nikola tesla i problem odrzivog razvoja

7/28/2019 Nikola Tesla i Problem Odrzivog Razvoja

1/22

Nikola Tesla I problem odrivog razvoja

0

N IK O L A T ES L AI

PRO B L EM O DRIVO G RAZVO JA.........................................

Doc. dr Branimir Jovanovi


2/22


1

NIKOLA TESLA I PROBLEM ODRIVOG RAZVOJA

Sredinom 19. veka ideje Karlovica i njegovih evropskih kolega se prenose na ameriko tlo ipostaju vana tema, najpre u umarstvu, a potom i u drugim sferama industrije i privrede.

Pioniri odrivog korienja uma u Americi bili su Gifford Pinchot, Charl Shurtz i Gay Ninetias,koji su inicirali i osnivanje prvih nacionalnih parkova Jelouston i Josemiti. Raspravepokrenute u javnosti podrali su dravnici poput predsednika SAD Theoodore Rusevelt ipodstakli su razmiljanja o destruktivnim aspektima unitavanja ne samo uma ve i drugihresursa. U sferi rasprava o beskrupuloznoj i nesmotrenoj potronji fosilnih goriva, koja sepoetkom 20. veka jedva dala nazreti, i mogunostima mudrog upravljanja resursima,posebno mesto zauzima Nikola Tesla.

Tesla je bio jedan od pionira koji je krajem prolog veka znaajno uticao na tehnoloki razvojnae civilizacije svojim pronalascima u oblasti elektrifikacije i komunikacijama. On je jedanod poslednjih velikih individualaca u naunom istraivanju. Posle njega sistematskoobrazovanje i timski rad istraivaa i inenjera postaju nezamenljivi inilac naeg napretka.Kao i mnogi drugi genijalni stvaraoci, nije se zadovoljavao samo ulogom oveka koji reavamanje ili vie vane probleme tehnologije. Njegova priroda nezavisnog mislioca terala ga jeda razmilja strateki o problemima oveanstva i da u skladu sa zakljucima dalje usmeravasopstvena istraivanja. On je internacionalna figura u pravom smislu te rei. Poreklom Srbin iSloven, roen na jugoistoku Balkanskog poluostrva, obrazovan u Evropskim institucijama uGracu i Pragu, svoja najvanija otkria je stvorio u Budimpeti, Parizu i Strazburu, ali je ovauspeo da patentima zatiti i realizuje tek u Americi, gde se do kraja ivota bavioistraivanjima za koje je bio potreban u to vreme ogroman novac. Ovakva pozadina njegovelinosti odrazila se na nain i kvalitet njegovih misli.


3/22


2

TESLIN DOPRINOS ELEKTRIFIKACIJI SVETA

Jo 1876, kao student druge godine Politehnike u Gracu, Tesla je imao prilike da vidi rad

Gramm-ove maine jednosmerne struje koja je mogla da radi kao generator ili motor.Prisustvo komutatora koji je varniio i stvarao probleme u radu, naveli su ga na pomisao da jeovaj deo mogue izbei u jednoj savrenijoj maini koja bi radila na nizmeninu struju. U tovreme se smatralo da je problem pretvaranja naizmeninih struja u obrtno magnetno poljenereiv i Tesla je pretrpeo kritiku svog profesora. Ali kako je rekao intuicija je neto iznadznanja i on se sledeih nekoliko godina posvetio reavanju problema.

Otkrie principa stvaranja obrtnog magnentnog polja naizmeninim strujama, koje je 1882.nainio u Budimpeti, predstavljalo je osnovni princip na kome je zasnovao rad svog motoraali i ceo polifazni sistem proizvoenja, prenoenja i korienja naizmeninih struja. Tajsistem je doao u psiholokom trenutku i Tesla je kroz njega svetu ponudio briljantanodgovor na rastue zahteve.

Sve do sredine prve polovine devetnaestog veka nauka o elektricitetu je svoja saznanjazasnivala na korienju dva pronalaska: elektrostatikoj maini kojom se proizvodioelektricitet i Lajdenskoj boci ureaju koji je omoguavao da se proizvedeni elektricitetuskladiti. Faradejevo otkrie iz 1831. da magnet koji se kree u blizini provodnika u njemuindukuje struju, dovelo je do mnogih pokuaja da se napravi praktian izvor struje na ovojosnovi. To je uspelo tek Belgijancu Teofilu Gramu 1872. Gramov generator je korien upostupcima elektroplatiniranja i za luno osvetljenje.

irom sveta, pored Gramovog, ubrzo se pojavio veliki broj razliitih generatora sa sli

nimkonstruktivnim karakteristikama.

S obzirom da se smatralo da nije mogue koristiti naizmenine struje u prirodnom obliku zadobijanje mehanikog obrtanja, sva panja prvih inenjera i pronalazaa u ovoj oblasti bilaje usmerena na usavravanje generatora i motora jednosmerne struje.

Jedan od pravaca u razvoju uspenog elektrinog motora, na koji se i Tesla nadovezaopredstavlja pokuaj da se iskoristi obrtno magnento polje. Godine 1824. pariski konstruktorinstrumenata Gambi je opisao a francuski astronom Arago napravio aparaturu koja sesastojala od bakarnog diska pokretnog oko osovine, ispod koga se obrtao potkoviasti magnet.

Disk je rotirao kada se magnet obrtao oigledno pod dejstvom nekih sila ija priroda u tovreme nije bila. Tek posle otkria zakona elektromagnetne indukcije 1831 godine iFaradejevog uvoenja pojma magnetnih linija, data su tumaenja ove pojave.

Prvi motor koji bi koristio princip obrtnog magnentog pola, prikazao je Volter Bejli, 1879godine pred Londonskim fizikim drutvom. Do pojave Teslinog polifaznog sistema, ve su sepojavili prvi nesavreni sistemi za prenos i jednosmernih i naizmeninih struja. Veliki brojinenjera i pronalazaa irom sveta je radio na ovom problemu. U Americi su krajemsedamdesetih i poetkom osamdesetih Charles Brush, Elihu Thomson i Tomas Edison, razvilikomercijalne sisteme za prenos jednosmernih struja za osvetljenje i pogon prvih tramvaja imaina radilica. Osnovni problem u prenosu jednosmernih struja bili su gubici u prenosu toje sistem inilo neekonomian za prenose vee od par kilometara. Znalo se da se problem


4/22


3

gubitaka moe reiti tako to e se poveati napon naizmeninih struja pri prenosu. DordVestinghaus je krenuo putem razvoja ovakvog sistema. Prvo je otkupio prava za patenttransformatora Galard-a i Gibbs-a, a zatim su njegovi inenjeri usavrili sistem proizvodnjeprenosa i korienja jednofaznih naizmeninih struja za osvetljenje. Motor naizmenine

struje nije postojao i to je bila glavna mana ovog sistema.Teslin polifazni sistem elegantno je reio sve probleme u proizvodnji, prenosu i korienjustruja i pruio matricu u koju su sada mogli da budu umetnuti drugi pronalasci i poboljanja.Ovaj sistem Tesla je u svim pojedinostima razradio jo u Evropi a u Americi zatitio u 39patenata prijavljenih u periodu od 12. oktobra 1887. do 13. jula 1891.

Svoju najveu promociju sistem je doiveo na Nijagarinim vodopadima u, za tadanje uslove,gigantskom poduhvatu izgradnje najvee centrale na svetu. Od trinaest patenataupotrebljenih u ovom elektroenergetskom sistemu devet je pripadalo Tesli dva Scmidt-a a pojedan Kennedy i Stanley. Pre Nijagare, Teslin sistem je u manjem obimu Vestinghausova

kompanija primenila za prenos struja do rudnika Teluride u Koloradu i za osvetljenje Svetskeizlobe u ikagu. Osim toga u Evropi je na osnovu uvida u Teslina otkria, grupa inenjeranapravila prenos naizmeninih struja od Laufena do Frankfurta na udaljenost od 173kilometara. Sve ovo je uticalo na konanu odluku da se na Nijagarinim vodopadima primeniplan prof George Forbs-a koji je predlagao upotrebu Teslinog polifaznog sistema. Polifaznisistem je doneo uspeh projektu na Nijagari i za uzvrat, Nijagara je iznela na videlo trijumfpolifaznog sistema nad ostalim. U maju 1893, Vestinghausova kompanija je dobila ugovor zaizgradnju prva tri dvofazna generatora na Generatorskoj stanici br 1, svaki od 5000 konjskihsnaga.

Od poetka njegove primene krajem prolog veka do dananjih dana polifazni sistem je, kao iasinhroni motor, usavren i poboljan do ogromnih i nesluenih razmera. Na njegovomusavravanju je radio ogroman broj naunika i inenjera koje je sve ovde nemoguepomenuti. Slikovito se moe rei da Teslin rad predstavlja kamen temeljac jedne ogromnegraevine koje je do dananjih dana izrasla. Elektroenergetski sistem je danas po fizikojrasprostranjenosti, kapitalnim ulaganjima i znaaju za savremeno industrijsko drutvo,najvei tehniki sistem i predstavlja najznaajniji deo infrastrukture svake zemlje.

BEINI PRENOS INFORMACIJE I ENERGIJE TESLIN POKUAJ DA

REI ENERGETSKE PROBLEME OVEANSTVA

Sa izuzetkom nuklearne energije, XX vek nije doneo nijedan znaajan pronalazak koji bioveanstvu doneo reenje rastuih potreba za energijom. U tenji da zadovoljinekontrolisani rast proizvodnje dobara, potronje, udobnosti egzistencije, saobraaja, ovekje bio prinuen da krene u intenzivno korienje svih raspoloivih izvora energije ukljuujuii nuklearnu, bez obzira na posledice. Samo u poslednjih dvadeset godina u svetu je zabeleenprosean godinji rast proizvodnje elektrine energije od 5%. Pri tome treba imati u vidu dakriva potronje nema linearni ve pre eksponencijalni oblik. Drugim reima, prema

sadanjem trendu proizvodnja energije u sve kraem vremenu tei da dostigne sve veuvrednost, sve do odreene take zasienja.


5/22


4

Teslin rad na beinom prenosu energije predstavlja redak pokuaj jednog usamljenoggenijalnog istraivaa da rei probleme oveanstva u snabdevanju energijom i kao takav jebez presedana u istoriji ljudskog pronalazatva. Od vremena kada je objavljen, bio jeuglavnom predmet nekritikog nipodatavanja. Rei su pokuaji razumevanja njegovih

napora. Prema autorovom saznanju nijedna temeljna rekonstrukcija njegovih ideja do danasnije izvrena pa se ispostavlja da su protivljenja i napadi koje je Tesla doiveo a i danas trajukod dela strune publike koja je upoznata samo deliminosa osnovnom idejom beinogprenosa, zanimljiv psiholoki i socioloki fenomen.

U eksperimentima u Kolorado Springsu 1899. i na Long Ajlendu 1901 - 1907. Tesla je utvrdiozakonitosti pod kojim se struje prostiru kroz planetu i usavrio novu konstrukciju predajnikavelike snage koji je nazvao "Uveliavajui predajnik"; Prema eksperimentima koje je izveo iteoriji koju je postavio, iako je planeta Zemlja ogromnih dimenzija sa neravnom povrinom,u elektrinom pogledu ona se ponaa kao uglaana lopta i provodnik ogranienih dimenzija;zbog toga se u njoj javljaju isti fenomeni stojeih talasa koji se mogu primetiti u bilo kom

provodniku u kome dolazi do interferencije izazvanih i reflektovanih talasa. U Zemlji se moguvetaki izazvati prinudne elektrine oscilacije koje su takvog karaktera da u njoj proizvodestojee talase ili drugim reima, Zemlja reaguje na elektrine oscilacije odreenefrekvencije isto kao to zvuna viljuka reaguje na odreene zvune talase; stacionarni talasise, od take generisanja koja se naziva pol, do suprotnog kraja Zemlje, koji se nazivaantipod, prostiru po povrini i po itavom preseku Zemlje brzinom koja je proporcionalnakosekansu ugla koji pravac brzine zaklapa sa osom simetrije talasa; frekvencije na kojimagenerator prinudnih elektrinih impulsa stupa u rezonatno oscilovanje sa elektrinimoptereenjem Zemlje moe se izraunati prema pravilu da prenik Zemlje treba da budejednak neparnom umnoku etvrtine talasne duine; najnia radna frekvencija, odnosno

najnia rezonansa Zemlje iznosi 6 Hz; Elektrino optereenje Zemlje se moe pobuditi naoscilovanje sa dovoljno snanim generatorom niskofrekventnih impulsa i u tom sluaju tajgenerator treba da bude tako konstruisan da njegova kapacitivnost i induktivnost budu tovei. Energija koja osciluje u sistemu antena zemlja, ne moe pobei niti se istroiti sve dokse u prijemniku energije, postavljenom na bilo kojoj taki Zemljine kugle, ne iskoristi. Oveosnovne principe i tehnika reenja zatitio je u patentima "Vetina prenoenja elektrineenergije kroz prirodne sredine" br 787 412 od 18. aprila 1905, i "Ureaj za prenoenjeelektrine energije" br 1 119 732 od 1. decembra 1914. Do 1900. godine Tesla je naelnorazvio dve metode za beini prenos energije: kroz razreene slojeve atmosfere i krozplanetu Zemlju.

Posle povratka iz Kolorado Springsa Tesla je na Long Island-u blizu Njujorka poeo da gradisvoj World Telegraph Center. Sutina konstrukcije novog predajnika je bilo njegovousklaivanje sa elektrinim osobinama planete. Smislio je i novi naziv za ovaj ureaj:Magnufying Transmitter Uveliavajui predajnik.


6/22


5

Pogonske energije budunosti, Tesla 1931.

Brod pogonjen toplotnom energijom iz vode


7/22


6

Energija temperaturnih razlika povrine I dubine okeana


8/22


7

Posle odustajanja J.P.Morgana da nastavi sa finansiranjem projekta, pokuao je da doe dosredstava i u tom cilju izdao je Proglas Svetskog sistema za beini prenos energije iobelodanio je projekat i elemente koji su ga inili: Teslin oscilatorni transformator,uveliavajui predajnik, vetinu individualizacije, korienje zemaljskih stacionarnih talasa.

U dvanaest taaka predstavio je rezultate koje bi se njegovim Svetskim sistemom moglipostii, a izmedju ostalog:

1. Medjusobna povezanost svih telegrafskih stanica na svetu;2. Svetska distribucija vesti, telegrafskih I telefonskih poruka;3. Uspostavljanjesvetskog sistema distribucije muzike;4. Svetska reprodukcija slika, faksimila, crtea i svih vrsta zapisa...-

Danas je razumljivo da ovako avangardan projekat koji je ugroavao interese krupnogkapitala nije imao ansu za uspeh. Iz perspektive u kojoj je radio i iveo Tesla to nije bilotako oigledno. Prolo je skoro dve decenije od trenutka prekida projekta pre nego to je

shvatio da se pravac u kome je on video razvoj civilizacije i onaj kojim je ona zapravokrenula, u velikoj meri razlikuju. Iz tog perioda potiu vredna kritina razmatranja vezana zaodrivi razvoj nae planete.

TESLINA TEORIJSKA RAZMATRANJA ENERGETSKIH PROBLEMA

OVEANSTVA

Globalni karakteri Teslinih otkria polifaznog prenosa naizmeninih struja, sistema beineradio telegrafije i najzad, beinog prenosa energije, rano su mu pruili uvid u dramatinepromene koje e naa Planeta uskoro pretrpeti i navela ga na razmiljanja o razliitimaspektima i problemima globalne civilizacije. U konceptu lanka The Power of the Futurepisanom oko 1920, stoji izmeu ostalog sledee:

Oni koji su zabrinuti za budunost odavno su prestali da gledaju na energiju samo kao na

sredstvo obezbedjenje linog komfora i bezbednosti; oni joj pridaju nacionalni,

internacionalni i humanitarni znaaj. Ne samo to, polako se radja ideja da nai resursi

pripadaju i generacijama koje e doi, i razmiljanja inenjera i pronalazaa se okreu

prema otkriu boljih metoda, koje nee imati veze sa varvarskim troenjem energije koje je

sada u toku i koje e na kraju dovesti do iscrpljivanja naih zaliha. Ovo je razlog zato raznevrste senzacionalnih najava u vezi sa novim izvorima energije izazivaju tako histerian

interes i lako prihvatanje. Ali samo jedan medju hiljadu, ak i medju profesionalcima, moe

razdvojiti ito od kukolja.''

Do 1907. godine kada je uvideo da mora da obustavi rad na beinom prenosu energije, Teslase vie bavio istraivanjima a manje propagandom sopstvenih ideja. Njegova istraivanja subila veoma skupa. Do sada nisu napravljeni bilansi koliko je u tom smislu potroio novca alikao ilustracija moe se navesti da ga je gradnja i eksperimenti sa oscilatornimtransformatorom sa dodatnim kalemom u Kolorado Springsu 1899. kotalo preko 100.000dolara. Da bi se dobila predstava o dananjoj vrednosti ovog novca cifru treba pomnoiti sa20. U svoj World Telegraph Center na Long Island-u uloio je preko 150.000 dolara i s tim


9/22


8

novcem nije mogao da dovri projekt. Ako se za Teslin polifazni sistem moe rei da je doaou pravom psiholokom trenutku onda je sa beinim prenosom energije upravo suprotansluaj. Zamisao je bila suvie napredna a oveanstvo na jednom nivou svog razvoja kada jekoncept koga je Tesla nudio izgledao nepotrebno komplikovan i skup.

Prve Tesline najave naina njegovog razmiljanja o energetskim problemima oveanstva, uvreme kad je njegov entuzijazam u pogledu uticaja nauke na oblikovanje nae svakodnevnicebio u uzlaznoj fazi, nalazimo u predavanju koje je 1891. odrao u Collumbia Coledge:

''Mi se kovitlamo kroz beskrajni svemir neverovatnom brzinom, sve oko nas se vrti, sve se

kree, svuda je energija. Mora postojati neki nain da pristupimo ovoj energiji direktnije.

Tada, sa svetlou koje emo dobiti iz okolne sredine, sa energijom koju emo iz nje izvui,

sa svakim oblikom energije koji emo dobiti bez napora, iz neiscrpnih izvora, oveanstvo e

napredovati dinovskim koracima. Sama pomisao na ove velianstvene mogunosti uznosi na

um, jaa nae nade i ispunjava naa srca vrhunskim zadovoljstvom.''

U lanku Problem poveanja ljudske energije koji je objavio juna 1900. u CenturyMagazine poslednji deo lanka je posvetio izvorima energije. Razmatrajui istorijatovekovih hiljadugodinjih napora da koristi energiju vatre, vodenog toka i vetra, on je uovom lanku video tri glavna pravca razvoja korienje energije iz ivotne sredine:

- Sagorevanje uglja hladnim procesom u baterijama

- Efikasno korienje energije iz okolne sredine

- Prenos elektrine energije beinim putem na velike udaljenosti.

Konstatujui da se u to vreme samo mali procenat toplotne energije koja se dobijasagorevanjem uglja pretvara u koristan rad, Tesla je razmatrao ogromne mogunosti zapoveanje efikasnosti ovog procesa. U vezi sa tim on primeuje:

Razmatrajui razliite vrste upotrebe uglja irom sveta, mi sigurno ne koristimo vie od dva

procenta energije koja je teorijski dostupna. ovek koji bi zaustavio takvo besmisleno

troenje bio bi veliki dobroinitelj oveanstva, mada reenje koje bi on ponudio ne bi bilo

konano, jer bi u krajnjem sluaju vodilo iscrpljivanju materijalnih zaliha.

Jedna od glavnih Teslinih teza u vezi sa ovekovim odnosom prema izvorima energije jesteteza o tome da ovek treba da tei da napusti, kako kae, varvarski proces korienjaenergije razaranjem materijala, ije se rezerve pri tome iscrpljuju (ugalj, nafta, gas). To nijesluajno izreen stav ve princip koga se on pridravao ne samo u svojim razmiljanjima ve iu praktinim naporima. On je smatrao da je za prosveenog oveka koji ulazi u XX vekdostojnije da se sa vie panje i oseanja odnosi i prema ljudima i prema prirodi i da nijedannapor u tom smislu nije dovoljno veliki niti vredan zanemarivanja. Kao jedna vredna iinteresatna ilustracija primene ovog principa na dizajn maina moe se navesti Teslinabladeless turbine and pump kod kojih se transmission and transformation of mechanicalenergy through the agency of fluid effect in a more perfect manner, by causing the propelledfluid to move in natural paths or stream lines of least resistance, free from constraint anddisturbance such as occasioned by vanes or kindred devices.


10/22


9

U istom lanku Tesla je sa ponosom primetio da je njegov sistem naizmenine struje s jednestrane omoguio radikalni pomak u poveanju efikasnosti korienja energije uglja koga vienije potrebno transportovati na daljinu, ve ga je mogue goreti na licu mesta, toplotupretvarati u elektricitet a zatim isti elektroenergetskim sistemima transportovati do

udaljenih potroaa. S druge strane, sva energija koja se dobija iz vodopada

isti je dobitakza oveanstvo i predstavlja najsavreniji od svih do tada poznatih metoda za dobijanje

energije iz okoline.

Dalje Tesla razmatra mnoge druge oveku raspoloive izvore energije kao to su toplotnaenergija sunevih zraka, energija vetra, plime i oseke, talasa, razlike temperature u dubini ipovrini zemlje ili mora, magnetna i gravitaciona energija. On je sam pokuavao dakonstruie mainu koja bi koristila energiju iz okolne sredine i tu mainu je nazvao selfacting machine ali njenu konstrukciju nije detaljno opisao.

Najzad Tesla je najvie oekivao od beinog prenosa energije. U zavrnom delu Problema

poveanja ljudske energijeon kae:

Od trenutka kada je osmotreno da su, uprkos uvreenom miljenju, niski i lako dostupni

slojevi atmosfere, sposobni da provode elektricitet, prenos elektrine energije bez ica je

postao racionalni zadatak inenjera, takav da nadilazi sve ostale po vanosti. Njegova

praktina upotreba bi praktino znaila da je energija dostupna za sve potrebe oveka na

bilo kojoj taki zemljine kugle, ne samo u malim koliinama ve u praktino neogranienim

koliinama iz vodopada...ovek bi mogao da se naseli bilo gde, nadjubri i navodni zemljite

sa malo napora, da pretvori isuene pustinje u vrtove i tako celu zemljinu kuglu transformie

i naini je pogodnijem za oveanstvo...Ne mogu da zamislim ni jedno tehniko dostignue

koje bi vodilo takvom ujedinjavanju razliitih elemenata oveanstva efektivnije od ovog, ili

bilo koje drugo koje bi vie doprinelo ekonomiji ljudske energije.

ELEKTRINA KONTROLA ATMOSFERSKIH PADAVINA

Osnovne teze o korienju energetskih resursa, Tesla je sa manjim ili veim dodacima ipojanjenjima, ponavljao u lancima koje e objavljivati sledeih trideset godina. Tako je ulanku Wonder World to be Created by Electricity (udesni svet koji e stvoriti

elektricitet), objavljenom 1915. godine, Tesla pravi neto drugaiju podelu glavnih izvoraenergije nego u prethodnom radu:

- gorivo

- vodena snaga

- toplota sunevih zraka

On i dalje smatra, i to svoje miljenje nee promeniti do kraja, da prvi nain korienjaenergije oveanstvo to pre treba da napusti:


11/22


10

Ako koristimo gorivo da dobijemo snagu, ivimo od naeg kapitala koji emo brzo iscrpsti.

Ovaj metod je varvarski i umnogome rastroan i treba da se zaustavi u interesu dolazeih

generacija.

Iako toplota sunevih zraka predstavlja ogromnu koliinu energije koja daleko prevazilazienergiju vodenog toka, iskorienje ove energije bi zahtevalo instalisanje uredjaja iskladinih postrojenja tako velikih i skupih da bi projekt prevaziao granice praktinosti. Zbogtoga je za Teslu neizbean zakljuak da je energija vode na daleko najdragoceniji resurs.Na njemu oveanstvo mora da gradi svoju nadu za budunost.

Detaljno analizirajui rast iskorienja hidropotencijala u SAD na osnovu raspoloivihstatistikih podataka, Tesla je, s druge strane procenivi ukupni hidro-potencijal, doao dozakljuka da je ta zemlja u tom trenutku koristila priblino jednu desetinu svojih ukupnoraspoloivih vodenih izvora. Budui svestan da e potrebe za energijom u budunostinadmaiti ove rezerve ne samo u SAD ve i u celom svetu, on je detaljnije sada objasnio na

koji nain energija vode moe da se praktino koristi u neogranienim koliinama zaoveanstvo.

S obzirom da tri etvrtine zemljine povrine zauzimaju okeani, u prirodi se neprestano odvijajedan gigantski proces: sunce zagreva vodu, vodena para se die u vis, vetar je odnosi upredele gde se ona sakuplja u stanju osetljive suspenzije (sensitive suspension) odakle se uvidu padavina sputa na zemlju i delimino vraa u okean. Ovladavanje procesom elektrinekontrole atmosferskih padavina, verovao je pruie oveanstvu dovoljne eizvore energije.Teslino uverenje se nije zasnivalo samo na teorijskim uvdima ve i na praktinimeksperimentima. Znamo da je 1908 podneo jednu patentnu prijavu Patentnom zavoduSjedinjenih drava u kojoj je traio zatitu ovog procesa. Patent mu nije odobren a tehnikoreenje na osnovu koga je zamislio reenje ovog problema nije poznato. Ipak na osnovuoptih mesta u pojedinim lancima, moe se zakljuiti da je u osnovi ove njegove ideje sjedne strane bila njegova originalna pretpostavka da je elektrino pranjenje kroz munjuokidaki tj kontrolni mehanizam koji izaziva ubrzanu kondenzaciju vodene suspenzije i stvarapadavine a sdruge strane, eksperimenti izvedeni u Kolorado Springsu sa oscilatorom od 12miliona volti, sa kojim je u svojoj laboratoriji izazvao, kako je tvrdio, gustu maglu. Naosnovu toga, verovao je da e se njegovim dinovskim oscilatorima, kao to je bio onaj kojije poeo da gradi na Long Islandu, upravljati tokovima osetljivih vodenih suspenzija uatmosferi.

I u svom poslednjem velikom lanku Naa energija budunosti objavljenom 1931 godineTesla je ostao pri ranije izloenim tezama. Kao svoj doprinos ovde je izneo konkretneplanove za iskorienje toplotne razlike povrine i dubine, zemlje, mora i okeana, kao ienergije plime i oseke.

TESLINA RAZMATRANJA GLOBALNIH PROBLEMA OVEANSTVA

Posle povratka iz Kolorado Springsa i pre poetka gradnje Svetskog centra na Long Island-u,

Tesla je na molbu svog prijatelja Robert Underwood Johnson-a, urednika Century Magazine,


12/22


11

napisao lanak pod nazivom Problem poveanja ljudske energije. lanak je objavljen ujunu 1900. Donson je eleo interesantan lanak o rezultatima Teslinih istraivanja uKoloradu ali umesto toga, Tesla je u njemu predstavio svoje vienje globalnih problemaoveanstva ukljuujui i energetske probleme i probleme moguih razvojnih trendova i

njihove odrivosti. Prema podacima sauvanim u Teslinoj ostavtini

lanak je pretampan ikomentarisan u preko 30.000 naslova na raznim svetskim jezicima. Tema je bila potpuno

avangardna i nije udo to se Tesla kasnije alio svojim prijateljima da je bilo mnogosenzacionalistikih komentara o njegovom radu koji nije bio dovoljno shvaen i da je odsvega on lino imao vie tete i kritike nego koristi.

Za sadanja razmatranja globalnih problema oveanstva ovaj lanak je znaajan najmanje izdva razloga: On predstavlja svedoanstvo o postojanju svesti i napora da se u ranoj fazirazvoja ove civilizacije, u meuodnos oveka i prirodne okoline ugrade zatitni faktori koji ei po jedne i druge biti od dugorone koristi. Ne ulazei u dokazivanje da li je Tesla bio uzabludi po pitanju svog projekta beinog prenosa energije ili je imao uvide koje mi danas

nemamo, treba rei da je ovaj lanak napisao kao neko ko je u praksi doao do odreenihsaznanja korisnih za oveanstvo. Drugim reima njegov rad nije proistekao iz isto teorijskihrazmatranja i to mu daje posebnu vrednost.

Posle otkria mogunosti globalnih prenosa informacije pre svega a zatim i energije, Tesli jepoptpuno postalo jasno da e ivot na planeti Zemlji biti radikalno izmenjen. Informacijompovezano oveanstvo, postae sve vie ujedinjeno po svojim ciljevima i nalikovae nakonicu. Postavlja se pitanje ko e upravljati radom ove konice, ta e biti njegova matica,koji e se ciljevi pred nju postaviti i koji sistem vrednosti slediti.

Tesli su sva ova pitanja jasno iskrsla 1900. kad je pisao svoj rad.

OSNOVNE POSTAVKE PROBLEMA POVEANJA LJUDSKE ENERGIJE

Po svojim nauno filozofskim ubeenjima Tesla je bio naklonjen mehanicizmu Dekartovogtipa sa odreenim izmenama. Tesla je iveo u veku kada se verovalo da e nauka i pronalascibitno ako ne i odluujue promeniti ljudski ivot nabolje. Zbog toga je razumljivo to njega urazmatranjima globalnih problema oveanstva najvie zanima energija kao aspekt a fizika tj

mehanika sa svojim zakonima predstavljaju metodoloka orua sa kojim se pojednostavljenoali efikasno moe doi do analize glavnih tokova ljudskog napretka:

Mada moda nikada neemo shvatiti ljudski kae Tesla - mi zasigurno znamo da je on

kretanje kakve god prirode bio. Postojanje kretanje neizbeno znai da postoji telo koje se

kree i sila koja ga pokree. Tako, gde god ima ivota, mora postojati masa koju pogoni sila.

Sve mase poseduju inerciju i sve sile tee da se odre. S obzirom na ove univerzalne

okolnosti, telo, bilo da miruje ili da se kree, tei da zadri svoje stanje, a sila, koja se

manifestuje bilo gde i iz bilo kog razloga, proizvodi silu suprotnog smera i kao nuan

zakljuak proizilazi da su sva kretanja u prirodi ritmina.


13/22


12

Ako sada zamislimo oveanstvo kao masu koja pokree sila i na kretanje takve mase,primenimo osnovni zakon mehanike koji kae da je energija tela koje se kree proporcionalnaproizvodu polovine mase i kvadrata brzine, onda moemo da dobijemo pokazatelj jednesocijalne pojave koji nam moe omoguiti da izvrimo odreene procene. Masa i brzina

kretanjaove

anstva, sa silama koje je podravaju u kretanju ili joj se suprotstavljaju, suhipotetike vrednosti koje se mogu predstaviti odreenim reprezentima.

Sada je jasno da postoje tri naina na koji se moe uticati na poveanje energijeoveanstva: poveanjem mase, poveanjem sile koja je pokree napred i smanjenjem sileotpora koja se protivi kretanju. Tesla je odvojeno razmatrao sva tri naina smatrajui dasvaki prua odreeni aspekt problema. Glavna formula po kojoj se cilj moe ostvaritisadrana je u tri rei: hrana, mir i rad. Hrana da bi se poveala masa, mir da bi se smanjilasira usporavanja i rad taj neumorni ljudski napor, koristan i akumulativan sa periodimaodmora i rekreacije radi poveanja efikasnosti da bi se poveala sila koja ubrzava ljudskokretanje.

Masa e se u principu poveati brigom o zdravlju, substancialnom hranom, umerenou,redovnim navikama, promocijom braka, savesnom panjom prema deci, i uopteno,potovanjem mnogih preporuka i zakona religija i higijene. Pri tome nisu svi faktoripodjednako uticajni. Na primer, Tesla je smatrao da se treba suprotstaviti zakonu kojiizraava poslovica Mens sana in corpore sano. Preterano fiziko vebanje se ne moeuporediti sa umerenom vebom koja obezbeuje ravnoteu duha i tela (mind and body) inajviu efikasnost rada. Tesla se uopte zalagao za propagiranje umerenosti a ne za zabranekao sredstvo da se potisnu mnoge tetne navike ukljuujui konzumiranje alkohola i duvana.Pored navedenih, kao smanjujui uticaji na rast hipotetike mase, deluju kocka, poslovna

urba, uzbudjenje posebno na berzama.Obrazovanju Tesla pridaje veliki znaaj u poveanju mase oveanstva, a isto takoproizvodnji hrane. Detaljno je razmatrao ovaj drugi problem, posebno se zalaui zapromene u ustaljenim navikama. U vegetarijanstvu je video budunost:

Da moemo iveti na biljnoj hrani i vriti svakodnevni rad sa prednou nije teorija, ve

dobro pokazana praksa...Da bi se oslobodili ivotinjskih instikata i apetita, koji nas vuku na

nie, moramo poeti sa korenom od koga potiu: treba da izvrimo radikalne reforme oblika

ishrane.

Razmatrao je i odbacio mogunost proizvodnje vetake hrane i zakljuio je da e glavniproblem oveanstva biti poveanje produktivnosti zemljita vetakim ubrenjem. Sobzirom da je azot i jedinjenja koja se na njemu baziraju glavni potrebni nedostajuisastojak zemljita razmatrao je brojne naine njegove mogue proizvodnje a posebnoekstrakciju iz atmosferskog vazduha elektrinim putem.

Razmiljajui koje su to sile koje usporavajui mogu da deluju na razvoj oveanstva Tesla jerazlikovao dve vrste ovakvih sila. Jedne su one koje nemaju nikakvu tendenciju usmeravanja(devoid of any directive tendency) a druge su one svesno usmerene. Kao primer prvih dao jeneznanje. Problem neznanja (ignorance) se komplikuje postojanjem brojnih jezika inacionalnosti a na smanjenje se moe uticati irenjem znanja kroz obrazovanje i unifikacijom

heterogenih elemenata oveanstva.


14/22


13

Glavna negativno usmerena sila za Teslu jeste organizovano ratovanje. U daljimrazmiljanjima kako je mogue ovu organizovani silu preusmeriti postupno u silu korisnu zaoveanstvo i kako je mogue ratove zaustaviti, Tesla je verovao da e se postupno do togcilja doi meunarodnim sporazumima o smanjenju ratne sile na minimum ali posebno,

smanjenjem broja ljudi koji uestvuju u ratnim operacijama i daljim mehanizovanjem tjautomatizovanjem ratne mainerije. Verovao je da e upravo njegov pronalazak

teleautomatike vetine daljinskog upravljanja koji je svetu dao 1898. godine, omogueda se u ratovima budunosti bore maine a ne ljudi.

Poseban deo njegovog lanka ine razmatranja energetskih izvora oveanstva, kao glavnogsredstva za poveanje hipotetike brzine razvoja. Dok je u lanku Problem poveanjaljudske energije celovito razmatrao temu, Tesla je vie navrata kasnije doticao njenerazliite aspekte. Tako je u svojim autobiografskim lancima Moji pronalasci objavljenim1919. godine u asopisu Electrical Experimenter posebno interesantan deo u komeopominje na opasnost od preteranog tehnikog razvoja:

Mi smo suoeni sa fatalnim problemima koji se ne mogu reavati samo obezbedjenjem nae

materijalne egzistencije. Naprotiv, napredak u tom pravcu je pun opasnosti ne manjih od

onih koji se radjaju u traganju za reenjem problema edji ili patnje. Ako bi oslobodili

energiju atoma ili otkrili druge naine razvijanja jeftine energije i neograniene energije na

bilo kojoj taki zemljine kugle, to bi umesto blagoslova moglo doneti oveanstvu uspon

anarhije koja bi konano rezultirala ustolienjem omraenog reima sile.

Pred kraj ivota oko 1940. godine je sa znatno vie uverenosti iznosio svoje miljenje da jerazvijeni deo civilizacije ve dostigao zavidan materijalni napredak i da je potrebno usmeritinapore ka podizanju personal lives and natural habits ljudi kako bi oni mogli u punoj meri dauivaju materijalni napredak.

Na nekoliko mesta on je upozoravao na pravac razvoja civilizacije i na neke destruktivnemehanizme koji u okviru nje napreduju i prete da je iznutra unite. U intervjuu datomnovinaru Winfield Secor-u 1920. godine on je naveo da je osnovni razlog pada civilizacijenjena nesposobnost da rei mnogobrojne moralne, duhovne i socijalne probleme oveanstva.Ova civilizacija znatno doprinosi komforu i bezbednosti egzistencije ali ne i pravoj kulturi iprosvetljenju. Ona je destruktivna po ideale, gui originalni napor i inicijativu i vodi kanestanku kreativnih sposobnosti i inicijativa pa ljudskoj rasi preti postepen pad u divljatvo inestanak.

TRADICIJA I ZNANJE

U mnogim svojim aspektima Tesla je mislio, govorio i radio kao to bi mi to danas eleli. Iakosu pojedini njegovi stavovi karakteristini za XIX vek a poneke ideje proizvod njegoveekcentrine genijalne linosti, s druge strane mnogi njegovi ciljevi su slini ciljevima ovekana prelazu u 21. vek. Ako bi se izrazili savremenim renikom onda Teslin odnos premaprirodnoj okolini moemo da nazovemo proaktivnim. On je u svojim idejama i projektimateio izgradnji life suporting systems. Duboko je uvaavao ivu i neivu prirodu, sopstveno

telo, zajednicu u kojoj je iveo, teio je toleranciji, umerenosti i uzdravanju. Kao retko koji


15/22


14

naunik pre njega doprineo je boljem materijalnom ivotu obinog oveka a opet je dubokobio svestan potrebe da ovek zadri ideal ivljenja i da ravnotea izmeu materijalistikog iidealistikog mora da postoji. Novu civilizaciju video je u kontinuitetu prethodnih ljudskihcivilizacijskih dostignua, posedovao je svest o viem poreklu oveka i o njegovoj pozvanosti

da bude stvaraoc a ne unitava.

Njegova vienja budunosti civilizacije i upravljanja njenim razvojem ,nisu naila narazumevanje poetkom XX veka. Tada se njegov pristup inio bespotrebno komplikovanim iidealistiki i zbog toga je bio odbaen i ismejan. Niko tada nije slutio da e se naacivilizacija razvijati ovako brzo i da e oveanstvo ve za sto godina dostii takav stepenmehanizacije da e se suoiti i sa mnogobrojnim problemima i rizicima koje takav razvoj nosisa sobom. Svest o potrebi za promenom ljudskog ponaanja sve vie jaa sa tekoama sakojima se oveanstvo susree.

Svaki pojedinac, drutvo ili nacija ima svoje osnove znanja na kojima poivaju principi

ponaanja, svoj sistem vrednosti na kome zasniva ciljeve koje tei da ostvari. U novije vremepovezanost sveta kroz sistem komunikacija, doprinosi usaglaavanju razlika i izjednaavanjusistema vrednosti. Ipak ostaju i mnogobrojne razlike koje vredi nepristrasno razmotriti.

Teslin ivotni primer pokazuje raznolikost uticaja koji su oblikovali njegovu linost. Onjegovom evropskom obrazovanju ne treba suditi samo prema studijama politehnike odnosnoprirodne filozofije u Gracu i Pragu. On je govorio gotovo sve vanije svetske jezikeukljuujui engleski, francuski, nemaki i italijanski, bio obdaren retkom memorijom isposoban da velikom brzinom prelazi ogromne oblasti ljudske istorije, umetnosti, religije inauke. Od 1884. je iveo u Americi, primio je ameriko dravljanstvo 1891. i brzina iefikasnost ostvarenja ideja na koju je naiao u ovoj zemlji, fascinirali su ga vie od svega.Moe se rei da je njegov evropski period ivota i kontakti sa kulturom i tradicijom evroperezultirao u prihvatanju barem jednog ideala a to je ideal prosveenosti kroz naunadostignua i umetnost. ivot u Americi je doprineo da usvoji ideal ekonomskog prosperiteta ipragmatinog racionalnog delovanja u ostvarenju ciljeva. Ali u njegovom sistemu vrednosti jebilo i nekih ideala koji su tipini za tradiciju Srba i Slovena, koji se nisu podudarali saidealima, ili pre bismo rekli ciljevima Evrope i Amerike. Jer ono to je u prolom vekupredstavljalo ideal u ovom veku je podvrgnuto racionalnoj kritici i pretvoreno u cilj komehladno treba teiti. Drugim reima ovek XX veka smatra da idealizmu nema mesta umodernom drutvu. Tu se Tesla razlikuje. Kod njega postoji duboka potreba za ouvanjemideala u ivotu koju je on racionalno osmislio i nauno obrazloio kao dobru protivteu istomaterijalnom nainu ivota. Taj ideal moe biti nauni, umetniki, religiozni ili neki drugi. Unjegovom sluaju taj ideal je bio nauni ali ne u smislu nauke kakvu je danas poznajemo. Unjegovoj nauci bilo je vie linog i kreativnog. U Teslinom sistemu vrednosti visoko stojistvaralaki rad kao smisao linog ivota i sluenje zajednici kao smisao ivota jedinke udrutvu.

Ovakav sistem vrednosti Tesla je pre svega poneo kao deo tradicije, duhovnog naslea svoganaroda. On se ne moe do kraja shvatiti bez uvida u dalju prolost od trenutka stvaranjasrpske drave i posebno kroz traginu istoriju Srba koji su poetkom XIV veka vladali veimdelom Balkanskog poluostrva da bi posle poraza od nadirue Turske sile 1389, bili razbijeni i

porobljeni skoro 500 godina. Veliki deo naroda je emigrirao na sever i zapad prema


16/22


15

granicama Austrougarskog carstva, gde mu je doputeno da ostane uz uslov da iste brani odTurskih upada. Postoje svedoanstva o Teslinim precima koji su se iz centralne Srbije u XVveku iselili u Liku pod pritiskom Turaka i tamo generacijama sluili kao istaknuti oficiri.Teslin pradeda po majci dobio je plemisku titulu od austrijskog cara za vojne zasluge. Srbi

su bili poznati kao dobri ratnici i hrabri vojnici i te njihove osobine je Austija znalakikoristila.

U svetlu ove tradicije treba razumeti deo vrednosti koje je Tesla pokuao da prenese svetuna prelazu dva veka kroz svoje pronalaske i nauno filozofske poglede.

Teslin otac je bio svetenik Pravoslavne crkve, jedan ujak Mitropolit, deda po majci i pradedatakoe svetenici. Stric i ujak su mu bili oficiri a isto tako i mngobrojni preci. Sveteniki ioficirski poziv je bio najcenjeniji meu Srbima u Lici a meu Teslinim precima posebno.Razumljivo je stoga to su duhovne i ratnike teme bile najzastupljenije u porodinimrazgovorima. Zahvaljujui ovakvoj rodbini Tesla je od ranog detinjstva crpeo svo bogatstvo

narodnog jevanelja narodnih pesama i poslovica.

Ovi uticaji tradicije su oblikovali finije slojeve njegovog uma, savesti oseaja i volje. Oni suse povremeno pojavljivali, u njegovim shvatanjima ivota i sveta, meusobnog uticajaprirode i oveka, u njegovom shvatanju uloge nauke, drutva, civilizacije, ponekad utrenucima ivotnog zamora i razoaranja. U tradicionalnom duhu formiran je i sistemvrednosti Nikole Tesle. On se nije razlikovao od sistema vrednosti njegovih roditelja ipredaka. Za njih nisu najvanije bile materijalne ve duhovne vrednosti: obraz, ast, ugledporodice i plemena, potenje, hrabrost, odbrana istine vrsto su se drali izvornogHristovog uenja o vrlinskom ivotu i izgraivanju karakternih crta. Verovali su da jesavrenstvo karakternih crta vano jer jedino njih dua nosi posle smrti. Verujui vrsto ubesmrtnost due oni su odravali zadivljujui moral u najteim uslovima.

I za mladog Teslu su moralne i duhovne vrednosti bile ispred materijalnih i za njega su obraz,ast, ugled, hrabrost, potenje i odbrana istine bili ispred svakog ovozemaljskog cilja. Satakvim osobinama je otiao u zapadni svet da pronalazi i stvara. Ono to je bilo novo kodnjega u odnosu na njegove pretke bio je racionalan pogled na veru pomean sa ogromnomnadom da je nauka ta nova sila koja e doprineti da se svet promeni na bolje.

GLOBALNI PROBLEMI OVEANSTVA DANAS

Zahvaljujui otkriima i napretku tehnologije mi smo dans u situaciji da znatno jasnijesagledamo glavne tokove razvoja sveta nego to je to bio sluaj u Teslino vreme. Mnogobrojnistatistiki podaci koje objavljuju Ujedinjene nacije i specijalizovane institucije za praenjeindikatora razvoja oveasntva pre svega razmatraju sledee faktore sa njihovimmnogobrojnim aspektima: people, environment, economy, states and markets i od nedavnoglobal links. Praenjem ovih faktora moemo da steknemo uvid u pravac i brzinu promenasveta i najvanije probleme kojima bogati i razvijeni deo sveta danas pridaje najvei znaaj.


17/22


16

Na osnovu podataka koje je nedavno objavila The World Bank na naoj planeti trenutno ivi 6miliardi ljudi na povrini od 133,5 miliona kvadratnih kilometara u 148 zemalja. Premastanju njihove ekonomije oni su podeljeni na low, middle i high income countries. Treinustanovnitva planete naseljenih na etvrtini ukupne povrine ine low income countries sa

proseno 712 miliardi $ Gross national product - GNP(bruto nacionalnog dohotka) ili 350 $ poglavi stanovnika. Priblino polovinu stanovnitva planete naseljenih na polovini ukupne

povrine ine middle income countries sa 5,4 hiljada miliardi $ godinjeg GNP ili 1890 $ poglavi stanovnika. Manje od petine stanovnitva oveanstva naseljava etvrtinu naseljenepovrine planete i oni ine high income countries sa 24 hiljade miliardi $ godinjeg GNP ili25890 $ po glavi stanovnika. Ako se saberu svi GNP sveta onda se vidi da 20% svetskepopulacije koji ine high income countries daju 80% ukupnog GNP sveta. S jedne stranepostoje velike razlike u ekonomijama low and high income countries a s druge strane, trebaprimetiti da polovina svetske populacije ve pripada midle income countries. Prema ovimpokazateljima High income countries imaju u proseku 34 puta vei GNP od low incomecountries a ako se kao pokazatelj uzme GNP per capita onda onda se vidi da taj odnos iznosi74 puta vie u korist bogatijih. Ovo su samo prosene cifre jer ako se uporede GNP per capitanajbogatije vajcarske i najsiromanije Dem Rep Congo, onda se vidi da taj odnos iznosi ak390 puta.

Na svet karakterie velika razlika izmeu najbogatijih i najsiromanijih ali s druge stranetreba primetiti da polovinu svestskog stanovnitva ine midle income countrties. Iako trendka smanjenju svetske populacije najsiromanijih nije brz on je ipak primetan. Kao jedan odciljeva meunarodne zajednice do 2015 godine jeste smanjenje broja siromanih ispod linijesiromatva (koji troe manje od 1$ dnevno), na polovinu. Najvei broj siromanih ive uregionima June Azije i Podsahare gde ine 40% od ukupnog broja stanovnika, kao i u

regionima Istone Azije, Pacifika, Latinske Amerike i Kariba, gde taj procenat iznosi 20%.

Ako se dalje posmatraju indikatori razvoja (development progress indicators) i ciljevi koji setrebaju dostii do 2015, koje je objavila The World Bank u svojoj publikaciji WorldDevelopment Indicators, moemo dobiti sliku procenjenog trenda razvoja sveta u narednih15 godina. Kao indikatori development progress uzimaju se:

- potronja po glavi stanovnika, koja je u svetu izmeu 1980 i 2000 iznosila proseno 2% (ovajpokazatelje je generalno povezan sa smanjenjem siromatva);

- rast broja dece koja idu u kolu (postoji porast ali zbog naina praenja nije ga mogue

egzaktno iskazati na svetskom nivou;

- broj smrtnih sluajeva dece mladje od jedne godine koji se u svetu u proseku na 1000stanovnika u periodu 1970 2000 godine smanjio sa 98 na 56;

- verovatnoa smrtnosti dece rodjene u posmatranom periodu koja umiru pre pete godine na1000, se smanjio u periodu 1970 1997. godine, sa 152 na 79;

- procenat populacije sa pristupom sveoj i istoj vodi 75% svetskog stanovnitva.

Kao ciljevi za 2015. godinu navode se:


18/22


17

- smanjenje siromatva na polovinu ;

- smanjenje smrtnosti dece za dve treine;

- obezbediti pristup reproduktivnom zdravlju za sve;

- postii univerzalno primarno obrazovanje;

- obezbediti rodnu jednakost;

Tako dobijamo jednu sliku sveta u kojoj oni najrazvijeniji, najbogatiji i sa najvie znanja imoi da upravljaju i menjaju svet iskazuju svoju zainteresovanost da pre svega reematerijalne odnosno socijalne probleme oveanstva.

Gore izneseni model Svetske banke o ciljevima i nainu reavanja osnovnih problema sveta,nije jedini postojei ali je on svakako tipian i preovlaujui. U centru trenutnih razmatranja

meunarodne zajednice nalazi se ekonomska situacija jer se polazi od pretpostavke da to jeukupno drutvo bogatije a zajednica ekonomski stabilnija tim je lake reiti probleme koji se

u razvoju pojavljuju.

Kao jedan primer kvalitativno drugaijeg modela razvoja sveta moe se navesti projekt EOLSS Encyclopedia of Life Support Systems koji je pre desetak godina pokrenut podpokroviteljstvom UNESCO-a sa ciljem analize teorijskih temelja nae civilizacije iutvrdjivanje pravca kretanja u budunosti. Osnovna pretpostavka ovog projekta se zasniva nasledeoj tezi iznetoj u Agendi 21 Samita u Rio de Janeiro iz 1992: Rast svetske populacije ioblici proizvodnje kombinovane sa potronjom stvaraju ogroman stres za life supportingkapacitet nae planete. Ovi povezani procesi utiu na upotrebu zemlje, vode, vazduha,

energije i drugih resursa.

Ovaj projekt ne predstavlja negaciju ve nadgradnju trenutnih napora svetske zajednice.Ostaje se na stanovitu da je ekonomski i tehnoloki razvoj neophodan za funkcionisanjesveta ali se sada vrednuje pravac razvoja i njegove posledice. Konstatuje se daunsustainable (neodrivi) ekonomski i tehnoloki razvoj u interakciji sa eksploatacijomprirodnih resursa vodi ka neodrivom svetu (unsustainable world). Na cilj je odrivi svet (Sustainable world) sa sledeim osobinama:

- mudro korienje resursa

- mir i stabilnost

- jednakost

- zdravlje

- socio ekonomski progres

Sutina prelaska iz neodrivog sveta ka globalno sigurnom i odrivom svetu je orijentacijaekonomskih i razvojnih politika u srazmeri sa Zemljinim noseim kapacitetima. Proklamovanisu principi odrivosti i naelno je prikazan model koji bi trebalo da dovede do gore

proklamovanog cilja. Taj model pre svega podrazumeva da su stubovi naeg opstanka ubudunosti: ivotna sredina, voda, energija i hrana i poljoprivreda. Oni ine life support


19/22


18

systems (ivotno podravajui sistem). Sistematskim razumevanjem holistike, integrativne,medjuzavisne, interaktivne prirode biosfere i drugih dinamikih planetarnih ivotnihsistema

Mi bi trebalo da ostvarimo nove naune temelje koji bi uticali na otvaranje novih kanaladejstava koji bi u krajnjem rezultatu omoguili da postignemo cilj Global sustainabledevelopment (globalni odrivi razvoj).

USING YESTERDAY KNOWLEDGE TO UNDERSTAND AND SOLVE

TOMORROW PROBLEMS

Pokuajmo sada da poveemo Tesline poglede na problem razvoja oveanstva sa aktuelnim i

buduim planovima za njegov razvoj. Pri tome emo koristiti Teslin metod primene osnovnihmehanikih zakona i razmotriti smisao sledee njegove teze:

- Osnovni uzrok pada civilizacije je njena nesposobnost da rei socijalne, moralne i duhovneprobleme oveanstva.

Razmotrimo prvo trenutni model razvoja sveta na Teslin nain. Mogli bi da kaemo da jedananji svet u razvoju predstavlja ogromnu hipotetiku masu koja se kree odreenomhipotetikom brzinom. Tu masu pokreu odreene sile dok joj se neke druge silesuprotstavljaju. Pokuajmo pre svega da steknemo grubu kvantitativnu sliku elemenatamehanikog dinamikog sistema koji razmatramo. Pretpostavimo da hipotetiku masu ini

stanovnitvo planete, sile koje pokreu ovu masu predstavljaju ekonomija i tehnologija, nekajedan od reprezenata brzine kojom se ova masa kree bude godinji rast World Gros nationalproduct, predstavimo kou negativnu silu ulaganjima u odravanje vojne sile, a kou silutrenja neka predstavlja reakcija prirode na eksploataciju prirodnih dobara.

Energija mehanikog sistema u kretanju proporcionalna je proizvodu polovine mase ikvadrata brzine. Promena mase i brzine uslovljava i ukupnu promenu energije. Pogledajmosada kojim tempom se menja tj poveava energija naeg zamiljenog mehanikog sistemazvanog World development.

Pre svega trenutan broj stanovnika na planeti je oko 6 miliardi. Prema procenama, ovaj brojse uveava po prosenoj stopi od oko 1% godinje i predvia se da bi nau planetu 2030godine naseljavalo oko 8 miliardi stanovnika. Drugim reima masa stanovnitva za sledeihtrideset godina treba da se uvea za vie od 30%.

S druge strane World GNP je u periodu 1960 do 1997. godine porastao sa 1,3 triliona $ na 29triliona $, tj 22 puta. Ne zaboravimo da high income countries uestvuju u World GNP sa 80%.Razvijene zemlje pokazuju izvestan zastoj u ekonomskom napretku poslednjih godina ali segeneralno smatra da bi se dobrim upravljanjem trenutna recesija mogla prevazii.Nezahvalno je procenjivati rast svetske ekonomije u narednom periodu ali ako imamo u viduda su u poslednjoj dekadi bitni faktori svake tree godine imali tendenciju da se udvostrue,


20/22


19

moemo da zakljuimo da se svetska ekonomija razvija u otrom tempu i odluujuedoprinosi poveanju energije sistema.

Razmotrimo sada ta je to to koi svet u razvoju. Ako usvojimo Teslinu tezu da jeorganizovano ratovanje najvea negativna koa sila oveanstva, onda podatak da je svet1985 troio 5,2% svog GNP-a na unapreenje i odranje vojne sile a 1995, samo 2,8% , zvuiohrabrujue. Ali ako znamo da se u istom periodu world GNP priblino uestostruio, ondashvatamo da su se ovi trokovi samo relativno smanjivali a efektivno poveavali. Svet je 1995troio 0,8 triliona dolara na naoruanje.

Meutim ovaj podatak moe da se tumai i na drugi nain razliit od Teslinog. Ako uzmemo uobzir da je u razvijenim zemljama kao to je na primer SAD, izvoz oruja inio 2,7% odukupnog izvoza, onda shvatamo da za jedan broj zemalja investiranje u vojnu industriju inijedan od oslonaca razvoja ekonomije i oni takva ulaganja shvataju kao polugu napretka.

Razmotrimo sada ono to je Tesla nazivao silama trenja koje se prirodno suprotstavljajusvakom kretanju. Ovde e se razmotriti samo dva parametra radi ilustracije: Dostupnostsveoj vodi i zagaenje vazduha. Prema dostupnim podacima globalna dostupnost sveoj vodise desetostruko smanjila u 20. veku S druge strane procenjuje se da je procenat stanovnitvakome je uskraen pristup sveoj vodi petostruko povean.

Za poslednjih sto godina emisija ugljen dioksida se poveala sa 0,5 kubnih tona na 7 kubnihtona ili 14 puta. Kriva zagadjenja vazduha ima eksponencijalni oblik pre nego linearni. Ovadva pokazatelja su samo primeri ugroavanja okoline koje je, sudei prema najavamaeksperata, poprimila alarmantne razmere. Zato je karakteristian podatak da su u poslednjihdeset godina veina zemalja u svetu stvorila startegiju zatite ivotne sredine. Dok ovaj

podatak ohrabruje, injenica da mnogobrojne vlade tih zemalja nisu ratifikovale sporazume,zabrinjava. Nema jo uvek pouzdanih podataka na svetskom nivou koliko se meunarodnazajednica ozbiljno bori za zatitu okoline.

Moe se u zakljuku rei da svet u razvoju u ovom trenutku karakterie uopteno nagaorazvoj ekonomije i tehnologije i brz priliv stanovnitva. Ako bi se izrazili Teslinim reimadananji svet predstavlja ogromnu masu u sve brem kretanju sa eneregijom koja sedramatino poveava.

Pokuaj meunarodne zajednice da se preko niza preporuka, protokola, sporazuma i raznihdrugih institucija, manifestacija i akcija unese kvalitativno nov element pojaaneodgovornosti oveanstva prema sopstvenoj sudbini i sudbini planete, moe se u mehanikojterminologiji oznaiti kao pojavljivanje jedne nove sile koja pokuava da promeni pravackretanja hipotetike mase sveta. eli se prei u novi pravac kretanja prema cilju koji jeoznaen kao sustainable world development.

Moe se postaviti pitanje realnosti ovakvog oekivanja. Da li je uopte mogue ovakavprojekat ostvariti, kada i pod kojim uslovima, da li emo imati vremena da ga ostvarimo?

All mass possess inertia, all force tends to persist sve mase poseduju inerciju, sve sile teeda se odre kae Tesla. Posmatrano na ovaj nain svet u razvoju koji se kree u pravcu

sopstvene neodrivosti nee se zaustaviti sam od sebe a sile koje ga pokre

u nastoja

e dazadre svoj pravac i smer. ta bi onda moglo da promeni pravac kretanja sveta? Ne bi trebalo


21/22


20

da bude sporno u ovakvom nainu razmatranja ako novu silu koju predstavljaju projektimedjunarodne zajednice, oznaimo kao slabu silu, kvalitativno neuporedivu sa silama kojeodravaju svet u kretanju. One nee promeniti pravac njegovog sadanjeg kretanja alieventualno mogu da iniciraju neke druge jae sile u perspektivi. Te druge jae sile nastae

tamo gde je svest o neizbenim promenama izraena. Ali dinamika procesa jaanja svesti ipretvaranja znanja u akciju koja e dovesti do postepenih promena je nesumnjivo znatno

manja od dinamike rasta onih sila koje pokreu svet trenutno. Tako moemo zakljuiti da dosvesne promene pravca razvoja sveta moe doi tek na dui rok. Hoe li oveanstvo imatidovoljno vremena da ovim putem, malo po malo, utii na svest menjajui matrice znanja,ostvari prelazak u odrivi razvoj?

Dinamika reakcije prirodne okoline na ovekovo neodgovornu i nemilosrdnu eksploatacijuprirodnih resursa, je takva da upuuje na zakljuak da sa te strane pre moemo daekujemo pojavu jake sile koenja sadanjeg kretanja sveta. Moda e se u budunostipojaviti potpuno novi i destruktivniji procesi za koje danas ne znamo a koji e biti reakcija na

razne vrste zloupotreba. Da li e ovakve sile delovati unitavajue ili usporavajue i u komstepenu, moglo bi se i preciznije sagledati u jednoj finijoj analizi odreenih parametara.

Razmotrimo na kraju trenutne i potencijalne planove za upravljanje svetskim razvojem usvetlu Tesline teze da kad jedna civilizacija pokae nesposobnost da razrei narastajuesocijalne, moralne i duhovne probleme oveanstva, njoj preti nestajanje.

Svetska zajednica danas pre svega pokuava da rei socijalne probleme oveanstva. Sa kolikostvarne spremnosti, to se lako moe pokazati poreenjem, primera radi, nivoa ekonomskepomoi koje najbogatiji pruaju najsiromanijima sa nivoom line potronje ili trokovimanaoruanja ili sa nekim drugim odgovarajuim faktorom.

Svesniji deo oveanstva, kroz projekte UN i lokalnih drava i vlada, za sada iznosi predlogekojim pokuava da pored socijalnih, rei narastajue moralne probleme pre svega krozpoveani stepen odgovornosti prema okolini i resursima. Ako posmatramo strukturuknowledge foundations (osnova znanja) u takvim projektima i predlozima, vidimo da suprirodne, socijalne, medicinske, tehnoloke i druge nauke reprezenti znanja koje bi trebaloda nam u tom nastojanju odluujue pomognu i usmere. Ovo predstavlja jedan korak napredka postizanju vee zrelosti oveanstva. Moe se postaviti pitanje i vredelo bi ga paljivorazmotriti koja vrsta odrivosti moe ostvariti ovakvim pristupom. Da li se problemi stvorenina jednom nivou razmiljanja mogu reiti na istom nivou?

ta je sa duhovnim problemom? Da li oveanstvo ima uopte duhovne probleme i kako ih onorazmatra? Zapravo kroz naine kako oveanstvo razmatra sopstvene duhovne problememoemo suditi o stepenu njegove duhovne zrelosti. Tako ispada da je oveanstvo danas uduhovnom smislu u fazi snane i neobuzdane mladosti pune nepromiljene neodgovornosti. Aza mladost je materijalno pretenije od duhovnog. Oigledno je da postoje pokazatelji kojegovori o postepenom ulasku u novu fazu zrelosti. Da li e sazrevanje biti brzo i bolno ilisporije i mirnije, ili e moda doi do kraja istorije, ostaje da se vidi. I kao to i u ivotupojedinca visok stepen duhovnosti koju ne razumemo, imamo u najranijoj fazi ivota, da bivisoku duhovnost sa razumevanjem eventualno postigli tek posle dugog ivotnog perioda

sticanja iskustva, znanja i uvida, isto tako moemo rei da i

ove

anstvo ima sli

ne faze.Ono je ve prolo najraniju fazu duhovnosti, trenutno proivljava svoju mladalaku fazu i


22/22


21

sada je pred sazrevanjem. Tek po dostizanju zrelosti moemo oekivati stavljanje duhovnihproblema u centar civilizacijskih razmatranja iz kojih e ovek u novom svetlu sagledati,svoje moralne i socijalne probleme, njih razumeti a onda preduzeti jedan odluujui naporvolje da ostvari istinsku odrivost.

nikola tesla i problem odrzivog razvoja

Documents