marija prošić - nova saznanja o režimu palićkog jezera

UNIVERZITET U NOVOM SADUPRIRODNO-MATEMATICKI

FAKULTETDEPARTMAN ZA FIZIKU

yHMB£P3H!E1*AKVnTE I

OPrAHM3.Jtft

2 6 OKI ?005B P O J

Nova saznanja o rezimu Palickog jezera

- diplomski rad -

Mentor:

Dr Zeljko Skrbic

Kandidat:

Marija Prosic

Novi Sad, 2005

SADRZAJ

UvodGeografski polozaj i velicina jezeraGeolosko-geomorfoloskekarakteristikeKlima

VetarVlaznost vazduhaProsecno trajanje suncevog sjajaPadavine

PedoloSki sastavBiljni i zivotinjski svetSanacioni radoviIsparavanje jezera PalicKretanj e temperature j ezerske vodeIzracunavanje sume godisnjih isparavanja slobodne plitkevodene povrsine

Rezultati prikazani grafickiZakljudakLiteratura i izvoriKratka biografija

i235555567*91113

15515354

UVOD

Odlucila sam se za ispitivanje jezera Palic iz razloga sto je vodostajovog jezera poslednjih godina toliko nizak da postoji bojazan da se jezero neisusi.O problemu snabdevanja vodom Palica godinama se raspravlja i bilo bi stetada se isusi ovo jezero koje sluzi kao letovaliste kao i banja.

Postoji legenda o nekadasnjim jakim izvorima koji su napajali ovojezero vodom, kao i verzija da su ti izvori presusili i zatrpani muljem. Omestima gde se ti izvori nalaze verzije su razlicite. Izvesno je da se ovojezero snabdeva vodom koji daju atmosferski talozi, no trebalo bi utvrditi dase ono snabdeva makar i slabim izvorom i pokusati odgovoriti na pitanjekako ce ono izgledati narednih godina.

Za resavanje pomenutih problema potrebno je prikupiti podatke oterenu na kom se jezero nalazi, o kretanju temperature vode, o isparavanju imeteoroloske podatke.

Na zalost ne postoje visemesecni podaci posmatranja ovog jezera, pacemo na osnovu postojecih podataka pokusati resiti postojeci problem.

if;"

GEOGRAFSKI POLOZAJ I VELICINA JEZERA

Palicko jezero se nalazi u sredisnjem delu Panonske nizije izmeduDunava i Tise, jugo-istocno od grada Subotice.

Polozaj jezera odreden je koordinatama 46° 05' 55"geografske duzinei 19° 45'30" geografske sirine.Ima veoma povoljan polozaj nalazi senedaleko od granice sa Madjarskom ,u neposrednoj blizini medjunarodnogputa E5 i zeleznicke pruge Subotica-Horgos.Nivo jezera pri najvisemvodostaju ima nadmorsku visinu 102 m .

Palicko jezero je najvece jezero u Backoj. Povrsina jezera iznosi 5,6km2. Jezero ima dva kraka: jedan siri i duzi sto se pruza meridijanski i drugiuporednicki, uzi i plici ciji krajnji zapadni deo dopire do periferije gradaSubotice.

Obala Palickog jezera nije razudena, a karakteristicno je za istocnuobalu da je visa i otkrivena prema jezeru.

Prilog 1: Karta 1. Geografski polozaj Palickog jezera

GEOLOSKO-GEOMORFOLOSKEKARAKTERISTIKE

Palicko jezero lezi na prelaznoj zoni izmedu pescare i lesne zaravni.Peskovita obala se proteze severno od jezera do granice pre Madarskoj sanajvisom tackom kod Kelebije 134 m. Prema istoku i jugu apsolutne visineopadaju, jer Subotica lezi na nadmorskoj visini od 112 m , jezero samo na102m.

Na osnovu sondiranja terena i dokumentacionog materijalakonstantovano je, da se u blizoj okolini jezera, ispod naslaga prasinastegline, lesa i peska prostire jedan kontinuiran sloj nepropusne gline, preteznoplavkastosive boje. Ovaj glinoviti sloj konstantovan je na celom prostranstvudna jezera, posle isusivanja i odstranjivanja mulja. Izuzetak cini krajnjiseveroistocni deo jezera gde dno jezera cine peskovi. Ovi peskovi u ovomdelu jezera su povezani sa suboticko- horgoskom pescarom i tu sesuceljavaju sa lesnim naslagama, koje su natalozene juznije i to: prvo barskiles, a preko njega partije tipskog suvozemnog lesa, koji se zavrsava sahumificiranim zemljisnim slojem.

Oblast pescare nije ravan nego mogu uociti sest morfoloskih celina:dine, izduvine, medudinske depresije, garmade, lesne oaze i recne doline.Dine i garmade su rezultat eolske akumulacije, a izduvine i interkolinskedepresije su rezultat eolske erozije. Lesne oaze su delovi jedne prostranelesne zaravni, koja se siri na jug sve do Telecke, javljaju se obicno izmedugrupa dina i interkolinskih depresija kao prostrane zaravnjene povrsinezaravnjenih oblika. S obzirom na to da lesne naslage cine podlogu pescanimdinama i interkolinskim depresijama, one su starije, a pesak je mladi,Poslednji geomorfoloski elemenat jeste dolina Keres.

POSTANAK JEZERA

Prvi pomeni o Palickom jezeru datiraju jos iz 1697 godine pod imenomPaligo Palus.Sledeci pomen je iz 1697 godine kada je vojskaEvgenija Savojskog logorovala oko jezera ali ga je zbog oskudacije u pijacojvodi morala napustiti. Treci put Jezero se pominje u istorijskimdokumentima prema kojima ga je Subotica 1743 godine dobila od beckevlade.Veoma rano se javilo i predanje o jezeru po kom je ono nastalo kadasu cobani kopali bunare voda je pocela naglo da nadolazi,i poplavila celuokolinu.Prva naucna ispitivanja poticu od Madarskih naucnika,koji susmatrali da je Palic recno jezero. Posto je visinska razlika izmedu Palickog

jezera i Tise oko 30 m ,iskljucuje se mogucnost daje basen Palickog jezeranapusteni meandar Tise.Cak i pod pretpostavkom daje ova visinska razlikaza vreme navejavanja lesnog materjala bila manja,ne moze se prihvatitimisljenje daje Palicko jezero recno.

Prilog 2: Profil reljefa izmedu Dunava i Save

Jos jasniji primer je reljef na zapadu od jezera.Visinska razlika izmeduPalickog jezera i zapadnog dela Telecke iznosi 30 m ,a izmedu Telecke ialuvijalne ravni Dunava oko 50 m.Otuda visinska razlika izmedu Palickogjezera iDunava iznosi 20 m.Prema tome ,ako bi se predpostavilo da jePalicko jezero meandar Dunava ,onda je nivo Dunava morao biti visi za 50m .Medutim ta bi visina uslovljavala sasvim drugaciji hidrografski sistem uPanonskoj niziji.Nedostatak recnog nanosa je jos jedan dokaz da Palickojezero nije fluvijalnog porekla. Nigde u okolini Palica nema tragova recnogsljunka i peska.Svuda je samo pesak i les,barskog i kopnenog porekla.O postanku Palickog jezera pisao je i Borivoj Z.Milojevic.Onsmatra,uzimajuci u obzir misljenje Halovaca,da se dno Palica sastoji odbele,zilave i kompaktne gline,koja ne propusta vodu,da je Palicko jezeronastalo ogolicenjem izdani.Ova nepropustljiva glina stalozena je u plitkimjezerima koja su postojala pre navejavanja peska i lesa.Prema tome Palickojezero je prepescarsko.Sa ovim misljenjem slaze se i Bukurov dodajuci dajestalnost vodene povrsine bila od presudnog znacaja za formiranje depresije.

KLIMATSKE PRILIKE

Prema geografskom polozaju i reljefhim karakteristikama Palica injegove okolina imaju odlike umereno-kontinentalne klime, odnosno,severno-bajski tip klime sa pescarskim varijetetima. Klimatske promene naovom podrucju su posledica medusobnog delovanja kontinentalnih imaritimnih uticaja.Na Palicu u Blizini jezera postoji meteoroloska stanicacije smo podatke koristili u periodu od 1987 do 1998 godine. Najtoplijimesec jul sa prosecnom temperaturom od 22,3 ,a najhladniji januar sapposecnom temperaturom od minus 1,2C ,srednja godisnja temperatureiznosi 10,5C.Pomenucemo samo one klimatoloske elemente koji sun ambili potrebni za Pemmanovu jednacinu.

VETARNa Palicu gotovo i nema dana bez vetra.Uglavnom duva severozapadnivetar,a redje iz jugoistocnog pravca.Znacajni su severni i zapadni vetrovi jerdonose kisu,oseca se uticaj i kosave.

VLAZNOST VAZDUHAOptimalni uslovi su kada je relativna vlaznost 60% u letnjim mesecima akosu temperature vise dozvoljene vrednosti relativne vlaznosti je tada85%.Srednja godisnja vlaznost vazduha na Palicu ima vrednost od 75%,maksimum iznosi 89% zabelezen je u decembru a minimurn u julu I avgustuI ima vrednost 65%.Sto znaci da je u toplijoj polovini godine vlaznostvazduha blizu optimalne,a u hladnijoj polovini godine znatno veca.

PROSECNO TRAJANJE SUNCEVOG SJAJANajvise suncevog sjaja imaju meseci jun(8,6h dnevno),jul(9,5)iavgust(9,2).Septembar I maj imaju imaju znacajanu kolicinu suncevogsjaja(7,5h dnevno).Prosecno godisnje trajanje suncevog sjaja je 2100 casova.

PADAVINEKolicina padavina je veoma promenljiva.Godisnji prosek padavina iznosi525mm.Desava se da ceo mesec nepadne ,a drugog meseca padne I mnoiznad proseka.Najveca kolicina taloga je u majujunu I julu.Glavni minimumpadavina je u januaru,februaru i martu kada padne od 27 do 34 mmpadavina.Palic ima 238 dana godisnje bez padavina.

PEDOLOSKE KARAKTERISTIKE

Palic i njegova okolina je celokupnom svojom povrsinom podcernozemom, koi je zastupljen sa tri varijeteta. Najveci deo ovog podrucjazauzima cernozem karbonatni, dok je jugozapadno i jugoistocno od jezeracernozem sa znacima ogledavanja u lesu.

Cernozem karbonatni na lesnom platou je pedoloska tvorevina nastalau suvorn i toplom borealu u stepko-kontinentalnoj klimi. Pogodnostmehanicke grade akumulativno-humusnog dela i lesa u pogleduvododrzljivosti i propustljivosti izuzetno je znacajna za trajno odrzavanjeovih tvorevina.

Ovaj tip cernozeme pokazuje znatnu karbonatnost u aktivno-humusnom delu. Ocuvane osobine cernozema karbonantnog na lesnimplatoima treba pripisati osobinama klime, svojstvima tipskog lesa i udelakarbonata u njemu, dobroj propustljivosti i dubokoj podzemnoj vodi.Vegetacioni pokrivac, koji je u stvaranju ovog cernozema imao glavnuulogu, sasecen je, preoran i raznesen, pa su ga gotovo na celom prostoruzamenile poljoprivredne, setvene i sadne kulture.

Ritska crnica karbonatna, zaslanjena i cernozem peskoviti zahvatajumanje prostranstvo u Palickoj depresiji.

BILjNI I ZIVOTINjSKI SVET

Oko Palica postoji oko 3540 ha sumskih povrsina. Najvise jezastupljen: bagrem, topola, crni bor, hrast i jasen. Sve sume su pogodne zaizletista i za lov, a to se narocito odnosi na borovu sumu. Kod jezera senalazi park "Narodnih jezera" cija povrsina iznosi 45 ha. Park imalistopadno i zimzeleno drvece koje je zasejano u obliku aleje i predstavljapravu blagodet za stanovnike i turiste. Na obodu jezera raste barskavegetacija od kojih je najznacajnija trska i sipa. Trska je zastupljena nacitavom priobalnom delu, izuzev severnom koji je ureden.

Palicko jezero se nalazi u tipicnom ciprinidnom regionu. Ciprinidnevode karakterisu se bujnim razvicem zivog sveta u vodi, kako biljnog (mikroi makrofite) tako i zivotinjskog. Usled toga boja vode je uglavnomzelenasto-mrka (od algi), a providnost je dosta mala.

Makrofite se susrecu u priobalnom regionu kao emerzne, flopanpne isubmerzne do 3 m dubine. Uglavnom se vodene flora susrece u oblikuemerznih oblika uz samu obalu: trska, sirokolisti i uskolisti rogoz.uocena jepojava podvodnih mikrofita u manjoj meri.

Mikrofite su zastupljene u raznim oblicima algi: zelene i modrozelene.One su u zavisnosti od godisnjeg doba ponekad veoma burno razvijaju t.z.v."vodeni svet", dajuci vodi gotovo apsolumu neprozirnost i plavkasto-zelenuboju.

Razvijenost biljnog sveta uslovila je i bogatstvo u zivotinjskim vrstama. Ovopodrucje odlikuje prisustvom krupne i sitne divljaci. Od krupne divljacinajznacajnija je srna, od sitne zee i fazan, ajavljaju se jos jerebica, sumskasljuka i prepelica. Od steocina zastupljene su: lisica, tvor, tekunica, hrcak ijazavac.

Na jezeru zastupljene su mnoge ptice mocvarice i to: rida caplja, sivacaplja, mala bela caplja, divlje plovke i kljunljste plovke. To je pticiji svetkoji je vezan za vodenu povrsinu jezera. U parkovima i sumama Palica utoku leta zivi velik broj ptica kao sto su: mala grmusa, grmusa vrtlarka, zebai druge.

Riblja fauna je naseljena i prirodnim i vestackim putem. Danas ujezeru zive predstavnici dve porodice riba: saran i karas. U manjem brojuima jos: smuda, crvenperke i stuke.

SANACIJA JEZERA

Posle odumiranja jezera, sama priroda nametnula jejedinu mogucuodluku: ici u borbu za ponovo ozivljavanje jezera. I poceo je poduhvat dotada ne zabelezen kod nas: poduhvat isusivanja citavog jezera,njegovociscenje i vracanje prirodi,ljudima,geografskim kartama.

Sanacija je pocela 27. maja 1971. godine, u torn trenutku donosenjaodluke jezero je bilo potpuno mrtvo. Nestale su ribe, trska i rogoz poceli suizumirati. Bioloska ravnoteza potpuno je unistena i bilo je jasno da seprirodnim putem nece regenerisati.

U okviru ovog poduhvata trebalo je resiti sledece:1) Preciscavanje otpadnih voda Subotice uz pomoc jednog centralnoguredaja2) Primarno preciscavanje najvecih industrijskih zagadivaca voda3) Isusivanje vode iz jezera, kako bi se mulj prvo osusio, a onda odstranio4) Kopanje novog odvodnog kanala Palic-Ludos i obezbedlvanjeodvodnjavanja otpadnih voda prema Ludosu i Tisi5) Sanacija stare i izgradnja nove obale6) Rekonstrukcija "Zenskog stranda"7) Iskopan je veci broj kanala razlicite duzine kako bi se mulj u potpunostiosusio8) Ponovo punjenje pojedinih sektora preciscenom vodom9) Poribljavanje pojedinih sektora.

Posle sest mukotrpnih godina jezero se vraca u zivot. Ono sto jepriroda dala, a covek unistio, ponovo je naporima coveka vraceno. Drugorodenje jezera bila je pobeda coveka, ali ne nad prirodom, nego nad samimsobom. U aprilu 1976. godine u jezero su pustene prve ribe. Ubaceno je oko113 000 riba. Prilikom rekonstrukcije jezera strucnjaci su se trudili dasacuvaju sve ono sto je nekada krasilo kupaliste Palic. Renoviran je "Zenskistrand", velika terasa, staze i parkovi. Nastojalo se da se sacuva bar deo oneatmosfere koja je toliko odusevljavala sve posetioce.

rISPARAVANjE JEZERA PALIC

Branko Duric je boraveci na Palicu od 17 do 21 jula 1952 godine dosaodo sledecih rezultata. O kretanju vodostaja jezera Palic nema podataka kaoni o isparavanju vode na povrsini jezera, jer se hidrometeoroloska merenjauopste do!952.godine nisu ni vrsila.

Posto vodostaj jezera zavisi od padavina i isparavanja, ostalo je da sepribave podaci kako bi se mogli utvrditi potrebni zakljucci. U Meteoroloskojstanici Palic - Zavod za meteorologiju i hidrologiju NRS, koja se nalazi naobali pored jezera ( M, sl.l ) nadeni su podaci o mesecnim srednjimvrednostima isparavanja u mm na Palicu, koja su dobijena na osnovumerenja evaporimetrom u termometarskom zaklonu, i to samo od 1950 -1952. godine. Isto tako dobijeni su podaci o mesecnim sumama padavina od1947 - 1952. god. , kao i o srednjim mesecnim tamperaturama, srednjemesecnim maksimalnim i minimalnim temperaturama, pravcima i j acinivetrova i ostalim meteoroloskim elementima.

ToflUHe

1950

1951

1952

M E C E L| M

I

0.5

0.6

0.5

II

0.7

1

0.8

III

2,4

1,2

1,7

IV

2,6

1,4

3,4

V

3,6

2,3

3,3

VI

5

2,8

4,7

VII

5,7

3,9

7,2

VIII

5,4

3

5,6

IX

3,2

2,8

2,9

X

1,8

2,3

1,4

XI

0.9

1,5

-

XII

0.5

0,4

-

Tabela 1. Mesecne srednje vrednosti isparavanja u mm na Meteoroloskojstanici Palic 1950 - 1952. godine.

Mada tabela 1. ne daje vrednosti o isparavanju vode na slobodnojpovrsini jezera,vec u evaporimetru koji se nalazi u termometarskom zaklonustanice,ipak na osnovu tih podataka su dobili sliku o isparavanju vode naslobodnoj povrsini jezera u relativnpm odnosu za pojedine mesece.Izlaskom

rna teren utvrden je nivo jezera od!7 do 21 jula 1952 godine tj. za 5 dana,opao je za 12 cm .To znaci da je svakog dana prosecno voda opadala za 24mm odnosno da je dnevno sa 1 m2 slobodne povrsine jezera isparilo 24 1vode.Taj gubitak vode nije nadoknaden padavinamajer tih dana nije bilopadavina.Ako se uzme u obzir da je dubina jezera 130 cm ,onda mozemopredpostaviti da ce pod takvim okolnostima jezero sasvim usahnuti za 54danaNa osnovu podataka u Meteoroloskoj szanici Palic izlazi da je prosecnodnevno isparavanje vode u evaporimetru od 17 do 21 jula iznosilo 6,3 mm tj.da se 1 m2 povrsine vode u termometarskom zaklonu prosecno je tih danaisparilo po 6,3 litra vide.Prema tome izlazi da je isparavanje vode saslobodne povrsine jezera ,koje je izlozeno suncevom i vetru ,pomenutogdana bilo 3,8 puta vece od isparavanja vode u termometarskomzaklonu.Uzrok ovako velike razlike izmedu dnevnog isparavanja koje smoutvrdili izmedu jezerske vode i isparavanja u evaporimetru smestenom utermometarskom zaklonu je u tome sto je obala jezera obrasla trskom .Kadabi se znalo kolika se kolicina vode gubi dnevno transpiracijom trske po 1m2,onda bi se moglo izracunati koliko iznosi isparavanje sa slobodnepovrsine jezera.Kolicina taloga nad jezerom Palic u toku letnjih meseci tj. ujulu i avgustu izuzetno su male te na osnovu pomenutih podataka iistrazivanja B.Duric zakljucuje da je bojazan od isusivanja jezerapreteranajer se jezero napaja i podzemnom vodom.I predlaze da bi se moglepreduzeti mere za snabdevanje vodom jezera u toku letnjih meseci,kada jeisparavanje maksimalno.Mozda bi bilo bolje resenje da se smanji povrsinapod trskomjer transpiracija u toku letnjih meseci oduzima jezeru jedan deovode.Posto isparavanje zavisi uglavnom od temperature,relativnevlage,brzine vetra kao i od atmosferskog pritiska,potrebno je stalno pratitiove ove meteoroloske elemente.

10

KRETANjE TEMPERATURE VODE

Cilj ovog merenja je bio ne samo da se odredi kretanje temperaturejezera u najtoplijim danima u godini,nego i da se na osnovu razlike izmedutemperature vode u gornjem sloju i njene temperature pri dnu utvrdi da lipostoji u jezeru izvor koji ga napaja vodom.

Palilko

CscMK,a

PrilogS: Palickog jezera

Treba napomenuti da je za vreme ovog merenja najveca dubina jezeraiznosila oko 1,3 m i to na mestu koje smo oznacili sa A1,D1 ,D i D2,dok uzonama oko pomenutih mesta,kao i ostalim delovima iznosi oko 0,80 do 1m.O srednjoj dnevnoj,mesecnoj i godisnjoj temperaturi vode ne postoje podaci.Stoga cemo uzeti podatke koji su izmereni od 17 do 24 jula 1952 godine,i tou sloju vode dubine 0.5m i 1m racunajuci od slobodne povrsine

11

jezera.Merenje temperature vode vrseno je u 7 i 14 h na raznim mestimaprvenstveno u zoni AA1K1 a zatim u ostalim zonama jezera.Merenje u 21cas vrseno je samo kod zenskog kupatila K,jer se na ostalim delovima jezeranije moglo meriti zbog rojeva komaraca.Na osnovu podataka koji suprikazani tabelarno vidi se da temperatura vode u jezeru nije bila u istovreme jednaka u svim zonama.

Dan

22.jul

23.jul

dubina

0,5m1m

0,5m1m

zona A1

2928,5

2928,4

zonaD1

2824,8

2624,6

zona B

28,627,8

2726,5

zona F

28,427,2

26,826

zona C

28,527,8

2726,4

Tabela 2. Kretanje temperature vode jezera Palic

Iz tabele 2. se vidi da je najveca razlika izmedu temperature gornjeg slojavode i onog pri dnu jezera bila u zoni oko tacke D,a donekle i u zoni okotacke F.Ova cinjenica daje povod zakljucku da se verovatno u zoni oko tackeDl na dnu jezera nalazi izvor koji rashladuje donji sloj vode.Mozda se izvornalazi i u zoni Fl ,jer je tu voda nesto hladnija pri dnu ,nego sto je u ostalimzonama u isto vreme.Na osnovu ovih podataka B.Duricje dosao do zakljucka da ze jezero hraniizdanskom vodom,a da na nivo jezera znacajno utice i atmosferski talog.Ono sto bi dovelo u sumnju ovaj naucni rad i metod je neadekvatne metodetj.zakljucci su doneseni na osnovu sedmodnevnog boravka na jezeru.Samose postavlja pitanje kakvi bi bili rezultati visegodisnjeg posmatranja iprikupljanja podataka.

12

IZRACUNAVANjE SUME GODISNjEG ISPARAVANjASLOBODNE PLITKE VODENE POVRSINE

Isparavanje je faza hidroloskog ciklusa koju je najteze kvantitativnoodrediti.Isparavanje je proces vracanja vode u atmosferu u obliku vodenepare,a nastaje odvajanjem najpokretljivijih molekula sa povrsinevode,snega,leda,vlaznog zemljista,zatim kapljica i kristala leda uatmosferi.Za prelaz u gasovito stanje molekuli vode moraju da dobijudovoljno energije da sa vodene povrsine izadju u atmosferu.S obzirom da seoko 70 % ukupnih godisnjih padavina na povrsinu kopna nase planete vratiu atmosferu u vidu isparavanja i transpiracije,to znaci da su isparavanje itranspiracija vazni element! hidroloskog ciklusa .Oni imaju svoju unutrasnjuvarijaciju i vazan su cinilac u svim analizama bilansa vode,kao i uprojektovanju mnogih hidrotehnickih objekata. Fizioloski proces isparavanjasa biljnog pokrivaca odredjene povrsine zemlje naziva se transpiracija.Odkolicine vode koja raznim procesima prolazi kroz biljku,samo se mali deozadrzava kao deo te biljke.Veci deo se u vidu transpiracije kroz lisce biljakavraca u atmosferu.Transpiracija se skoro iskljucivo desava danju poduticajem sunceve radijacije.Za poljske uslove prakticno je nemoguce tacnorazdvojiti isparavanje od transpiracije ,pa se ova dva procesa posmatraju kaojedan evapotranspiracija.Pod ovim pojmom podrazumeva se ukupan gubitakvode u atmosferu putem isparavanja i transpiracije sa zermjine povrsinenjene vegetacije.Ovaj proces iskljucuje isparavanje sa slobodne vodenepovrsme,zemljista,vestackih povrsina i transpiraciju.velicina srednjegodisnje evapotranspiracije sa datog sliva moze se oceniti kao razlikavisegodisnjih proseka padavina i oticaja,buducida,kod mnogihslucajeva,promene u zapremini podzemne vode datog sliva koje je ukontaktu sa vodotokom nisu u torn slucaju znacajne u jednacini vodnogbilansa.Faktori koji uticu na velicinu isparavanja su:

• Sunceva kratkotalasna i zemljina dugotalasna radijacija .• Temperatura vodene povrsine koja isparava i temperatura vazduha

koja je u kontaktu sa torn povrsinom,• Relativna vlaznost vazduha.• Brzina vetra.• Vazdusni pritisak.• ostali faktori su manje znacajni.

13

ISto se tice faktora koji uticu na velicinu isparavanja sa slobodne

povrsine vode mogu se podeliti:1. Meteoroloske faktore, a to su : radijacija, temperatura vode i vazduha,vlaznost vazduha i vetar.2. Hidrografske faktore: kvalitet vode, dubina vodenog tela i velicinaslobodne povrsine vode.Ako se isparavanje vrsi sa povrsine tla ili sa vegetacionog pokrivaca,ondaono zavisi jos i od vrste i stanja tla i eventualnog pokrivaca ,reljefa iorijentacije date povrsine prema stranama sveta, udaljenosti nivoapodzemnih voda od povrsine terena, vlaznosti zemljista, kapilarnih osobinatla i od boje tla.Izvor energije potice najvecim delom od sunceve radijacije , a ona varira sageografskom sirinom , godisnjim dobom, vremenom, orijentacijom povrsinei njenim reflektivnim osobinama(odbojnim).Vetar i njegova turbulencijaglavni su cinioci za transport vlage sa povrsine sa koje ona isparava .Upraksi su u upotrebi dva pojma:1. Stvarno isparavanje , sto predstavlja visinu stvarno isparene vode u mm utoku odredjenog intervala vremena, i ono je odredjeno raspolozivimsadrzajem vode .2. Potencijalno isparavanje, koje je predstavljeno visinom vodenog stuba umm koji bi mogao ispariti sa vodene povrsine ili sa veoma vlaznog zemljistapod postojecim atmosferskim uslovima.Dubina vodenog tela (u nasem slucaju jezera) utice znatno na velicinuisparavanja. Kod plitkih voda, srednja dnevna temperatura vazduha i vode sene razlikuje znacajno. Kod dubokih voda javlja se kasnjenje u temperaturivode u onosu na temperaturu vazduha, pa se kod njih smanjuje letnje, apovecava zimsko isparavanje u poredjenju sa isparavanjem iz plitkih voda.Za izracunavanje sume isparavanja sa slobodne vodene povrsine korisceni sumeteoroloski godisnjaci (iz meteoroloske stanice Palic) u periodu od 1987do 1998 godine, radi preuzimanja podataka o temperaturi, relativnoj vlazi,brzina vetra, atmosferskom pritisku i kolicini padavina. Ove podatke uvrstilismo u Penmanovu jednacinu koja glasi:

14

"

Formula za proracun isparavanja sa slobodne vodene povrsine - E0 po nictodi Penmana glasi:

N

41 0,26 •A

y

Li

Ra -n -N -

'"4

gde su:l:(i - isparavanjc sa slobodne vodene povrsine (mm/dan)A - pad napona zasicene vodene pare (tablica I -XI)

radijacija na vrhti atmosfere (mm/dan) (tablica T-XII)stvarno trajanje suncevog sjaja (casovi)e

maksirnalno mogtice trajanje suncevog sjaja (casova) (tablica T-XII)o'l" * povratna rad i jac i ja koju emituje crna povrSina na teiiiperafuri T (mm/dan) (tablica T-

XI)"srednja temperatura - srcdnja vrednost maksimalne i min i ina lne diievne temperature("C) 'brzina vetra (km/dan)srednji j t i t a rn j i napon vodene pare (inb)napon znsiccne vodene pare na tempcr;»tiiri T (nib) (tablica T-Xl)

psihomctrijska konstanta (0.67mb/" C);-

Napomcnn: - Tnblice pod nnvedenim bro/eui nuliize se a liters ttiri (Prohnsk:i. Rixtic. IW6).

Dobijeni rezultati prikazani su graficki od 17 do 50 strane.

^

15

25-

20-

15-

10-

5-

0-

Data: Data1_TsrModel: LorentzChiA2 = 6.06715yO -6.15564xc 7.01561w 6.45235A 302.10744

±4.57977±0.17209±1.49938±105.15965

1987.

0

1012 -,

1010--

1008--

1006-™

1004-

1002-

03

1

03

03W

Q.

"en0

T3

Q.

1000- -Dcn

4 6meseci

i8 10 12

998-

1987.

I2 6

meseci10 12

16

"--^

m^^

fm^.

!f^r

'i^i

^i^^

^^-f

-jf^

Ol o

o oOl o

O oN5

GOOl

OO

O

co 01 oO O

O O

fOOl o

CO O O

CO cn oo o

cn o

stva

rno

traja

nje

sunc

evog

sja

ja (

cas/

mes

)

CD CO CD Q.

00 —

co CD Q.

00 —

sred

nje

brzi

ne v

etra

(km

/dan

)

60-

50-

40-

30-

20-

10-

Povrsma ispod krive A1 =360.7

0

160-

140-

120-

100-

80-

60-

40-

20-

0

0)'cT03

03Q.

0

2 4 6meseci

8 10

1987.

12

Data: Data1_DModel: GaussChiA2 = 465.16495yO -9.46036xc 6.57003w 5.70259

1987.

8 10 12meseci

18

CD CD 00

o

oo

o

o

w

3 CD $ O

00 -

N>

O g I

O o CD

O O ooo

o M01

en

sred

nje

vred

nost

i prit

isak

a (m

bar)

CD 00 00

CD CD

enQ

.

oo —

Ocn

ho oN

)01

sred

nje

mes

ecne

tem

pera

ture

(C

°)

00

H

en oo o

Ol

OO O

cn oC

O

CO

o

cn

o

oo o

cn OO O

ro cn oC

O o oC

O cn o

to o0> w CD

O

>O

00 -

stva

rno

traj

anje

sun

cevo

g sj

aja

(cas

/mes

)

(O

(/> CD O

00 -

sred

nje

brzi

ne v

etra

(km

/dan

)

(O 00 00

60-

50-

40-

30-

20-

10-Povrsina ispod krive A2=355.34 1988.

0 6meseci

10 12

180-

160-

140-

120-

100-

80-

60-

40-

20-

0

Data: Data1_DModel: GaussChiA2 = 526.25703yO -0.77211 ±37.43431xc 6.372 ±0.30494w 5.34874 ±1.77847A 883.81031 ±494.17186

0 4 6meseci

8 10 12

21

300^

250-

200-

150-

100-

50-

140 -

120 -

100-

80-

60-

40-

20 -

0-

200 -n180-160-140-120-100-80-60-40-20-0-

Data: Data1_nModel: GaussChi"2 = 806.50029yO 275093xo 6.92637w 6.64601A 2061.12839

±89.80111±0.23629±2.22988±1361.99389

1989.

0 2 4 6meseci

i8 10 12

0)

roT3CDQ.

Povrsina ispod krive A1=584.4

0 4 6meseci

8 10 12

Data: Data1_DModel: GaussChiA2 = 134.90876yO 9.78012xc 6.56922w 4.15609A 779.02698

±9.52341±0.11896±0.42336±109.73954

1989.

2 4 6meseci

8 10 12

22

CD O00

OO O

ro M OCD O

O I

cno I

cno I

K5

Ol

CO O

sred

nje

brzi

ne v

etra

(km

/dan

)

Is)

UJ

00 -

3 CD

00 —

jredn

je m

esec

ne te

mpe

ratu

re (

C°)

350-

300-

250-

200-

150-

100-

50-

Data: Data1_nModel: GaussChiA2 = 2332.4641yO 19.19743 ±123.51857xc 6.4496 ±0.32929w 6.10122 ±2.70297A 2134.54484 ±1765.96643

1990.

0

70 ~1

60-

50-

40-

30-

20-

10-

I6

meseci

i8

I10 12

<D_c03~a03

Povrsina ispod krive A1 =446.6

1990.

!2

l4 6 8

meseci10

I12

24

200 -n

180-

160-

140-

120-

100-

80-

60-

40-

20-

0-

03

COQ.CO


±10.41264±0.1155±0.41071±119.94905

1990.

0 2 4 6meseci

8 10 12

25

O O O

O OO O

O O CD

O O CO

O O

sred

nje

vred

nost

i prit

isak

a (m

bar)

CD O

O) -

00 -

CO

CO

t-o —

3 CD Cfl

O)

CD O

00 —

oen I

oen

ro oro en

CO o

sred

nje

mes

ecne

tem

pera

ture

(C

°)

240-

220-

200-

180-

160-

140

ro

CDC

'E

fen

1991.

4 6meseci

10 12

350-i

300-

250-

200-

150-

100-

50

cu

cc'w1D)o

I

ro'c?

oi—TO>cn

Data: Data1_nModel: GaussChiA2 = 1075.76877yO 81 ±0xc 6.86541w 4.51048A 1150.43998

±0.25749±0.51964±114.09738

1991.

D 2 416

meseci8

^^t^ ^^^

10 12

27

140^

120-

100-

80-

60-

40-

20-

0

0 6meseci

8 10 12

180^

160-

140-

120-

100-

80-

60-

40-

20-

0-

cCO

COQ.CO

Data: Data1_DModel: GaussChi"2 = 73.40797yO 0 ±0

XC 6.62897 ±0.08261w 4.359 ±0.16605

A 889.2 ±29.23735

1991.

0 4 6meseci

10 12

28

CD

OC

D

O00

O

O

OO

O

CO

&

O O O

O

OO

->

•00

O

N> -

toCD

00 —

O N>

sred

nje

vred

nost

i prit

isam

a (m

bar)

N>

-

CD O

00 —

01

OO

lro o

en I

sred

nje

mes

ecne

tem

pera

ture

(C

°)

o I

Ol

oo o

en oo o

en oCO

CO

o

eno

o

stva

rno

traj

anje

sun

cevo

g sj

aja

(cas

/mes

)

CD « o

CO -

ro

CD en CD o

00 -

o I

CD o00 o

I\ o oro o

o I

M

MO

) C

OO

O

I

sred

nje

brzi

ne v

etra

(km

/dan

)

(0

140 -i

120-

100-

80-

60-

40

20-

0-

Povrsina ispod krive A., =431.55

1992.

1

3 2 4 6 8 10 12

180-

160-

140-

120-

100-

80-

60-

40-

20-

0-

0

m

meseci

Data: Datal DModel: GaussChi"2 = 225.81 241yO 6.99504xc 6.63167w 4.32992A 894.68119

±13.51802±0.14256±0.5408±159.08604

1992.

r2

I T4 6

meseci10 12

31

o o oo o

o oO O CD

O O 00

O O

O hJ

o CD

sred

nje

vred

nost

i prit

isak

a (m

bar)

CD o

00 -

CD %> O

00 —

O I

cn Icn I

ro ocn _|

sred

nje

mes

ecne

tem

pera

ture

(C

°)

en oo o

O OU

lO

00

00o

on

o

oC

D ooo o

o ofO N

) o

LO0 % o

OO

H

_LI

stva

rno

traj

anje

sun

cevo

g sj

aja

(cas

/mes

)

en

O)

0 o

oo

H

CO

oM

N

)O

) 00

o

oI

J

sred

nje

brzi

ne v

etra

(km

/dan

)

to (O

140^

120 -

100-

80-

60-

*£ Povrsina ispod krive A1 =439.7

CD

03

03 B^40-

20-

0-\/ \/ 1993.

1 ' I ' l ' I ' I0 2 4 6 8

meseci

i I i I .

10 12

180-

160-

140-

120-

100-

80-

60-

40-

20-

0-

E

03

is03

Data: Data1_DModel: GaussChi"2 = 40.88981yO 3.40735xc 6.47355w 4.18661A 916.75774

±5.33167±0.05627±0.2026±61.66687

1993.

2 6meseci

10 12

34

CD

OC

D

O00

O

O

O

O

OO

O

O

O

NJ

4*.

CD

00

o !V>

sred

nje

vred

nost

i prit

isak

a (m

bar)

0 S O

oo -

en

coCD Q

.

CO

—

(O

Ocn

o I

M OO

l I

sred

nje

mes

ecne

tem

pera

ture

(C

°)

400-1

350-

300-

250-

Eco

T3

"CD0>c

'fc!.a

200 -

T33>in

150

1994

6meseci

10 12

350-1

300-

250-

200-

150 -

100-

50

wo;

"

ro'of'c/T

cCD

2•+—•

ocCO

"GO

Data: Data1_nModel: GaussChi"2 = 578.86497yO 54.43426xc 6.68057w 5.06905A 1678.28931

±33.06582±0.15486±0.79488±423.434

1994

2 4 6meseci

8 10 12

36

en oo o

en oro o o

K)

O

ispa

rava

nje

(mm

)

CD % O

CXI -

CD W CD O

00 —

CO Oen o

CD

O

pada

vine

(m

m)

o o o

00

3 CD % O

00 -

O O roo o

O O O)

o o 00

o —k o

o roo S

01

sred

nje

vred

nost

i pr

itisa

ka (

mba

r)

\CD CD o

00 -

cno

01o I

ro cn

sred

nje

mes

ecne

tem

pera

ture

(C

°)

280-

260

240

220

200

180

160-

140-

roT3

2"50)

coo

0'c

^

400̂

350

300

250

200

150

100

50

0

0

~co03

03'of

D)O

0Occo

£ZCD'ro"

oi_

03

1995.

^^^^~

D 2I '4

1 '6 8

1

10 12

meseci

Data: Data1_nModel: GaussChi"2 = 2040.88077yO -18.59097 ±136.0009xc 6.53828 ±0.28635w 6.38592 ±2.66652A 2482.12154 ±2002.62925

1995.

^^^^~

3 2 4

I I I

6

meseci

i8

1 '10

I12

39

O I

K)

OO

00

O

OO O

N)

-J-̂

O

OO

>

00

O0

00

I.

I.

I

M O

ispa

rava

nje

(mm

)

-P-

O3 CD % O

oo H

3 (D

oo H

O IO

)O

00 O

O OK

)O

pada

vine

(mm

)

25 -

20-

15-

10-

5-

0-

-5

Data: Data1_TsrModel: LorentzChiA2 = 10.52792yO -15.38767xc 7.25714w 8.46805

498.05252

±9.76599±0.2186±2.62717±266.09472

1996.

1 13 2

I4 6

18

1 '10

~~*12

meseci

1010-1

1008-

1006-

1004-

1002-

1000-

03JH

03.*:ro

coo-a

T3E^en 1996.

ID 2

1

4

1 1 I

6

meseci

i8

1 '10

I '12

41

01 o

o oU

lo

O O

NJ

Ol

oo o

stva

rno tr

ajan

je s

unce

vog

sja

ja (

cas/

mes

)

N> -

o

00 -

CD

O I

-J oC

DO

O OO I

ro o I

sred

nje b

rzin

e v

etra

(km

/dan

)

J

Oro o

o05 O

00

OO O

ro oo

CD Ooo o

ro o

ispa

rava

nje

(mm

)

UJ

(D

oo H

CD u> CD oc

oH

oo —

Ji.

CD

o

oI

, I

oo oo o

pada

vine

(m

m)

I

o 0 O

o 0o 0

o 0 CO

o o CO

o _k oo N

3

O Sen

sred

nje

vred

nost

i prit

isak

a (m

bar)

3 u> CD O

o>

H

oo

H

CD % Oo

-\-

Oo

N3

Ol

sred

nje

mes

ecne

tem

pera

ture

(C

°)

260-

240-

220-

200-

180-

160-

140-

350

300

250

200

150

100

50

0

ro;a

5"S(DC'

in

0

coCD

1/5ro

ro'ro1"inenoCDoc3coCD'E'ro'of

ro

1997.

\

meseci

I8 10 12

Data: Data1_nModel: GaussChiA2 = 1127.72891yO -104.73955xc 6.43937w 8.00186A 4145.23022

±234.43605±0.19438±3.50225±4049.17365

1997.

6meseci

8 10 12

45

140-

120-

100-

80-

60-

40-

20-

EE,CDc03

T3CDQ.

0- s Povrsina ispod krive A1 =492.3

1 I 1 1 1 1 1

0 2 4 6

meseci

1997.

I ' I ' I '8 10 12

180-i

160-

140-

120-

100-

80-

60-

40-

20-

0-

(D

CD

ECD0.CO

Data: Data1_DModel: GaussChi"2 = 69.4835yO 1.67954xc 6.49276w 4.47297A 929.74992

±8.14643±0.07992±0.3215±97.49548

1997.

0 4 6meseci

10 12

46

CD

O

OCD

O

O

00

O

WO O

O O eno o oo

o o I

o

o

oro

-&

. a>

I.

I.

I

sred

nje

vred

nost

i prit

isak

a (m

bar)

3 CD C/> CD O

00 -

3 (/> CD O

00 -

CO

O I

o IM o

01 _|

sred

nje

mes

ecne

tem

pera

ture

(C

°)

280-

260-

240-

220-

200-

180-

roT3

0)

S /•!_/s •w

350-

300-

250-

200-

-

150-

^^<D

03

03'oT'w1

?0)o

CO

CTS

100- E

50-

0

1998.

1 13 2

1

4 6 8 10 12meseci

Data: Data1_nModel: GaussChiA2 = 2037.74387yO 78.2747xc 6.44135w 4.64646A 1318.48157

±48.72268±0.32337±1.39562±594.91636

1998.

2 4 6meseci

8 10 12

48

100-

80-

60-

40-

20-

0

coT3COQ.

0-

\ Povrsina ispod krive A,=606.75

f^ 1998.

1 I 1 1 1 1 1 I 1 1 1 I 10 2 4 6 8 10 12

meseci

180-

160-

140-

120 -

100-

80-

60-

40-

20-

0-

0)"c1CD

roCD


±5.87594±0.07031±0.23803±66.53629

1998.

0\

6meseci

10 12

49

1300-1

1200-

1100-

1000-

900-

800-

700-

600-

padavinemmisparavanjeLinear Fit of Data1_padavinemmLinear Fit of Data1_isparavanje

merenja sa velikim odstupanjima nisu uzeta u obzir

IIaT-2.

I Iaa1 en

Q_ '~

500-

400-

30086 88 9890 92 94 96

godina

Odnos P i I na osnovu eksperimentalnih merenja

ZAKLJUCAK

U radu je razmatrana pojava isparavanja I sa slobodnevodene povrsine na lokaciji Palickog jezera. Korisceni sueksperimentalni podaci drugih autora u periodu od 1987. do 1998.godlne. Na osnovu prikupljenih podataka racunato je isparavanjeprosirenom Penmanovom jednacinom, koja se u literaturi navodikao jedna od pouzdanijih metoda. Ova jednacina sadrzi citav nizclanova relevantnih za proces isparavanja. Tu su pre svega brzinavetra, zatim naponi pare, temperatura, trajanje suncevog sjaja itd.Proces isparavanja, kao deo kruzenja vode u prirodi, u direktnoj jevezi sa padavinama P na odredenom lokalitetu pa je logicno da seove dve pojave na neki nacin povezu. Korelacija izmedu padavinai isparavanja moze da potvrdi ili odbaci predpostavku o postojanjuizdanih na odredjenoj akumulaciji. Na osnovu eksperimentalnihpodataka i izracunatih vrednosti za isparavanje uocava sedominantni uticaj sledecih parametara u jednacini Penmana:

• Srednj a mesecna temperatura Tsr (direktno odredjujevrednosti napona zasicene pare neposredno iznad vodenepovrsine).Eksperimentalni podaci za Tsr se najbolje poklapaju saLorenzovom raspodelom, i u zavisnosti od godineposmatranja maksimum raspodele se krece oko sestogmeseca razmatrane godine.

• Stvarno trajanje suncevog sjaja je podatak koji takodje imaveliki uticaj na proces isparavanja i u direktnoj je vezi sa Tsr.Gausova raspodela najbolje opisuje eksperimentalnevrednosti za n (stvarno trajanje suncevog sjaja), s tim sto seuocava da je maksimum ove raspodele pomeren ka visimmesecima u odnosu na taspodelu Tsr (izmedu 6 i 7 meseca).Ovo je objasnjivo cinjenicom da jezero ima veliki toplotnikapacitet i da je potrebno odredeno vreme da se postignei srmax.

• Uticaj srednje brzine vetra posmatran u periodu za jedanmesec nema znacajnu ulogu na konacnu vrednost

51

isparavanja, sto ne znaci da na nivou jednog dana to nijetako.

Racunate vrednosti isparavanja tokom jedne godine takode senajbolje poklapaju sa Gausovom raspodelom i interesantno jeprimetiti da se u vecini slucajeva maksimumi raspodele za n iisparavanje krecu oko priblizno istih vrednosti, sto upravodokazuje najdominantniji uticaj uptravo ovog clana na procesisparavanja. Ostale eksperimentalne vrednosti ne mogu se podvestini pod jednu statisticku raspodelu, odnosno promene su veomafluktuirajuce.Najinteresantniji zakljucak rada je ipak podatak da se odnosizmedu ukupnog isparavanja i ukupnih padavina (I/P) tokomgodinu dana, a to vazi za skoro ceo period posmatranja, kreceizmedju faktora 2-2.5. Kako je nadmorska visina Palickog jezeravisa od reka u cijem se slivu ono nalazi, mozemo sa dovoljnomsigurnoscu predpostaviti da su glavni izvori napajanja Palickogjezera snazni podzemni izdani, ciji je intenzitet konstantan bar utoku observiranog intervala vremena. Blag trend rasta obe velicineP i I ne moze da se uzme kao relevantan pokazatalj globalnepromene klime jer se radi o izuzetno kratkom vremenskomintervalu.

52

LITERATURA IIZVORI

1. Dula Selesi" Jezero Palic, sanacija i odumiranje " Fond za sanaciju jezeraPalic 1973. godina2. Branislav Bukurov, " Jezera i bare u Backoj " Zbornik Matice srpskesveska br.5, Novi Sad 1954. godina.S.Meteoroloski godisnjaci od 1986 do 1999 godine, Saveznihidrometeoroloski zavod Beograd.4. Snezana Bojanic, diplomski rad " Turizam Palica posle sprovodenja merezastite " N. Sad 1988. godine.5. Prostorni plan sap Vojvodine.6. Stevan Stankovic," Jezera sveta", Beograd 1991. godina7. Dusan Dukic," Hidrologija kopna", Beograd 1984. godina.8. Bugarcic Pavle , doktorska disertacija " Vestacka jezera Vojvodine",N.Sad 1999. godine.9. Stankovic Stevan, "Jezera Srbije ", Beograd 2000. godine.10. Zbornik Matice srpske,serija prirodnih nauka N. Sad 1955. godine.11. Duric Branko, " Prilog fizickog istrazivanja jezera Palic", N. Sad 1952.godine.12. Dula Selesi" Vode Palickog jezera od 1781. do 1999.godine " Subotica2000. godina.13.Emir Zelenhasic,Matilda Ruskijnzenjerska hidrologija,Beograd 1991godina.14.Vesna Ristic,Stevan Prohaska,Hidrologiju kroz teoriju i praksu,Beograd1996 godina.

53

BIOGRAFIJA

Marija Prosic rodena 22.07.1978. Zavrsila gimnaziju "IsidoraSekulic" u Novom Sadu. Upisala Prirodno Matematicki Fakultetodsek za dvopredmetne studije smer Profesor fizike i geografije1998 god.

54

_

PRIRODNO-MATEMATICKI FAKULTETKLJUCNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj:RBRIdentifikacioni broj:IBRTip dokumentacije:TDTip zapisa;TZVrsta rada:VRAutor:AUMentor:MNNaslov rada:NRJezik publikacije:JPJezik izvoda:JIZemlja publikovanja:ZPUze geografskopodrucje:UGP

GOIzdavac:IZMesto i adresa:MAFizicki opis rada:FONaucna oblast:NONaucna disciplina:NDPredmetna odrednica/ kljucne reci:POUDKCwva *e :CUVazna napomena:VN

IZ

Monografska dokumentacija

Tekstualni stampani materijal

Diplomski rad

Marija Prosic

Prof. dr. Zeljko Skrbic

Nova saznanja o rezimu Palickog jezera

srpski (latinica)

srpski/engleski

Srbijai CrnaGora

Vojvodina

2005

Autorski reprint

Prirodno-matematiSki fakultet, Trg Dositeja Obradovica 4, Novi Sad

11/53/0/2/0/71/3

Fizika - Geografija

Klimatologija

Palickojezero, Isparavanje.

Biblioteka departmana za fiziku, PMF-a u Novom Sadu

nema

Datum prihvatanja teme odNNveca:DPDatum odbrane:DO

28.10.2005.

Clanovi komisije:KOMentor: dr Zeljko SkrbicPredsednik: dr Zivan Bogdanovicclan: dr Lazar Lazic

UNIVERSITY OF NOVI SADFACULTY OF SCIENCE AND MATHEMATICSKEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number:ANOIdentification number:INODocument type:DTType of record:TRContent code:CCAuthor:AUMentor'/comentor:MNTitle:TILanguage of text:LTLanguage of abstract:LACountry of publication:CPLocality of publication:LPPublication year:PYPublisher:PUPublication place:PPPhysical description:PDScientific field:SFScientific discipline:SDSubject/ Key words:SKWUCHolding data:HDNote:NAbstract:AB

Monograph publication

Textual printed material

Final paper

Marija Progic

Prof.dr. Zeljko Skrbic

New knowlege obout level Palic lake

Serbian (Latin)

English

Serbia and Montenegro

Vojvodina

2005

Author's reprint

Faculty of Science and Mathematics, Trg Dositeja Obradovica 4, Novi Sad

11/53/0/2/0/71/3

Physics/Geography

Klimatology

Palic lake, evaporation

Library of Department of Physics, Trg Dositeja Obradovica 4

none

Accepted by the Scientific Board:ASBDefended on: 28.10.2005.DE

Thesis defend board:DBPresident: dr Zeljko SkrbicMember: dr Zivan BogdanovicMember: dr Lazar Lazic

marija prošić - nova saznanja o režimu palićkog jezera

Documents