· nezaustavljiv, često ne dovodi do moralnog unapređivanja. džon heris, ugledni britanski...

Bilten za period 1. februar 2017. godine–30. april2017. godine

www.csb.eu.com

CENTER FOR THE STUDY OF BIOETHICS CENTAR ZA BIOETIČKE STUDIJE

Newsletter 1 February 2017- 30 April 2017 Bilten 1. februar 2017.- 30. april 2017.

1

Redakcija Biltena CBS-a

Stefan Mićić– šef redakcije

Jelena Dimitrijević, Tanja Komnenović– zamenici šefa redakcije

Danilo Polić, Dunja Begović, Dejan Pejović, Milica Milašinović, Andrija Šarenac– članovi redakcije



2

I. Tribine CBS-a: "Četvrtkom u podne" na

Institutu društvenih nauka

Veći broj tribina CBS je organizovao u partnerstvu sa Institutom društvenih nauka (IDN) i UNESCO katedrom za

bioetiku za Evropu

KLONIRANJE - USPEŠNO POGLAVLJE U ISTORIJI BIOETIKE?

Centar za bioetičke studije je u saradnji sa UNESCO Katedrom za bioetiku za Evropu i Institutom

društvenih nauka 2. marta 2017. organizovao predavanje Ursele Barteško, stažistkinje u Centru za

bioetičke studije sa Univerziteta Bilefild u Nemačkoj. Predavanje je imalo naziv "Kloniranje -

uspešno poglavlje u istoriji bioetike?" Tribinu je moderirao Danilo Polić.

Biografija

Ursela Barteško je master student molekularne biotehnologije na Biotehnološkom fakultetu

Univerziteta u Bilefeldu, u Nemačkoj. Ona poseduje široko znanje o raznim temama koje se tiču

biotehnologije, molekularne medicine, biohemije kao i njima srodnih polja. Pored svog studiranja,

ona je učestvovala na raznim istraživačkim projektima, kao što je, na primer iGEM takmičenje iz



3

sintetičke biologije. Trenutno je na razmeni i obavlja praksu u Centru za bioetičke studije u

Beogradu.

Apstrakt

Ovo predavanje predstavlja naučni uvod u temu kloniranja, kao i analizu zakonskih regulativa.

Krenućemo od onoga što sada znamo o tome kako bi vrednovali moguće motive za kloniranje ali i

diskutovali o najznačajnijim argumentima za i protiv kloniranja. Fokus će biti na etičkim pitanju

reproduktivnog kloniranja ljudi. Pored toga, predavanje će se dotaći drugih etičkih aspekata, kao

što je ljudsko dostojanstvo i socijalna pravda.

OSNOVNI BIOETIČKI PROBLEMI I ZNAČAJ RAZUMEVANJA

POBOLJŠANJA


društvenih nauka 9. marta 2017. organizovao predavanje Dejana Pejovića, saradnika Centra za

bioetičke studije, pod nazivom "Osnovni bioetički problemi i značaj razumevanja poboljšanja".

Tribinu je moderirao Stefan Mićić.



4

Biografija

Dejan Pejović je rođen u Beogradu. Završio je XII beogradsku gimnaziju i diplomirao na Odeljenju

za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Od 2003. do 2005. godine radio je u

Poljoprivrednoj školi sa domom učenika PK "Beograd", a od 2004. radi u Sedmoj beogradskoj

gimnaziji kao nastavnik filozofije i građanskog vaspitanja. Učestvovao je u realizaciji više

projekata, među kojima su najznačajniji: "Regionalna podrška inkluzivnom obrazovanju"(2015),

"Svi jednaki- svi različiti" (2008), "Evropa viđena našim očima" (2010). Autor je članaka “Izazovi

savremenih biotehnologija- kognitivno, moralno poboljšanje i editovanje gena”, “Izazovi

moralnog biopoboljšanja”, objavljenih u časopisu Pravoslavlje 2016. godine, kao i članka “Osnovni

bioetički problemi”, objavljenog iste godine u časopisu Akademska reč. Radio je kao spoljni

saradnik lista "Politika", za rubriku ''Kultura u svetu". Učestvuje u radu Centra za bioetičke studije

od maja 2015. godine kao član Tima za upravljanje projektima i koordinator za bioetičku

edukaciju u srednjim školama. Jedan je od organizatora i realizatora seminara “Bioetika u

učionici”, namenjenog stručnom usavršavanju profesora i stručnih saradnika osnovnih i srednjih

škola. Učestvovao je na Okruglom stolu održanom na Filozofskom fakultetu Univerziteta u

Beogradu, u organizaciji Zadužbine “Dositej Obradović”, posvećenom smislu i ciljevima Verske

nastave i Građanskog vaspitanja u savremenom obrazovnom sistemu. Njegovo izlaganje

objavljeno je u Zborniku radova Zadužbine “Dositej Obradović” 2016. godine. Polje njegovog

posebnog interesovanja su bioetički problemi, kao i odnos filozofije i teologije.

Apstrakt

Predočavanje i analiza osnovnih problema bioetike koja se bavi, kako klasičnim pitanjima, poput

abortusa i eutanazije, tako i problemom moralne dopustivosti primene savremenih

biotehnologija, veoma su značajni za razumevanje današnje civilizacije. S tim u vezi, ključna

su pitanja editovanja gena, kao i kognitivnog i moralnog poboljšanja. Bioetika se načelno zasniva i

nalazi na raskršću utilitarističke, deontološke, kao i Aristotelove eudajmonističke etike. U

današnjem svetu, suočeni smo sa problemom mogućnosti biopoboljšanja. Naime, postoje brojna

biomedicinska sredstva kojima se mogu jačati naši kapaciteti. Sledi ključno pitanje: Kada i kako

treba da primenjujemo biotehnološka sredstva radi poboljšanja ljudi? Napredak nauke, očigledno

nezaustavljiv, često ne dovodi do moralnog unapređivanja. Džon Heris, ugledni britanski

bioetičar, smatra da je kognitivno poboljšanje dovoljno za moralno. Ovaj mislilac, takođe, veruje

da moralno poboljšanje, nezavisno od toga da li je dobrovoljno ili prinudno, može ozbiljno dovesti

u pitanje našu slobodu. Ingmar Person, švedski mislilac i Džulijan Savulesku, australijski mislilac

rumunskog porekla, šef Katedre za bioetiku na Univerzitetu Oksford, tvrde da moralno

poboljšanje mora da bude obavezno ukoliko ljudski rod želi da izbegne samouništenje. Vojin

Rakić, direktor Centra za bioetičke studije u Beogradu i šef UNESCO katedre za bioetiku za

Evropu, iskazuje stav da moralno biopoboljšanje treba da bude dobrovoljno.

Takođe, smatra da je kognitivno biopoboljšanje moralno prihvatljivo samo ukoliko postoji jasna

mogućnost da vodi moralnom poboljšanju. Uprkos Personovoj i Savuleskuovoj nameri da

preduprede autodestrukciju čovečanstva, čini se da bi za čovečanstvo bila ogromna šteta kada ne

bismo mogli slobodno da odlučujemo o sopstvenom moralnom identitetu i moralnoj egzistenciji u



5

celini. U tom kontekstu, Heris kaže da nema ničeg moralnog u činjenju onoga što moramo činiti.

Međutim, takođe, po svemu sudeći, kognitivno poboljšanje nije dovoljno za moralno. Mnogi ljudi

znaju šta je dobro i kako da to dobro prepoznaju, ali čine mnoga nedela.

DA LI BI KANT BIO TRANSHUMANISTA

Centar za bioetičke studije je u saradnji sa UNESCO Katedrom za bioetiku za Evropu i Institutom društvenih nauka 16. marta 2017. organizovao predavanje Stefana Mićića, pod nazivom "Da li bi Kant bio transhumanista". Tribinu je moderirao Dejan Pejović.

Biografija

Stefan Mićić je upisao Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Odeljenje za filozofiju 2010.

godine, a diplomirao je 2014. godine. Master studije je završio 2015. na istom odeljenju, gde

trenutno pohađa doktorske studije. Profesionalna interesovanja Stefana Mićića su normativna i

meta-etika, bioetika, politička filozofija i filozofija prava. Boravio je šest meseci na Harvardskom

univerzitetu gde je slušao predavanja iz ekonomije, matematike i epistemologije. Ima objavljene

radove u domaćim i stranim časopisima. Šef je Sekretarijata Centra za bioetičke studije.

Apstrakt

Transhumanizam je pojam relativno novijeg datuma, ali je ideja stara. Ideja transhumanizma

nalaže prevazilaženje trenutnog stadijuma ljudskog razvoja i, po pravilu, transhumanisti se zalažu



6

za upotrebu (bio)tehnologija da bi se to novo stanje dostiglo. Iako ne možemo da tvrdimo da bi

Kant bio transhumanista, mnogi zastupnici ovog pravca služe se upravo Kantovom etikom da bi

opravdali takve prakse. Razmatrajući paradigmatske primere transhumanističkih praksi kao što

je editovanje gena, moralno i kognitivno poboljšanje, pokušaću da istražim da li njegova etika

zaista može da posluži za odbranu transhumanizma.

RADIKALNO PRODUŽENJE ŽIVOTA


društvenih nauka 23. marta 2017. organizovao predavanje Danila Polića, pod nazivom "Radikalno

produženje života". Tribinu je moderirao Andrija Šarenac.

Biografija

Danilo Polić je osnovne studije završio na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na

Odeljenju za filozofiju, odbranivši završni rad na temu Problem biološkog plana: kreacionizam i

teorija evolucije. Trenutno je na master studijama filozofije na istom Odeljenju. Jedan je od autora

programa "Bioetika u učionici" koji je odobren od strane Zavoda za unapređenje obrazovanja i

vaspitanja nastavnika (ZUOV). Član je Tima za upravljanje projektima Centra za bioetičke studije

(CBS). Oblasti naučnog interesovanja su etika, bioetika, filozfija nauke, filozofija biologije.



7

Apstrakt

Od mitova o Titonu i Aurori, preko raznih polubogova i bogova, pa sve do Dorijana Greja,

čovečanstvo je privlačila ideja o večnom životu. Proživeti nekoliko ljudskih života zaista zvuči kao

zanimljiva ponuda, ali postavlja se pitanje kako bismo proveli to vreme? Sa napretkom

tehnologije, a naročito biotehnologije, kao i društva uopšte, ovi fantastični scenariji se ne čine više

kao puki mitovi. Naravno da je besmrtnost nedostižna, ali produžen životni vek za šezdesetak ili

više godina deluje kao prihvatljiva mogućnost. Razmotrićemo tri opcije (produženje prosečnog

životnog veka na oko 120 godina, zatim na 500-800 godina i misaoni eksperimet sa produženim

životnim vekom na neodređeno- ideju večnosti) sa dva aspekta – individualnog i društvenog.

Videćemo neke osnovne argumente za i protiv ovog poduhvata. Prvo pitanje koje se ovde

neminovno nameće je da li će svako imati priliku da uzme gutljaj sa fontane života. Osim toga, ako

se ljudima omogući duži život, ali taj život bude obeležen nezadovoljstvom i

depresijom decenijama, da li bi takvo stanje dovelo do promene statusa eutanazije i suicida,

problema smene generacija i dobrobiti pojednica nasuprot dobrobiti društva. Konačno, da li je

stvarno poželjno da večno živimo, i ako nije, zašto?

ETIČKI, PROFESIONALNI, PRAVNI I SOCIJALNI ASPEKTI LEKARSKE

ODGOVORNOSTI


društvenih nauka 30. marta 2017. organizovao predavanje dr Slobodana Savića, profesora

Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pod nazivom "Etički, profesionalni, pravni i

socijalni aspekti lekarske odgovornosti". Tribinu je moderirala Jelena Tasić.



8

Biografija

Slobodan Savić rođen je 23. jula 1957. u Zagrebu. Od 1983. godine radi na Medicinskom fakultetu

u Beogradu. U zvanje redovnog profesora za užu naučnu oblast Sudska medicina izabran je 4.

aprila 2007. Od 2008. godine učestvuje i u izvođenju nastave iz predmeta Pravna medicina na

Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od oktobra 2000. do decembra 2004. godine

obavljao je dužnost šefa Katedre za sudsku medicinu. Od početka odvijanja nastave iz sudske

medicine na engleskom jeziku (oktobra 2000. godine), obavlja dužnost rukovodioca nastave na

predmetu Sudska medicina. U aprilu 2000. godine izabran je za člana predsedništva Sekcije za

sudsku medicinu Srpskog lekarskog društva. U junu 2006. godine na 4. sastanku Balkanske

akademije za forenzičke nauke (The Balkan Academy of Forensic Sciences) izabran je za

predsednika ovog udruženja sa jednogodišnjim mandatom. Od jula 2003. član je Nacionalne

ekspertske grupe za razvoj i zdravlje mladih Ministarstva zdravlja RS (podgrupa za zaštitu mladih

od zlostavljanja i zanemarivanja). Odlukom Vlade Republike Srbije od 15.11.2007. godine

imenovan je za člana i predsednika Etičkog odbora Srbije. Odlukom Saveta Medicinskog fakulteta

u Beogradu od 1.6.2009. godine imenovan je za prodekana Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Aktivni je član i predsednik Viktimološkog društva Srbije od 2002. godine. Autor je više od 200

radova objavljenih u inostranim i domaćim časopisima, udžbenicima imonografijama.

Apstrakt

Pitanje odgovornosti zbog grešaka u različitim oblastima lekarske delatnosti predstavlja veoma

aktuelan društveni problem kako u svetu, tako i kod nas. Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj

lekari i drugi zdravstveni radnici mogu biti krivičnopravno sankcionisani zbog nesavesnog

postupanja, sa zaprećenim višegodišnjim zatvorskim kaznama (krivična dela Nesavesno pružanje

lekarske pomoći, Teško delo protiv zdravlja ljudi i Neukazivanje lekarske pomoći). Pored toga,

profesionale i etičke aspekte nepravilnosti u radu lekara razmatra Lekarska komora Srbije, koja

preko svojih tela može doneti razne vidove sankcija, sve do trajnog gubitka licence za obavljanje

lekarske delatnosti. Pacijenti i članovi njihovih porodica sve češće pokušavaju da u

građanskopravnim postupcima ostvare finansijsku dobit kao naknadu za štetu koju su pretrpeli

zbog lekarskih grešaka. U toku poslednjih godina oči javnosti su široko uprte u navodne

nepravilnosti u radu lekara, što je pre svega posledica posebne pažnje medija koji ovoj temi

posvećuju sve više pažnje, nažalost u velikom broju slučajeva na nepotrebno senzacionalistički

način. Izveštavanje često u sebi sadrži osuđujuću presudu i pre nego što sud o slučaju iznese svoju

završnu reč. Ovakva negativna praksa može značajno uticati na gubitak poverenja između lekara i

pacijenata.



9

EVOLUCIONIZAM I KREACIONIZAM


društvenih nauka 6. aprila 2017. organizovao predavanje Marije Reković, pod nazivom

"Evolucionizam i kreacionizam". Tribinu je moderirala Aleksandra Janašković.

Biografija

Marija Reković je rođena 15.09.1987. u Prijepolju. Osnovne i master studije filozofije završila je na

Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Trenutno je student doktorskih studija filozofije

na istom fakultetu. Oblasti njenog interesovanja su epistemologija, filozofija nauke i etika.

Zaposlena je kao nastavnik filozofije u Sedmoj beogradskoj gimnaziji.

Apstrakt

U izlaganju će biti prikazana dva umnogome suprotstavljena gledišta- kreacionističko, tj.

prirodno-teološko i evolucionističko. Kreacionizam, kao tradicionalno dominantno stanovište,

bazira se na ideji o postojanju inteligentnog kreatora, tvorca sveta i života u njemu. Jedan od

najpoznatijih argumenata u prilog kreacionizmu jeste argument na osnovu dizajna. Privlačnost

ovog argumenta praćena je proliferacijom različitih formulacija koje predstavljaju varijaciju

osnovne ideje- svet obiluje karakteristikama koje dokazuju da iza njih stoji inteligentan tvorac.

Najpopularniju verziju argumenta na osnovu dizajna formulisao je Vilijam Pejli, a njegova analiza

baziraće se na Hjumovoj rekonstrukciji i kritici koja je uzeta kao paradigma filozofskog

preispitivanja tradicionalnih argumenata na osnovu dizajna. Na kraju, u osnovnim crtama će



10

biti izložena materijalistička alternativa argumentu na osnovu dizajna koju je ponudio Darvin, a

koja je danas opšte prihvaćena.

ESTETSKA HIRURGIJA I PROBLEM IDENTITETA


društvenih nauka 13. aprila 2017. organizovao predavanje Ljiljane Malović, pod nazivom "Estetska

hirurgija i problem identiteta". Tribinu je moderirao Dejan Pejović.

Biografija

Ljiljana Malović Kozić diplomirala je na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta

u Beogradu. Nakon završenih studija radila je kao saradnik u nastavi na istom odeljenju. Na to

mesto izabrana je 1991. godine konkursom za talentovane svršene studente filozofije.

Trenutno je zaposlena u VI beogradskoj gimnaziji u kojoj radi kao nastavnica filozofije. Jedna je

od članica redakcije Ogledalo, časopisa učenika i profesora srednjih škola u Beogradu. Autor je

eseja: „Telesna umetnost i Marina Abramović“, „Kontroverze - Šekspir ili Bekon ?“ i „Esej o

eseju“.



11

Apstrakt

Cilj izlaganja je problematizacija estetske hirurgije kao sve dominantnije prakse prevazilaženja

telesnih ograničenja i ispitivanje povesnih i antropoloških korena konvencionalnih praksi

poboljšanja i njihove radikalizacije u savremenim tehnikama estetske hirurgije. Kako je u osnovi

estetskih poboljšanja fenomen lepote, a njeno poimanje istorijski i kulturološki uslovljeno,

izlaganje se bavi prirodom i poreklom različitih vrsta lepote. Cilj je da se osvetle ultimativni i

opsesivni aspekti savremenog pristupa lepoti, koji u središte oblikovanja ljudskog identiteta

postavlja telo. Kako se sebstvo prvenstveno konstituiše kroz prezentacije tela, potrebno

je promisliti prirodu i karakter metoda estetske hirurgije i njihov uticaj na oblikovanje

identiteta savremenog čoveka.

ETIKA U PSIHOTERAPIJI - PRIMUM NON NOCERE


društvenih nauka 20. aprila 2017. organizovao predavanje Bojane Pejušković, pod nazivom "Etika

u psihoterapiji - primum non nocere". Tribinu je moderirao Vlada Terzić.

Biografija Bojana Pejušković, specijalista psihijatrije, doktor medicinskih nauka, zaposlena je na Institutu za

mentalno zdravlje na poziciji šefa Kabineta za obrazovnu delatnost i psihijatra na Kliničkom



12

odeljenju za psihotične poremećaje. Na Medicinskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, klinički

je asistent na katedri za psihijatriju. Takođe je REBT psihoterapeut. Megistarsku tezu odbranila je

na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu pod nazivom – „Sindrom sagorevanja kod

lekara različitih specijalnosti (lekara opšte prakse, psihijatara i hirurga) – uloga ličnosti i

strategija za prevladavanje stresa“. Doktorirala je na istom fakultetu, odbranivši disertaciju pod

nazivom „Posttraumatski stresni poremećaj – prediktori razvoja i oporavka“. Autor je više

stručnih i naučnih radova, kao i poglavlja u domaćim i stranim udžbenicima i knjigama. Bavi se

stresom, traumom, burnout sindromom, depresijom i psihotičnim poremećajima. Zalaže se za

destigmatizaciju psihijatrije i prevenciju psihijatrijskih poremećaja.

Apstrakt

Osnivač medicinske etike – Hipokrat, prvi je u pisanoj formi ostavio dokument o obavezama i

dužnostima lekara. Hipokratova zakletva preživela je brojne epohe i društvene preokrete, ali je do

danas sačuvala svoju vrednost, postavivši temelje modernim shvatanjima etičkog ponašanja

lekara u praksi. Ona sadrži začetak osnovnog lekarskog principa – “primum non nocere”,

najvažnije je ne naškoditi pacijentu, kao i značaj brige za pacijenta, ali i čuvanje lekarske tajne. Za

psihoterapiju važe sva opšta etička načela koja se odnose na lečenje u medicini i psihijatriji, ali

budući da je to specifičan terapijski postupak, koji se zasniva na delikatnim psihološkim

relacijama između pacijenta i lekara-psihoterapeuta, tako su i etički principi veoma specifični.

Terapeuti se suočavaju sa brojnim dilemama vezanim za terapijski proces, kao što su terapijski

ciljevi, terapijski odnos, postavljanje granica, poverljivost, kao i društveni i politički okvir u

aktuelnoj realnosti. Terapijski odnos je dinamičan proces koji se odvija u dva smera, lekovit sam

po sebi bez obzira na psihoterapijski modalitet, te je stoga, i odgovornost terapeuta mnogo veća. Iz

tog razloga je kontinurian rad terapeuta na sebi, u vidu profesionalnog usavršavanja i

unapređivanja sopstvene ličnosti, od velikog značaja.

PSIHOLOŠKE OSNOVE NEDEMOKRATSKOG PONAŠANJA


društvenih nauka 27. aprila 2017. organizovao predavanje prof. dr Žarka Trebješanina (redovnog

profesora na Univerzitetu u Beogradu na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju,

Filozofskom i Učiteljskom fakultetu), pod nazivom "Psihološke osnove nedemokratskog

ponašanja". Tribinu je moderirao Andrija Šarenac



13

Biografija

Žarko Trebješanin (Beograd, 1950), psiholog, redovni je profesor na Univerzitetu u Beogradu na

Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Filozofskom i Učiteljskom fakultetu. Bio je

predsednik Saveza psihologa Jugoslavije, glavni urednik Psiholoških novina, član UO Politike, UO

RTS, gostujući urednik u Zavodu za udžbenike. Najznačajnije njegove knjige su: Predstava o

detetu u srpskoj kulturi (1991); Šta Frojd zaista nije rekao (1994); Leksikon psihoanalize (1996);

Rečnik psihologije (2000); Rečnik Jungovih pojmova i simbola (2008); Frojdovo zaveštanje

(2009); Psihologija ličnosti (2010). Uredio je i napisao predgovore za knjige: S. Frojda, K. G.

Junga, H. Klajna, B. Betelhajma, V. Frankla, A. Adlera i E. Froma.

Nagrade: "Veselin Lučić" (za najbolje naučno delo na Univerzitetu u Beogradu, 2008), "Borislav

Stevanović" (za naučni dorinos psihologiji, 1994 i 2008), "Živorad - Žiža Vasić" (za popularizaciju

savremene psihologije, 1983), “Vitez poziva” (za časno i profesionalno obavljanje svog poziva,

2012), “Stojan Novaković” (za najbolji srednjoškolski udžbenik, 2012).

Radovi su mu prevedeni na engleski, ruski, francuski, nemački, mađarski, ukrajinski, makedonski,

albanski i slovenački jezik.

Apstrakt

Predavanje je posvećeno kritičkom pregledu i sintezi istraživanja individualno i socijalno

psiholoških korena nedemokratskog ponašanja ljudi. Nedemokratsko, autoritarno ponašanje



14

obuhvata mišljenje i način postupanja autokratskih i despotskih vladara, s jedne strane i njihovih

podanika, s druge. Ovo ponašanje se proučava sa stanovišta socijalne psihologije i antropologije,

ukazujući na socio-kulturne činioce, ali i sa gledišta evolucione psihologije i etologije, otkrivajući

univerzalne, biološke činioce nedemokratskog vladanja. Za istraživanje ljudske osnove nacizma,

fašizma, ali svih drugih autoritarnih i totalitarnih ideologija, od izuzetnog značaja je proučavanje

autoritarnosti (od Froma, Rajha, preko Adorna, Rokiča, do Altemajera). Adorno je opisao

autoritarnu ličnost i ukazao na vezu ovog tipa ličnosti sa nedemokratskom političkom

orijentacijom. On je i ukazao da se takav tip ličnosti obrazuje u autoritarnoj, hijerarhijski

strukturisanoj porodici. Slepu poslušnost ljudi, koja vodi nanošenju zla nevinim ljudima, kao i

psihološku osnovu takvog ponašanja eksperimentalno je istraživao Stenli Milgram. On je smatrao

da koren ovog ponašanja nije u ličnosti, već u situacionim činiocima. Druga strana podaničkog,

autoritarnog ponašanja mase, jeste psihologija vođe, autokratskog vladara. Klasični, autokratski

način vođenja grupe ispitivao je Kurt Levin. Psihopatologiju diktatora dvadesetog veka (Staljina i

Hitlera) istraživao je Erih From u svojoj Anatomiji ljudske destruktivnosti, gde osnovu njihovog

ponašanja nalazi u dominantoj crti maligne agresivnosti.



15

II. Izložba ''Bioetika kroz umetnost''

Centar za bioetičke studije je od 20. do 26. februara 2017. u Zadužbini Ilije M. Kolarca

organizovao multimedijalnu izložbu pod nazivom ''Bioetika kroz umetnost''. Izložba se

organizivala u okviru projekta CBS-a koji ima za cilj pojašnjenje i približavanje bioetičkih tema

široj javnosti kroz različite vidove osvetljavanja etičkih pitanja koja se javljaju kao posledica

velikog naučnog i tehnološkog napretka. Teme kojima su se uglavnom mladi učesnici izložbe

bavili su: transhumanizam, priroda i čovek (uticaj čoveka na prirodu i odgovor prirode na taj

uticaj) i veštačka inteligencija.



16

III UNESCO dodelio prof. dr Vojinu Rakiću titulu

počasnog člana

Direktoru Centra za bioetičke studije i šefu Unesko Katedre za bioetiku za Evropu, Vojinu Rakiću, dodeljena je titula počasnog člana na godišnjem Kongresu Unesko Katedre za bioetiku koji je održan na Kipru. Na Kongresu, u prisustvu 500 delegata, odlučeno je da prof. Rakiću bude dodeljno počasno članstvo za izuzetne rezultate u radu. Istovremeno, prof. Rakić imenovan je i za člana Predsedništva Unesko Katedre za bioetiku. To telo se sastoji od sedmoro ljudi koji upravljaju radom 156 Unesko Katedri za bioetiku u čitavom svetu.



17

IV. Portal Centra za bioetičke studije

Mladi saradnici Centra za bioetičke studije pokrenuli su portal pod nazivom ''Portal o evoluciji

i tehnologiji''. Cilj ovog projekta je podizanje svesti o značaju bioetike u savremenom društvu,

kao i upoznavanje domaće javnosti sa bioetičkim temama.

V. Održan seminar o editovanju gena

Saradnici Centra za bioetičke studije Ursela Barteško, Jelena Dimitrijević i Danilo Polić održali su

seminar ''Ethical aspects of gene editing''. Ovaj dvomesečni seminar održan je u prostorijama

Centra za bioetičke studije. Veliki broj studenata sa različitih fakulteta pokazao je interesovanje za

ovu oblast bioetike.

http://csb.us11.list-manage.com/track/click?u=1d317178fb98f2111f88b3aba&id=57901a37c4&e=7f70cb7e4f

http://csb.us11.list-manage.com/track/click?u=1d317178fb98f2111f88b3aba&id=57901a37c4&e=7f70cb7e4f

http://csb.us11.list-manage.com/track/click?u=1d317178fb98f2111f88b3aba&id=123a3001f3&e=7f70cb7e4f

http://csb.us11.list-manage.com/track/click?u=1d317178fb98f2111f88b3aba&id=123a3001f3&e=7f70cb7e4f

· nezaustavljiv, često ne dovodi do moralnog unapređivanja. džon heris, ugledni britanski...

Documents