FAKULTET POLITIKIH NAUKA UNIVERZITETA U BEOGRADU

Da li su klimatske promene uspeno sekuritizovane u EU?

Predmet: Nauka o bezbednosti Profesor: prof. dr Hadi Lj. Miroslav

Student : Stanisavljevi Sonja Broj indeksa : 408/ 08

Datum: 20.12.2011. Broj rei: 2028

Izjava o validnosti rada Svojeruno potvrujem da nisam pokuala da tui rad predstavim kao svoj, kao i da mi je poznato da u u sluaju plagijata snositi zakonom predviene posledica. Ideje i nalazi drugih autora izriito su naznaeni u tekstu u skladu sa akademskim uzusima.

Stanisavljevi Sonja

Sadraj 1. Uvod 2. Definisanje elemenata istraivakog pitanja 2.1. Pojam klimatskih promena 2.2. Pojam ekoloke sekuritizacije 3.2. Sekuritizacija klimatskih promena 3. Sekuritizacija klimatskih promena na nivou EU 3.1. Akcioni plan EU 3.2. Tematske strategije EU 3.3. Strateki instrumenti EU 4. Zakljuak

"When the last tree is

cut, the last river poisoned, and the last fish dead, we will discover that we can't eat money..."

Greenpeace

1. UvodU uvodnom delu ovog rada objasniu relevantnost teme kojom se bavim, potom u definisati elemente istraivakog pitanja, klimatske promene i sekuritizaciju ekolokih pretnji i rad u zakljuiti empirijskim dokazima koji e pruiti odgovore na istraivako pitanje. Sredinom 20. veka, smatra profesor Dragan Simi1, znaajno je izmenjena stvarnost meunarodnih odnosa koja je subjekte meunarodnih odnosa suoila sa novim transnacionalnim i globalnim izazovima i pretnjama koji po svojoj prirodi nisu vojni i ne mogu biti reeni vojnim putem. Posledica ovakvih okolnosti jeste dilema novih i/ ili starih referentnih objekata bezbednosti. Postavljamo sebi pitanje ko i kako moe uspeno odgovoriti na nove izazove i pretnje. Kao primer takozvanih pretnji bez neprijatelja, profesor Simi navodi ekoloke probleme kao to su zagaivanje vazduha, zemlje i vodenih tokova, globalno zagrevanje koje stvara efekat staklene bate, ozonske rupe, nestaice vode za pie i prirodne katastrofe za koje je najee odgovoran ovek.

2. Definisanje elemenata istraivakog pitanja 2.1. Pojam klimatskih promena1

Simi, Dragan. Nauka o bezbednosti: Savremeni pristupi bezbednosti. Beograd: Slubeni list, 2002, 38

Evropska agencija za ivotnu sredinu2 navodi da klimatske promene imaju nejednak uticaj na razliite regione, teritorije i privredne povrine Evrope, ali da je opti trend od sredine 20. veka poveanje emisije tetnih gasova (GHG) i globalni porast temperature sa 0,8 C u poslednjih 150 godina predindustrijskog perioda, na 2 C tokom industrijskog perioda, kao posledica ljudskog delovanja. Dakle, klima se oduvek menja, kao rezultat prirodnih okolnosti, ali danas termin klimatskih promena ima negativanu konotaciju, i ne podrazumeva pojavu nastalu kao posledica prirodnih promena u atmosferi. Iz ove definicije sledi da su klimatske promene danas, uzrokovane ovekovim nemarnim ponaanjem, koje podrazumeva paljenje fosilnih goriva i unitavanje uma, to dovodi do efekta staklene bate, navodi se u publikaciji Generalnog direktorata za klimu Evropske komisije izdatoj marta 2011.3 Atmosferska koncentracija ugljendioksida (CO2), najvanijeg izazivaa efekta staklene bate, procentualno je najvia u poslednjih 650.000 godina prema rezultatima Generalnog direktorata za klimu.4 Posledice ovakvog ophoenja prema ivotnoj sredini jesu klimatske promene, pojava koja podrazumeva ekstremne klimatske uslove i temperaturne amplitude, potom topljenje gleera i polarnog leda, kao i porast nivoa mora. Ovakve promene na dui rok mogu dovesti u opasnost ivote miliona ljudi, jer nanose ozbiljnu tetu privredi, dovode do izumiranja biljnih i ivotinjskih vrsta i oskudica u vodi za pie. Clionadh Raleigh i Henrik Urdal sproveli su istraivanje objavljeno u njihovom zajednikom tekstu Klimatske promene, demografija, degradacija ivotne sredine i oruani sukob5 kako bi dokazali tezu o uticaju ovakvih promena na izbijanje oruanih sukoba. Prvi rezultat potvruje da poveanje degradacije zemljita sa srednjeg na vii nivo uslovljava poveanje izgleda za sukob sa 1% na 2% - 4 %. Znaajniji rezultati odnosili su se na visok nivo nestaice vode za pie i prenaseljenost, ime se rizik za oruani sukob poveava na 6%. Smatram jednim od uzroka prenaseljenosti upravo migracije uslovljene nestankom osnovnih2

Environmental topics. Dostupno na: http://www.eea.europa.eu/themes/climate/intro (preuzeto 10.11.2011.)

3

Climate change. Dostupno na: http://ec.europa.eu/clima/publications/docs/factsheet-climate-change_en.pdf (preuzeto 15.12.2011.)4

Climate change. Dostupno na: http://ec.europa.eu/clima/publications/docs/factsheet-climate-change_en.pdf (preuzeto 15.12.2011.)5

Environmental Change and Security Program Report Issue 13 2008-2009. Dostupno na: http://www.wilsoncenter.org/publication-series/ecsp-report-13 (preuzeto 15.12.2011.)

egzistencijalnih uslova u regiji zahvaenoj posledicama klimatskih promena. I ako neoekivano u finalnoj fazi eksperimenta, naunici su poredili bogatije i siromanije zemlje, i doli su do zakljuka da nestaica resursa stvara vei rizik od sukoba u zemljama sa viim BDP.

2.2. Pojam ekoloke sekuritizacijeDrugi element istraivakog pitanja odnosi se na ekoloku sekuritizaciju i na odgovor da li su klimatske promene ekoloka pretnja koja moe biti sekuritizovana. Predstaviu razliita vienja poznatih teoretiara o mogunosti da ekoloka degradacija dovede do meunarodnih oruanih sukoba, odnosno o eventualnoj vezi koja (ne)postoji izmeu ekolokih problema i ugroavanja bezbednosti. Postavlja se pitanje kako formulisati predmetni okvir bezbednosti u odnosu na ekoloke izazove, a da on ne bude preirok. Odnosno, krucijalno pitanje jeste da li je svaki ekoloki problem i bezbednosni problem. Beri Bazan u svom delu Ljudi, drave i strah istie neophodnost utvrivanja kriterijuma kada jedan ekoloki problem postaje predmet nauke o bezbednosti.6 Postoje razliita shvatanja koncepta bezbednosti koja polaze s jedne strane od definisanja svakog problema ivotne sredine kao bezbednosnog problema, dok s druge strane imamo zagovornike stava, da samo ona ekoloka pitanja koja prete da uzrokuju nasilne sukobe izmeu politikih zajednica jesu bezbednosni problemi. Izmeu ovih krajnjih stavova nalazi se stav Normana Majersa da se na due staze uvek moe pronai uzrono-posledina veza izmeu ekolokih pitanja i promena u politikom delovanju, ak i ako ne izaziva nasilni sukob.7 Hans Gunter Brauch smatra da je dolo do redefinisanja bezbednosti i kao prvu opasnost po bezbednost navodi GEC (Global Environmental Change), odnosno globalne promene ivotne sredine koje na prvom mestu obuhvataju klimatske promene.8 Takoe navodi kao jedan od etiri6

Buzan, Barry. People, States and Fear: The National Security Problem in International Relations. Brighton: Wheatsheaf, 1983.7

Simi, Dragan. Nauka o bezbednosti: Savremeni pristupi bezbednosti. Beograd: Slubeni list, 2002, 60

8

The Conceptual Security Context: Human, Environmental and Water Security. Dostupno na: http://www.munichre-foundation.org/NR/rdonlyres/12262419-3B90-499B-90B855F512BFA736/0/20060809_SummerAcademy_a2_brauchkeynote.pdf (preuzeto 10.12.2011.)

stuba ljudske bezbednosti odsustvo opasnih uticaja globalnih promena ivotne sredine i prirodnih katastrofa i kao cilj navodi sekuritizaciju ovih problema.9

2.3. Sekuritizacija klimatskih promenaBazan, Viver i Vajld istiu da se ne postavlja pitanje da li sekuritizovati klimatske promene, kao deo ekolokih problema i pretnji, ve kako to uraditi.10 Navode da u ekolokom sektoru postoji politika agenda, koja osvetljava ukupan nivo sekuritizacije i politizacije, i nauna agenda. Nauna agenda podupire sekuritizujue proces, dok se politika agenda sastoji od dravne i javne svesti o problemu koji iznosi nauna agenda, odnosno odgovor na pitanje koliko je nauna agenda prepoznata od strane donosioca odluka; potom od prihvatanja politike odgovornosti za suoavanje sa problemom i na kraju ogovor na pitanje meunarodne saradnje i institucionalizacije, efektivnosti unilateralnih nacionalnih inicijativa, podele trokova, dileme frirajdera i problem dobrovoljnog izvrenja.11 Politika agenda je uvek preoblikovana uticajima vlade i medija, te tako krucijalno pitanje nije da su klimatske promene realna pretnja ili ne, ve da li je pretpostavka hitnosti reavanja ove pretnje, politiki problem.

3. Sekuritizacija klimatskih promena na nivou EUPokuau empirijski da dokaem uspenost procesa sekuritizacije klimatskih promena u EU kroz ispitivanje naunog i politikog kriterijuma. Buzan, Viver i Vajld napominju da je mogue da akteri politike agende istovremeno budu i nosioci naune agende. Ovakvo preplitanje elemenata za dokazivanje sekuritizacije, dovodi do konfuzije i estog poistoveivanja sa procesom politizacije.12 Politika elita moe ekoloku politiku ukljuiti u svoje svakodnevne aktivnosti, ali dokle god klmatske primene ostaju na marginama ekonomskih i politikih aktivnosti, bie samo isticana ogromanu vanost tih vrednosti i problema, bez delotvorne akcije.9

Brauch, Hans Gunter. Ekoloka i ljudska bezbednost: pretnje, izazovi, ranjivosti i rizici, Ljuska bezbednost, Vol.4, br. 2, 200610

Barry Buzan, Ole Waever and Jaap de Wilde. Security: a New Framework for Analysis. Boulder: Lynne Rienner, 1998, 7111

Barry Buzan, Ole Waever and Jaap de Wilde. Security: a New Framework for Analysis. Boulder: Lynne Rienner, 1998, 7212

Barry Buzan, Ole Waever and Jaap de Wilde. Security: a New Framework for Analysis. Boulder: Lynne Rienner, 1998, 73

3.1. Akcioni programi EUNaunu i politiku agendu EU moemo pratiti kroz Akcione programe koje je EU usvojila u oblasti ivotne sredine i Tematske strategije koje utvruju nain sprovoenja ciljeva i strateke instrumente za ostvarivanje definisanih ciljeva. Akcioni programi EU na najiri mogui nain odreuju politiku u oblasti zatite ivotne sredine. esti akcioni program usvojen 2010. ivotna sredina 2010: naa budunost, na izbor13 je vrlo znaajan dokumenta za ispitivanje naeg istraivakog pitanja, jer doprinosi politizaciji klimatskih promena na nivou EU. Kao etiri prioritetna podruja akcije, pored biodiverziteta, ivotne sredine i odrivog upravljanja resursima i otpadom, na prvo mesto stavlja upravo problem klimatskih promena. esti akcioni plan predstavlja novu vrstu pristupa u razvoju politike EU u oblasti ivotne sredine, jer po prvi put ovaj dokumet obuhvata pitanja koja prevazilaze pojedinane sektore i zahtevaju multidisciplinaran pristup, horizontalnu i vertikalnu integraciju izmeu sektora i nivoa vlasti.

3.2. Tematske strategije EUesti akcioni plan se sastoji od sedam tematskih strategija od kojih je najznaajnija Strategija odrivog razvoja. Ova strategija predstavlja okvir etog akcionog plana koji posredno, kroz Strategiju za integraciju politike u oblasti ivotne sredine, navodi da se problem klimatskih promena moe reiti jedino kumulacijom ekolokih, ekonomskih, socijalnih i spoljnopolitikih politika. Ovakav pristup spreavanja daljih i reavanja postojeih problema klimatskih promena, govori o uzrono-posledinoj vezi koju EU pripisuje ekolokim problemima koje jednako mogu uticati na zajedniko trite, migracije stanovnika, ali i promenu odnosa kako meu dravama EU, tako i u odnosima EU i drugih drava. Meunarodna saradnja EU u oblasti ivotne sredine podrazumeva sporazume izmeu Unije i treih drava i sadrana je i u Naslovu V Ugovora o EU koji se odnosi na aktivnosti Unije u oblasti spoljne i bezbednosne politike. 14 Iz ovog dokumenta sledi zakljuak da Unija mora sprovoditi spoljnu i bezbednosnu politiku koja ostvaruje visok13

Istraivaki centar Slovaka asocijacija za spoljnu politiku RC SFPA i Slovaka agencija za meunarodnu razvojnu saradnju SlovakAid. Vodi kroz EU politike-ivotna sredina. Beograd: Evropski pokret u Srbiji, 2010, 3814

lan 3. Stav 2. Ugovora o funkcionisanju EU propisuje ekskluzivnu nadlenost Unije da pod odrenim uslovima, zakljuje meunarodne sporazume

nivo meunarodne saradnje sa ciljem postizanja zatite ivotne sredine zemalja u razvoju, ali i zemalja kandidata. Strategija odrivog razvoja definie svoje ciljeve kroz etiri kategorije, gde je zatita ivotne sredine prva kategorija koju EU dovodi u direktnu korelaciju sa sledee tri grupe ciljeva. Reavanje problema klimatskih promena proizvee drutvenu jednakost i koheziju, stvaranje bezbednog drutva, ekonomski napredak, dostizanje visokog ivotnog standarda i efikasne privrede, potovanje meunarodne odgovornosti i uspostavljanje stabilnih demokratskih institucija, zasnovanih na miru i bezbednosti, koje omoguavaju aktivno promovisanje ne samo odrivog razvoja, ve i uslova koji pruaju mogunost saglasnosti unutranjih i spoljnih politika EU sa globalnim odrivim razvojem. 15

3.3. Strateki instrumenti EUStrateki instrumenti za ostvarivanje ciljeva podrzumevaju podsticanje efikasnije primene i potovanja propisa u ovoj oblasti, promovisanje standarda koji se tiu dozvola, inspekcija i monitoring, preporuke lanicama da preispitaju naine primene i razmena informacija o praksi primene. Znaajnu ulogu ima Evropska mrea za sprovoenje i potovanje prava ivotne sredine, IMPEL mrea16, koja ima zadatak da doprinese efikasnijoj primeni ekolokih zakona, podizanju svesti, razmeni dobrih praksi i pruanju smernica za sprovoenje i saradnja sa zakonodavcima i regulatornim telima na preispitivanju praktinosti i primenljivosti ekoloke legislative. Sledei strateki instrument ima zadatak da integrie pitanja zatite ivotne sredine u definisanju i sprovoenju politika i aktivnosti EU u drugim oblastima. Interesantno je to da ovaj instrument podrazumeva da strategije donete u Savetu budu sprovedene na takav nain da to doprinosi ostvarivanju ciljeva zatite ivotne sredine i vremenskih okvira postavljenih u VI akcionom programu. Postoji obaveznost uzimanja u obzir pitanja zatite ivotne sredine u politikim inicijativama i redovan monitoring kroz zajedniku metodologiju za svaki sektor15

Review of the EU Sustainable Development Strategy (EU SDS). Dostupno na: http://www.ec.europa.eu/environment/eussd (preuzeto 17.12.2011.)16

European Union Network for the Implementation and Enforcement of Environmental Law. Dostupno na: http://www.impel.eu (preuzeto 16.12.2011.)

pojedinano i izvetavanje o sektorskoj integraciji, posebno u finansijske programe EU, s obzirom na velika budetska sredstva neophodna za stvaranje takozvane zelene ekonomije. Ovaj instrumet podrazumeva podsticanje kompanija na godinje izvetaje o trokovima u ovoj oblasti i poziv Evropskoj investicionoj banci i drugim finansijskim institucijama da podre dravne i privatne projekte koji doprinose odrivom razvoju, posebno kod zemalja kandidata. Razvoj pomonog instrumenta EU, EMAS17 programa (Eco-Management and Audit Scheme) omoguava preduzeima da procene i unaprede svoje ekoloke performanse. Nekada je bio dostupan samo industrijskim preduzeima, ali je od 2001. otvoren za sve ekonomske sektore, javne i privatne. Uee malih i srednjih preduzea se dodatno stimulie uvoenjem ema nagraivanja, za uinak kompanije u oblasti zatite ivotne sredine. Evropska agencija za ivotnu sredinu18 ima takoe ulogu da ostvari napredak u ouvanju ivotne sredine u Evropi pruajui vane i pouzdane informacije o institucijama koje kreiraju politiku i upoznajui javnost sa uticajem takve politike. Na proces ekoloke sekuritizacije EEA utie godinjim izvetajem o procentualnom udelu EU u proizvoenju efekta staklene bate, procenom napretka u ostvarivanju Kjoto protokola i ciljeva 2020, analizom uticaja klimatskih promena i procenom kvaliteta vazduha, kao i analizom mogue sektorske adaptacije ovih problema, ukljuujui i pregled i analizu ugroenosti pojedinih regija. Prema istraivanju Evropske agencija za ivotnu sredinu19 najugroenije regije u Evropi jesu Juna Evropa i mediteranski basen, zbog poveanja temperature i irenja toplotnih talasa, koji uzrokuju sue; planinske oblasti u Evropi zbog topljenja snega i leda; priobalne zone, delte i prirena podruja, zbog porasta nivoa mora, intenziteta padavina, poplava i oluja i na kraju Arktik i krajnji sever Evrope, najvie zbog topljenja leda usled poveanja temperature.

4. ZakljuakMoemo zakljuiti da klimatske promene i ekoloke katastrofe utiu na migracije

stanovnitva, predstavljaju opasnost za mir i stabilnost i negativno utiu na odnose izmeu17

What is EMAS? Dostupno na: http://ec.europa.eu/environment/emas/index_en.htm (preuzeto 20.11.2011.) Climate change. Dostupno na: http://www.eea.europa.eu/themes/climate/intro (preuzeto 10.11.2011.) Climate change. Dostupno na: http://www.eea.europa.eu/themes/climate/intro (preuzeto 10.11.2011.)

18

19

susednih drava. Meunarodna zajednica i nacije mogu izgraditi poverenje kroz zajednike napore u poboljanju upravljanja resursima i zatiti ivotne sredine. Ovakav vid ekoloke saradnje je vano sredstvo za spreavanje sukoba i promovisanje mira izmeu politikih zajednica. Ideja vodilja politike EU u oblasti ivotne sredine, koja obuhvata problem sekuritizacije klimatskih promena, jeste transformacija rizika u kooperaciju kroz multidisciplinaran pristup reavanja savremenih ekonomskih, politikih i socijalnih problema, nastalih kao posledica ekolokih izazova. Pristup ovog sekuritizujueg aktera sastoji se iz procene situacije na terenu i mapiranje problema, kroz razne Komitete i Direktorate, potom usmeravanje panje politike elite na mapu problema kroz objavljivanje publikacija i dobijanje njihove podrke za planiranje projekta. Cilj ovakvog delovanje jeste rano upozorenje i monitoring ekolokih i bezbednosnih rizika, jaanje kapaciteta nacionalnih institucija i institucionalnog dijaloga, podizanje svesti o povezanosti ekolokih problema i bezbednosnih rizika, kao i ukljuivanje zainteresovanih aktera.

LiteraturaBrauch, Hans Gunter. Ekoloka i ljudska bezbednost: pretnje, izazovi, ranjivosti i rizici, Ljuska bezbednost, Vol.4, br. 2, 2006 Buzan, Barry. People, States and Fear: The National Security Problem in International Relations. Brighton: Wheatsheaf, 1983. Barry Buzan, Ole Waever and Jaap de Wilde. Security: a New Framework for Analysis. Boulder: Lynne Rienner, 1998. Istraivaki centar Slovaka asocijacija za spoljnu politiku RC SFPA i Slovaka agencija za meunarodnu razvojnu saradnju SlovakAid. Vodi kroz EU politike-ivotna sredina. Beograd: Evropski pokret u Srbiji, 2010.

Simi, Dragan. Nauka o bezbednosti: Savremeni pristupi bezbednosti. Beograd: Slubeni list, 2002.

Elektronski izvorihttp://www.eea.europa.eu http://www.ec.europa.eu http://www.impel.eu http://www.munichre-foundation.org http://www.wilsoncenter.org