MAKROBIOTIKA I

NJEN ZNAAJ U

ISHRANI

Zdravlje je dragoceno dobro o kome treba voditi

rauna

U industrijalizovanim zemljama postoje:

osnovna zdravstvena zatita sa lekarima opte

medicine

savremeno opremljene bolnice i hitne slube

mnotvo lekova koji pomau u leenju veine

bolesti

Danas mogu biti izleene bolesti koje do pre

samo nekoliko decenija bile smrtonosne

Meutim i pored tehnolokog napretka javljaju se

bolesti koje su sve uestalije (bolesti srca, krvnih

sudova i kanceri)

Ni najsavremenije metode, ni najbolji specijalisti

ne mogu zaustaviti posledice prouzrokovane

loim ivotnim navikama

Makrobiotika je alternativni nain ishrane koji se

razlikuje od konvencionalnog i sve vie nalazi

primenu

Sam naziv makrobiotika potie od grkih rei

macro to znai velik i biotic to znai vitalnost,

tehnika podmlaivanja

Odatle proizilazi da bi makrobiotikom ishranom

trebalo da se postigne dug, zdrav ivot

Makrobiotika podrazumeva nain ivota u kome

je ishrana jednostavna i uravnoteena i koja

kao takva obezbeuje dobro zdravlje i dug ivot

Jo u staroj Kini kulinarno umee je smatrano

mistinim obiajem medicine

Razlika izmeu hrane i leka je bila neznatna i

dobro se znalo koje namirnice iz svakodnevne

ishrane mogu da jaaju odreene organe, pa

ak i da lee neke bolesti

I u Hilandarskom medicinskom kodeksu kao

sredstvo leenja upotrebljava se kvalitetna

hrana

Ocem savremene makrobiotike smatra se or

Osava koji je u XX veku zapoeo prouavanje

razliitih sistema poboljanja zdravlja

Prema njegovim shvatanjima makrobiotika nije ni

vegetarijanska, ni samo ishrana mesom, ona ne

negira niti uzdie samo jednu vrstu namirnica

Njen cilj je da se ceni ambijent koji nas okruuje i

ivi sa njim u harmoniji

Osnovni makrobiotiki princip se zasniva na

komplementarnom jedinstvu dve suprotne sile

koje se nazivaju drevnim terminima jin i jang

Ove sile ili energije sadrane su u svemu

postojeem i njihovom aktivnou se odvijaju

svi procesi

Putem hrane koju uzima ovek uspostavlja

komunikaciju sa optim poretkom

Stoga ovaj harmonian odnos izmeu ove dve

sile u hrani odreuje harmonino funkcionisanje

organizma i prilagoavanje promenama sredine

Da bi ishrana bila zdrava mora biti uravnoteeno

unoenje jin i jang elemenata u organizam

Kljuna razlika izmeu makrobiotike i savremene

dietetike jeste to su zasnovane na razliitim

principima

Savremena medicina ima analitiki pristup ishrani

On se zasniva na merenju energetskog i

nutritivnog sastava hrane i usaglaavanju ishrane

sa nutritivnim potrebama oveka

Hrana se bira i klasifikuje prema energetskom

sastavu i sastavu pojedinih sastojaka kao to su :

proteini, ugljeni hidrati, masti, mineralne materije

i vitamini

Makrobiotika ishrana se razvila mnogo pre

nego to je analitikim metodama bilo mogue

odrediti hemijski sastav hrane

U njenu osnovu su ugraena dva principa:

- filozifski

- iskustveni

Primenjen je istonjaki filozofski princip o

ravnotei dve komplementarne i suprotne sile jin

i janga

Makrobiotika ishrana nastoji da obezbedni

energetsku ravnoteu hrane u pogledu sadraaja

energije jin i janga

To se postie prvo odgovarajuom selekcijom

namirnica za ishranu

Zatim se panja usmerava na meusobne

odnose izmeu pojedinih namirnica u obroku i

na nain pripreme obroka

Kada se zadovolje svi pomenuti kriterijumi

smatra se da su svi potrebni sastojci hrane

pravilno ukljueni

Kada se hemijski analizira, pravilnio odabran i

dobro pripremljenj makrobiotiki obrok, videe

se da je nutritivno kompletan iako nije voeno

rauna o kalorijama u hemijskom sastavu ve o

energetskim jin-jang karakteristikama

Makrobiotiki odabrana i uravnoteena hrana

moe se jesti u neogranienoj koliini i pritom

nee izazvati gojaznost to predstavlja

neostvareni san svake savremene dijetetike

Savremena dijetetika ne poznaje drugu vrstu

energije hrane osim kalorija, a hranu razvrstava

prema hemijskom sastavu

Najvei praktini problem je kako ljudima

ograniiti broj kalorija koje unose u organizam,

odnosno kako da budu siti, a da ne budu

gojazni - problem sa kalorijama i regulacijom

oseaja sitosti i gladi

U savremenoj ishrani se koristi kalorijski

koncentrovana hrana bilo da je ivotinjskog

porekla ili rafinisana hrana biljnog porekla

Pomenuta hrana je liena prirodnih regulatora

apetita, varenja, resorbcije, korienja i

izluivanja pojedinih sastojaka hrane

Savremena dijetetika ne poznaje i ne koristi

prirodne regulatore prometa i korienja energije

koji su sastavni deo prirodne hrane, jer ne

poznaje sutinu energetskog svojstva kako

organizma tako i hrane

JIN i JANG

Jo u davna vremena je bilo poznato da u

ciklusima i godinjim dobima koji se smenjuju na

Zemlji postoji neki poredak - odreeni obrazac po

kom se zbiva svako kretanje u prirodi

Kada se posmatra taj poredak moe se zapaziti

da se sva energija u kosmosu kree u jednom

od dva elementarna, meusobno suprotna

pravca

Zbog toga se na svet sastoji od suprotnosti:

zime i leta

noi i dana

mukog i enskog

Osnovu istonjake filozofije predstavlja

takozvani ujedinjavajui princip dve energije

poznate kao jin i jang

Termini jin i jang nemaju adekvatan prevod ve

se koriste u izvornom obliku

Drevni narodi su znali, a i savremena nauka je

potvrdila da je sve energija (ak i naizgled

vrsti predmeti su u stvari energija koja je

sabijena u odreenu formu)

Energija se moe podeliti u dve osnovne

kategorije

- ekspanzivnu jin

- kontraktivnu jang

Jin je energija koja vodi irenju, rasprostiranju,

odvajanju, dok jang ima za rezultat skupljanje,

sklapanje i spajanje

Jin i jang su kao dva suprotna pola koji

neprekidno privlaei se stvaraju jedinstvene

kombinacije i bezbroj oblika

Meutim nita nije ni samo jin ni samo jang

Sve se sastoji od obe tendencije samo

zastupljene u razliitom stepenu

Ove univerzalne dinamike tendencije se mogu

prepoznati svuda oko nas poev od svakodnevnih

pojava (ciklino menjane godinjih doba), kretanje

nebeskih tela (centrifugalna i centripetalna sila)

pa sve do ljudskog organizma (naizmenino

irenje i skupljanje srca i plua, pokretanje

eludca i creva prilikom varenja...)

Treba istai da ni jedna od ovih tendencija nije

loa ili dobra

Jin Jang

laka tea

hladnija toplija

vlanije suvlje

ree gue

vie biljni vie ivotinjski

due manje

meke tvre

tropska klima hladnija klima

vie psiholoki vie fiziki

* klasifikacija jin i janga

Sva hrana koja se uzima ima vie jin ili vie

jang kvalitet, a samim tim i takav uticaj na na

organizam

To znai da neke namirnice izazivaju skupljanje

i u krajnjoj liniji napetost, dok druge izazivaju

irenje i u krajnjoj liniji oputenost i rasutost

Zavisno od efekta koji proizvodi u naem

organizmu namirnice moemo da raspodelimo

od jina ka jangu

Klasifikacija krajnje jin i jang namirnica

Krajnje jang Krajnje jin

jaja mleko i mleni

proizvodi

meso (govedina,

jagnjetina, ovetina,

svinjetina, divlja)

tropsko voe

ivina (piletina,

uretina)

zaslaivai (eer,

okolada)

losos, tuna, sabljarka alkohol

hem. supstance, lekovi

U makrobiotikoj ishrani se koriste umereno jin

i umereno jang namirnice koje se nalaze u

sredinjem delu spektra podele namirnica od

jina ka jangu

To su namirnice koje se mogu uzimati

svakodnevno bez opasnosti po zdravlje i one

pruaju sve hranjive sastojke za njegovo

odravanje - proteine, ugljene hidrate,

mineralne materija, vitamine

Ukoliko jedna namirnica pretee bilo na jin ili

na jang stranu vri se njeno uravnoteenje

Npr. povre koje je po prirodi vie jin

uravnoteujemo sa soja sosom koji je vie jang

Na taj nain se dobijaju uravnoteeni obroci

Primeri jin i jang namirnica:

umereno jang umereno jin

itarice

pirina, penica jeam, kukuruz

proso, heljda ovas, ra

povre

zelena salata, kelj kupus, soivo

repa, rotkva cvekla, celer

crni luk, perun graak, beli luk

umereno jang umereno jin

povre

bundeva, argarepa leguminoze

voe

jabuka, jagoda malina, breskva

kesten, vinja lenik, badem

kupina orah

ulja

susamovo kukuruzno

maslinovo,

suncokretovo

ulje kikirikija

Prema klasifikaciji namirnica eer (a to znai i

svaka namirnica koja sadri eer) je veoma jin

jer je eer veoma sladak - a eerna trska

raste do velike visine i tropskog je porekla, a to

su sve jin karakteristike

- Isto tako eer je krajnje rafinisan to

predstavlja jo jedan jin faktor

Otuda namirnice koje sadre eer imaju u

velikom stepenu jin - ekspanzivne efekte

pokazju tendenciju da u tkivima i organima

dovedu do slabosti ili nadutosti, a kod osoba

koje ih koriste mogu izazvati konfuziju ili

depresiju

Sa druge strane meso se nalazi na drugom

kraju spektra - krajnji jang jer su ivotinje vrlo

aktivne i toplokrvne, pa kada se konzumira u

tkivima i organima moe da izazove oseaj

napetosti i zgrenosti, a na mentalnom planu

moe da izazove agresivno i razdraljivo

ponaanje

Makrobiotika se najvie bavi ishranom,

meutim ona nije samo orijentisana na ishranu

ve predstavlja nain ivota koji podrazumeva

odgovarajue mentalne i fizike aktivnosti,

iskljuuje puenje duvana i zloupotrebu

alkohola

Fizika aktivnost podrazumeva aktivnosti,

poev od svakodnevnih etnji i aktivnog ivota

pa do posebnih fizikih vebi

Cilj nije da se razviju miii i potroi viak

energije putem hrane (jer energetskog vika

nema), vebe slue da se normalizuju tokovi

energije kroz ljudsko telo i da se uravnotei rad

unutranjih organa, lezda i podstakne disanje,

cirkulacija, mentalne aktivnosti i metabolizam

Kombinacija laganih vebi i etnje uz ishranu

integralnim namirnicama i pozitivan mentalni

stav ine kljune elemente makrobiotikog

ivota

Planiranje dnevnog obroka u makrobiotikoj

ishrani predstavlja kompleksan zadatak koji se

zasniva na korienju uravnoteenih namirnica

u osnovi sastavljenih od:

integralnih itarica

sveeg povra

ribe

mahunarki

semenja

jezgrastih plodova

voa

proizvoda od soje

One pruaju sve potrebne hranjive sastojke

Po makrobiotikoj tradiciji itarice predstavljaju

osnovni element ishrane

U mnogim isonjakim zemljama pirina je

sredite svakog obroka

Na bliskom istoku obilno se koriste i penica i

pirina i mnoga jela se od njih pripremaju

Makrobiotika ishrana je utemeljena na

nekoliko osnovnih principa:

1. Treba jesti u skladu sa optim tradicijama

Sve do skoro veina svetskog stanovnitva je

imala hranu zasnovanu na integralnim

itaricama i domaem povru

ivotinjski proizvodi, ukljuujui i mlene

proizvode, korieni su ree nego danas,

obino u specijalnim prilikama

2. Ishrana treba da bude prilagoena klimi

Prirodni nain ishrane se naruava ako u

jelovnik ukljuujemo namirnice iz klimatskih

oblasti razliitih od one u kojoj ivimo

Npr. ljudi koji ive u oblasti umerene klime bi

trebali da izbegavaju uzimanje banana,

ananasa, citrusnog voa, kafe, zaina i drugih

proizvoda tropskog porekla

Preporuuje se da se koriste namirnice koje

dospevaju u klimatskim uslovima slinim

naim mada bi bilo idealno koristit namirnice

koje dospevaju u naoj okolini

3. Ishrana treba da bude prilagoena godinjem

dobu

Makrobiotika nastoji da stanje organizma

dovede u sklad sa sezonskim promenama tako

to u hladnim zimskim mesecima stavlja

akcenat na vie jang namirnice i metode

kuvanja, dok je tokom leta u makrobiotikoj

ishrani naglasak na jin - sveim i lako kuvanim

namirnicama

Ishranu treba zasnivati na namirnicama koje su

prirodno dostupne u odreenom kraju u

odreeno godinje doba

4. Nain ishrane treba da se razlikuje zavisno

od linih potreba

Svako ima razliite potrebe u zavisnosti od

starosti, fizike kondicije, vrste aktivnosti,

godinjih doba, stanja organizma...

5. Hrana treba da ima lep ukus i prirodan izgled

Zdravlje nije krajnji cilj makrobiotike ve samo

sredstvo koje nam omoguava da ivimo punim

ivotom

Jesti da bi se ivelo - iveti da bi se jelo

Dnevni obroci u makrobiotikoj ishrani se

sastoje od sledeih odnosa koliina namirnica:

najmanje 50 - 55% integralnih ita koja su

zastupljena u svakom obroku i preporuuju se

na razliite naine (pirina, penica, ovas,

jeam, proso, heljda)

- Treba izbegavati proizvode od belog brana

priblino 5 - 10% dnevnog obroka treba da se

sastoji od supe, koja je zainjena sa miso ili

tamari

povre 25 - 30% povra koje treba da raste u

lokalnom ambijentu i u sezoni kada se koristi

2/3 povra treba se obrauje, a 1/3 da se jede

sirova

10 % dnevnog obroka treba da sadri

leguminoze i alge i proizvode koji se od njih

prave

Ovom standardnom nainu makrobiotike

ishrane se povemeno moe dodati:

- jedanput ili dvaput mala koliina bele ribe ili

rakova,pueva, koljki

- desert od voa moe da se jede 2-3 puta

nedeljno

- prene semenke ili jezgrasto voe koje se

koristi kao zakuska, kao i drugo sueno voe

Treba obratiti panju i na redosled jela u toku

obroka:

ita treba jesti kao glavno jelo

supa se jede odmah uz glavno jelo

povre se slui kao dodatno jelo

alge se kuvaju odvojeno ili zajedno sa

povrem u supi 50-55%

integralna ita

5-10% supa

25-30% povre

10% alge

svee i jezgrasto

voe se konzumiraju

prema sezoni i to kao

poslednji u obroku kao

i napitci

Za pripremanje prirodne hrane na makrobiotiki

nain treba imati odgovarajue posue

Ne preporuuju se aluminijumski i teflonski

sudovi jer se lako ogrebu i onda oksidiu

Najbolji su teki lonci, erpe i tiganji kao to su

od livenog ili emajliranog gvoa, u kojima se

toplota ravnomerno rasporeuje, temperatura ne

mora da bude visoka, a za kuvanje nije potrebno

mnogo vode

Ekspres lonac je bitan deo pribora za

makrobiotiko kuvanje

Namirnice u ekspres loncu se kuvaju u pari pod

pritiskom

Ovaj nain pripreme se koristi za ribu, itarice,

pirina i naroito povre

Gubici u svim hranjivim sastojcima su manji, a

prirodna boja i aroma namirnicaje bolje

ouvana nego pri drugim nainima pripreme

Peenje u penici je jo jedan nain

pripremanja namirnica u makrobiotici

Za prenje se preporuuje susamovo ulje

Makrobiotika ishrana podrazumeva

odravanje visokog kvaliteta - od izbora hrane,

naina spremanja, pa do serviranja

Korenasto povre se ne ljuti, nego se pere

otrom etkom od prirodne dlake pod mlazom

hladne vode

Glaviasto i lisnato povre se oisti spolja od

suvih i oteenih listova i opere pod malozm

hladne vode

Morske alge se pre upotrebe kratko isperu

hladnom vodom da se otkloni viak soli, zatim

se ostave potopljene 3-5 min. da omekaju

kako bi se lake sekle

itarice i mahunarke se prvo obare, zatim se

properu u nekoliko voda u veem sudu,

prebace u veu cediljku i jo jednom isperu

pod mlazom hladne vode

Pre kuvanja mahunarke i itarice se mogu

potopiti 6-8 sati u vodi da bi omekale i bre se

skuvale (soivo i suvi graak nije potrebno prati)

Korenasto povre se pre spremanja moe sei na

razliite naine

Veliina komada utie na duinu kuvanja

Oblik seenja utie na ukus ali i na energiju koja

se tako unosi, pa zato treba koristiti razliite

naine seenja

Ukoliko se namirnice kuvaju u ekspres loncu pod

pritiskom i sa manje vode dobijaju vie jang

kvalitet, a ako se kuvaju bez ekspres lonca sa

vie vode dobijaju vie jin kvalitet

Ako se due vreme hranimo namirnicama koje su

krajnje jin ili jang i nae stanje e pokazati

tendenciju da postane jin ili jang

U tim sluajevima u nama se razvija stanje sa

karakteristikama krajnosti, tj.stanje poremeene

ravnotee, a makrobiotiari ga nazivaju boleu

Ovaj uzrono posledini uticaj hrane na oveka

jedan je od glavnih predmeta prouavanja

makrobiotike

U sluaju bolesti koja je izazvana krajnje jin

hranom potrebno je smanjti unoenje jin

namirnica, a poveati unos jang namirnica i

obrnuto

Nakon vraanja ravnotee potrebno je unoenje

standardne makrobiotike hrane da bi se

uspostavila ravnotea i organizam postepeno

regenerisao

Osobe koje se bave intelektualnim radom

trebalo bi da vie jedu jin hranu dok osobe koje

se vie bave fizikim poslovima trebale bi da

jedu vie jang hranu

Svaka bolest ima niz simptoma po kojima se

prepoznaje

npr. kancer je posledica celokupnog pogoranja

stanja organizma, pa organizam koncentrie

kancerogene elije na jedno mesto da bi spreio

trovanje celog organizma

Miio Kui, za koga se smatra da je na elu

poklonika makrobiotike u svetu, smatra da

lokacija kancerogenih elija zavisi od vrste

hrane koja se konzumira

Ako se kancer javi na jang organu, on je

prouzrokovan konzumiranjemjang hrane i

obrnuto

Mnoga obolenja se mogu izleiti uspostavljanjem

ove ravnotee

jin organi jang organi

debelo crevo plua

tanko crevo srce

mokrana beika bubrezi

eludac jetra

una kesa pankreas

grlo utica

materica paranoja

leukemija

meningitis

Tradicionalne namirnice u makrobiotici

Integralna ita jede se celo zrno, ni jedan jestivi

deo se ne uklanja (mekinje, klice, endosperm)

Sa gledita jin i janga mrki pirina je

najuravnoteeniji od svih vrsta ita, zato je

najprikladniji za svakodnevnu potronju

To je izraeno u njegovoj prirodnoj ravnotei

izmeu minerala, proteina i ugljenih hidrata

Treba da bude glavna, osnovna itarica u naem

jelovniku, dok sve ostale itarice treba koristiti

kao dodatnu hranu, odnosno kao priloge jelima

Povre se u makrobiotikoj ishrani koristi

kuvano na razliite naine dajui sveinu i

lakou jelima od integralnih ita i leguminoza

U manjoj koliini se koristi kao svee ili kao

turija

Ne preporuuje se povre iz staklenika, niti

uvezeno iz drugih krajeva, jer se na taj nain

gube hranljive vrednosti, ukus i nije u ravnotei

sa fiziolokim potrebama lokalnog stanovnitva

Najee koriene metode pripremanja povra

su: dinstanje, kuvanje u vodi i na pari, peenje u

penici, kuvanje u ekspres loncu i prenje u ulju

Povre se uvalja u testo, pa se pri u ulju u

dubokom sudu = tempura

Za prenje se preporuuje susamovo ulje

Povre koje se preporuuje za redovnu upotrebu:

prokelj, kupus, praziluk, perun, karfiol, bundeva,

tikva, argarepa, luk, bela repa, rotkvice, koren

ika (inulin)

Mahunarke (leguminoze) bogate su proteinima

biljnog porekla koje organizam lako vari i

iskoriava, pa se smatra da predstavljaju idealnu

zamenu za meso

Leguminoze i ita su komplementarni jer legumin.

obezbeuju am. kis. koje ita nemaju

Idealan odnos ita i leguminoza je 7:1

Leguminoze koje se preporuuju za redovnu

upotrebu su: soivo, tofu (sir od soje), tamari

(sos od soje), nato (fermentisana soja), leblebija

Sojino zrno je bogato proteinima 40% i uljima

20%, vitaminima i mineralima, a proizvodi od

soje imaju ravnopravno mesto u ishrani sa

namirnicama ivotinjskog porekla (mleko, jaja,

meso) iako nisu zamena za njih

Znaajan sastojak je lecitin, koji sniava nivo

holesterola i pojaava rad sranog miia

Znaajni proizvodi od soje su:

sojine klice jedu se svee u salati

sojino brano mlevenjem zrna se dobija

mleko od soje od natopljenog zrnevlja koja

se zatim melju, kuvaju i procede

ulje od soje

tofu sojin sir

sos od soje fermentisano zrno soje kojem se

doda so i voda

jogurt od soje

Morske alge koriste se u makrobiotikoj

ishrani, jer dovode nivo holesterina u normalu i

jaaju imuni sistem

Sadre 10 20 puta vie minerala nego povre

U hidiki algama ima 14 puta vie Ca nego u

mleku i 10 puta vie Fe nego u spanau

U algama ima do 14 puta vie vitamina B12 nego

u mesu

Alge koje se koriste u ishrani su: kombu,

vakame, arame, nori (4 pita vie vit. A od

argarepe)

Kao dopunska hrana u makrobiotici koriste se

zaini, ribe, ljuskari, zaslaivai, voe, napici i

zakuske

Zaini daju boju, ukus i hranljive sastojke hrani,

a ujedno i poboljavaju njenu svarljivost

Mogu se dodavati u toku kuvanja ili na kraju, ali

uvek treba voditi rauna o umerenosti

konzumiranja

Zaini koji se najee primenjuju su: umbir,

gomaio, dajkon, nori, ren, morska so, umeboi

ljive, tamari (soja sos)

Gomaio smrvljene, proprene susamove

semenke i nerafinisana morska so (za

dosoljavanje se koristi)

goma=susamove semenke shio=so

Miso sojin pire, koji se priprema dugim,

sporim procesom fermentacije (sadri enzime

koji potpomau varenje)

mi=ukus ili zainjavanje so=izvor

Umeboi jedna vrsta suve kajsije

ume=ljiva boshi=osuen

Ume kao nedozreli plodovi otpadaju sa drveta (ak

su i otrovne)

Sadre brojne organske kis. (pikrinska kis.

stimulie rad jetre, a katehin ubrzava peristaltiku

creva i ima antiseptiko delovanje)

U makrobiotikoj ishrani se konzumiraju

nerafinisana biljna ulja hladno ceena i

devianska

Za redovnu upotrebu se preporuuju kukuruzno i

susamovo ulje

Preporuuju se umerene koliine prirodnih

zaslaivaa od voa i povra: amaske (pirinano

mleko), jemeni slad, suvo groe, pirinani slad)

Napici su u makrobiotici znaajni radi

uspostavljanja ravnotee u ishrani i koriste se u

vidu ajeva, zamena za kafu i povremeno u

obliku sveih sokova

Najvie se koristi bana aj, iji se listovi ne

trebaju priti jer se ve prepreni prodaju

Bana aj je u veem

stepenu jang nego

zeleni aj

Napici koji se preporuuju

su: bana aj, aj od

prenog jema i pirina,

izvorska ili bunarska voda

Zakuske se preporuuju izmeu obroka, a ine ih:

badem, orah, kokice, kikiriki, semenke susama,

suncokreta i bundeve, pirinani kola

Makrobiotika ishrana nije potpuno

vegetarijanska jer moe da umerene koliine ribe

i odreenih ljuskara, posebno u ishrani ljudi

umerenog klimatskog pojasa

Ribe i ljuskari su u manjem stepenu izloeni

hemikalijama, a izvor su ivotinjskih proteina koji

su sa nutricionistike take gledita visokovredni

Iskoristivost proteina riba je velika, a zbog malog

sadraja masti i holesterola se lako vari

Preporuuje se 1 2 puta nedeljno unos riba i

ljuskara uz pravilno kombinovanje sa povrem

Meso je namirnica koju treba izbegavati

Posmatrano iz ire perspektive to je u stvari

praksa jedenja srodnih vrsta, to dovodi do

razvijanja agresivnog stava

Ribe su prihvatljive namirnice, jer ive u vodenoj

sredini, to ih ini manje jang nego to su sisari i

ivina, ali opet u veoj meri nego biljke

Pa kad se obavlja teak fiziki posao,

predstavljaju jelo koje nije krajnje jang meso, a

opet je bolji izvor ivotinjskih proteina

Makrobiotika ishrana je formulisana po

filozofskom principu

Osnovni principi na kojima poiva se ne mogu

nauno objasniti, ali postoji kompromis izmeu

makrobiotike filozofije i medicine, pa se moraju

potovati zbog oiglednog povoljnog uticaja na

ljudsko zdravlje

Hvala na panji