29 28. redovni sastanak držan u beogradu 30, maja 1919, godine

STENOGRAFSKE BELEKE PRIVREMENOG NARODNOG PREDSTAVNITVA KRALJEVSTVA SRBA, HRVATA I SLOVENACA.

iMiiiiiiiiiiiiiiimiimiiii miiiii iiniii iiiiiiiiiiniiimimimiiiiii inu iiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiumi miiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiimiiiiimiiimiiiiiiiiiiuiiiiiiimiiiiiiiiiiii

28. REDOVNI SASTANAK PRIVREMENOG NARODNOG PREDSTAVNITVA

KRALJEVSTVA SRBA, HRVATA I SLOVENACA DRAN U BEOGRADU 30, MAJA 1919, GODINE.

PREDSEDAVAO:

Predsednik dr. Draa M. Pavlovu SEKRETAR:

dr. Dragutin Lonar.

mim-

Gos-

Poetak u 16 i po asova. Prisutni su bili sva gg. Ministra sem g

stra pota i telegrafa. Predsednik dr. Drag. Pavlovi: -

podo, otvaram 28. redovni sastanak. Izvolite uti protokol prolog sastanka. Sekretar dr. Drag. Lonar: Proita

protokol 27, redovnog sastanka. Predsednik dr. Drag. Pavlovi: Gos-

podo, ima li ko ta da primeti na protokol? (Nema.) Prima li Narodno Predstavnitvo protokol, kako je sad proitan? (Prima.)

Objavljujem da je protokol primljen. Izvolite uti molbe i albe koje su stigle predsednitvu.

Sekretar dr. Drag. Lonar (ita): Ste- vana udova Nikole Miloradovia uitelja iz Beo- grada moli, da joj se odredi penzija i priznadu 18 godina uiteljske slube njenom muu;

Svetislav Pani iz Knjaevca moli za invalid- sku potporu za mesece oktobar, novembar i decembar 1915. i za elu 1916, 1917. i 1918. godinu;

Dimitrije Raji iz Velikog Gradita moli za dravnu slubu.

Predsednik dr. Drag. Pavlovi: Go- spodo, ove e se molbe i albe uputiti odboru za molbe i albe.

Izvolite uti interpelacije. Sekretar dr Drag. Lonar (ita): Interpe-

lacija Gligorija Drakalovia na g. Ministra Vojnog i Mornarice o rekviriranom pirindu iz fabrike u

Pribaevu kod Koana, okrug Bregalniki; koja glasi vidi prilog 1,

2) Interpelacija Sulejmana Salih-agia na g. Ministra za Agrarnu Reformu, o manifestu kotar- skog upravitelja u Brkom dr. Kotica koja glasi: (Vidi obe interpelacije na kraju sastanka.)

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ove e se interpelacije uputiti dotinim Ministrima i stavie se na-dnevni red kad budu gospoda Mi- nistri izvestili da e na njih odgovoriti.

Izvolite uti izvetaje gospode Ministara, Sekretar dr. Drag, Lonar (ita): Izve-

taj g. Ministra Unutranjih Dela da e na interpelaciju g, Milana Marjanovia, o sudbini dece koja su prilikom evakuacije povedena iz Srbije, odgovoriti im prikupi potrebne podatke.

Izvetaj g. Ministra Unutranjih Dela, da e na interpelaciju dr. Mehmeda Spahe, o objavi li- ste konfidenata u Bosni i Hercegovini, odgovoriti, im dobije potrebne podatke,

Izvetaj g. Ministra Unutranjih Dela, da e na interpelaciju dr, Mehmeda Spahe o javnoj bez- bednosti u Bosni a povodom napada na kuu Alvije HalVadije odgovoriti, im prikupi potrebne podatke.

Izvetaj g. Ministra Finansija da e na interpelaciju g dr. Mehmeda Spahe, o naplaivanju poreza za kmetovske zemlje od dosadanjih vlasni- (fca, odgovoriti, im prikupi potrebne podatke.

Izvetaj g. Predsednika Ministarskog Saveta, da je poslao dravnom Savetu na miljenje zakon i projekat Narodnog Poslanika Adolfa Ribnikara

10S

736 Stenografske beleke.

i drugova protivu kriumarenja ivei, ivene hrane i stoke i da je Dravni Savet isti prouio i svoje miljenje s primedbama poslao, to se u prilogu alje. (Vidi prilog.)

Izvetaj Ministra Vojnog i Mornarice da e na interpelaciju g. Milana Marjanovia o tome koliko je i kad brodova torpilirano i koliko je Srba propalo na istim, odgovoriti, im prikupi potrebne podatke.

Izvetaj g. Ministra Vojnog da e na pitanje g. Dimitrija Maia o Konstantinu Popoviu life- rantu brana odgovoriti kad prikupi potrebne podatke.

Predsednik dr. Drag M. Favlovii: Gospodo, pre no to predjemo na dnevni red ima nekoliko usmenih pitanja gospode Narodnih 'Po- slanika upravljenih na gospodu Ministre. Tako, gospodin Milivoje Bai ima pitanje na gospodina Ministra Unutranjih Dela o rekviriranju stanova.

Ima re gospodin Milivoje Bai. Milivoje Bai: Sluao sam da ima neka-

kva uredba po kojoj drava moe rekvirirati stanove za svoje potrebe. Ja razumem da se mogu rekvirirati stanovi za dravnu potrebu, ali u tom sluaju ako ima stanova suvinih i ako ima kua za to. Medjutim zna se, da je u Beogradu velite oskudica stanova i da se pojedine porodice veoma mue i da ovaj broj stanova, koji ima u Beogra- du nije dovoljan da primi umnoeno stanovnitvo grada Beograda, a toli jo i mnoge doljake sa strane a naposletku i one stanovnike koji su upueni zbog svoga rada u pojedina nadletva. Za- lili su se pojedinci od mojih drugova da se po to] uredbi pojedinci isteruju iz stanova, jer je prea dravna potreba, medjutim ljudi imaju pravo na stanove, jer sede pre rata. Ja bih molio g. Mini- stra Unutranjih Dela da mi objasni da li zaista policijski organi na tome nastoje da se ti ljudi izgone iz stanova i da trae stanove, kojih medjutim u Beogradu nema. Mi znamo vrlo dobro kakve su prilike u Beogradu i pre rata bile, da je Beograd, i ako po izgledu lepa varo, po zdrav- stvenim prilikama jedna varo koja dolazi po mor- talitetu na drugo mesto. Sad kad gradjani budu primorani da sede u jednoj ili dve sobice po nekoliko dua te e prilike za zdravlje biti jo gore a svakako mi se ne emo boriti za to da Beograd bude na prvom mestu to se tie mortaliteta. Ja bih molio g. Ministra Unutranjih Dela da mi objasni, da li je zaista tako, moda sam ja pogreno obaveten, da li zaista policijski organi nate- ruju ljude da zbog dravnih potreba moraju da izlaze iz svojih stanova i da trae druge stanove, kojih sada nema i da li on smatra da je ta ured-

ba, koju je propisala vlada jaa od onoga zakona, koji je Narodno Predstavnitvo donelo pre izvesnog vremena. Ako smatra, da je zakon, koji je Na- rodno Predstavnitvo donelo jai, onda ga molim, da mi kae, da li e se postarati da taj zakon dobije vrednost i da vie policijski organi ne uzne- miravaju nae gradjane i da ih ne isteruju iz stanova na koje imaju pravo.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Pe ima g. Ministar Unutranjih dela.

Ministar Unutranjih Dela Sveto- zar Priblevi: Gospodin posl'anik;, koji je stavio pitanje, mogao se tano informirati o celoj stvari, da je zatraio Slubeni List, jer bi u Slu- benom Listu naao dotinu odnosnu uredbu. Uredba je izila u Slubenom Listu i po toj uredbi mogua je rekvizicija za potrebe dravnih nadletava i za takve potrebe za koje Ministri nalaze, da su u dravnom interesu. U koliko je meni poznato, do sada je bilo nekoliko sluajeva tih rekvizicija za dravne potrebe, t. j. za dravna nadletva, jer gosp. pita mora da prizna, da se pre svega moraju u Beogradu osigurati mesta za dravna nadletva. Ako se trai od vlade da u dravnoj upravi uvede red, ako se trai od vlade da popravi mnoge neprilike i nezgode, u kojima danas ivimo, onda pre svega mora vlada da osi- gura mesta i stanove za dravna zvanja. Usled te potrebe, koja je nastupila, resio je Ministarski Savet, da donese tu uredbu, koja se imade nak- nadno podneti na odobrenje Narodnom Predstav- nitvu. Dokle god Narodno Predstavnitvo ne rei tu stvar, vlada provodi tu uredbu uz punu odgovornost prema Narodnom Predstavnitvu. Ako Narodno Predstavnitvo nalazi da je vlada tu prekoraila granice svoje kompetencije, jer se brinula za taj veliki dravni interes, onda Narod- no Predstavnitvo ima puta i naina da se sa vladom rauna.

Ja u ovome asu ne mogu da znam, koliko je bilo sluajeva tih rekvizicija, znam, da ih je bilo malo, ini mi se za Ministarstvo Trgovine i ]o$ za jedno Ministarstvo. Kako sam napomenuo ta uredba e za koji dan doi ovdje pred Narodno Predstavnitvo, pa e Narodno Predstavnitvo onda moi i svojom privolom, svojom sankcijom da osnai tu uredbu.

To je sve to imam da kaem na pitanje g. poslanika.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re g. Bai.

Milivoje Bai: Ja razumem to, to je g. Ministar'kazao da drava usled ovih svojih potre-

28, red. sast, od 30. maja 1919. 737

ha kad nema zgrada za svoja nadletva, moe izvriti rekviziciju, ali zgrada koje nisu preka potreba pojedinaca. Ali da ona izgoni pojedine ljude sa svojim porodicama, to mi izgleda malo nezgodno. Ja sam imao sluajeva sa svojim kolega- ma, koji su imali stanove, i sedeli sa svojim porodicama, ali su morali da se isele, zato to treba da se tu smesti kasarna i vojska. Pre izvesnog vremena itao sam u novinama, da e se drava postarati, da popravi izvestan broj stanova. Ja vidim, maj mesec je proao, nastae jesen i zima, i ti stanovi nee se popraviti, i onda e nastupiti jo i vea nezgoda.

Stoga bili molio gosp. Ministra, da taj zakon donese u svoj svojoj striktnosti, da nebi trpeli pojedini ljudi i njihove porodice, koje ovaj zakon \ treba da pogodi. 1 molio bili ga, da sa vladom poradi na tome, da se ovi stanovi to pre opra- ve, tako da vlada ne bi mirnim gradjanima sa svojim nadletvima dosadjivala i to gradjanima, koji podnose sve teke posledice ovoga rata.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Re ima g. narodni poslanik Toma Popovi, da stavi pitanje na g. Ministra Prosvete.

Toma K. Popovi: Gospodine predsednice, hou da stavim pitanje na gospodina Ministra Vera i gospodina Ministra Prosvete o ovome:

S obzirom na skupou, a da bi se pomoglo svima dravnim inovnicima, medju kojima su i svetenici i uitelji, ovima se pored paroliijskili prihoda i plata daje jo i dnevnica po jedan dinar dnevno na svakoga lana njihove porodice. Medjutim porodice onih svetenika i uitelja, iji su hranioci umoreni od krvolonih zavojevaa Austrijanaca, Magjara, Nemaca i Bugara liene su dravne pomoi, pak ak i onoga dinara dnevno, koji se daje porodicama ivih svetenika i uitelja, te su usled toga primorane, da za koru hlje- ba mir.cu mue i prosjae, i svoj ivot tekom mukom odravaju.

Pitam g. Ministra vera i prosvete, zato su zaboravili porodice ovih nevino izginulih rtava i muenika, i misle li da ili u pogledu izdravanja pomognu, a ako ne misle, ime to pravdaju?

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Re ima g. Ministar Prosvete.

Ministar Prosvete Ljuba Davidovl: - Gospodo poslanici, da sam zaboravio ovu dunost, na koju me je opomenuo g. Popovi, ja bih mu bio veoma zahvalan, to me je opomenuo. ja nisam zaboravio. 1 pored toga, to nisam zaboravio, mislim, da mogu opet biti zahvalan g. Popoviu, to se i on brine o brizi, koja je glav-

na briga moja kao ministra prosvete. Nisam zaboravio porodice onih ljudi, koji su dali ivot za otadbinu, naroito nisam zaboravio porodice onih ljudi, koji zbilja padaju u moju nadlenost, ii moju brigu.

Ima preveliki broj uitelja, a o svetenicima go- vorice g. Ministar Vera, za koje se nezna, dali su izginuli na bojnome polju, ili su nestali po logo- rima zarobljenika, ili ih je neprijatelj, vodei ih i; logore, uz put smaknuo.

im sam doao na ovo mesto, ja sam odmah zamolio Ministarski Savet, da porodicama tili ljudi izda njihovu platu i to elu platu onima, koji primaju manje od stotinu dinara, a dve treine onima, 'koji primaju veu s time. da meseni do- hodak ne moe biti ni u kome sluaju manji od stotinu dinara. Sem toga molio sam g. Ministra Vojnog, da nastoji svojim autoritetom, da se invalida onima, za koje se pouzdano zna, da su izginuli, odredi im pre, a ako ima mogunosti i prekoredno i to naroito uiteljima narodnih kola. To sam uinio, gospodo s toga, to sam mislio, ne da je zasluga njihova vea nego li drugih boraca, nego zato, to sam mislio, da je njima, kao slabo plaenima, teko ekati.

1 Ministar Vojni odgovorio je, da je voljan da se pobrine, da se invalide uitelja rese to pre, u to kraem roku.

Sto se tie penzija onih uitelja, za koje pouzdano znamo da su izginuli, gospodin poslanik moe se uveriti, da se te penzije rade pod najhit- nijim uslovima. Najzad, kad je re ovom dinaru na dete. ja sam se pobrinuo i za taj dinar. Tokom ovoga meseca, ja sam na putu doznao, da porodice uiteljske ne dobijaju ovaj dinar za svako dete, i ja sam uputio pismo g. Ministru Finansija, da se svakoj porodici izginulih uitelja dade ovaj dodatak deci njihovoj. Kako g. Ministar Finansija nije odgovorio na taj zahtev, ja mislim da je g- Ministar primio ovaj moj predlog, te prema tome ja mislim, da e taj dinar dodeliti deci izginulih uitelja.

Ja sam duan da kaem zahvalnost g. Milu- tinu Dragoviu, koji se starao i brinuo o porodicama uitelja, ali on je to uinio drugim putem, ne ovim putem kao to je g. Popovi uinio. On je podneo pismeno pitanje i zadovoljio se pisme- nim odgovorom. Ali ma da je g. Popovi ovako uinio, ja smatrani da treba da izjavim blagodar- nost svakome onome, koji se brine o porodicama uitelja.

Ministar V e r a dr. Tugoinir Alaupovl. Gospodo, povodom pitanja poslanika g. POpo-

via ast mi je na ova izlaganja g. Ministra Pro- 105*

738 Stcnografske bclekc.

svete dodati samo ovo. U poetku je ovo pitanje o iidovama i siroadima poginulih i nestalih sve- tenlka bilo potpuno neuredjeno. Ja sam kao jednu od prvih dunosti smatrao, da se u prvom redu pomogne udovama i siroadi junaka i muenika, Ikbji su dali krv za slobodu i jedinstvo, pa je Ministarski Savet u sednici svojoj od 31. ja- nuara 1919. god. odobrio da se svima porodicama poginulih i nestalih svetenika izdaje potpun hir, ili plata, sve do onoga vremena dok se pitanje o penzijama definitivno ne rei. Ja sam umu- tio radi toga i g. Ministra Finansija, i on je izdao svima finansijskim oblastima raspis da se tako i postupi.

Kolika dnevnica ide na bir i platu ja drim da ne spada U kompetenciju Ministarstva Vera, a ako se ta dnevnica daje ostalima, kao to se daje na priliku penzionircima i penzionarkama, ja drim da nema apsolutno nikakvog razloga da se, ba i uzmite da je to dodatak na skupou ili ta dnevnica, ne daje udovama poginulih, umrlih i poubi- janih svetenika.

'Pa i ovo sve sam ja drao da nije dovoljno da se zaista obezbede deca i porodice tih narodnih muenika, pa sam za nov budet predvideo bio svotu od 300.000 dPnara kojom bi se svotom, i obzirom na skupou i na pomo, deca tili naih narodnih muenika pomogla, da se iz te svote daje pomo prema broju lanova i materijalnim prilikama u kojima se nalaze familije tih poginulih hra- nitelja.

Ja sam iiveren da e i Narodno Predstavni- tvo tu svotu ako ne povisiti, a ono bar zadrati prema onom prvom predlogu, jer smo senima poginulih junaka duni bar najmanje to, da se bri- nemo u koliko je mogue za njihovu siroad i njihovu clecu.

Prema tome drim da je g. poslanik bio suvie otar kad je rekao da udovice i siroad nisu dobile nkakvu dravnu pomo, a Ministru e i odsada, kao i dosada, kao i kraljevskoj vladi biti na srcu da se brine za decu i siroad tih narodnih muenika. Zato molim g. poslanika da primi ovaj moj odgovor.

P r ed s e d n i k dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re g. Popovi:

Toma K. PopovC: Iz govora gospodina ministra vidi se da su oni neto radili, ali je fakat da su porodice izginulih svetenika i uitelja dole do prosjakoga tapa, i da ima osam meseci kako smo pslobodjeni, a gospoda Ministri su se posta- rali samo za porodice ivih svcten'ka i uitelja, a ne za porodice umrlih i izginulih.

Ja kao bivi predsednik optine u (iiljanima imao sam prilike da vidim, da pred optinskom kapijom dolaze deca i udove izginulih svetenika i uitelja traei milosti i pomo po optinama, za to to nisu imali dravnu pomo, isti je sluaj i po drugim mestima.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: - Ima re g. Ministar Vera.

Ministar Vera dr. Tugomir Alaupovl: Ja nisam ovde pravio nikakve razlike, nego . zakljueno da se svima udovicama poginulih, nestalih i umrlih svetenika izdaje pomo. Takav je zakljuak Ministarskog Saveta. Ja sam rekao g. poslaniku da sam taj zakljuak Ministarskog Sa- veta sproveo g. Ministru Finansija, i ako se to ne provede onda ja nisam odgovoran za to.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Sad imamo pitanja na g. Ministra Finansija. Ima re g. Ivo Kovaevi.

Ivica Kovaevi: Gospodo, ja u biti sa svojim upitom vrlo kratak, da gospodinu Ministru Finansija dadem prilike, da mi dade kratak i ja- san odgovor. Radi se o ovom: Petanski je sabor 1917. godine stvorio zakon, kojim je udario porez na proizvodnju vina, t. j. da svaki vinogradar ima da plati od ubranog priroda 14 kruna po hl. Ra- zumije se samo po sebi, da je ovaj novac irnao tei samo u ratne svrhe. Pripominjem, da je sli- an zakon, predlog bio iznesen i u bekom parlamentu, gdje je bio jednoglasno zabaen. U Hrvat- skoj i u zemljama nekadanje blaene krune sv. Stjepana stupio je taj zakon na snagu i najvie ga je osjetio na seljak. Ja sam zastupnikom kraja, koji gotovo iskljuivo ive od vinogradarstva. Ci- jelo hrvatsko Zagorje, Prigorje i Kalniki kraj sami su vinogradi. Oni su seljaku oranica i koani- ca. Seljak u jesen ve proda mot, da plati dug, kojega je napravio uzimajui kroz svu godinu na vjeru kukuruz. Ovo je imalo pred oima Narodno Vijee u Zagrebu, kad je koncem novembra prole godine na moj predlog stvorilo jednoglasan zakljuak, - dakle zakon, jer je Narodno Vijee bilo suvereno - - kojim se ukida ovaj proizvodni porez na vino. Hvala gospodinu Spiniu kao i sadaniem ministru za agrarnu reformu dru Polja- ku, koji su taj moj predlog zagovarali. 1 tako je provedba ubiranja poreza bila obustavljena. Ja sam iznio u Narodnom Vijeu, da bi se ovaj porez zamijenio potroarinom, da tako porez ne bi pla- ao producenat nego Ik'onzumenat. Povjerenitvo za finansije u Hrvatskoj povelo je U tom pogledu izvidjaje. No medjutim je doao i 1. decembar i hvala blaenoj centralizaciji, zapelo je sve. Ovih dana itam u novinama, da je Ministar Finansija

28. red. sast. od 30. maja 1919. 739

ishodio od Ministarskog Saveta nalog, kojim se ovaj zakon, kojeg je Narodno Vijee u Zagrebu stvorilo, stavlja van snage, te se nalae, da se imade i nadalje taj porez ubirati. Ja se ograniu- jem samo na taj upit, koji stavljani na gospodina Ministra Finansija, kako da on zajedno sa Mini- starskim Savetom izdaje neki ukaz, kojim se ukida jedan zakon. Molim odgovor.

P r e d s e d n i k dr. Drag. M. Pavlovi: - Re ima gospodin Ministar Finansija.

Ministar Finansija dr. Momilo Nin- i: Ja u odgovoriti na taj upit kratko i jasno. Moram da kaem, da mi taj upit nije dostavljen dosada, i bilo mi je nepoznato, da e mi ga danas po podne staviti. Stoga molim gospodina narodnog poslanika da saeka moj odgovor do onoga momenta, kad ml upit bude dostavljen. U osta- lom ja smatram, da mi je time, to je gospodin poslanik govorio, ujedno dostavljen i upit i nadam se, da u ve sutra odnosno do prve idue sednice podatke prikupiti i na to pitanje tano odgovoriti.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Re ima narodni poslanik Ivica Kovaevi, da se izjavi o odgovoru g. Ministra.

Ivica Kovaevi: Ja sam se drao poslov- noga reda naroito l. 88. Ja sam jo prije podne predao kancelariji Predstavnitva moj upit, pa drim, da nisam ja kriv to gospodin Ministar Finansija nije znao za moj upit. Krivnja lei na g. Ministru Finansija u tome, to sam mu kao narodni poslanik onoga kotara prije mjesec dana tano opisao prilike u Bcojima tamo ivi na seljak- vinogradar i upozorio sam ga ujedno, da bi onaj as imali revoluciju u onom kraju, kad bi se taj porez ubirao. (Negodovanje. Glasovi: Zar bolje- vizam? Zast. Sp'ni: Zato su ga u Austriji uki- nuli!?) Maarski je zakon ukinut glede toga. Zakon je stvoren po Narodnom Vijeu pa drim, da nema nikoga osim ovog parlamenta koji moe da taj zakon van snage stavi. Ja ekam vrlo rado odgovor gospodina Ministra Finansija.

>

P r e d s e d n i k dr. Drag. M. Pavlovi: Re ima gospodin Ministar Finansija.

Ministar F i n a n s i j a dr. Momilo Nln- i: Kao god to nije krivica gospodina poslanika poto mi je pitanje poslao pre dva dana, tako nije ni moja, sk 0 tom pitanju nisam imao nikakvog znanja do danas. Mene iznenadjuje samo jedna stvar, a to je, da se gospodin poslanik buni na samu pomisao, da je mogao neki porez da se naplauje i to spominje, kako bi i sam pokuaj naplate toga poreza mogao da izazove itavu re-

voluciju u onom kraju. Gospodo, ja mislim, da sam dovoljno jasno u svom ekspezeu q naoj fi- nancijalnoj situaciji, a isto tako i u ekspozeu o budetu izneo i naglasio, kako je naa finansijska situacija takva, da zahteva rtava od nas sviju, od najsiromanijeg do najbogatijeg, samo to te rtve moraju biti srazmerno rasporedjane. Ako elimo da stvorimo nau dravu ne smemo poi od te pomisli, da ako bi drava smatrala potreb- nim da od naroda trai rtava, da to moe da izazove ne revoluciju, nego ma kakvo protivljenje. Nove drave, koje su sa velikim rtvama uje- dinile i oslobodile mogu se stvoriti i izgraditi ako kod svog naroda kod traenja rtava ne samo ne naidju na protivljenje, nego na najvee portvo- vanje, ako svi onako isto kao to su nai vojnici biti gotovi da dadu ivot i rado ga i u velikoj meri davali, mi budemo gotovi, da odreimo kesu i damo dravi, to joj je neophodno potrebno. (Odo- bravanje.)

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Re ima gospodin poslanik Kota Timotijevi.

Kota Timotijevi: I ako je veliki deo naih inovnika za vreme povlaenja ostavio zemlju, ipak je po naredbi same vlade ostao jedan veliki broj dravnih slubenika u zemlji. Isto tako ostao je u zemlji vrlo velik broj invalida. Sa Krfa po- elo se je tek godine 1916. pod jesen dakle posle godine dana slati preko enevskog biro-a neto plate i invalidske potpore. Od plata inovnika slata je polovica a invalidima skoro ni jedna e- tvrtina. Praksa je bila takva, da se s vremena na vreme u tri do etiri meseca slala po jedna mala suma 30, 50 do 60 dinara. enevski biro doao je u Beograd, da izvri likvidaciju i iznese stanje, da bi se znalo koliko je ko i ta na ime invalide i opte svoje prinadlenosti primio. Taj e rad vrlo dugo trajati, fcao to to obino kod nas ide. Medjutim medju ovim ljudima, koji svoje nisu primili tako dugo vremena ima takvih koji ne mogu ekati tako dugo, dok enevski biro likvidira, i dok se zna tano suma, licoliko su primili. Nesumnjivo je, da je svaki od njih bio neizmiren bar za jednu godinu dana. Stoga mislim, da bi bilo razumno, da gospodin Ministar Finansija nadje drugi nain, da ne ekajui optu likvidaciju enevskog biro-a, na raun sume koju e taj biro pokazati izda odmah jednogodinju punu sumu invalide, penzije i plate, te da na taj nain u ovim tekim i skupim vreme- nima pomogne tim ljudima. Ja mislim, da gospodin Ministar nema nita protiv toga i da e ovako postupiti.

P r e d s e d n i k dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re g. Ministar Finansija.

740 Stenografskc beleke.

M i n i s t a r F i n a n s i ja dr. Momilo Nin- ;c: Doista, gospodo, sa likvidacijom Izvestaj- nog biro-a ne ide brzo prvo zbog toga, to je trebalo preneti sva akta i podatke iz eneve u Beo- grad, a za to je trebalo uzeti naroiti voz, to je najbolji dokaz, da je tih akata bilo mnogo, poto je doista bilo raznovrsne pomoi koja se je slala. Dosta je medjutim vremena prolo, jer to nije zavisilo samo od nae volje da taj voz dobijemo. Zatim vi znate kako je bio sastavljen taj Izvetaj- ni biro u enevi. On je bio sastavljen iz inovnika najraznovrsnijih struka. Bilo je tu sudija, pota- ra, tiitelja i ljudi slobodnih profesija advokata i trgovaca. Cim smo doli u Beograd, svaki je Ministar imajui pune ruke posla odmah uzeo svoje inovnike natrag. Ljudi slobodnih profesija su otili na svoje redovne poslove da bi mogli izdr- avati svoje porodice tako da izvetajni biro dolazei u Beograd, tek onda nije mogao da radi. Tre- balo je prikupiti personal, koji je slobodan a toga person'ala ima malo. Taj je posao sad organizo- van i ja se nadam da e ii dosta brzo. Ali g. poslanik ima pravo, kad kae da ima ljudi naroito invalida, a ima i ljudi sem invalida, tcojima je to pitanje, ta plata ili pomo od drave neophodno potrebna i koji pri ovakovom sadanjem materi- jalnom stanju ne mogu dugo ekati na pomo i platu. G. poslanik ima pravo i u drugoj stvari kad tvrdi da je nesumnjivo da je naa drava ostala duna gotovo svim onima, kojima je trebalo platu, penziju ili pomo za vreme evakuacije slati. Zbog toga sam ja naredio da prema naoj dana- njoj finansijskoj mogunosti pone drava da Is- plauje jedan deo primanja i dugovanja svima gradjanima, i to da pone sa onima kojima je to primanje neophodno potrebno.

'Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Gospodo, poslanik Milan Marjanovi ima da po- stavi pitanje na g. Ministra Pravde. Kako g. Mi- nistra Pravde, ni njegovog zamenika nema ovde. to molim da odloimo ovo pitanje. (uje se: Do-

jbro). Prelazimo na dnevni red. Prva taka dnev- 'nog reda je pretres izvetaia odbora o dvanajsti- nama. Prvi je g. Kerubin egvi.

Kerubrn egvi: Gospodo Narodni Pred- stavnici! U sredu u vee g. Ministar Predsednik svrio je svoje kolniko predavanje s pozivom da Narodno Predstavnitvo glasajui o dvanajstina- ma iskae poverenje kraljevskoj Vladi. To je od njega, sa njegove strane, sasvim razumljivo. Sva- ka parlamentarna vlada u modernim dravama mora da uiva poverenje Narodnog Predstavni- tva. Ona nesme ostati na svome mestu ni jednoga asa, ako to poverenje ne uiva.

To je uopte. A osobito u ovo vreme, u kome mi ivimo vlada ne moe ostati bez poverenja Na- rodnog Predstiavnitva na svome mestu. Ali ako ona zahteva od Narodnog Predstavnitva da gla- sanjem dvanaestina iskae njoj poverenje, ona je duna sa- svoje strane da dokae, da ona to poverenje zasluuje. Zato Narodno Predstavnitvo bilo je u pravu oekivati da e vlada sa svoga poloaja Narodnom Predstavnitvu izneti iscrpan prikaz unutarnjeg i vanjskog poloaja, i da e ona u svima resorima iskaz'ati, ta je do sad radila i ta namerava u budunosti raditi. Time bi ona opravdala svoj zahtev, da joj Narodno Predstav- nitvo iskae svoje poverenje. A ona, gospodo, medjutim to nije uinila. G. Ministar Finansija sa veoma kratkim, gotovo mogao bi kazati bagatel- nim, prikazom upravo sa parom rei traio je, da Narodno Predstavnitvo glasuje za dvanaestine. Ima ve tri meseca, da Narodno Predstavni- tvo zaseda a mi jo do danas nismo uli ni od Ministra Finansija iscrpan prikaz rada svoga, ni izvetaje pojedinih Ministara, kojim su trebali da saopte Narodnom Predstavntvu svoj rad. Tre- ba tek svakoga od njih malo za jezik povui upi- tima i interpelacijama, pa da neto kau. Tako smo imali, gospodo, pre tri do etiri dana prikaz poloaja u Bosni, prigodom zabrane proslave 1. maja, gdje se Ministar Unutranjih Dela prikazao kao kakav novi Ciceron, koji je spasao od novih Katilinaca nau mladu dravu. Da nije bilo interpelacije, mi ne bismo ni toga od njega uli. Gre- hota to medju nama nema Salustija, da onaj pri- zor ovekovei, a ne naao se Salustije ili Klodije koji bi odvratio g. Ministru Unutranjih Dela, na onu njegovu repliku. Od nekoliko Ministara mi jo glasa nismo uli u Narodnom Predstavnitvu, tako, da Narodno Predstavnitvo ne zna, ta oni rade, i ta nameravaju raditi. Kad bi bila Vlada sluajno iz svih stranaka, koje sainjavju ovo Na- rodno Predstavnitvo sastavljena, valjda bi se dalo jo to opravdati i kazati, da su stranke in- formisane o radu vlade, te da ne treba traiti od vlade, da se o svima stvarima u javnosti raspravlja. Ali poto mi imamo jednu vladu, koja se zove koncentraciona a u istini je vlada sastavljena tek iz jedne ili dviju stranaka, onda ostale stranke imaju prava zahtevati, da u Narodnom Predstav- nitvu vl'ada iznese rauna o svome radu i o svima osnovama. Gospodo! Ja neu nizati podrobno dunosti pojedinih resornih Ministara. Mi ne znamo na pr. stanje narodne zdravstvenosti. Ministar za zdravstvenost nije nam izneo kako mi stojimo sa brojem sakatih i invalida u zemlji, da bi po tome to mogli d'a radimo.

28. red. sast. od 30. maja 1919. 741

Da bi nam Ministar za socijalnu skrb, zvao se on Kora ili Gostinar izneo prikaz, kako mi stojimo sa radnitvom, d!a je bar neko izneo za- konsku osnovu, slinu onoj to je poznata u Fran- cuskoj o povraanju u predjanje pravo svih rad- nika, inovnika, svih zaposlenih ljudi u onom istom pravu, u kome ih j(e zatekao rat, tako da se ljudi ne vrate bez ikakvog posla i da se ne ogle- daju okolo gde da nadju koru hleba! O svemu tome neznamo nita. Poto vlada nije nam prika- zala prikaz svoga delovanja mi nemamo ni te- melja na kome bi joj se votiralo poverenje, stoga opravdan je po narodnom klubu stvoren zakljuak: S obzirom na vanjski poloaj, da se ne dade povoda dumanima nae mlade drave, da nas ogovaraju, da nas prikazuju drukije nego to, smo, da se ne stvaraju kojekakve ^kombinacije, mi smo zakljuili dravi votirati dvanaestine, jer to je nuno, ali time ne dajemo poverenje vladi, jer vlada to od nas ne zasluuje.

Kraljevska vlada i svi mi, gospodo, morali bismo biti uvereni o jednoj velikoj istini, naime, da ni u j,ednom Narodnom Predstavnitvu niti inteligencija jednoga naroda nije imala pred sobom te- u zadau pri stvaranju nove drave, nego li je imamo mi danas, s obzirom najpre na jednu inje- nicu, da mi nemamo sankcije za svoj rad. Ovaj parkimenat nije biran normalnim putem izravno od naroda.

Istina, veina, ogromna veina ovde sedeih narodnih predstavnika, jednom je bila birana od naroda. Ali dozvolite mi, gospodo, dozvolite mi, da je taj mandat davno izezao mnogima pre, a mnogima zft vreme rata. Niti glasovanjem niti po- vjerenjem, danas se ne moe pravilno pobiti, da je ovo parlamenat od nude. Ba za to to je ovo parlamenat od nude, mi nemamo one sankcije ) one jakosti moralne i duevne, koju bismo imali onda, kad bi nas narod izabrao za tu svrhu. (uje se: Veliki parlamenat za veliku zadau.)

Drugo, vanjski poloaj teak je i mi nemamo nade da e se neto izgladiti. Mi emo izii iz bor- be dodue osakaeni ali mrtvi ne. Na rovarenje to ga je poela Italija odma iza naega oslobodje- nja i ujedinjenja, to hukanje osobito Hrvata, mamljenje Hrvata kojekakvim ponudama, Italija nee lako postii svoju svrhu. Ona e igrati ulogu, koju su igrali Madjari, koju su igrali Nemci da nas zavade unosei izmedju nas Razdor da posta- nemo trkalite novih imperijalista i pohlepnih su- seda. To je istina koju mora svaki da vidi i prama njoj da izvede zakljuke.

1 ba radi toga nam se nalae, gospodo moja, jedna dunost, da se zamislimo o svom po- loaju. Prvo, jer nemamo sankcije od naroda;

drugo: jer neprijatelj huka u naem narodu ras- paljujui staru mrnju izmedju jednog i drugog dela naroda.

Dunost je vlade i Narodnog Predstavnitva da zajedniki stisnu redove svoje, da rade zajedno, da rade jedinstveno, da rade snano i da ne vode nikakvu posebnu stranaku pohtiku, nego samo politiku dravnu, politiku koja vodi zblie- nju svih delova naroda i do njegovoga konsoli- diranfa.

Gospodo, a kako se kod nas vodi u tom prav- cu politika od strane dravne kraljevske vlade?

Ja neu mnogo nabrajati, nabrajao je u sredu u vee g Kristan nekoliko frapantnih injenica koje ne bacaju najlepe svetlo na vodjenje politike u dravi.

Suradnja svih stranaka parlamenta i vlade, i privlaenje ostale nae inteligencije, koja ne sedi u ovom parlamentu, mora biti pred oima vladi, da tako pred narodom nadomjestimo pomanjkanje direktne sankcije od naroda, ter da svojom slogom i svojim jedinstvenim radom pokaemo da smo na visini. A kad tamo forsiraju se kojekakovi politiki eSsperimenti koji ne mogu nita drugo izvesti nego zlu krv u onim delovima naroda, koji sa tim forsiranjem nisu zadovoljni.

U mnogim krajevima nae drave u istini vodi se potpuna strarfaka politika. Pogledajte na proraun, na budet ta ga je prikazao Ministar Fi- nansija, da se o tome uvjerite.

Ako pogledate neke stavke, videt ete kako izgleda na pr. budet za Dalmaciju, Hrvatsku i Sla- voniju a kako izgleda za Sloveniju i za Bosnu i Hercegovinu.

Vidi se da u Slovenakoj stoje na vladi ljudi iz raznih stranaka ali sloni u jednome, a na ime u tome, da svome narodu pomognu to je mogue vie, da ga razvijaju to je mogue bre.

Doim kod nas u Hrvatskoj i Dalmaciji tako mizerno izgledaju te cifre da se ljudi ispriavaju govorei: to je naa vlada predloila a ministar nita drugo nije uinio nego je naredio to su po- krajinske vlade predloile.

A vidite tu ste krivi vi sami. Krivi bi bili im Hrvati, da smo mi sami tu vladu imenovali ili da bar imamo u nj,u poverenja. Pa ba zato to je proraun za Hrvatsku takav, dokaz je, da je vla- dina politika u Hrvatskoj i Slavoniji i Dalmaciji pogrena.

Treba spomenuti metode, kojima se vodi politika. Ima jedna okrunica od poverenika za unu- tranje poslove u Hrvatskoj, u kojoj se kae, da se politiki zloini ne smeju predavati sudovima na presudu nego da ih mora kazniti policija.


Gospodo, vi sami vidite da je to kandal Ova- kom politikom mogli su se sluiti Beki i 'Pestanski vlastodrci, ali ovde u slobodnoj dravi ne bi smelo to da se radi.

Da se vodi, gospodo, stranaka politika, ja vam ne u navadj'ati jo mnogo ina iz Dalmacije. Ja sam naveo samo jedan in, postupak sa profe- sorom Baraom. Prof. Bara prima od efa vlade pismo da mu do veeras u pofe noi prevede neke vane spise.

A ovaj njemu odvraa: veeras me je pozvao admiral taj i taj, da ga moram izvestiti o nekim stvarima veoma vanim, pitanje sasvim kakljivo, ja moram njemu ii. To moe prevesti i drugi.

Sutradan dekret dug suspendira se sa plate! Nemojte misliti da su ga zbog ovoga suspendirali, suspendirali su ga jedino iz stranako politikih razloga jer i danas, na alost u Splitu vladaju one iste stranake razlike, kakve su vla- dale prije 8 godina izmedju dr. Trumbia i dr. Smodlake. 'Pokrajinska je vlada raspustila pet do est optina. Mi smo uvek vikali protivu Bea to rasputa nae optine i time rui nau autonomiju. Dartas gospodo to isto radi i naa vlada.

Nama se nameu velika gospodarska socijal- na pitanja. Mi smo zagazili u jedno veliko pitanje, pitanje agrarne reforme. Tim pitanjem Kerjenski je .sruio Miljukova i prvu revolucionarnu vladu u Rusiji ;ali i on je tim pitanjem bio sruen od bolje- vika. Nabacio je pitanje poseda, a nije ga mogao sprovesti i doli su boljevici koji su ga proveli na svoj nain. Aksentijev ministar unutranjih dela Kerijenskog, kasnije predsednik prvog parlamenta ruskog, on je sam izjavio, da je sva krivica Kerjen- skog bila u tome to je nabacio jedno pitanje koje nije znao provesti.

Gospodo, ,,L a t i f u n d i a 11 a 1 i a m p e r- d i d e r e". Pitanje agrarne reforme protee se od Mariusa, od obojice brae Graha pa sve cio danas. To je gospodo veoma gorue pitanje kod nas. ini se, feudalci, veleposjednici e se tuiti da im se ini krivina. Valjda im se i ini krivina, ali oni nose odgovornost i kaznu za grehove svojih otaca i djedova.

No gospodo, kad se hoe da reava ovakvo jedno pitanje tu treba imati jednu stanovitu osnovu pa nam prikazati tu osnovu (uje se: Imamo je!). Nemamo je. Sam agrarni odbor primi po jedan arak papiga na kome se neto napie ali ukup- ne osnove nemamo. Agrarni odbor nema je ni dan dananji.

Rei u i ovo. U Dalmaciji javili su odmah; ukida se kolonat, a nitko se nije brinuo doznati, ta je kolonat i gdje on postoji. Ja sam i sam sin kme- ta, moj je otac obrtidjivao tudju zemlju. Moj je brat

obradjivao tudju zemlju, i sad moji sinovci obra- djuju tudju zemlju. Ja nemam nikakovog interesa braniti te gospodare, taj mletaki ostatak staro- ga feudalizma, nemam nikakve koristi zato, ali rei u ovo dasepitanje agrarnerefornu.. nesmeuzetisastranakogstanovi- taiustranakesvrhe. Atose, gospodo, danas ini. Sastavljeni su odbori a kako ti odbori provadjaju usvoju korist agrarnu reformu, dajte se propitati (uje se: to ne stoji) To je tono da se agrarna.reforma provodi u stranake svrhe. Zato je i pametno jue pisao neko u Samoupravi' da agrarnu reformu treba da sprovede izabrani parlamenat za sve dijelove drave podjednom.

Gospodo, ja u vam ovo rei: Za provodjenje agrarne reforme, treba imati.., (Glasovi: Samo budite iskreni!) Iskreno, iskreno. Ja u iskreno govoriti. Ja bi vam odgovorio veoma otro na to. Ja nemam nikakva interesa u toj stvari. Mi hoe- mo, da se provede agrarna reforma, ali ne u stranaku svrhu, ne u svrhu Korte'acije ili osiguranja 'mandata, nego u svrhu, da se narodu pomogne. (Gjuro Damonja: Sastavite vi novu osnovu! Graja. Predsednik zvoni.) Ja u vam rei gospodo: Ja sam Dalmatinac, pa mi je veoma dobro poznato, ta u Dalmaciji biva. Sa pitanjem kolonata u Dalmaciji ja bi vas mogao pozabaviti dosta dugo, jer ja to znam, ali rei u vam kratko. To pitanje kolonata bilo je uzeto u monopol jedne stranke u Dalmaciji, pa je imalo nai odjeka i u bekom parlamentu i onda neki Ceh obratio se ba^ meni, da mu prikupim potrebne literarne podatke o elom tom pitanju. I gospodo, ja u vam rei 0 elom tom pitanju, ta se moe skupiti, sve se dade zbiti u dvadeset red'aka, jer se niko nije temeljito bavio sa pitanjem kolonata u Dalmaciji i kad sam dobio knjigu g. Dragie Lapevia o agrarnoj, reformi i video da ima u njoj i o Agrarnom pitanju u Dalmaciji, ja sam je proitao i naao sam svega dva redka unutra, koji se bave stvarno o agrarnim odnosima u Dalmaciji. (Jedan glas: Raspravite to sa drugom Lapeviem!) Niko nita ne zna a kad se ne zna nita, ne moe se nita ni uiniti.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: -" Molim Vas drite se predmeta o kome je govor! (Glas: Je li ovo projekat zakona o agrarnoj reformi? Govorite o budgetu a ne o agrarnoj reformi!)

K e r u b i n egvic (nastavlja): Vi ste me za- veli, gospodo, sa vaim upadicama.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Molim Vas, gospodo ujte govornika!

Kerubin egvic (nastavlja): Da se vratim. Evo zato nemamo poverenja u vladu, jer nismo zadovoljni sa njenom politikom i njenim metoda-

28. red. sast, od 30. maja 1919. 743

ma, nismo zadovoljni sa stranakim pravcem, koji je ona dala u reavanju najivotnijeg pitanja nae mlade drave. Raspravlja se i o pitanju valutnom. Nekome je to prenija stvar i veoma prena. ali prenija je stvar uspostavljanje rada. Ako na narod bude prionuo radu, ako st bude prihvatio posla i ako zemlja bude rodila, ako bude obilno hrane, onda mi moemo usprkos pa- danja valute prst u uho i pjevati Kraljevia Marka. Ali ako ne bude rada i produkcije unutra, onda, gospodo kuku naa majka!

Ja, gospodo, ne pripisujem mnogo vanosti nelojalnim ispadima, koji se opaaju i u Hrvatsko] i u Slavoniji, i u Bosni i u drugim krajevima nae drave! To Italijanci, kao to znate, izrabljuju u svoje svrhe, oni misle na tome supstratu, na tome temelju, nas razdvojiti i kasnije meati se u unutar- nje nae poslove. Ja velim, tome ne pripisujem nikakve vanosti, jer ovakvih pojava bilo je negda i u Italiji. Kad se Italija ujedinila pa su Austrijanci bili isterani iz Lombardije i Milana, jedan italijan- ski urnalista, po imenu esano, u svojoj knjizi Ricordi d' un giornalista" pie izmedju ostaloga i to, da narod sa najveim nepoverenjem dolazi u susret pijemontekoj vojsci, da nikakve vere nisu imali u nju, da su gledali udnovato u sve to.

Pa ipak pametnom i razboritom politikom to se malo po malo izgladilo i sjedinilo. Istina, oni su imali i vremena za to, jer od 1859. do 1870. godine imali su 11 godina vremena da provedu uni- fikaciju Italije, dok mi moramo to sprovesti u brzo* Tamo se, dakle, sve to izgladilo, doim kod nas, u prvom poetku naeg ujedinjenja, to je bio triumf oduevljenj1.!, bratstva i zanosa sa kojim smo mi doekali srpsku vojsku, a zlo je i veliko zlo, da su danas, jednom pogrenom politikom, jednom stra- nakom politikom, jednom nedravnom politikom, onaj zanos ubili, i mjesto one ljubavi i onog odu- evljenja stvorili neraspoloenje izmedju pojedinih delova naroda.

Gospodo, ima u zraku neto, to nas gui; imade u elom naem drutvu neto to sami osje- amo da nije pravo, da neide glatko. Ima jedna bolest, koja nije samo bolest radi posljedica rala, premda je taj rat tu bolest pojaao, nego je ta bolest od nekoliko vjekova u ovjeanstvu. ovje- anstvo je kao bolestan ovjek, koji se okree u krevetu, sad na jednu sad na drugu stranu, ne bi li naao olakanja svojoj boli, jer misli, da ga boli radi poloaja u kome lei; ali bolest nije od poloaja u kome lei, nego je bolest u njemu samome.

Ne sastoji se zlo u tome, to narod ima ovu ih onu formu vladavine, to je ovdje republika, a on- dje monarhija. Nije mana ni u zakonima samim, nego je mana u neem drugom. Kao to kae ve-

oma dobro Massimo D'Azeglio: ,.Bolest je ukore- njena u ljudskom srcu. Stoji ta bolest u zabludama, u pokvarenosti due narodne; stoji u pomanjkanju ovjetva". Zato kaem, da treba vie nego borba za stranake interese, borba za ovu ili onu formu vladavine, treba moralnehigijene, koja lijei srca, ispravlja savjesti, stvara karaktere i stvara ljude. To je prva i glavna zadaa pri ulazu u mladu dravu.

Na tome poslu, gospodo, treba svi da budemo sloni: Vlada, Narodno predstavnitvo i cijela na- a inteligencija.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re g. Milutin Stanojevi.

Milutin Stanojevi: Prije nego to pre- djem na samu stvar, na debatu o ovom zakonskom predlogu, smatram za potrebno da iznesem svoje gledite na milenje g. Ministra predsednika gospodina Protia. On je u svome govoru naroito naglasio da Narodna skuptina treba da primi ovaj zak. predlog kako je predloen u celosti, ima poverenja u vladu a da svoje miljenje opirno iznese prilikom debate o celokupnom budgetu, koji e biti iznesen kroz kratko vreme.

Ja se ne mogu sloiti sa njim zato to mi sa dvanaestinama ivimo ve vie godina i nikad ne moemo doi do budgeta da bismo mogli vladi da izrazimo potrebu i elju narodnu. G. Ministar Predsednik nalazi u ovim dugim govorima moda za sebe neku neprijatnost, moda i dosadu. Ja pak nalazim da ovde padaju vrlo korisni predloi i da bi trebala vlada i pojedini ministri naroito da obrate panju na ono to se iznosi u Narodnoj Skuptini pa da o tome vodi rauna, i da popravi ako je to pogreila i to ispraviti treba. Jedan po- vod dao je za to g. Ministru predsedniku da uini prigovor g. Kristanu to je drao dui govor. to je g. Kristan malo vie govorio to je osobina so- cialista, ali gospodo, iz njegovog govora nalo se vrlo lepih podataka i ja mislim da ne e biti po- greka ako bi rekao da gospoda ministri nisu obra- tili dovoljno panju na ono to je on govorio. On je pored ostalih korisnih podataka kazao, kako u Vinkovcima ima 29 vagona eera da se ne znu sajbija. Izneo je da ime 30 vagona penice i da je proklijala i t. d. dakle izneo je vrlo vane podatke o kojima bi valjalo voditi rauna, i to netreba nikoga revoltirati. Naprotiv sve ove napomene, koje padaju u skuptini vrlo su korisne i vlada ih treba prikupljavati i ostvarivati.

Predlog budgeta za 1919. i 1920. godinu doao nam je malo dockan, te se nismo mogli dobro upoznati sa svima detaljima, koji e biti docnije na reenju. Jedino to se da videti na prvi mah da je

100


na budget od jedne milijarde i est stotina miljona dinara i da emo imati lepu cifru deficita od pet stotina miliona. Ako bismo mi poli ovim putem, sa ovoliko velikim budgetom i ovako velikim defi- citom, boga mi, ja po mome miljenju ne mogu da vidim lepu budunost nae drave.

Pored ostalih razloga zato je na budget veliki, i ako Ministra financija, da se trgovaki izra- zim, mogu da taksiram kao tedljiva oveka, ipak ima u naoj dravi raskonih stvari, koje ine te je na budet ovako veliki. Kad smo mi bih mala drava sa budetom od sedamdeset miliona dinara, mi smo se hteli da potuemo u skuptini, to je-postojao jedan fijaker u upravi kaznenog zavo- da, kojim su se ovda onda sluili ministri. Danas emo nai stotinama automobilu, koji jure celoga dana po osamdeset kilometara na sat kroz Beo- grad.

Molim vas, gospodo, ne moe to da ne kota nita. Tu treba benzin ofer i svaki automobil dravni ja mislim da ne kota manje od 10.000 dm. godinje opravka, materija! i ofer. Danas, neka izvine gospoda ministri, mnogo su se razneili, pa im nije mogue napraviti ni jednu turu od jednog kilometra, koliko je njihovom zdravlju potrebno, a da se ne provezu automobilom. Nai starinski ministri pravili su nekoliko kilometara etnje, dok nismo imali tramvaje, pa nismo imali ovakve defi- cite, kakve imamo danas. Koliko se kod naih sta- rinskih ministara ne sa titulama doktorskim, vo- dilo rauna o svemu, navesti u vam jedan mali primjer iz prolosti. Nekakva kola koja su vukla slamu za veliku kasarnu za vojnu potrebu, rastu- rila su vie slame nego to j,e trebalo, i odmah je bio pozvat ministar vojni u Savet, da odgovori kako je mogao dopustiti da se dravna imovina tako rasturi i ako ta slama nije vredila ni dva groa.

Danas se malo vodi rauna otkuda toliki iz- datci, otkuda toliki automobili i drugi rashodi. Pa gospodo, sa ovakim financiranjem nije udo, ako imamo 500 miljona dinara deficita. Ja poznajem gospodina ministra finansija vrlo dobro i znam da on nije rad da tako bude, ali svakojako ne nalazi dovoljno potpore kod svojih kolega, da se rasko ukine i vea tednja uvede. Ovo, to ja kaem neka se ne smatra kao nekakav demagoki razgovor, to mi nije potrebno ni najmanje.

Pored ovoga zato je na budet veliki? Gos- podin Ministar Finansija u svome expozeu kazao je, da ovo dolazi jo od velike skupoe i zbog toga je na budet tako velik. Jeste tako, i naa je dunost, da ispitamo, zato su te skupoe, da li su one dole od Boga, da li usled ovakove situacije

ili ima neega, to bi trebalo popraviti da ne bude ovako. Zato je kod nas skupo? Za to, to je lo saobraaj i ne mogu nai proizvodi iz jednog kraja u drugi da se prenesu i ono to ve poskupljava transportna sredstva ili nema nikakvih sredstava kao ono u Rusiji, tako da na 50 kim. od jednog mesta do drugog imade namirnica sa 50 proce- nata skuplje samo za to, to nema ni puteva ni saobraajnih sredstava.

Drugi je razlog to u naoj zemlji ima puno formalnosti. Danas, ako hoe neko da preveze svoj proizvod, treba da izgubi nekoliko dana dok dobije dozvolu da predje iz jednoga okruga u drugi. Pa onda treba da se j.avi svojoj pokrajin- skoj vladi, da mu da dozvolu, da moe izvesne artikle da izveze i kad te dve nevolje svri, onda mora da doe ovde, u Beograd, da mu Ministai ishrane da ,,i s k a z n i c u". Ja sam bio pre nekoliko dana na jednom lepu, sluajno sam se zatekao, i video sam jednoga, koji je nosio 70.0 kg. kukuruza, ali po raspisu g. Ministra Ishrane stoj] da moe nositi samo 500 kg., i lepo skleptae onoga sa 700 kg., zaplenie i oterae u magazin. Skupoa je gospodo, jo i za to, to jedan od naj- pozvanijih faktom za ije se proizvode najvie novaca izdaje, naa Uprava Monopola, o kojoj se toliko mnogo govori, jo nije uspela nabaviti najnunije narodne potrebe, te da mu omo- gui jeftiniji ivot. Mi imamo krajeva, gdje se plaa, i svaki je zadovoljan ako moe dobiti za 25 kruna kilogram soli, za 90 K kg. petroleuma i treba da bude protekcije da se dodje do jednog ki- lograma petroleuma.

0 Upravi Monopola od kako sam ja poslanik esto se puta govorilo, kako tamo ne ide ba kako bi trebalo i 'i-ako se eli, i meni se ini da je

Uprava Monopola tolikim kritikama ve ogu- glala i da je stekla pravo, da nikome nita ne odgovara, i da nema nikakvu odgovornost. Kad bi uzeli upravnika monopola, pa poslali na Ko- paonik, da mu damo 100 ovaca, pa kad nastane zelena trava i kad ponu ovce da bleje za so, pa kad ima 1000 litara mleka da prospe za to, to nema ime da posoli, pa kad bi ga ostavili u mra- ku u planini, ja vas, gospodo, uveravam da bi za 15 dana bilo u Srbiji i soli i petroleuma, i svega. Ali ovako, on ne osea nita. Moda e se nekome nedopadati ovo, to kaem, moda e se netko naljutiti na mene,- ali nema prava. Mi za 7 mjeseci ne moemo d.i dobijemo ni kilogram. soli, mi za 7 meseci nemamo ni petroleuma, i ja sam mojim biraima sa mirnom savjeu pred- lagao, da idu preko, n Rumuniju, da vercuju te artikle i da plate dravi troarinu i carinu. Ali jest gospodo. Uprava Monopola ne doputa ni to, i

28 red. sast. od 30. maja 1919. 745

kad Uprava Monopola ne moe to da uini treba bar da dopusti da se narod sam pomogne.

Pored ostalih uzroka, koji utiu da su cene suvie visoke, dolaze jo i od naeg novog Mini- starstva Ishrane. Od kako je ono dolo, izgleda mi. da je jo mnogo tee. i ako ostane jo due, po mome shvatjnju, ja mislim, da e ono tolifco ukoiti privredni ivot i trgovinu, da se ne e smeti preneti torba brana iz optine u optinu. Mi smo se vratili na starinski1 sistem, koji je vla- dao prije nekolko vekova, da se nije nita smelo iz optine u optinu da prenese, vladala je jedna staleka sekta, koja nije doputala, da se prenose proizvodi iz jednoga mesta u drugo.

Gospodin Ministar Privrede jo u oktobru mesecu mislio je, da je u narodu tolika oskudica i da treba angaovati privatnu inicijativu. Gos- podin Ministar Financija dao je kredit; gospodin Ministar Saobraaja uinio je popust na eljezni- cama; Carinska uprava i Ministarski Savet spu- taju troarinu na monopolske artikle; sve se inilo u nameri da se dodje do to jeftinijih namirnica. Kad je sve to svreno, i kad je privatna inicijativa pola u svet, da za svoje pare pored dravnih, kupi pojedine monopolske artikle, i kad je to nabavljeno i plaena carina i troarina, i kada je jedan deo te robe doao u Beograd, onda dolazi ministarstvo ishrane, i mee svoju ruku na privatnu imovinu i nosi u svoje magazine. E pa. gospodo, presudite sami posle takvih smetnji, mogu li se nabaviti potrebe i sniziti cene. Ministar- stvo za ishranu kako je uredjeno da nema ni poj- ma o svojoj ulozi, ono nezna ta treba da radi. Pre nekoliko dana jedan odredjeni i- novnik otiao je i zaplenio dva vagona plavoga kamena; ja sam intervenisao i proao kroz eti.-i ministarstva da naem tko je nadlean, i taj odreeni inovnik objasnio je stvar tako da je to neko telefonski naredio. Neko je zaplenio taj artikal. drugi, trei i etvrti, zaplenie druge artikle i onda se nemojte iznenaditi to je uguena privatna inicijativa.

Kad je doao za ministra privrede g. Ribarac 18. 111. ove godine, doneo je ekspo/.e niinistat- skom savetu, pa pored ostalih lepih stvari u tome ekspozeu (izvinite me nesmem itati) kae se: ..ekonomska podvojenost stvara osnovu i za politiku podvojenost", i trgovina danu duom. Taman rekoh hvala Bogu a ono odmah zatim dolazi Ministarstvo Ishrane Sa svojim razpisom. Neka me Izvine g. ministai za ishranu g. Koroec, ja imam prema njemu du- boko potovanje i ja alim to moram govoriti tako; ja ne govorim o njemu lino, ako inim prigovore to ima da se odnosi na one inovnike,

koji oko njega rade. Moda je nezgodno to nemamo za svako ministarstvo strunoga oveka, da bude svaki na svome mestu. Ali politike prilike tjjio zahtevaju, i ja molim da se pogreno ne razume. Ja moram izneti ono to ne valja, valjda e se nai neko. koji e to popraviti. Ministar- skom savetu moe se dopustiti u sadanjim izu- zetnim prilikama da napie po neki raspis koji nema podloge ni u zakonu ni u ustavu. Ali ministarski savet primajui odgovornost na sebe za reenje koja donosi ne daje prava pojedinim ministrima da na osnovu ministarskog reenja jo neto vie rade. Tako, ministarski savet doneo je jedno reenje u kome su pobrojani monopolski artikli, koji spadaju u nadlenost ministarstva ishrane, upravo rei oni artikli o kojima bi morao voditi rauna ministar za ishranu i pored ostalih artikala u ministarskom reenju pominje se zejtin. hrana, meso i eer. Ali ministar ishrane pie drugi raspis i pored onoga to je pome- nuto u reenju ministarskoga saveta on ili doti- ni inovnik koji je pisao raspis, dodaje jo jedan artikal melasu.

Sad u poslednje vreme uvedene su iskaznice. ta se hoe s tim izkaznicama? Hoe se da se popravi ovo stanje i smipoa koja vlada u zemlji. Medjutim sa ovim iskaznicama ne e se mo; nita postii. Ove se izkaznice primenjuju ovde. Razpisi kad se izdaju moraju imati podlogu za- konsku i imati mogunosti da se raspis izvede. Ako bi uzeli strogo da postupimo po ovim izKaz- nicama onda bi jedan ovek iz Prizrena koji bi imao da izveze 600 kg. takve robe iz svoga okruga u drugi trebao da trai od svoje vlasti dozvolu da dodje u Beograd i da tu ostane nekoliko dana dok ide u ministarstvo da dobije iskaznicu. Po- stavite se u stanje ljudi koji imaju da kupuju ili prodaju, koliko im vremena treba da dobiju iskaznicu i izvre takav posao. I onda se ne treba u- diti zato je sve skupo.

Te tekoe, koje se ine doterale su dotle, da vi ne ete vie videti dobre trgovce, nego ete u trgovakim poslovima imati samo jedan ljam 1 one 'korumptivne elemente, kojima obraz doputa da podmite eljez. ili carinske inovnike. Vi ovdje imate punu ariju dobrih trgovaca, koji ne radt samo zato. to njihova seda gl'ava i njihov ponos ne doputaju da rade ono to se sada radi.

Gospodo, ako hoete da govorite o mentaliteti, naeg trgovakog sveta, uzmite ako hoete trgovce iz arije, vi ete nai njegovu tekovinu "za 30 do 40 godina njegovog rada, da je jedva ravna te kovini jednoga koji je radio sada za godinu dana. Prema tomu ete videti mentalitet jednog trgovca

106*


koji nije trgovac i jednoga koji je pravi trgovac i koji radi trgovake poslove.

Kod nas je gospodo, jedna velika zabluda. Kod nas ima jedna klasa ljudi koja na trgovaki svet gleda popreko, koja ih smatra kao izjelice, ali pravi trgovaki stale, to je jedna potreba naroda.

Engleska i druge mone drave osvajale su svet ne politikom svojom, svojom vojskom, nego svojom trgovinom. Ovi ratovi nisu nita drugo nego posledica, borba za trgovake interese. Kad sam ve tu naalost da kaem da se kod Ministar- stva za Ishranu sa ovim njihovim formalnostima i njihovim izkaznicama ide tako daleko, da ja moram postaviti jedno pitanje: Ikakvi su rezultati ta- kvoga rada? Mi nita drugo ne vidimo, nego jednu ukoenost. Mi vidimo da je na privredni i- vot toliko sputan, da niko ne moe da krene dok ne ispuni masu formalnosti tako, da je mnogo lak- e prei u Francusku, nego preneti robu iz jednog mesta u drugo kod nas. To su te formalnosti, koje ne daju nikakve praktine rezultate. Ja sam uve- ren, da u Ministarstvu za Ishranu nema podataka kolko je izdano hrane i drugog, nego se tamo samo daju iskaznice i razvijaju formalnosti, ali bez ikakvih praktinih rezultata.

Prema tome gospodo, u Ministarstvu za Is- hranu izgleda da ono nema drugog preeg i krup- nijeg posla nego da se uputa u ove sasvim sitne stvari, i da mi imamo po nekoliko stotina ljudi koji ponekoliko dana bezposleni donjaju da dobiju do- zvole. Kad dakle ono nema drugog preeg posla, onda po mome shvatanju to ministarstvo treba da se ukine.

Ja mislim samo jo jednu kratku napomenu da uinim. Kod nas se ve prilino otelo maha, da se pojedine zakonske odredbe i ustanove zamenjuju raspisima. Danas se tu toliko daleko ide, da se kon- fiskuju imovine privatnih gradjana bez ikakvog oslonca u zakonu. Imamo razpise koji donose n. p- raspis ministarstva za Ishranu koji kae ,,po lanu 10. svoga uredjenja" i t. d. Od kuda to moe da bude "da Ministarstvo ima svoje uredjenje i da po tome uredjenju ima da kae jednoga dan'a, da ovaj kaput treba meni, ima da ga skine, jer imam prava da gb konfiskujem? To ne moe biti, jer mi imamo i ustav i zakone.

Na Ustav kae ovako, u lanu 16.: Svoj i- na je nepovredna, ma kakve priro- debila. Nikonemoebitiprinudjen da svoje dobro ustupi na dravne ili druge javne potrebe, niti se pravo privatne svojine moe toga radi ograniiti, osim gde za'Kon to doputa i uznaknadu po zakon u". Pitam

ja vas, gospodo, po kome zakonu moe Ministai stvo Ishrane da konfiskuje privatnu imovinu? Po- neke stvari smo tolerirali i preutali, ali ovo je . zakonita radnja i Narodna Skuptina ne sme dopustiti da se raspisima menjaju zakoni, jer su ti ras- pisi elastini, pa se mogu mnoge pogreke nainiti na tetu privrede i trgovine.

Ako se eli, da namirnice i druge potrebe narodne budu jeftinije te prema tomu i budet da . bude veliki, moje je miljenje, da treba trgovini dati najiru slobodu. Ona je jedina, koja moe regulisati ponudu i tranju, ona stvara zakon ponu de i tranje i samo ona moe regulisati to to mi elimo. Najuveniji e&onomisti bore se za slobo- dnu trgovinu, zato to je ona taj faktor, koji omo- guava, da se sa raznih strana unesu oni proizvodi koji su potrebni najirim slojevima naroda. Ako vi tu slobodu budete sputavali na razne na- ine, sasvim je prirodna stvar, da e mase narodne to snositi teko i plaati skupo.

Ovo su nekoliko primera, koje sam naveo a smatram, da e biti jo koga, koji e o ovom istom pitanju govoriti. Ja mislim da e se ovo pitanju skupoe urediti prvo, kao to sam rekao, tim, tc se treba dati puna sloboda naoj trgovini bez o- granienja, tim to se treba urediti saobraaj i to treba da se uredi naa valuta. Vi imate dana^ fakt, da je na dinar danas nii nego onda, kada smo propali. Za 100 fancuskih franaka plaa se danas 170 srpskih dinara ili 505 do 510 Kruna. Isto tako 100 drahma danas moete dobiti tek za 170 srpskih dinara. I ako Srbija bude uvezla za milijun robe sa strane, onda e biti duna da plaa milijardu i 600 milijuna dinara, a to e biti suva teta za na narod samo zato, to se ne trai put i nain, da se nae valutno pitanje to pre uredi. To nije mala stvar, i to je jedno vrlo vano pi- tanj'', koje veoma jako utie na nae cene. Vi ete ovih dana imati za strane proizvode jo poveanja to dolazi od tuda, to nae valutno pitanje nije re- gulisano. Vi vidite, da se sa naim finansijami neko nemilostivo titra, vidite da su nai dinari, koji su vrcdeli 100 franaka ili 100 drahma 100 dinara, kad smo ulazili u Srbiju spali, i da za 100 franaka vi morate danas dati 170 dinara, i za neki dan moe biti i 200 dinara, i onda se gospodo ne treba uditi, zato su namirnice skupe, i zato na ivot s dana u dan poskupljava. Na taj nain morate biti pripravni i dalje plaati skupo, sve dok se ne nadje leka, dok se ne stane tome na put. Sr- bija nije propala zemlja, da se naih 170 dinara daju za 100 franaka ili za 100 drahmi. Ja mislim ako Srbija nije bolja od Grke u finunsijskom pogledu, loija nije. Ovako bagatelisanje nae valute jeste vrlo alosna pojava.

28. red. sast. od 30, maja 1919. 747

P r e d s e d n i k dr. Drag. Pavlovic: Re ima narodni poslanik Milan Marjanovi.

Milan Marjanovi: Gospodo predstavnici! Predlog o dvanaestinama malo je iznenadno pao pred narodne poslanike. Pre nekoliko dana svreno je s njegovim tampanjem, posle tri dana dao je finansijski odbor svoje kratko miljenje i istoga dana stavljen na dnevni red. Prema tomu nije bilo mogunosti moda za sve nas, da do detaljna pro- itamo celi budet, da bismo bili to bolje orijen- tisani u oceni, kako njega, tako i ovoga pitanja o dvanaestinama, koje je tesno vezano sa budetom, i Ikroz koje dvanaestine treba da prodju i izvesne odredbe o budetu kao definitivno primljene od Narodnog Predstavnitva.

Gospodin ministar finansija kae nam, da mu je stvar hitna, jer dosadanji Ikrediti ne mogu ga posluiti due, nego do kraja ovoga meseca. Slo- bodno je ocenjivati, da li je mogao da ranije prui budet ili ne. Po svemu sudei nije se trebalo ct kati na poslednji momenat, te da Narodno Pred- stavnitvo ne bude u mogunosti, da do kraja du boko proui njegovu financijsku politiku.

U traenju dvanaestina mi emo se lahko nai sa vladom. Interes nae nove drave trai i mate rijalne rtve. Mi ih moramo podneti i mi emo ih izglasati. Ali kako je i suvie slobode davano do- sadanjim ministrima financifla u rukovanju sa dvanaestinama naroito od kako smo u ratu, smatram da je neophodno potrebito, i ako nije diskusija o budetu, uiniti nekoliko opservacija o sa mom budetu i naglasiti izvesne pojave, koje su bile i postojale u troenju za vreme ovoga neregu- larnoga ratnoga stanja, da bi bar oni lanovi vladt. koji nisu dosada uestvovali s nama iz Srbije u troenju kredita, imali koliko toliko ma i bledu sli- ku o nainu, kako mi troimo i kako e oni to trebati da shvate i da prime.

U ovim teikim prilikama i momentima svakako treba da se poj'ave genijalni ljudi sa krupnim reformatorskim radovima. I za nae financije, bez sumnje, potrebno je i vie tudije i vie poznava- nja ivota, nego li to to obini ovek moe imati. Sav na dravni ivot poremeen je. Finansijski mi gotovo i ne ivimo u pogledu stvaranja svojih sopstvenih.prihoda. Mi ivimo na zajmovima.

Ali ako su zajmovi lako davani za vodjenjt rata, ier smo i mi davali krv isto tako za interes saveznika kao i za interes svoj, kaem pitanje je, da li e posle rata ii lako sa zajmovima. Raun- ski svet i obino gazdinstvo nalae, da nitko u poslove koji ne donose koristi, ne plasira svoj kapital. Prema tome ne e nam lako biti da dodjemo do zajmova i za to bi trebali bez sumnje

jo sada pokazati one bogate izvore, koje imamo, i urediti nain njihovog eksploatisanja tako, da svoje potrebe to pre ponemo podmirivati svojim sopstvenim prihodima. Gospodin Ministar Finan- cija je pokazao dobru volju koliko god je mogao i umio da nam ovom prilikom prui i nekoliko novih izvora za prihode. I to je dobra stvar, to zna- i, da je i on kao i mi svi zabrinut za nae financije. Mi smo imali doskora financijsku politiku je- dnostavnu, da tako kaem, doskora je vaio prin- cip: Gde god se moe uzajmiti, uzajmi, a potomstvo neka vraa. To se vidi po tome, kad se uzmu u obzir cifre naeg dravnog duga same kraljevint, Srbije i investicije koje u zemlji imamo. Ali opet zato takova financijska politika dugo je podra- vana dokle je god gospod Bog nije presekao. Kae sadanji gospodin ministar finansija da e za po- krie uveanih naih rashoda imati prihode i iz nekih novih izvora.

Prvi od tih novih izvora je porez na ratnu dobit; drugi izvor je porez na izvoz, a trei izvor je porez na neoenjene. To su novi izvori. Ostaju nam jo oni stari nai izvori, a to je pravljenje zajmova, poveanje monopola i troarine i poveanje neposrednog i posrednog poreza.

Ja sam u poetku svog govora kazao, da dodue nije diskusija o budetu, ali da u ipak praviti kratke svoje opaske, pridravaju sebi pravo, da mogu.u budetnoj diskusiji da dulje o tome govorim.

O porezu na ratnu dobit smatram, da je ministar financija prilino zadocnio.

Momeriat, kada je istaknuto pitanje o usta- novi te poreze, tako je nezgodno po mom shvatanju izabran, da je taj momenat doao u ono isto doba, kad se apelovalo i za unutarnji zajam; te kako znamo, zajam nije ostvaren, jo do sada. A porez na ratnu dobit, videt emo koliki e biti. Po- rez na ratnu dobit kao to kae min. finan. valja uvesti. Uvele su ga i druge drave, uvele su ga u toku i u jeku rata. U Francuskoj se to pitanje ven- tiliralo onda, kada su im kue gorele, kada su bile najvee bilke na Verdenu i kada je neprijatelj doao do M;arne. Njihov financijski odbor uzeo je to pitanje u raspravu i resio ga. No porez na ratnu dobit je kod njih bilo lako provesti. Kod nas kad se to htelo, mislim da se pogreilo, to se propu- stilo, da se to nije uradilo ond'a, kad je bilo nare djeno igosanje novanica. Gdje emo sada nai ratne bogatae i im emo oceniti njihovo bogat- stvo.

Druga je poreza nova, a to je poreza na izvoz. J j Ovo je doista nova stvar. Ja bar ne znam, istina t M nisam finansijer od profesije, itam koliko mogu IIi pratim koliko znam, ali ne znam gde je uveden


jo takt porez. Oosp. min. finan. priznaje nam a je finansijska nauka osudila te poreze a praktini ivot nam kae, da je iz^oz produkata iz zemlje uvoz novca u zemlju. Prema tome se i izvoz u svim zemljama favorizira, da bi zemlja tudji kapital unela u se. Ovde se oekuje nekakva dobit od poreza na izvoz. Ja ovde vidim gospodo neku ne- pouzdanost i kod samog gospodina ministra, jei on nam istie u svom ekspozeu dvije tendencije. Prvo da dobije to vie novaca, stoga to e tranja naih produkata od strane spoljnih industrij- skih dr-ava biti vrlo velika i to valja iskoristiti. Dobro, ali odmah on kae, carina bi spreavala izvoz, te da se u zemlji zadri onoliko produkata, koliko je potrebno, da izvesni krajevi, koji te pro- dukte daju, podmire potrebe drugih krajeva, koji ih nemaju, i na taj nain, fcae gosp. ministar financija, ne e biti potrebno, da vlada naroitom odredbom zabranjuje izvoz ovog ili onog artikla, jer e taj porez biti regulator. Ne vidim, da e to tako biti, ne vidi ni gospodin ministar, jer mu se ove dve tendencije kontra udaraju. A ako bi nam doista bilo dokazano, da e visoke cene, koje iza- ziva velika tranja sa strane izazvati nae ljude, d'a to vie proizvode za prodaju, a da e carina opet s druge strane pasti na spoljne kupce, neka mu tako bude, ali ivot i iskustvo nam kau, da svako optereenje snosi kako kupac, tako i pro- davae.

Tu dakle ne vidimo, da e nam mnogo pomoi ta porez'a na izvoz, niti vidimo, da e se ekonomska strana nae zemlje moi da uravnotei sa fi- nancijskim interesima, koje ovde istie gospodin ministar.

O treem izvoru, o porezi na neenje ne mislim ovom prilikom govoriti, jer projekta jo nemamo. Zatim dolazim na onaj izvor poreza, koji se'kod nas smatra za najvaniji i najvei, na nepo- srednu porezu, porez na zemljite. Gospodo, mi moramo da uinimo ove napomene za to, da bi vlada, ako se sloi, ako nadje, da su umesne, imala vremena do budeta da te napomene proui, te da na zgodan nain, ako su umesne, raspravi bud- etsko pitanje kroz mesec dva dana. Zbog toga moram, da se dotaknem i ovog poreza. Gospodin ministar u svom ekspozeu na strani 15. doista bi- ranim recima izrie strahovitu osudu nad nainom na koji je bila oporezovana Stara Srbija i Make- donija.

Ja lino nalazim, da je on to dobro uinio i da je i on potvrdio ono, to smo mi drugi, nelt:- novi iz te stranke, tvrdili jo ranije; da je zlo i rdjavo to, to se radilo .Gosp. Ministar nam sada po- tvrdjuje da je reparticija poreze na pojedine optine u Macedoniji i Staroj Srbiji dala vrlo rdjavc,

neeljene rezultate i posledice, pa ipak veli, da i danas mora ostati pri tom nainu porezivanja. Ju ga lepo molim, da se razmisli do budeta, da li st mora ostati pri tom nainu porezivanja. Nije za utehu tih krajeva, to se za ove poreze kae, da e se na njih repartirati samo za 12,000.000 prema 21,200.000 ranije. Nije za utehu, gospodo, zato, to ovih 12,000.000 ne prestavljaju polovinu ranije poreze nego vie od polovine, a vi znate d'a je stanovnitvo tih krajeva ona radna snaga, koja je vie nego prepolovljena. Ono pak, to je ostalo, to je jednim delom jo bogalj za teke fizike ra- dove, i mi imamo na tome jedan otpis da uinimo. Ali, najzad, nije po sredi kvota, koja se razrezuje: ako se ne plati propast e i ostat e na dugu, a pitanje o nainu porezivanja reit e se. Taj je nain gori od turskog desetka. To e vam potvrditi svi stanovnici Stare Srbije i Makedonije. Gosp. Mi- nistar bio je duan da da drugi nain za porezivanje, a ima mogunosti da se taj nain n'adje. Da SL kao to mi se ini, o tome nainu nije dovoljno mislilo, ja vidim iz ovoga, to se ostalo pri ovom nainu porezivanja, ne samo prema Staroj Srbiji i Makedoniji nego i prema kraljevini Srbiji. Gosp. Ministar Financija, kae nam, da porezivanje na teritoriji Srbije ne moe izvesti onako, kako se do- sad izvodilo, ve da e uzeti skoro u svemu onaj starosrbijanski nain raspodele kvota na pojedine optine. Dakle, nae dravne vlasti i odgovorna lica nisu uspela da spasu iz Srbije dokumenta i knjige na kojima je poivao na poreski sistem dotle, ali o tome emo govoriti drugi put, a mi smo imali da vidimo da je narod, kome e se sada od oka odredjivati koliko mora da platr, ku- lukom bio nagonjen da spaava ifonjere i klavire ak do Prizrena!

Gospodin Ministar Financija kae, da je Ge- neralna Direkcija sauvala preglede o tome, koliko je koja optina plaala u Srbiji, i da e se pomou tih pregleda, u koliko se i gde se ne nadju knjige i poreske knjiice, razrezivati porez. Ako se u jednom mestu nadje lica, od kojih neka imaju poreske knjiice, njima e se poreza razrezati po tim knjiicama, a u koliko ne bude ostatak poreza raz- rezat e se na sve ostale gradjane na neki drugi nain.

Medjutim, molim vas g. ministar nam ne ka- e, ta je osnovica za razrez toga poreza? Imov- no stanje nije pouzdana osnovica jer se moe de- siti da siroad poginulih ratnika imaju 15 do 20 hektara, ali neobradjenog zemljita i porez ima na njih da pada. Pored toga i druge neloginosti i druge nepravilnosti mogu se d'esiti. Prema tome, za budet ovogodinji g. Ministar Fiiiansija imae da narn spremi bar opravdane razloge.

28. red, sast. od 30. maja 1919. 749

zato ovako misli da izvede i zato se ove stvari nisu uporedno izvodile i reile sa pitanjem o nainu obradjivainja celokupne nae teritorije. To pitanje o nainu obradjivanja celokupne nae teritorije pokrenuto je jo na Krfu, ali od poslanika, a oni. koji su trebali da uju nisu uli onda, te neka uju sada.

Toliko sam mislio, gospodo, da uinim napo- mena, o samom ekspozeju g. Ministra Finansija, ma da je to samo jedan deli svega onoga, to bi se moglo 'kazati. Ali ja bi hteo da pomognem Vladi izvesnim jo napomenama, ta treba da uini da bi dola do prihoda. Isto tako, ta treba da uini, da bi to manje rashoda imala prema ovome kakve rashode im'a.

Gospodo Predstavnici, alosno je, ali je istina, da mi imamo vrlo mnogo sluajeva da ruko- vaoci dravnog novca posle evakuacije Srbije nisu poloili rauna do danas o dravnom novcu koji se kod njih nalazi. Ja traim od Vlade, od svih Ministara, a napose od g. Ministra Finansi- ja, da nam kae, ako jeste, a ako nije, da kae hoe li i ta misli i kada e narediti, da se ti jav- ni rifeovaoci dravnih kasa pozovu da poloe rauna o dravnom novcu. () ovoj temi, gospodo, dugo i dugo bi se moglo govoriti. Ja je samo iznosim i naglaavam, a na njoj emo praviti pitanje moe biti o poverenju Vlade prilikom bu deta, kao i povodom drugih vanih stvari. Jer mi koji smo morali da napustimo otadbinu imali smo prilike da vidimo, da se dostojanstvenici vi- sekih poloaja brane, da su im se konji usput preturili, pa ni dokumenta ni novaca koji su imali nisu predali. Naravno taj alostan primer u ono doba lako se irio i koliko mi neoficiozno znamo, prilian je broj blagajnika rukovaoca dravnog i optinskog novca dcoji se brane time, to nisu imali dobre putove u Albaniji te su se morali da lome po onim vrletima albanskim, te su magarci na kojima su nosili novac morali da se preturaju. Medjulim njihov ivot pokazao je drugo stanje. Gospodin Ministar Finansija zna sve to, pa ipak im je dao klase i ako jo nisu poloili rauna, znajui valjda da oni stoje pred odgovornou da vrate ovom izmuenom narodu njegov novac. Ako je g. Ministar to znao, pa ovo uinio, to je grehota. To je jedan prilino obilat prilog za dravnu kasu. Drugo, stalni i veliki prihodi za dravnu kasu jesu takse koje se plaaju u saobra- aju privatnih sa vlastima, i privatnih lica sa privatnim. Ja, gospodo, neznam moe li se nai razloga i opravdanja, da mi posle sedam meseci slobode, koliko je ve uivamo, a da se za to vreme nije moglo odtampati taksenih i potan- skih maraka i da istih i do danas nemamo. Za

ovo nam je odgovoran nadlean ministar, i to mislim, g. Ministar Finansija. Danas je narod lien pravnih sredstava, jer danas kad ima najvie predstavaka, molbi i drugih akata, koje ima da upuuje javnoj vl-asti, on ne moe nijedan akt dati vlasti, ako ga sam lino ne odnese i ne po- loi u gotovom novcu taksu koja se od njega trai.

Ako je to nadletvo u kome drugom kraju i u drugoj varoi, onda je u nemogunosti, da trai svoje pravo i uslugu od dravnih vlasti, za koje se te vlasti plaaju i za koje postoje. Ja ne znam sta je uzrok, ali niije opravdanje ne bih mogao primiti, da se zemlja-sa markama dosada nije mogla snabdjeti.

Na treem mjestu je jedan stalan i veliki prihod to je prihod, na koji stalno rauna naa finansijska politika prihod od monopola. Po- stoji dokaz, gospodo, ne treba vie o mono- polima govoriti, jer su oni toliko zacrnili, da je ovome narodu, koji troi monopolske artikle okrenuo ledja i Bog, a naroito ljudi, koje on dobro plaa.

Predgovornik g. Stanojevi kazao je, da monopolska uprava ne zna ni ega ima, ni gde ta ima. Gospodo, t'Ao je. Onomad je jedan od trgovaca pred nama nekolicinom kazao: Pa oni u Upravi ne znaju gde imaju soli i petroleuma? Pa jesu li imali ovde pun lep petroleuma, pa ode u Petu? Ima soli, a ne znaju u kom lepu!

Gospodo, mi znamo taj izvor, ali neka se zna i to, da nikada nijedan inovnik nije bio jai oo drave, inovnik je sluga dravni, a drava je gospodar, i ako on ne e i ne ume da radi, napo- lje s njim, pa ma ko to bio, jer izgleda da do i- novnika stoji bri i bolji rad.

Onomad je jedan, gospodo, od drugova iz Bosne ukazao na to da se u Tuzli proizvodi toliko soli, da podmiruje potrebe cele zemlje, pa da ima i vika za prodaju, medjutim znamo da izvesni krajevi Srbije trpe, nema soli.

Nema nijedno mesto u monopolskoj upravi, ini mi se prazno. itao sam objavu, da su slubenika mesta popunjena. Ako se gospodo vercuje, kao to g. kolega ree i kao to ja mislim, ja ne znam gde su ti dravni organi, da sta- nu na put tome, i da spree to vercovanje? Gde je ta monopolska uprava da to rasporedi na sve te krajeve? Ili je danas samo dunost nekome, da se zove visokim dravnim inovnikom, da se dobro plati, a narod i briga o narodu, da mu je de- veta rupa na svirali! Danas bar nije vreme, da se tako misli, ako se nekad tako mislilo. Narod drukije govori danas.


Ja naglaavam da stalni izvori prihoda za nau dravnu 'Kasu mogu biti monopolski prihodi, koji su ve trebali da teku lagano polagano u redovno, u koliko se drutvo i drava staloava, ali na alost oni ne pritiu i sada se monopolska uprava, ini mi se, bavi samo time, da uhvati po kojeg kriumara, pa da ga kazni. Takvih sluaje va ima, ne bi ih trebalo nabrajati. Slobodno se na primer u Banatu prodaje sol i ona se prenosi u Srbiju, dodje u Ni, upriju, Leskovac i tamo se hvata i kae se, to je kriumarenje. Kakvo kriumarenje? Vaa ladja me je vozila, slobodno sam proao preko carinarnice, evo rauna, vaa carina me je pustila i t. d. i sad ja kriomarim!

Pa ba i da je to tako, neka je i kriumarenje, podaj ga narodu u ovo doba, kada treba seljaci- ma soli za stoku, kada se mleko prosipa, jer pre- radivanje u sir bez soli ne moe biti. Ne pomae i so lei u magazinima. Neka oprosti dravna administracija mi je ne moemo hvaliti, ve e- mo protiv nje ustati. Gospodo, imamo jo jedan prihod, koji je dosta znatan. Kad smo mi Srbijan- ci izgubili otadbinu, pohitao je sav kulturni svet da nam pomogne koliko je mogao. Ja sam itao listove, koji su izlazili u Americi, kako se silni prilozi skupljaju i pomo alje naem svijetu. itao sam i po drugim listovima, da su se prilozi davali, ak i u Japanu, ostavimo Englesku, Fracu- sku i Rusiju. Oni, u ije su ruke ti prilozi doli

' da su mislili, da je njima ostavljeno, kad oni za potrebno nadju novac da dadu. Gospodo, mi imamo ja ne bih hteo da pominjem linosti ali moram da kaem, takvih primera sa najvieg mesta u dravnoj slubi. To je doteralo dotle, da ste mogli proitati u Slubenim Novinama", poziv Sredinjeg Odbora, poziv svima i svakome koji su primali priloge od dobrih ljudi, korporaci- ja, opina, da ta primanja i taj novac poalju u jednu kasu, da vidimo ta je tamo, ta ima tamo. Zeleo bih, i drage volje bih postavio rok gospodinu ministru do diskusije budetske, da nam ka- e, koliki su ti prihodi, koje je, gde, kad i od koga primio, ta je, kad i kome predao, jer emo na budetskoj debati drukije govoriti.

Zatim, gospodo, imamo jo jedan prihod, prihod od saobraaja potansko-telegrafskog i tele- fonskog. Ako se za eljeznice moe nai nekakvo opravdanje, aa se nije moglo urediti, jer su ob- jelv/ti teki, skupoceni, vreme rdjavo i t. d., ne znam ime se moe braniti to, da mi ve sedam meseci nemamo uredjen potanski saobraaj, pa makar to bilo preko relejnih stanica, pa makar i cd oveka do oveka. Mesta na 50 do 60 kilometara od Beograda dva put nedeljno nemaju potu. Kae se, da u ratnom plenu ima materijala. Ah,

gospodo, ja sam video i ovo, dolazei u januaru u Beograd, video sam cigla etiri oveka sa jednim oficirom da popravljaju telegrafska postro- jenja, ice, od Beograda do Kragujevca, dok medjutim imamo hiljadama zarobljenika koje sam video i u upriji i u Kraljevu da sede besposleni.

Gospodo, ta zvanina reija znai, da je ne- dovoljno aktivna. Prema tome molio bi gg. ministre, koji su nadleni da svojim strunim organi- ma i referentima, koji su Bogu hvala lepo plaeni, i dobro nameteni, Sirenu panju na sve ovo, jer bi dosada potanski saobraaj dao bar toliko prihoda, da polovinu svojih trokova podmiri, ako ne i sve.

Duan sam gospodo, da naglasim jo i ovo svoje objanjenje, koje je vrlo vano. Imao sam prilike, da ujem od jednog narodnog predstavnika iz Slovenake, da se inovnitvo tamo nalazi u takvome stanju, da to ve postaju proleteri u pravom smislu. Tako isto kolega Boovi prikazao nam je stanje u Crnoj Gori: Ne primaju plate, ne primaju dodatke. Ja u da progovorim ovde nekoliko rei o dodacima, Osnovica na koju je vlada postavila davanje dodataka na skupou nije tvorevina ove vlade i ja ako bi se tu imalo ta predbaciti, ne bih to mogao predbaciti novim lanovima ove vlade. To je nasledje gospodo, sa Krfa. Po projektovanom budetu dodaci na skupou iznose 120 milijona. To je nekada bio budet cele kraljevine Srbije. I Bogom neka je pro- sto, samo da bude koristi, pravde i pravinosti i da oni, koji su plaeni i primaju te dodatke, vrate drutvu, vrate dravi to svojim uslugama i sa- vjesnim vrenjem dunosti. Ali gospodo, ta osnovica nije pravina. Jo na Krfu skretali smo panju sadanjem gospodinu Ministru Finansija i ta- da je on primio gledite da se davanje dodataka na skupou stavi na porodinu osnovu, ne s obzirom na poloaj viih ili niih inovnika, nego po porodici, i ako bi jedan praktikant imao enu i dvoje, troje dece, a njegov predsednik suda bio neenjen i nikoga nema da izdrava, praktikantu ja bi dao 20 dinara, a gospodinu predsedniku nita ili svega jedan do dva dinara. Pa gospodo, ta je cilj ovim dodacima? Da se odri jedinka, porodica. Ko e plaati ove zajmove? Nae potomstvo i zato oni, koji nam daju to potomstvo, budue nae gradjane treba vie i da dobiju, u toliko pre to su im plate manje. Prema tim dodacima, koji se daju slubenicima dravnim, ja tvrdim prema onome, to znam jo sa Krfa, da su oni tako rasporedjeui, da ima ljudi, koji ili ceo taj dodatak ili elu platu ostavljaju kao kapital na stranu; jer valja znati, ima prilian broj ljudi, koji pored tih plata. pored tih dodataka na skupou

28, red. sast. od 30. maja 1919. 751

imaju i dodatke na reprezentaciju i ako Bog zna ta ne reprezentuju, pa Boga mi ima i dodataka u raznim komisijama i odborima, u koje se ode na jednu kafu ili na razgovor, pa ako hoete i na ozbiljan posao. Ako vlada ovo pitanje ne raspravi tako, da dodatke slubenicima stavi -na porodinu osnovu, onda je ona uinila greh i mi emo se s tim njenim grehom pozabaviti. Ovo toliko pre imamo prava, da traimo od vlade, to je g. ministar financija jo na Krfu primio na predlog i izjavio da e to sprovesti na porodinoj osnovi. To medjutim nije sprovedeno; jer ovaj dodatak od jednog dinara na eljade, nije nita. Mislim, da zdrav razum zahteva, da se odredi jedan minimum za eksistenciju u ovim skupim da- nima.

Pa ako koji inovnik bez porodice ima taj minimum neemo davati dodatak a i zato da mu ga dajemo? Da ga pruimo tamo, gdje ga nema, ili ede se malo daje, ili moda ni malo! Eto, gospodo, i tu e budet biti potedjen i nebi se izda- vali neumesno toliki veliki izdaci.

Gospodo, ja bi imao da primetim jo i na ovo, a to je, da se izdaci treba da umeravaju. tednja je potrebna, a tednje kod nas nema. Silni avans- mani ne uvek opravdani, optereavaju budet. Kod nas je prelo u naviku kad se nekolicini ljudi, recimo oficirima za naroite usluge da unapre- djenje, onda cela tampa okrene da pie o tome i jednako pie, cela 12, 13 ili 30 klasa nije unapredjena, pa onda se unapredi i ta klasa, pa onda i oni koji su zaboravljeni, i oni koji ne za- sluuju i tako se desi to, a to je istina i istinu treba uvek govoriti, da se leimo jedne zablude, desi se dakle to, da smo imali viih oficira koji nemaju posla, jer zbog ina ne mogu da vode ete i male jedinice a nii ofisiri, ljudi slobodne profesije da vode ete i vodove i vode rat. Medjutim budet na vojsku strahovit je. Nita nas ne moe zavaravati nova titula g. ministra vojnog to je dobio jo i titulu mornarice. Nita sve to. Mi znamo da je ona vojska to je bila kod nas na Kiiu tako snabdevena da to granii, gospodo, sa bezumnou. Jo na Krfu skretali smo panju da drava skoncentrie potrebe svih nadletava i Ikad ih kupuje, da ih kupi u velikom kvantumu u jedanput za sve, po povoljnoj ceni a bez onih sil- nih komisija koje samo poskupljuju stvari i kotaju dravu. To nije izvedeno, gospodo, i to se ne iz- vodi ni sada a mi smo ba sada upueni na takav rad. dokle slobodna trgovina ne dobije irokog poleta i svojih uslova za iroki polet. Slika je bila takva da se oko jedne iste potrebe steklo u Milano pet raznih komisija od pet raznih ministarstava. Tu se moe izvriti uteda! Uteda se rnoe izvr-

iti na demobilisanju vojske. Demobilisanje vojske mora se vriti u irim razmerama. Mi patimo od toga, gospodo, to nkad ministri vojni odkako je srpskog parlamenta, ne poseuju parlamenat. Kad se naroito kae, kad se naroito pozovu oni i dodju tako, kao da se njih ova budetska debata i sve drugo u parlamentu nita ne tie. To dolazi i od stare zablude da oni nisu postali iz parlamenta jer su ih jo nai bivi vladaoci nametali parlamentu. To vie ne sme da bude. I ja alim to g. ministar vojni i sadanji i predjanji ne poseuju skuptinske sednice, ta vie alim to nije sazrelo uverenje da ministarstvom vojnim moe uspeno da upravlja i politiki ovek.

Q. ministar vojni naglasio je tek pre nekoliko dana, kako je narcdjeno, da se pristupi demobili- zaciji vojske. Vlada treba da zna, a ima prilike i da uje, da se demobilizacija ne vri. Ima jo vojnih stanica, koje nemaju nikakve dunosti. Tamo su vezani mnogi uitelji i profesori za te stanice. G. ministar prosvete ne moe da ih iupa otuda. On pie da ih polju u kole, a oni jo na vojnoj dunosti. Gospodo, u vladi ta pitanja treba koleg;jalno da se raspravljaju i reavaju. Toliko ve ima takvih pojava, da ih ima i smenih:

Jedan obveznik ume lcpo da kuva. On treba da se pusti kui, kao i ostali njegovi drugovi; ali kad komandir kae, da je neophodno potreban, jer je dobar kuvar, on ostaje i dalje u vojsci; a to njegova kua propada, to nije video svoju decu b do 7 godina to nita. Jo neto, gospodo. To sam uo takodjer od jednog inteligentnog oveka, profesora ili uitelja. Nee da ga razree dotle dok on sam sebi ne nadje zamcnika. Kako je to, gospodo, da on sam sebi trai zamcnika?- Ali. vidite da i toga ima. Medjutim, mi imamo dosta ljudi, zdravih i itavih, koji su iskorist;li bavljenje kod kue, obogatili se i nikad ne videe rata niti te slube u'dalekoj, mirnoj pozadini, i oni bi se mogli upotrcbiti na te slube. Vojnici i oficiri dobro vode rat, a rdjavo administriraju vojskom.

Ja traim od vlade, da i na ovom pitanju pravi utedu na izdatcima, da irom demobilizacijom smanji trokove na vojsku, a njoj ima mesta i treba je izvriti. Jo i ovo, gospodo.

Vlada nije mogla nai za sebe ovlaenja ni u ustavu, ni u kojem drugom zakonu, da stvara! nove ustanove i nova zvanja bez zakona. Ja razumem' da u ratovima i revolucijama i toga biva, i hou da razumem, to su stvorene neke ustanove, o kojima se govori da su potrebne, a nije se imalo vremena da se donese zakon za to. kao to je ministarstvo narodnog zdravlja, ministarstvo za ishranu i t. d., ali ne mogu da razumem, da se bez pripita Narodnog Predstavnitva, koje

107


je neprestano na okupu, proiruju dosadanje dravne ustanove, da se postavljaju novi organi, da se daju novi nazivi, Scbji povlae i nove i visoke plate. Jer, gospodo, nije to u vlasti jednog ministra, da on sasvim merodavno oceni, da je potrebno ovoliko ili onoliko direkcija, ili ega dru- goga. Njegovo je, da razmilja o tome i da nas o tome uveri, a pravo je Narodne Skuptine da to odobri, i da kredite na to da. Prema tome, vlada ima i tu da utedi i da smanji ove velike trokove, ograniavajui sebe u proirivanju ovih nadletava i stvaranju onih inovnikih mesta, koja nisu neophodno i za momenat potrebna; jer u- dnovata je i nelogina stvar, da nam se kae; potreba zahteva da se ta i ta nadletva otvore, a medjutim da nam g. ministar finansija u svome ekspozeu veli, da e utede biti i na tome, jer nema dovoljno inovnika i ne e biti popunjena sva mesta, pa nas time tei, da se nee toliko potro^ siti. Nato, gospodo, stvarati ta mesta, kad nema dovoljno inovnika?

Zatim, gospodo, pitanje, koje je malo as postavio g. Bai, narodni poslanik, o rekviziciji stanova, nije tako prosta stvar, i nije trebalo tako olako prei preko toga pitanja. Valja se zapi- tati, da li je drava iskoristila sve dravne zgrade, pa onda da ide na privatne i da plaa tako skupocene i velike kirije. Nije ih, gospodo, iskoristila. Evo svi, koliko nas je, da pogledamo novi dvorac, kome fale samo stakla na prozorima, to se moe brzo napraviti. Koliko se nadletava mo- e tu smestiti!

Mogla bi se smestiti bar sva nadletva, kop dvoru pripadaju: maralat, ekonomat, kancelarije kraljevih ordena i tako dalje, jer za sva ta nadletva plaa se silna kirija, a mnoge su porodice bez stanova. Ja sam razgovarao sa ininjerom, koji mi je kazao: to je stvar od dve nedelje dana rada. Pa, gospodo, za dve nedelje posla i za 4050 hiljada dinara stakla, uzimaju se tolike druge zgrade i plaaju se basnoslovne kirije oa nekoliko stotina hiljada dinara. Prema tome, obraam panju vladi i ministarstvu da iskoristi sve dravne zgrade, gde god moe biti, te da utedi preterane, .basnoslovne zakupne cene, koje plaamo pojedincima. Kako e se ove dvanajsti- ne, za koje u glasati, kao to sam u poetku kazao, odmah i utroiti, ja nalazim, da nije izlino, da uinim jo neke napomene. Kao to ekspoze g. Ministra Finansija kae pretene sume utroi- e se na line izdatke, i tano, tako je. Kad s^ uporedi kredit dodeljen Ministarstvu Narodnog Zdravlja i Ministarstvu za Ishranu,, sa kreditom Ministarstva Vojnog i drugim, onda vidimo, da za narodno zdravlje nije bai tikp obilato pro-

suo dravni novac, a isto tako za ishranu naroda i obnovu zemlje. Neka gospoda u vladi izvole primiti moju molbu, da razmisle i do definitivnog reenja budeta saznadu sa koliko su procenta po- dupirali zemljoradnike u stoci i zemljoradnikom alatu.'Videe da i plen, da i ova stoka koja je iz nae zemlje izvezena pa natrag vraena, nije do sada otilo do ovog momenta ni etvrtinu na ono, emu je namenjena. Konji mesto da su u plugovima, vuku fijakere i ljudi se vozikaju po lepoj kaldrmi, ovo je dobro ali ono je pree. Ima ljudi koji su do konja doli a konja risu imai'. gospodo. Ima masa domaina po selima, koji su po dve do etiri, pa i do osam zaprega dali dravi, pa ni jednu jo nisu primali. Niko ne mo- e to niim da opravda. A pravdae se samo tim: da vojska tako ureduje. Sad smo to pre- neli na direkciju plena, odnosno na Ministarstvo za ishranu, a ovo opet na okrune odbore, A okruni odbor stotsu ne dobija. Ja molim gosp. Ministra vojnog, valjda e se zainteresovati da ovo uje, da sam sebe zapita: na ta mu onoliko silan broj kola po lepovima, koje bije kia iz dana u dan i koja se zasuuju na suncu i propa- daju pod vidom da e trebati vojsci, a nedode- Ijuje se narodu, kome trebaju i koji kola nema? Zato se tolika stoka po Vel. Graditu i drugim stanicama nikom ne daje, i koja je zimus lutala po poljanama i lipsavala samo za to, to je namenjena popunjavanju vojnih depoa. Zemljorad- niku stoku, alate, 11 jo nismo stigli da damo, a od njega sve traimo, pa i porez da plati. Pi- tanje je hoe li moi da plati ako jo ova godina podbaci, kako je kia neprekidna. Industrijalci, gospodo, nisu do danas dobili nikakav kredit, nikakvu panju da bi mogli da krenu ovo malo in- dustrije koje imamo. ta vie, ima sluajeva da su pribori, izneseni od pojedinih fabrika od strane neprijatelja, naeni i vraeni, pa ih drava uzima za podizanje svojih radionica. Pree su njoj nego narodu. Najzad ako se hoe da se ospo- sobe vie poreskih objekata, da se od njih crpe subjekat nosilac poreske dunosti, ja ne znam kako se do sad nije nalo razloga, da se obila- tim kreditima industrijalci, trgovci i novane ustanove pomognu, jer oni su bili ti, koji su nam privredni i finansijski vot kretali.

Ovaj e se novac, gospodo, troiti i potroiti i zbog toga jo da napomenem i ovu stvar.

Narodno zdravlje zahteva veu panju i vlade i Narodnog Predstavnitva. Na alost, gospodo, mi imamo velikih centara bez bolnica, imamo okruga od po dvesta hiljada i vie dua, koji nemaju nikakve bolnice, koji nemaju svoje bolnice ni sa po deset Urevet.i. Tu bi se moglo mnogo

28. red. sast. od 30. maja 1919. 753

govoriti i to pada u greh ne ovoj vladi, ma da u njoj ima ministara, koji nose odgovornost za stare grehove. Ali od ove vlade moemo poeleti to, da se gospodinu Ministru Narodnog Zdravlja pru~ e obilata sredstva, da zemlju moe snabdevati Jekovima i pojedine bolnice. Bio sam svedok da je gospodin Ministar Narodnog Zdravlja raspiti- vao i traio, na koji e se nain poslati Kragujev- cu lekovi, i nije imao sre

29 28. redovni sastanak držan u beogradu 30, maja 1919, godine

Documents