КРАЉЕВИНА СХС 1918 – 1921.

ГОДИНЕ

• КСХС обухватала је простор данашње Србије, Хрватске, Словеније, БиХ, Црне Горе и Македоније, без Истре и дела далматинског приморја.

• КСХС имала је око 12 милиона становника, Срби највећи народ 44,5%, Хрвати 23,5 %, Словенци 8,5%, мањине 1/6. Престоница Београд.

• КСХС балканска, средоземна, подунавска, панонска и алпска земља.

• У КСХС свих сировина, сем нафте довољно.

• НЕДОСТАЦИ: неравномерна развијеност (запад развијенији од истока), културне и верске разлике, саобраћајна неповезаност.

• Међународно признање КСХС стекла на Версајској конференцији, разграничење постигнуто потписивањем посебних уговора са суседним земљама.

• До међународног признања државом управљали регент Александар, Привремено народно представништво и Привремена влада.

• Новембар 1919. – избори за Уставотворну скупштину. Странке: Народна радикална странка (РС, Никола Пашић), Демократска странка (ДС, Љубомир Давидовић), КПЈ, Хрватска сељачка републиканска странка (ХРСС, Стјепан и Павле Радић), Југословенска муслиманска организација (ЈМО, Мехмед Спахо), Словеначка људска странка (СЉС, Антом Корошец).

Никола Пашић Стјепан Радић

Љубомир Давидовић

Мехмед Спахо Антон Корошец

• 28. јун 1921. ВИДОВДАНСКИ УСТАВ: по нацрту РС и ДС изгласан устав. КСХС постала уставна, парламентарна и наследна монархија на челу са Карађорђевићима. Централизована монархија – без подела на области са посебним правима. Велика овлашћења имао краљ. Устав промовисао једнакост грађана без обзира на националност и веру. Државни симболи (застава, грб и химна) промовисали равноправност Срба, Хрвата и Словенаца.

• Хрвати незадовољни уставом и положајем у КСХС – “Хрватско питање”.

Застава и грб Краљевине СХС