Njen ishod zavisi od kvaliteta preoperativnog

ispitivanja, adekvatne procene stadijuma bolesti i

opšteg stanja organizma bolesnika.

Dužina i vrsta pripreme zavise od kondicije

organizma, starosne dobi, dijagnoze i vrste operacije.

Priprema bolesnika za operaciju podrazumeva

laboratorijsku, psihološku i fizičku pripremu.

Psihološka priprema – je jako važna i zahtevaangažovanje i podršku svih članova zdravstvenog tima sa kojima se bolesnik susreće na putu do sale.

Fizička priprema bolesnika za operaciju je neophodna za svaki operativni zahvat.

Pre svake operacije je potrebno bolesnikovu kožu na mestu operativnog polja, oprati i pripremiti posebnim postupcima.

Bolesnik se kupa na odeljenju, nepokretan se kupa u bolesničkoj postelji.

Laboratorijska (već po prijemu su laboratorijski pripremljeni )

dan pre operacije, brijanje operativnog mesta

kupanje veče pre operacije

posebno pranje operativnog mesta antiseptičnim sapunom

dezinfekcija operativnog mesta, po poterbi zaštita sterilnom gazom (ortopedija, traumatologija)

isprazni se – klizmom za čišćenje

bolesnik ne večera.

bolesnik se sa odeljenja do OP sale dovozi kolicima koja su čista i

uredna sa gumenim točkovima kako se prilikom vožnje ne bi

stvarala buka.

bolesnika sa odeljenja dovozi bolničar u pratnji med.sestre

u prvoj zaštitnoj zoni preuzima ga med. tehničar- anestetičar

na pripremljenim salskim kolicima (ili strečeru)koja su čista,

dezinfikovana i prekrivena čaršavom i sa dve savijene komprese

za lakše prebacivanje na OP sto, bolesnik se oslobađa pižame,

nakita, proteze (ako je ima).

proveri se ime i prezime bolesnika, njegova

dokumentacija, da li je jeo i pio, alergija na

lekove i tek tada bolesnik dobija premedikaciju.

nakon 30 minuta bolesnik se odvozi u

operacionu salu, gde se u prihvatanju uključuju

i sestre instrumentarke (‘’cirkularna’’ i

‘’oprana’’).

bolesnik se postavlja u odgovarajući položaj u zavisnosti od vrste operacije koja se izvodi.

ruke i noge se fiksiraju kožnim omotačem sa mekanim oblogama.

Desna ili leva ruka pacijenta fiksirana je uz telo vodeći računa da ne dodiruje metalni deo stola, da u toku operacije upotreba struje elektronoža ne bi dovela do stvaranja opekotina na nekom delu tela.

leva ili desna ruka se stavlja na naslon za vensku liniju.

u slučajevima opsežnijih intervencija ili kod hitnih slučajeva nekada je potrebno obe ruke staviti na naslon za vensku liniju.

neutralna elektroda od elektronoža -dijatermije postavlja se ispod glutealnog dela, ispod potkolenice, lopatice u zavisnosti od položaja bolesnika za vreme operacije.

Pod terminom hirurški položaj podrazumeva se položaj bolesnika na OP stolu u kojem se vrši OP zahvat bez obzira na granu hirurgije.

On omogućava hirurgu najbolji pristup njegovom anatomskom cilju.

Bezbedan i dobar hirurški položaj bolesnika u velikoj meri zavisi i od fizičkih mogućnosti i opšteg stanja bolesnika.

USLOVI ZA ISPRAVAN

POLOŽAJ BOLESNIKA

Bolesnik se na OP sto stavlja uvek u horizontalni položaj na leđima bez obzira kako će kasnije biti namešten.

Horizontalni položaj nije hirurški položaj već pozicija tela na leđima sa ispruženim rukama i nogama uz telo.

Sigurno postavljanje bolesnika zavisi od redosleda radnji, ispravno opremljenom OPstolu kao i dovoljnom broju stručnih osoba koje će se angažovati tokom nameštanja bolesnika.

položaj na leđima

bočni položaj

trbušni položaj

ginekološki položaj.

Postupci za pripremu:

na garniranom stočiću priprermaju se patene (čančići) u koje se sipa dezinfekciono sredstvo.

oprana instrumentarka dodaje operatoru ili članu hirurške ekipe klemu po foerster-u i određenu količinu gaze potrebne za pranje OP mesta.

gaza se natopi dezinfekcionim sredstvom iz patene ili cirkularna (pomoćna) instrumentarka sa određene visine, vodeći računa da ne desteriliše gazu i instrument, sipa dezinfekciono sredstvo direktno na gazu.

početak nanošenja je na mestu reza od sredine ka periferiji, i ne sme se vraćati na sredinu.

idući od sredine operativnog polja prema periferiji briše se najčešće prvo povidon jodid penom, zatim se suvom gazom pokupe ostaci pene, a onda na isti način obriše povidon jodid rastvorom.

vodi se računa da dezinfekciono sredstvo ne podlije ispod bolesnika, da u toku operacije ne bi ležao na mokrom i da ne bi došlo do stvaranja opekotina i kvašenja elektroda (neutralne, ekg elektroda).

moguće je nanošenje dezinfekcionog sredstva koncentričnim krugovima, idući od sredine ka periferiji praveći koncentrične krugove, kada se na kraju zadnjeg kruga tampon odlaže. Područjasluznice se lako pripremaju nanošenjem antimikrobnih sredstava.

ukoliko postoje gnojni procesi postupak dezinfekcije je obrnut (od čistog ka inficiranom).

na kraju postupka operativno polje se osuši suvim sterilnim tamponom.

Dezinfekciona sredstva novih generacija(octenisept) se ne posušuju

hirurški rez je prvi akt OP čina kojim treba

omogućiti pristup mestu operativnog lečenja.

pre početka rada neophodno je na držaču

skalpela postaviti izabrani skalpel(noz) prema

planiranom hirurškom rezu.

držač za sklapel može biti kraći i duži.

Nakon završene

pripreme OP polja,

hirurg (na glasan zahtev

ili gestom) dobija

hirurški nož (skalpel) od

oprane instrumentarke.

Pre ivzođenja reza,

oprana instrumentrka

pored hirurškog noža,

hirurgu dodaje i tupfer

ili kompresu od gaze.

Laparotomija predstavlja hirurški postupak otvaranja trbušnog zida sa peritoneumom u cilju hirurškog lečenja i dijagnostike.

Drugi deo postupaka je zatvaranje odnosno rekonstrukcija trbušnog zida po slojevima.

Otvaranje počinje sa kožom, a završava saperitoneumom, a zatvaranje obrnutim redom

Hemostaze se prave sa dijatermijom, veći krvni sudovi se podvezuju pojedinačnom ligaturom ili šav ligaturama

Po završetku operativnog zahvata pristupa se obradi hirurške rane i drenova

Strogo se vodi računa o asepsi i antisepsi

Po završetku obrade hirurške rane, pristupa se premeštanju pacijnta sa operativnog stola na transportna kolica, strečer ili bolesnički krevet.Način transporta zavisi od težine hirurške operacije, a o tome odlučuje anesteziolog.