mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u Srbiji

Paunović demantuje optužbe šajna

kancelarija za ljudska i manjinska pravaNovA školSkA godiNA,StARi PRoBleMi

Položaj manjina bolji, nedostaje

zakonodavni okvir

Rešenje problema – status govora,

na vidiku

Aida Ćorović

Centar za istraživanja migracija

Hrvatska zajednica

Bunj

evač

kaza

jedn

ica

Minority News20

Rad na donošenju novog Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih

manjina: Moguća rešenja

Predsjednik Nikolić s Papom Franjom

o Stepincu

Regionalizam kao dobar mehanizamzaštite manjinskih naroda

Nedostaju udžbenici za manjine

septembar 2015

Politikanstvo i nacionalni savetiNacionalni saveti nacionalnih manjina su organi kulturne au-tonomije nacionalnih manjina i kao takvi su od neprocenjivogznačaja za pripadnike nacionalnih manjina. Pozicija u takvomsavetu svakako je izvanredan izvor autoriteta u zajednici zasvakog pojedinca. Sa takvim saznanjem pokreću se kampanjemeđu sunarodnicima, promovišu se sopstvene ideje zaunapređenje položaja određene nacionalne manjine i očekujuse izborni rezultati koji obezbeđuju legitimitet u zajednici.

Iako legalno nije moguće ostvariti neku značajnu finansijskudobit učešćem u aktivnostima Nacionalnog saveta, jer pozicijau Nacionalnom savetu nacionalne manjine ne podrazumevaneku značajnu finansijsku nadoknadu, opšte mnjenje je dačlanovi, a posebno predsednik Nacionalnog saveta nacionalnemanjine, pored niza privilegija ima pravo na značajnu finansijsunadoknadu, te se upravo ta finansijska nadoknada uzima zaizvor motivacije za obavljanje tako važnog zadatka.

Ukoliko to i jeste tako, to je veoma neodgovarajući izvor moti-vacije jer nije proporcionalan značaju funkcije koja se obavlja.Ipak, sudeći po aktivnostima koje saveti obavljaju od poslednjihizbora do danas, ne može se reći da posao člana Nacionalnogsaveta nacionalne manjine nije bio odgovoran i nije zahtevaoprilično vremena dok je naknada bila u okvirima prosečnih platadržavnih činovnika.

Iako bez ikakvog osnova i očigledno plasirana kao laž, informa-cija o tome da članovi i predsednik ili predsednica Nacionalnogsaveta za obavljanje funkcije dobija značajnu finansijsku nadok-nadu, proizvodi veoma loš efekat i krnji ugled funkciji oko kojebi pripadnici nacionalne manjine trebalo da budu u veoma vi-sokom stepenu jedinstveni, jer upravo od tog jedinstva i ugledaNacionalnog saveta nacionalne manjine zavisi i snaga i moć je-dine institucije kojoj je osnovni zadatak odbrana kulturnog iden-titeta. Sve drugo je politikanstvo.

izmena zakona o nacionalnim savetima

Ministarstvo državne uprave ilokalne samouprave i Kancelarija zasaradnju sa civilnim društvom pozi-vaju predstavnike/ce organizacijacivilnog društva, čiji se ciljevi ost-varuju u oblasti zaštite i unapređenjaprava i položaja pripadnika nacional-nih manjina, da uzmu učešće u raduRadne grupe za izradu teksta Nacrtazakona o izmenama i dopunama Za-kona o nacionalnim savetima na-cionalnih manjina.

iZdvAJAMo UVODNIK 20

toliko toga još nismo vidjeli!

kARAvAN Češko – SRPSkog

PRiJAtelJStvA

Lijepo je čuti kako malo mlađigledaju na svijet oko sebe, na svojubudućnost. O slobodnom vremenu,planovima, željama, viđenjima nekihstvari, govorimo sa Sarom Dulić.Kako je došlo do izbora gimnazije išto očekuje u nekoj budućnosti,pitamo ju.

U cilju podizanja svesti kod dece,omladine i njihovih roditelja ovažnosti fizičke kulture i usvajanjazdravih stilova života, već četvrtugodinu zaredom uz pokroviteljst-vo Ministarstva inostranih poslo-va Republike Češke, Opštine BelaCrkva, Sportskog saveza BelaCrkva i Crvenog krsta Bela Crkva,Škola plus organizuje Karavančeško – srpskog prijateljstva.

U Srbiji žive pripadnici 30 različitih nacionalnih zajednica!

Ako imate pitanje vezano zafunkcionisanje Nacionalnih saveta

nacionalnih manjina ili za oblast pravanacionalnih manjina rado ćemo pronaći

i objaviti odgovor.

info@minoritynews.rs

U Subotici se, pored srpskog, nastavaodvija i na mađarskom i hrvatskomjeziku. Deca pored toga imaju priliku daizučavaju i predmete Bunjevački govorsa elementima nacionalne kulture kao imađarski jezik, kao jezik sredine urazredima gde se nastava odvija na srp-skom jeziku.

Osnovnu školu "Matko Vuković" u Subo-tici pohađa 650 đaka, od kojih 120-orouči na hrvatskom jeziku i to od prvog doosmog razreda. Pored toga, deca uče imađarski kao jezik sredine, dok nastavena romskom već nekoliko godina nemajer nema zainteresovanih. Kao problemse ističe nabavka udžbenika.

"Bilo je veoma teško što se tiče jezikamanjina, međutim ove godine je zaistasve što je potrebno za hrvatski nastavnijezik prevedeno, tako da su sadaudžbenici od prvog do osmog razreda upotpunosti pokriveni, na hrvatskomjeziku", rekla je v.d.direktorka OŠ "MatkoVuković", Mirjana Stevanović.

U Vojvodini je ove godine upisano blizu

1600 prvaka koji pohađaju nastavu namađarskom jeziku. U Mađarskom na-cionalnom savetu su nam rekli da je iovde problem nedostatak udžbenika zasrednje škole, naročito stručne pred-mete, a da će tačan broj đaka u os-novnim i srednjim školama biti poznatnaredne nedelje.

Slična situacija je i kod nastave nahrvatskom jeziku koja u Subotici postojiveć 14 godina, dok Bunjevački govor saelementima nacionalne kulture decauče u poslednjih deset godina."Predajem mađarski jezik fakultativnodeci koja su izrazila želju da ganauče.Udžbenika nažalost nemamo.Imam neke starije udžebenike, aliuglavnom ja sama pripremam ma-terijal", objašnjava Beata Vujković Lamić,nastavica mađarskog kao nematernjeg

jezika.

Ana Čavrgov, učiteljica u hrvatskomodeljenju objašnjava da je HNV u sarad-nji sa ministarstvom nabavljaloudžbenike iz Hrvatske koji im u pot-punosti nisu odgovarali, ali su ih koristili.

"Unazad nekoliko godina imamo čitankui gramatiku od prvog do četvrtograzreda. Bilo bi dobro da za svaki razredimamo posebno udžbenike", istakla jeNevenka Dulić, učiteljica za bunjevačkigovor.

Bojan Vidaković je učenik četvrtograzreda i voli da uči bunjevački. On, kaoi njegovi drugari, smatra da treba da učešto više jezika, jer su tako bogatiji.Problemi su kvalitet i dostupnostudžbenika, kao i cena.

VEST

3 Minority News

acionalne zajednice u Srbiji godinama unazad teško nabavljajuudžbenike. Nacionalni saveti u skladu sa svojim mogućnostima nabav-ljaju knjige, ali nemaju dovoljno novca.NNedostaju udžbenici za manjine

Autor: RTV

Ministarstvo državne uprave i lokalnesamouprave u narednom periodu pris-tupa izradi teksta Nacrta zakona o izme-nama i dopunama Zakona o nacional-nim savetima nacionalnih manjina. Iz-mena i dopuna ovog zakona jepredviđena kao aktivnost u Nacrtu Ak-cionog plana za Poglavlje 23 (Pravosuđei osnovna prava), u cilju unapređenjaprava i položaja pripadnika nacionalnihmanjina.

U tu svrhu biće obrazovana Posebnaradna grupa za izradu teksta Nacrta za-kona o izmenama i dopunama Zakona o

nacionalnim savetima nacionalnih ma-njina, u čiji rad će biti uključeni pred-stavnici/ce relevantnih državnih organa,nacionalnih saveta nacionalnih manjina,organizacija civilnog društva i stručnejavnosti.

Zainteresovani svoje prijave za učešćetreba da pošalju na e-adresuvladimir.pasajlic@civilnodrustvo.gov.rsnajkasnije do utorka, 3. novembra 2015.godine, do 15,00 časova (ime i prezime,naziv organizacije, kontakt telefon i e-mail adresa).

izmena zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina

inistarstvo državne uprave ilokalne samouprave i kance-larija za saradnju sa civilnimdruštvom pozivaju pred-

stavnike/ce organizacija civilnogdruštva, čiji se ciljevi ostvaruju u oblastizaštite i unapređenja prava i položajapripadnika nacionalnih manjina, dauzmu učešće u radu Radne grupe zaizradu teksta Nacrta zakona o izme-nama i dopunama Zakona o nacional-nim savetima nacionalnih manjina.

M

"Suzana Paunović, Vitomir Mihajlović iSlavko Jovanović (predsednik IO rom-skog saveta) obećavaju novac iz budžetaSrbije u visini od 200.000 do milion di-nara i to svakom članu Nacionalnogsaveta romske nacionalne manjine uko-liko na novoj sednici podrže izbor Vito-mira Mihajlovića za novog predsednikasaveta", navedeno je u Šajinovomsaopštenju.

Direktorka Kancelarije za ljudska i ma-njinska prava je u izjavi agenciji Betaodgovorila da ne postoji mogućnost data kancelarija budžetska sredstvaisplaćuje fizičkim licima.

Paunovićeva je napomenula i da je an-gažovan nezavisni revizor koji vrši kon-trolu i garantuje zakonitost trošenjasredstava.

"Budžetski novac se doznačuje svakogameseca svim nacionalnim savetima, pa iromskom", kazala je Paunović.

Šajn je pozivao istražne i pravosudne or-gane da postupe u skladu saovlašćenjima i pokrenu postupke zautvrđivanje krivične odgovornostiSuzane Paunović, Slavka Jovanovića iVitomira Mihajlovića oko korišćenjabudžetskih sredstva Kancelarije za ljud-ska i manjinska prava Vlade Srbije i Na-cionalnog saveta romske nacionalnemanjine.

"Kao znak protesta na sve pritiske koji sevrše na članove Nacionalnog saveta

romske nacionalne manjine, aktuelnavećina saveta zakazala je ispred Vlade Sr-bije i na putu ka graničnim prelazimaprema Evropskoj Uniji proteste sasloganom Pravda ili azil", navodi se usaopštenju.

Dodaje se i da "aktuelna većina" zahtevaod Ministarstva za državnu upravu ilokalnu samoupravu da, u skladu sa za-konom upiše, da je izabrano novorukovodstvo saveta i "pokaže da jedržava jača od pojedinaca i da je borbaprotiv korupcije jednaka za sve".

Romska partija, na čijem je čelu SrđanŠajn, saopštila je u septembru da je nasednici Nacionalnog saveta romske na-cionalne manjine, održanoj u Leskovcu,sa dve trećine glasova razrešen predsed-nik saveta, Vitomir Mihajlović.

Kako je tada saopšteno, za novogpredsednika izabran je Šajn.

Kako je navedeno, razrešen je i SlavkoJovanović, dosadašnji predsednikIzvršnog odbora Saveta, a na njegovomesto je postavljen Dragoljub Acković.

U javnosti i Šajn i Mihajlović navode dasu predsednici tog saveta.

Kancelarija za ljudska i manjinska prava

“Kao znak protesta na svepritiske koji se vrše na članove

Nacionalnog saveta romskenacionalne manjine, aktuelna

većina saveta zakazala je ispredVlade Srbije i na putu ka

graničnim prelazima premaEvropskoj Uniji proteste sasloganom Pravda ili azil",navodi se u saopštenju.

4 Minority News

Paunović demantuje optužbe šajnairektorka kancelarije za ljud-ska i manjinska prava, SuzanaPaunović, demantovala jepredsednika Nacionalnog

saveta romske nacionalne manjine,Srđana šajna, koji je optužio nju idoskorašnjeg predsednika tog saveta,vitomira Mihajlovića, za korupciju.

D

Romska partija, na čijem je čelu Srđan Šajn, saopštila je u septembru da je na sednici Nacionalnog saveta romskenacionalne manjine, održanoj u Leskovcu, sa dve trećine glasova razrešen predsednik saveta, Vitomir Mihajlović

izvor: tanjug

VEST

Ćorovićeva je u intervjuu za "Juropienvestern Balkan" (EWB) rekla da postojestvari na kojima još treba raditi, a kao pri-mer je navela potrebu da država hitnomora da popravi zakonodavni okvir, jeron, u ovom trenutku, kako kaže, nijezadovoljavajući.

"Dozvoliću sebi da kažem jednu, možda,grubu formulaciju i da kažem da manjinežive u jednoj vrsti shizofrenije, jer Srbijaima Zakon o Nacionalnim savetima na-cionalnih manjina, koji uređuje funkcio-nisanje Nacionalnih saveta kaomehanizama manjinske uprave, ali zatonemamo zakon koji uređuje status, po-ložaj i sve drugo što je vezano za ma-njine", rekla je Ćorovićeva.

Zanimljivo je, kaže ona, da ukoliko pitatepolitičare u vladajućoj koaliciji, ali ipolitičare koji predstavljaju manjine,čućete hvalospeve o stanju manjinskihprava u Srbiji.

"Ali, ukoliko pitate građane, pripadnikenacionalnih manjina, čućete suprotno",navela je Ćorovićeva.

Smatra da postoji jaz između onoga štosu zakoni i papiri i onoga što je, kakokaže, realnost.

Takođe, dodala je, postoji i izvestan jazizmeđu onoga što piše u zakonima ionoga što je praktikovanje određenihprava, pa u nekim oblastima i daljeimamo nedovoljno ili nedosledno ostva-rena prava, recimo, u oblasti obrazo-vanja na maternjem jeziku.

"Meni, kao aktivistkinji koja se dugi nizgodina bavi pravima manjina, smeta

način na koji smo do sada tretirali ma-njinska prava i njihovo ostvarenje na te-renu. Dosadašnja praksa, pa i Nacionalnisaveti nacionalnih manjina su više učinilida dođe do getoizacije manjina, nego donjihove integracije u srbijansko društvo",rekla je Ćorovićeva.

Manjine se, prema njenim rečima,uglavnom grčevito bore za svoja pravanemajući kontakte sa drugim manjin-skim grupama, što ukazuje na postojanjekompeticije i neke vrste egocentrizma uodnosu na druge.

Druga, upadljiva karakteristika koja jeimanentna naporima za ispunjenje ma-njinskih prava je, kaže, totalno izapanjujuće odsustvo interakcija savećinskim narodnom.

"Zbog toga imamo generacije mladihljudi iz nacionalnih manjina koji neosećaju da im je Srbija domovina, koji nepoznaju mlade Srbe, koji ne razumejumlade Srbe. Isto važi i obratno - mladiSrbi ništa ne znaju o svojim komšijamaBošnjacima, Albancima, Mađarima, Ro-mima, postoji visok stepen socijalne dis-tance među mladima", rekla jeĆorovićeva primetivši da, kako je rekla,nažalost i brojna istraživanja pokazuju daje socijalna distanca među mladim lju-dima i dalje zapanjujuće visoka.

Sve to, smatra ona, govori da na ispitupadaju politike koje se bave integracijommanjina, manjinskim upravama i, gene-ralno, manjinskim pravima.

"Otuda imamo anahron obrazovni sis-tem koji je odgovoran za to da se starematrice, koje su prepune govora mržnje

i nacionalističkih floskula, i dalje provlačekroz brojne lekcije i predmete i trujumlade ljude", navela je Ćorovićeva.

Pored obrazovanja, ona kaže da vidi iogromnu odgovornost medija za nedo-voljno dobar odnos prema manjima, jerje godinama naša javnost zasipanaisključivo međuetničkim tenzijama, kon-fliktima i problemima, a nikada nemavesti koje govore o pozitivnim i inspira-tivnim primerima, kojih itekako ima u"stvarnom životu". "Naravno, i druge,brojne oblasti javnog života moraju bitiredefinisane i nanovo uređene, dabismo mogli da govorimo o potpunomostvarenju manjinskih prava, ali moramobiti svesni da je to dugoročan proces i dazahteva vreme, ali i neprestani dijalog naove teme", zaključila je Ćorovićeva.

5

Ćorović: Položaj manjina bolji, nedostaje zakonodavni okvir

Minority News

oložaj manjina u Srbiji je danas znatno bolji nego što je bio u prethodnim decenijama, a ako bi se pravilo poređenjesa vremenom dok je na vlasti bio Slobodan Milošević, situacija je neuporediva, izjavila je aktivistkinja za ljudskaprava i poslanica u srpskom parlamentu, Aida Ćorović.P

izvor: danas

Mladi Srbi ništa ne znaju o svojim komšijama Bošnjacima, Albancima, Mađarima, Romima, postoji visok stepen socijalne distance među mladima

6 Minority News

Okrugli sto

U prisustvu velikog broja predstavnikanacionalnih manjina, prisutnima seobratila direktorka projekta, BiljanaJović, koja je pozdravila sve prisutne iukazala na aktuelna dešavanja vezano zaizmene i dopune i rad na donošenjunovog Zakona o nacionalnim savetimanacionalnih manjina. Ona je ujedno iukazala na različita rešenja koja su pri-menjena u zemljama članicamaEvropske unije.

Nakon nje, učesnicima skupa se obratioprofesor Pravnog fakulteta Univerzitetau Beogradu, Tanasije Marinković, i upoz-nao ih sa svojim radom. On je rekao daje “Beogradski centar za ljudska prava”2000. godine izradio projekat “NacrtaUstava Republike Srbije”, o kome se iz-jašnjavala Venecijanska Komisija, koja jestala iza tog teksta. Neka rešenja iz tog

nacta su našla mesto i u sadašnjem Us-tavu.

On je ukazao da je odluka Ustavnog suda

bila presudna za dalji rad na unap-redjenju Zakona o nacionalnim savetimanacionalnih manjina i objasnio je da jeidentitetsko pitanje rešeno tako što su uUstavu Srbije 2006. godine preuzetirazličiti modeli.

“To je posledica kako političkih kompro-misa tako i nedostatka jasne odluke kakoželimo da definišemo Ustavni identitetSrbije. Odredbe da je Srbija građanskadržava, po članu 2. Ustava, objašnjavajuda suverenost pripada građanima, koji jeostvaruju samostalno i preko svojih iza-branih predstavnika. Postoje i odredbeda je biračko pravo opšte i jednako. Naosnovu toga možemo reći da je Srbijagrađanska država. Opšti pogled koji smodobili pogledom na Ustav se doneklemodifikuje gledajući druge odredbe Us-tava,” istakao je profesor Marinković.

Po njemu, rešenje iz člana 1. Ustava kažeda je Srbija država srpskog naroda idrugih građana koji u njoj žive. To jenorma, jer iz nje ne proističe nikakvopravilo. Jedna norma konkretizuje

organizaciji Centra za istraživanja migracija održao se, u Beogradu,okrugli sto sa ciljem da se razgovara sa predstavnicima Nacionalnihsaveta nacionalnih manjina i predstavnicima državnih organa o tomekakva su očekivanja i perspektive manjinske politike u isčekivanju novog

Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

UOdredbe da je Srbija

građanska država, po članu 2.Ustava, objašnjavaju da

suverenost pripadagrađanima, koji je ostvaruju

samostalno i preko svojihizabranih predstavnika.Postoje i odredbe da je

biračko pravo opšte i jednako.Na osnovu toga možemo rećida je Srbija građanska država

Beogradski centar za ljudska prava je 2000. godine izradio projekat “Nacrta Ustava Republike Srbije”, o kome seizjašnjavala Venecijanska Komisija, koja je stala iza tog teksta

Rad na donošenju novog Zakona o nacionalnim savetima

nacionalnih manjina: Moguća rešenja

7 Minority News

etničko načelo. Član 13. Ustava stav 2,propisuje da država Srbija održava vezesa Srbima van Srbije. Znači, ona se timeidentifikuje kroz svoju etničku dimenziju.Ustav Srbije u članu 14. proklamuje iprava nacionalnih manjina. Sadrži podo-deljak o pravima nacionalnih manjina. Tosu vrlo detaljno odredjene odredbe štogovori o ustavnom identitetu Srbije.

Preambula Ustava Srbije počinje rečima“Polazeći od državne tradicije srpskognaroda i ravnopravnosti svih naroda ietničkih zajednica…” Profesor je rekaoda se na ovo mora ozbiljno gledati.

Neophodno je da znamo najracionalnijetumačiti tekst Ustava. Etničke zajednicesu deo ustavnog identiteta Srbije. Poredgrađanskog identiteta imamo i multikul-turni identitet. Švajcarska je po njemumodel uspešne multikulturne zajednice.Srbija kroz svoje odredbe demonstrirasvoj multikulturni identitet. Po njemu jemultikulturni identitet izraženiji u Ustavunego etnički identitet. Odluka Ustavnogsuda nije dala nikakav okvir.

Transnacionalni identitet se manifestujekroz integracije i različite oblike povezi-vanja, kao u EU. Sve to utiče na identitetjedne zajednice. Time se dolazi i do hi-jerarhije normi. Profesor Marinković jenaglasio da misli da je bolje ići na noviZakon o nacionalnim savetima nacional-nih manjina. Ustav je najviši pravni akt,a ispod njega idu potpisani među-narodni ugovori, pa ispod toga usvojenizakoni. Sve to mora da bude usaglašeno.Ustavni sud nije sve ovo uzeo u obzir.

Takodje, nije našao za shodno ni daspomene Okvirnu konvenciju o pravimapripadnika nacionalnih manjina. Nemožemo prevazići ni međunarodni okvir,pogotovo rad Savetodavnog Komitetapri Okvirnoj konvenciji.

Odluka Ustavnog suda je obavezujuća,ali Ustavni sud donosi i interpretativneodredbe. Npr. odredba nije na snazi zbognekih nedostataka. Zato se mora pažljivočitati odluka Ustavnog suda. Nadležnostisu ono što su inicijatori napadali u tomZakonu. Odluka Ustavnog suda nije re-

striktivna kada su u pitanju nadležnostinacionalnih saveta. Sve je proisteklo odtoga što Ustavni sud nije krenuo siste-matski od toga koje je mesto manjinskihprava u našem ustavnom sistemu. On jeodmah definisao da nacionalni savetiimaju pre svega izvršna ovlašćenja. Pro-fesor misli da to nije dobar celovit

pogled, jer da jeste, Sud ne bi zauzeosledeći stav, a to je da se zakonom o na-cionalnim savetima nacionalnih manjinane mogu menjati nadležnosti, kao ni onošto je definisano drugim sistemskim za-konima Republike Srbije. Znači da se nemože menjati ono što je definisano Us-tavom i drugim zakonima. Ovo je spornoiz više razloga.

Ustavni sud ukazuje na to da manjinskaprava treba da omoguće svima da seosete da su deo te zajednice, da je Srbijazajednička kuća za sve. U tom smislu jezabranjena diskriminicija. U okviru Us-tava se nacionalnim manjinama garan-tuju određena prava u oblasti kulture,obrazovanja, obaveštavanja i službeneupotrebe jezike i pisma, u cilju očuvanjanjihovog identiteta. Manjine treba traj-no da imaju ova prava. Po Ustavu na-cionalne manjine treba da imajusamoupravu u ovim oblastima, to jetačnije personalna samouprava. Sistem-ski pristup se nije našao u odluci Us-tavnog suda.

Zakon o nacionalnim savetima ne možeići mimo Ustava. Profesor Marinkovićkaže da ne vidi nikako da je problem danacionalni saveti predlažu, kao što Min-istarstva predlažu Vladi, utvrđivanje od-luke o predlaganju nekog zakona.Ustavni sud im to pravo oduzima, jer jeto u suprotnosti sa Zakonom o državnojupravi i Zakonom o ministarstvu i Za-konom o Vladi. Ne možemo danarušavamo sistemske zakone, ali Sudnije isključio mogućnost da u tim sistem-skim zakonima, pored toga što će se tajzakon uskladiti sa odlukom Ustavnogsuda, može da se ide na parcijalne za-kone. Kroz taj put bi se išlo i intervenisaloi u Zakonu o obrazovanju, Zakonu olokalnoj samoupravi itd.

Biljana Jović je napomenula da je uposlednje vreme jedina inicijativa koja jebila u Skupštini, vezano za razmišljanjaza nova rešenja o novom Zakonu o na-cionalnim savetima, bila od strane ma-njinskog poslaničkog kluba početkomgodine, kada je dat predlog rezolucije zarešavanje statusa nacionalnih manjina,zasnovan na uspešnim međunarodnimprimerima vezano za manjinska prava.Predlagači su bili poslanici bošnjačke i al-

Zakon o nacionalnimsavetima ne može ići mimoUstava. Profesor Marinkovićkaže da ne vidi nikako da je

problem da nacionalni savetipredlažu, kao što Ministarstva

predlažu Vladi, utvrđivanjeodluke o predlaganju nekogzakona. Ustavni sud im topravo oduzima, jer je to usuprotnosti sa Zakonom o

državnoj upravi i Zakonom oministarstvu i Zakonom o

Vladi

Biljana Jović je napomenula da je u poslednje vreme jedina inicijativa koja je bila u Skupštini, vezano zarazmišljanja za nova rešenja o novom Zakonu o nacionalnim savetima, bila od strane manjinskog poslaničkogkluba početkom godine, kada je dat predlog rezolucije za rešavanje statusa nacionalnih manjina, zasnovan na

uspešnim međunarodnim primerima vezano za manjinska prava

Preambula Ustava Srbije počinje rečima “Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih narodai etničkih zajednica…”

8 Minority News

banske nacionalne manjine.

Gospodin Esad Džudžo se takođeuključio u diskusiju i rekao da je našeukupno zakonodavstvo ispod standardautvrđenih Ustavom iz 2006. godine kaoi ispod standarda Okvirne Konvencije iEvropske povelje o regionalnim i manjin-skim jezicima. Mi imamo jednu gruburečenicu kad tumačimo član 2. UstavaRepublike Srbije, po kome je Srbijamonoetnički zasnovana politička zajed-nica. On je istakao da je to istina kojususrećemo svakodnevno, bilo da sepokuca na vrata nekog Minsitarstva, Za-voda, itd. Ključne reči su: Ustav iz 2006.godine i Zakon iz 2002. godine, pravnanesigurnost vezano za odluke Ustavnogsuda iz januara 2014. godine, kao i pi-tanje primene zakona. Gospodin Korhecje često ponavljao da 88 nadležnostinabrojanih u ovom zakonu nisu moglebiti ispunjene bez sudske odluke. To jeiskustvo bilo veoma važno za manjine uSandžaku. Gospodin Džudžo je naveo dasu za nacionalne manjine veoma važnedefinicija nacionalnih saveta, nadležnostisaveta, finansiranje nacionalnih saveta,kao i sankcije koje ne postoje kao deo za-kona. On smatra da Zakon o nacionalnimsavetima nacionalnih manjina treba dadobije status ustavnog zakona. Uveo bitakođe pojam dva nezavisna organa, Za-štitnika građana i Poverenika za zaštituravnopravnosti. On misli da postoji ten-dencija redukovanja dosegnutih manjin-skih prava u Republici Srbiji, ali i damanjine sve manje postaju problem, asve više rešenje.

On je napomenuo da su predstavnici na-cionalnih saveta imali drugi dvodnevni

tradicionalni susret veća manjina.Ukazao je da se prepoznaju različitemanjine, koje se nalaze u različitimpoložajima. Bošnjačka zajednica imamotiv više, pošto je malo i preglasna,ima 17 registrovanih stranaka i postoji iz-vanredna zainteresovanost za poboljša-nja njihovog položaja. Može se reći dasu bošnjaci tek u fazi da zaokruže kolek-tivna identitetska prava.

Po njemu, veoma je važan član 7. uokviru Principa i ciljeva Evropske povelje,a to je uspostavljanje srednjeg slojavlasti, koji je ključ za zaštitu iunapređenje svih manjinskih prava.Država treba da olakšava svojim admi-nistrativno-upravnim ustrojstvom uži-vanje prava manjina.

Napomenuo je da su imali ambicije naovom dvodnevnom savetovanju da sve4 oblasti-nadležnosti razrade, u smisluaktivnosti za materijalne elemente.Usaglašeni su materijalni elementi Ak-cionog plana, njih 11. Omogućeno je dase pored Vladinog predloga usvoji i stavKoordinacije. Ukazano je i da je odizuzetne važnosti procesuiranje teškihkršenja ljudskih prava iz 90-tih godina.

Nakon toga, Džudžo se vratio na pitanjepravne nesigurnosti. Zakoni iz 2002. go-dine i iz 2009. doneti su da se čuvajuprava manjina u Vojvodini i da seomogući korišćenje tih prava manjinavan Vojvodine. Ako se napravi presek dali su izjednačena prava manjina iz cen-tralne Srbije i Vojvodine, daleko smo odtog cilja danas.

On je rekao da nacionalne manjine hoće

da budu aktivni partneri državi na evrop-skom putu. Pravna nesigurnost se desilaodlukama Ustavnog suda i to tačno poglavama manjina u centralnoj Srbiji. Is-takao je da ostaje nada da je nezaus-tavljiv proces evropskih integracijaSrbije.

Biljana Jović je pozvala učesnike skupada se uključe u debatu. Ona je ukazalana nesklad koji postoji kada je u pitanjuimplementacija zakonskih odredbi. Is-takla je da su svi očekivali da će već bitiformirana radna grupa i da će sepokrenuti javne debate za mogućarešenja novog zakona. Postavlja se pi-tanje da li je odlaganje odluke o Zakonuo nacionalnim savetima nacionalnihmanjina za kraj 2018. godine vezano zato da prvo mora da se menja Ustav patek onda da se menja zakon.

Esad Džudžo smatra da deo istine up-ravo i leži u tome da prvo mora da se iz-meni Ustav da bi se dalje vršile izmene.

Tanasije Marinković je ukazao da postojiširi problem, odsustvo vladavine prava,što tangira sve u Srbiji. Manjine to do-datno osećaju pošto su u identitetskomsmislu izmeštene iz opšteg okvira. Ne biproblemi ni postojali da se zakon pri-menjuje. Narodna Skupština ne obavljasvoje funkcije.

Jaroslav Bodnar iz Nacionalnog savetačeške nacionalne manjine je postavio pi-tanje šta je svrsishodnije, izmene i dopu-ne Zakona o nacionalnim savetimanacionalnih manjina ili donošenje novogzakona?

Tanasije Marinković je odgovorio da, kadsu u pitanju krupniji zahvati, pre je zadonošenje novog zakona. Na osnovustečenog iskustva vidi se šta je najboljerešenje. Sve treba da ostane u okviru

Postoji širi problem, odsustvo vladavine prava, što tangira sve u Srbiji. Manjine to dodatno osećaju pošto su uidentitetskom smislu izmeštene iz opšteg okvira

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina treba da dobije status ustavnog zakona

Nacionalne manjine hoće dabudu aktivni partneir državina evropskom putu. Pravna

nesigurnost se desilaodlukama Ustavnog suda i totačno po glavama manjina ucentralnoj Srbiji. Esad Džudžoje istakao da ostaje nada da je

nezaustavljiv procesevropskih integracija Srbije

9 Minority News

jednog zakona, kao neka vrsta mini Us-tava za nacionalne manjine. Treba ićiparalelno na usklađivanje tog Zakona saodlukom Ustavnog suda, usklađivanjedrugih zakona sa odlukom Ustavnogsuda i izmenama tog zakona u segmen-tima za koje nacionale manjine smatrajuda treba da se menja. Po postojećem Us-tavu ne stoji koji zakon će biti sistemski.

Ljiljana Bekčić, iz Ministarstva lokalne up-rave i samouprave, je obavestila prisutneda će do kraja 2015. godine u Minis-tarstvu biti održan okrugli sto vezano zaprimenu zakona o nacionalnim savetimanacionalnih manjina, zajedno sa pred-stavnicima nacionalnih saveta i nevla-dinim organizacijama. Do kraja 2015.godine će biti formirana Radna grupa zarad na Zakonu o nacionalnim savetimanacionalnim manjina.

Slavica Mandić, iz Ministarstva lokalneuprave i samouprave, napomenula je danije ničija slobodna volja da li se ide naizmene i dopune zakona ili se ide nadonošenje novog. To zavisi od činjenicekoliko odredbi zakona se menja u okvirusamog zakona.

Sveta Matić, urednik biltena MinorityNews, ukazao je na to da je osnovnatema pitanje konteksta manjinskih pravau Republici Srbiji. Napomenuo je da jeinteresantna inicijativa gospodina

Džudža za status ustavnog zakona, koji bisveobuhvatno regulisao ovu oblast, idefinisao ključna pitanja kao što je statusi ostala relevantna pitanja. Može sevideti da su od izbora prošle godine na-cionalni saveti i Koordinacija ušli umnogo efektivniju fazu delovanja. On jeukazao da je veliki broj problema pripad-nika nacionalnih manjina vezan za ko-munikaciju.

Sali Memeti, iz egipatske nacionalnemanjine, je rekao da su rešenja bitna udaljem radu. On je napomenuo da im jepotrebna pomoć kako bi brže došli docilja i da je potrebno da se nacionalnemanjine približe jedne drugima.

Emil Lulić, predstavnik mađarske na-cionalne manjine, je postavio pitanje opravnoj snazi zakona i odluci Ustavnogsuda?

Tanasije Marinković je rekao da je pre zauvođenje pojma organskog zakonaumesto ustavnog zakona. U našem ak-tuelnom Ustavu ne postoji ta kategorijaorganskog zakona. Međutim, neki zakonise donose apsolutnom većinom u Parla-mentu. Ukoliko se kasnije bude radilo natome, organski zakoni su iznad ostalihzakona i uspostavlja se nova lestvica u hi-jerarhiji zakonskih normi, a to je organskizakon kao neka vrsta posrednika izmeđuobičnog zakona i Ustava. Ako se ide na

organski zakon, on se može doneti savećom većinom, i tada bi imao i većupravnu snagu. Jedan veliki problemdanas je da se mediji ne bave ovomtematikom na adekvatan način.

Biljana Jović je sumirala da možda put karešenju, kada je u pitanju donošenjesveobuhvatnih izmena i dopuna zakonaili novog zakona, leži u uspostavljanju hi-jerarhije među samim zakonima, krozuvođenje institucije organskog zakona,koji bi imamo primat u odnosu na drugezakone. Treba tražiti rešenje za jasnodefinisanje pravnog statusa nacionalnihsaveta, kao i ovlašćenja, dok će se pri-mena i konflikti sa drugim zakonima re-gulisati kroz uvođenje institucijeorganskog zakona.

Esad Džudžo je rekao da su postojali raz-govori da se status Koordinacije na-cionalnih manjina i pravno reguliše.Postojala je debata o tome i to je još ak-tuelno pitanje. Istakao je da je najboljeda postoji kredibilni predstavnik na-cionalnih saveta pred državom.

Tanasije Marinković je podržao ovu idejukoju je predstavio gospodin Džudžo,kako bi nacionalni saveti bili sagovornik isa vlastima i sa civilnim društvom. Novizakon bi bio mesto da se ta saradnja for-malizuje. On je istakao da bez de-lotvorne primene prava nema prava.

Interesantna je inicijativa gospodina Džudža za status ustavnog zakona, koji bi sveobuhvatno regulisao ovu oblast, idefinisao ključna pitanja kao što je status i ostala relevantna pitanja

U našem aktuelnom Ustavu ne postoji ta kategorija organskog zakona. Međutim, neki zakoni se donoseapsolutnom većinom u Parlamentu

Na samom početku, pozdravne ričiuputio je domaćin, Dragan Rokvić, di-rektor Gradske biblioteke u Subotici, teMirko Bajić isprid Bunjevačkog mediacentra.

- Ova knjiga je od posebnog značaja zaSombor i naš zavičaj ali isto tako i zabunjevačku nacionalnu zajednicu kakou periodu nastanka Alternative, Poveljei Statuta Sombora u 18. veku tako idanas – istako je Vladimir Jerković.

Knjiga je izdata avgusta prošle godine imada ne velika po obimu, ona po prviput u somborskoj istoriografiji, sa as-pekta pravne struke, ali i društvene is-torije, razmatra sva tri dokumenta(Alternativu, Povelju i Statut) koja čine

temeljni pravni okvir za rad gradske up-rave i za funkcionisanje urbanog životavaroši u skoro dvovikovnom periodu od

elibertacije do završetka prvog svitskograta.

Pridstavljajući sadržaj knjige, brojnezanimljive podatke i činjenice vezane zavrime nastanka alternative, doc. drMiloš Petrović je istako:

- Alternativa je jedan vrhunski dometpre svega, prosvećenog dela vodećihljudi bunjevačke zajednice u drugojpolovini 18. veka, i mislim da, kada bi -ste danas ponudili i najvećimdemokratama tako nešto da potpišu,ne verujem da bi to uradili, a što suuradili upravo vodeći ljudi bunjevačkezajednice prije tačno 266 godina.

„Alternativa, Povelja, Statut – norma-tivni okvir somborske lokalnesamouprave u periodu 1749-1918“, jeizašla u ediciji „Baština“ čije je izdavači pokretač Gradska biblioteka „Karlo Bi-jelicki“ u Somboru, pisana jedvojezično, na srpskom i engleskomjeziku, pa je put do čitaoca već kreniopo zemljama svita od Kanade, Amerike,Holandije...

Bunjevačka zajednica

10 Minority News

U ime Grada, okupljenima se obratio zamenik gradonačelnika, Tomislav Veljković, koji je, čestitajući ovajpraznik, potvrdio da Grad predaje veliki značaj Bunjevcima

„Alternativa, Povelja, Statut –normativni okvir somborske

lokalne samouprave uperiodu 1749-1918“, je izašla

u ediciji „Baština“ čije jeizdavač i pokretač Gradskabiblioteka „Karlo Bijelicki“ u

Somboru, pisana jedvojezično, na srpskom i en-gleskom jeziku, pa je put do

čitaoca već krenio pozemljama svita od Kanade,

Amerike, Holandije...

NAStAvlJeN tReNd RAStA BRoJA UČeNikA koJi PoHAĐAJU iZBoRNi PRedMet BUNJevAČkigovoR SA eleMeNtiMA NACioNAlNe kUltURe

Rešenje problema – status govora, na vidiku

Izvor: Bunjevačko nacionalno vijeće

ponediljak, 14. septembra u organizaciji gradske biblioteke iz Subo-tice, gradske biblioteke „karlo Bijelicki“ iz Sombora, a uz podrškuBunjevačkog media centra iz Subotice, u prostoru subotičke varoškebiblioteke prezentovana je knjiga „Alternativa, Povelja, Statut – nor-

mativni okvir somborske lokalne samouprave u periodu 1749-1918“, doc. drMiloša Petrovića i vladimira Jerkovića, doktoranta na Filološkom fakultetu uBeogradu i direktora somborske varoške biblioteke „karlo Bijelicki“.

U

NAJBolJi RAZRed i RAZRedNA

»Prije tri i pol godine, trebalo se prviputa ozbiljno suočiti s velikim pitanjima,budućnošću i pametnim izborom sred-nje škole. Bila sam od onih koji nikakonisu mogli smisliti što će biti kad porastu.Dakle, logičan slijed je bio gimnazija –opći smjer na hrvatskom jeziku zato štosam pohađala hrvatski odjel Osnovneškole IvanMilutinović.

Gimnazijom samzadovoljna i damogu ponovnobirati, ona bi opetbila najbolji izbor.Smatram kako jeona jedina školakoja pruža širok spektar mogućnosti,znanja i dobar je temelj za život. Osimsvega toga, uči nas lijepom ponašanju,radnim navikama i manirama. Ni za čimne žalim jer imam najbolji razred irazrednu. Očekivala sam da će biti teško,da ću morati uložiti mnogo truda i rada,

pa sam se tako vremenom i navikla. Os-tala je još jedna godina u kojoj će se svivećinom posvetiti odabiru fakulteta ipripremama za isti.«

što dAlJe?

Nakon ovoga što nam je ispričala zani-malo nas je što sa studijem, gdje dalje,koliko je vezana za svoj grad?

»Željela bih nastavitistudije bilo gdje van Sr-bije. Međutim, kako jeto teško ostvarivo zbogfinancijskih i ostalih ra-zloga, ostaje mi NoviSad kao najprihvatljivijaopcija. Voljela bih danisam predaleko

od kuće, a i da sam blizu prijatelja.Ono što još uvijek ne znam, nitisam blizu odgovora jest što ću upi-sati. Jednostavno ne mogupronaći nešto u čemu bih se isti-cala i nešto što bih istinski voljelaraditi i proučavati. Roditelji mi

maksimalno pomažu u odluci, uključenisu u svaku nedoumicu i pitanje i rado imse obraćam za pomoć. Zbog svogiskustva često me savjetuju kako je naj-bolje. Ipak, mislim da sam ja ta kojatreba postaviti konačnu odluku i da će jeoni prihvatiti i podržati me u svemu jermi vjeruju i najbitnije im je da ja budemsretna. «Sara razmišlja o usavršavanju uinozemstvu, o nekim novim ljudima,običajima, upoznavanju nekog drugognovoga svijeta. To je i logično, mladistreme k tome da što više vide, spoznaju,upoznaju, saznaju. Tako da i ovo Sarinorazmišljanje o inozemstvu ne čudi. »Pozavšetku studija bih voljela otići nekudna usavršavanje i ostati tamo. Naučitinovi jezik, prilagoditi se, raditi… Bilo što,ali se ne bih vraćala za stalno u Suboticu.Ne želim pobjeći, dobro je poznato daonaj koji stalno bježi ne traži bolje prebi-valište već sebe, nego samo želim višemogućnosti. Veoma volim svoj grad i zanjega me vežu neka posebna osjećanja.Stojim uz onu Meše Selimovića ‘Bez

točke za koju si vezan, ne bi volioni drugi svijet, ne bi imao kud

11 Minority News

Hrvatska zajednica

toliko toga još nismo vidjeli!Autor: Branka Dulić / Izvor: Hrvatska riječ

ijepo je čuti kako malo mlađi gledaju na svijet oko sebe, na svojubudućnost. o slobodnom vremenu, planovima, željama,viđenjima nekih stvari, govorimo sa Sarom dulić. kako je došlodo izbora gimnazije i što očekuje u nekoj budućnosti, pitamo ju.L

SARA dUliĆ, UČeNiCA tReĆeg RAZRedA giMNAZiJe, odJelA NA HRvAtSkoM NAStAvNoMJeZikU

Ne želim pobjeći, dobro jepoznato da onaj koji stalno

bježi ne traži boljeprebivalište već sebe, negosamo želim više mogućnosti

12 Minority News

da odeš, jer ne bi bio nigdje’. Ali ipak, tonije dovoljno jak razlog da me zadržiovdje. Svi smo upoznati sa situacijom u

našoj državi, znam kako svi priželjkujubolju budućnost. Ja bih je radije priželjki-vala u inozemstvu.«

PoZitivNo oZRAČJe

»Slobodno vrijeme najviše volimprovoditi družeći se s prijateljima. Udu-biti se u dobru knjigu navečer mi pred-stavlja najbolje rješenje za bijeg odstvarnosti. Dugo godina sam treniralaodbojku, prestala sam zbog čestihpovreda, ali i dalje stalno odlazim u dvo-ranu na rekreaciju, kako bih sačuvalakondiciju. Glazba mi je veoma važna,svakodnevni je dio mog života. Nedavnosam dobila stari gramofon i ploče odtate, tako da uživam u dobrim albumimanjihove mladosti. Završila sam nižuglazbenu i sviram klavir. Volim ho-livudske klasike, dobre trilere i drame.Pogledala sam ih dosta i uglavnom nanjih gubim dragocjeno vrijeme.« Kada jeu pitanju društvo, Sara kaže: »Izlazim sdruštvom iako ne volim glazbu koju puš-taju u našim klubovima, niti prevelikugužvu. Na kraju se sve ipak svede na to skim si, a ne gdje si. Zajedno se smijemo,stvaramo pozitivno ozračje. Sretna samšto sam našla dobre prijatelje kojima uvi-jek mogu vjerovati i za koje znam da menikada neće iznevjeriti.

« Pred Sarom su mnoga putovanja –prisjetila se prošlogodišnjeg: »Putovalasam prošle godine u Taize, poznatukršćansku zajednicu u Francuskoj. Obišlismo gradove Njemačke, Francuske i Ita-lije. Najbolje iskustvo u mom životu i ne-zaboravan provod. Upravo to me potičeza nekim većim i daljim putovanjima. To-liko toga još nismo vidjeli od svijeta.«

motra hrvatskih tambu-raških sastava održana je 13.rujna, po sedmi put u lju-tovu, u organizaciji mjesnog

HkPd-a ljutovo.

Sudjelovali su tamburaški sastavi: HKPDLjutovo, TS Uspomena, TS Amajlija, TSRuže, ŽTS Bećaruše iz Grabarja(Hrvatska) i Babra iz Dušnoka(Mađarska).

Predsjednik Organizacijskog odboraMarinko Šimić o poteškoćama koje prateorganiziranje ove smotre kaže sljedeće:≫Prilikom pozivanja za sudjelovanje na

našoj smotri od hrvatskih udruga čestodobivamo negativan odgovor, jer su po-jedine tamburaške sekcije prestale sradom ili nisu pripravne za nastup. Iz tihrazloga sve češće tražimo angažiranjetamburaških sastava iz susjednih ze-malja - Hrvatske i Mađarske ili već afir-miranih ansambala iz Subotice, čijičlanovi su do nedavno sviraliu hrvatskimudrugama.

Drugi problem je dvorana Doma kultureu Ljutovu, koja je malih dimenzija pačesto puta nije u mogućnosti primiti svegledatelje ≪. Zbog toga se, kako dodaje,

smotra održava na revijalnoj razini,ističući kako je ova smotra potrebna ta-mošnjoj lokalnoj zajednici, jer takvihmanifestacija nema puno. Pokroviteljiovogodišnje smotre bili su Pokrajinskotajništvo za kulturu i javno informiranje,Fruit bar Doo Subotica i Obiteljskogospodarstvo Mačković.

Smotri su, među ostalima, nazočilikonzul gerant Republike Hrvatske uSubotici, Neven Marčić, predstavniklokalne samouprave, Blaško Stantić, tečlan Izvršnog odbora Hrvatskog na-cionalnog vijeća, Ivan Ušumović.

Udubiti se u dobru knjigu navečer mi predstavlja najbolje rješenje za bijeg od stvarnosti

Manifestacija potrebna zajedniciSMotRA HRvAtSkiH tAMBURAškiH SAStAvA U lJUtovU

S

Nikolić i Papa Franjo razgovarali su i oizbjegličkoj krizi te protivljenju Srbije pri-jamu Kosova u UNESCO, u razgovoru kojije trajao 35 minuta. Državni vrh Srbije iSrpska pravoslavna crkva drže da jeStepinac u doba NDH imao kontro-verznu ulogu, neprimjerenu svećenič-kom pozivu te osporavaju najavljenoproglašenje Alojzija Stepinca svetim,spočitavajući njegovu ulogu u doba us-taškog režima i NDH.

Predsjednik Nikolić je u srpnju 2014. upismu Papi istaknuo kako „treba nasto-jati da se,zajedničkom mudrošću, nenačini potez koji bi bilo koga uvrijedio,imajući u vidu prošlost, iskustvo iz Dru-gog svjetskog rata i ulogu Stepinca u tom

periodu”.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavioje uoči Nikolićeva posjeta Vatikanu i na-javljenog razgovora o proglašenjuStepinca svetim da država Srbija, jed-nako kao i SPC, bez dvojbe negativnogledaju na najavljeno proglašenje kardi-nala Alojzija Stepinca svetim.

Prema priopćenju tiskovne službeVatikana, koju prenose mediji uBeogradu, jedna od glavnih tema upovodu izbjegličke krize bili su uvjeti ukojima su iračke i sirijske izbjeglice, teneophodnost da se „teret krize ravno-mjerno raspodjeli“.

Talijanska agencija ANSA navodi da jeNikolić Papi Franji poklonio primjerakprvog pravnog akta u srednjovjekovnojSrbiji – Dušanovog zakonika, te ilustri-ranu monografiju srpskih manastira naKosovu. „Mislim da je ovaj posjet, iakojednom odgođen, dobro pripremljen isluži kao priprema da jednog danadođemo i do toga da odnosi između Sr-bije i Hrvatske jamče da se i poglavarRimokatoličke crkve i Patrijarh srpskiIrinej mogu susresti i u Beogradu, Subo-tici, Prizrenu i svugdje gdje budu željeli”,izjavio je Nikolić poslije sastanka.

Predsjednik Nikolić s Papom Franjom o Stepincu

apa Franjo razgovarao je u vatikanu s predsjednikom Srbije, tomislavomNikolićem, o formiranju mješovitog povjerenstva Srpske pravoslavecrkve i Rimokatoličke crkve koje bi trebalo razmotriti i usuglasiti povi-jesne činjenice iz doba drugog svjetskog rata, te ulogu kardinala Alojzija

Stepinca u Nezavisnoj državi Hrvatskoj o kojoj već dugo traju prijepori, izvijestilaje Radiotelevizja Srbije (RtS) pozivajući se na ured za medije Svete stolice.

P Treba nastojati da se,zajedničkom mudrošću, nenačini potez koji bi bilo koga

uvrijedio, imajući u viduprošlost, iskustvo iz Drugog

svjetskog rata i uloguStepinca u tom periodu

Hrvatska zajednica

Značajan susret o važnim temama

Hrvatska zajednica

13 Minority News

Tokom programa se moglo čuti kako jeto Bunjevačka matica radila u protekledve decenije, koja je bila njena uloga,kako funkcioniše danas, ali i koji suplanovi za budućnost.Govoreći o ak-tivnostima Matice u proteklih dvadesetgodina, Ivan Sedlak, njen predsednik jeistakao:

– Krenuli smo od nule, a za dvadeset go-dina vidimo da smo uradili dosta. Godine1998. pokrenute su „Bunjevačkenovine”, a od 2006. izdajemo dvo-mesečnik za nauku, kulturu i stvaralaštvo„Rič Bunjevačke matice”. Možemo sepohvaliti i izdavačkom delatnošću, izanas su četrdesetčetiri izdanja, i to izraznovrsnih oblasti, kulture, istorije,

običaja, muzike... Hvalimo se, takođe, itradicionalnom manifestacijom „Večeriutorkom”, gde smo publici predstaviliizdavačku delatnost, imali istorijske tri-bine, obeležavali važne datume...Svakako, moram spomenuti i projekat sdecom i za decu „Bunjevačka lipa rič”...– istakao je Sedlak i dodao:

– Imali smo važnu ulogu u rešavanju sta-tusa Bunjevaca, osnivanju Nacionalnogsaveta bunjevačke nacionalne manjine...

Rođendan su Bunjevačkoj matici uzprigodne poruke čestitali Atila Juhas,pomoćnik pokrajinskog sekretara za kul-turu i informisanje, Etela Jerinkić,pomoćnica gradonačelnika Suboticezadužena za kulturu i Branko Bešlić, pot-

predsednik Matice srpske, dok je SuzanaKujundžić Ostojić, predsednica Na-cionalnog saveta bunjevačke nacionalnemanjine, za govornicom istakla:

– Jubilej je pokazatelj da su reosnivačiMatice pre dvadeset godina pokrenulionaj deo koji je bio potreban, koji se bavipisanom reči, književnošću, umetnošću,naukom i istorijom. Brojni članoviBunjevačke matice su svojim volonter-skim radom i trudom zadužili svoj narod,i za vreme koje je iza nas kroz pro-puštene decenije kada nismo imali pravoni zvati se svojim imenom, i za vremekoje dolazi, u kojem ćemo, nadam se,stignuti mnoge narode. Za velike rezul-tate su potrebni i bolji uslovi za rad, a njihMatica može steći ako se bude opre-delila da postane ustanova kulture, učemu bi je Nacionalni savet podržao i saradošću prihvatio. Za velike rezultate supotrebni jedinstvo i sloga u radu Maticei Nacionalnog saveta, kao i sa svimudruženjima, jer naš narod očekuje višenego što smo do sada postigli.

Bila je to prilika da se diplomama, zah-valnicama i poveljama nagrade oni kojisu dali svoj doprinos u radu. Najvrednijapriznanja, povelje,dobili su MarkoMarjanušić, Tamara Babić, ĐurđicaSkenderović i Andrija Peić Tukuljac.

U kulturno-umetničkom delu programaučestvovali su pesnici Bunjevačke ma-tice, dok je Tamara Babić u pratnji TA„Sledbenici Tumbas Pere Haje” otpevalanekoliko bunjevačkih pesama.

14 Minority News

Bunjevačka zajednica

dvadeset godina od reosnivanjaBUNJevAČkA MAtiCA PRoSlAvilA vRedAN JUBileJ

elika većnica gradske kuće u Subotici bila je u četvrtak, 10. septembra,domaćin obeležavanja vrednog jubileja Bunjevačke matice – uz prigo-dan program obeleženo je dve decenije od njenog reosnivanja.V

Izvor: Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine

Svojim prisustvom Karavan su uveličaligospodja Veronika Senjukova, konzulkau Ambasadi Češke u Beogradu, gospodinŽeljko Crnogorac, pokrajinski poslanik,gospodin Stanko Petrović, predsednikopštine Bela Crkva.U Karavanu su učešće uzeli i Aktiv ženaSUBNOR-a, ambulantna služba Domazdravlja, odeljenje unutrašnjih poslovaMUP-a Bela Crkva, regionalna TelevizijaBanat, predstavnici štampanog medijaBC Fleš kao i mnoštvo prijatelja Škole

plus. U Karavanu su učestvali rekreativciod 5 do 65 godina. Ova tradicionalnamenifestacija je promocija sporta za sve,uz edukativni karakter.Biciklistički karavan Škole plus krenuo jeu prepodnevnim satima, uz obezbe-đenje Policijske stanice i ekipe Domazdravlja, kao i uz obeležene redare iz re-dova organizatora. Karavan sa decom,omladinom, njihovim roditeljima i sarad-nicima Škole plus kretao se kroz CrvenuCrkvu, sve do Češkog sela, ukupno višeod devet kilometara, uz pauzu i

neophodno osveženje. U Češkom seluorganizovana je poseta Muzeju Čeha,kraće predavanje i upoznavanje sa tradi-cijom Čeha na prostoru Srbije, radio-nice, osveženje, ručak i igre naotvorenom. Interesantno je pomenutida je Trka češko – srpskog prijateljstvadobila i svoju himnu prema idejiučiteljice češkog jezika, Ilone Kirhnerove.Svi učesnici zajedno pevaju pesmu -himnu Cyklistika, češkog autora JaromiraNohavice, uz muzičku pratnju i svesrdnupodršku učiteljice češkog jezika IloneKirhnerove, a ove godine uz pratnju i naklarinetu.U dvorištu muzeja, nakon radionica, or-ganizovano je druženje na češkom i srp-skom jeziku, uz igre na otvorenom.Nakon toga usledila je podela nagrada zanajsavesnijeg vozača, najmladjeg, naj-starijeg, najbržeg, najupornijeg i slično,kako bi Tim za procenu vožnje mogao izsvih starosnih kategorija da podeli nekunagradu. Najmlađi vozač bio je VukAnđelić sa 5 godina a najstariji MirjanaBabić sa 65. Podelili smo diplome i na-grade i time motivisali decu i omladinuda koriste što češće vožnju biciklom, alipravilno i bezbedno, kako bi im život biokvalitetniji, zdraviji i kako bi stekli zdraveživotne navike.

15 Minority News

Autor: ljiljana Stehlik

Češka zajednica

kARAvAN Češko – SRPSkog PRiJAtelJStvA

cilju podizanja svesti kod dece, omladine i njihovih roditelja o važnostifizičke kulture i usvajanja zdravih stilova života, već četvrtu godinuzaredom uz pokroviteljstvo Ministarstva inostranih poslova RepublikeČeške, opštine Bela Crkva, Sportskog saveza Bela Crkva i Crvenog krsta

Bela Crkva škola plus organizuje karavan češko – srpskog prijateljstva.U

16 Minority News

Bošnjačka zajednica

PRedStAvNiCi BNv-A UČeStvovAliNA dRUgiM tRAdiCioNAlNiM

SUSRetiMA NACioNAlNiH MANJiNA

Tijekom prvog dana susreta resorni od-bori su u odvojenim sastancima iznosiliprijedloge izmjena i dopuna zakona ipodzakonskih akata značajnih za pravanacionalnih manjina, te usaglašavalisadržaj dijela Akcionog plana zapoglavlje 23 koje Republika Srbija vodiu pregovorima za pristupanje Evrop-skoj uniji, a odnosi se na manjinskaprava.

Na osnovu iznijetih prijedloga odnosnozaključka sa sastanaka resornih od-bora, svi predstavnici nacionalnihvijeća su drugog dana učestvovali uplenumskoj raspravi Koordinacije na-cionalnih vijeća i donosili odluke kojeće zastupati posebna delegacija ma-njina u razgovorima sa nadležnim mi-nistarstvima.Drugi susreti predstavnika manjinskih

naroda i nacionalnih manjina suodržani na inicijativu Koordinacije, apredloženo je da se susreti zakazuju i

češće, a naročito sastanci Odbora zaobrazovanje i tima koji učestvuje uizradi akcionog plana zbog bitnosti pi-tanja obrazovanja na maternjem jezikui evropskog puta Srbije za sve ma-njinske narode i nacionalne manjine uSrbiji.

lanovi resornih odbora Bošnjačkog nacionalnog vijeća učestvovali su19. i 20. septembra 2015. godine na drugim tradicionalnim susretimanacionalnih vijeća manjinskih naroda i nacionalnih manjina koji su or-ganizovani u kovačici.Č

17 Minority News

Bošnjačka zajednica

Regionalizam kao dobar mehanizamzaštite manjinskih naroda

otpredsjednici Bošnjačkog nacionalnog vijeća, vasvija gusinac i Muhedin Fijuljanin, učestvovali su naprezentaciji Principa politike integracije nacionalnih manjina u Republici Srbiji, održanoj u Beogradu u organi-zaciji Foruma za etničke odnose.P

Kao jedan od modalitetauspostavljanja manjinske samouprave

potpredsjednici BNV-a, Vasvija Gusinac iMuhedin Fijuljanin, su potencirali

decentralizaciju vlasti kroz uspostavljanje tzv.srednjeg, regionalnog nivoa

Učestvujući u raspravi oni sutom prilikom istakli niz prob-lema sa kojima se bošnjačkanacionalna zajednicasusreće u ostvarivanju svojihprava, ukazujući i na pravce imodele njihovog rješavanja.

Posebno, oni su istaklinužnost promjenepostojećeg zakonskogokvira, preciziranje statusanacionalnih vijeća i us-postavljanje adekvatnih za-

štitnih mehanizama, kao iustanovljenje jasnih krivičnihsankcija za prekršioce za-kona u pogledu manjinskihprava.

Kao jedan od modaliteta us-postavljanja manjinskesamouprave potpredsjedniciBNV-a, Vasvija Gusinac iMuhedin Fijuljanin, su po-tencirali decentralizacijuvlasti kroz uspostavljanje tzv.srednjeg, regionalnog nivoa.

Govoreći o pitanju inte-gracije oni su ukazali i naopasnost od asimilacijemanjina ističući da, kad je upitanju bošnjački narod, ima

mnogo zaostalih neriješenihpitanja iz prošlosti, kao i toda je neophodno u vezi satim sprovesti adekvatnu lus-traciju.

18 Minority News

- Program stipendija NSM-a postoji većpet godina, ali smo ove godine prvi putinformativna predavanja organizovali, neza đake, nego za njihove roditelje koji će

im stvoriti uslove za studiranje. Važno jeda naša deca studiraju i da poznaju svojemogućnosti – rekla je Anita NjilašLeonov, koja je detaljno prikazala pro-

grame koji treba da povećaju šansu zastudiranje vojvođanske mađarske omla-dine, u cilju da ovi učenici lakše stignu nafakultete i da dobiju materijalnu pomoć,čime se smanjuju izdaci roditelja.

U okviru programa NSM-a se, osim izda-vanja informativne sveske i turneje, nudii besplatna priprema za fakultet zasvakog učenika iz 13 predmeta, elektron-skim putem od 1. marta, a verovatno ćese od aprila isti održavati u učionicama.Pored toga, učenici mogu da konkurišu iza stipenduju NSM-a koji nudi između110-150 evra mesečno tokom 10 meseciza najbolje studente. Studenti mađarskenacionalnosti koji studiraju u NovomSadu mogu da biraju i Kolegijum Evropagde se može smestiti 40 vojvođanskihmađarskih studenata. Da bi se mladiškolovali u svojoj domovini, neophodnoje znanje srpskog jezika: za usavršavanjeistog će se i ove godine organizovati kur-sevi. Tokom leta, moći će da se javeučenici trećih razreda srednje škole, a najesen i učenici koji su primljeni na nekiod novosadskih fakulteta.

rađanski fond Panonija izNovog Sada uputio je pozivmladima do 25 godinastarosti, pripadnicima na-

cionalnih zajednica Mađara, Hrvata,Rusina, Rumuna, Roma i Slovaka, da seprijave za učešće na petodnevnom pro-gramu obuke za edukatore (trening zatrenere). Prijave su otvorene do 30.septembra.

Projekat "Na mom jeziku – neformalnimobrazovanjem za korak bliže ka zapošlja-vanju" ima za cilj da neformalnim obra-zovanjem obuhvati veći broj mladih izranjivih grupa - koji se obrazuju najezicima nacionalnih zajednica i Roma uAP Vojvodini, radi olakšanog odabira

zanimanja i pripreme za tržište rada.

Potencijalni edukatori će, nakon selek-cije, pohađati petodnevnu obuku zatrenere, koja će biti izvedena u okvirudva modula, tokom oktobra meseca uNovom Sadu. Nakon obuke će biti uprilici da na svom maternjem jezikuodrže ogledne radionice u srednjim iliosnovnim školama u kojima se nastavaodvija na jezicima nacionalnih zajednica.

Za učešće u projektu mogu da se prijavemladi sa najmanje srednjim obrazo-vanje, koji imaju dokaz da tečno ipravilno koriste maternji jezik, koji sunezaposleni ili studenti apsolventi(odnosno koji mogu prioritetno da

posvete vreme treningu, pripremama iizvođenju oglednih radionica).

Motivaciono pismo (na srpskom i mater-njem jeziku), skenirani dokaz o pozna-vanju maternjeg jezika i popunjenprijavni formular potrebno je poslati napanfond@mts.rs, mknenin@gmail.com,sa naznakom „Prijava za ToT obuku".

Prijave su otvorene do 30. septembra u15 časova.Dodatne informacije mogu sedobiti i putem telefona 021 533 570 ili064 312 6191.

Projekat "Na mom jeziku" podržao jePokrajinski sekretarijat za sport i omlad-inu.

Mađarska zajednica

Projekat

Raznovrstan program podrškestudentima

acionalni savet Mađara započeo je svoju informativnu kampanju zabuduće studente u okviru kojeg se roditelji maturanata širom vojvodineinformišu o mogućnostima studiranja, o stanovanju u domu evropakolegijum, kao i o kompleksnom programu stipendiranja NSM-a zaroditelje maturanata Poljoprivrednog i tehničkog srednjoškolskog centra

„Jožef Besedeš“ u kanjiži u svečanoj sali gradske kuće.

N

G

informator NSM-a za roditelje maturanata koji uče na mađarskom nastavnom jeziku – Prva stanica turneje bila je kanjiža

Anita Njilaš leonov

obuka za edukatore "Na mom jeziku"

Publikaciju podržava Fondacija za otvoreno društvo, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda iMisija OEBS u Srbiji. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove vlada

i organizacija koje finansiraju projekat