1. Uvod

Poslednjih godina kvalitet života predstavlja veoma aktuelan vid posmatranja ishoda

oboljenja i uspešnosti terapijske procedure. On je ujedno i nov instrument za merenje

celokupnog zdravstvenog stanja ne samo pojedinca već i određene populacije.

Savremenici smo epohe u kojoj je došlo do značajnog produženja trajanja ljudskih života,

tako da imperativ savremenog čoveka postaje težnja da se “život doda godinama”. Uticaj

koje bolesti imaju na čovekov život nije moguće opisati samo tradicionalnim

pokazateljima stanja zdravlja, već je nužno širenje fokusa i traganje za ,,karikom zdravlja

koja nedostaje“. Ta karika, bitna za potpunije razumevanje zdravlja i bolesti, pojavila se

uvođenjem u medicinu pojma kvaliteta života, pre više od 30 godina [1].

Kvalitet života širok je koncept povezan s različitim područjima ljudskog života,

njegovim fizičkim i psihičkim zdravljem, socijalnim odnosima, ličnim verovanjima i

očekivanjima, finansijskim i stambenim uslovima života i slično, stoga postojanje niza

teorija i definicija kvaliteta života, kao i upitnika za njezino merenje nije nimalo

začuđujuće[2]. Sa sociološkog aspekta, koncept kvaliteta života pruža informacije o

zadovoljstvu svojim životom, kao i o stepenu (ne)adekvatnog funkcionisanja u okruženju.

Takođe, ovaj koncept služi za praćenje dostupnosti socijalne zaštite. Sa psihološkog

aspekta, kvalitet života nas informiše o osećanjima osobe kao i o njenim interakcijama sa

drugima. U medicini, kvalitet života je relativno nov koncept. Njegova svrha nije samo

prevencija, ublažavanje simptoma bolesti i njihovih posledica, već borba za osmišljeniji,

1

puniji i kvalitetniji život. Centralno mesto u proučavanju kvaliteta života zauzima

subjektivno doživljavanje i individualna percepcija [3]. Savremeni koncept kvaliteta

života podrazumeva blisku povezanost sa mentalnim zdravljem i često se procenjuje u

ove svrhe [4, 5].

2

2. Kvalitet života

Napori medicinske nauke u celini, usmereni ka ranom otkrivanju, sprečavanju razvoja

i otklanjanju bolesti i njihovih posledica, doveli su do spektakularnih rezultata.

Jedinstven sistem klasifikacije, precizna dijagnostička uputstva, farmakološka

dostignuća, primena visoke tehnologije i rehabilitacione procedure omogućile su bitno

unapređenje i očuvanje zdravlja dece i odraslih. Time je postignut primarni cilj medicine

– produženje ljudskog života [6].

Kao naučni termin, kvalitet života još uvek nema potpuno jasnu i opšteprihvaćenu

definiciju. Zbog toga ga treba upotrebljavati kao poseban, nedeljiv i opšti termin koji

obuhvata bitne parametre za kvalitetno življenje svakog pojedinca. Sa naučne tačke

gledišta, kvalitet života je vrednosni sud koji čovek donosi o relevantnim zbivanjima iz

svog života [6].

Kvalitet života se može definisati kao percepcija bolesnika o uticaju bolesti i

odgovarajuće terapije na njihovu fizičku i radnu sposobnost, psihološko stanje, socijalnu

komunikaciju i somatsko zdravlje. Kvalitet života se može procenjivati pomoću opštih

zdravstvenih upitnika za procenu kvaliteta života i upitnika specifičnim za određena

oboljenja. Mnogi autori smatraju da se u cilju preciznijeg definisanja kvaliteta života

može govoriti o opštem kvalitetu života, kvalitetu života u vezi sa zdravljem, kao i

specifičnom kvalitetu života. Opšti kvalitet života omogućava uvid i sticanje saznanja o

onome čemu ljudi teže ili kakva je, na primer, povezanost različitih grupa i podgrupa u

3

socijalnom miljeu jedne društvene zajednice [1]. Prema tome, opšti kvalitet života ima

primenu u istraživanjima koja se odnose na široku populaciju sa ciljem da se dobije

potpunija društvena slika o statusu i životu različitih grupa ljudi. Kvalitet života povezan

sa zdravljem (HQOL) obuhvata samo one aspekte koji se direktno odnose na zdravlje,

osećaj zadovoljstva i sreće, dok se specifični kvalitet života procenjuje onda kada je

prisutna neka bolest [7].

S obzirom na činjenicu da još uvek ne postoji jedinstveno prihvaćen model kvaliteta

života, istraživači koriste različite konfiguracije objektivnih I subjektivnih dimenzija kao

komponente kvaliteta života [8]. Veliki broj autora navodi da se sledeće četiri oblasti

života mogu smatrati glavnim komponentama kvaliteta života: fizičko stanje, psihološko

stanje, sposobnost očuvanja socijalnih interakcija, somatsko stanje (zadovoljstvo bez

bolova, bez uznemiravanja) [9]. Pored pomenutih, kao najčešće komponente kvaliteta

života, autori navode još i opštu životnu satisfakciju, slobodne aktivnosti kao I

ekonomski status [10].

3. Mentalno zdravlje

Postoji jako veliki broj definicija i rasprava o tome šta mentalno zdravlje zapravo

predstavlja. Jedna od definicija mentalno zdravlje izjednačava sa stanjem psihološkog

blagostanja, u kojem je osoba u stanju da ostvaruje svoje ciljeve u skladu sa raspoloživim

4

resursima. Ovo stanje se takođe i odnosi na individualni kapacitet suočavanja sa stresom,

i odgovaranjem na izazove bez ugrožavanja psihološke dobrobiti [11, 12, 13].

Metalno zdravlje podrazumeva emocionalnu stabilnost, odnosno zdrave emocionalne

odnose sa drugim osobama, i u krajnjoj instanci mentalno zdrav pojedinac je radno

efikasan i produktivan u zajednici [11, 12, 13]..

Takođe, jedna od definicija mentalno zdravlje definiše kao odsustvo mentalnog

poremećaja, prema ovoj definiciji mentalno zdravi pojedinici su oni koji nemaju ispoljena

ponašanja koja se definišu kao psihološki pormećaj, odnosno ne spadaju ni u jednu

dijagnostičku kategoriju. Svetska zdravstvena organizacija smatra da je ova definicija

preuska, i da ne postoji jedinstvena definicija mentalnog zdravlja za različite kulture. Ono

što je mentalno zdravo i prihvatljivo ponašanje u jednoj kulturi može biti ekscentrično i

neprihvatljivo u drugoj kulturi. Npr. kanibalistička ponašanja se u nekim plemenima

smatraju religioznom praksom, a nasuprot tome većina ljudi u savremenom,

urbanizovanom svetu na ovakva ponašanja gleda kao na nenormalna ili varvarska.

Anomalije mentalnog zdravlja mogu voditi u najrazličitije vidove problema sa brojnim

manifestacijama. Svaki tip poremećaja ima svoje simptome i načine ispoljavanja, a sama

dijagnoza i tretman zavise od prirode problema mentalnog zdravlja [11, 12, 13]..

Brojni su faktori koji utiču na mentalno zdravlje. Možemo ih grubo podeliti u dve

grupe faktora-spoljašnji faktori bi bili sredina, odnosno okruženje, uslovi života,

traumatska iskustva kao što su gubitak i zlostavljanje, kao i zloupotreba supstanci, dok bi

u unutrašnje faktore spadale biološke i genetske predspozicije, kao i tzv. negativne

osobine ličnosti, odnosno vulnerabilnost osobe. Svaki od ovih faktora vodi razvijanju

5

mentalnog poremećaja. U nekim slučajevima pojedinačni izolovani faktor, kao što je

gubitak ili zlostavljanje može biti okidač za mentalni poremećaj, ali većina poremećaja

predstavlja rezultat akumulacije iskustava koji su konstantno ugrožavali psihološku

dobrobit osobe. Potpunu listu svih faktora nije moguće sastaviti. Jedan od razloga zbog

kojih to nije moguće jeste upravo taj što svaki pojedinac predstavlja svet za sebe[11, 12,

13].

U vremenu u kojem živimo stalno smo manje ili više izloženi faktorima koji utiču na

naše mentalno zdravlje. Međutim, u sredini u kojoj živimo i dalje postoje ogromne

predrasude i barijere kada je reč o traženju psihološke pomoći kada dođe do problema u

vezi sa mentalnim zdravljem ili kada je reč o samoj prevenciji mentalnog zdravlja.U

našoj sredini još uvek nije razvijena kultura očuvanja mentalnog zdravlja i redovne

posete psihologu, već se na obraćanje za psihološku pomoć gleda kao na nešto sramotno i

socijalno neprihvatljivo. Ljudi koji se obrate za psihološku pomoć odmah bivaju

proglašeni ’ludima’. Kako mentalno zdravlje nije samo odsustvo psiholoških poremećaja,

sama prevencija mentalnog zdravlja pored redovnih poseta psihologu podrazumeva i

jačanje individualnih kapaciteta ličnosti, i otklanjanje negativnih činioca iz okruženja,

ona podrazumeva interdisciplinarni rad i saradnju, i premeštanje brige o mentalnom

zdravlju iz velikih institucija u opšte bolnice, kao i alarmiranje i učešće šire zajednice.

6

4. Manchester Short Assessment of Quality of Life (MANSA) upitnik

S obzirom na visoke stope mentalnih oboljenja, neophodno je da rutinski skrining i

procena budu uključene kao deo formulacije slučaja. Formulacija slučaja uključuje

prikupljanje informacija u vezi sa faktorima koji mogu biti od značaja za planiranje

tretmana i formulisanje hipoteza o tome kako se ovi faktori uklapaju zajedno i formiraju

trenutnu prezentaciju simptoma klijenta[14]. Ova informacija je prvi korak ka

osmišljavanju (i kasnije izmeni) plana lečenja klijenta. Ne postoji standardizovan pristup

formulisanja slučaja ali je važno da niz različitih dimenzija bude uključen u ovaj proces-

istorija bolesti, istorija upotrebe PAS (količina i frekvencija, zloupotreba ili sindrom

zavisnosti), fizički / medicinski uslovi, mentalno stanje, psihijatrijska istorija, istorija

traume, spremnost da se promeni, porodična istorija, krivična istorija, društvena i

kulturna pitanja [15]. Skrining je početni korak u procesu identifikacije mogućih stanja.

Ovaj proces nije dijagnostički (tj, ne može utvrditi da li poremećaj zaista postoji); već

identifikuje prisustvo simptoma koji mogu da otkriju prisustvo poremećaja. Prema tome,

skrining pomaže da se identifikuju pojedinci sa simptomima koji mogu da zahtevaju dalju

istragu i lečenje [16].

U poslednjih 10 godina , kvalitet života kod osoba sa mentalnom bolešću je postao

popularan konstrukt i važan parametar u istraživanjima. Razvijeni su razni instrumenti

za njegovo merenje. U većini od njih, zadovoljstvo životom uopšte i

sa životnim oblastima ima centralnu ulogu i procenjuje se pomoću Likertove skale [17].

7

Manchester Short Assessment of Quality of Life (MANSA) upitnik je kratka I

modifikovana verzija Lancashire Quality of Life Profile (LQLP) upitnika. To je kratak

upitnik koji se koristi za procenu kvaliteta života pacijenata sa mentalnim oboljenjima.

Ovaj instrument se sastoji od 16 pitanja i namenjen je samoproceni kvaliteta života,

odnosno njegovih različitih aspekata (posao, smeštaj, finansijska situacija, prijateljstva,

slobodno vreme, suživot, bezbednost, zdravlje) [17, 18]. Od ispitanika se traži da na

postavljena pitanja odgovori tako što će izabrati jedan od odgovora na sedmostepenoj

skali; ti odgovori predstavljaju različite stepene zadovoljstva određenim aspektima života

(ne može biti gore, vrlo nezadovoljan, pretežno nezadovoljan, ni zadovoljan ni

nezadovoljan, pretežno zadovoljan, vrlo zadovoljan, ne može biti bolje).

MANSA upitik se sastoji iz tri dela:

1) Personalne informacije koje bi trebalo da su konzistentne kroz vreme (datum

rođenja, pol, etnička pripadnost i dijagnoza)

2) Lične informacije koje vremenom mogu da variraju I potrebno ih je ponovo

dokumentovati ukoliko je došlo do promena ( obrazovanje, radni status sa opisom radnog

mesta I radnih sati u nedelji, mesečna primanja, državna/socijalna pomoć, životna

situacija uključujući broj dece, osobe sa kojima pacijent živi i vrsta stambenog prostora)

3) 16 pitanja na koje se svaki put odgovara kada se instrument primenjuje. Četiri

pitanja su označena kao nepristrasna i na njih treba odgovoriti sa sa DA ili NE. Dvanaest

pitanja su strogo subjektivna. Objektivni ajtemi procenjuju postojanje “bliskih prijatelja”,

broj nedeljnih kontakata sa prijateljima, optužbe za zločine I fizičku viktimizaciju

pacijenta. Subjektivna pitanja odnose se na zadovoljstvo životom u celini- posao,

8

finansijska situacija, broj prijatelja I kvalitet njihovog odnosa, rekreativne aktivnosti,

smeštaj, lična bezbednost, osobe sa kojima pacijent živi (ili živi sam), seksualni život,

odnos sa porodicom, fizičko zdravlje I mentalno zdravlje. Zadovoljstvo se ocenjuje na

skali od 1- 7 poena (1=negativni ekstrem, 7=pozitivni ekstrem). U uputstvu upitnika

navodi se objašnjenje pitanja I njihova operacionalizacija [17].

Ipak treba uzeti u obzir da MANSA ima konceptualna i metodološka ograničenja sa

LQLP i drugim sličnim instrumentima. Iako procenjuje neke objektivne indikatore o

kvalitetu života očigledno je da je fokus na subjektivnim kriterijumima. Osnovni koncepti

o kvalitetu života su opšti i nisu povezani za specifično oboljenje. Sva pitanja se mogu

porediti sa opštom populacijom a ne samo sa određenom bolešću ili simptomom. Ako se

istraživanje ili procena odnosi na procenu specifičnih simptomom-vezanih stanja

potrebno je koristiti druge skale kao dodatak ili kao zamenu MANSA testu [17].

U prilogu br. 1 se nalazi prikaz ovog instrumenta u originalnoj verziji a u prilogu br. 2

srpska verzija ovog upitnika.

5. Neka od istraživanja mentalnog zdravlja u kojima je korišćen

MANSA upitnik

Kvalitet života postao je važan faktor u istraživanjima koje se bave životnom

situacijom ljudi sa mentalnim bolestima. Prema poslednjim rezultatima istraživanja ,

9

osobe sa mentalnim bolestima koji su živeli u zajednicama pokazale su poboljšanje

njihovog kvaliteta života.

U studiji iz 2005. godine, MANSA, kratka verzija LQLP , je testiran u pogledu

pouzdanosti i validnosti. U ovoj studiji korišćen je prilično veliki uzorak ljudi sa teškim

mentalnim obeljenjem. Što se tiče konstrukta validnosti sklale, pokazano je da MANSA

pokazuje dobar konstrukt validnosti, ima značajne I pozitivne korelacije sa socijalnim

mrežama, jačanju I psihosocijalnom funkcionisanju. On je pokazao obrnuti odnos prema

psihopatalogiji u smislu ozbiljnosti psihijatrijskih simptoma [18].U ranijoj studiji Pribea I

njegovih saradnika, MANSA je pokazao zadovoljavajuće metrijske karakteristike u

pogledu njene povezanosti sa originalnom LQLP [17].

U hrvatskom istraživanju kvaliteta života ratnih veteran sa PTSP najveći broj ratnih

veteran izveštava o nivou zadovoljstva na granici između pretežnog nezadovoljstva I

ambivalencije, dok je najmanji broj onih koji su naročito zadovoljni ili nezadovoljni [19].

Istraživanje iz 2014. o kvalitetu života osoba sa mentalnim bolestima koje žive u

zajednicama ukazuje na to da socijalna podrška veoma značajna u poboljšanju kvaliteta

života osoba sa šizofrenijom [20]. Ovaj nalaz je u skladu sa rezultatima prethodne studije

sprovedene u Izraelu o kvalitetu života osoba sa šizofrenijom [21] , I sličan je rezultatima

uočenim u drugim kulturama [22].

10

6. Zaključak

Korišćenje kvaliteta života povezanog sa zdravljem siguran je put da se lečenje i

evaluacija u kliničkoj praksi okrenu u većoj meri ka pacijentu kao ličnosti, a ne samo kao

nosiocu bolesti, koja je u centru pažnje. Nemoguće je razdvojiti bolest od ličnog i

socijalnog konteksta, a jedan od načina da se ti konteksti objektivizuju jeste procena

kvaliteta života preko različitih dimenzija. Izbor upitnika sa visokom pouzdanošću

najvažniji je korak u pravilnoj organizaciji procene kvaliteta života. Pravilnom procenom

kvaliteta života postiže se olakšan izbor prioriteta u planiranju terapijskih protokola, brža

i kvalitetnija komunikacija između lekara i pacijenata, jednostavno uočavanje

potencijalnih problema pacijenata. To je ujedno i najprecizniji način da se otkrije koliko

su realna očekivanja pacijenata od lečenja, kao i najbolja mera praćenja promena u toku

lečenja, kvaliteta nege koja je pružena pacijentima i ishoda ukupnog lečenja. Najzad,

analiza kvaliteta života nakon terapijskih procedura doprinosi edukaciji zdravstvenog

kadra.

11

Prilog br. 1

Prilog br. 2

12

Prilog br. 2 (upitnik koji se koristi u Metadonskom centru u Novom Sadu)

Ime i prezime:_________________________

Broj kartona:_________

PROCENITE KAKO JE IZGLEDAO VAŠ ŽIVOT PRE UVOĐENJA METADONA U TERAPIJU

*Pitanja koja se ne odnose na Vasne treba da odgovorite.

Značenje brojeva:

1. Ne može biti gore2. Vrlo nezadovoljan3. Pretežno nezadovoljan4. I zadovoljan i nezadovoljan5. Pretežno zadovoljan6. Vrlo zadovoljan7. Ne može biti bolje

1. Koliko ste u celini zadovoljni svojim životom? 1 2 3 4 5 6 7

2. Koliko ste zadovoljni poslom / školom? 1 2 3 4 5 6 7

2a Ako ste nezaposlen / penzioner koliko ste zadovoljni time? 1 2 3 4 5 6 7

3. Koliko ste zadovoljni svojom finansijskom situacijom? 1 2 3 4 5 6 7

4. Da li imate nekog koga možete nazvati bliskim prijateljem? DA NE

5. Da li ste se u prošloj nedelji videli sa nekim prijateljem? DA NE

6. Koliko ste zadovoljni kavalitetom i brojem svojih prijatelja? 1 2 3 4 5 6 7

7. Koliko ste zadovoljni aktivnostima u slobodno vreme? 1 2 3 4 5 6 7

8. Koliko ste zadovoljni svojim smeštajem? 1 2 3 4 5 6 7

9. Da li ste u protekloj godini bili optuženi za neko kriminalno DA NE

13

delo?10. Da li ste u protekloj godini bili žrtva fizičkog nasilja? DA NE

11. Koliko ste zadovoljni svojom ličnom sigurnošću? 1 2 3 4 5 6 7

12. Koliko ste zadovoljni ljudima sa kojim živite? 1 2 3 4 5 6 7

12a Ako živite sami, koliko ste zadovoljni time? 1 2 3 4 5 6 7

13. Koliko ste zadovoljni svojim seksualnim životom 1 2 3 4 5 6 7

14. Koliko ste zadovoljni odnosima sa svojom porodicom? 1 2 3 4 5 6 7

15. Koliko ste zadovoljni svojim zdravljem? 1 2 3 4 5 6 7

16. Koliko ste zadovoljni svojim psihičkim / mentalnim zdravljem?

1 2 3 4 5 6 7

14

Literatura:

1. Zdravković M, Krotin M, Deljanin-Ilić M, Zdravković D. Merenje kvaliteta života

bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjima. Medicinski pregled 2010;63(9-10):701-704.

2. Vuletić, G. Samoprocijenjeno zdravlje i kvaliteta života u Bjelovarsko-bilogorskoj

županiji: regionalne razlike i specifičnosti. Radovi Zavoda za znanstvenoistraživački i

umjetnički rad u Bjelovaru 2013;(7):213-222.

3. WHOQOL Group. Study protocol for the World Health Organization project to

develop a quality of life assessment instrument (WHOQOL). Qual Life Res 1993, 2: 152-

159.

4. Guyatt G, Feeny D, Patrick D. Issues of quality-of-life measurement in clinical trials.

Control Clin Trials 1991;12:81-90.

5. Eiser C, Morse R. Quality of life in chronic disorders of childhood. Health Technol

Assess 2001; 5:1-157.

6. Miljković S, Vukić D, Trajanović LJ. Kvalitet života kod mentalnih poremećaja.

Društvo bihevioralne teorije i prakse, Niš, 2004.

7. Keszei AP, Novak M, Streiner DL. Introduction to health measurement scales. J

Psychosom Res. 2010;68(4):319-23.

15

8. Brekke J, Kohrt B, Green M. Neuropsychological functioning as a moderator of the

relationship between psychosocial functioning and the subjective experience of self and

life in schizophrenia. Schizophr Bull 2001; 27:697-708.

9. Schipper H, Levitt M. Measuring quality of life. Risk and benefits. Cancer Treat Rep

1985;69:1115-1123.

10. Guelfi JD. Measuring quality of life. Ann Med Psychol Paris 1992;150(9):671-677.

11. Jevtić M, Popović M, Bibić Ž. Investing in mental health. Eskulap 2008;3(1-2):114-

21.

12. Kocijančić RI. Mentalna higijena. U: Kocijančić R. Higijena. 1. izd. Beograd: Zavod

za udžbenike i nastavna sredstva; 2002. str.464-77.

13. Vlajković J. Teorija i praksa mentalne higijene (I). 2. izd. Beograd: Savez društava

psihologa Srbije; 1990.

14. Deady, M. A review of screening, assessment and outcome measures for drug and

alcohol settings. Network of Alcohol and Other Drugs Agencies;2009.

15. Roche, A. M., & Pollard, Y. Improved services for people with drug and alcohol

problems and mental illness. Adelaide: National Centre for Education and Training on

Addiction (NCETA);2006.

16

16. Croton, G. Screening for and assessment of co-occurring substance use and mental

health disorders by Alcohol & Other Drug and Mental Health Services. Victoria:

Victorian Dual Diagnosis Initiative Advisory Group; 2007.

17. Priebe S, Huxley P, Knight S, Evans S. Application and results of the Manchester

Short Assessment of Quality of Life (MANSA). Int J Soc Psychiatry 1999; 45(1): 7−12.

18. Björkman, T., & Svensson, B. (2005). Quality of life in people with severe mental

illness. Reliability and validity of the Manchester Short Assessment of Quality of Life

(MANSA). Nordic Journal of Psychiatry, 59(4), 302-306.

19. Baćić I. Usporedba različitih indikatora efikasnosti psihoterapijskog tretmana u

liječenju PTSP-a [diplomski rad]. Zagreb: Sveučilište u Zagrebu; 2008.

20. Hasida B, Duvdevany I, Saffoury Issa D. Ethnicity moderates the effects of resources

on quality of life for persons with mental illness living in community settings. Psychiatric

Rehabilitation Journal 2004;37(4):309-315.

21.Ritsner MS, Arbitman M, Lisker A, Ponizovsky AM. Ten-year quality of life

outcomes among patients with schizophrenia and schizoaffective disorder II. Predictive

value of psychosocial factors. Quality of Life Research 2012;21:1075–1084.

22. Bechdolf A, Klosterkotter J, Hambrecht M, Knost B, Kunterman C, Schiller S,

Pukrop R. Determinants of subjective quality of life in post acute patients with

schizophrenia. European Archives of Psychiatry and Clinical Neuroscience 2003;253:

228 –235.

17