mala i rednja preduzeca

7/30/2019 Mala i rednja preduzeca

1/36

emsudin Habibovi, dipl.ing.ma. Mala i srednja preduzea

Vizija bez aktivnosti je sanjarenje, a aktivnost bez vizije je nona mora

(Japanska poslovica)

1. UVOD

Devedesetih godina prolog vijeka, u Evropskoj uniji je preovladala spoznaja ovanosti mikro, malih i srednjih preduzea (MSP) za ukupnu evropsku ekonomiju. Isti trend

je nastavljen i poetkom ovog vijeka. Zahvaljujui takvom pristupu i poimanju stvari, mikro,mala i srednja preduzea su pokretaka snaga i imaju centralnu ulogu u evropskoj ekonomiji.Ona su sutinski izvor poslova, stvaralac poduzetnikog duha i inovacija u EU, pa su, prematome, presudna za izgradnju konkurentnosti i zaposlenja. Prema podacima iz 2006. godine, utadanjih 25 zemalja Evropske unije, postojalo je ak 23 miliona malih i srednjih preduzea,koja su inila oko 99% svih preduzea u Uniji i koja su zapoljavala vie od 80 miliona ljudi.U SAD-u ima oko 25 miliona ili 99,70% svih preduzea, a u Japanu oko 5 miliona malih isrednjih preduzea.

Zahvaljujui ovim injenicama, jedan od glavnih prioriteta Evropske komisije je,upravo podrka malim i srednjim preduzeima u njihovom ekonomskom rastu i razvoju,

poslovnoj kreativnosti, te ekonomskoj i socijalnoj povezanosti. Prema predvianjimastrunjaka, i u proirenoj Evropskoj uniji, mala i srednja preduzea e i dalje biti klju zaostvarenje rasta, konkurentnosti i otvaranja novih radnih mjesta. Napori Evropske komisijeka uvoenju nove ekonomije, bie uspjeni samo ukoliko se mala i srednja preduzea stavena vrh prioriteta.

U ovom radu emo pokuati odgovoriti na neka pitanja, vezana za mala i srednjapreduzea, kao to su: ta su mala i srednja preduzea, koliko ih ima i kakav je njihovtretman u naem okruenju, prednosti i nedostaci, vanost malih i srednjih preduzea uzemljama u tranziciji, ekonomski znaaj malih i srednjih preduzea, koja je organizacionastruktura pogodna za mala i srednja preduzea, nain ureenja proizvodnje u malim isrednjim preduzeima i slino.

__________________________________________________________________________Modeliranje organizacionih struktura, informacionih tokova i baza podataka

2


2/36


2. MALA I SREDNJA PREDUZEA DEFINICIJA I ZNAAJ

Iako se o malim i srednjim preduzeima (MSP) intenzivnije govori tek od krajaprolog vijeka, saznanja o postojanju nekih primitivnijih oblika malih i srednjih preduzeaseu u daleku prolost. Prvi poznati zapisi o malom preduzeu pojavili su se prije 4000godina. Moemo rei da je malo preduzee postojalo u gotovo svim kulturama starih naroda.Veina njih, kao to su Arapi, Babilonci, Egipani, idovi, Grci, Feniani i Rimljani suneprestalno razvijali mala preduzea. Proizvodi i usluge tadanjih poduzetnika veoma estosu bili loeg kvaliteta, pa su oni na takav nain potkradali i zavaravali svoje kupce. Upravozbog toga je babilonski kralj Hamurabije 2100. godine p.n.e. izdao zakonik sa oko 300zakona, koji zatiuju potroae i male preduzetnike, osobito od prijevare. O ulozi, znaaju i

funkcioniranju malih i srednjih preduzea u naoj naunoj ekonomskoj literaturi, intenzivnijepoinje da se pie tek osamdesetih godina prolog vijeka.

Kao to je u uvodu reeno, u Evropskoj Uniji od ukupno 23 miliona preduzea i oko100 miliona zaposlenih, ak 99% su mala i srednja preduzea. Ona doprinose ukupnom brutodrutvenom proizvodu EU sa 60% i obezbjeivala su, uoi primanja najnovijih lanica,

preko 80 miliona radnih mjesta. To konkretno znai da je u sektoru malih i srednjihpreduzea zaposleno dvije treine zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u privatnomsektoru u EU. I u proirenoj Evropskoj Uniji, male firme e i dalje biti klju za ostvarenjerasta, konkurentnosti i otvaranje novih radnih mjesta.

Prilikom izbora kriterijuma za klasifikaciju MSP-a, najee se polazi od:

1. statikog,2. funkcionalnog i3. institucionalnog (svojinskog ) kriterijuma.

Statiki kriterijum polazi od statikog obiljeja privrednih subjekata kao to su:veliina imovine, godinji prihod od prodaje, broj zaposlenih, obim ostvarene proizvodnje,nivo tehnike opremljenosti i sl. Broj zaposlenih ima najvie prednosti u odnosu na drugekriterije, izmeu ostalog zato to je:

otporno na inflaciju nije pod uticajem kupovne moi dolara, transparentno,

lahko se zapaa i razumije, usporedivo, omoguava dobru usporedbu izmeu preduzea iste grane, raspoloivo, lahko ga je dobiti od preduzea.

Jedan od bitnih nedostataka ovog kriterijuma je razliita produktivnost i ekonomskaefikasnost pojedinih privrednih struktura, pa isti broj radnika ne stvara, pri istom radu, i istuvrijednost proizvodnje. Drugi nedostatak se ogleda u nepostizanju jednostavnih stavova pozemljama u pogledu broja zaposlenih, kao granice izmeu malih, srednjih i velikih

preduzea.

Klasifikaciju preduzea na mala i velika moemo izvriti prema sljedeimfunkcionalnim obiljejima: obim i karakter proizvodnje i izvrenih usluga, karakter


3


3/36


upravljanja, vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju, tehnika opremljenost preduzea,nain proizvodnje i vrsta proizvodne tehnike, oblik vlasnitva, organizaciona struktura i sl.Detaljnije razmatranje ovih obiljeja sigurno bi pokazalo potrebu njegovog uvaavanja kod

pojmovnog obraivanja malih preduzea, bez obzira na svu kompleksnost njihove primjeneu praksi.

Institucionalni (vlasniki) kriterijum polazi od pripadnosti instituciji kod koje jeregistrovano odgovarajue drutvo. Ovaj kriterijum se primjenjuje u skoro svim razvijenimzemljama, a posebno u SAD-u, gdje je 1953. god. osnovana posebna agencija federalnevlade pod nazivom Small Business Administration (SBA) s ciljem institucionalne podrkemalim preduzeima. Ova agencija postavlja razliita ogranienja koja mora ispuniti

preduzee da bi postalo small firm. Kad je rije o zapadnoevropskim dravama, onda seobino polazi od definicije koju je dala Evropska mrea za istraivanje malih i srednjih

preduzea (European Network for SME Research).

Prije donoenja zajednike definicije na nivou Evropske Unije, postojalo je nekolikorazliitih definicija MSP-a. Tako su u Velikoj Britaniji mala preduzea bila definisana kaosubjekti koji imaju do 200 zaposlenih, u Francuskoj se je broj zaposlenih u malim

preduzeima kretao od 6 do 50 radnika, a u srednjim od 51 do 500 zaposlenih. U Njemakojse, za definisanje malih i srednjih preduzea, pored broja zaposlenih, uzima u obzir i ukupnigodinji prihod.

Zajednika definicija MSP-a na nivou Evropske Unije, od kljune je vanosti, potose ona koristi kao osnova za odluke u zakonodavstvu EU o dravnoj pomoi i strukturnimfondovima. To znai da razliite kategorije malih i srednjih preduzea (mikro, male i srednjefirme) moraju biti definisane na nain koji garantuje ekonomsku pravednost, odnosno koji

firmama daje pravnu sigurnost, dok upravnim sistemima zemalja lanica omoguava lahkuprimjenu.

Unutar Evropske Unije, prva zvanina definicija malih i srednjih preduzea donesenaje 03. aprila 1996. godine. U martu 2000.godine, tokom Samita efova vlada Evropske Unijeu Lisabonu, sektor MSP-a je oznaen kao jedan od stubova u postizanju cilja da EvropskaUnija postane najkonkurentnija i najdinaminija privreda u svijetu do 2010.godine. U junu2002.g. lideri Evropske Unije su usvojili Evropsku povelju za mala preduzea, kojom se

pozivaju zemlje lanice Evropske Unije i Evropska komisija da prua podrku i pomognumalim preduzema u brojnim kljunim oblastima, poput obrazovanja i obuke preduzetnika,kao i stvaranjem efikasnijeg zakonodavstva, propisa, poreskog i finansijskog sistema. Na taj

nain u potpunosti je priznat znaaj malih preduzea i preduzetnika za razvoj, konkurentnosti zaposlenost u Evropskoj Uniji. Shodno tome, Evropska komisija je 06. maja 2003. godineprihvatila preporuku o donoenju nove definicije MSP-a. Ta nova definicija je navedena uPreporuci broj 96/280 EZ i ona je zamijenila definiciju donesenu 1996. godine. U samojdefiniciji se nalazi deklaracija, koja se se odnosi na karakter firmi. Preporuka se odnosi na

privredne subjekte, nazavisno o njihovom pravnom statusu, te obuhvata osobe koje suukljuene u privredne aktivnosti u profesionalnom smislu, kao i u kune radinosti i obrte.

Nova definicija MSP-a, koja je stupila na snagu 01. januara 2005. godine, predstavljanajvaniji korak ka poboljanju okruenja za MSP i ciljanje unapreenja poduzetnitva,investicija i rasta.


4


4/36


Ova definicija je elaborirana nakon brojnih konsultacija unutar Evropske komisije,zatim zemalja lanica EU, poslovnih organizacija i eksperata, kao i dvije otvorenekonsultacije putem interneta.

Preduzea se, na osnovu tri kriterijuma mogu podeliti na mikro, mala i srednja. Prema tojdefiniciji, za MSP je potrebno uzeti u obzir broj zaposlenih, ukupan prihod i bilans.

Mikro preduzea se definiu kao firme koje imaju manje od 10 zaposlenih radnika i ijiukupni godinji prihod ili ukupni bilans ne prelazi 2 miliona eura.

Mala preduzea se definiu kao firme koje zapoljavaju od 10 do 49 radnika i iji ukupniprihod ili ukupni bilans ne prelazi 10 miliona eura.

Srednja preduzea se definiu kao firme koje imaju preko 49, a manje od 250 zaposlenihradnika, iji je ukupni prihod manji od 50 miliona eura ili iji je ukupni bilans manji od 43miliona eura.

Tabelarno bi se to moglo prikazati na sljedei nain:

Tabela 1: Razvrstavanje preduzea prema definiciji Evropske komisije od 01.01.2005. god.

Kategorija

preduzea

Broj zaposlenih Ukupan prihod

Ukupan bilans

(ukupna sredstva aktiva)

Mikro

preduzea < 10

2 miliona EUR

(prije nije bilodefinisano)

2 miliona EUR

(prije nije bilodefinisano)

Mala

preduzea < 50

10 miliona EUR

(1996. godine je bilo7 miliona EUR)

10 miliona EUR

(1996. godine je bilo5 miliona EUR)

Srednja

preduzea < 250

50 miliona EUR

(1996. godine je bilo

40 miliona EUR)

43 miliona EUR

(1996. godine je bilo

27 miliona EUR)

Pripravnici i uenici nisu navedeni kao zaposleni.


5


5/36


Pored definicije Evropske Unije, postoji i definicija Svjetske banke, koja preduzeadijeli na nain dat u tabeli 2.

Tabela 2: Razvrstavanje preduzea prema definiciji Svjetske banke

Kategorija

preduzeaBroj zaposlenih Ukupan prihod

Ukupan bilans

(ukupna sredstva aktiva)

Mikro

preduzea < 10 0,1 milion EUR 0,1 milion EUR

Mala

preduzea < 50 3 miliona EUR 3 miliona EUR

Srednja

preduzea < 300 15 miliona EUR 15 miliona EUR

Osim definicije Evropska komisija, koju su prihvatile i mnoge zemlje koje nisulanice Evropske Unije, postoje i definicije MSP-a donesene od strane pojedinih zemalja.

Prema OECD definiciji, mala i srednja preduzea imaju manje od 500 zaposlenih,mada se svakoj zemlji ostavlja prostor da ovaj broj smanji ili povea (u nekim zemljama 100ili ak 300 zaposlenih predstavlja gornju granicu). Mikro preduzea imaju 14 zaposlenih,vrlo mala 519, mala 2099 i srednja preduzea 99500 zaposlenih.

Mala i srednja preduzea su motor ekonomskog razvoja. Promoviu privatnu svojinu

i preduzetnike vjetine. Po miljenju mnogih eksperata i ekonomista, MSP su sinonim zaprivatni sektor, i, u figurativnom smislu, za preduzetnitvo.

Njihova komparativna prednost je u tome to su fleksibilna, mogu brzo da seadaptiraju na promjene i da zadovolje zahtjeve trita.


6


6/36


3. PREDNOSTI I NEDOSTACI MALIH I SREDNJIH PREDUZEA

Prednosti, odnosno nedostaci malih i srednjih preduzea najbolje se uoavaju ako ihporedimo s velikim preduzeima. Smatra se da su mala i srednja preduzea atraktivnija,inovativnija, flesibilnija i kreativnija od velikih preduzea.

Osnovne prednosti malih i srednjih preduzea u odnosu na velike industrijske sistemesu sljedee:

Mala i srednja preduzea su dostupna svim pretendentima, zato to obezbjeuju istepolazne mogunosti svima koji se odlue za mali biznis i to su relativno dostupnasvim slojevima drutva i obrazovnim strukturama bez obzira na pol, starosnu

strukturu, imovinske razlike, stepen obrazovanja i sl. MSP imaju znatno veu prilagodljivost tritu i odreenim trinim kretanjima u

odnosu na velika preduzea. Ona esto diktiraju promjene na tritu, to potie ivelike korporacije na transformaciju i ulaganje u razvoj.

MSP stvaraju i najvei broj novih radnih mjesta, poto velike firme svojukonkurentsku prednost grade na poveanoj automatizaciji i robotizaciji proizvodnih idrugih pogona, to umanjuje uae radnika u proizvodnih procesima. Poveanaautomatizacija i robotizacija ne zahtijeva visokokvalifikovanu radnu snagu, pa je

prisutan trend premjetanja ovih proizvodnih pogona u zemlje Dalekog Istoka, gdje jenekvalifikovana radna snaga znatno jeftinija.

Motivacija poznato je da mali biznis zapoinju ljudi koji imaju veliki entuzijazam,koji se odlikuje velikom motivacijom, a koja se izraava u injenici da rade dugonaporno kreativno, a to prenosi na blinje i sve zaposlene.

Put od ideje do realizacije novih proizvoda je znatno krai kod malih preduzea, toutie na nastanak novih i kvalitetnijih proizvoda.

Poto zapoljavaju relativno mali broj ljudi (prosjek u Evropskoj Uniji je 19), MSPne mogu izazvati velike drutvene poremeaje u sluaju propadanja, a veoma esto suto porodine firme, koje su najstabilniji dio svake privrede. Nasuprot tome,

propadanje velikih industrijskih sistema, to je naroito izraeno u postsocijalistikim

zemljama, za posljedicu je imalo otputanje radnika, uz velike drutvene, politike isocijalne poremeaje.

U malim i srednjim preduzeima najee je vlasnik ujedno i direktor firme, topredstavlja objedinjenost vlasnitva i upravljake funkcije, potie racionalno isavjesno koritenje kapitala, te predstavlja dodatnu motivaciju za uspjeh. U velikimsistemima, koja su najee dionika drutva, vlasnitvo je odvojeno od upravljanja,

jer vlasnici samo nadziru rad uprave, preko svojih predstavnika u nadzornimodborima.

Mogunost samozapoljavanja i zapoljavanja podrazumijeva kako vlastitozapoljavanje (bilo kao posljedicu ostanka bez posla ili nezadovoljstvo svojimstatusom), tako i zapoljavanje lanova ue porodice.


7


7/36


Neposrednost kontakta je velika snaga MSP-a, zato to vlasnik preduzea sve dripod kontrolom i moe brzo stupiti u kontakt s drugim preduzetnikom.

Birokratizacija u malim i srednjim preduzeima je znatno nia, zbog spojaupravljake i vlasnike funkcije, tako da vlasnik menader istovremeno obavljavie funkcija.

Mali sistemi su, zbog jednostavnijih tehnolokih procesa, koji se u njima obavljaju,ekoloki prihvatljiviji od velikih sistema, koji su, najee, glavni zagaivai okoline.

Meuljudski odnosi u malim sistemima su zdraviji, zbog svakodnevnog zajednikogsuoavanja sa istim problemima i, najee, zajednikog rjeavanja istih. Moemorei da su mala i srednja preduzea humaniji vid organizovanja u odnosu na velikesisteme, u kojima se ta individualnost gubi.

Psiholoka prednost podrazumijeva da biti preduzetnik znai imati izvjesnu nadmo isigurnost, pogotovo tamo gdje preduzetnici raspolau specifinim trinim umijeem,znanjima i sposobnostima.

Mala preduzea, svojim ueem u ukupnom broju preduzea, znaajno utiu naelastinost privrednog sistema jedne drutvene zajednice, poto svojom

prilagodljivou lake naputaju svoju dotadanju domenu i zapoinju proizvodnjunovih proizvoda.

Pored nespornih navedenih prednosti, mala i srednja preduzea imaju i odreenenedostatke, kao posljedicu ogranienosti i specifinosti, koje proizlaze upravo iz veliine

preduzea. Meu glavne nedostatke malih i srednjih preduzea ubrajamo: Mogunost breg propadanja u odnosu na velika preduzea. Statistiki je dokazano

da 3040% malih firmi prestaje s radom u razdoblju od tri godine nakon osnivanja, aak 60% u razdoblju od osam do deset godina. Razlozi propadanja mogu bitisubjektivne i objektivne prirode, a meu najznaajnije spadaju: nedostatak iskustvakoje se odnosi na vlastito suoavanje s praktinim funkcionisanjem cjeline firme, te

jasno uoavanje bitnih od nebitnih aktivnosti; nedovoljna tehnika znanja, koja seodnose na prostu nemogunost pojedinaca da do kraja ovlada svim znanjima koja sununa za odreenu proizvodnju proizvoda i usluga; povrna ili neadekvatno

provedena analiza trita, posebno kada je u pitanju budua potranja; nedovoljna

osposobljenost u voenju administrativnih poslova, utoliko prije to se oni viemijenjaju; nemogunosti kontrole ujednaenosti poslovanja, tj. teko obezbjeivanjekontinituiteta i predvianja oscilovanja u pojedinim razdobljima; nemogunost

predvianja financijskih tokova; nemogunost dobijanja kratkoronih kredita odposlovnih banaka ili iz drugih izvora.

Mali preduzetnici imaju lo novani tok, pa zbog preuzetih obaveza premadobavljaima i nenaplaenih potraivanja, esto dolaze u poziciju nelikvidnosti,odnosno nemogunost izvravanja preuzetih obaveza u ugovorenim i zakonskimrokovima. Plaanje izvan rokova generator je propadanja upravo malih firmi, kojenamaju dovoljnu mo da finansiraju i kreditiraju nedisciplinu trita i velikesisteme, koji mogu, zbog svoje superiornosti nad malim kooperantskim firmama,sami odreivati dospjelost obaveza.


8


8/36


Zbog niskog stepena podjele rada, produktivnost u malim firmama je relativno niska,poto jedna osoba obavlja vie razliitih operacija i poslova, ime se smanjuje

mogunost usavravanja i ue specijalizacije. Nedovoljna informisanost je veoma izraena slabost malih i srednjih preduzea.

Plate u malim preduzeima su, uglavnom, manje, naroito ako se uzmu u obzir i svidodaci koje radnici dobijaju u velikim sistemima, gdje su im prava zatienakolektivnim ugovorima i gdje ih titi sindikat. Kako bi se izbjegle poreske obaveze

prema dravi, esto se dio plate isplauje na ruke, to je tetno kako za dravu, takoi za same radnike.

Rizik od propadanja preduzea i gubitka radnog mjesta znaajno je vei u malim isrednjim preduzeima, u odnosu na velika preduzea.

Mala preduzea nisu konkurentna na meunarodnom tritu, ukoliko ne nastupajuudrueno ili pod platom velikih preduzea (tzv. ekonomija obima).

Zbog svega navedenog, mala i srednja preduzea predstavljaju vrlo osjetljiv segmentprivrednog poslovanja, kojem je, zbog svega to se pred njih stavlja, potrebna intenzivna ineprekinuta institucionalna pomo i podrka.


9


9/36


4. INOVATIVNOST MALIH I SREDNJIH PREDUZEA

Osnovna pretpostavka, od koje se esto polazi u pristupu izuavanju uloge malih isrednjih preduzea u ekonomskom razvoju, je da u vrijeme velikih tehnolokih

paradigmatskih pomaka, mala preduzea imaju prirodnu prednost nad velikim,hijerarhizovanim preduzeima. Zbog izuzetne fleksibilnosti, mala preduzea bi trebala biti

bra u eksploataciji potencijala i prednosti novog paradigmatskog okvira.

Meutim, ako se uloga MSP u tehnolokim promjenama analizira koristeiuobiajene indikatore R&D (Research & Development Istraivanje i razvoj) aktivnosti:

izdvajanja, patenti i inovacije, u odnosu na veliinu preduzea, veina istraivakih rezultatane podrava tezu da MSP pokazuju natprosjene stope inovativnosti. Rezultati empirijskihistraivanja o odnosu veliine preduzea i inovativnosti su kontraverzni, zavisno od: nivoaagregacije (privreda, sektor, grupe preduzea ili pojedinano preduzee), nivoa analize(mikro, mezo, makro), vrste pokazatelja ekonomske i tehnoloke sposobnosti MSP-a (R&Dizdvajanja, profitabilnost, patenti, neto zapoljavanje), naina posmatranja problema (statikiili dinamiki) i tretmana veliine preduzea.

U vremenu paradigmatskih pomaka, optimalna privredna struktura je sainjena izpreduzea razliite veliine. Postoji relativno mali broj velikih preduzea, koja posjedujupotencijale za skup, rizian, kontinuiran i sistematski R&D, dok MSP imaju znaajnu ulogu

u procesu difuzije nove tehnologije unutar sistema koji je odreen novom tehno-ekonomskom paradigmom.

Ekonomske koristi od tehnolokog progresa se, prema studijama OECD-a o odnosumalog biznisa, zaposlenosti i rasta, ostvaruju prvenstveno putem inovativnog preduzea,inovativne firme. Od svih inovativnih preduzea, MSP imaju vanu i drugaiju ulogu iznaaj u prevazilaenju specifinih tekoa u ekonomskom rastu u odnosu na velika

preduzea. To objanjava zato vlade pojedinih drava daju vei znaaj MSP u prioritetimaekonomske politike i razvoja, kao i njihov rastui znaaj u promociji inovacija i tehnolokojdifuziji.

Kompanije se, prema obiljejima inovativnosti, mogu grupisati u nekoliko kategorija:od niskotehnolokih MSP-a, preko MSP-a koja imaju minimum tehnolokih sposobnosti,zatim tehnoloki kompetentnih, do onih koje mogu da budu izvoai istraivanja (slika 1).


10


10/36


Slika 1. Tipovi kompanija

Izvoaiistraivanja Istraivaki odjel ili ekvivalent

Dugoroni pristup u razvijanjutehnoloke sposobnosti

Tehnolokikompetentna

Vie ininjera

Neke budetske diskretnosti

Sposobnost da se uestvuje utehnolokim mreama

MSP sa minimalnomsposobnou

Jedan ininjer

Sposobno je za adaptaciju solucija upaketu

Moe zahtijevati pomo uimplementaciji

Niskotehnoloka MSP

Bez znaajnih tehnolokihsposobnosti

Ne iskazuje potrebu za njima

Moda nema tekuih potreba togtipa

Izvor: Arnold, Thuriaux, 1997.


11


11/36


5. INFORMACIONI SISTEMI ZA MALA I SREDNJA PREDUZEA

Razvoj informacionih tehnologija je informacione sisteme uinio dostupnim i manjimprivrednim subjektima, tj. malim i srednjim preduzeima. U svijetu je poslovanje ovihpreduzea, kao i velikih, posljednjih godina postalo nezamislivo bez informacionih sistema.Naalost, u naoj zemlji postoje ak i velika preduzea koja ne primjenjuju informacionesisteme u svom poslovanju, a tek neka mala i srednja preduzea su odnedavno postalasvjesna vanosti upotrebe informacionih sistema za uspjeno i efikasno poslovanje.

Veliki broj naih malih i srednjih preduzea koristi raunare prilikom voenjaraunovodstva i to je esto jedini raunar u tim preduzeima i ne koristi se ni za to drugo.

Menaderi tih preduzea esto govore da su ''uveli'' ili ''koriste informacione sisteme''.Meutim, treba praviti razliku izmeu raunara i informacionih sistema. Raunariobezbjeuju efektne i efikasne naine obrade podataka i oni su neophodan dio informacionogsistema, dok informacioni sistem obuhvata mnogo vie od samih raunara, te pri uenju oinformacionim sistemima nije dovoljno samo uiti o raunarima. Uspjena primjenainformacionih sistema zahtijeva razumijevanje biznisa koji je podran informacionimsistemom.

U savremenom (informacionom) drutvu vie se ne postavlja pitanje potrebe firme zainformacionim sistemom. Jedino pitanje koje stoji je za koji sistem se odluiti.

Mala i srednja poduzea imaju sve veu potrebu za softverskim rjeenjem koje enajuspjenije integrisati itavo poslovanje datog preduzea.

Poslovno okruenje i ambijent u kome posluju mala i srednja preduzea stalno semijenjaju, trite je vrlo zahtjevno, tako da je u posljednjih desetak godina dolo dodramatinih promjena. Danas postoji veoma tanka linija izmeu zahtjeva s kojima sesuoavaju mala i srednja preduzea i onih s kojima se hvataju u kotac velike korporacije.Danas ako planirate opstati, zaista vie nije vano jeste li mali ili veliki. Pravila su ista, aalati jednako sloeni za velike i male. Mala i srednja preduzea, stoga, generiu potrebe zasve sloenijim rjeenjima, meutim, sredstva kojima ta preduzea raspolau nisu raslauporedno s njihovim potrebama. U stvari, bilo je obratno. Mala i srednja preduzea trebajuveu funkcionalnost nego ikada prije, a imaju manje novca za tu svrhu.

Mala i srednja preduzea tradicionalno nisu u stanju predvidjeti i ograniiti svojeinformatike trokove. Ona se suoavaju s informatikim trokovima koji s vremenomnepredvidivo rastu. Prosjeno malo preduzee suoava se s informatikim trokovima kojisvake godine rastu. Generalno se moe rei da cijenu softverske aplikacije za mala i srednja

poduzea tvore sljedei parametri.

5.1 Nabavni troak

Najoitiji troak je nabavna cijena samoga softvera. Svaki softver ima svoju cijenu,no, na kraju krajeva, sve se svede na vrlo male razlike. MSP trite diktira vrijednostsoftvera, pa se danas cijene, unato razliitim pristupima njihovu odreivanju, ne razlikujuznatnije od proizvoda do proizvoda. Neki isporuioci softvera njegovu cijenu zaraunavaju

odmah prilikom isporuke, dok drugi naplauju samo upotrebu i koritenje odreenogsoftverskog paketa. Primjera radi, u oblasti proizvodnje aluminijske bravarije i fasada, veina


12


12/36


isporuioca sistema ima i neki svoj softver, koji slui za kalkulaciju i nabavu materijala,definisanje krojnih listi i optimalne iskoritenosti potrebnog materijala, definisanje prodajnecijene samog izlaznog proizvoda itd. Firma Alpro/Alumil iz Vlasenice svoj softver prodaje

po trenutnoj cijeni od 1.500,00 KM, dok firma FeAl iz irokog Brijega, za koga je softverskiprogram FeAlsoft uradila njemaka firma DataLab, naplauje koritenje softvera i tomjeseno iznosi 70,00 KM. Njemaki proizvoa aluminijske bravarije i fasada, te PVCstolarije, SCHCO, inae svjetski lider u ovoj oblasti, svoj softverski paket SCHCALmjeseno naplauje 90,00 EUR. Sline cijene i kod drugih isporuilaca sistema i softvera.

5.2 Neophodna platforma

Svaki softver mora na neemu raditi. Meutim, sve aplikacije nisu raene jednakimakada je rije o izdacima za neophodne platforme. Postoje preduzea kojima je potrebnahardverska dogradnja gotovo sa svakim izdanjem nove verzije njihove aplikacije. Uzrok

tome najee je slaba arhitektura aplikacije ili neuinkovitost alata koritenih u formiranjusistema. Takoer, postoje proizvodi koji efikasno rade tri ili vie godina bez potrebe zahardverskom dogradnjom. To definitivno moe biti glavni razlog za brigu kod razmatranjaukupnoga troka sistema.

5.3 Trokovi odravanja

To su godinji trokovi tekuega odravanja i podrke sistemu. U veina preduzeaovi trokovi iznose 17 do 20 posto od nabavne cijene godinje.

5.4 Trokovi implementacije

To su trokovi same uspostave sistema do spremnosti za rad. Trokoviimplementacije mogu biti veoma razliiti, to, opet, zavisi od primjenjene aplikacije.Komponente tih trokova su usluge migracije podataka, integracije sistema, obuke,konsaltinga, procesnog ininjeringa i projektnog vodstva.

5.5 Trokovi prilagoavanja

Od stotina i stotina implementacija poslovnog softvera, generalno gledajui, u sveganekoliko sluajeva nama potrebe da se obavi neki stepen prilagoavanja. To moe biti velikatrokovna komponenta kod sistema, zavisno od sloenosti, ali i mogunosti i fleksibilnostialata dostupnih pojedinome sistemu. S napretkom tehnologije, smanjuje se i troak

prilagoavanja, no to je i dalje jedan od glavnih razloga za brigu kupaca na MSP tritu.

5.6 Trokovi odravanja softvera po mjeri

To je, vjerojatno, najvei pojedinani faktor u utvrivanju dugoronoga trokasistema. Jedno je prilagoditi aplikaciju, a neto sasvim drugo odravati prilagoenuaplikaciju aurnom. Mala i srednja preduzea mogu kontinuirano ulagati u pokuaju daostanu aurni s verzijama raznih proizvoda koje koriste, ili mogu odluiti da zamrznu verzije

proizvoda radi ogranienja trokova odravanja i prekidanja tekueg programiranja iispitivanja. Preduzea esto odluuju da ne dodaju nikakva dalja prilagoavanjima svojimsistemima. Naalost, takva odluka preduzee na kraju esto kota vie. Zamrzavanjemverzija proputaju povoljnosti u cijeni novih funkcija koje dolaze u budunosti. Na taj nain,

gube eventualne dobitke na produktivnosti, koji bi se ostvarili prilagoavanjem sistema.Dakle, troak odricanja od prilagoavanja esto je puno vei od troka prilagoavanja.


13


13/36


Uopteno govorei, gornje stavke predstavljaju primarne trokove automatizacijemalih i srednjih organizacija. Oigledan je gubitak kapitala na poetku projekta. Taj gubitak

pored nabavne cijene ukljuuje i rad na obuci osoblja, te integraciji sistema. Potom trokovipadaju do razine tekue hardverske i softverske potpore, plus eventualne naknade zapretplate i/ili trokove komunikacione linije. Kratko vrijeme nakon uspostavljanja sistema,meutim, trokovi poinju rasti s porastom trokova odravanja, zbog neophodnog

prilagoavanja i raznih zadataka u integraciji sistema.

Ipak, prema istraivanjima koje je sprovela Svjetska Banka (The Investment ClimateSurvey, januar 2006.) kompanije koje u veoj mjeri koriste informacione i komunikacionetehnologije, rastu 3,8% godinje, u poreenju sa 0,4% u sluaju onih koji to ne ine.

Postavlja se pitanje: ''ta mali preduzetnik moe oekivati od elektronskogposlovanja i koje mu ono anse, odnosno nove prilike i mogunosti otvara?''. Odgovori na

ovo pitanje mogu se saeti u deset taaka, ''zlatnih pravila uspjenosti u elektronskombiznisu'':

1. Jaanje vlastitog poloaja i prisustva na tritu.2. Pronalaenje vlastitog trinog ''utoita'' i stvaranje trine slike.3. Jaanje popularnosti i poslovnih veza.4. Bra i kvalitetnija reakcija na promjene i nove zahtjeve trita.5. Nuenje novih usluga i pokretanje novih tipova poslova.6. Smanjenje trokova poslovanja.7. Bolje upravljanje zalihama.8. Praenje tehnolokog napretka.9. Ponaanje u skladu s aktuelnim trinim trendovima.

10. Zatita (prevencija) od finansijskih promaajaOsim navedenog, veliku ulogu u razvoju malih i srednjih preduzea ima i internet.

Upravo zbog toga se vlade industrijski razvijenih zemalja sve vie oslanjaju na mogunostikoje prua internet, kako bi malim i srednjim preduzeima omoguile bolji pristupinformacijama i postigle veu jednakost MSP-a i velikih preduzea u oblastima kao to su,na primjer, javne nabavke i slino. Napredak u razvoju elektronske vlade (e-government),koja e imati znaajan uticaj u sektoru MSP-a, predvia se u svim zemljama lanicamaEvropske Unije tokom nekoliko sljedeih godina, pa se oekuje da e MSP uskoro biti umogunosti da veinu svojih zakonskih i administrativnih obaveza ispune online.


14


14/36


6. PRIMJENA INTEGRISANOG MENADMENT SISTEMA U MSP-u

Kao jedan od imperativa svoga poslovanja, MSP imaju postizanje poslovne izvrsnosti(zauzimanje trine pozicije izvrsnog preduzea). Poslovna izvrsnost obavezuje MSP dakonstantno rade na unapreivanju kvaliteta poslovanja organizacije, zasnovanom na

poveanju produktivnosti rada i znanja svakog zaposlenog. Postizanje poslovne izvrsnosti istvaranje proizvoda i usluga svjetske klase, ne moe biti vezano samo za jedan element

poslovne funkcije preduzea ili organizacione cjeline, ve on predstavlja rezultatzajednikog rada svih struktura u preduzeu, usklaene po unaprijed strogo definisanimciljevima poslovanja. U sektoru MSP-a, postizanje poslovne izvrsnosti se moe ostvariti nadva naina, i to primjenom koncepata upravljanja totalnim kvalitetom (TQM) i integrisanim

menadment sistema (IMS). Za mala i srednja preduzea, ovaj prvi koncept (TQM) je dostateak i nije ga mogue ostvariti u kraem periodu. Zbog toga je za MSP mnogo jednostavnijepostizanje poslovne izvrsnosti putem uvoenja koncepta IMS-a.

U ranijem periodu, vei broj preduzea je primijenio i certifikovao sistemmenadmenta kvalitetom (QMS), a MSP su, uglavnom u proces implementacije integrisanogmenadment sistema ile preko standarda ISO 9000. Drugi nain primjene IMS-a u MSP-u

predstavlja uvoenje sistema menadmenta kvaliteta u skladu s modelom TQM. Jedna odprednosti ISO 9000 za MSP je ta to je u njemu ukljuen veliki broj aktivnosti vezanih zaTQM, koji za posljedicu imaju dugotrajan i sloen proces implementacije.

Na razvoj integrisanih menadment sistema utiu tri faktora i to:

unaprijeenje sveukupnih karakteristika preduzea, kreiranje okvira za primjenu priznatih standarda za menadment sisteme koji su

predmet nezavisnih provjera (ISO 9001, ISO 14001, OHSAS 18001), stvaranje integrisane sheme za nezavisne provjere integrisanih menadment sistema.

Problem u procesu primjne IMS-a moe predstavljati nedovoljna integracijazaposlenih u razvoju i njegovom daljem uvoenju, koja se moe iskazati kroz ispitivanjeneprihvaenih i netransparentnih sistema upravljanja, koji su posebno rijetko specijalizovaniza pojedino preduzee.

Uporedo sa zahtjevima IMS-a, razvijalo se je i pitanje njegove adekvatne

implementacije u MSP-u, koje je, izmeu ostalog, obuhvatale i promjene u samom MSP-u,ali i razvoj kvalifikacionih parametara za ukljuene radnike.

Osnovne take, koje se moraju razmatrati tokom uvoenje i klasifikacija, sudefinisane kao sljedee:

radnici imaju dobro znanje o internim procedurama preduzea, IMS ne bi trebao dovesti do poveanja birokratije u svakodnevnom poslu, nekoliko radnika je obueno za implementaciju i itanje standarda, kao i pravnih

propisa, sve promjene imaju praktino znaenje, promjene u cilju standarda nisu prihvaene, top menadment mora napraviti vremena za zaposlene za projektni rad, a zauzvrat,

radnici moraju nauiti koristiti to vrijeme,


15


15/36


mora biti napravljena jasna podjela odgovornosti.Rezultat ovih aktivnosti uticao je da modeli koji se primjenjuju u ovom momentu,

mogu da zadovolje samo djelimine zahtjeve. Model IMS, kao imperativ, ima zahtjev daprezentuje jednostavnu, razumljivu i praktinu strukturu. Takoer, pravilna mjerenje, koja suvezana za uestvovanje i trening moraju biti adekvatno razvijena, kako bi se obezbijediloaktivno uestvovanje radnika od samog poetka procesnih promjena.

Mala i srednja preduzea, primjenom meunarodne serije standarda ISO 9000:2000znaajno uveavaju svoje anse, kako za opstanak na domaem tritu, tako i za daljuinternacionalizaciju svog poslovanja. Prema zahtjevima standarda ISO 9000:2000, preduzeamoraju obraati panju na kvalitet proizvoda ili usluga, stvaranju lojalnosti kupcu, kao iotvaranju novih trita, smanjujui strah od trgovinskih partnera. Malim i srednjim

preduzeima, primjena serije standarda ISO 9000:2000 obezbjeuje uniformisanost ikompatibilnost proizvoda, kao i poslovnog sistema. Sistem menedmenta kvaliteta (QMS)

osigurava da proizvodi ili usluge preduzea budu ono to kupci ele i oekuju.

Uvoenjem sistema menadment kvaliteta ISO 9000:2000, MSP za sebe ostvarujuodreene prednosti, kao to je sistematski prilaz poslovnom menadmentu, set standarda koji

je prepoznatljiv irom svijeta, verifikacija pridravanja standarda od tree strane, kao ipribliavanje zasnovano na kontinualnom unapreenju.

Zahvaljujui primjeni ISO 9000:2000, MSP mogu ostvariti znaajne prednosti, kaoto su:

proces evoluira, standardizovan i objanjen lino, trening novih zaposlenika je lak,

problemi se detektuju mnogo bre i rjeenje rezultat je unapreenje, povean broj zadovoljnih korisnika, porast razumijevanja potreba korisnika, opaanje u preduzeu je unapreenje, dobavljai postaju vie kao partneri, unapreenje komunikacije, porast znanja zaposlenih u preduzeu, kao posljedica poveanja uee zaposlenih.

Domaa MSP, na alost, u svom poslovanju jo uvijek nedovoljno primjenjujumeunarodne serije standarda ISO 9000:2000. Ovdje ne treba zanemariti ni motivaciju

zaposlenih za primjenu ovog koncepta upravljanja, koja, inae, treba da bude na dostavisokom nivou. Problem motivisanosti zaposlenih za primjenu koncepta QMS-a je najvanijisegment za realizaciju ovog koncepta, jer bez koncenzusa menadmenta sa zaposlenima,ovaj proces upravljanja sam od sebe vrlo brzo propada. Za dalje unapreenje efikasnostidomaih MSP-a, neophodno je da se to vie promovie primjena sistema menadmentakvaliteta.


16


16/36


7. TRETMAN MALIH I SREDNJIH PREDUZEA U BiH

Bosna i Hercegovina je jedna od etrdesetetiri zemlje koje su usvojile Evropskupovelju o malim i srednjim preduzeima, koja predstavlja osnovni dokument zaimplementaciju politike MSP-a. Povelja podrava MSP, tako to unapreuje zakonodavni iadministrativni okvir za njih, te od drava trai da poduzmu aktivnosti u deset kljunihoblasti, odnosno dimenzija. Indeks politike o MSP-u za 2007. godinu Izvjetaj oimplementaciji Evropske povelje o malim preduzeima na Zapadnom Balkanu, Evropskekomisije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD, Organization for Economic

Cooperation and Development), pokazuje da je Bosna i Hercegovina posljednja uimplementaciji Povelje u regionu. Mala i srednja preduzea u BiH imaju slinu ulogu ubuduem ekonomskom razvoju zemlje, kao to je imaju MSP u zemljama Evropske Unije,odnosno, ona moraju postati kljuni pokreta ekonomskog rasta. Vie od 60.000 preduzea uBiH su mala i srednja preduzea, te je, uz preveliku stopu nezaposlenosti, potreba za brim

podsticajem razvoja privatnog sektora neupitna. Razvoj preduzea osigurava ekonomskirazvoj, stvaranje radnih mjesta i novi priliv prihoda za dravu. Financijska sredstva javnogsektora, namjenjena za rashode, kao to su plate i penzije, u sutini zavise od razvoja

privatnog sektora, ukoliko se ele izbjei neodrivi javni deficiti, a glavni izvor takvograzvoja moraju biti domaa MSP. Drugim rijeima, u sadanjoj ekonomiji slobodnog trita,izvor plata svih budetskih korisnika mogu biti samo poreski doprinosi od zaposlenika i

preduzea, ukoliko se eli izbjei neprihvatljivi nivo javnog duga. Shodno tome, odgovornevlasti u BiH trebaju obratiti vie panje na dobrobit i razvoj irokog sektora MSP-a, s ciljemda se na djelotvoran nain stimulie ekonomija. Ipak, u Bosni i Hercegovini je prisutannedostatak politika na dravnom nivou, a ostvaren je i veoma mali napredak po pitanjimausvajanja nacrta Strategije MSP-a, nacrta zakona i drugih predloenih inicijativa. BiH je

posljednja od svih zemalja Zapadnog Balkana u primjeni Evropske povelje o MSP-u, to sevidi iz dijagrama datog na slici 2.

Slika 2: Rezultati implementacije Evropske povelje o MSP-u za zemlje Zapadnog Balkana

2,11 2,07

3,48

2,16

2,672,77

2,49

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

4

Albanija BiH Hrvatska Kosovo Makedonija Crna Gora Srbija

2,54 Prosjek za

Zapadni Balkan


17


17/36


U Bosni i Hercegovini za sada ne postoji zvanina klasifikacija preduzea sastanovita njegove veliine, to uveliko stvara probleme za njihovo razgranienje, kao inauno istraivanje. I pored postojee zakonske regulative u BiH (Zakon o privrednimdrutvima, Zakon o obrtu, Zakon o trgovakim drutvima), definicija malih i srednjih

preduzea jo nije usvojena. Kao posljedica toga, na niim nivoima vlasti (entiteti, Brkodistrikt, kantoni, optine) primjenjuju se razliite odredbe o MSP-u, koje se razlikuju od

jedne do druge administrativne jedinice. Osim toga, na dravnom nivou ne postoji nievidencija o broju malih i srednjih preduzea, pa ak ne postoji ni Registar preduzea.Shodno tome, ne postoji ni evidencija o broj preduzetnika, broju zaposlenih, ukupnim

prihodima, ukupnim rashodima, dobiti nakon oporezivanja, gubicima, itd.

Kao ni dravna Agencija za statistiku, ni Zavod za statistiku Federacije BiH neraspolae najnovijim podacima o malim i srednjim preduzeima.

7.1 Federacija BiHTokom 2003. godine je u Federaciji BiH, normirano na hiljadu stanovnika, bilo 19

malih i srednjih preduzea, pri emu se je, pod pojmom malo i srednje preduzee, smatralopreduzee koje je imalo do 20 zaposlenih radnika. Tada je sektor malih i srednjih preduzeau Federaciji BiH uestvovao sa 47,8% u ukupnom broju zaposlenih. Prema tome, 2003.godine je u Federaciji BiH postojalo preko 50.000 malih i srednjih preduzea.

Prepreke za razvoj MSP-a u Federaciji BiH su trenutno stanje regionalne i lokalneinfrastrukture, neadekvatan obrazovni sistem, sporost u donoenju stimulativnih propisa injihova primjena, nepristupanost izvorima finansiranja, proces registracije privrednihsubjekata, poreska i financijsko kreditna politika, kao i relativno mali broj registrovanih

privrednih subjekata na 10.000 stanovnika.Oko 90% subjekata tzv. male privrede je u privatnom sektoru. Dominantna djelatnost

male privrede je trgovina i ugostiteljstvo u odnosu na proizvodnju. Od ukupnog brojasubjekata male privrede 9394% ine subjekti koji zapoljavaju do 10 radnika, 56% inesubjekti koji zapoljavaju od 1149 radnika, a tek 1% ine subjekti koji zapoljavaju 50100radnika.

Kada je u pitanju broj zaposlenih u sektoru MSP-a u FBiH, prema procjeniFederalnog ministarstva razvoja, poduzetnitva i obrta, trenutno stanje je sljedee:

a) Ukupno u privredi FBiH je zaposleno 197.734 radnika ili 49,27% od ukupnog brojazaposlenih (401.259) u Federaciji BiH, od ega 152.403 ili 77,07% na neodreeno vrijeme,

te 45.331 ili 22,93% na odreeno vrijeme. Prema procjenama resornog ministarstva, usektoru MSP-a je zaposleno oko 77.000 radnika (3,04 radnika po preduzeu).

b) broj zaposlenih u registrovanim obrtima je 61.215 (na bazi procjene 1,3 radnika poregistrovanom obrtu), odnosno, ukupan broj zaposlenih u MSP-u i obrtu iznosi 138.215.

U Evropskoj uniji na 10.000 stanovnika ima prosjeno 500 preduzea, dok Slovenijaima 568, a Maarska 750 preduzea iz malog preduzetnitva na 10.000 stanovnika.

Prisutna je neravnomjerna rasporeenost preduzea po kantonima. Najvie preduzease nalazi u Sarajevskom kantonu, a najmanje u Bosanskopodrinjskom kantonu (Gorade). Uskladu sa naprijed navedenim pokazateljima, moemo konstatovati da egzistira oko 311

poslovnih subjekata (fizikih i pravnih lica u sektoru MSP-a) na 10.000 stanovnika FBiH(2.328.359 stanovnika prema podacima od 30.06. 2007. godine).


18


18/36


Ukoliko se prihvate i realiziraju predloene mjere i zakljuci, oekuje se godinji rastzaposlenosti u sektoru malih i srednjih preduzea od 2,5%. Federacija BiH je, posredstvomresornog Federalnog ministarstva razvoja, poduzetnitva i obrta, ukljuena u procesimplementacije Evropske povelje o MSP-u za BiH, ija implementacija predstavlja stratekizadatak Bosne i Hercegovine na putu pridruivanju Evropskoj Uniji.

Provedbom srednjoronog razvoja MSP-a, osigurala bi se stopa rasta od 2,5%godinje u narednom srednjoronom razdoblju, a broj pravnih osoba porastao bi za 4.301, to

bi osiguralo zapoljavanje novih 7.994 radnika, odnosno 2,14% od ukupnog broja trenutnonezaposlenih 373.516.

Srednjoroni ciljevi razvoja obrtnitva su prosjean godinji porast broja obrtnikihradnji za 10%. Uzimajui u obzir poticajne mjere koje e se poduzimati u cilju breg razvojaovog privrednog sektora, oekuje se da e do kraja 2010. godine u Federaciji Bosne i

Hercegovine poslovati 57.237 obrtnika, koji e zapoljavati 74.407 radnika. To bi znailopoveanje broja zaposlenih od 13.192 radnika u sektoru obrtnitva. Od ukupnog broja373.516 trenutno nezaposlenih moglo bi se zaposliti 3,53 % samo u obrtu.

Mala i srednja preduzea, koja imaju stabilan rast i razvojno preduzetnitvo treba daosiguraju: zapoljavanje 2/3 od ukupnog broja zaposlenih u privredi, uestvuju u ukupnom

prometu sa 60%, te doprinose 50% ukupnog BDP a.

Za ostvarenje cilja izgradnja razvojnog preduzetnitva treba:

- Strategija razvoja malog i srednjeg preduzetnitva kao dokument (strategija je kombinacijavizije, dugoronih usmjerenja i srednjoronih prioriteta);

- Ugodan preduzetniki ambijent (povoljno: ekonomsko, tehnoloko, pravno politiko,drutveno i etiko okruenje);

- Kadrovi koji mogu izgraditi strategiju i od dananjeg preduzetnikog ambijenta F BiHizgraditi ugodan poduzetniki ambijent;

- Sredstva za kvalitetne programe osigurana u proraunu F BiH i drugimizvorima.

Izgradnja razvojnog preduzetnitva je proces i to se vie implementira Strategijarazvoja MSP-a, to e: Federacija BiH biti ugodniji ambijent za preduzetnitvo, kadrovskiresursi e se uveavati i bie anse da sredstva namijenjena za poticaj MSP-a u proraunuFBiH i u drugim izvorima budu uveana.

Program Vlade Federacije BiH za mandatno razdoblje 2007. 2010. godine, kaotemeljni prioritet istie poticanje ozraja preduzetnitva i to posebno stimulirajui domau

proizvodnju.

Radi to efikasnije stimulacije proizvodnje, izgradnje razvojnog preduzetnitva, tepoticanja preduzetnitva prioritetno e se realizovati:

1. Izrada Strategije razvoja malih i srednjih preduzea;2. Program izgradnje preduzetnikih zona;3. Program razvoja obrtnitva (stari i tradicionalni zanati);4. Osnivanje Agencije za razvoj MSP-a;5. Osnivanje razvojne banke (Fonda) za MSP;

6. Osiguravanje poticajnih sredstava za razvoj MSP a (do 2% Prorauna Federacije BiH,shodno Zakonu o poticaju male privrede);


19


19/36


7. Izgradnja informatikog sistema za MSP u FBiH;8. Sagledati mogunosti osnivanja Garancijskog fonda (fonda za potrebe MSP-a);9. Saradnja sa drugim nosiocima razvoja (preporuka iz EU Povelje).

7.2 Republika Srpska

U Republici Srpskoj preduzea se, prema veliini, razvrstavaju na mala i srednja, uzavisnosti od:

prosjenog broja zaposlenih, ukupnog prihoda od prodaje i zbira bilansne aktive.

U skladu s tim, mala preduzea se definiu kao pravna lica, koja:

zapoljavaju prosjeno godinje od 10 do 49 radnika, ostvaruju ukupni godinji prihod od prodaje do 10 miliona KM, ili imaju zbir bilansneaktive u vrijednosti do 10 miliona KM

U okviru malih preduzea, ovdje se razlikuju i mikro preduzea, koja godinjezapoljavaju prosjeno do 10 radnika.

Srednja preduzea su pravna lica, koja: godinje zapoljavaju od 50 do 249 radnika, ostvaruju ukupni godinji prihod od prodaje do 50 miliona KM, ili imaju bir bilansne

aktive u vrijednosti do 43 miliona KM.

Prema Zavodu za statistiku Republike Srpske, kao kriterijum za razvrstavanje

preduzea na mikro, mala i srednja, koristi se broj zaposlenih u preduzeu, dok druga dvakriterijuma (prihodi od prodaje, odnosno zbir bilansa aktive) se ne uzimaju u obzir.

U Republici Srpskoj je evidentan trend pada procentualnog uea mikro preduzea uukupnoj strukturi preduzea, iako je njihovo uee u toj strukturi jo uvijek dominantno.Ovaj pad se objanjava injenicom da su to, uglavnom, preduzea koja se bave trgovakomdjelatnou, koja nisu uspjela odgovoriti konkurenciji velikih trgovakih centara, koji su u

posljednjoj deceniji uli na teritoriju RS-a. S druge strane, uee malih preduzea u strukturipreduzea se poveava, dok se uee srednjih preduzea konstantno smanjuje.

Struktura preduzea, prema veliini, u RS-u u periodu 2002.2004. godina, prema podacimaRepublikog zavoda za statistiku RS-a, prikazana je u tabeli 3.

Tabela 3: Struktura preduzea u RS u periodu 2002.2004.

PREDUZEE

2002. 2003. 2004.Broj

preduzea %Broj

preduzea %Broj

preduzea %MIKRO 3.847 59,60 3.856 58,90 3.984 59,30MALO 1.649 25,50 1.743 26,60 1.809 26,90

SREDNJE 851 13,20 847 12,90 829 12,30VELIKO 111 1,70 106 1,60 96 1,40UKUPNO 6.458 100,00 6.552 100,00 6.718 99,90


20


20/36


Najvee uee u strukturi preduzea u posmatrano periodu imaju mikro, zatim malai srednja preduzea, dok velika preduzea imaju najmanje uee.

Kada je u pitanju uee zaposlenih u MSP-u u ukupnom broju zaposlenih uRepublici Srpskoj, MSP su u periodu 2002.2004. godine imala dominantno uee, to je

prikazano u tabeli 4.

Tabela 4: Uee zaposlenih u MSP u ukupnom broju zaposlenih u RS-u

2002. 2003. 2004.UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH U MSP--u 141.825 142.757 140.504UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH U RS-u 233.718 236.438 236.239STRUKTURA U PROCENTIMA 60,68 60,38 59,48

Prema podacima za 2006. godinu, broj preduzea i zaposlenih u Republici Srpskoj,po kategoriji veliine preduzea je prikazan u tabeli 5. Uporedimo li ove podatke sapodacima datim u tabeli 3, moemo zakljuiti da je nastavljen porast broja mikro i malihpreduzea, a pad broja srednjih i velikih preduzea.

Tabela 5: Broj preduzea i zaposlenih u RS-u u 2006. godini

GodinaMikro preduzea Mala preduzea Srednja preduzea Velika preduzea

Brojpreduzea

Zaposleni Brojpreduzea



Zaposleni

2006. 4.882 17.911 2.150 49.744 796 74.938 92 48.991

Na osnovu podataka datih u tabeli 5, moe se vidjeti da od ukupnog brojaevidentiranih preduzea u RS-u u 2006. godini (7.920) najvie je bilo mikro preduzea, njih4.882 ili 61,64 %. Malih preduzea je bilo 2.150 ili 27,15 %, dok je srednjih preduzea bilo796 ili 10,05%. Najmanje je bilo velikih preduzea, njih 92 ili 1,16%.

Meutim, ako se pogleda broj zaposlenih u ovim preduzeima, uoavaju se znaajnerazlike u odnosu na broj preduzea. Od ukupnog broja zvanino registrovanih zaposlenika uRS-u u 2006. godini (191.584), najvie ih je bilo zaposleno u sektoru srednjih preduzea,njih 74.938 ili 39,12%. Potom slijede zaposleni u malim preduzeima (49.744 ili 25,96%),zatim u velikim preduzeima (48.991 ili 25,57%), dok je najmanje bilo zaposlenih radnika umikro preduzeima, njih 17.911 ili 9,35%.

Kao i u Federaciji BiH, i u Republici Srpskoj je evidentno smanjenje broja radnika uproizvodnoj djelatnosti, a posebno u preraivakoj industriji, dok je najvei broj zaposlenih utrgovini. Vie od treine MSP-a je registrovano u trgovini (34,4%), zatim u preraivakojindustriji (17,5%), graevinarstvu (5,7%), te poljoprivredi i umarstvu (5,3%). Smanjenje

broja zaposlenih u proizvodnim djelatnostima je, u najveoj mjeri, posljedica procesaprivatizacije i otputanja velikog broja radnika. S druge strane, dominantno uee trgovine uodnosu na ostale djelatnosti je posljedica toga to je za bavljenje ovom djelatnou potrebnoznatno manje inicijalnog i obrtnog kapitala, nisu izraeni strogi standardi i procedure

poslovanja, manji su poslovni rizici, a vee mogunosti za sivu ekonomiju.

Shodno navedenom, evidentno je da se u to skorijoj budunosti moraju definisati

mjere i podsticaji, kako bi se ova slika uea pojedinih djelatnosti promijenila u korist malihi srednjih preduzea koja se bave proizvodnim djelatnostima.


21


21/36


Slika 3: Rezultati BiH u ispunjavanju deset oblasti Evropske povelje

Slika 4: Poreenje provoenje Evropske povelje BiH i ostalih zemalja Zapadnog Balkana


22

0

1

2

3

4

5

I II III IV V VI VII VIII IX X

Poreenje prosjenih ocjena BiH i ostalih zemalja Zapadnog Balkana

u provoenju deset taaka Evropske povelje o malim preduzeima

BiH Zapadni Balkan

Rezultati BiH u deset oblasti Evropske povelje

0

1

2

3

4

5

I II III IV V VI VII VIII IX X

Prosjena vrijednost ocjena za BiH


22/36


8. VANOST MSP-a U ZEMLJAMA U TRANZICIJI

Tranzicija se najee definie kao zamjena jednog ekonomskog sistema drugim ilizamjena centralno planiranog socijalistikog modela privreivanja trinom ekonomijom.Shodno tome, sve zemlje u tranziciji tee da prijeu sa planske i centralizovane, ka trinoorijentisanoj ekonomiji. Tokom perioda centralne i planske privrede, veina dravnih firmifunkcionie u vjetaki i odbrambeno orijentisanom ekonomskom ambijentu, koji im nijedao priliku da naue da se trino ponaaju. Osnovni uslovi za sistematske promjene itranziciju su rana, brza i masovna privatizacija, deregulacija cijena, slobodna trgovina,konvertibilnost valute i makroekonomske stabilizacijske politike. Proces pretvaranjadravnih firmi u privatne, ne vodi automatski do stvaranja profitabilnih kompanija, iz

prostog razloga to preduzetnitvo, prije svega, podrazumijeva spremnost da se preuzmerizik, a pored toga, potrebno je posjedovati i odreeno iskustvo, kao i izotren osjeaj za

posao i poslovnost. Osnovu tranzicijskog procesa ini privatizacija, preoblikovanje starih iuspostavljanje novih preduzea.

Vie od petnaest godina tranzicije u bivim socijalistikim zemljama empirijski jepotvrdilo i artikulisalo stav, da je triste mnogo efikasniji koordinator ekonomskih aktivnostinego to je to administrativno posredovanje u aktivnostima privrednih subjekata. Za efikasnotrite potrebna je konkurencija, odnosno konkurentna privredna struktura. Zato je sutinarestrukturiranja socijalistikih privreda bila poveanje spoljnje i unutranje konkurentnosti,dakle otvaranje prema spoljnjem tritu, a u zemlji pospjeivanje stvaranja mase novih

konkurenata.Uporedo sa procesom transformacije drutvenog u privatni sektor, veoma vanu

ulogu ima stvaranje adekvatnog i pozitivnog politikog i ekonomskog ambijenta, pogodnogza nastanak jakog MSP sektora. Upravo stvaranje ovakvog ozraja predstavlja jedan odglavnih zadataka vlada zemalja koje prolaze kroz proces tranzicije.

Veina zemalja u tranziciji prihvatile su da su MSP sutinski dio ekonomskih reformi(eka, Maarska, Poljska, Slovaka i Slovenija). Tranzicija ka trinoj ekonomiji ima jakukorelaciju sa razvojem privatnog sektora, i naroito sa MSP-om, koja imaju glavnu ulogu u

procesu reformi. Dosadanja iskustva tih zemalja su pokazala da: su MSP generator ekonomskog razvoja,

je razvoj MSP-a bio krucijalan element industrijskog restrukturiranja, to sepotvruje ve u poetnoj fazi ekonomskih transformacija,

iako mnoge ekonomije u tranziciji smatraju da je razvoj MSP-a vaan element uprocesu reformi, vlade se radije bave pitanjima privatizacije u odnosu napreduzetnitvo i MSP.

Sektor malih i srednjih preduzea ima strateku vanost iz nekoliko razloga: MSPdoprinose porastu zaposlenosti daleko vie nego velika preduzea i mogu da na dui rokobezbijede veoma znaajan udio svih zaposlenih. MSP mogu da pomognu u restruktuiranjuekonomije tranzicijskih zemalja tako to apsorbuju suvine radnike, te da igraju znaajnuulogu u poveanju trine konkurentnosti.


23


23/36


Uporedne analize MSP-a u zemljama u tranziciji rade ECE (Economic Commissionfor Europe) i EBRD (European Bank for Reconstruction and Development), te stoga, postoji

poreba za jasnim definisanjem, poreenjem i statistikom.

Uporedimo li definicije MSP-a u tranzicijskim zemljama i u Evropskoj Uniji,uoavamo bitne razlike, to govori da su MSP u zemljama u tranziciji jo uvijek na niemstepenu razvoja.

Velika veina MSP-a su mikro preduzea, koja zapoljavaju lanove porodice ilibliske srodnike. U najveem broju zemalja u tranziciji, MSP su uglavnom orijentisana natrgovinu i samo mali dio njih se bavi proizvodnjom odreenih dobara, odnosno pruanjemodreenih usluga.

Prema podacima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), u veini zemaljajugoistone Evrope uee MSP-a u bruto domaem proizvodu je vie od 50%. U tabeli 6 je

dat broj MSP-a na 1000 stanovnika u zemljama Jugoistone i Centralne Evrope i zemljamaEU u 2002. godini, dok je u tabeli 7 data struktura preduzea po najvanijim privrednimdjelatnostima, a u tabeli 8 broj MSP-a u zemljama Evropske Unije prije dva posljednjavelika proirenja.

Tabela 6: Broj preduzea u Jugoistonoj i Srednjoj Evropi u 2002. godini

Broj MSP(ukljuujui

i mikropreduzea)

Brojmikro

preduzea

Brojvelikih

preduzea

Broj MSPna 1.000

stanovnikaPodaci

izJUGOISTONA EVROPA

Albanija 56.237 54.145 253 18,1 2002.Bosna i Hercegovina 30.000 25.600 200 7,0 2001.Bugarska 224.211 207.643 741 27,6 2000.Hrvatska 63.135 41.988 426 13,7 2002.Makedonija 27.938 25.985 194 14,0 2000.Moldavija 22.138 17.760 2.547 6,1 2001.Rumunija 612.862 311.260 1.955 27,4 2000.SCG 66.968 64.002 742 7,8 2001.

CENTRALNA EVROPAeka Republika 876.990 830.601 1.671 85,1 2002.

Maarska 858.981 827.806 1.041 85,9 2002.Poljska 3.368.367 3.206.452 6.589 87,0 2001.Slovaka Republika 365.783 354.373 160 67,7 2001.Slovenija 26.915 22.285 308 13,5 2001.

Evropa-19 +Lihtentajn,Norveka, vajcarska 20.415.000

19.040.000 40.000 52,8 2000.

Izvor: EBRD i Evropska Komisija (2002.)


24


24/36


Tabela 7: Struktura MSP-a po djelatnostima u Jugoistonoj i Srednjoj Evropi u 2002. godini

Trgovina Usluge Proizvodnja Ostalo

JUGOISTONA EVROPA % % % %Albanija 52,1 17,8 12,5 17,6Bosna i Hercegovina 45,0 12,0 27,0 16,0Bugarska 50,8 28,9 18,0 2,3Hrvatska 35,0 7,0 28,0 30,0Moldavija 48,6 28,5 19,0 3,9Ruminija 63,0 16,0 14,9 6,1SCG 47,5 5,3 25,8 21,4SREDNJEEVROPSKE ZEMLJE

eka Republika 35,0 19,9 23,9 21,2

Maarska 26,0 50,2 19,9 3,9Poljska 35,8 25,6 34,2 4,4Slovaka Republika 43,9 29,8 20,6 5,7Izvor: UN/ECE (2003.)

Tabela 8: Broj MSP-a u Evropskoj Uniji 2000. godine (u hiljadama)

Mikro Mala Srednja MSP Velika Ukupno

Austrija 195 26 5 226 1 227

Belgija 515 23 3 541 1 542

Danska 161 15 3 179 1 180

Finska 199 11 2 212 1 213Francuska 2 318 142 24 2 484 5 2 489

Njemaka 3 127 363 45 3 535 13 3 548

Grka 778 17 2 797 0 798

Island 26 1 0 27 0 27

Irska 79 11 2 92 0 92

Italija 3 938 168 16 4 122 3 4 125

Luksemburg 19 2 1 22 0 22

Holandija 500 42 9 551 2 553

Norveka 162 11 2 175 0 175

Portugal 638 38 6 682 1 683

panija 2 555 124 16 2 695 3 2 698

vedska 244 22 4 270 1 271

vajcarska 286 30 6 322 1 323

V. Britanija 3 301 158 25 3 484 7 3 491

EU-15 18 568 1 160 162 19 890 39 19.929

EU-19 19 042 1 202 169 20 413 40 20 453

Izvor: EBRD i Evropska Komisija (2001.)


25


25/36


9. MSP U ZEMLJAMA U REGIJI

9.1 SRBIJA

Prema Zakonu o raunovodstvu Srbije, preduzea treba da ispunjavaju dva od trikriterijuma da bi se mogla svrstati u kategorije mala ili srednja preduzea, to je prikazano utabeli 9:

Tabela 9: Kriterijum za razvrstavanje preduzea u Srbiji

Kriterijumi - Srbija Mala SrednjaBroj zaposlenih < 50 < 250Ukupan prihod < 1.65 mil. EUR < 8.25 mil. EUR

Ukupna sredstva (aktiva) < 1.24 mil. EUR < 6.2 mil. EUR

Prema zvaninoj statistici, u Srbiji je na kraju 2006. godine bilo ukupno 76.394preduzea, od ega 75.729 ili 99,1 odsto malih i srednjih preduzea (tabela 10). Premanajnovijim, auriranim podacima Agencije za privredne registre, trenutno u Srbiji ima oko86.000 preduzea koja mogu biti kategorisana kao mala i srednja.

U tabeli 10 dati su podaci o promjeni broja i strukture preduzea u Srbiji u periodu od1999. do 2006. godine. Vidljivo je da su samo mala preduzea imala neprekinuto poveanja

broja jedinica, dok je kod srednjih i velikih preduzea uoljivo kolebanje broja jedinica.

Tabela 10. Broj preduzea u Srbiji u periodu 1999.2006

Godina

mala srednja velika ukupno

broj % broj %broj

% broj %

1999. 58.662 94,8 2.359 3,8 879 1,4 61.870 100

2000. 59.106 94,3 2.616 4,2 973 1,5 62.695 100

2002. 63.995 95,6 2.223 3,3 742 1,1 66.960 100

2003. 65.547 95,8 2.181 3,2 663 1,0 68.391 1002004. 66.989 96,9 1.515 2,2 605 0,9 69.109 100

2005. 68.309 95,8 2.292 3,2 702 1,0 71.303 100

2006. 73.382 96,0 2.347 3,1 665 0,9 76.394 100

Privatnih malih i srednjih preduzea je na kraju 2006. godine bilo 52.441, od toga44.769 sa manje od 10 zaposlenih, i to je ubjedljivo najdominantniji tip preduzea u Srbiji -

malo preduzee u privatnom vlasnitvu sa manje od 10 zaposlenih.


26


26/36


Tabela 11: Broj malih i srednjih preduzea prema broju zaposlenih (u 2006.god.)

svojina do 10 zap. 1030 zap. 30150 preko 150 ukupno

drutvena 443 178 235 64 920

privatna 44.769 5.738 1.802 132 52.441

zadruna 1.197 210 87 2 1.46

mjeovita 507 71 53 8 639

dravna 642 552 1.003 291 2.488

nerasporeeno

772 360 382 109 1.623

Takoer, prema zvaninoj statistici, na kraju 2006. godine sva preduzea u Srbijizapoljavala su skoro 1,138 miliona ljudi, od ega su mala imala 366.516, srednja 256.890 ivelika 514.406 zaposlenih. U preduzeima sa istom privatnom svojinom bilo je 407.837zaposlenih, od ega 278.264 u malim, 71.879 u srednjim i 57.694 u velikim preduzeima.Podaci o broju zaposlenih su dati u tabeli 12.

Tabela 12: Broj zaposlenih prema veliini preduzea (u 2006. god.)

mala srednja velika ukupno

drutvena svojina 14.697 22.490 17.632 54.819privatna svojina 278.264 71.879 57.694 407.837

zadruina svojina 9.122 3.455 - 12.567

mjeovita svojina 4.535 3.306 4.667 12.508

dravna svojina 45.008 106.234 248.108 399.350

nerasporeeno 27.202 41.015 135.212 203.429

UKUPNO 366.516 256.890 514.406 1.137.812

Vlada Srbije je jo 2003. godine donijela Strategiju razvoja malih i srednjihpreduzea i preduzetnitva u Republici Srbiji 2003 2008. godine. Njen cilj je promocijapreduzetnitva i kreiranje okvira za otvaranje odrivog, meunarodno konkurentnog iizvozno orijentisanog sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnitva.

Glavni elementi strategije razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva su:

Jaanje institucionalne podrke i uvaavanje interesa sektora MSP-a na svim nivoima:Ministarstvo za privredu i privatizaciju, Republika agencija za razvoj malih i srednjih

preduzea i preduzetnitva, regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih

preduzea i preduzetnitva itd.


27


27/36


Uklanjanje pravnih prepreka za poslovanje preduzea i privatnih preduzetnika. Stvaranjenovog pravnog okruenja koje e olakavati, a ne oteavati razvoj sektora MSP-a;

Sprovoenje reformi javnih slubi u cilju efikasnijeg pruanja usluga i znaajnogsmanjenja administrativnih i birokratskih prepreka koje se postavljaju pred sektor MSP; Predlaganje mjera za olakavanje pristupa sektora MSP-a izvorima finansiranja; Podizanje konkurentnosti sektora MSP-a programima razvoja menadmenta preduzea,

uvoenjem sistema kvaliteta i inovacija; Jaanje veza izmeu obrazovnog sistema i nauno-istraivakog sistema i sektora MSP-

a. Obrazovni i nauno-istraivaki sistemi moraju se vie prilagoditi potrebama trineekonomije;

Poveanje izvoza sektora MSP-a; Podsticanje prodaje proizvoda i usluga sektora MSP-a na domaem tritu boljim

povezivanjem velikih preduzea sa MSP aktivnostima, kao to je podugovaranje,stvaranjem uslova za vee uee MSP-a u javnim nabavkama i veom penetracijomroba iroke potronje iz sektora MSP-a;

Pripremanje MSP-a u Republici Srbiji za digitalno doba razvojem moderne ikonkurentne telekomunikacione infrastrukture, podrkom primjeni informacionih ikomunikacionih tehnologija u poslovanju, podrkom razvoju industrije softvera ielektronskog poslovanja, kao i postepenim uvoenjem principa elektronske vlade (e-government), to bi sektoru MSP-a olakalo obavljanje administrativnih procedura puteminterneta tj. on-line i povealo mogunosti za uestvovanje u javnim nabavkama;Smanjenje obima sive ekonomije istovremenim poboljanjem ambijenta u kome

posluju registrovana preduzea i privatni preduzetnici i veom koordinacijom rada

inspekcijskih slui; Poboljanje statistikog sistema praenja sektora MSP-a, koji e kreatorima strategije i

politike razvoja ovog sektora, malim i srednjim preduzeima, privatnim preduzetnicima ijavnosti, pruiti adekvatne informacije u vezi sa sektorom MSP-a i njegovim doprinosomekonomskom razvoju;

Promocija aktivnosti vezanih za pomo razvoju sektora MSP-a kroz kontinuiranumedijsku kampanju;

Redovno praenje realizacije Strategije i donoenje godinjih programa u kojima e sedefinisati prioritetne aktivnosti i sredstva za realizaciju Strategije u narednoj godini i

Obezbjeivanje finansijske i tehnike pomo stranih donatora radi pruanja podrke

ostvarivanju prioritetnih zadataka razvoja sektora MSP-a: stvaranja stimulativnogpravnog i administrativnog poslovnog okruenja za sektor MSP-a, otvaranja novihmikro-kreditnih linija i strune pomoi bankama za razvoj usluga namjenjenih sektoruMSP-a, poveanja broja regionalnih agencija i centara koji e pruiti podrku sektoruMSP-a i razvoj programa za podizanje konkurentnosti preduzea.


28


28/36


9.2 HRVATSKA

U Hrvatskoj je 65 posto zaposlenih u malim i srednjim preduzeima, koja sudominantni proizvoa prihoda (55 posto prihoda), a i vani su izvoznici (25 postoukupnog izvoza).

Zbog toga se snano uje glas malih poduzea, a svi u drutvu moraju nauiti i njihovjezik: prvenstveno vlade i banke (banke na tome vrlo intenzivno rade). Zbog tih su brojki biliprisiljeni i prestati govoriti o malom preduzetnitvu - nema malog i velikog preduzetnitva.

Postoji preduzetniki kapacitet, potencijal, klima, djelovanje sve to se temelji naelji za postignuem, na kreativnosti i inovativnosti, na razumijevanju vanosti umreavanjai timskog rada. Preduzetnitvo moe biti zastupljeno u velikim i malim preduzeima, uministarstvima, u lokalnoj upravi, u kolama, bolnicama, nevladinim organizacijama,

privatnom ivotu - ili ga nema. Ali, to onda znai da postoje velika i mala preduzea kojanisu preduzetna, vlada koja to nije, lokalna uprava koja to nije, ili kola koja to nije, ili

bolnica koja to nije, pa do pojedinca koji to nije. Zbog toga je preduzetnitvo nainponaanja, a sektor malih i srednjih poduzea je sektor privrede u kojem je i jako mnogonepreduzetnih preduzea. Preduzetna preduzea, velika i mala, su ona koja vuku privrednirast.

Kroz istraivanje preduzetnike aktivnosti Hrvatske, koje od 2002. godine provodiCEPOR u saradnji s istraivakim timom Sveuilita J.J. Strossmayera u Osijeku (GlobalEntrepreneurship Monitor GEM), dolo se je do zanimljivih podataka. Hrvatska je konano

u 2006. godini prela u fazu u kojoj je broj preduzetnikih pothvata zbog uoene prilike biovei od preduzetnikih pothvata zbog nude i ne smije se ponoviti situacija u kojojdominiraju preduzetnici koji to ne postaju svojom voljom, nego ih je na to natjerala situacijau kojoj su se nali. GEM istraivanje potvrdilo je da su preduzetnici koji to postaju zboguoene poslovne prilike optimistiniji, dugoronije planiraju svoj poslovni pothvat, oekujusnaniji rast, zapoljavanje i izlazak na nova trita.

Hrvatska je uvela koncept one stop shop kroz program HITRO.HR, kojim senastoje poboljati usluge poslovanja i pojednostaviti odnosi u poslovanju s dravnomupravom. To je, na primjer, prema hrvatskim podacima, omoguilo pojednostavljenje

postupka registracije preduzea od prosjenih 3 do 4 sedmice na 5 dana. U okviru ovog

programa planira se kompletan razvoj strategije bolja regulacija deregulacija. U junu2006. godine Hrvatska je uvela uslugu on-line registracije obrta, e obrt, kao i mrenisistem Poslovni navigator, koji sadri informacije o poslovnim uslugama za mala i srednja

preduzea i to sve na jednom mjestu.

Vezano uz politiku MSP-a, Zakonom o razvoju male privrede (gospodarstva),uspostavlja se Hrvatska agencija za malo gospodarstvo (HAMAG), koja uglavnom provodi

programe financijskih poticaja i sadri hrvatsku definiciju MSP-a, koja je ve u velikoj mjeriusklaena s definicijom EU-a. Hrvatska je uesnica procesa unutar Evropske povelje za malu

privredu. Programom za poticaj MSP-a, Hrvatska podrava unapreivanje poslovnogokruenja (npr. bolja regulacija, preduzetnike zone i sl.). Hrvatska je dio mree EIC-a(Euroinfo centara).


29


29/36


9.3 CRNA GORA

Prema rezultatima do kojih je u anketi meu korisnicima svojih kredita, poetkom2008. godine, doao crnogorski Fond za razvoj, prosjean vlasnik crnogorskog malog isrednjeg preduzea (MSP) ima srednju strunu spremu, koristi internet jednom dnevno i ne

plaa elektronski.

Manje od petine anketiranih preduzea ne koristi informacione tehnologije, odnosnoraunare, internet, web prezentacije ili elektronsko plaanje u poslovanju, ali je tek svakitrei ispitanik ocijenio da ih mnogo upotrebljava. Upotreba raunara meu njima je i dalje naniem nivou, a ispitanici to pravdaju najee nedostatkom edukacije i nepostojanjem

potrebe za njihovim korienjem.

Sopstveni web site nema 40 odsto ispitanih, to se dijelom moe objasniti i njihovim

orijentisanou na domae trite, kao i nepostojanjem dovoljno razvijene svijesti o

dometima internet prezentacija. Situacija se na tom polju ipak popravlja, jer 29 odsto

ispitanih namjerava da napravi sajt svoje kompanije.

Crnogorska MSP velikim dijelom zavise od samo jedne osobe i funkcionalno su

organizovana kao centralizovani sistem. Zaposleni u njima komuniciraju preteno formalno,

a vlasnik, odnosno direktor, u 53 odsto sluajeva ima srednju strunu spremu. Meu njima

nema onih sa osnovnim obrazovanjem ili sa zvanjima magistra ili doktora nauka.

Vlasnici imaju pozitivna iskustva iz rada sa zaposlenim lanovima porodice, a

zapoljavaju od jednog do etiri. Samo 12 odsto vlasnika MSP nije spremno da zaposlinekog od lanova porodice, dok bi oni kao zaposleni u preduzeu prihvatili vei stepen

odgovornosti u gotovo dvije treine sluajeva. Svako peto anketom obuhvaeno preduzee

ne izdvaja novac za edukaciju zaposlenih, iako je 94 odsto njih spremno da se obrazuje.

Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzea je, za prethodnu 2007. godinu, kao i zaraniji perod od 2002-2006. godine, kao strateke ciljeve definisala:

poveanje broja malih i srednjih preduzea, poveanje konkurentnosti i podsticaj izvoza,

poveanje dostupnosti finansijskim sredstvima, poveanje zapoljavanja u malim i srednjim preduzeima, poveanje nivoa znanja.

Pozitivni trendovi od 2001. do 2006. godine se nastavljaju i u 2007. godini i kada je u

pitanju rast broja malih i srednjih preduzea. Prema Centralnom registru privrednog suda, broj

malih i srednjih preduzea je na kraju 2006. iznosio 33.377, a na dan 21.12. 2007. godine taj broj je

bio 36.940, to je za 3.563 preduzea, odnosno 10,6%, vie nego u 2006 godini.


30


30/36


Strategijom razvoja malih i srednjih preduzea 2007. 2010., koji je crnogorskaVlada usvojila krajem 2007. godine , kao osnovni ciljevi su definisani:

1. Poveanje broja novih MSP-a i preduzetnika za 30% do kraja 2010.godine, u odnosuna 2006. godinu,2. Poveanje zaposlenosti u MSP-u za 20% do kraja 2010. godine u odnosu na

2006.godinu,3. Poveanje uea MSP-u u izvozu (konkurentnost, internacionalizacija) na 30% do

kraja 2010. g.odine,4. Poveanje uea MSP-u u BDP na 60% do kraja 2010. godine.


31


31/36


10. ZAKLJUAK

Posmatramo li razvoj svjetske ekonomije i dogaaje koji prate proces globalizacijesvjetskog trita, naroito krajem prolog i poetkom ovog vijeka, uoavamo da su mala isrednja preduzea (MSP) uspjela da se izbore za poziciju neophodnog elementa u razvojunacionalne ekonomije. Zahvaljujui svojim karakteristikama, kao to su: fleksibilnost, laka

primjena novih menadment trendova, bolja komunikacija unutar preduzea i slino,omoguilo je da razvoj sektora malih i srednjih preduzea predstavlja imperativ za svezemlje koje ele da svoju ekonomiju prilagode novim trinim uslovima. U elji da opstanuna tritu, MSP moraju stalno da rade na unapreivanju svojih proizvodnih procesa,stvarajui na taj nain jo bolji proizvod, odnosno uslugu. Mala i srednja preduzea

predstavljaju kimu evropske ekonomije, stvaraju najvie radnih mjesta i pospjeuju razvojevropske ekonomije. Jedan od bitnih faktora, koji obezbjeuje opstanak na tritu jestepostizanje poslovne izvrsnosti, koje MSP-u omoguuje da svoje poslovanje prilagodizahtjevima savremenog poslovanja. Postizanje poslovne izvrsnosti, za MSP je vrlo dug iteak proces, koji zahtijeva dosta ulaganja samog vlasnika, ali i svih zaposlenih. Meutim,samo na taj nain naa mala i srednja preduzea e biti sposobna da odgovore zahtjevimatrita, koje svakim danom postaje sve zahtjevnije, zahvaljujui sve veoj konkurenciji, kakona domaem, tako i na stranom tritu.

Male firme i velike kompanije imaju razliitu ulogu u inovativnom procesu. MSP su,generalno posmatrano, vie trino i manje istraivaki orijentisana, bra su u iskoriavanjunovih mogunosti ekonomskog i tehnolokog razvoja i vie orijentisana na maleinkrementalne inovacije.

Iskustva u upravljanju razvojem MSP-a, njihov broj, pozitivan uticaj na rastdrutvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, visoko relativno uee zaposlenih MSP uukupnom broju zaposlenih u visokorazvijenim zemljama, na jednoj strani, i nedostatakfinansijskih sredstava i vremena kao najvanijih resursa u naoj zemlji, na drugoj strani,ukazuju da strateki cilj Bosne i Hercegovine treba da bude upravljanje razvojem MSP-a.Drava direktnim i indirektnim mjerama podrke treba da pozitivno utie na okruenje MSP-a, kako bi se obezbijedilo ispunjenje naprijed definisanog stratekog cilja. Okruenje za MSP

predstavlja: drava-vlada, lokalna uprava, privredne komore, univerziteti, instituti, razneasocijacije i firme koje se bave konsaltigom, edukacijom i pruanjem drugih vidova pomoi.

Mala i srednja preduzea treba da se udruuju u asocijacije i formiraju svoje klubove.Na kraju, moemo rei da je potrebno vie koordinacije izmeu svih institucija i

projekata da bi se poveala efikasnost institucija u budunosti, i da bi se maksimiziralasaradnja u raznim oblastima u kojima se intervenie ili se pokreu nove inicijative.


32


32/36


11. PRILOG 1:

EVROPSKA POVELJA O MALIM PREDUZEIMA

Evropska povelja o malim preduzeima -European Charter for Small Enterprises

Mala preduzea su kima evropske privrede. Ona su kljuni izvor zapoljavanja i temelj zarazvoj poslovnih ideja. Napori Evrope ka uvoenju nove ekonomije, bie uspjean samoukoliko se mala preduzea stave na vrh prioriteta.Mala preduzea su najosjetljivija na promjene u poslovnom okruenju. Ona su prva koja trpe

pretjeranu birokratiju, ali su i prva koja e procvjetati ako se ukloni birokratski pristup inagradi uspjenost.U Lisabonu smo uspostavili cilj da Evropska unija postane najkonkurentnija i najdinaminija

privreda na svijetu, bazirana na znanju, sposobnosti za odriv privredni rast, vee i boljezapoljavanje i veu socijalnu koheziju.Mala preduzea se moraju posmatrati kao glavni pokretai inovacija, zapoljavanja, a takoe

socijalne i lokalne integracije u Evropi.Zbog toga, treba kreirati najbolje mogue okruenje za potrebe malog biznisa ipreduzetnitva.

Principi

Insistirajui ka tome, mi: Smo svjesni dinamikih kapaciteta malih preduzea za odgovor na nove potrebe

trita i obezbjeenju novih radnih mjesta; Istiemo vanost malih preduzea u podsticanju socijalnog i regionalnog razvoja,

ponaajui se kao primjer inicijative i predanosti;

Prepoznajemo preduzetnitvo kao vanu i produktivnu sposobnost, na svim nivoimaodgovornosti;

Pozdravljamo uspjena preduzea, koja zasluuju da budu pravino nagraena; Uzimamo u obzir da je povremen neuspjeh popratna pojava odgovornih inicijativa i

preuzimanja rizika, te se mora posmatrati prilika za uenje i usavravanje; Prepoznajemo vrijednosti znanja, predanosti i fleksibilnosti u novoj ekonomiji.

Poloaj malih preduzea u Evropskoj uniji moe se poboljati: aktivnostima kapodsticanju preduzetnitva, analiziranjem postojeih mjera, i njihovim prilagoavanjem kamalom biznisu, a nosioci politika da uzmu u obzir potrebe malih preduzea. U tom ciljuzalaemo se da emo:

Jaati inovativni i preduzetniki duh, koji omoguuje evropskim preduzeima da seuspjeno suoe s novim izazovima;


33


33/36


Postii regulacioni, fiskalni i administrativni okvir, pogodan za poduzetnikudjelatnost i poboljati status preduzetnika;

Osigurati pristup tritu na bazi minimalno optereujuih zahtjeva, koji su u skladuglavnim ciljevima javne politike;

Olakati pristup najkvalitetnijim istraivanju i tehnologiji; Poboljati pristup izvorima finansiranja kroz itav ivotni ciklus preduzea; Kontinuirano poboljavati efikasnost, time to e Evropska unija ponuditi najbolje

poslovne okruenje za mala preduzea u svijetu; Sluati glas i miljenje malih preduzea; Promovisati prvoklasnu podrku malim preduzeima

Principi djelovanja

Prihvatajui i potpisujui ovu Povelju, obavezujemo se da emo djelovati u skladu sasljedeim principima djelovanja, uzimajui u obzir potrebe malih preduzea.

1 Obrazovanje i obuka u podruju preduzetnitva.Evropa e njegovati preduzetniki duh i nove vjetine od ranijeg doba ivota. Opta znanja o

poslovanju i preduzetnikim potrebama treba pouavati na svim nivoima kolovanja.Specifini moduli koji se odnose na biznis, trebaju biti neophodan sadraj obrazovnih

programa u srednjem i visokom obrazovanju. Ohrabrivaemo i promovisati preduzetnikepoduhvate najmlaih, razvijati odgovarajue programe treninga za menadere u malimpreduzeima.

2. Jeftinije i bre osnivanje preduzea

Trokove osnivanja preduzea, treba prilagoditi najkonkurentnijim u svijetu. Podsticatizemlje s najveim kanjenjima i najkomplikovanijim procedurama za osnivanje novih

preduzea, da hvataju korak s najbrima. Treba poboljati online pristup za registraciju.

3. Bolje zakonodavstvo i regulative

Nacionalne zakone o steaju treba ocjenjivati u svjetlu dobre prakse. Uenje krozbenchmarking treba nas voditi ka poboljanju sadanjih praksi u EU.Potrebno je analizirati novu regulativu na nacionalnom nivou i nivou Zajednice u cilju

ocjene njihovih uticaja na mala preduzea i preduzetnike. Gdje god je mogue, nacionalnu iEZ regulativu treba pojednostaviti. Vlade trebaju usvajati korisniki orijentisanuadministrativnu dokumentaciju.Mala preduzea mogu biti osloboena od izvjesnih regulatornih obaveza. U tom smislu,Evropska Komisija treba pojednostaviti zakone koji se odnose na konkurentnost, kako bi sesmanjilo optereenje za mala preduzea.

4. Sticanje poslovnih vjetinama


34


34/36


Nastojaemo da osiguramo takve trening institucije, komplementarne trening programimaunutar kue, koji e dati adekvatnu ponudu vjetina prilagoenih potrebama malih

preduzea, i obezbjediti trajne obuke i konsultacije.

5. Poboljanje online pristupa

Potrebno je podsticati elektronsku komunikaciju javnih istitucija sa sektorom malog biznisa.Time e preduzea moi dobijati savjete, popunjavati aplikacije, poreske prijave ili

jednostavno primati informacije online pristupom to e ubrzati i pojeftiniti poslovanje.Komisija mora dati pozitivan primjer u ovoj oblasti.

6. Bolje korienje prednosti jedinstvenog trita

Mala preduzea osjeaju korist od aktuelnih reformi evropske ekonomije. Evropska komisijai zemlje lanice zato moraju nastaviti sprovoenje reformi koje za cilj imaju ostvarenjesutinski jedinstvenog evropskog trita, korisniki orijentisanog ka malom biznisu ukritinim oblastima njihovog razvoja, ukljuujui elektronsko trgovanje, telekomunikacije,komunalne slube (struja, voda, plin i sl.), javne nabavke i prekogranini sistemi plaanja.U isto vrijeme, evropska i nacionalna regulativa o konkurentnosti treba biti odluno

primjenjivana da bi stvorila ansu za mala preduzea da uu u nova trita i da se takmie ufer (nepristrasnim) uslovima.

7. Poreska i finansijska politika

Neophodno je prilagoditi poreske sisteme u cilju nagraivanja uspjenih, podsticanjem

osnivanja preduzea, ekspanzije malog biznisa, otvaranja novih radnih mjesta i olakavanjakreiranja i kontinuiteta malih preduzea. Zemlje lanice EU trebaju primjenjivati najbolju

praksu u oporezivanju i individualnim podsticajima uspjenog poslovanja.Preduzetnicima su potrebna finansijska sredstva da bi pretvorili svoje ambicije u realnost. Da

bi poboljali pristup malih preduzea finansijskim uslugama, mi emo:- Identifikovati i ukloniti prepreke kreiranju panevropskog trita kapitala, primjenitiAkcioni plan finansijskih usluga i Akcioni plan rizinog (venture) kapitala;- Poboljati vezu izmeu bankarskog sistema i malih preduzea stvaranjem prikladnih uslova

pristupa kreditiranju i rizinom kapitalu;- Poboljati pristup strukturnim fondovima i podsticajima Evropske investicione banke

poveanjem raspoloivih sredstava za nova preduzea (startup-i), visoko-tehnolokapreduzea ukljuujui instrumente equity kapitala (emisije akcija).

8. Jaanje tehnolokog kapaciteta malih preduzea

Jaaemo postojee programe usmjerene ka promociji irenja tehnologije prema malimpreduzeima, kao i kapacitete malih preduzea da identifikuju, selektuju i usvoje tehnologije.Pruiemo podrku tehnolokim kooperacijama i razmjeni izmeu preduzea razliitihveliina, a posebno evropskih malih preduzea, razvijati efektivnije istraivake programeorijentisane na komercijalnu primjenu znanja i tehnologija, razviti i prilagoditi sistemekvaliteta i certifikacije za mala preduzea. Vano je osigurati da patent Evropske zajednice

bude lahko pristupaan malim preduzeima.


35


35/36


mala i rednja preduzeca

Documents