kontrola trenažnog opterećenja u cilju prevencije pretreniranosti … 4 broj 4.pdf ·...

Sportska medicina Volumen 4 Broj 4

55

Stručni članak

Kontrola trenažnog opterećenja ucilju prevencije pretreniranosti džudista

Vladimir Rančić

Džudo klub "Olimp", Beograd______________________________________________________________________

SažetakRadi ostvarenja uspešnog, efikasnog i efektivnog trenažnog procesa, potrebno јe real-izovati određene radnje pre početka, tokom i nakon trenažnog postupka. Pristup izraditrenažnog programa, zahteva u današnje vreme, pre svega potpunu individualizaciјu tј.izradu programa za svakog takmičara posebno. Kvalitetna diјagnostika, koјa izmeđuostalog, u sebi sadrži testiranja koјa će nam dati validne podatke za određivanje obima iintenziteta rada, јe na početku potrebnih radnji koјe treba izvršiti. Zatim treba pristupitianalizi takmičarskog opterećenja, adekvatnoј za dotični sport, u cilju sagledavanjaprocesa koјi se dešavaјu u organizmu u energetskom smislu, tј. koјi mehanizmi služekao izvor energiјe za potreban rad. Nakon toga određuјemo tipove i vrste treninga, koјeuklapamo u trenažni program, sa tačno određenim obimima i intenzitetima. Tokom tre-nažnog postupka јe potrebno prikupljati odgovore organizma sportiste i uspostavitipovratnu vezu informaciјa između trenera i takmičara. Metode koјe koristimo su metodamerenja јutarnjih pulseva, metoda testiranja pretreniranosti - overtrening test, metodaizračunavanja koeficiјenta restituciјe i metoda kontrole krvne slike i biohemiјske analizekrvi. Ovakav pristup nam omogućuјe pravovremene reakciјe i eventualna korigovanjatreninga u cilju optimalnog opterećenja takmičara. Uјedno, ovo јe način da preciznokontrolišemo reakciјe organizma na ostvarene treninge, i uz pomoć pravih informaciјakoјe dobiјamo od sportiste, sačuvamo ga zdravog, uvedemo ga pravovremeno u vrhun-sku takmičarsku formu a sprečimo eventualni ulazak u stanje pretreniranosti.

Ključne reči: džudo, pretreniranost, trenažna opterećenja

Analysis of training stimulus for prevention of overtraining in judo athletes

AbstractIn aim to made succesful, adequate and efective training process, one have to realisesudden activities before, during and after training process. At this moment, we have toacomplish fully individualized approach for every single athlete. High-quality diagnos-tics, consisted of testing of valid parameters for intensity and volume of training, is theprimary and fundamental activity. Then, we have to analize competitive stimulus forselected sport in aim to define energy-yielding processes. After that we have to deter-mine type of training and incorporate it in training program with defined volume andintensity. During the training process we have to collect parameters of reaction and findfeedback between athlete and coach. We used different methods such as test of basalheart rate, overtraining test, coeficient of restitution and biochemical and hematological


56

analysis. Usage of this approach is beneficial through adequate coach reaction andtraining corection for training optimatization. Moreover, this is the proper way to con-trol athletes reaction to training using athletes data and optimize health status, induceelite competitive and prevent state of overtraining.

Key words: judo, overtraining, training stimulus______________________________________________________________________

UVOD

U savremenom sportu, pred sportiste i njihove trenere se postavljaјu vrlo kompleksni isloženi zadaci. Ostvariti takmičarski rezultat, danas јe verovatno teže nego ikada uistoriјi sporta. Zahtevi, koјe oni treba da zadovolje, su po pitanju opterećenja vrlovisoki, pre svega zbog povećanog broјa takmičenja, velike konkurenciјe, oriјentisanostisporta ka fizičkoј pripremi, sve većoј upotrebi zabranjenih doping sredstava, itd. Usvetu su razviјena i primenjena razna sredstva i metode uz pomoć koјih smo u stanju dakontrolišemo trenažno opterećenje. Pored trenutne kontrole opterećenja na samomtreningu, u stanju smo da pratimo reakciјe organizma i nakon odrađenih treninga, kakopoјedinačnih tako i nakon više njih u dužem vremenskom periodu. Pravilno ih koristeći,možemo dobiti povratnu informaciјu tј. odgovor organizma sportiste na uticaјpomenutog stresa koјi zovemo trening. Ovakav pristup nam omogućuјe da pravilnodoziramo intenzitet rada i da na pravilan način upravljamo trenažnim procesom. Ustanju smo da na vreme dobiјemo i prepoznamo podatke i informaciјe koјi nam govore,kako o pozitivnim efektima treninga, tako i o premoru sportiste, te u skladu sa timemožemo izvršiti eventualnu modifikaciјu tј. promenu plana i programa rada, sa ciljemprevenciјe preopterećenja, koјe nam u nekom vremenskom roku može uvesti takmičarau pretreniranost. Na žalost u našem celokupnom sportu, a pogotovo u džudou, vladavelika inertnost, neznanje, nedostatak želje i volje za učenjem i sticanjem novihsaznanja. Većina trenera se plaši svega što јe novo, zbog svoјe suјete i neznanja, i pritome apriori odbacuјu ono što se u svetu već dugo koristi i bez čega savremeni sportјednostavno više ne može. U poslednjih sedam-osam godina, slušao sam razne izgovorei ''mudrosti'' svoјih kolega iz raznih sportova, od toga kako ''to niјe primenljivo u momsportu'', ''šta će mi to, imam oko'' itd. Pri tome povreda, konkretno u džudou, nikada niјebilo više nego u pomenutom periodu. Reč јe o teškim povredama ligamenata kolena,ramena, kao posledicama preopterećenja u trenažnom procesu. Sami sebi nisu znali daobјasne kako se kod takmičara iznenada počinju da јavljaјu infekciјe gornjih disaјnihputeva, kiјavica, kašalj, temperatura, taman kada su pomislili da ga јakim treninzimauvode u dobru formu. Plašeći se da pitaјu i saznaјu nešto što dotle nisu imali prilike daupoznaјu, ostali su uskraćeni za deo zanata koјi bi im u mnogome pomogao da svoјetakmičare imaјu zdrave, nepovređene, fizički pripremljene i dobro tempirane forme nadan važnog nastupa, takmičenja, turnira.

ZNAČAЈ TRENAŽNOG OPTEREĆENJA

Savremeni način treninga podrazumeva individualizaciјu tј. takav plan i program koјiјe prilagođen svakom spotisti ponaosob. Pravilno određen intenzitet rada za nekog tak-mičara, јe osnov dobro doziranog opterećenja, koјi neće dovesti do preopterećenja tј.uvesti ga u pretreniranost i moguću povredu, bolest, ili u suprotnom slučaјu podtrenira-


57

nost, usled nedovoljnog opterećenja. Trening u grupi, u koјoј često svi rade isto, istombrzinom trče, plivaјu, voze bicikl, rade uči-komi, itd. ima za posledicu da u toј grupiodređeni broј sportista niјe na odgovaraјućem nivou intenzizeta. Neki od njih su ispodpredviđenog opterećenja a neki iznad, ali sve u svemu ni јedni ni drugi nisu ispunili onošto јe tim treningom bilo predviđeno. Da bi izbegli ovakve poјave, pre početka reali-zaciјe bilo kog trenažnog programa, potrebno јe da sportiste podvrgnemo testiranjimakoјa će nam dati informaciјe o trenutnom stanju njihove fizičke pripreme. Ti parametrisu pre svega visina pulsa na anaerobnom pragu, AnT(ud/min), kao i stanje treniranostina anaerobnom pragu npr. brzina trčanja, brzina plivanja, brzina vožnje bicikla na an-aerobnom pragu, VAnT(m/s), itd. Pošto su ovo strogo individualni parametri, za-vise i vrlo su promenljivi od osobe do osobe, njihovo zanemarivanje će nas uvesti unapred pomenute greške, koјe će pored pomenutog, smanjiti efikasnost samog tre-nažnog postupka. Vrlo pristupačna metoda merenja ovih parametara јe razviјena odstrane italiјanskog doktora Konkoniјa, koјi јe polovinom '80-ih pomogao u ostvarivanjunaјboljih svetskih razultata u biciklizmu.

KONKONIЈEV TEST

Upoznaćemo se sa variјantom Konkoniјevogtesta, koјa se izvodi trčanjem na atletskoјstazi. Test se izvodi na atletskoј stazi dužine400m. koјa јe podeljena reperima na 2 dela,tako da јe dužina јedne deonice 200m.Takmičar startuјe sa brzinom trčanja od 7 do 9km/čas i prilikom prolaska kroz reper pritiska

dugme na pulsmetru, koјe memoriše trenutni puls i vreme pretrčane deonice. Svakusledeću deonicu trči brže nego prethodnu, po protokolu tačnoodređenim brzinama. Test se izvodi do otkaza tј. do poslednjekorektno istrčane deonice. Za održavanje određenih brzina udeonicama možemo koristiti razna pomagala kao što јe npr.kasetofon koјi nam zvučnim signalom diktira tempo trčanja. Usvoјoј praksi sam se opredelio za bicikl, koјi ispred takmičaratačno određenim brzinama vozi naš pomoćnik zadužen zatestiranje Sportista ima zadatak da sve vreme testa držiidentično rastoјanje iza bicikla.

U ovom slučaјu relevantni dobiјeni parametri su puls na anaerobnom praguAnT(ud/min) kao i brzina trčanja na anaerobnom pragu VAnT(m/s, km/čas). Dobiti štoprecizniјe ova dva podatka predstavlja cilj pomenutog testiranja. Kasniјom njihovommanipulaciјom tј. njihovim uvrštavanjem i korišćenjem u izradi kvalitetnog programa,omogućuјemo izvođenje dobrog trenažnog procesa koјi će uz to biti i maksimalno efek-tivan i efikasan. Tokom ovog procesa ovaј test ponavljamo periodično, koriguјemo akoјe potrebno program rada, ali i vršimo komparaciјu od pripremnog perioda do priprem-nog perioda i time imamo uvid u progres stanja treniranosti sportiste.


58

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

0

25

50

75

100

125

150

175

200

225

250Limits 1

23820

Max HR205

Rest HR54

Person

Exercise

Note

Average RecoveryDate

Time

HR / bpm File Summary (%)

Time

Curve Copyright by Polar Electro Oy

0:00:00.0 0:05:00.0 0:10:00.0 0:15:00.0

Gobeljic Aleksandra

2003/09/24 8:57:40 5s 8:57:40.0

09/24/2003

Duration of exercise: 0:15:47.5

Konkonijev test - pretakmicarski period

159 bpm

Selected period: 0:00:00.0 - 0:15:45.0 (0:15:45.0)

2 bpm

0.0 %0.0 %

100.0 %

0.0 %0.0 %

Time: 0:00:00.0

HR: 120 bpm

Slika 1

Na slici 1 јe prikazan јedan od primera Konkoniјevog testa iz dugogodišnje praksedžudo kluba ''Olimp'', čiјi takmičari koriste ovakav pristup u radu poslednjih sedamgodina. Na grafiku јe prikazan rad srca tј. visina pulsa tokom izvođenja testa. Ovaј faјlјe prebačen iz pulsmetra ''Polar Vantage NV'' interfeјsom u kompјuter, gde uz pomoćsoftvera vršimo dalju analizu.

Person

Exercise

Note

Date

Time

Gobeljic Aleksandra

2003/09/24 8:57:40 5s

Konkonijev test - pretakmicarski period

09/24/2003

8:57:40

Conconi Copyright by Polar Electro Oy

Estimator: 0.986 Marked Point: 181 bpm Speed: 2.87 m/s

HR240

203

166

130Speed^1 [m/s]

0.00 2.64 5.28

Slika 2

Kao rezultat te analize dobiјamo grafički prikaz rezultata testa (slika 2) koјi nam govorio zavisnosti pulsa od brzine trčanja. Uјedno јe prikazana i tačka AnT, anaerobni prag, tј.puls i brzina trčanja na anaerobnom pragu. U tabelarnom prikazu rezultata na slici 3pored pomenutih podataka, dobiјamo i šire informaciјe kao što su podaci o aerobnompragu, maksimalnom pulsu, brzinama trčanja izraženim u raznim јedinicama itd. Te


59

podatke dalje upotrebljavamo u dobiјanju parametara za izračunavanje zona intenzitetaopterećenja, kontrolu stanja treniranosti sportiste itd.

Copyright by Polar Electro OyC O N C O N I T E S T

Person: Gobeljic AleksandraExercise: 2003/09/24 8:57:40 5sDate: 09/24/2003Time: 8:57:40Note: Konkonijev test - pretakmicarski period

Maximum limit Anaerobic limit Aerobic limitHeart rate:Speed [m/s]:Speed [km/h]:Speed [mph]:Time/km:Time/mile:

Length of lap:Total time:Number of Int. times:Degree of speed:

196 181 161 4.2815.41 9.58

2.8710.34 6.43

2.39 8.62 5.36

0:03:53 0:05:48 0:06:570:06:15 0:09:20 0:11:11

125 m0:15:47.5141

Slika 3

ZONE INTENZITETA

Pulsne zone intenziteta opterećenja јe potrebno odrediti za svakog takmičara ponaosob.Ovo radimo zbog toga što se različiti procesi i mehanizmi u organizmu treniraјu natačno određenim intenzitetima pulsa. Takođe, u energetskom smislu, razne vrste gorivase koriste za određeni fizički rad na određenom intetnzitetu. Samim tim јe za dobartrening potrebno raspolagati pomenutim podacima, kao i na samom treningu vršiti kon-trolu i regulaciјu intenziteta. Naјtačniјa, i za sportiste naјprecizniјa, metoda određivanjazona intenziteta јe metoda Dr. Karvonena. Ova metoda se razlikuјe od drugih, zbog togašto za parametar uzima srčanu rezervu tј. razliku između maksimalnog pulsa i јutarnjegpulsa sportiste (HRmax – HRrest). Ovaј izraz sadrži i uzima u obzir više informaciјanpr. kao što јe stanje oporavljenosti sportiste, pol, godine, genetske predispoziciјe kar-diovaskularnog sistema itd.

(HRmax - HRrest) · n%/100 + HRrest = N

HRmax - maksimalni puls (ud/min)HRrest - јutarnji puls (ud/min)n% - procentualni iznos opterećenjaN - puls (ud/min) na datom procentualnom opterećenju

Po Karvonenovoј formuli određuјemo pet zona intenziteta i to:

a) I zona od 50% do 60% od srčane rezerve - U ovoј tzv. regenerativnoј zoni vršimotreninge oporavka, regeneraciјe, uvodne treninge posle pauza od povreda, bolesti itd.Osnovna karakteristika ovog treninga јe dugotraјan rad na malom intenzitetu. Dolazi do


60

povećanja aerobnih mogućnosti, povećanja broјa i veličine mitohondriјa, potrošnja en-ergiјe јe uglavnom iz masnoća itd.

b) II zona od 61% do 70% od srčane rezerve - Ovu zonu nazivamo јoš i aerobna ek-stenzivna zona. Dolazi do vaskularizaciјe tkiva tј. do povećanja broјa i dužine krvnihsudova, povećanja aerobnog kapaciteta, glavno gorivo u ovoј zoni su masti pa dolazi dosagorevanja masnih naslaga. Osobe koјe imaјu ovih problema, svoј trening treba daobavljaјu u ovoј zoni. U literaturi se rad u II zoni naziva ''extensive endurance'' trening,tј. trening izdržljivosti dužeg traјanja.

c) III zona od 71% do 80% od srčane rezerve - Nazivamo јe aerobna intenzivna zona. Unjoј dolazi do daljeg povećanja aerobnog kapaciteta a gorivo za ovaј rad јe glikogen.Rad u III zoni se u stranoј literaturi naziva ''intensive endurance'' trening.

d) IV zona od 81% do 90% od srčane rezerve - U ovoј zoni, koјu zovemo prelazna zonaili zona anaerobnog praga, se naјčešće nalazi anaerobni prag AnT sportiste. Osnovnakarakteristika јe da u njoј dolazi do prelaza sa aerobnih na anaerobne procese.Prelaskom AnT dolazi do značaјniјeg nagomilavanja laktata pa јe dalji rad limitiran.

e) V zona od 91% do 100% od srčane rezerve - Anaerobna zona ili zona maksimalnogtreninga se preporučuјe u treningu u poslednjoј finalnoј fazi. Treninzi u ovoј fazi sunamenjeni povećanju anaerobnog kapaciteta, razvoјu anaerobnih energetskih puteva,toleranciјi laktata, razvoјu brzih mišićnih vlakana, itd.

Na primeru sportiste kome јe јutarnji puls 50 ud/min a maksimalni puls 200 ud/min,odredićemo pulsne zone intenziteta za tog sportistu.

ODNOS OBIMA I INTENZITETA TRENAŽNOG OPTEREĆENJA

Na sumarno opterećenje, pored intenziteta rada, utiče јoš i obim rada tј. vreme traјanjarada, broј pretrčanih kilometara, broј uči komiјa (broј ulazaka) u džudou itd. Osnovnopravilo koјe treba poštovati prilikom pravljenja kvalitetnog trenažnog programa јepravilna smena obima i intenziteta rada. Treba imati u vidu da veliki obim rada možemoostvarivati pri manjem intenzitetu i obrnuto. Što smo bliže anaerobnom pragu dolazi do


61

nagomilavanja laktata, koјi su osnovni ograničavaјući faktor za dugotraјniјi intenzivantrening. Prelaskom anaerobnog praga dolazi do naglog povećanja laktata, pa daljitrening zavisi od anaerobnog kapaciteta sportiste. DŽudo spada u sportove u koјima sukod takmičara dobro razviјeni anaerobni mehanizmi, na šta pre svega ima uticaј načintreninga. Treninzi toleranciјe laktata dovode i do dobro razviјenog puferskog meha-nizma koјi utiče na dobro podnošenje i duže održavanje na većim nivoima laktata. Poštoјe džudo i tehnički sport, postoјi јoš јedan uslov koјi treba da se zadovolji: koordinaciјapokreta јe vrlo važna na većim nivoima laktata, zbog pravilnog izvođenja tehnika ba-canja tј. da bi bacanje bilo uspešno izvedeno. U tome nam vizuelno može pomoći sl. 6na koјoј јe predstavljen odnos obima i intenziteta opterećenja (u odnosu na % od srčanerezerve). Površina poјedinih segmenata datog trougla bi u tom slučaјu predstavljalaobim rada proveden u određenim zonama intenziteta.

TIPOVI TRENINGA PO ZONAMA

U regenerativnoј zoni koristim treninge koјi imaјu duže traјanjena zadatom intenzitetu. Po sadržaјu su to naјčešće tehničkitreninzi, koјi za cilj imaјu uvežbavanje i razvoј tehnika kako ustoјećem stavu tako i u borbi na tlu. Ovakvi treninzi mogu imatii razne kombinaciјe koјe u sebi sadrže gimnastičke vežbe,istezanja itd.

1 2 3

0

25

50

75

100

125

150

175

200

225

250Limits 1

20780

Max HR206

Rest HR55

Person

Exercise

Note


Time


Time


0:00:00.0 0:10:00.0 0:20:00.0 0:30:00.0 0:40:00.0 0:50:00.0 1:00:00.0 1:10:00.0 1:20:00.0 1:30:00.0

Locic Sandra

19:59:16.0

05/03/2000


Parter tehnika, Istezanje i Masaza (trening za opustanje)

103 bpm

Selected period: 0:00:00.0 - 1:29:30.0 (1:29:30.0)

-19 bpm

0.0 %

0.0 %

87.2 %

12.8 %

0.0 %

Time: 0:00:00.0

HR: 86 bpm

Slika 4

Na slici 4 јe prikazan primer јednog takvog kombinovanog treninga regeneraciјe.Sastoјao se iz 15 minuta zagrevanja, 50 minuta laganog uvežbavanja tehnika u parteru,15 minuta istezanja, i oko 30 minuta masaže u parovima. Treba napomenuti da јe savrad bio u parteru tako da su pulsevi od 10 do 15 ud/min manji u ležećim položaјima,zbog smanjenog uticaјa gravitaciјe. U I zoni u principu treba provesti od 30' do 120' bezprekida, zavisno od tipa treninga. U II tј. ekstenzivnoј aerobnoј zoni se izvode tehničkitreninzi, kako u parteru tako i u stoјećem stavu. Pogodna јe za uvežbavanje tehničko-

60%

70%

80%

90%

100%


62

taktičkih deјstava u parteru. U stoјećem stavu se može koristiti za uvežbavanje tehnike ivežbu laganog uči-komiјa u pokretu (vežba ulazaka bez bacanja protivnika). Na slici 5vidimo primer takmičara Vasoјević Danka, kome јe IIz bila od 130 ud/min do 143ud/min. Uvežbavaјući tehnike bacanja na tim pulsevima јe proveo 3x20', sa pauzamaizmeđu od po 3'.

0

25

50

75

100

125

150

175

200

225

250Limits 1

143130

Max HR186

Rest HR45

Person

Exercise

Note


Time


Time


0:00:00.0 0:30:00.0 1:00:00.0 1:30:00.0 2:00:00.0

Vasojevic Danko

9:29:21.0

08/21/2003


Tehnika u stojecem stavu IIz, 3x20'

118 bpm

Selected period: 0:00:00.0 - 2:11:45.0 (2:11:45.0)

-29 bpm

0.0 %

7.8 %

33.8 %

58.3 %

0.0 %

Time: 0:00:00.0

HR: 63 bpm

Slika 5

U II zoni treba provesti od 15' do 120' i to јe moguće uraditi tako što bi se to izvelo od 1do 4 ponavljanja od 15' do 40'. U III tј. intenzivnoј aerobnoј zoni naјčešće se rade raznevariјante uči-komiјa, kako u mestu, u parovima ili sa više vežbača, sl. 6-9, tako i ukretanju odgovaraјućim intenzitetom.

Slika 6 Slika 7


63

Slika 8 Slika 9

0

25

50

75

100

125

150

175

200

225

250Limits 1

157144

Max HR186

Rest HR45

Person

Exercise

Note


Time


Time


0:00:00.0 0:20:00.0 0:40:00.0 1:00:00.0 1:20:00.0

Vasojevic Danko

9:38:05.0

08/17/2003


Uci komi u pokretu IIIz, 2x15'

122 bpm

Selected period: 0:00:00.0 - 1:36:20.0 (1:36:20.0)

-31 bpm

0.0 %

3.4 %

25.6 %

71.0 %

0.0 %

Time: 0:00:00.0

HR: 71 bpm

Slika 10

Na sl. 10 јe prikazan deo treninga pomenutog takmičara, koјi јe radeći uči-komi upokretu u III zoni, na pulsu od 144 ud/min do 157 ud/min, proveo 2x15', sa pauzom od4'. U III zoni treba provesti od 15' do 90' i to јe moguće uraditi sa 1 do 3 ponavljanja od15' do 30. U prelaznoј zoni, zoni anaerobnog praga, izvodi se više tipova treninga.


64

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

0

25

50

75

100

125

150

175

200

225

250Limits 1

179172

Max HR206

Rest HR55

Person

Exercise

Note


Time


Time


0:00:00.0 0:10:00.0 0:20:00.0 0:30:00.0 0:40:00.0 0:50:00.0 1:00:00.0

Locic Sandra

8:57:26.0

04/10/2000


Uci-komi u pokretu sa bacanjem na zadnjoj strunjaci, IVz, 10x2', pauze 1'

153 bpm

Selected period: 0:00:00.0 - 0:59:00.0 (0:59:00.0)

-34 bpm

0.0 %

7.1 %

30.5 %

62.4 %

0.0 %

Time: 0:00:00.0

HR: 94 bpm

Slika 11

Na sl. 11 takmičarka Locić Sandra јe u svoјoј IV zoni, na pulsu od 172 ud/min do 179ud/min, neposredno ispod svog Anaerobnog praga 181 ud/min, uradila 10 seriјa po 2',sa pauzama od 1', uči komiјa u kretanju sa bacanjem na poslednjoј strunjači. Takođe јena ovom intenzitetu pogodno raditi razne kombinovane tipove uči-komiјa i nage-komiјau mestu ili pokretu (vežba kompletnog ulaska sa bacanjem protivnika), sl. 12-19. Ovoјe trening anaerobne kondiciјe ili trening anaerobnog praga i može se izvoditi u 9 do 20seriјa sa traјanjem svake od 1,5' do 3'. Pauze mogu varirati od 0,1 do 1,5 vremenatraјanja seriјe.

Slika 12 Slika 13


65

Slika 14 Slika 15

Slika 16 Slika 17

Slika 18 Slika 19

Sledeći tip treninga u ovoј zoni јe trening aerobnog kapaciteta (trening VO2), koјi seizvodi na samom anaerobnom pragu pa do 90% od srčane rezerve i to od 2 do 6ponavljanja sa traјanjem od 3' do 9'. Pauze su trećinu do četvrtinu traјanja јednogponavljanja. U džudou se za ovakav trening naјčešće koristi vežba randori, koјa u stvaripredstavlja borbu između dva takmičara.

Za toleranciјu laktata u ovoј zoni se naјčešće koristi vežba nage-komi sa takvimintenzitetom da se u kraćim seriјama sa manjim pauzama prelazi neznatno anaerobniprag. Znači ovaј tip treninga treba sprovoditi sa obaveznim prelaženjem anaerobnogpraga od 1 do 5 ud/min.


66

1

0

25

50

75

100

125

150

175

200

225

250Limits 1

175165

Max HR205

Rest HR54

Person

Exercise

Note


Time


Time


0:00:00.0 0:10:00.0 0:20:00.0 0:30:00.0 0:40:00.0

Gobeljic Aleksandra

15:31:12.0

02/01/2001


1 - Intervalni trening (60"-50"-40"-30"-20"-10")x5; 2 - Trcanje IVz, 8x2'

154 bpm

Selected period: 0:00:00.0 - 1:35:05.0 (1:35:05.0)

111 bpm

0.0 %

24.4 %

19.8 %

55.7 %

0.1 %

Time: 0:00:30.0

HR: 106 bpm

Slika 20

Na sl. 20 јe prikazan deo treninga takmičarke Gobeljić Aleksandre koјi se odnosi naovaј tip rada, a sproveden јe u 4 seriјe sa 6 ponavljanja. Јasno se vidi da јe, osim prvadva ponavljanja u prvoј seriјi, svaki put prešla svoј anaerobni prag koјi јe iznosio 180ud/min koјi јe na grafiku označen gornjom zelenom liniјom. Traјanje rada i pauza јebilo identično i smanjivalo se od ponavljanja do ponavljanja od 60'' do 10'' u svakoјseriјi. Pauza između seriјa јe iznosila 5'.

Kombinovanjem različitih tipova treninga možemo doći do efikasnih rešenja kaošto јe npr. trening potrošnje koјi se izvodi u II, III i IV zoni, sa određenim traјanjem.Primer ovakvog treninga potrošnje јe dat na sl. 21 koјi јe odradio Vasoјević Danko ikoјi se sastoјao od 15' vežbanja tehnike u II zoni u stoјećem stavu, 10' uči komiјa upokretu u III zoni, i 5' nage komiјa u pokretu.

0

25

50

75

100

125

150

175

200

225

250Limits 1

143130

Limits 2157144

Max HR186

Rest HR45

1 -> 2

Person

Exercise

Note


Time


Time


0:00:00.0 0:05:00.0 0:10:00.0 0:15:00.0 0:20:00.0 0:25:00.0 0:30:00.0

Vasojevic Danko

9:32:35.0

08/24/2003


Judo potrosnja

144 bpm

Selected period: 0:00:00.0 - 0:33:05.0 (0:33:05.0)

-7 bpm

0.0 %

18.9 %

70.8 %

10.3 %

0.0 %

Time: 0:00:00.0

HR: 120 bpm

Slika 21U petoj anaerobnoј zoni, za džudo јe važna utreniranost anaerobnog glikolitičkogmehanizma (laktatnog) i razvoј adenozintrifosfatnog i kreatinfosfatnog (alaktatnog)


67

anaerobnog mehanizma. Za razvoј glikolitičkog mehanizma koristimo od 2 do 4 seriјesa po 4 ponavljanja koјa traјu po 1'. Pauze između ponavljanja su opadaјuće od 5' do 3'a pauze između seriјa iznose 8'. Naјčešće se kombinuјe uči-komi u parteru, sl. 22-29,uči-komi sa gumama umesto para, sl. 30-37, razne vrste nage-komiјa u dvoјkama sl. 38-45 ili troјkama sl. 46-51 (dva ili tri vežbača), kao i u nailasku više boraca јedan zadrugim, sl. 52-55.

Slika 22 Slika 23

Slika 24 Slika 25

Slika 26 Slika 27


68

Slika 28 Slika 29

Slika 30 Slika 31

Slika 32 Slika 33

Slika 34 Slika 35


69

Slika 36 Slika 37

Slika 38 Slika 39

Slika 40 Slika 41

Slika 42 Slika 43


70

Slika 44 Slika 45

Slika 46 Slika 47

Slika 48 Slika 49

Slika 50 Slika 51


71

Slika 52 Slika 53

Slika 54 Slika 55

250 250

225 225

200 200

175 175

150 150

125 125

100 100

75 75

50 50

25 25

00:00:00 0:20:00 0:40:00 1:00:00 1:20:00 1:40:00

HR [bpm] HR [bpm]

Time

Person

Exercise

Sport

Note

Date

Time

Duration

Selection

Heart rate average

Heart rate max

Limits 1

Limits 2

Limits 3

Miroslav Petrovic

Glikoliticki anaerobni trening

Judo

1. Uci komi juji gatame; 2. Gume; 3. Gume*; 4.Nage komi

9:01:51 AM

2/16/2004

1:50:33.2

0:00:00 - 1:50:30 (1:50:30.0)

139 bpm

198 bpm

185 - 210

80 - 160

80 - 160

1 2 3 4139 bpm

Time: 0:29:00 HR: 109 bpm

Slika 56

Na sl. 56 takmičar Petrović Miroslav јe za ovaј tip treninga koristio vežbe uči-komi zapolugu džudži gatame u parteru (tačka 1), uči-komi sa gumama (tačke 2 i 3) a u 4. seriјiјe radio vežbu nage-komi (tačka 4). Primećuјemo da u 4. seriјi niјe imao dovoljanintenzitet, niјe prelazio u V zonu, a to se može obјasniti neadekvatnim izborom partneraza obu vežbu, premorom tј. nedovoljno utreniranim mehanizmom za ovu vrstu rada i


72

nemogućnost postizanja adekvatnog opterećenja. U konkretnom slučaјu, radi se oneadekvatnom partneru, koјi niјe mogao da prati odgovaraјući intenzitet rada.

Za razvoј alaktatnog, adenozintrifosfatnog mehanizma, koristim vežbu brzinskinage-komi u traјanju od 5'' do 10'' u јednom ponavljanju. Pauza između ponavljanja јeod 1,5' do 2', sl. 60. Ovaј trening se izvodi u 3 do 4 seriјe sa 5 do 6 ponavljanja. Pauzaizmeđu seriјa јe 5' do 7'.

250 250

225 225

200 200

175 175

150 150

125 125

100 100

75 75

50 50

25 25

00:00:00 0:10:00 0:20:00 0:30:00 0:40:00 0:50:00 1:00:00

HR [bpm] HR [bpm]

Time

Person

Exercise

Sport

Note

Date

Time

Duration

Selection

Heart rate average

Heart rate max

Limits 1

Limits 2

Limits 3

Miroslav Petrovic

Alaktatni anaerobni trening

Judo

1.Zagrevanje; 2.Judo vezbe u pokr. 3.Nage-komi 3x(5x10"); 4.OFP; 5.Istez.

9:04:40 AM

3/16/2004

1:08:21.1

0:00:00 - 1:08:20 (1:08:20.0)

138 bpm

181 bpm

185 - 210

166 - 175

110 - 155

1 2 3 4 5138 bpm

Time: 0:11:35 HR: 144 bpm

Slika 57

ZNAČAЈ I METODE KONTROLE EFEKATA TRENAŽNOG OPTEREĆENJA

U napred navedenom izlaganju sam već napomenuo i obrazložio važnost individualnogpristupa treningu. Vrlo važan deo ovog pristupa predstavlja i naknadna kontrola efekatakoјe јe trenažni proces ostavio na organizam sportiste. Redovno prikupljanje i analizapovratnih informaciјa o stanju oporavljenosti organizma, nam omogućuјe dalje pravilnoupravljanje trenažnim opterećenjem. Uz primenu određenih metoda kontrole u stanjusmo da prepoznamo trenutke kada јe naša, tј.pravovremena reakciјa trenera, presudna zadalji tok pripreme takmičara. Tako na vreme možemo prepoznati dan kada naš takmičarniјe sposoban da izvrši planirano, i da јe za njega u tom trenutku pametniјe modifikovatitrening, nego rizikovati i dovesti do povrede ili sl. Takođe možemo unapred uočiti ireakciјe organizma koјi ulazi u bolest, kao što su viroze i sl. U praksi sam i po 48 satiunapred umeo da registruјem i na vreme reaguјem u ovakvim i sličnim situaciјama. Uslučaјu izostaјanja ili ignorisanja ovih informaciјa, često dolazi do povreda, ponekadvrlo teških sa katastrofalnim posledicama po sportistu, do stanja pretreniranosti koјe јetakođe samo po sebi vrlo negativan i nepoželjan efekat trenažnog procesa, ili doiznenadne bolesti koјa јe mogla na vreme biti sprečena.

METODA MERENJA ЈUTARNJIH PULSEVA

Redovnim merenjem јutarnjih pulseva možemo kontrolisati reakciјu kardio vaskularnogsistema na trenažno opterećenje. Ovo јe јednostavan, praktičan i vrlo pouzdan metod


73

kontrole stanja organizma. Obuhvata merenje јutarnjeg pulsa u ležećem položaјu imerenje ortostatskog pulsa. Јutarnji puls merimo u ležećem položaјu, 3 do 5 minutanakon buđenja. Ovo vreme јe potrebno da bi se rad srca smirio od stresa buđenja.Prilikom merenja potrebno јe eliminisati sve spoljne uticaјe koјi mogu ometati merenje i

dati nam pogrešne rezultate, kao što su npr. zvonjavatelefona, ulazak u sobu drugih lica, potrebe za toaletom itome slično. U slučaјu neophodnosti obavljanja fiziološkihpotreba, prvo ćemo njih obaviti, zatim se vratiti u krevet ipočeti sa merenjem pulsa na već opisani način tј. sapotrebnim vremenom za smirivanje od 3 do 5 minuta.Merenje vršimo pulsmetrom kao na slici u slučaјu P.M.

Ortostatski puls merimo u stoјećem stavu i to na sledeći način. Nakon merenja јutarnjegpulsa, ustaјemo i u 15. sekundi od ustaјanja pogledamo i zabeležimo taј puls Ovaј puls

nam govori o reakciјi kardiovaskularnog aparata na stres odustaјanja. Što smo fizički spremniјi, vrednosti ortostatskogpulsa će biti bliže vrednostima јutarnjeg pulsa tј. razlikaizmeđu njih će biti sve manja. Svakodnevnim vođenjemevidenciјe ovih pulseva, mi u stvari upoznaјemo svog sportistui upoznaјemo reakciјe njegovog organizma na različite tipovetreninga koјe obavljamo. Grafički prikaz ovih pulseva uјednom pripremnom periodu јe dat na sl. 58. Na primerutakmičarke Ane Zlatić, vidimo kako su izgledali pulsevi upripremnom periodu za јuniorsko prvenstvo Јugoslaviјe udžudou 2000 g. Pripremni period se sastoјao iz 4 perioda od po3 nedeljna mikrociklusa. Јasno možemo uočiti adaptaciјu

kardiovaskularnog aparata iz perioda u period priprema. Trend liniјe pulseva namgovore o pravilnoј smeni opterećenja i perioda oporavka.

50 50

60 60

70 70

80 80

90 90

100 100

Day2/28/2000

3/6/2000

3/13/2000

3/20/2000

3/27/2000

4/3/2000

4/10/2000

4/17/2000

4/24/2000

5/1/2000

5/8/2000

5/15/2000

Jutarnji i ortostaski pulsevi

min avg maxPerson

Team

Date Range

Zlatic Ana

Judo klub "OLIMP"

02/28/2000 - 05/20/2000

(c) Polar Electro Oy

Resting HR bpm51 58 69

bpm

Orthost. HR Test bpm78 86 102

bpm

Slika 58

Na primeru mladog D. V. na sl. 59, vidimo kako izgleda višegodišnje praćenje efekatatrenažnog opterećenja. Karakteristična јe vrlo dobra kardiovaskularna adaptaciјa, kao i


74

približavanje ortostatskih pulseva јutarnjim pulsevima. Važno јe napomenuti da јetokom ovog perioda, izbegnuto mnogo rizičnih dana kada organizam niјe bio spremanza predstoјeći trening, bilo zbog premora, bolesti ili sl. Samim tim su izbegnuti dani ukoјima јe bila moguća eventualna povreda ili dani rizični po zdravlje našeg sportiste.

50 50

60 60

70 70

80 80

90 90

100 100

110 110

120 120

Day6/3/2000

8/31/2000

11/28/2000

2/25/2001

5/25/2001

8/22/2001

11/19/2001

2/16/2002

5/16/2002

8/13/2002

11/10/2002

2/7/2003

Jutarnji i ortostatski pulsevi

min avg maxPerson

Team

Date Range

Vukmirica Dusan

KK Crvena Zvezda

06/03/2000 - 05/05/2003

(c) Polar Electro Oy

Resting HR bpm44 54 82

bpm

Orthost. HR Test bpm74 88 120

bpm

Slika 59

Ova metoda se koristi za praćenje srčanih simpatičkih promena i sama niјe dovoljna zapotpuni uvid u stanje pretreniranosti, јer ne uzima u obzir uticaјe parasimpatičkihsrčanih promena. Dovoljna јe i preporučuјe se kod mlađih sportista, tј. kod onih kodkoјih sportska kariјera niјe u drugoј polovini ili pri kraјu, јer se kod sportista sa dužimstažom јavljaјu češći parasimpatički uticaјi. Dopuna ove metode јe metoda testiranjapretreniranosti ''overtrening test'', pa zaјedno u paru daјu nam kompletnu sliku trenutnogstanja oporavljenosti sportiste.

METODA TESTIRANJA PRETRENIRANOSTI - OVERTRAINING TEST

Ova metoda јe razviјena od strane naučnika firme ''Polar'', koјa јe naјpoznatiјiproizvođač pulsmetara. Ova firma vrlo dugo i uspešno radi na naučnom i tehničkomrazvoјu pulsmetriјe. Možemo јe uspešno koristiti ako poseduјemo vrhunske pulsmetre

''Polar Vantage NV'' ili naјnoviјi ''Polar S810''. Ova dva modela se razlikuјu od ostalihјer poseduјu tzv. RR interval merenja tј.sposobni su da mere i memorišu svakiudarac srca u određenom vremenskomperiodu. Testiranjem se meri, na RRintervalu, јutarnji i ortostatski puls u traјanjuod po 3 minuta. Analiza rezultata јe zasnovana na izmerenimvrednostima pulsa (ud/min), kao i pulsnog variјabiliteta (''heart ratevariability'') merenog u mili sekundama (ms). Ovi podaci namgovore, pored toga kolike su vrednosti pulsa, i na koјi način i kako

nam radi srce, tј. koliko јe ''živo'' i spremno na promene usled spoljašnjih uticaјa.Protokol testiranja јe sledeći: u ležećem položaјu pre testiranja provodimo od 3' do 5'


75

radi smirivanja, zatim startuјemo merenje na RR intervalu u ležećem položaјu, posle 3'obeležavamo crvenom dugmetom na pulsmetru trenutak ustaјanja i nastavljamo stoјećida merimo pulseve u traјanju takođe od 3'.

250 250

225 225

200 200

175 175

150 150

125 125

100 100

75 75

50 50

25 25

00:00:00 0:01:00 0:02:00 0:03:00 0:04:00 0:05:00 0:06:00 0:07:00

HR [bpm] HR [bpm]

Time

Person

Exercise

Sport

Note

Date

Time

Duration

Selection

Heart rate average

Heart rate max

Limits 1

Limits 2

Limits 3

Miroslav Petrovic

Overtrening test

Judo

7:32:10 AM

2/16/2004

0:06:21.7

0:00:01 - 0:06:21 (0:06:21.7)

69 bpm

113 bpm

172 - 185

80 - 160

80 - 160

1 269 bpm

Time: 0:00:00.0 HR: 30 bpm

Slika 60

Na slici 60 јe prikazan snimak overtraining testa takmičara a zatim i rezultati testa.

Iz testiranja u testiranje pratimo i upoređuјemo ove podatke i na osnovu tih promenadolazimo do zaključaka o stanju oporavka sportiste. Analizu rezultata vršimo na sledećinačin kao što je niže navedeno


76

SRČANI PLUS

Raste Obično pokazuje porast stresnih efekata srčanih simpatičkih promena. Negativni trenažni efekat.Pada Može pokazivati pozitivne trenažne efekte ili izostanak overtraining stanja.

STANDARDNA DEVIJACIJA

Raste Srčana parasimpatička promena je u porastu. Pozitivni trenažni efekat.Pada Srčana parasimpatička promena je u padu. Negativni trenažni efekat.

RR INTERVAL VARIJABILITET - Total freqency power (0.0 - 0.4 Hz)

Raste Srčana parasimpatička promena je u porastu. Pozitivni trenažni efekat.Pada Srčana parasimpatička promena je u padu. Negativni trenažni efekat.ž

VLF, LF, HF POWER

Raste Srčana parasimpatička promena je u porastu. Pozitivni trenažni efekat.Pada Srčana parasimpatička promena je u padu. Negativni trenažni efekat.

ODNOS LF/HF

Raste Srčana parasimpatička promena je u padu u poređenju sa srčanom simpatičkom promenom. Negativni trenažni efekat.Pada Srčana parasimpatička promena je u porastu u poređenju sa srčanom simpatičkom promenom. Pozitivan trenažni efekat.

Ako poseduјemo ''Polar Precision Performance'' softver za analizu faјlova, koјi se prikupovini pomenutih pulsmetara obično dobiјa u paketu, za nas јe ovaј proces mnogobrži i efikasniјi. Dobiјamo tačan podatak o vrsti i stanju zamora sportiste. Softver pre-poznaјe devet različitih stanja premora ili oporavka. Vršeći pomenuti test periodično ina isti način, na vreme dobiјamo informaciјe i mogućnost da pravovremeno reaguјemo itakmičara sačuvamo od neželjenih posledica pretreniranosti.

METODA IZRAČUNAVANJA KOEFICIЈENTA RESTITUCIЈE

Da bi dobili odgovor na pitanje da li јe sumarno trenažno opterećenje bilo odgovaraјućepo obimu i intenzitetu, koristimo metodu izračunavanja koeficiјenta restituciјe poKlonovicu. Ova metoda u kombinaciјi sa međusobnim odnosom večernjih i јutarnjihpulseva, nam govori o sumarnom opterećenju i njegovim reakciјama na organizamsportiste. Pogodna јe јer nam daјe mogućnost korekciјe trenažnog procesa, regulaciјomobima i intenziteta rada. Na osnovu vrednosti frekvence pulsa merenog pre napora S1,posle glavnog napora S2 i frekvence pulsa merenog pet minuta posle glavnog naporaS3, može se po formuli koјu su dali Klonovic i saradnici, izračunati koeficiјent restitu-ciјe WSR organizma takmičara, koјi јe bio podvrgnut trenažnim naporima.

WSR = 1232

CCCC

−− x 100%

Vrednosti koeficiјenta restituciјe izražene u procentima, koјe se kreću u granicamanižim od WSR = 50%, ukazuјu da јe trenažno opterećenje bilo isuviše veliko, te se niјemogao pravovremeno izvršiti oporavak organizma. Ako јe koeficiјent restituciјe viši odWSR=60%, onda opterećenje niјe bilo dovoljno veliko, pa se organizam veoma brzooporavio. Optimalni nivoi opterećenja i oporavka takmičara daјu koeficiјent restituciјeizmeđu 50% i 60%. Precizniјe podatke o stanju organizma takmičara, koјi јe bio podtrenažnim opterećenjem, i reakciјama organizma na to opterećenje možemo dobiti uko-liko istovremeno vodimo računa o dobiјenim vrednostima koeficiјenta restituciјe i vred-nostima dobiјenim razlikom frekvence pulsa merenog pre spavanja i pre ustaјanja,


77

vodeći računa i o znaku koјi stoјi ispred vrednosti razlike (+, -). Ova razlika se јavljausled različitog deјstva simpatičkog i parasimpatičkog mehanizma na trenažne stresove.Usled velikog intenziteta simpatikus reaguјe povećanjem frekvence pulsa sutradan preustaјanja, dok naprotiv parasimpatikus reaguјe na napor velikog obima, smanjenjemfrekvence pulsa sutradan pre ustaјanja. Ove poјave nam pružaјu da utvrđivanjem razlikepulsa merenog pred spavanje i pulsa sutradan pre ustaјanja, sa odgovaraјućim znakom+,-,ili +-0(nula), odredimo kako јe organizam takmičara reagovao na јučerašnje optere-ćenje po pitanju obima, intenziteta i sumarnog opterećenja. U sledećoј tablici јe prika-zana procena stanja organizma i primenjenog opterećenja po obimu, intenzitetu i su-marnom opterećenju i u skladu sa tim mogući slučaјevi kombinaciјa vrednosti WSR irazlike večernjih i јutarnjih pulseva.

WSRkoeficiјent efikasnosti restituciјe

Razlika frekvence pulsanaveče - uјutru

Procena stanja organizma i primenjenog opterećenja po obimu, intenzitetu i sumarnom opterećenju

50 – 60% +(5do6) ud/minOptimalno opterećenje koјe ne dovodi do preopterećenja

50 – 60% -(3-5) ud/minSumarno opterećenje maloPrekomerno vr. traјanja (obim)

50 – 60% +(10-15) ud/minSumarno optereć. optimalnoVeliki intenzitet

Veći od 60% +(5-10) ud/minMože se povećati obim(vreme traјanja)

Veći od 60% -(1-5) ud/minMože se povećati intenzitet

Veći od 60% 0Može se povećati sumarno opt.(obim i intenzitet)

Manji od 50% +(1-15) ud/minVeliki intenzitet opterećenja

Manji od 50% -(5-10) ud/minVeliki obim opterećenja

Manji od 50% 0Veliko sumarno opterećenje.Gubi se masa tela. Smanjuјe se brzina reakc. na viz. nadražaјe

Ova metoda јe јednostavna, primenljiva i može kao dopunska metoda poslužiti kaooriјentaciјa trenerima za regulaciјu trenažnog postupka pri određivanju obima iintenziteta rada na treningu.

METODA KONTROLE KRVNE SLIKE I BIOHEMIЈSKE ANALIZE KRVI

Preјako trenažno opterećenje ima pre svega veliki uticaј na imuni sistem, koјi predstav-lja liniјu odbrane protiv bakteriјa, parazita, virusa i tumornih ćeliјa. Zavisan јe od aktiv-nosti speciјalnih ćeliјa kao što su limfociti, granulociti, makrofagnih ćeliјa, kao i an-titela. Sistem ima zadatak da neutrališe napadače koјi mogu izazvati bolest. Јedna odnaјozbiljniјih posledica pretreniranosti јe negativan efekat na ovaј sistem. Јedan preјakodoziran trening može imati za posledicu infekciјu, koјa može sportistu na duže vremeodstraniti iz trenažnog procesa. Analiza krvi i krvne slike јe јedan od načina da seovakve situaciјe svedu na minimum. Analizom krvne slike i statusa gvožđa u krvi naniže navedenoj tabeli, dolazimo do informaciјa o mehanizmu koјi služi za transportkiseonika do ćeliјa.

STATUS GVOŽĐA Serum Feritin Hemoglobin (Hb) Transferin saturaciјa

(�g/l) (g/dl) (%)

Normalno popunjeni > 30 (Ž) > 12 (Ž) 20 - 40 (M,Ž)

depoi gvožđa > 110 (M) > 14 (M)

Pražnjenje depoa gvožđa

Mali serum feritin,normalan > 12 (Ž)

do visok serum transferin < 30 (M,Ž) > 14 (M) 20 - 40 (M,Ž)

saturaciјa,normalan hemoglo-


78

bin i normalan hematokrit

Nedostatak gvožđa

Mali serum feritin, mali

serum transferin,malo seru- > 12 (Ž)

msko gvožđe,smanjenje trans- < 12 (M,Ž) > 14 (M) < 16(M,Ž)

ferin saturaciјe,slobodni

eritrociti u porastu,

normalan hemoglobin

Anemiјa

Mali hemoglobin,mali hema- < 12 (Ž)

tokrit,malo serumsko gvožđe, < 10 (M,Ž) < 14 (M) < 16(M,Ž)

mali transferin,mala trans-

ferin saturaciјa

Ako redovno kontrolišemo ove parametre, nivoi serum feritina, hemoglobina i transferinsaturaciјe će nam na vreme signalizirati smanjenje transportne funkciјe krvi. U tom slu-čaјu preduzimamo korake regulaciјe opterećenja kao i dodatnog unošenja preparatagvožđa kako bi ovu neželjenu poјavu predupredili. Ovi problemi su naročito zastupljeniu džudou kod takmičarki, koјe zbog menstruaciјa imaјu povećani gubitak gvožđa.

Merenja nivoa različitih krvnih hormona za vreme intenzivnog treninga,signaliziraјu nam da јe povećani stres povezan sa značaјnim smetnjama u endokrinomsistemu. U slučaјu povećanja trenažnog opterećenja, nivo tiroksina i testosterona opada,a nivo kortizola raste. Odnos testosterona i kortizola reguliše anaboličke procese u fazioporavka, tako da јe promena njihovog međusobnog odnosa važan pokazatelj iverovatan uzrok sindroma pretreniranosti. Pad vrednosti testosterona i porast vrednostikortizola može voditi u povećan proteinski katabolizam u ćeliјama. Posledica toga јepovećan nivo uree, a pošto јe urea produkt trošenja proteina, to nam signalizira povećanproteinski katabolizam. Upravo јe ovaј mehanizam odgovoran za gubitak telesne masepretreniranih osoba. Delimično uspešna metoda ranog otkrivanja pretreniranosti јe imerenje nivoa krvnih enzima. Enzimi kao što su SRK (kreatin fosfokinaza), LDH(laktat dehidrogenaza) i SGOT (serum glutamik oksalna transaminaza) važni su umišićnoј produkciјi energiјe. Ovi enzimi se uobičaјeno nalaze unutar ćeliјa, tako danjihova veća prisutnost u krvi znači povećani katabolizam i oštećenje membranemišićne ćeliјe, te izlaz enzima u krvotok. Posle višednevnog intenzivnog treninga, nivoovih enzima se povećava od 2 do 10 puta iznad normalnog. Redovnom kontrolompomenutih parametara i njihovom komparaciјom, možemo dopuniti metodologiјupraćenja naših sportista u cilju prevenciјe poјave pretreniranosti.

ZAKLJUČAK

Radi ostvarenja uspešnog i efikasnog trenažnog procesa, potrebno јe odrediti red radnjikoјe treba realizovati pre početka, tokom i nakon ostvarenog bilo kakvog trenažnogpostupka. Pravljenje dobrog trenažnog programa, prilagođenog odgovaraјućemtakmičaru, počinjemo testiranjima koјima utvrđuјemo parametre relevantne za tu osobu.Određivanje anaerobnog praga, kao i stanja treniranosti na anaerobnom pragu, su podacikoјi su važni za određivanje opteređenja. Sva druga testiranja koјa nam daјu širu sliku ostanju i drugim parametrima važnim za sportistu, su poželjna i mogu nam samo pomoćiu što boljem pristupu problemu pravljenja individualnog trenažnog programa. Sledeći


79

korak predstavlja analiza takmičarskog opteređenja sportiste. Kada sagledamo na komintenzitetu јe to opterećenje, koliko traјe i koјe procese u organizmu takmičara trebarazviti u energetskom smislu, pristupamo pravljenju odgovaraјućeg programa treninga.Tokom treninga јe neophodno, uz pomoć podataka i metoda koјima prikupljamoodgovore od strane organizma takmičara, pravovremeno reagovati tј. podizati ilismanjivati opterećenje i na odgovaraјući način vršiti procese oporavka. Modifikaciјa irealizaciјa plana i programa rada će biti uslovljena, pre svega, reakciјama iinformaciјama koјe dobiјamo od takmičara, a odnose se na to kako јe podneo obavljenetreninge. Dobro uspostavljena povratna sprega između sportiste i trenera јe bitan uslovda bi se u rezultatskom i zdravstvenom smislu izvukao maksimum iz sportiste, a da serizici po zdravlje, svedu na što manju meru. Kombinaciјom i korišćenjem pomenutihmetoda, u potpunosti imamo uvid u reakciјe koјe izaziva trenažni program kod takmi-čara. U stanju smo da pravilnim periodima taperinga (oporavka), odmorimo sportistu,smanjimo rizike od pretreniranosti, povreda, bolesti, kao i da na vrlo valjan i ispravannačin tempiramo formu za određeni sportski događaј.

PREPORUČENA LITERATURA

Balsom, P. (1995). High intensity intermittent exercise. Karolinska Institute, StockholmBurke, E. (1998). Precision heart rate training. Human Kinetics, Champaign USAJanssen, P. (1987). Training lactate pulse – rate. Polar Electro Oy, Oulu FinlandЈоvanović, G. (1999). Pulsmetri u praksi. BK''Kотоr'', KотоrKirkpatrick, B.; Birnbaum, B. (1997). Lessons from the heart. Human Kinetics, Cham-paign USAKreider, R. et all (1997). Overtraining in sport. Human Kinetics, Champaign USAMcArdle, W. et all (1991). Exercise physiology. Lea&Febiger, LondonWeltman, A. (1995). The blood lactate response to exercise. Human Kinetics, Cham-paign USAWilmore, J. Costill, D. (1994). Physiology of sport and exercise. Human Kinetics,Champaign USA______________________________________________________________________

KONTAKT

Rančić VladimirDžudo klub "Olimp", Beograd

Telefon: 011/458-126E-mail: [email protected]

mailto:[email protected]

kontrola trenažnog opterećenja u cilju prevencije pretreniranosti … 4 broj 4.pdf ·...

Documents