

630. По древном канону, суд је колцем избациваонапоље невјерника и није га остављао на скупштиниљуди.

631. Невјерник, који сам убија некога или издајенекога на задату ријеч, стријеља се јавно и остаје не -освећен.

632. Ријечима канона: отац, брат и чак искори јење -ни рођаци могу се праштати, али убијени гост се непрашта (осим посредовањем присних пријатеља).

633. За убијеног госта ријетко се даје ријеч; пос -ред ништво се даје док узимају и дају ако посао кре -не на помирење.

634. Сељани један другоме убијају госта:а) када друг сврати код једног друга и излазећи из

његове куће убије га или други друг или било ко;б) ако је друг или рођак с убијеним гостом, дуж -

ност је да се тражи друг - убијени гост;

123

в) ако не тражи убијеног госта и ако му је друг, не -ма зашто ићи на скупштину људи, јер остаје об -рукан и осрамоћен заувијек.

635. Ако се на великом путу сретну два друга и,чим мало путују заједно, народне пушка и убијеједног од њих, другом се не убија гост.

Напомена: Збиља, не убија му се гост, али остајеосрамоћен ако не пуца на убицу. Брђанин, иако падау крв без крви, светећи убиством убијеног госта, зато не мари; он ће се искоријенити са свим, али сра -моту не трпи.

ПОНАШАЊЕ ДОМАЋИНА ПРЕМА ГОСТИМА У КУЋИ

636. Гост заузима челно мјесто за столом (софром),затим је под заштитом.

637. Барјактару госту припада овновска глава, агосту плећка.

638. Ако не буде барјактар, већ главар барјака, ње -му припада плећка, а госту овновска глава.

639. Гост ће склонити ракију и први ће ударити ру -кама о стол.

640. Ако се за столом нађе неко из куће војводе инеки даљи гост, барјактар дијели попола с вој во домовновску главу, а плећка остаје госту.

641. Барјактар ће шаком поломити овновску главу,а госту ће, чим буде очистио плећку, поломити њензглоб.124

642. Ако дође као гост Охриђанин (Ткеланин) и акосе ту нађе неко из куће војводе, челно мјесто за узи -ма Охриђанин, затим војвода. (То нико не чини изпоштовања.)

Напомена: Ова понашања изгледају као игра, алису изазвала крвава убиства баш за столом.

643. Каву узима гост, затим домаћин.644. За столом руке пере домаћин, затим гост.645. Чашу ракије испија домаћин, а другу гост.646. Залогај умаче гост, затим домаћин.647. Онај домаћин који је умочио залогај прије гос -

та, плаћао је 500 гроша глобе.648. Онај домаћин који је срамотио свој стол пред

гостом, плаћао је 500 гроша глобе.649. Пуцање из пушке због убијеног госта не глоби

се.

ПОСРЕДНИШТВО650. Посредник, као и гласник, не носи кривицу

нити се рачуна кривцем.651. Посредник је онај ко посредује завађенима,

отклања кавгу од које може доћи до убиства илинеког другог зла.

652. Посредник може бити мушкарац или жена,дјечак или дјевојка, а и свештеник.

653. Посредник може посредовати између двијекуће, два села и два барјака.

125

654. Ако се некој засебној кући убије посредник,сама освећује госта.

655. Ако се неком селу убије посредништво, ци -јело село освећује госта.

656. Ако се неком барјаку убије посредништво, ци -јели барјак освећује госта.

657. Ако се свештенику убије посредништво, гостаосвећује парохија у којој се налази, или га освећујебарјак, ако посредује у име барјака.

658. Свештеник, да би отклонио зло, посредује неу своје име, већ или у име парохије или у име бар -јака; али само онда кад му не буде помагала снагавјерске ријечи.

659. Ако се не буде узимала у обзир снага вјерскеријечи, онда свештеник посредује као и сваки грађа -нин, али пошто његов посао не посједује сабље иконопца, ако му се не уважи посредништво као сва -ком грађанину, село или барјак повратит ће његовучаст, освећујући убијеног госта.

660. Ако на једној страни има стотину убијенихособа, а на другој ни једна, чим неко посредује,пуш ка ће престати, ватра ће се угасити.

661. Ако се одбаци посредникова ријеч, она странакоја започне пуцњаву посреднику убија госта. (Акопослије посредништва не престане пушка и свађа,клупко мржње се замршује, пушке се укрштају и налицу мјеста се убијају.)

126

662. Запажене ријечи посредништва су: “Оставитесе свађе, о људи, ја сам посредник! Престаните спуцњавом, људи, ја сам посредник све док се не спо -разумијете! Престаните с пуцњавом, јер село ..., бар -јак... посредује!”

663. Посредник објема странама узима залоге, од -ређујући им дан када и гдје ће се састати на разговоркако би се споразумјели.

664. Ако их посредник не може помирити, залогеобију страна препушта у руке мудрим људима и онсе тада ослобађа и излази из посредништва.

665. Посредништво увијек престаје или рађањемсунца или заласком сунца (изласком или заласкомсунца).

ЈАМСТВО666. Јамац је онај ко се некоме обавеже да ће из -

вршити неку обавезу, за коју, ако дужник не плати уодређено вријеме, постаје давалац.

667. Зајмодавац, ако има јамца, нема потребе даиде дужнику код куће; јамац одговара за њега: “Ја -мац - платац,” каже канон.

668. И ако дужник умре, зајмодавац ништа не губи;обавезу коју је овај имао према њему, извршит ћејамац: “Ако умре дужник, живио јамац!” - каже ка -нон.

127

669. Ако се јамац покаје и хоће да се одрекне јам -ства, канон му не дозвољава, јер: “Јамац не јамчи дапамти, већ да плати”.

670. Јамац се постаје добровољно и стога немаправо да тражи обућу ни од дужника ни од зајмо -давца: “Нико не постаје јамац и посредник за но -вац”.

671. Кад дужник тражи некога за јамца и ако онпристане, пред људима му каже: “Бит ћу ти јамац,али пази, ако немаш намјеру да спремиш новац уодређеном року, кажи ми још сада да се припремимда платим за тебе. Знај, срамоту не трпим!”

672. Ако дужник не одговори јамцу и остави га уобавези да он плати његов дуг, јамац ће дати залогзајмодавцу.

673. Зајмодавац има право да дâ било коме тај за -лог да би наплатио свој дуг.

674. Јамац има право да се жали селу против ло -шег дужника, а село ће притиснути дужника да от -купи залог јамцу и да га преда власнику.

675. Ако дужник не спреми новац само из насиљаи нечовјештва, село га глоби према тежини учињенекривице због кршења ријечи.

676. Ако дужник спреми новац у одређеном року,с тим ће упознати јамца прије него што ће га пре -дати власнику.

677. Ако дужник није могао спремити новац у од -ре ђеном року само због немаштине, јамац ће бити

128

спреман платити за њега, а њега чекати, јер “Празнарука нема благослова” и нема за што да се селу жа -ли, јер му се жалба не узима у обзир: требало је дамисли прије него што му је постао јамац.

КРВНО СРОДСТВО И РОД, БРАТИМЉЕЊЕ ИКУМСТВО ПО КАНОНУ БРЂАНА

КРВНО СРОДСТВО, РОД И КОЉЕНА678. Низ кољена крвног сродства и рода нема краја

за Брдане.679. Рођак је са свима онима од којих су се његови

преци подијелили раније или касније.680. У четири стотине огњишта да се Србин ди -

јели, он нити узима нити даје, то јест не срођује се.

СТАБЛО ПО КРВНОМ СРОДСТВУ, СТАБЛО ПО МЛИЈЕКУ,

УНУК ПО СТАБЛУ И УНУК ОД КЋЕРИ681. Потомства потјечу или од крвног сродства или

од рода.682. Потомци крвног сродства потјечу од стране

оца; потомци рода потјечу од стране мајке.683. Поријекло потомства од стране оца зове се

“стабло крвног сродства”.684. Поријекло потомства од стране мајке зове се

“стабло по млијеку”.129

685. “Унук по стаблу” или “унука по стаблу” зовесе онај низ мушкараца или жена који потјечу из оче -вог огњишта.

686. Унук или унука од кћери зове се онај низ муш -ка раца или жена који потјечу од удатих кћери.

БРАТИМЉЕЊЕ687. Братимљење, које настаје физичким мешањем

крви, за увијек забрањује срођавање између братим -љених, ње гове куће и њиховог огњишта.

КУМСТВО 688. Оно што је крвно сродство и род према сро -

ђавању, тако је и кумство.689. Постоје три врсте кумства код Брђана:а) кумство при крштењу;б) кумство при вјенчању;ц) кумство при подрезивању косе.

КУМСТВО ПРИ КРШТЕЊУ690. Кумство при крштењу забрањује срођавање с

кољена на кољено не само између крштенога, ро -дитеља крштенога и међу онима који га крсте нацрквеним вратима, већ међу свом чељади куће једнеи друге стране и читавог њиховог огњишта.

130

КУМСТВО ПРИ ВЈЕНЧАЊУ691. Кумство при вјенчању забрањује срођавање

из међу укућана кумова и зетова куће, а да би се одо -маћило кумство при вјенчању између два братстваи да обухвати и њихова огњишта, овај посао иде скумством при крштењу.

КУМСТВО ПРИ ПОДРЕЗИВАЊУ КОСЕ692. Кумство које настаје бријањем и подрезива -

њем косе улази у канонске односе да га ништа непомјера.

693. Кумство при подрезивању косе забрањује сро -ђавања из кољена на кољено између куће, братстваи огњишта кума и куме.

694. Кумство је као и невјестинство: као што нев -јеста иде својим родитељима у одређено вријеме поканону, тако иде и кума у одређено вријеме код ку -ма.

695. Вријеме кумства, одређено каноном, је мјесецдана прије поклада.

696. Кумство се не може продужити више од петдана: боравак куме код кума бит ће увијек непаран,а не паран, три или пет.

131

КАНОНСКА ПОНАШАЊА ПРИПОДРЕЗИВАЊУ КОСЕ

697. Кум је онај ко подрезује косу.698. Кума је мајка дјечака или дјевојчице којима се

подрезује коса.699. Кумче или кумица је дјечак или дјевојчица

којима се подрезује коса.700. Кум и кума су као брат и сестра и не издвајају

се од укућана.701. Ако дјечак и дјевојчица напуне годину, не под -

резује им се коса.702. Ако дијете умре прије подрезивања косе, неће

се сахранити; позват ће се одређени кум; ако је кумдалеко, неко други ће му подрезати косу, који нећебити из братства и племена дјетета.

703. Дјечаку подрезује косу мушкарац, дјевојчицижена.

704. Родитељи дјечака или дјевојчице, којима сеподрезује коса, припремит ће што год могу бољухра ну да би поштовали кума.

705. Кум ће доћи с једним од својих пријатеља.706. Позивају се три-четири друга да судјелују у

весељу куће.707. Чим се каве попију, сређује се мјесто гдје ће

кум сјести и ту ће се налазити прибор за подрези -вање косе.

132

708. Потребна је столица, гдје ће кум сјести;посуда с водом у коју ће кум спустити сребрну аспру(врста старог сребрног новца); пешкир, који ће сепростријети ради подрезивања косе; маказе илибри јаћа бритва за шишање или бријање кумчета иликумице.

709. Чим кум сједне на столицу, један дјечак изплемена ставља куму у наручје кумче или кумицу.

710. Кум ће подрезати косу овим редом: а) једанпрамен на челу; б) на сљепоочицама по једанпрамен; в) иза главе један прамен.

711. Чим се подреже коса, кум три пута маказамадодирује чело кумчета или кумице говорећи: “Уздрав ље и за дуг живот!” Љуби кумче или кумицу искида га с наручја и даје његовој мајци - куми, којаузима и посуду са сребрном аспром.

712. Кум даје куми 50-150 гроша, а не више.713. Праменове косе узима мајка и чува их у шкри -

њи.714. Кума ће дати куму: ћурдију (кратки мушки

капут од сукна, гуњ), гаће и џамадан (врста прс -лука), а укућанима кумове куће - колико год их је -однијет ће некоме пешкир, некоме ствари или доко -љенице.

715. Прије него што се дјетету подреже коса, мака -зе му не додирују главу; ако му је много пораслакоса, сажеци ће му се лучом од бора.

133

716. Чим се дјетету подреже коса, те ноћи кум спа -ва у кући кумчета или кумице; сутрадан устаје иводи са собом куму и кумче својој кући, гдје остајутри или пет дана, по канону.

717. Ни смрт, ни свадба, а ни празници се не молебез кума и куме, без кумчета и кумице.

134

8. део

ШТЕТЕ

ОДРЕЂИВАЊЕ ШТЕТА718. “Штета има цијену, али не глобу”.719. Штета се плаћа према процјени стараца или

двојице другова.720. Ако се жена нађе да краде дрва у туђој шуми,

не дира се руком, али јој се одузима косир и уже;припремљена дрва остају.

721. Одузет косир и уже рачунају се као накнадаза штету и друге обавезе нема.

722. “Штета има цијену, али не пушку”.723. За сваку штету плаћа се одштета оштећеном,

било за њиву и ливаду, башту или виноград.724. Нико се не кажњава глобом због штете коју

чи ни стока.725. Ако се нађе у штети во или крава, коњ, мазга

или магарац, овца или коза, не смије се убити, већће се процијенити штета коју су починили.

726. Ако неко убије вола, краву, коња, мазгу, магар -ца, козу и овцу које нађе у штети, плаћа стоку.

727. Стока која се нађе у штети или се хвата и водивласнику код куће говорећи му да си је нашао у ште -ти и да дође да је види, или је водиш својој кући и

135

затвориш је, и чим се штета процијени, враћаш мустоку.

728. “Једна коза пустоши зимски пашњак”. Коза јелоше грло; што год дохвати устима, пустоши.

729. Ако се коза нађе у винограду у штети, коликочокота је уништила, канон је одредио ове штете:

а) чокот уништен од козе не рађа грожђа за три го -дине;

б) чокот даје грожђа за двије оке вина и оку ракијегодишње;

в) дакле, винова лоза уништена од козе износишест ока вина и три оке ракије за штету.

730. Што се тиче штете на њиви, цијена канона је:“Стотину класја кукуруза: једна бабуна жита”. (Ба -буна - мјера за жито, око 10 кг.) (За стотину оште -ћених класова или биљака, власник стоке плаћајед ну бабуну жита.)

СВИЊА У ШТЕТИ731. Свиња нађена у штети убија се. “Ако свињу

нађеш у штети, убиј је”.732. Ако се свиња нађе у штети без брњице, убија

се.733. Једним пуцњем или једним ударцем колико

год се свиња убије, штета припада власнику свиње.734. Други пуцањ, а и други ударац, плаћа свињу.735. Чим неко убије свињу у штети, јавит ће влас -

нику да је оде и узме, јер месо једе он.136

736. Ако свињу убијеш у штети и не јавиш одмахвласнику да је иде у узме и ту остане свиња док сепочне кварити, свиња ће се платити.

737. Чим се свиња убије у штети, учињену штетуплаћа главом и оштећени нема шта више тражити,јер му се, по канону, жалба не уважава.

738. Ако свиња са брњицом уђе у штету, плаћа сештета, а не убија се. Ако је убијеш, плаћаш свињу.

ПОСТАВЉЕНА ЗАМКА ИЛИ КЛОПКА УБАШТИ

739. “Нико ме не може спријечити да у својој баш -ти поставим замку или клопку”.

740. Ако неко постави замку или клопку у доброограђеној башти, није дужан платити штету.

741. Ако неко постави замку у разграђеној баштии падне у њу ован, плаћа овна.

742. Ако неко постави замку у селу и његовој око -ли ни - докле се држи стока на паши - и падне у њунеки ован, власник замке плаћа овна.

743. Замка се поставља (подиже) заласком сунца,а повлачи се или купи, или се добро покрива, рађа -њем сунца.

744. Издвојена стока која је остала ноћу у шуми,ако падне у замку, штета припада власнику стоке;власник замке не плаћа ништа.

137

745. Ако се замка оставља откривена дању, за сва -ку стоку, која у њу падне, власник замке платит ћештету.

746. Ако пас и мачка падну у замку ноћу, ништа сене плаћа, јер скитају по земљи.

747. Ако је постављена замка у шуми, али по ста -зама куда пролази стока, ако неки ован падне у њу,чобанин има право разбити замку и њен власник неможе затражити од њега оправдање.

748. Ако неко постави замку у околини туђих кућаи падне у њу стока власника мјеста и остане илисломљене ноге или цркне у замци, власник замкеплатит ће двије за једну.

138

9. део

КАНОН ПРОТИВ ПАКОСТИ

САУЧЕСНИШТВО749. Саучесник се зове онај ко пакосним посред -

ништвом испод жита помаже другом да учини некоразарање или неку другу несрећу у свом селу.

750. Саучесник другова:а) за отмицу жена пада у крв и 500 гроша глобе дат

ће селу;б) за убиство пада у крв и 500 гроша глобе дат ће

селу;в) за разбојништво и за сваку ствар која се буде ук -

рала у селу давањем хране, предвођењем и савјетомсаучесника, чим се открије, платит ће ствар по ка -нону.

КРАЂАОДРЕЂИВАЊЕ КРАЂЕ

751. У крађу спадају:а) лопов је онај ко својом руком краде неку туђу

ствар;б) помагачи су они који помажу и подржавају ло -

пова у некој крађи и у сваком злу; на крају, ако се

139

крађа открије, платит ће туђу ствар по канону ипрема удјелу у којем су судјеловали;

в) под храном се подразумијева мјесто гдје лоповис украденим стварима једу или узимају са собомхра ну и испраћују се с украденим стварима. “Лопови онај ко му даје храну су исти”;

г) јатак је онај ко скрива украдену ствар. “Лопов ијатак су исто”;

д) иако јатак не судјелује у крађи, он постаје кри -вац исто као лопов, јер постаје скривач лопова икрађа;

ђ) траг је отисак који оставља стока иза које идевласник украдене стоке, пратећи траг или унутармеђе неког села или махале или унутар круга некекуће, дворишта или штале. “Откривањем трага, от -крива се стока”;

е) дјеца, крадљивци и уличари;ж) отмичар је онај ко јавно и насилно узима некоме

неку ствар због неког дуга.752. Ако се власнику украдене стоке траг изгуби у

шуми, не може оптужити ни блиско село, ни барјак;међутим, ако сумња у то село, може га натјерати даму се спере заклетвом.

753. Траг донесен у село, ако не може открити ло -пова, власник стоке тражит ће од села, а село ће муодговарати.

140

754. Траг донесен унутар махале једног села, акосе не открије лопов, махала ће платити стоку влас -нику.

755. Траг донесен унутар круга куће, двориштаили штале, кућа ће платити стоку власнику.

756. Сваку штету, крађу или лоповлук, учињене оддјеце, крадљиваца и уличара, ако се открију, платитће кућа којој припадају.

757. Правило канона гласи: “Што год ураде дјеца,платит ће мушкарци куће”.

758. Дјеца, крадљивци и уличари, иако се нађу сакрађом у руци, туђа рука не може их дирати (неможе их тући), већ ће упознати родитеље и ови ћеза њих одговарати.

ГРАБЕЖ759. “Божји пут не плаћа ништа”.760. Канон не дозвољава да се неко узнемири на

свом пролазу. Велики пут никоме не дугује ништа.761. Ако неко некоме дугује и не правда му се, по -

суђивач ће се жалити селу и оно ће опаметити дуж -ника.

762. Ако неко опљачка на великом путу, задржа -вајући путнику коња, мазгу, магарца или неког овна- ако се не убију на лицу мјеста - отмичар пада усеоску глобу према тежини кривице, а отету стокувратит ће власнику.

141

763. Ако неко само из претпоставке отме некомекоња, мазгу или магарца, а на крају се испостави даму је отимани недужан, отмичар дугује глобу селузбог пљачке великог пута, а власнику ће вратитистоку и цијену дангуба.

ОТИМАЊЕ764. “Отимање се враћа отимањем”.765. Отимати значи уграбити стадо стоке у шуми,

зимском пашњаку или у штали.766. Отимање у већини случајева настаје када се

једна страна не оправдава другој страни.767. Отимање се враћа или пљачком или пушком.768. Отимање се дешава или између два села или

између два барјака, а и између двије засебне куће.769. Отимање настаје или због међа шуме или пла -

нине или због пашњака или због неког другог на -сиља, чиме се вријеђа неко село, барјак и засебнакућа.

770. Отимање које се врши у шуми обавезно враћавласнику стоку.

771. Отимање које се врши у штали враћа влас -нику стоку и 500 гроша глобе због части штале.

772. Отимање без разлога враћа власнику стоку и500 гроша глобе.

Посредовањем пријатеља и добрих људи, глоба сеопрашта.

142

773. Ако се због међе отме туђе крдо на путу, ушуми или планини, тада и село и барјак штитепљач каша.

774. Ако село и барјак штите отмицу без разлога,посредници им узимају залоге и одмјерит ће се одстране стараца по канону.

775. Према тежини кривице платит ће се глоба истока власнику.

776. Ако отмичара штити село и барјак, отиманиима право отимати од кога стигне из тог села илибарјака, да би повратио своју част и наплатио својуштету.

777. Отимани не може отимати ни од села, ни одбарјака, ако изопштава отмичара и ако га правдасвака кућа. Канон каже: “Или стоку власнику, илислободан пут.”

778. За отету стоку у шуми и на планини не плаћасе двије за једну, већ се враћа стока власнику.

779. “Клепетуша крда не може се отети”.780. Ако се отме клепетуша овна предводника у

шуми или тору, она вриједи колико читаво стадо итор; отимач ће платити 500 гроша глобе због части,иако није однио ни једно грло.

781. Ован предводник, јарац, ован и пас, везанланцима, не могу се отети ни због дуга.

782. “Отимање се не врши због дуга”. Ако се тодогоди, село и барјак изопшти отимача, ако се неодазове да врати стоку.

143

783. Ако отимач убије отету стоку, на дан плаћањавратит ће власнику свако грло бирајући из свог ста -да.

КОБНА КРИВИЦА784. Ко краде кућу и торбу госта, канон му је од -

редио за глобу“црни образ” и одбачен је од странескупштине и суда.

785. Ако покраде госта неке куће туђа рука - издру ге куће - затражит ће се од ње вјероломство пре -ма госту и обијена кућа.

ДВИЈЕ ЗА ЈЕДНУ786. У свим крајевима гдје се поштује канон свака

украдена ствар враћа се: “Двије за једну, довољнода могу ићи на ногама.”

787. Двије за једну дат ће се не само за крупну сто -ку, већ и за ситну стоку и за украдену ствар.

788. Двије за једну надокнадит ће се и још једнимприсилним спаљивањем куће, колибе, бачије, пластасијена или сламе, лисника и плота.

789. За покрадену башту, виноград и њиву плаћасе двије за једну.

790. Украден или убијен пијетао има одређенуцијену: 500 гроша власнику јер: “Пијетао је сатсиромаха”.

144

791. Украдена или убијена товљена свиња (осимако се ухвати у штети) плаћа се 500 гроша јер: “Тов -љена свиња је исхрана једне куће”.

792. За двије споменуте животиње не плаћа се дви -је за једну, ни пијетао за пијетла, ни свиња за свињу,већ 500 гроша у руке.

793. За пољопривредни алат, рецимо за украденили откривен раоник, лопов ће платити власникутолико радника колико је дана изгубио, а за раоник- раоник.

ПРАВО ВЛАСНИКА УКРАДЕНЕ СТОКЕ794. “Гдје год власник нађе своју стоку, узима је”.795. По овом правилу, власник украдене стоке не

мора се узнемирити, јер, гдје год примијети и про -нађе своју стоку, он је има право узети.

796. Ако се стока украде преко даваоца хлеба, пла -тит ће давалац хлеба.

797. Ако се стока украде преко јатака, платит ћејатак.

798. Ако се тјера по трагу, ту гдје остане траг,власник стоке стат ће и дат ће му се одмах оправ -дање.

799. Ако неко купи неку украдену стоку, и ако незна да је украдена, власник стоке има је право узети,а продавач (лопов) вратит ће купцу новац до задњепаре продајне цијене, коју је узео за ту продану сто -ку, а власнику стоке двије за једну.

145

800. Осим за учињену крађу у цркви и свеште нич -ком преноћишту, лопов се не глоби ни од странесела, ни од барјака.

801. Ако се стока краде у штали, лопов ће платитидвије за једну и 500 гроша глобе за обијену шталу.

802. Ако се стока краде у шуми, лопов ће платитидвије за једну.

803. Ако се стока краде у кући, лопов ће платитидвије за једну и 500 гроша за обијену кућу.

УБИСТВОЗАСЈЕДА

804. Засједа је начин на који Срби Брда и равницапостављају засједе крвницима или било коме когана мјеравају убити. (Изаћи на засједу; стајати на зас -једи; поставити засједу; пасти у засједу.)

805. “За зло одговара онај ко предводи или стојииза тога”.

806. Унутар свог барјака не може нико узети дру -гове да некоме изађе на засједу; а ако неко изађе иубије некога из барјака, сви падају у крв.

807. Изван свог барјака, ако неко изађе у засједу даубије некога из туђег барјака, вођа пада у крв, а несаучесници. “Онај ко води, узима крв на себе”.

808. “Ко даје метак, узима крв на себе”.809. Ако неко устане и скупи другове и пријатеље

и изађе некоме у засједу, говорећи им: “Све пушке

146

које буду опалиле, моје су”, ако неко буде убијен,вођа узима крв на себе.

810. “Пушка доноси крв кући”. “Пушка те закрв -љује.”

811. Ако неко позајми нечију пушку, те без знањавласника пушке овај одлази у засједу некоме и убијечовјека, убица пада у крвну освету, а не власникпуш ке.

812. Ако неко узме нечију пушку говорећи влас -нику да намерава изаћи у засједу да убије човјека иубије га, власник пушке пада у крвну освету, јер“Пушка доноси крв кући”.

813. “Саучесник без крви пада у крвну освету”.814. Ако неко устане и скупи другове и пријатеље,

те изађе у засједу некоме, а овај му не дугује ни крвни рану и убије га, вођа и сви суучесници падају укрвну освету.

815. Ако неко изађе у засједу да убије свог крв -ника, с ма колико пријатеља био, узима своју крв иони не падају у крвну освету.

816. Ако група људи изађе у засједу, те народнепуш ка од стране оних у засједи, али не убије никога,и том приликом народне пушка и од стране онихкоји су наишли у засједу те у том метежу будеубијен неко од оних који су наишли у засједу, алиније убијен од пушака оних из засједе, по канону,ови падају у крвну освету, јер су започели пуцњаву.

147

817. Из засједе се пуца у одрасле мушкарце, а не ужене, дјецу, кућу и стоку.

818. Ако се из засједе пуца у жене, дјецу, кућу илиу стоку, против канона је и ако на то насиље не пазибарјак оних из засједе, да их казни по канону; тадаће пуцати кућа у кућу, затим племе у племе, село усело и на крају барјак у барјак.

819. Онај ко одлучи изаћи у заседу, понијет ће сасобом храну за себе и за саучеснике.

820. Ако уђу негдје прије него што заузму засједуи попију каву, ручају и узму са собом храну у некојтуђој кући, те одлазе у засједу и убију човјека, кућаубијеног тражи крв од куће која им је дала хлеба.

821. “Ако се пушка и хлеб дају са знањем да ће седогодити убиство, крв остаје ономе ко их даје”.

822. Ако неко крене у засједу свом другу, а за са -учеснике скупља друштво, ако убију некога, и вођаи другови падају у крв с том кућом, ако се открију.

823. Ако неко из устане поставити засједу некоме,а за саучеснике узме другове из другог барјака, онајко им је био вођа пада у крвну освету.

824. Ако неко некоме каже да изађе у засједу дру -гоме и да га убије, дајући му ријеч да ће на данумира те крви платити цијену крви, а тај на основудате ријечи одлази и убија управо онога за кога мује онај рекао, а на крају га оставља на цједилу и неда му новац, убици остаје крв, а ономе што га је

148

наговорио спалит ће се кућа за вјероломство које јеучинио и платит ће 100 овнова и једног вола глобе.

УБИЦА825. Убица је онај ко својом руком убије некога.826. Убица, чим убије човјека, обавијестит ће да

га је он убио да не би збунио родитеље убијеног.827. Убица ће послати некога да тражи ријеч.828. Убица, ако сам може исправити убијеног, доб -

ро; у противном, на кога год наиђе, казат ће му да гаиде исправити, а оружје да му наслони код главе.

829. Убица не смије узети оружје убијеног; акоура ди то зло, дугује двије крви.

830. Убицу родитеља убија племе или село јавно.831. Убица се креће ноћу, а тамо гдје га зора за -

текне, скриват ће се.

САУЧЕСНИК832. Саучесник је онај ко пружа руку убици, те му

помаже у убиству, у крађи или у вршењу неког дру -гог зла.

ПОСРЕДНИК833. Посредници су они који иду код пријатеља и

рођака убијеног да би добили ријеч за убицу и ње -гове укућане; то су бранитељи убице и његових уку -ћана да их ништа не снађе за вријеме задате ријечи.

834. “Јамац и посредник, нико не улази за новац”.149

835. Будући да је то узајамна потреба, канон недозвољава да узму обућу они који постају јамци, ани они који добивају ријеч за некога.

ЗАДАТА РИЈЕЧ836. Задата ријеч је рок слободе и сигурности који

кућа убијеног даје убици и његовим укућанима даих привремено неће гонити за крв до одређеног вре -мена.

837. Слати људе за давање ријечи је по канону; да -ти ријеч је дужност и човјечност.

838. Ако убици кућа убијеног да ријеч, он ће, иакога је убио, отићи на његову сахрану и на нарицање,да отпрати убијеног до сахране и остат ће на ручку.Ова ријеч траје 24 сата.

839. Ако крвник не оде на нарицање и на ручакпослије дате ријечи, неће се замјерити кући убијеногиако му не да ријеч, јер му је убица повећао злозлим.

840. Након што сахране убијеног, село, по канону,има право да убици и његовим укућанима повучезадату ријеч.

841. Ријеч села траје тридесет дана.842. Ако кућа убијеног оклијева и не одазове се да

селу да ријеч, убица са свим укућанима и ближимрођацима остат ће затворени.

150

843. Нико други не може да затражи ријеч за уби -цу, и кућа убијеног не може да дâ ријеч никоме докпрво не да ријеч свом селу.

844. Чим кућа убијеног да ријеч свом селу, тада сеотвара пут и пријатељима и друговима да тражеријеч за убицу.

845. Ако кућа убијеног да ријеч племену, коликогод племена било у њеном селу, дат ће им ријечподједнако.

846. Ако неки пријатељ одлази кући убијеног дазатражи ријеч, а она га отпрати са: “Немој ми вишедолазити” и не да му ријеч, нема више за шта да иде.

847. Ако неки други пријатељ одлази кући убије -ног да затражи ријеч, а она га отпрати са: “Засад тине дајем ријеч, јер не видим прилику”, прву ријечкоју одреди да дâ, дат ће њему, остављајући по стра -ни другове и пријатеље од срца.

848. Ако кућа убице добије ријеч, треба да се по -наша паметно и људски на свом послу, да се чувајуи мушкарци и жене да не причине штете и нередеако су близу куће убијеног и да се не понашају осор -но.

849. Ако се кућа убице недолично понаша премакући убијеног, село ће је заједно с јамцима, опоме -нути и ако буде требало казнити глобом и прекинутће јој се ријеч.

151

850. Канон човјештва, а и обавеза је, да се нико изкуће убијеног не омаловажи, иако је ојађена и слом -љена.

851. Да се неко не јуначи да води крвника и да сес њим врти по селу куће убијеног; канон каже: “Чу -вај крвника и немој га пратити на очиглед друга кућеубијеног”. “Крвник се креће ноћу, а тамо гдје га зоразатекне, скрива се”. “Чим човјек дугује крв, дужанје да бјежи и да се скрива”.

852. “Блиски рођак послије 24 сата више се не чуваод крвника”.

853. Блиски рођаци крвника чуват ће 24 сата одубиства, јер, ако их убије кућа убијеног, узима својукрв.

854. Ако се спаси 24 сата од убиства, тражит ћејамство од куће убијеног и бит ће слободни на свомпослу.

855. Ако кућа убијеног убије некога од подије -љених рођака убице након што прођу 24 сата, онане узима крв, већ пада у крв.

ЗАДАТА РИЈЕЧ СТОКЕ И ЧОБАНА856. Задата ријеч стоке и чобана је она коју два или

више барјака дају један другоме уз обострану саг -ласност.

857. Дајући ту ријеч, барјактари са главарима имом цима одређују пут за путника, гласника и чоба -нина са стоком.152

858. Путник и гласник неког барјака, који има пос -ла у туђем барјаку, не може прећи одређене границеод стране два барјака који су дали ријеч стоке ичобана.

859. Путник и гласник, осим што не могу скренутис пута, не могу нити ући у другу кућу, чим коракнуу туђи барјак, право ће отићи код куће мјесног бар -јактара.

860. Ако путник треба да сврши свој посао илигласник посао за барјак, они не могу сами изаћи потуђем барјаку, већ ће бити праћени или од мјесногбарјактара или од неког човјека којег им буде доди -јелио лично барјактар.

861. И у одласку и у повратку путник и гласник пу -товат ће великим путем не прелазећи границе одре -ђене од стране барјака задатом ријечи стоке и чо ба- на.

862. Ако путника, гласника или чобанина снађенешто прије изласка из туђег барјака или пасућисто ку по одређеним дионицама, кривци су погазилизадату ријеч стоке и чобана.

863. За гажење задате ријечи стоке и чобана сли -једе ове каз не и глобе:

а) убица ће платити кући убијеног 22 ћесе (некадаје то био одређен износ новца који је садржавао 500гроша за крв);

б) барјак убице спаљује три куле убици; ако убицанема три своје куле, спалит ће се: кула убице и двије

153

друге куле блиских рођака убице; ако нема блискерођаке, ако су и на стотом кољену, спалит ће им секуле.

864. Барјак убице разара имовину убици с усје -вима и земљом, стоком и свим што има.

865. Ако путник или гласник скрене с пута или чо -банин са стоком пређе границе, ако их неко убије,не убијају се гости на задатој ријечи стоке и чобана,већ ономе из чије су куће изашли и убица с њиховомкућом, по канону, пада у крв.

866. Ако неко дирне крдо стоке на планини и уну -тар означених граница, разбојник се кажњава гореспоменутим глобама за гажење задате ријечи стокеи чобана.

867. Јамци задате ријечи стоке и чобана су барјак -тари, главари и момци барјака који су склопили овуријеч.

Напомена: Према причама које се причају међубрђанима (о којима сада говоримо у изношењуразних прича), јасно је да је “задата ријеч стоке ичобана” врло древна и да се почела примјењиватиприје него што је танкоцијевка (пушка) почелабљували пламен.

154

КРВ868. По канону Брђана, колико год се мушкараца

роди, сматрају се добрим и не разликују се један оддругог.

869. Цијена човјековог живота је иста, како за доб -рог, тако и за лошег.

870. Свако се држи да је добар и за себе каже: “Јасам човјек” и кажу му: “Како си, човјече!”

871. Када би било разликовања крви, канон не бизнао пронаћи узроке у погледу пресуђивања и за -лога у одмјеравању доброг и лошег, будући да сесвако држи да је тежак округло четристо дерхема усвојој тежини.

872. Да је остала могућност разликовања крви -лошег за изглед и племенитост - лопова би убили ибез разлога; повећала би се убиства када не би некоустао да тражи разлоге за убиство лошег и лопова.

873. Зато “Лека је крви оставио једнаке: од лошегизлази добар, а од доброг лош”. “Душа за душу, јеризглед даје Бог”.

874. Дакле, ко убије човјека, био одрастао мушка -рац или жена, момак или дјевојка или дијете у ко -љевци, лијеп или наказа по изгледу, главар, старацили надстарац, богат или сиромах, племенит илилопов, казна је иста: за убиство мушкарца 6 ћеса,100 овнова и пола вола глобе.

155

875. Ко рани човјека, споменута цијена у 874. пре -половљује се како за мушкарца, тако и за жену.

876. “Рањавање се мјери према гољеници (врстамјере), или како видар одреди”. (Цијена лијечења јекако одреди видар.)

877. Умир крви или ране, који се врши преко гла -вара и момака, нема друго осим 6 ћеса за крв и 3ћесе за рану. Умир крви или ране, који се врши пос -редством пријатеља, изнад 6 или 3 ћесе тражи итрош кове лијечења.

878. Они који падају у крв, ако се убиство догодиу селу, убица с мушкарцима куће и дјететом у ко -лијевци ако је, иселит ће се из села и отићи ће кодпријатељи, да би избјегао опасност од убиства.

879. Кућа убијеног нема посла са женама убице,јер “Жена и свештеник не падају у крв”.

“УБИСТВО ОСТАЈЕ УБИЦИ”880. По старом канону Брђана, само је убици оста -

јала крв или ономе ко је повукао, креснуо или пуцао,или из пушке или из било којег оружја на човјека.

881. Кућа убијеног није могла гонити, нити убитинеког другог од браће, нећака или рођака убице,осим убице.

882. Касни канон обухвата мушкарце куће убицедо дјетета у колијевци; рођаке и блиске нећаке, иакоподијељене, али за 24 сата, у јеку крви; а послије 24сата кућа убијеног дат ће им јамце.156

“УБИСТВО ОСТАЈЕ ЗА УБИСТВО”883. Кад двојица у препирци убију један другог, те

обојица падну мртви, остаје глава за главу или убис -тво за убиство.

884. Куће убијених не могу се спорјечкати, нитимо гу тражити једна од друге обештећење. По кано -ну ће се јамчити.

885. Ако један бива убијен, а други рањен, онда ћерањени повратити вишак цијене крви убијеном.

886. Ако неко убије мог брата и ја устанем и пуцаму некога од укућана убице и раним га једанпут и додвадесет пута; најзад уперим пушку и убијем ње -говог брата или баш убицу мога брата, све ране ћесе пресудити и платити, а убијени остаје глава заглаву за мог убијеног брата.

887. Ако убијем онога кога сам двадесет пута ра -нио, ране се губе, а остаје убиство за убиство с уби -јеним.

888. Ако у некога пуцам и само га огребем у главу,дугујем му 3 ћесе за рану.

889. Ако га раним у ногу, дугујем му 750 гроша.890. Рањавање од струка навише стоји 3 ћесе, од

струка наниже стоји 750 гроша.

157

“УБИСТВО НИЈЕ ИСТО ШТО И КРИВИЦА”891. За сваку кривицу коју учини Брђанин Брђа -

нину, оштећени има право да га мучи старцима ијамцима, али не може га убити, јер “Убиство нијеисто што и кривица”.

892. Ако ме неко опсује и ја га убијем, дугујем мукрв.

893. Ако неко дође да подметне ватру мојој кућиили колиби, или бачији, а ја га дочекам и убијем,дугујем му крв.

894. Ако неко дође да те поткраде и видиш га какоти проваљује врата, убијеш га, дугујеш му крв.

895. Долази неко да ти испразни шталу, видиш гакако ти тјера крдо стоке испред себе, појуриш даослободиш своју стоку, а он неће да ти их пусти, акога убијеш, дугујеш крв.

896. Ако неко замахне руком или те удари, а ти гаубијеш, дугујеш крв.

897. Ако ти се неко попне на врат, иако имаш правода се браниш,* ако га убијеш, дугујеш му крв. (* Тареченица је, у ствари, народна пословица “Двијеруке за главу”, односно двије руке служе човјеку заочување главе - живота. Очигледно, право је човјекана самообрану.)

Напомена: Чланови 896. и 897. одмјеравају се пре -ма тежини кривице.

158

“КРВ СЕ НЕ ЗАМЈЕЊУЈЕ ГЛОБОМ”898. “Крв је крв, глоба је глоба” - каже канон.899. Крв се никада не губи.900. Ма како да је крива кућа убијеног према кући

убице, судит ће се и пресудит ће се и залогама, акоје потребно; али кривица остаје кривица и кућа уби -јеног тражит ће објашњење од куће убице какостарци буду видјели за сходно.

901. Ма како да се глоби кућа убијеног, платит ћеглобу као глобу, али не могу јој крв изгубити и немогу јој крв платити глобом, ма колико кућа убије -ног била нејака и сиромашна.

УБИСТВО ЗБОГ ОБЉУБЕ902. Они који се обљубљују, ако буду убијени при -

ликом обљубе, остају неосвећени.903. Начело: “Крв није исто што и кривица” при -

ликом силовања жена губи своју снагу.904. “Убијени гост, силована жена и оскрнављена

оружја су, по канону, неприкосновени.”905. Осрамоћени и осрамоћена остају неосвећени

само онда ако се убију приликом обљубе и под рђа -вим околностима, једним метком.

906. Родитељи за осрамоћене не могу тражити ос -ве ту, већ ће убици дати испаљени метак и рећи: “Ру -ка ти се позлатила!”

159

907. Одредит ће јамце да никада неће затражитиосвету за осрамоћене.

908. Ако родитељи убијених посумњају да их уби -ца није убио приликом обљубе, суд му одређује зак -летву по канону.

909. Ако га порота прогласи кривим, убица дугуједвије крви и глоби се по канону.

910. Ако се једна страна спаси од убиства и поб -јегне, убица, који их је затекао у обљуби, не може ганакнадно убити, јер пада у крв и убијеној страниплатит ће крв.

911. Ако се жена или дјевојка осрамоте и избјегнуда не буду убијене - побјегну у далек крај - њих бар -јак заувијек изопштава из заједнице.

912. Ако се примијети онај ко их је осрамотио тебуде ухваћен и он и осрамоћена, племе, село и бар -јак убија обоје претварајући им крв у глобу.

913. Удовице и дјевојке које би се осрамотиле,живе су спаљиване на буњишту (сметлишту). Илису их стављали између двије запаљене гомиле др -већа, те су их приморали да открију саучесника, илису их остављали да с ужасом изгоре између двијеват ре. Ако би успијевали да јој извуку ријеч ко ју јеосрамотио, онда би ухватили и саучесника и убијалиби их заједно.

160

УБИСТВО ИЗ НЕХАТА914. Убиство из нехата не гони се пушком. Убица

плаћа крв и даје јамце.915. У тој ситуацији убица ће се склонити и сак -

рити док се ствар добро не разбистри.916. Посредују мудри људи и чим се утврди да је

стварно убиство било из нехата, убица плаћа цијенукрви и даје јамце.

917. Ако неко - и нехотице - убије трудну жену,осим 3 ћесе за женину крв, платит ће и 3 ћесе затруд ноћу.

918. Ако се убица сувише трза због 3 ћесе за труд -ноћу, канон допушта да се убијена отвори да се видије ли имала мушко или женско дијете.

919. Ако буде имала мушко дијете, убица ће пла -тити 3 ћесе за крв жене и 6 ћеса за крв дјечака; акобуде имала женско дијете, осим 3 ћесе за убијенужену, платит ће још 3 ћесе за дјевојчицу.

920. Убиство из нехата не глоби се.

УБИСТВО ПОД ЈАМСТВОМ921. Ако се кућа убице завади с кућом убијеног

пос лије умира крви, јамци морају ући у ватру и нећедозволити да им се оскрнави име и јамство.

922. Ако између њих народне пушка, јамци ће тра -жити убијеног госта од стране која је започела пуц -њаву.

161

ПУШКА ГОНИ УБИЦУ923. “Започета пушка се глоби.” “Прва пушка се

глоби.”924. “Шкљоцање се глоби.”925. Ако се двојица посваде и један окрене пушку

на другог и опали, ако шкљоцне, али се том прили -ком не убију, први који је опалио пушком пада подказну глобе.

926. Ако први опали пушком, и шкљоцне му, другиуграби и убије га, овај пада у крв, али не под казнуглобе, јер “Задња пушка није исто што и прва”.

927. Ако из нехата опали пушка, власник пушкепа да у крв, ако убије или рани некога.

928. Ако неко уђе у нечију кућу и чим окачи пушкуна куку, откине му се опасач, опали пушка и убијенекога од укућана или кога другог, власник пушкедугује крв.

929. Ако гост остави напету пушку и опали и убијенекога, власник пушке дугује крв.

930. Ако гост окачи пушку на куку и она се поло -ми, а пушка падне на земљу, опали и убије некога,власник куке дугује крв.

931. Клин и кука су постављени за окачивање пу -шака; према томе, власник куке или клина требао једа пази и да их не оставља да их нагризају црви.

162

932. Ако се на једној страни убије неко и паднемртав, а на другој се ране двојица, иду крв за крв;једно убиство - двије ране.

933. Испаљена пушка због убијеног госта баца теу крвну освету, али не у глобу.

934. Испаљена пушка због обешчашћене жене илидјевојке нема ни крвне освете ни глобе.

935. Испаљена пушка због одузетог оружја баца укрвну освету, али не у глобу.

936. Пушка која убије из нехата дугује крв за крв,али нема глобе ни гоњења.

937. Испаљена пушка на било кога глоби се.938. За свако убиство плаћа се: 6 ћеса за крв, 100

овнова и во глобе барјаку и 500 гроша кући војводе.

КО УБИЈА СЕБЕ, ОСТАЈЕ НЕОСВЕЋЕН939. Ако неко убије себе, крв му остаје неосвећена.940. Кућа самоубице не глоби се, јер глоби себе

губитком једног човјека и трошкова око ручкова.941. Ако брат убије брата, остаје неосвећен, али

платит ће по канону глобу барјаку.942. Ако син убије оца, нико га не гони, али сина,

убицу, убија или племе или село.943. Ако син убије мајку, пада у крв с родитељима

мајке.944. Ако муж убије жену, пада у крв са жениним

родитељима.

163

945. Ако жена убије мужа, њени родитељи падајуу крв. (Дешавало се да је родитељ убио кћер која бипочинила ту грозну ствар.)

ПОСРЕДНИШТВО У КРВНОЈ ОСВЕТИ946. Посредник у крвној освети је онај ко се код

куће убијеног залаже да је помири са убицом.947. Посредник у крвној освети, ако заврши посао,

има право на обућу.948. Обућа или опанци за посредника састоје се од

500 гроша.949. Обућу за посредника у крвној освети плаћа

кућа убице.

УМИР КРВИ950. Умир крви врши се на два начина:а) посредовањем пријатеља куће убијеног и свеш -

теника;б) посредовањем главара, војводске куће и момака

барјака. У том случају, за свако убиство кућа војводеузимала је 500 гроша.

951. У оба случаја обавезни су јамци канона.952. Власник крви, осим одређеног износа за крв,

има право тражити једну пушку острагушу (мартин -ку) с било чијег рамена на коју баци око; а убица једужан да му је донесе.

953. Прије умира крви, без обезбјеђења потребнихјамаца, прије одређивања рокова плаћања новца за164

крв, не постављају се столови за ручавање и не ручасе.

ЈАМЦИ КРВНЕ ОСВЕТЕ“Јамац и посредник нико не постаје за новац.”

954. Јамце крвне освете бира кућа убице.955. Јамци крвне освете су они који пристану да

онемогуће свако понављање мржње и ватре која бимогла букнути између куће убијеног и убице.

956. Јамци крвне освете, чим пристану једном дабуду јамци, не могу се више ослободити јамства.

957. Јамци крвне освете имају право држати на уз -ди оне за које јамче; а ако не буду помогли прија -тељски савјети и опомене, имају их право при тег- нути и пријетњом ако измичу.

ЈАМЦИ НОВЦА ЗА КРВНУ ОСВЕТУ958. Јамце новца за крвну освету бира кућа убије -

ног.959. Рокове новца за крвну освету одређују старци

и мудри људи који се ту нађу.960. Одређени рок новца за крвну освету нити се

одлаже, нити се помјера.961. Ако убица полуди и почне се играти с јамцима

новца за крвну освету и витлати их са данас-сутра,однијет ће власнику крвне освете новац у одређеномроку, а дужника ће извести пред село које ће притис -

165

нути лошег платишу да изврши задатак, ако будетребало, могу га глобити.

962. Новац крвне освете дат ће кући убијеног јам -ци, а никада непосредно убица.

ХЛЕБ КРВНЕ ОСВЕТЕ963. Хлеб крвне освете је онај када посредници

уми ра крви с неким из рода, друговима и прија -тељима власника крвне освете иду у кућу убицеради умира криви, да поједу хлеб умира крви.

КРСТ НА ВРАТИМА964. По канону је, чим се постигне умир крви и

чим се поједе хлеб, да се одреде јамци, како за крвнуосвету, тако и за новац, да се направи крст на вра -тима убице од стране власника крвне освете.

965. Крст на вратима је знак умира крви.966. Крст се прави на камену горњег прага кућних

врата или међу праговима вратних крила.967. Крст на вратима направит ће рука власника

крвне освете.968. Жељезо - тесла - којим је направљен крст, по

канону се баца на кров куће убице.

БРАТИМЉЕЊЕ 969. Чим се помире срца куће убице и куће уби -

јеног, мешају крв.

166

970. Узимају двије мале чаше, напуне их наполаводом или ракијом; неко од пријатеља устане исвеже им два мала прста, убоде их иглом пуштајућипо кап крви посебно у обје чаше.

971. Након што помијешају крв, и након што једобро промућкају, размијене чаше, укрштених руку,дају један другоме чашу пијући. Уз хиљаду чести -тања, пуцају из пушака и постају као нова браћа одједне мајке и једног оца.

167

10. део

КАНОН ПРЕСУЂИВАЊА

ПРАВО И ОБАВЕЗА СТАРАЦА972. Старац залога не може затражити поклоне и

плату по канону прије него што среди посао.973. Старци су или главари братства или главари

племена, а рад им се темељи на основама канонскогправа.

974. Без њих се не може донијети неки нови канони ниједан суд или пресуђивање које би обухваталобратство или племе, село и барјак.

975. За старце се позивају и људи познати по муд -рости, који су стекли вјештину у споровима и пресу -ђивањима.

976. За посебне послове и за посебне размирице,они се могу узети и за старце залога, а њихове одлу -ке канон признаје довољно да по њему пресуђују.

977. Старци канона имају право отклонити свакусвађу и пријетњу штета и убистава, негдје мудрош -ћу, негдје силом у заједници са селом, а код веоматеш ких пријетњи, затражит ће помоћ главара и мо -мака барјака, како би опаметили распамећеног.

168

978. Старци имају право да скупе село када неконеће да се повинује пресуди која је изречена по ка -нону и непристрано.

979. За мала пресуђивања узет ће се старци из селапрема братству и племену.

980. Старци, који су одређени да пресуђују нешто,на одређеном мјесту и у одређеном тренутку да биобавијестили завађене, имају право пресудити и тоспровести до краја.

981. То право имају не само старци или главариканона, већ и старци за посебна питања, ако их јенеко изабрао за старце.

982. Чим се старцима да у руке залог за пристанак,и ако се завађени покају, не могу им поново узетизалог, нити могу замијенити те старце.

983. Начело канона је: “Старца над старцем, суднад судом и заклетву над заклетвом канон не трпи”.

984. Тешка дјела, која каљају част села или барјака,одмјерит ће старци села и главари барјака.

985. Старци и главари барјака не могу пресудитини једну ствар и не могу никога глобити у селу аконемају са собом старце и надстарце села у којем сеналази кривац.

986. Ако се догоди да читаво село полуди са свимстарцима и народом, тада устају главари барјака састарцима и надстарцима братства и племена и сачитавим народом и опамећују непослушно село.

169

987. Ако неко село устане да поведе борбу противглавара, стараца, надстараца и народа барјака подкојим се налази, онда ће се о томе упознати кућавојводе на чији ће позив устати и други барјаци ипод водством те куће напаст ће се непослушно селои опаметит ће га казнама, протјеривањем из мјеста,а и јавним стријељањима, ако је неко учинио некипријеступ за стријељање.

988. Споменути поступци и казне примјењују се ипрема неком барјаку када је непослушан, с том раз -ликом што се читав барјак не може протјерати измјеста, али се изопштава од других барјака све докне буде дао залог.

989. Каноне које доноси неко село са старцима инародом за себе, на примјер о потказивању,издајству, убиству или пљачки, ни барјак, а ни кућавојводе не могу да их не признају, довољно да се неизмишљају нове ствари, које су против древниходлука канона српских Брђана.

990. За суђења и пресуђивања која се тичу цијелогсела или једног барјака, немају право позвати посеб -не старце. То ће се одмјеравати од стране стараца иглавара канона села и барјака.

991. Ако скриви старац села, залог ће дати у рукенароду.

992. Ако се не одазове да дâ залог, народ позиваглавара барјака и заједно ће га опаметити.

170

993. Ако скриви неко из куће војводе, пресудит ћему главари и народ свих барјака.

994. Ако скриви неко од барјактара, одмјерит ћему главари и народ; а прваку барјака који је скривиопресудит ће барјактар, други прваци барјака и на -род.

995. Био старац или главар, или из куће војводе,дат ће залог у руке старцима и народу, ако се некожали на њега.

996. Старци ће пресуђивати непристрано и бит ћенеподмитљиви стварима испод руке или обећањимаједног или другог.

997. Ако се открије да је неки старац пристраснопресудио и против канона, само зато што је под ми -ћен стварима испод руке противничке стране, осимцрног образа, нико га више не узима за старца.

ЗАЛОГ998. “Дати залог више се не враћа.”999. Залог је неки предмет који се даје у руке стар -

цима пресудитељима с правом да пресуде о жалбамадвојице противника.

1000. Залог се зове: “Залог пристанка”, што значида су, дајући залог у руке старцима пресудитељима,спремни да се повинују суду и пресуђивању.

1001. Пресуђивање и суђење, одржани без залога,по канону, нису ваљани.

171

1002. Прије него што почне суђење, залог треба даје у рукама стараца, а завађени у тужби, осим штосе више не могу извлачити, обавезују се да платеопанке или пресуђивање изречено по канону.

1003. Као залог рачуна се оружје, метак, сат, а икутија духана, све док се не донесе залог који одго -вара вриједности за коју су у завади.

1004. У пресудама жалби, оптужби или клевета,изговорена ријеч не прихваћа се као залог; потребанје доказ.

1005. “Ријеч као залог” прихвата се само онда каданеко обећа некоме толико и толико, ако му среди не -ку ствар.

1006. Ако му среди ствар, дужан је дати обећанотом човјеку.

1007. Ако старци залога запну сваки на свом миш -љењу, обратит ће се другим старцима, али за издаткесе не могу оптеретити завађени (власници залога).

1008. Опанке старцима платит ће власници залогаподједнако.

1009. Опанци старцима плаћају се не по жељи ста -раца, него према важности прећуткивања: “Премазалогу дају се опанци”. “Према вриједности пред -мета дају се опанци.”

1010. Једно пријеподневно пресудивање стајало јепет гроша. (Некад пресуђивања нису вођена послијеподне.)

172

1011. За пресуђивања која су се одређивала “каме -ном”, завађени су плаћали по 10 гроша за пресуђи -вање.

1012. Прије него што започну суђење, старци ћедати ову заклетву: “Тако ми овог Божјег добра (наднеким вјерским знамењем) и како будем радио, такоми Бог помогао, суђење нећу водити лажно и прис -трано и колико ми памет и душа буду дозволили,нећу скренути с канона и праведног суда!”

1013. Изван села нико нема право наћи старце.1014. Ако неко изађе да тражи старце по барјаку

под којим се налази, за старца ће узети неког одглавара, а не од народа.

ПОВЕЋАЊЕ БРОЈА СТАРАЦА1015. “Суд над судом и старца над старцем, канон

не допушта.”1016. “Ако си незадовољан суђењем, ту је Свето

Писмо.” “Ако си незадовољан суђењем, ту је Орош -ка клисура”. “Кућа војводе је темељ канона.”

1017. Ако си старцу предао залог, а овај ти пре -суди, немаш право тражити другог старца и суђење.

1018. Ако те није убиједило суђење стараца које сити одабрао и прихватио, немаш право поново узетисвој залог нити изабрати друге старце.

1019. Ако власници залога помисле да је суђењебило неправилно и пристрано, имају право да неприхвате пресуђивање.

173

1020. Први старци не уступају залоге, али су дуж -ни себе очистити уступајући своје залоге другимстарцима које су они изабрали; након што им из -ложе донесено пресудивање, то ће се одмјерити одстране других стараца.

1021. Ако прогласе лошим пресуђивање првих ста -раца, други старци узимају залоге завађенима и,осим што остају без опанака, ови ће платити опанкеза друге старце.

1022. Број стараца може се повећати до три пута:ако не пресуде, пресудит ће главари све до војводскекуће, која је темељ канона. Преко те куће нема суда.

1023. Ако се пресуђивање првих стараца покажедобро, прве залоге платит ће двије врсте опанака:првим и другим старцима.

1024. Ако буду тешка суђења и пресуђивања, тума -че ња ће се тражити од војводске куће.

ПОРОТА1025. Порота или поротници, ријечима канона, су

они људи који се од стране суда одређују да заклет -вом некога извуку из невоље.

1026. Поротници ће бити овакви:а) да нису нађени да се лажно заклињу;б) да не мрзе ни страну која даје заклетву, ни ону

која проматра заклетву;в) да нису похлепни људи који продају душу за

сто мак хране;174

г) да, бар претпоставком, могу знати неко дјелоили га лакше могу открити.

д) да нису жене, јер канон их не признаје;ђ) да нису под заклетвом и инаџије.1027. Обично, заклетва се не даје без пороте.1028. Начело канона је: “Заклетва има пороту, по -

рота има труд при откривању и обавезу”.1029. Свештеник се не тјера на заклетву; али, ако

се догоди да се од њега тражи заклетва, да би себеопрао и због поротника, он се рачуна за 24 човјека.

1030. Ако се главар барјака позове на заклетву од24 човјека, 12 му одређује суд, а за 12 небројенихрачуна се он сам.

1031. Онај ко предводи поротнике на заклетву, неброји се за Поротника. Начело канона је: “Сто по -рот ника, али домаћин се не броји”.

1032. “Порота не даје заклетву док се не обавежевласник заклетве”.

1033. Предводник бесе обавезат ће се пороти да ћеако изађе лажна заклетва, платити глобу цркви збогскрнављења заклетве; глобу барјаку или селу, премаброју поротника, и двије за једну власнику.

1034. Суд ће одредити за поротнике људе из брат -ства и из села онога ко ће предводити заклетву.

1035. Власник заклетве отићи ће одређеним порот -ницима код куће како би их упознао да их је суд од -редио за поротнике.

175

1036. Небројене поротнике, које налази сам влас -ник заклетве, на суђењу и пред старцима представитће по имену и презимену, онако како су му пред -стављени одређени поротници.

1037. И небројеним поротницима власник заклетвеотићи ће код куће како би им рекао да их је изабраоза поротнике.

1038. Половину поротника одређује суд, а другуполовину налази власник заклетве.

1039. Старци, кад одреде пороту, казат ће власникузаклетве, ако сумња у некога од одређених порот -ника да ће га оставити на цједилу због неке завистиили мржње, нека ту каже.

1040. Чим власник заклетве буде изнио основанеразлоге за једног или другог међу одређеним порот -ницима, старци суда дужни су их замијенити.

1041. До три поротника могу се замијенити, али невише.

1042. Пороти се одређује дан заклетве, а власникзаклетве дужан ју је сазвати.

1043. Порота, прије него што да заклетву, покушатће трагати гдје год може и власника заклетве испита -ти, да не иде на лажну заклетву.

1044. Порота има право сама трагати, а ако питањетужбе буде замршено, има право заклетву одложитидо шест мјесеци, настављајући трагање.

1045. За веома тешке заваде, које иду у ширину,порота има право одлагати заклетву и годинама.

176

1046. Чим заврши своја трагања и чим створимиш љење, или да заклетвом ослободи окривљеногили да га остави на цједилу, порота нема разлога дасе суздржава; било једно било друго саопштићевласнику заклетве.

1047. Ако само један од поротника не буде хтиодати заклетву, власник заклетве остаје на цједилу.

1048. По канону је да један поротник или вишењих, који неће да дају заклетву, увјере власниказаклетве, и заклетвом ако је затражи, да га не ос -тављају на цједилу због неке мржње и ината, већсамо из страха и сумње да не дају лажну заклетву.

1049. “Ако порота руча, заклетва је дана.”1050. Ако се порота састане и поједе хлеб зак -

летве, власник заклетве је невин; пороти не остајеништа друго него да дâ заклетву.

1051. Ако порота не поједе хлеб, власник заклетвеје крив.

1052. Ако тужитељ одређеног дана не дође да гле -да заклетву, оптужени може мирно да спава, јер чимму је хлеб појела порота, он је изашао невин.

1053. Порота ће казати тужитељу или да дође дагле да заклетву или да открије сока.

1054. Тужитељ, иако се буде много бринуо неко -лико дана, на крају ће или отићи да гледа заклетвуили ће открити сока.

1055. Порота, ако се састане да дâ заклетву изванодређеног дана, нема другог ручка, већ даје заклетвуи свако иде својим послом. 177

1056. На дан када ће се дати заклетва, присус тво -ват ће и старци донесеног пресуђивања.

1057. Заклетва ће се дати овим редом:а) власник предводи заклетву да би увјерио поро -

ту;б) послије њега дат ће заклетву они који су му бли -

жи по крви;в) потом заклетву дају поротници одређени од су -

да;г) на крају, небројени поротници.1058. Ријечи заклетве изговорит ће се без измјене

и онако како их је одредио и поредао суд стараца.1059. Колико год поротника било, дат ће заклетву

стављајући руку на вјерско обиљежје, осим ако самвласник ствари из поштовања опрости или ослободинекога.

СОК1060. Сок* је онај ко показује нечију кривицу, као

на примјер неку скривену крађу или неко изгубљеноубиство, на основу потрага које врши. (* Сок је при -јављивач, потказивач, денунцијант, човјек који от -кри ва.)

1061. Сок обично не излази отворено, али догађасе и да излази јавно.

1062. Сок ће добити своје ципеле према обећа -њима власника украдене ствари или изгубљеногубиства.178

1063. Власник украдене ствари или изгубљеногубиства, прије него што соку обећа ципеле, отићи ћеу село оптуженога, узет ће два његова друга и за -једно са њима отићи његовој кући да од њега зат -раже оправдање.

1064. Ако се оптужени никако не убиједи, власникствари казат ће му да ће му рећи сока који ће га те -ретити.

1065. Ако му оптужени каже да је сок слободан даговори колико хоће, па ако испадне крив, он ће сокуплатити обећану обућу.

1066. Ако неко соку обећа обућу, прије него што јес тим упознао оптуженог, и ако овај испадне крив,обећану обућу од власника ствари платит ће попола.

1067. Обућа се соку даје уз заклетву да се опту же -ни не оптерети претјераним обећањима и ако испад -не крив.

1068. Општи је канон да обућа за сока не можепри јећи цијену изгубљене ствари.

1069. Канон жену не признаје за сока.1070. Некада се соџбина уз заклетву плаћала 50 до

500 гроша.1071. Сок који би се ухватио у лажи плаћао би туђу

ствар умјесто пљачкаша.

179

СОЏБИНА1072. Соку се даје обућа:За изгубљену крв ................................... 1500 грошаЗа обијену шталу, кућу и др. ................... 500 грошаЗа мазгу .................................................... 1000 грошаЗа коња ...................................................... 500 грошаЗа овна предводника ................................. 500 грошаЗа вола за бразду ....................................... 400 грошаЗа товљену свињу ..................................... 500 грошаЗа стелну краву .......................................... 150 грошаЗа магарца .................................................. 150 грошаЗа бика ........................................................ 100 грошаЗа овцу и козу .............................................. 25 грошаЗа теле .......................................................... 25 грошаЗа свињу ......................................................... 3 грошаЗа јаре и јање ............................................... 10 гроша1073. “Сок ослобађа од заклетве”. Ако сок изађе

поштен човјек, оптуженом се не дозвољава да дâзаклетву; дат ће оправдање.

1074. “Сок вади изгубљену ствар”. Чим се сокприх вати од трагача, оптужени остаје крив и вратитће власнику ствар по канону.

ТРАГАЧИ СОКА1075. Трагачи су они чији је задатак да воде одго -

варајуће потраге салећући сока честим питањима,пазећи да не мијења исказе и некога не оклевета.180

1076. Трагачи ће бити честити, мудри и бистриљуди, вјешти у испитивањима и потрагама.

1077. Трагачи се бирају међу онима које је суд од -редио за поротнике.

1078. Као што није по канону да сок јавно излази,и сок има право да поименце тражи неке од порот -ника, којима више вјерује да га неће открити.

1079. Прије него што почну потрагу, трагачи ћезатражити да сок да заклетву да ће говорити исти -нито, непристрано и без љутње.

1080. До три групе трагача могу испитивати сока.1081. Трагачи, кад год буду разговарали са соком,

разговарат ће тајно.1082. Ако сок каже да је украдена ствар продана,

трагачи ће послати људе на потрагу.1083. Ако сок каже да је украдена ствар заклана,

трагачи ће тражити неки траг од ње; на примјер,комадић коже, рогове или неки други дио.

1084. Чим се од трагача потврде казивања сока,порицања пљачкаша или убице, и ако су лажна, неможе нико задржати до заклетве; међутим, поротаима право задржати руку и не допустити му да дâлажну заклетву.

1085. Ако пред трагачима сок испадне сумњив, аако је у праву, те ако изађе и пљачкаша или убицуухвати за руку, добија одређену обућу од 500 до1500 гроша.

181

1086. Трагачи ће дати заклетву да док су живи нећеоткрити сока, изузев ако се сам жели открити.

СКУПШТИНА БРЂАНА1087. Скупштина је окупљање једног или више

племена са главарима, старцима, надстарцима,* инарода или момака земље, који имају за циљ пре -тресати неко питање или склопити неку ријеч. (*Надстарац - други члан савјета, односно помоћнипресудитељ по Канону Леке Дукађина.)

1088. Скупштине су дјеломичне или опште.1089. Дјеломичне скупштине су сеоске, у којима

судјелују старци, надстарци и народ једног села.1090. Дјеломичне се називају и скупштине у који -

ма судјелују и сви старци, надстарци и народ разнихплемена, који су под заповједи једног гла ва ра.

1091. Опште скупштине су оне на којима се састајустарци, надстарци, народ са главарима и кућом вој -воде.

1092. На скупштинама, суђењима и одмјеравањи -ма судјелују:

а) кућа војводе;б) главари племена;в) старци племена и села;г) надстарци племена и села;д) момци и народ свих племена;ђ) гласници племена;е) глобари.

182

МЈЕСТА ОДРЖАВАЊА СКУПШТИНА1093. Скупштине се одржавају или по двориштима

цркава или по старим рушевинама светилишта илиу центру мјеста.

1094. Окупљени људи на скупштини сједе у полу -кругу тако да могу видјети један другога и, ако сепрозива неко, да га могу видјети главари и старци.

1095. Људи на скупштини сједе наоружани.1096. Докле год буду људи сједили на скупштини,

нико туђи нема се право мијешати међу њима.1097. Приликом суђења и одмјеравања, главари и

старци сједе одвојено, а народ одвојено.1098. Главари и старци сједе на скупштини према

првенству и праву.1099. Док неко говори на скупштини, други ће

слушати и ћутати.1100. Ситна питања и задјевице, које има једно се -

ло са другим, старци села заједно с надстарцима инародом имају им право пресудити.

1101. Тешка питања, која припадају читавом пле -ме ну, одмјерит ће се и пресуђиват ће се од странеглавара племена заједно са старцима, надстарцимаи народом.

1102. Питања која се односе на читаву једну област- или државу - одмјерит ће се на општим скупшти -нама: “од сваке куће по један мушкарац”.

1103. Тешка ријеч не трпи се на скупштини.183

1104. Канон не трпи да се на скупштини неко оп -сује; ако неко то учини, глобит ће се до 5 овнова.

1105. Ако неко некоме на скупштини каже да лаже,казнит ће се до 500 гроша.

1106. Ако неко на некога опали оружјем на скуп -штини, спалит ће му се кућа, а онај ко је потегаооружје стријеља се јавно и остаје неосвећен.

КУЋА ВОЈВОДЕ1107. Кућа војводе је темељ канона.1108. Заузима челно мјесто на сваком мјесту и на

скупштини.1109. Не може се изопштити.1110. Не може се разорити.1111. Не може се прогонити из мјеста.1112. Изван ове куће нема настављања питања.1113. Има право скупљати главаре и народ у слу -

чају општих скупштина.1114. Кад год затреба, има право слати гласнике да

позива људе земље, “од сваке куће по један муш -карац”, и да их скупи на одређеном мјесту.

1115. У сваком суђењу или пресудивању има правоодлучујуће ријечи.

1116. Има право разорити и прогонити из мјеста.1117. Има право осудити на смрт: “руке и ноге*

припадају племенима, глава припада војводи”. (*удо ви - руке и ноге одвојени од тијела)

184

1118. Има право одузети водство или главарствоономе ко се нађе у доушништву и издајству земље.Међутим, то се не може дати некоме изван братства,јер је то право мјесно и насљедно.

1119. Има право на дио сваке глобе.1120. Има право на више од 500 гроша за свако

убиство.1121. Прије него што са главарима и народом

племена крене на извршење канонских казни дат ћезалог; и ако се нађе у кривици, одговарат ће по ка -нону.

1122. Подлијеже глоби као и сваки поданик.1123. Кад иде на помирење земље, има право на

“разођ” (на два оброка).1124. Ако се било ко из ове куће тражи за порот -

ника, рачуна се за 12 небројених.1125. Кад иде у војску, има право предвођења и

заповиједања.1126. За пријеступе, које су за угарак ватре, и ову

Кућу захваћа турпија (толико да остави траг).

ГЛАВАРИ ПЛЕМЕНА1127. Главари су вође племена.1128. Главари имају имовину.1129. Сваки главар има право над својим пле -

меном: “Руке и ноге припадају племенима, а главаприпада војводи”.

185

1130. Приликом суђења и пресуђивања, унутарподручја једног главара, не могу му се мијешати гла -вари других племена.

1131. Главар племена, заједно са старцима инародом братства, има право одржавати скупштине,склапати бесу, пресуђивати, глобити и личити.

1132. Главар племена не може се оптужити кодглавара других племена и нико не може вршити при -тисак на њега за суђења и извршена пресуђивања.

1133. Главар племена не може донијети одлуке илипресуђивања мимо одлука канона.

1134. Ако се неко жали на главаре, одмјерит ће ихстарци и народ, а и кућа војводе.

1135. Главар једног племена нема право спаљи -вати, разарати, стријељати, прогонити из мјеста. Зато је потребна кућа војводе с главарима и народомдругих племена.

1136. Да би се глобио и изопштио главар, довољнису старци, надстарци и народ племена.

1137. Ако неко из народа устане и убије некога одглавара или од војводине куће, пада у крвну осветукао и за убиство сваког човјека.

1138. Главар племена, као сваки човјек из народа,може се глобити, спалити, изопштити, разарати,стри јељати и прогонити из мјеста.

1139. Када је ријеч о посједима и имовини, било уравници, планини или зимском пашњаку, гледат ћесе имовинско право свакога.

186

1140. Ни кућа војводе, ни главари племена, а нистарци села не могу имати неко право над стоком иимовином других.

1141. народ племена није дужан ни главару, а никући војводе дати десетину и харач.

Напомене: Неки главари (барјактари) имају правона један ред више за наводњавање од комунице,осим реда који имају као свака кућа.

СТАРЦИ СЕЛА1142. Свако село има старце племена.1143. Старци села имају право скупити село на

скупштину.1144. Старци села немају право нити глобити, нити

изопштити некога без сагласности надстараца и на -рода.

1145. Старци села не изузимају се сеоских обавеза,ни од кулука и заједничких послова.

1146. Старци села не изузимају се служења војске.1147. Ако старац села скриви, дат ће залог надстар -

цима и народу.1148. Ако неко село са старцима терети неко пле -

ме, старац нападнутог има га право бранити и саглаварима других племена.

187

НАДСТАРЦИ1149. Надстарци држе страну народа.1150. Надстарци имају право подигнути глас када

виде да се народ терети суђењима и пресуђивањимасупротно канону.

1151. Надстарци су, заједно с народом или с мом -ци ма племена, глобари.

ГЛОБАРИ1152. Глобари су они који у име читаве скупштине

иду у шталу за стоку глобљеног да узму толико грлаовнова или волова према пресуди суда главара, ста -раца и народа.

1153. Власник штале не смије спријечити глобареда му уђу у шталу.

1154. Ако то уради, дижу се сви људи скупштинеи насрћу на кућу.

1155. Ако се власник стоке спорјечка, имају правода му повећају глобу.

1156. Глобари сами бирају овнове и волове за гло -бу и власник стоке не може их спријечити.

ГЛАС НАРОДА НА СУДОВИМА1157. Ако се народ не слаже с пресудама главара и

стараца, има право да им се не повинује.1158. Главари и старци поново ће одмјерити пос -

лове.188

1159. Ако народ одобрава пресуђивање главара истараца, по канону је да сложно викну: “Туђа нога,главе наше!”

ИЗОПШТЕЊЕ (ЛИЧЕЊЕ)1160. Изопштити, ријечима канона, значи: одије -

лити, запоставити и растурити једну кућу, одузи -мајући јој свако право, поштовање и част, како одсела, тако и од барјака.

1161. Село има право изопштити, али не и прого -нити из мјеста.

1162. Ни село без барјака, ни барјак без села, немаправо да спаљује, разара и стријеља.

1163. Случајеви да се неко изопштава су:а) кад неко неће да склопи ријеч са селом или бар -

јаком;б) кад неко прода своје село потказивањем и изда -

јом;в) кад неко изиграва неку пресуду или одлуку изре -

чену јавно од стране села или барјака;г) кад неко начини неки насилни преступ у селу,

барјаку или изван њих и не покорава се суду;д) за насиље које је учињено изван села или бар -

јака; ако се кривац не одазове да дâ залог свом селуи барјаку, они се одричу њега, дајући могућностсвима онима који се на њега жале да с њим раде штохоће.

189

1164. Ако село запне и барјаку не дозволи да спалии разори неког безобразника који је оцрнио село илибарјак неким грозним насиљем, барјак има правоили да изопшти то село или да скупи друге барјакеда га опамете.

1165. Ако га само изопштењем казни, нити даје,нити узима с њим све док се не покори суду и глоби.

1166. Чим изиграно село да залог барјаку, барјакга кажњава према тежини кривице.

1167. Кућу кривца спаљују, разарају је с биљкамаи земљом, а изазивача насилне кривице јавно стри -јељају и остаје неосвећен, а укућане му прогањајуиз мјеста.

1168. Ако се догоди сувише грозна и насилна па -кост, осим спаљивања, разарања и прогањања измјеста, барјак му руши и кућу.

1169. Рушење куће је када се вади камење из че -тири угла куће на дну темеља. То се ради након штосе кућа спали.

1170. Рушење куће, по канону, означава да су уку -ћа ни те куће са свиме и заувијек прогнани из мјестаи барјак их рачуна искорјењенима.

1171. Покретна имовина постаје им глоба, а непок -ретна остаје запуштена, за испашу барјаку.

1172. С изопштенима не може нико из села узи -мати и давати; а ако неко буде узимао и давао, и оностаје изопштен и подлијеже истим казнама каоизопштени.

190

1173. Начин изопштења је овај: “Одијелити некогау смртном случају и од позивања на објед”.“Изопшти некога при смртном случају, на свадби иу посуђивању брашна.”

СПАЉИВАЊЕ, РАЗАРАЊЕ И СТРИЈЕЉАЊЕ1174. Спаљује се, разара, јавно стријеља и прогања

са свиме из мјеста:а) онај ко клевеће за тешко дјело или диже руку

или убије свештеника;б) ко убије госта на задатој ријечи, стријеља се,

глоби, спаљује и прогања из мјеста;в) ко убије у племену, спаљује се, глоби и прогања

из мјеста;д) ко убије послије умира крви, спаљује се, глоби

и прогања из мјеста; ђ) ко убије “убиј и губи се”, спаљује се, глоби и

прогања из мјеста; е) ко убије крвника на својој задатој ријечи, стри -

јеља се, спаљује, глоби и прогања из мјеста;ж) ко убије рођака да би постао власник његове

имовине, стријеља се, спаљује, глоби и прогони измјеста;

з) ко прима у кућу кривце барјака, спаљује се,глоби и прогања:

и) оно племе, које не предводи на кривце, глоби сеи изопштава.

191

1175. Ако неко скриви неку од ових кривица, јавносе стријеља, глоби, спаљује, посјећи ће му се воће,разарају му се башта и виноград и са свиме прогањасе из мјеста.

1176. За убијеног свештеник крвник се заувијекпрогања из мјеста, а за друге кривице које смо спо -менули прогони се на 5 - 15 година.

1177. Угарак ватре и сјекиру нико не може употри -јебити (ни село, ни барјак, а ни кућа војводе), осимрука старјешине куће, која је скривила.

1178. Рука кривца дат ће знак за спаљивање и ра -зарање, изговарајући гласно ријечи: “Узео ја недаћесела и барјака!”

1179. Ако овај и нико други из куће кривца не одго -вори да ватром да знак, старац племена казат ће не -коме ко је најближи кривцу и његов задатак је дауз ме угарак и сјекиру те да предводи село и барјаку рушење, послије кога ће читаво село и барјак суд -јеловати у том рушењу.

Напомена: Спаљивања куће за свако убиство нијебило; то се касно почело радити. Турска власт је торадила, а нечовјештво неких јаких кућа једва је тодочекало. Тражења крвне освете од свих укућанауби це није било; то потврђује и ријеч канона “Крвостаје убици”; међутим, да би се лакше вршилакрвна освета, обухватили су све мушкарце куће ирођаке у прва 24 сата. Ту и тамо уведоше и “изоп -ште ње” крвне освете, обухваћајући читаво братство.

192

За свако убиство кућа убице плаћала би глобу, далаби хлеба момцима барјака, а у неким местима убицаби плаћао 500 гроша кући војводе.

Похлепа за новцем неких главара и момака бар -јака, у друштву са старцима, додала је и увеличаланеке послове да би напунили новчаник и трбух.

ГЛАСНИК1180. “Гласник не скривљује, не рачуна се.”1181. Гласник се зове онај ко шаље на мјесто по -

руку пошиљаоца.1182. Гласник се шаље:а) из једне куће у другу;б) из једног села у друго;в) из једног барјака у други.1183. Гласник носи ријеч једне куће, једног села

или једног барјака.1184. Гласник не прима одговорност на себе, ни

код стране која га шаље, ни код стране којој се ша -ље; он је преносилац поруке.

1185. Гласник ће бити слободан на свом путу.1186. Гласнику се не рачуна у преступ изговорена

ријеч, јер говори у име онога ко га шаље.1187. Гласник је гост пошиљаоца и ако га нешто

задеси док је на том послу, пошиљаоцу се убија гост.1188. Ако се убије гласник некој кући, убица пада

у крвну освету с кућом која га шаље.

193

1189. Ако се убије гласник неком селу, убица падау крвну освету са селом.

1190. Ако се убије гласник неком барјаку, убицапада у крвну освету с барјаком који га шаље.

1191. Ако се гласник убије наговором неког другогбарјака, у крвну освету пада барјак с барјаком.

1192. Ако гласника убије неко из његова села, уби -ца се стријеља јавно.

ВЈЕСНИК1193. Вјесник је онај ко проноси и објављује наре -

ђења главара племена или од куће до куће или сатрга одређеног од стране главара, стараца и народа.

1194. Посао вјесника је мјесни и насљедан.1195. Вјесник племена пустит ће глас позива ци -

јелом племену с одређеног трга.1196. Вјесници села ићи ће по кућама када се тра -

жи “од сваке куће по један мушкарац”.1197. У свакој опасности или пријетњи вјесник ће

бити спреман да обавијести племе.1198. Вјесник и његова кућа не иду у војску.1199. Вјесник не може избјећи заједничке послове

и обавезе свога села.1200. И ако се вјесник нађе заузет задацима пле -

мена или села, његови укућани изаћи ће на сеоскепослове.

194

11. део

ОСЛОБАЂАЊА И ИЗУЗИМАЊ А

ПРИПАДНИЦИ ИЗУЗИМАЊА1201. Канон Брђана ослобађа и изузима: Цркву:а) од сваког харача;б) од давања десетине од земље и стоке;в) од глобе и сваке казне;г) од сваког кулука према селу и барјаку;д) чини је дионичарем сваке глобе;ђ) чува јој заштиту и посредништво.1202. Свештеника, који:а) ослобађа се војске;б) ако се тражи да дâ заклетву, он се рачуна за 24

поротника;в) ако некога убије, не подлијеже крвној освети;

његови родитељи падају у крвну освету;г) не тјера никога за убиство родитеља.1203. Главаре барјака:Ако се неко од великих стараца тражи за порот -

ника, он се рачуна за 12 небројених поротника.1204. Вјеснике:Ослобађају се војске.

195

1205. Коваче:Ослобађају се војске.1206. Сиромаха - сина јединца, коме је остала на

глави кућа и мајка - ослобађа се војске.1207. Жену: Њу канон не признаје:а) за старца;б) за сока;ц) за поротника; ни заклетва јој се не признаје;д) нема гласа ни мјеста на скупштини;е) нема насљедства ни код родитеља ни код мужа;ф) не тјера се за крвну освету;г) посредништво јо ј се не оскрнављује.1208. Виргине (Жене које се облаче као мушкар -

ци): не разликују се од других жена, осим што суслободне да сједе међу мушкарцима, али без правагласа и говора.

1209. Смрт:Они који имају смртни случај у кући изузимају се

од сваког посла, како у селу, тако и у барјаку, као иоко пуштања воде за воденице. То право имају, поканону, седам дана редом. Чим прође седам дана,одговорит ће обавезама, како села, тако и барјака,био чак главар или кућа војводе.

196

СМРТ1210. Канон не допушта да се неком учини узне -

мирење над узнемирењем.1211. Кад некој кући умре неко у селу, за седам

дана редом - послије смрти - не може је нико зватикод врата ни за какав посао који јавно треба да учи -ни мјесто.

1212. Изузимају се са свим људима куће од свакогкулука, како у селу тако и у барјаку, као и око јазевањива и воденице.

1213. Ако неко жели да дочекује за саучешће вишеод седам дана, нека дочекује; међутим, послије осамдана, канон хоће од њега радника, па био он и изкуће војводе.

1214. Чим неко умре, послат ће се гласници да зовуна смртни случај.

1215. Мушкарци наричу, гребу се и ударају по пр -сима. (Брђани кад хоће да освете убијеног госта илинеко крваво убиство, не брију браду док се не осветеили одуже госта. Тада обрију браду, праве гозбу ивеселе се са при јатељима и друговима увијек као насвадби.)

1216. Жене туже, али се не гребу.1217. Пријатељи, чим кроче у село умрлог, ставит

ће на главе капуљаче од ћурдија. (Ћурдија, зобун -кратак мушки капут од сукна.)

197

1218. По канону је да се нариче за умрлим трипута, понављајући ријеч “Леле мени!” девет пута.

1219. Мушкарци не кукају над женама; али кукасин над мајком и брат над сестром.

1220. Кад неко крене на смртни случај, не каже:“Збогом!”, нити му ко каже: “Сретан пут!”

1221. Пролазећи близу гробља, радницима којиотварају гроб не каже се: “Сретан рад!”

1222. Ако су пријатељи, изјављују им саучешће;ако су другови, кажу им: “Јесте ли се уморили?”

1223. И покојникови другови из села, и пријатељи,чим попију каву, шољицу стављају на земљу, гово -рећи: “Бог вам дао стрпљење!” “На здравље!” се некаже.

1224. Трећег дана послије смрти, свако ко буде до -лазио на саучешће, и послије каве и послије ручкакаже: “Бог вам дао стрпљење! На здравље од да -нас!” Не каже се: “На здравље вам се поставила!”

1225. Нарикачи се поређају у полукруг, лицем ок -ре нути према покојнику.

1226. “Пратиоци са мртвацем не могу никоме про -ћи близу куће, осим ако је велики пут или сеоскипут.”

1227. Враћајући се са гробља, нико се неће задр -жати на путу, већ ће отићи право у кућу мртваца.

1228. Чим стигну у двориште, другови покојниковекуће излазе пред њих, придржавају им оружја, точе

198

им да перу руке прије него што уђу у кућу и воде ихкод стола да ручају.

1229. Прије него што сви не заврше с јелом, никонеће устати с ручка.

1230. Чим устану с ручка, сви ће изаћи напоље иопрат ће руке испред кућних врата у чабру, који ћебити пун воде.

1231. Пријатељи који се огребу по лицу на смртипријатеља неће опрати окрвављено лице ни у кући,ни у покојниковом селу, а ни путем, него након штостигну код својих кућа.

1232. Жалост за умрле укућане (за мушкарце, алине за жене) траје годину дана.

1233. За дјецу се не држи жалост.1234. Жалост се скида или за неки благдан, када се

моли са пријатељима, или за неки годишњи праз -ник.

1235. За ручак хлеб мијеси удовица.1236. Жена која има мужа не може мијесити за ру -

чак, нити точити воду да перу руке, нити улијеватиракију, а нити дијелити хлеб.

1237. Ако жена која има живог мужа мора да ми -јеси хлеб за ручак, на свадби не може мијесити.

1238. Удовица не може мијесити на свадби, нитиможе точити воду да перу руке, ни ракију, ни хлебдијелити, нити облачити и приближити се невјести.

1239. Ако удана кћер дође у госте родитељској ку -ћи и ако ту у то вријеме умре, ручкове ће сносити

199

родитељи. Трошкове ручкова сносит ће кућа роди -теља, а не мужа.

1240. Ако им кућа пријатеља пружи неку помоћ,то се, по канону, рачуна чашћу, али не обавезом.

1241. Ако родитељ устане и мртво тијело својекћери носи у мужевљев дом, село га глоби због тогнељудског понашања.

1242. Ако родитељ не буде имао чиме да сахранисвоју кћер, братство и племе дат ће му зајам.

1243. Трошкови и дугови за ручкове платит ће сена крају мјесеца, након што се мртвац сахрани, и немогу се даље одложити.

200

Сродна литература

Барјактаревић, др Мирко: Ругова, Насеља и по рекло ста -новништва, књ. 36, Београд, 1960.

Барјактаревић, др Мирко: Прилог проучавању то белија(заветованих девојака), Зборник Филозоф ског факултета, књ.I, Београд, 1948.

Богишић, Валтазар: Богишићев архив XVI, 19 - Закон ЛекеДукађина; (Богишићева Библиотека, Цав тат)

Богишић, Валтазар: О значају правних обичаја, Правничланци и расправе, књ. I, Београд, 1927.

Богосављевић, Д. Алекса: О Арнаутима, Ниш, 1897.Гушић, Маријана: Правни положај остајнице - вирђинеше

у сточарском друштву регије динарида, Одредбе позитивногзаконодавства и обичајног права о сезонским кретањимасточара у југоисточној Европи кроз векове, Београд, 1976.

Дурђев, Бранислав: Из историје Црне Горе, брд ских ималисорских племена, Радови Научног друш тва НР БиХ, књ.II. Сарајево, 1954.

Дуричић, Милутин: Залога у шиптарском обичајном праву,Зборник радова ВЕКШ у Пећи, књ. I, Пећ, 1964.

Дуричић, Милутин: Чувари бесе, САНУ, Посебна издања,књ. DXX, Одељење друштвених наука, књ. 83, Београд, 1979.

Закон Леке Дукађина, Анали Правног факултета у Бе ог -раду, бр. 4, Београд, 1956.

Законик цара Стефана Душана 1349 и 1354, (издао и превеоНикола Радојчић), САНУ, Београд, 1960.

Јантолек, др Стеван: Право и обичај, Годишник на Правно-економскиот факултет во Скопје, Скопје, 1956.

201

Јастребов, Иван: Стара Сербија и Албанија, СпоменикСКА, XLI, Београд, 1904.

Јелић, Милосав: Албанија, Записи о људима и догађајима,Београд, 1933.

Јиречек, Константин: Историја Срба, I, Београд, 1952.Јовићевић, Андрија: Малесија, Насеља и порекло станов -

ништва, књ. 15, Београд, 1923.Космајац, Рад.: Лека - канум, “Годишњица Николе Чу -

пића”, књ. XXI, Београд, 1901.Младеновић, др Милош: Законик Леке Дукађина, Прилог

постављању проблема упоредне историје балканских права,Београд, 1938.

Недељковић, др Бранислав: Канун Леке Дукађина, Арба -нашко обичајно право (Из рукописне заоставштине Валта -зара Богишића), Анали Правног факултета у Београду, бр. 4,Београд, 1956.

Новаковић, Стојан: Турско царство пред српски устанак,Београд, 1906.

Новаковић, Стојан: Римско-византијско право и народниправни обичаји.

Нушић, Бранислав: Косово. Опис земље и народа, И, НовиСад, 1902.

Ораовац, Томо П.: Арбанашко питање и српско право,Београд, 1913.

Павићевић, Мићун М.: Црногорско правосуђе и правносхватање у анегдотама, Загреб, 1933.

Петровић Радмила С.: “Васојевички закон од дванаесттачака”, Г. Илије Јелића, Београд, 1930.

Поповић, Иван: Неки гентилни и њима сродни термини кодЦрногораца и Арбанаса, Радови Научног друштва НР БиХ,књ. ИИ, Сарајево, 1954.

Пуповци, др. Сyрја: Грађанскоправни односи у законикуЛеке Дукађинија, Заједница научних установа Косова иМетохије, Студије, књ. 5, Приштина, 1968.

202

Реџепагић, др. Јашар: Развој пресвете и школства албанскенародности на територији данашње Југославије до 1918.године, Заједница научних установа Косова и Метохије,Студије, књ. 7, Приштина, 1968.

Томић, Н. Јован: О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку,Београд, 1913.

Томовић, М. Вуле: Нешто из Васојевићког обичајног права,(из часописа “Живот и рад”), Београд, 1933.

Трнавци, др Халит: Мотив о сестри и мртвом брату у ус -меној књижевности балканских народа, Заједница научнихустанова САП Косова, Студије, књ. 32, Приштина, 1975.

Тројановић, др С. и Гајић, М.: Крв и умир код Срба иАрнаута, Београд, 1901.

Туцовић, Димитрије: Србија и Арбанија - један прилогкритици завојевачке политике српске буржоазије, Београд,1945.

Чабеј, Екрем: Живот и обичаји Арбанаса, Поро дица идруштвени живот, Књига о Балкану, I, Београд, 1936.

Чулиновић, др Фердо: Народно право, Зборник правнихмисли из наших народних умотворина, Београд, 1938.

Шкаљић, Абдулах: Турцизми у народном говору и народнојкњижевности Босне и Херцеговине, I и II, Допунска издањаИнститута за проучавање фолклора у Сарајеву, Сарајево,1957.

Шкаљић, Абдулах: Турцизми у српскохрватском - хрватско -српском језику, треће издање, “Свјетлост”, Сарајево, 1973.

203

По први пут на савременом српском језикукњиге “Душанов законик” и “Примери чој -ства и јунаштва”. Текст књига је прилагођенсавременом српском језију и праћен је ко мен -та ри ма и фуснотама које олакшавају чита- оцу да разумеју термине који у оригиналномтексту нису разумљиви.

Дистрибуција: 063/732-7738

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

Велика зидна карта српске тврђаве Медун уКучима, Црна Гора. Тврђава Медун је у пери -оду од 172 године (1688-1860) била у српскимрукама, у време када је цео Балкан био подТур цима. Карта пријазује доњу и горњу твр -ђаву, као и детаљан хронолошки опис свихбитака за њену одбрану. Карта је у боји, ди -мензије 80 х 65 цм.

Дистрибуција: 063/732-7738

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

ШКОЛА ГУСАЛА САНДИЋВАС ПОЗИВА

У ШКОЛУ ГУСАЛАУпис је отворен током целе године.

Школа је прилагођена свим узрастима.Могућа настава у вашем граду.ДОЂИТЕ ДА НАСТАВИМО

ТРАДИЦИЈУ НАШИХ СЛАВНИХПРЕДАКА

Телефон за упис: 069/120-5285www.skolagusalasandic.rs