Kraljevina Jugoslavija 1929-1941

Atentat u skuptiniSukob centralistike i federalistike koncepcije dravnog uredjenja bio je osnovni uzrok nestabilnosti KraljevineStalna kriza u skuptini je dravu sredinom 1928.god. dovela na ivicu raspadaTada je narodni poslanik radikala Punia Rai pucao na narodne poslanike HSS; ubio je dvojicu poslanika (Pavle Radi i Djura Basariek) a ranio trojicu (Stjepan Radi je ubrzo umro od posledica ranjavanja)

DiktaturaHrvatski poslanici su tada bojkotovali rad skuptine, a kralj je ak razmiljao i o raspadu draveUmesto toga on je odluio da zavede linu diktaturu6.januara 1929.god. on je objavio Proklamaciju narodu, kojom je ukinuo Vidovdanski ustav, raspustio skuptinu i zabranio rad svih politikih stranakaDonoenje proklamacije, on je obrazloio tenjom da izmedju kralja i naroda vie ne bude posrednika

Za predsednika vlade on je postavio generala Petra ivkoviaKralj je nastupio sa pozicije jugoslovenskog nacionalizma, zabranivi dotadanje nacionalne i plemenske simboleOktobra 1929.god. drava je promenila ime u Kraljevina JugoslavijaDrava je bila podeljena na 9 banovina i Upravu grada Beograda (obuhvatala je i Zemun i Panevo); banovine su uglavnom dobile imena po velikim rekama, sve velike istorijske celine (Srbija, Hrvatska) bile su razbijene i podeljene u vie banovina

Kralja su podravale: vojska, andarmerija, dravni inovnici, politiari bliski dvoru; podrku iz inostranstva pruile su Francuska i ehoslovaka (zemlje koje su bile zainteresovane za ouvanje kraljevine) Protivnici diktature bili su komunisti, liberalne demokrate, nacionalisti Vodja Hrvatske stranke prava Ante Paveli pobegao je u inostranstvo, gde je stvorio ustaki pokretDiktatura kralja Aleksandra je bila samo jedna u nizu slinih na Balkanu

Septembarski(oktroisani) ustavUprkos podrci, kralj Aleksandar bio je izloen pritisku da ukine diktaturu i obnovi parlamentarni sistemSeptembra 1931.god. kralj Aleksandar doneo je Oktroisani (septembarski) ustav, kojim je kralj postao nosiocem sve vlasti u zemlji Krajem 1931.god. odrani su izbori, na kojima je praktino sva vlast pripala reimskoj Jugoslovenskoj nacionalnoj stranci

Atentat u MarsejuFaktori koji su bili zainteresovani za slabljenje Jugoslavije bili su: Spoljni: Italija, Madjarska, BugarskaUnutranji: separatistiki pokreti: ustae i probugarski makedonski nacionalisti (VMRO) 9.oktobra 1934.god. izvren je atentat na kralja Aleksandra u Marseju, tom prilikom smrtno je stradao i Luj Bartu, ministar spoljnih poslova FrancuskeNeposredni organizatori i izvrioci atentata su bile ustae i VMRO, uz pomo Italije i Madjarske

Atentat u Marseju

NamesnitvoNaslednik prestola bio je maloletni Petar II Karadjordjevi.Njemu je odredjeno namesnitvo, koje su inili knez Pavle Karadjordjevi, Radenko Stankovi i Ivo Perovi, glavnu re u namesnitvu imao je knez Pavle Karadjordjevi, kraljev brat od strica

Kralj Petar II Karadjordjevi (1923-1970) Kum na krtenju bio mu je engleski kralj Dord VI

Knez Pavle Karadjordjevi (1893-1976)

Kraj diktatureDefinitivan kraj diktature oznaili su izbori 1935.god., na kojima je pobedu odnela Jugoslovenska nacionalna stranka, Bogoljuba Jeftia, protiv Udruene opozicije, na elu sa Vlatkom Maekom, vodjom HSSJeftieva vlada nastavila je politiku kralja Aleksandra, ouvanja dravnog i nacionalnog jedinstva i integralnog jugoslovenstvaMedjutim, ta vlada nije dugo opstala, nasledila ju je nova vlada na elu sa Milanom StojadinoviemStojadinovi je bio na elu Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ), koja je inila koaliciju Narodne radikalne stranke, Slovenske ljudske stranke i Jugoslovenske muslimanske organizacije

Milan Stojadinovi (1888-1961)Bio je veoma sposoban finansijski strunjak

Stojadinovi je odbacio Jeftievu politiku nadnacionalnog jugoslovenstvaOn je smatrao da unutranju situaciju u dravi treba umiriti i zato je u vladu doveo predstavnike Slovenaca i Muslimana, ali nije uspeo da privue predstavnike Hrvata, koji su zahtevali promenu UstavaOn je promenio spoljnu politiku Jugoslavije, postavio je model neutralnosti i ostajanja van sukoba velikih silaPotpisao je niz sporazuma sa susedima, smanjujui pritisak i opasnost od Italije i Bugarske, a posebno je radio na odnosima sa Nemakom, koja je bila najvei trgovinski partner, ali i potencijalna opasnost

Verski sukobi1935.god. Stojadinovi je potpisao konkordat sa Vatikanom, to je nailo na veliko protivljenje Srpske pravoslavne crkve, a oko crkve su se okupili i protivnici vlastiKonkordat je bio deo nove politike prema ItalijiSkuptina je oklevala da ratifikuje konkordat1937.god. dolo je do velikog protesta i sukoba sa policijom u Beogradu, poznatog kao krvava litija; konkordat nikada nije ratifikovan u skuptini

Pad StojadinoviaOd 1938.god. Britanija vodi politiku odvajanja Balkana od Nemake, knez Pavle je bio pristalica britanske politikeBritanci su vrili pritisak da se rei hrvatsko pitanje, sa idejom da Jugoslaviju odre u svojoj sferi uticaja Dobrim odnosima sa Musolinijem i Hitlerom, Stojadinovi je izolovao Vlatka Maeka, vodju HSS i smatrao je da Hrvatima ne treba praviti ustupke

Na izborima krajem 1938.god. Stojadinovi je odneo minimalnu pobedu nad Udruenom opozicijom, na elu sa MaekomMedjutim, poetkom 1939.god. knez Pavle je smenio Stojadinovia i na elo vlade postavio je Dragiu Cvetkovia, sa zadatkom da rei hrvatsko pitanje

Sporazum Cvetkovi-MaekAvgusta 1939.god. potpisan je sporazum Cvetkovi-Maek, kojim je stvorena Banovina Hrvatska, na elu sa banom Ivanom ubaiemVlatko Maek postao je potpredsednik vlade, na elu sa Dragiom Cvetkoviem

Banovina Hrvatska