1

Žilber Delae i Marsel Marli

Maja u šumi

2

Danas je završena žetva. Maja skuplja slamu i nosi u ambar. Samo što je sela da se malo odmori kada opazi mali, drhtavi ružičasti nosić. Iz slame je izvirivao šumski zečić, ukočen od straha. - Jadni zečiću – reče mu Maja i uze ga u ruke. - Pravo je čudo da te nisu smrvili noževi kosilice! Ne boj se! Poneću te svojoj kući i zvaću te Pipi.

3

- Kako je mali! - pomilova ga mama. - Mora da je gladan. - Potražiću bočicu i cuclicu - rece Maja. Bice dobra ona kojom hranim lutku.

- Pipi je brzo rastao. Divno se igrao s' Majom i više je se nije bojao.

4

Dado i Sonja, Majini susedi, dolazili su svakoga dana da vide kako napreduje zečić i uvek mu donosili ili ljuske od graška ili ljuske od krompira ili maslačak. - Kako su mu vrhovi ušiju plavkasti - iščuđavala se Sonja.

5

6

- Zašto je Pipi danas tako tužan? - upita Dado. - Istina je. I zbog toga sam mnogo zabrinuta - složi se Maja. - Već nekoliko dana neće da jede, dlaka mu je izgubila sjaj, ne umiva se,

neće da se igra… - Treba ga što češće voditi u šetnju - dodade Sonja. - Zečići su šumske životinje i ne podnose zatvoren prostor. Treba ga pustiti na slobodu - bio je odlučan Dado. - Znam. Ali ga ne mogu ostaviti bilo gde - reče Maja. Deka mi je uvek govorio: "Kada imaš neku životinju, moraš se o njoj brinuti".

7

Posle ručka Maja i zečić podjoše u šumu. Na samom ulasku u šumu začuše neobičan šum.

- Pogledaj, Pipi! Jato senica!. One se svake godine, u ovo vreme, skupljaju u velika jata i s drugim crnim, plavim i žućkastim senicama

čiste šumu od insekata. "Divno ih je posmatrati kako lepršaju", pomisli zečić i sede na zadnje

noge. - Vidiš li onu staru ogradu na kraju staze. Odatle počinje šuma - reče mu Maja.

8

Brbljivica šojka, koja sve vidi i sve čuje, prva je opazila Maju. - Vidim lovca! Izgleda opako!. Već je zarobio zeca! - povika šojka, da se orilo

šumom.

9

Sve se životinje uznemiriše.

10

Sakrijmo se! - reče lisica.

11

Bežimo! - drhtala je košuta od straha.

12

Ne, to nije lovac - umirivao ih je crvendać. - To je Maja. Dobro je poznajem. Ona mi svakog proleća donese nešto fino za jelo. - Istina je - kočoperila se senica. Maja preko cele zime hrani i ptice i životinje. Graja se polako stišavala. - Zdravo, Majo! Baš se radujem što si došla! - zacvrkuta senica.

13

- Ako budemo išli uz potok, necemo zalutati - rece Maja zecicu. - Pazi, Pipi, klizavo je! Iznenada Maja povika uzbudjeno: - To su jazavčeve stope! Pričali su mi da se jedne noći jazavac ušunjao u vinograd da se zasladi groždjem. Zbog njegove crne njuške i čupavg krzna, čika Martinu se u mraku učinilo da je to medved!. Kažu da je premro od straha.

14

- Pipi, dobro pogledaj i zapamti. Ovi tragovi u glibu su tragovi lasice – poučavala ga je Maja. - Pokazao mi ih je deka, prošle zime.

Lasica se često ušunja u kokošinjac pa kupi jaja, a ponekad i piliće. Ona je opasna i za male zečiće!… Hajdemo, odavde.

15

- Kada pomislim na sve opasnosti koje vrebaju u šumi, ako te ostavim, naježim se! Maja iznenada potrča, čvrsto stisnuvši Pipija. - Ne okreći se! - prošaputa. - Opazila nas je divlja mačka!

16

- Ovde ćemo se sakriti - reče i čučnu.

17

Samo što je izgovorila ove reči, kada iz kaljuge izroni čopor divljih svinja.

18

Maja i Pipi brzo se uzveraše uz usko brvno koje je bilo postavljeno preko potoka. - Spaseni smo, zečiću!. One ovuda ne mogu da prođu. Kada su prešli na drugu stranu potoka, Maja obeshrabrena reče: - Eh, Pipi, nisam mislila da će biti toliko opasno da te samog ostavim u šumi.

19

Maja i zečić pažljivo su zagledali nešto žarko, poput plamena.

To subile dve veverice, s' uzdignutim repom, koje su brbljale i grickale šišarke. Kada su ih opazile, ispustiše šišarke i nestadoše među granama.

20

U tom času pojavi se lovac. Ne oklevajući, Maja i Pipi pobegoše u suprotnom pravcu.

21

Sva zadihana, Maja se nađe na proplanku, na kojem su skakutale košute i jeleni, zaneti udvaranjem.

22

Veliki jelen, s velikim rogovima, podiže uvis glavu i snažna rika odjeknu šumom. Srne oko njega zadrhtaše…

- Spasavajte se!. Spasavajte se! Dolaze lovci! - viknu im Maja. U tren oka životinje se razbežaše i nestadoše u gustom čestaru.

23

- Šuma je veoma opasno mesto za zečića, kao što si ti - reče Maja koja je izgubila već svaku nadu da će pronaći bezbedno mesto za Pipija. Iznenada, iz daljine se začu neka buka. Maja pogleda u tom pravcu i ugleda drvoseču Ivana kako seče drva, naravno, na mestu gde je seča dozvoljena. - Upitaću ga za savet - reče Maja. - On dobro poznaje šumu i može nam pokazati skrovit kutak za tebe, Pipi. Hajdemo! - Vidi, vidi! - Ko to dolazi? Moja prijateljica Maja. Šta ti radiš ovde? - zapita Ivan. - Nije pametno da sama tumaraš šumom! - ukori je drvoseča.

24

- Tražila sam mesto na kojem bih ostavila svog prijatelja zečića - reče Maja i ispriča mu celu priču. - Znam jedno mesto na vrhu šume - razmislivši reče Ivan. - Popnite se na traktor. Kada završim posao odvešću te u selo. Putem je drvoseča objašnjavao Maji. - Tvome zečiću je potrebna šuma u kojoj će naći druge zečeve!

25

- Mesto je čarobno! - oduševila se Maja. - Pogledaj samo ovu jazbinu, Pipi!

26

U blizini imaš čak i kupine. Da uberemo neku.

27

Zečić je sedeo na panju, načuljivši uši, i pažljivo slušao Majine savete. - Najvažnije je da budeš oprezan. Ne izlaži se opasnostima. Izbegavaj sovu i sokola. Ne veruj kopcu i tvoru i, dobro se čuvaj lisice! Doći ću da te vidim. Obećavam ti! Približavalo se veče i Maja je morala da pođe kući. Pipi je uplašeno gledao za Majom koja se udaljavala.

28

Jednog zimskog jutra, nekoliko meseci kasnije, Maja se uputi u šumu. Drveće se belasalo, prekriveno injem. Ugledala je drvoseče kako se greju oko vatre. Maja produži dalje.

29

Zaledjeno lišće i granje krcka ispod njenih cipela. - Pipi! - povika Maja. - Pipiiii! Zečevi, prestrašeni Majinom vikom pobegoše dublje u šumu. Maji se učinilo da je u visokoj travi ugledala vršak plavkastog uva svoga zečića.

30

"Kao da me je prepoznao i pozdravio!, pomisli Maja, malo razočarana što se zečić sakrio. - Neću zbog toga plakati - reče. - Važno je da je Pipi srećan.

Kraj