objavljivanje podataka i informacija banke · 3. aposlenima u banci, kako bi se obezbedili stalni...

1

Objavljivanje podataka i informacija

za Societe Generale Banku Srbija a.d. Beograd

2

maj 2014

:

1 .................................................................. 3

2 STRATEGIJA I POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA BANKE ............................. 3

2.1 Svrha i ciljevi strategije i politika upravljanja rizicima ................................... 3

2.2 Odgovornosti u procesu upravljanja rizicima .............................................. 3

2.3 Kategorije rizika .......................................................................................... 4 2.4 Organizacija procesa upravljanja rizicima ................................................... 6

2.5 ............................................... 10

3 KAPITAL BANKE ............................................................................................. 11

3.1 Opis osnovnih karakteristika elemenata kapitala Banke ............................ 11

3.2 Strategija upravljanja kapitalom ................................................................ 12

4 KAPITALNI ZAHTEVI I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI

KAPITALA ............................................................................................................... 14

4.1 Interna procena adekvatnosti kapitala ...................................................... 14

4.2 Regulatorni kapitalni zahtevi ..................................................................... 20 5 PROCENU RIZIKA

21

5.1 Kreditni rizik .............................................................................................. 21

5.1.1 ..................... 21

5.1.2 Opis pristupa i metoda koji 21

5.1.3 ................................................................ 22

5.1.4 Eksterni kreditni rejtinzi ...................................................................... 33

5.1.5 Instrumenti ..... 34

5.2 Rizik druge ugovorne strane ..................................................................... 38 5.3 ............................................................................................... 39

5.4 Operativni rizik .......................................................................................... 40

5.5 Kamatni rizik ............................................................................................. 41

5.6 ................... 42

6

............................................................................................................. 44

3

45/2011) Societe Generale e podatke i

informacije:

1

Poslovno ime banke: Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd (u daljem tekstu Banka

ili SGS)

Adresa: Bulevar Zorana in i a 50 a/b, 11070 Beograd, Republika Srbija

2 STRATEGIJA I POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA BANKE

2.1 Svrha i ciljevi strategije i politika upravljanja rizicima

Strategija i politike usmerene su na definisanje globalnih principa Banke u preuzimanju rizika

ima se tako , za procenu i

za merenje rizika, kao i obuhvataju svi principi Banke kada je re o oblastima koje su

.

Glavni ciljevi strategije i politika upravljanja rizicima su:

1. Doprinos razvoju aktivnosti Banke putem optimizacije njene ukupne profitabilnosti

prilago ene rizicima;

2. kvalitetne infrastrukture za merenje i pra enje rizika;

3. aposlenima u Banci, kako bi se obezbedili stalni

oprez i delotvornost u preuzimanju rizika i upravljanju odlukama. Strategija je uskladjena

poslovanja i eti kog odnosa u bankarskom sektoru.

2.2 Odgovornosti u procesu upravljanja rizicima

1. Implementacija ukupne risk politike Banke zajedni ka je odgovornost Direkcije za

vezi sa operativnim rizikom), i sektora za poslove sa klijentima s druge.

2. Banku, za razvoj metodologija i alata za izra

Banke dobija redovne i nezavisne informacija o obimu i

razvoju ovih rizika.

3. Sektori za poslove sa klijentima obavljaju veliki broj funkcija (analiza, skoring, ,

monitoring ), kao i srodnih operativnih funkcija (pra enje kolaterala, provera

dok -a i/ili proveri Sektora za poslove

4. Odgovornost je RISK-

upravljanja rizicimaBanke svim zainteresovanim

stranama, blagovremeno i na najpogodiji mogu i na in, kao i da se uvere da je strategija

shva ena i prihva

enjima i odgovornostima koje su mu dodeljene, kao i o strukturi koja

se primenjuje za njihovo ostvarivanje.

5. Kada je re o novim specifi nim aktivnostima ili proizvodima koji su novi ili su u procesu

Zadatak ovog Odbora, koji je osnovan i kojim zajedni ki upravljaju RISK i Direkcija za

strategiju i marketing (u daljem tekstu: STMA), je da obezbedi, pre lansiranja bilo kakve

nove ponude, da proizvod bude procesuiran od strane Sektora resursa i da obezbedi da

4

pravilno shva eni, da se mogu na efikasan na im

kontrolnim procedurama.

6.

sa klijentima

- u identitet, solventnost i pravnu sposobnost

klijenata da ispunjavaju svoje obaveze pre stupanje u poslovni odnos sa njima;

- prepoznaju bilo koji slu aj stvarnog ili potencijalnog sukoba interesa i da veoma brzo

budu u stanju da primene odgovaraju e procedure o poverljivosti, pre preuzimanja ili

e od korisnika finansijskog saveta ili

kreditne transakcije;

- zaklju uju finansijske poslove sa klijentom samo ukoliko su ti poslovi u finansijskim

ima firme ii predmet su a eksternim revizorima firme.

7. S obzirom na to da bankarska organizacija dozvoljava licima razli itog profila (u smislu

ne ili me uzavisne

rizike, obaveza je RISK-

se oslone na:

- resurse Banke koji poseduju adekvatno znanje i iskustvokoje odgovara prirodi i

koji bi bili u stanju da obavljaju procenu uz

neophodnu stru nost i odgovornost, uz me usobnu konstruktivnu komunikaciju, kao

i komunikaciju sa zaposlenima u Odeljenju za kreditni portfolio i za tehnike

smanjivanja rizika;

- Najnaprednije metodologije merenja svake kategorije rizika, koje odgovoraju prirodi i

obimu odgovaraju e transakcije, kojim se obezbe uje dosledno razumevanje svih

rizika kao i procena tih rizika u odnosu na kapital i na ostvarene rezultate Banke,

uklju uju enju simuliranih pretpostavki (stres

scenario);

- Informacione sisteme i standarde upravljanja koji obezbe uju doslednost podataka i

enje rizika u skladu sa optimalnom periodi u, na konsolidovanoj

osnovi klijenta, ukoliko je i uz zadovoljavaju u proveru podataka i

nivoa sigurnosti;

- zaposlene

klijentima koji su predmet njihove provere;

- Politiku zarada koja na odgovaraju i na

donetih odluka i uzima u obzir njihovu uskladjenost sa strategijom i standardima

upravljanja rizika koje postavlja Banka.

8. RISK utvrdjuje pravila primene strategije upravljanja rizicima u okviru Banke u formi

generalnih politika i procedura, koje se mogu dalje razraditi ve im brojem operativnih

procedura koje izra uju sektori Banke. Oni obuhvataju sve modalitete prikupljanja,

procene, pra enja i kontrole ovih rizika, definisanjem izri ite odgovornosti za svaki

organizacioni deo i dostavjanjem jasnih proverenih podataka.

9. Odeljenje interne revizije o je za proveru pristupa upravljanju rizicima, njegovu

sveobuhvatnost i adekvatnost za celu Banku, kao i njegovu uskla enost sa internim

procedurama.

2.3 Kategorije rizika

Imaju icima u

SGS-u usredsre eno je na slede e osnovne kategorije rizika:

1. Kreditni rizik (i s tim u vezi rizik koncentracije, valutno indukovani kreditni rizik, rizik

spoljnih faktora i rezidualni rizik)

2. i rizik (i s tim u vezi devizni i cenovni rizik)

3. Operativni rizik

4. Rizik likvidnosti

5. Rizik kamatnih stopa

Kreditni rizik

5

1. Rizik koncentracije - je zbog jake koncentracije

(industrijska, geografska itd);

2. Valutno indukovani kreditni rizik - rizik ostvarivanja kreditnog gubitka zbog

3. Rizik od ostvarivanja gubitaka po osnovu uticaja spoljnih faktora, a posebno

promena u koji imaju za posledicu rast

4. Rezidualni rizik

je banka

Upravljanje kreditnim rizikom definisano je setom dokumenata -

privrednim subjektima i preduzetnicima. upravljanja

kreditnim rizikom i to:

Apetit za preuzimanjem rizika

Principe upravljanja rizikom

Uspostavljanje poslovnog odnosa sa klijentima

Uspostavljanje limita

Analizu rizika zemlje

P

rk-to-

market pristupa.

Banka forsira vrlo konzervativnu politiku vezano za trgovanje finansijskim i robnim

po nalogu klijenata (uz odgovaraju

likvidnosti Banke. Samim

tim, p

trgovanja.

Operativni rizik

internih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u

i

pravni rizik.

Upravljanje operativnim rizikom definisano je Politikom operativnog rizika. Osnovni elementi

ove politike obuhvataju:

rizika

permanentne supervizije procesa u banci

Rizik likvidnosti

Banke da izmiri svoje dospele obaveze bilo konverzijom svoje likvidne aktive, bilo

6

internim i eksternim faktorima (koji su van kontrole B

rizikom likvidnosti. Banka je razvila sveobuhvatan sistem merenja rizika likvidnosti primenom

raznovrsne scenario analize u uslovima stresa. Pored toga, ovaj rizik se prati i njime se

upravlja kroz regulatorne pokazatelje/limite definisane od strane NBS, kao i putem interne

metodologije i internih limita. Banka naime ocenjuje strukturu bilansa stanja, kvalitet/

testove za likvidnost kako bi se osiguralo adekv

na rizik likvidnosti.

Rizik kamatnih stopa predstavlja rizik smanjenja finansijskog rezultatata i ekonomske

vrednosti kapitala prouzrokovanog varijacijama kamatnih stopa, preko pozicija iz bilansa

Politika za upravljanje

kamatnim rizikom u bankarskoj knjizi. Kako bi obezbedila adekvatno upravljanje rizikom

kamatnih stopa Banka je uspostavila system identifikacije, procene, nadgledanja i

uticaj na ekonomsku vrednost kapitala (EVE) i uticaj na neto prihod od kamate (NIM) u cilju

adekvatnog upravljanja ovim rizikom.

2.4 Organizacija procesa upravljanja rizicima

Organizacija

Direkciju za upravljanje rizicima ine odeljenja: Odeljenje za rizik druge strane,

i Odeljenje za

kreditni portfolio.

- Odeljenje za rizik druge strane bavi se procenom i odobravanjem rizika kredita u

procesu kreditiranja za tzv. retail i corporate klijente u onom delu koji se odnosi na

kreditnog portfolija. U ovom Odeljenju je sistematizovana i

ija je uloga da obezbedi detaljno i

permanentno pra enje Odeljenju

od strane

- Odeljenje za naplatu bavi se portfolijom tzv. corporate i retail

problemati nih klijenata, kao i procesom naplate kredita corporate i retail klijenata u

-

portfolio pod nadzorom Direkcije za upravljanje rizicima, i samim tim preduzima sve

klijenata SOGELEASE Srbija - ukoliko su klijenti banke) koji sudefinisani kao

- Odeljenje za kreditni portfolio obavlja kvantitativnu i kvalitativnu analizu kreditnog

portfolija i identifikaciju klju nih faktora rizika na nivou portfolija.

Odgovornosti

Imaju

pojedinca niti jedne organizacione jedinice, ve se odnosi na u Banci.

Prezentacija koja sledi ura ena je u skladu sa organizacionom strukturom Banke:

1 - Odgovornosti zaposlenih za rad sa klijentima

7

U ovom kontekstu ne pravi se razlika izme u razli s

obzirom da zaposleni za rad sa klijentima imaju iste obaveze bilo da je re o radu sa fizi kim

licima, malim privrednim subjektima i preduzetnicima, preduze

Jedna od glavnih odgovornosti saradnika za rad sa klijentima,

i da saradnici za rad sa klijentima

treba da organizacionim delovima koje donose odluke o kreditima dostavljaju sve poznate

informacije o klijentu, kako bi tiorganizacioni delovi doneli adekvatne odluke na osnovu svih

aspekata koji bi mogli uticati na profil rizika klijenta.

Kao spona izme u klijenta i Banke, saradnici za rad sa klijentima imaju pristup ve em broju

informacija u odnosu na druge zaposlene u banci. Oni ne samo da imaju pristup zvani nim

informacija o klijentu: zvani na dokumentacija, finansije, itd, ve su u i mogu nosti da

organizacionim delovima.

Ako pripremu kreditne dokumentacije ne obavljaju sami saradnici za rad sa klijentima, treba

pripremaju dokumentaciju u fajlu ili skoringbodovnom sistemu, potrebno je da informacije

koje unose budu potpune i pouzdane.

Saradnik za rad sa klijentima je tako i broj informacija u kreditni

predmet radi identifikovanja svih potencijalnih izvora rizika. Time se Direkciji za upravljanje

rizicima omogu ava da ih na pravi na i

Bilo kada tokom trajanja kredita, pa i neposredno po odobrenju zahteva a pre plasiranja

sredstava, ako saradnik do e do novih informacija koje bi mogle uticati na risk profil klijenta,

i korak u

proceduri m

Namerni previdi u dostavljanju informacija o klijentu koje bi mogli uticati na kreditnu odluku

smatra kog kodeksa i bi e adekvatno sankcionisani.

organizacionim delovima nije ograni ena na period procene kredita, ve postoji i po

odobravanju kredita. Cilj je da se uo i svaka promena finansijske situacije klijenta i, u slu aju

interese.

da efikasnost politike i preduzetih mera u velikoj meri zavisi od blagovremenosti njihovog

predo avanja.

Za formiranje dokumentacije i KYC-a koje se ti

Obaveza profesionalnog opho enja: Kod analize rizika, iako nisu stru njaci za pitanja

Uspostavili dobre odnose sa klijentom davanjem kvalitetnih saveta i time stvarali

i koji je to

i u vidu

rioda dospe a,

na ina otplate, itd.

8

Na najbolji na i da ne

no,

ne

2 Odgovornosti

obezbe

rad sa fizi kim licima, saradnike odeljenja

ima i saradnike odeljenja za pra

Kontrola dokumentacije:

kontrolisanje da li je dokumentacija

nosti. Kona no,

sradnik odelj e da proceni, gde god je to mogu e, da li je

dostavljena dokumentacija falsifikovana i da, ako ima bilo kakve sumnje, o tome obavesti

svoje pretpostavljene. Posebna odgovornost saradnika odeljenja za pra enje finansijskih

ne

kim hartijama itd.)

P : su u situaciji da prikupljaju informacije o klijentima

u istoj meri kao saradnici za rad sa klijentima, oni pod odre enim okolnostima mogu biti

svesni nekih

aju da do u do informacije od materijalnog

uticaja na kreditnu odluku, potrebno je da te informacije stave na raspolaganje svojim

e saradnicima za rad

sa klijentima i donosiocima odluka, kako bi ovi postupili u skladu sa njima.

Pra enje i doslednost podataka:

potrebno pratiti na adekvatan na in. To pra

enje pravih podataka kako bi se donele odgovaraju e odluke

zasnovane na primljenim informacijama.

Kontrola sredstava obezbe enja: enja (za

zahteve preko 50 hiljada evra) obavlja kontrolu sredstava obezbe enja. Upravljanje

sredstvima obezbe enja je proces koji podrazumeva slede e korake:

a) kreiranje sredstava obezbe enja u sistemu,

b) periodi ne i vanredne procene vrednosti sredstava obezbe enja,

c) obnavljanje sredstava obezbe enja,

d) brisanje sredstava obezbe enja i

e) realizacijasredstava obezbe enja (gotovinski depozit ili menice).

3 Odgovornosti Direkcije za upravljanje rizicima

adekvatnih odluka na osnovu objektivnih pokazatelja, Direkcija za upravljanje rizicima treba

da prilikom procene kreditnih fajlova i davanja preporuka iz oblasti kreditnog rizika razmotri

sve dostavljene i dostupne informacije.

RISK ima obavezu da identifikuje i proceni sve preuzete rizike, ak i u slu aju kada oni nisu

jasno odre eni inicijalnim zahtevom (Rizik klijenta, Sektorski rizik, Rizik zemlje...).

RISK je tako

sve podatke koji mogu zna ajno uticati na odluke.

9

jer i da klijenti ne bi trebalo da nepotrebno

jer omogu enjem u davanju preporuka

informacije i da ne da najbolju preporuku. Dakle, odluke treba donositi

blagovremeno, a ukoliko se podaci o nekom klijentu ili pitanjima rizika ne mogu

predvideti na

i da predmete i slu ajeve razmatra e.

e trebalo

pitanjima i pitanjima ekonomskog

e

omogu ava RISK-u da ih nakon provere potvrdi ili porekne i time donese najbolju mogu u

odluku.

Obuka i razmena informacija: S obzirom na prethodno opisane odgovornosti saradnika

treba da obezbedi adekvatnu informisanost i obuku iz oblasti rizika.. Potrebno je da RISK

pomogne svim zaposlenima u spoznaji rizika. Shodno tome, zaposleni u RISK-u treba da

stoje na raspolaganju zaposlenima za sva pitanja iz oblasti rizika.

Kontrola i provera: U vezi sa adekvatnim pra enjem rizika koje Banka preuzima, treba

naglasiti da, iako su svi zaposleni u Banci -u

a odgovornost u pravovremenom pra

obavljanju pravovremene provere, RISK treba da dostavi odgovaraju e preporuke i da

obezbedi primenu adekvatnih mera u em roku posle dostavljanja tih preporuka.

proizvodima Banke koji uzrokuju pojavu rizika za Banku, kao i o svim promenama koje se

im proizvodima.

scoring sistema:

kvaliteta kreditnih portfolija odobrenih na osnovu scoringsistema ili procedura i, ukoliko je

potrebno, koriguje scoring

odluka.

4 Odgovornosti Kreditnog odbora (skra eno: KO):

Odgovornosti Kreditnog odbora su odlu ivanje o kreditima iji iznos prevazilazi limite

odre Glavna

razlika izmedju KO i RISK-a u procesu odlu ivanja o kreditnim predmetima sastoji se u tome

5 Odgovornosti Odbora za pra enje uskla enosti aktive i pasive (skra eno:

ALCO):

Odgovornost ALCO-a koji upravlja strukturom bilansa stanja, u domenu upravljanja rizicima

se odnosi na pra enje rizika likvidnosti (uklju uju i sisteme za merenje, procenu i pra enje

likvidnosti, GAP-ova, stress testiranje itd) i rizika kamatnih stopa

6 Odgovornosti Odbora za pra eno: MARCO):

Odgorovnost MARCO-

njihovo odobrenje, promenu ili ukidanje.

7 Odgovornosti Odobora za operativni rizik (skra eno: ORCO):

Odgovornost ORCO-a je upravljanje operativnim rizikom, primenom korektivnih mera koje su

usmerene na smanjenje operativnih rizika

10

8 eno: IO):

strategiju

upravljanja rizicima. Tako e, IO e odlu ivati o procedurama za identifikaciju, merenje,

procenu i pra enje rizika koje banka preuzima. U slu aju da neke aktivnosti ili rizici nisu u

skladu sa utvr enom politikom i principima, IO e biti u obavezi da o tim slu ajevima

obavesti Upravni odbor.

9 Odgovornost Odbora za kontrolu uskla enosti poslovanja:

Odgovornost Odbora za kontrolu uskla enosti poslovanja je pra enje i ukazivanje na

eventualne neuskla enosti Banke sa regulativom i propisivanje postupanja u cilju otklanjanja

takvih neuskla enosti.

10 Odgovornost Odbora za pra enje poslovanja Banke (ska eno: Odbor za

reviziju):

11 Odgovornost Upravnog odbora (skra eno: UO):

Glavna obaveza Upravnog odbora u odnosu na upravljanje rizicima je da utvrdi strategiju

upravljanja rizikom Banke i da nadgleda rizike koje Banka preuzima u svojim aktivnostima.

UO je tako o pojedina nom

klijentu ili grupi klijenata), a na osnovu preporuka RISK-

odobri za iznose rizika, kao i uslove koji se odobravaju na zahtev klijenata. Kona no, UO bira

lanove Kreditnog odbora za pitanja rizika.

2.5

im tipovima rizika:

- kreditni rizik (uklju uju i rizik druge ugovorne strane);

-

- operativni rizik;

- rizik koncentracije;

- rizik likvidnosti;

- kamatni rizik;

- devizni rizik;

- rizik zemlje;

- rizik uskla enosti poslovanja;

- rizik ulaganja banke,

standardima Societe

Generale Grupe i zahtevima kreditora i investitora.

Odeljenja interne revizije u skladu sa

i eksternih revizora.

11

3 KAPITAL BANKE

3.1 Opis osnovnih karakteristika elemenata kapitala Banke

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala, umanjenih za

odbitne stavke.

rezerve iz dobiti, nematerijalna ulaganja kao odbitna stavka, nerealizovani gubici po

kapitala i deo potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i

vanbilansnim stavkama Banke.

Dopunski kapital ine revalorizovane rez

prodaju i subordinirani kapital.

Odbitne stavke ukupnog kapitala ine iznos potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama Banke i ulaganja u druga lica u

finansijskom sektoru u iznosu ve em od 10% kapitala tih lica.

U nastavku je data tabela koja prikazuje strukturu kapitala Banke na dan

31.12.2013. godine.

STRUKTURA KAPITALA

NAZIV POZICIJE IZNOS U HILJADAMA RSD

OSNOVNI KAPITAL 26.870.737

Nominalna vrednost uplaćenih običnih akcija 23.723.021

Emisiona premija 1.253

Rezerve iz dobiti 10.333.077

Gubitak tekuce godine (808.251)

Nematerijalna ulaganja (413.902)

Nerealizovani gubici po osnovu HOV raspoloživih za prodaju (43)

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke (5.964.418)

DOPUNSKI KAPITAL 9.723.444

Deo revalorizacionih rezervi banke 93.508

Subordinirane obaveze 9.629.936

ODBITNE STAVKE OD KAPITALA (10.044.225)

Ulaganja u druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih lica

(520.618)

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke

(9.523.607)

Odbitne stavke osnovnog kapitala (3.242.518)

Odbitne stavke dopunskog kapitala (3.242.518)

UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 23.628.219

UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 6.480.926

UKUPAN KAPITAL 30.109.145

12

3.2 Strategija upravljanja kapitalom

Strategija upravljanja kapitalom odre ena je strategijom upravljanja Bankom, vrstama i

nivoima rizika preuzetih od strane Banke, o ekivanjima akcionara u vidu stepena prinosa na

kapital. Svaki od ovih elemenata se interno analiziraju u Banci kako bi se odredio potreban

nivo kapitala za neutralizaciju preuzetih rizika poslovanja Banke.

perspektive poslovnog razvoja Banke uzimaju u obzir. Sa jedne strane, potrebno je

izbegavati prekomernu kapitalizaciju banke, dok je sa druge strane, potrebno koristiti

se obezbedila adekvatna struktura i obim

strategiju Banke.

encijalnih negativnih efekata koji proizilaze

kapitalom adekvatno pokriva sve rizike kojima je iz Dakle,

- Zasniva se na procesu identifikacije i merenja rizika ili proceni rizika;

- Obezbediti adekvatan nivo kapital u skladu sa rizičnim profilom Banke;

- Adekvatno inkorporiranje upravljanja kapitalom u sistem upravljanja i odlučivanja

u Banci;

- Upravljanja kapitalom je predmet je redovne analize, praćenja i provere.

Strukturu kapitala (uklju uju i postoje e i planirane izvore za predvi eno kretanje i

rast kapitala)

Kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala, umanjenih za odbitne

stavke. Minimalni kapital Banke je dinarska protivvrednost 10.000.000 EUR po

zvani

adekvatnosti kapitala na nivou od min 12%, odnosno na nivou definisanim

pozitivnim propisima.

Politiku raspodele dobiti

ivanju ostvarene

dobiti, odnosno pokri u gubitka. Odluka o raspore ivanju dobiti i njenom alociranju

u rezer in koji garantuje dovoljno kapitala i njegovu

odgovaraju u strukturu kako za ispunjenje regulatornih zahteva, tako i za

obezbe enje ispunjenje poslovne strategije Banke i njenog rasta. Osnovni princip

raspodele ostvarene dobiti jeste da se dividenda ne e ispla ivati akcionarima

ukoliko se takvo pla

i na njenu likvidnost.

Planiranje kapitala

Banka u procesu izrade poslovne politike planira kretanje kapitala u vremenskom

uzima u obzir regulatorni okvir kao i planirane promene rizikom ponderisane aktive,

usled promena u kvalitetu i kvantitetu kreditnog portfolija i ukupnih bilansnih i

vanbilansnih stavki.

13

Osnovna pravila za ulaganje kapitala

Ulaganje kapitala uskla eno je sa upravljanjem strukturnim rizicima. Banka nema

eksplicitno ograni enje ulaganja kapitala pod uslovom da su ona uskla ena sa

i

regulativu Narodne banke Srbije. Istovremeno Banka j

kamatne senzitivnosti, limite transformacije likvidnosti i limite deviznog rizika.

Minimalnu stopu prinosa na kapital

Banka nema precizno definisanu minimalnu stopu prinosa na kapital, ali u svojoj

Poslovnoj politici predvi a o ekivanu stopu prinosa na kapital na osnovu internih

kao i eksternih faktora od kojih su najzna ekivanja,

makroekonomsko okru

14

4 KAPITALNI ZAHTEVI I PROCES INTERNE PROCENE

ADEKVATNOSTI KAPITALA

4.1 Interna procena adekvatnosti kapitala

Banke, upravljanja rizicima i so

aktivnost

Proces interne procene adekvatnosti kapitala:

- Predstavlja integraln iupravljanja;

- Predmet je redovne procene;

- Predstavlja sveobuhvatn process zasnovan na identifikaciji, merenju i proceni

rizika i predstavlja intgralni deo sistema obravljanja rizicima;

-

-

- Proizvodi razuman nivo internog kapitala.

potencijalni efekat na finansijski rezultat

finansiranja i upotreba tih sredstava.

Proces procene internih kapitalnih zahteva je adekvatan ako je zasnovan na proceni, merenju

set kvalitativnih i kvantitativnih kreiterijuma za procenu merljivih i nemereljivih rizika koje

preuzima Banka u svom poslovanju. Merljivi rizici su oni koji imaju uticaj na finansijski

rezultat i ili kapital Banke, dok se nemerljivi rizici koji imaju uticaj na Banku posmatraju preko

procene (reputacioni rizik).

Proces interne procene adekvatnosti kapitala Banke se sastoji od:

- Analize i projekcije finansijske pozicije I planiranja kapitala;

-

- Procena sistema upravljanja rizicima:

- Merenje i procena pot

-

- Integracija internih kontrola i integracija ICAAP u procese upravljanja Bankom.

Rizik se defini

u ostvarivanju ciljeva u Banci. Upravljanje rizicima podrazumeva identifikaciju, merenje ili

osigurava ostvarenje ciljeva postavljenih od strane akcionara. Banka je u obavezi da

15

ICAAP process implementiran u SGS u skladu je sa zahtevima regulative Narodne banke

- Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) i

- V

Kapital banke

Rizikom ponderisanu aktivu, kapitalne zahteve i pokazatelj adekvatnosti kapitala

- Stabilan proces upravljanja rizicima koji adekvatno identifikuje, meri, agregira i prati

rizike;

- zahteva, planiranja i upravljanja kapitalom, koji se osigurava adekvatna visina

kapitala za pokr

- zasnovan na procesu identifikacije i merenja rizika ili procena rizika;

-

-

-

- predme

ispunjavanja regulatornih zahteva:

-

Bazel II Standar

kao kombinacija standardizovanih metoda i interno razvijene metodologije;

- Stres testiranje relevantnih rizika mora biti zasnovano na konceptu globalnog

ekonomskog scenarija i njen uticaj mor

-

Grupe;

-

od 12%;

- Horizont za stres testiranje je 1 godina. Stres testiranje mora da se zasniva na

- ICAAP okvir i rezultati stres testova moraju analizirani i odobreni od strane

-

- voj

-

-

- ukupnih internih kapitalnih zahteva;

- kapitala banaka i iznosa internih kapitalnih zahteva.

Kroz ICAAP proces SGS redovno pregleda i detaljno analizira sve relevantne rizike koji bi

mogli da utiču na njen rizični profil . Zbog toga set rizika (detaljan spisak videti dole) je

identifikovan, opisan, dok su odnosne metodologije merenja rizika i procedure upravljanja

rizicima koncentrisane u posebnim dokumentima. Ovim rizicima se upravlja u skladu sa

Politikom upravljanja rizicima SG Grupe.

16

Radi upravljanja svakim materijalno značajnih rizicima moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

Adekvatne politike i procedure za upravljanje rizicima koje pokrivaju definicije

rizika, rizik, metodologije merenja i operativne korake koje bi trebalo preduzeti u

redovnim vremenskim intervalima, a u cilju praćenja i izveštavanja ključnih

parametara rizika;

Globalni scenario koji definišu makroekonomski razvoj koji je osnova za stres

testiranje značajnih rizika;

Rizici koji su identifikovani u ICAAP opisani su u tabeli datoj u nastavku:

Rizici

Kratka definicija

Stub I (Regulatorni

zahtevi)

Stub II (interni

modeli)

Stub II – stress

testovi

Kreditni

rizik

Rizik gubitka koji proizilazi iz nemogućnosti dužnika

da servisira svoje finansijske obaveze

prema SGS.

Kvantifikovan: Koristi se standardizovani pristup,

kalkulacija rizikom

ponderisane aktive

Kvantifikovan preko

Stuba I + metodologija koja kombinuje IRBA

pristup prema SG

Paris metodologiji I

interno definisanim PD i LGD pokazateljima za određeni deo

portfolija.

Kvantifikovano

preko stres testa gubitaka usled

makroekonomsk

ih pokayatelja

stopa

nezaposlenosti.

Kreditni

rizik –

kreditno

devizni

rizik (CICR)

Rizik realizacije kreditnog gubitka zbog neodrživog

povećanja rata koje proističu iz

depresijacije lokalne

valute u odnosu na

vrednost konvertibilne valute u kreditima sa

valutnom klauzulom.

Nije kvantifikovan.

Integrisan u upravljanje

kreditnim rizikom kroz redovno praćenje i

otkrivanje klijenata i

sektora koji su osetljivi

na devizni kurs.

Kvantifikovan stopa

gubitaka koji nastaju

usled promena deviznog kursa za

plasmane koji su

indeksirani u stranoj

valuti

Kvantifikovani

stres testiranjem stopa gubitaka

koji nastaju

usled promena deviznog kursa

za plasmane koji

su indeksirani u

stranoj valuti devizno

osetljivom

portfoliju.

Kreditni

rizik – rizik

koncentrac

ije

Rizik od nesavršene

diversifikacije zbog

jake koncentracije

prema jednoj

ugovornoj strani, grupi povezanih komitenata ili specifične sektorske

koncentracije

(industrijska, geografska itd)

Nije kvantifikovan.

Integrisan u upravljanje kreditnim rizikom, kroz

razne analize i napredne

procene, postavljanjem odgovarajućih limita, praćenje i izveštavanje,

procena suvišnih

koncentracija i procena

dodatnog potrebnog kapitala (ako je

potrebno).

Kvantifikovan preko

pretpostavki o

smanjenju rejtinga top

kapitalne zahteve

Stresiran izmenom

pretpostavki o

smanjenju

rejtinga top 30

uticaja na

kapitalne zahteve

Kreditni

rizik –

rezidualni

rizik

Rezidualni rizik je rizik da tehnike ublažavanja

kreditnog rizika daju manje efekte od očekivanih

Nije kvantifikovan ali se tehnike za ublažavanje

kreditnog rizika redovno analiziraju.

Nije kvantifikovan ali

se tehnike za ublažavanje kreditnog

rizika redovno

analiziraju.

Stres test uključuje

promenu vrednosti

adekvatnih

sredstava obezbeđenja za

10% i njihov

uticaj na riizikom

ponderisanu aktivu

Tržišni rizik

Tržišni rizik se definiše

kao rizik od gubitka usled negativnog

dejstva kretanja

parametara na pozicije

iz knjige trgovanja i

otvorenu deviznu

poziciju.

Kvantifikovan preko

standardizovanog pristupa

Kvantifikovan upotrebom VaR

zasnovano na

istorijskim

simulacijama u skladu sa zahtevima NBS u

odnosu na otvorenu

deviznu poziciju

Kvantifikovan korišćenjem

unapred

definisanih stres scenarija u

pogledu

apresijacije /

depresijacije stranih valuta

prema lokalnoj valuti i korišćenje

nVar podataka podvrgnutih

stres testu.

17

Rizik druge

ugovorne

strane –

rizik

zamene

Rizik koji se odnosi na trošak zamene u

transakcijama sa

finansijskim derivatima u slučaju neplaćanja

od strane originalne

ugovorne strane

Kvantifikovan preko

standardizovanog pristupa – metod tekuće

izloženosti.

Kvantifikovan preko

standardizovanog pristupa – metod

tekuće izloženosti.. SG

Grupa se o ovome izveštava preko CVI

file and MRP.

Bez stres testova

Rizik druge

ugovorne

strane –

rizik

poravnanja

Rizik da druga

ugovorna strana ne izmiri svoju obavezu

(isporuke HoV ili

gotovine) na ugovoreni datum dospeća nakon što je

Banka već izvršila

svoju transakciju.

Nije kvantifikovan. Ovim rizikom se upravlja kroz

interno razvijenu

aplikaciju koja omogućava praćenje

limita I izveštavanje u

realnom vremenu.

Nije kvantifikovan. Ovim rizikom se

upravlja kroz interno

razvijenu aplikaciju koja omogućava praćenje limita I

izveštavanje u realnom

vremenu.

Bez stres

testova

Rizik druge

ugovorne

strane –

rizik

dužnika

Rizik vezan za međubankarske

depozite.

Nije kvantifikovan. Ovim rizikom se upravlja kroz

interno razvijenu

aplikaciju koja omogućava praćenje limita I izveštavanje u

realnom vremenu.

Nije kvantifikovan. Ovim rizikom se

upravlja kroz interno

razvijenu aplikaciju koja omogućava praćenje limita I

izveštavanje u realnom

vremenu.

Bez stres

testova

Rizik

likvidnosti

Rizik likvidnosti

predstavlja

da odgovori svojim

dospelim obavezama,

bilo usled nesposobnosti

pribavljanja novih

izvora finansiranja ili

aktive u gotovinu.

Nije kvantifikovan

Rizik likvidnosti se procenjuje putem gep

analize likvidnosti .

Stres testiranje

se sprovodi u

skladu sa

scenarijima definisanih u

Metodologiji za

stres testiranje

rizika likvidnosti.

Rizik

kamatnih

stopa (IRR)

u

bankarskoj

knjizi

IRR je rizik negativnog

uticaja kretanja kamatnih stopa na

finansijski rezultat

Banke i ekonomsku vrednost kapitala

Banke.

Nije kvantifikovan

Kvantifikovan

primenom pretpostavke o

paralelnoj promeni

krive prinosa za 200bp u svim valutama (šok

kamatnih stopa) na

EVE.

Kvantifikovan primenom

pretpostavke o

paralelnoj

promeni krive prinosa za onaj

iznos baznih

poena definisan

u Metodologiji za stres

testiranje

kamatnog rizika

u bankarskoj knjizi (šok

kamatnih stopa)

na EVE.

Operativni

rizik

Rizik nastanka gubitka

usled propusta u radu zaposlenih,

neadekvatnih

procedura, sistema ili eksternih događaja.

Kvantifikovan primenom

pristupa osnovnog

indikatora

Koristi se poseban

pristup razvijen na

nivou SG Grupe.

Primena

scenario analize

Reputacion

i rizik

Rizik negativnih efekata na finansijski

rezultat I / ili kapital

koji proizilaze iz

negativne percepcije Banke od strane

klijenata, ugovornih

stranaa, akcionara, investitora ili

regulatora.

Nije kvantifikovan.

Rizikom se upravlja i

rizik se prati redovnom procenom njegovih mogućih internih ili

eksternih uzroka

Nje individualno

kvantifikovan. Rizikom

se upravlja i rizik se prati redovnom

procenom njegovih mogućih internih ili

eksternih uzroka.Ovaj rizik ulazi u obračun

internih kapitalnih

zahteva za ostale

rizike. Upravljanje reputacionim rizikom

se sprovodi u skladu

sa internom politikom

SG Grupe.

Stres testiranje

je inkorporirano

kroz scenarija za stres testove

kod rizika

likvidnosti i

rizika kamatnih stopa.

18

Strategijski

rizik i rizik

negativnih efekata na

finansijski rezultat ili kapital banke usled

nepostojanja

i strategija, te njihovog

neadekvatnog

usled promena u

banka posluje ili

izostanka

reagovanja Banke na

te promene.

Nije kvantifikovan.

Rizikom se upravlja i rizik se prati redovnom

procenom njegovih mogućih internih ili

eksternih uzroka

Nje individualno kvantifikovan. Rizikom

se upravlja I rizik se

prati redovnom procenom njegovih mogućih internih ili

eksternih uzroka. Ovaj rizik ulazi u obračun

internih kapitalnih

zahteva za ostale

rizike.

Stres testiranje je inkorporirano

kroz scenarija za

stres testove kod tržišnog

rizika.

Poslovni

rizik

Poslovni rizik je rizik

potencijalnih

negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili

kapital banke usled

neadekvatnih ili

nekompletnih poslovnih operacija

koje mogu imati uticaj

investicije.

Procena dostupna kroz

Nije individualno

kvantifikovan.

kapitalne zahteve kroz

druge rizike koji su

pokriveni sa 5% od ukupnog iznosa

internih kapitalnih

zahteva.

Bez stress

testova

Gubitak

kadrova

kadrova je rizik

potencijalnih

negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili

kapital banke usled

bez adekvatne

zamene u kratkom

periodu.


Nije individualno

kvantifikovan.




internih kapitalnih

zahteva.

Bez stress

testova

Rizik

modela

Rizik modela je rizik potencijalnih


finansijski rezultat i / ili

kapital banke usled izbora poslovnih

modela u odnosu na

konkurente kao i usled

profitbilnosti.


kvantifikaciju

Nije individualno

kvantifikovan.



pokriveni sa 5% od

ukupnog iznosa internih kapitalnih

zahteva.

Bez stress

testova

Makroekon

omski rizik

Makroekonomski rizik je rizik potencijalnih



kapital banke usled makroekonomskih ili

regulatornih promena

regulatornim okvirima, fiskalnoj politici,

monetarnoj politici i

sl.).


kvantifikaciju

Kvantifikovano

glavnih makroekonomskih

indikatora i gubitaka

po osnovu kreditnog

indikatora.

Kvantifikovano stresiranjem

glavnih

makroekonomsk

ih indikatora i gubitaka po

osnovu

kreditnog rizika

razvoja tih

indikatora.

Sistemski

rizik

Sistemski rizik je rizik potencijalnih



kapital banke usled negativnih pomeranja


Nije individualno

kvantifikovan.




internih kapitalnih

zahteva.

Bez stress

testova

19

rizik

potencijalnih


finansijski rezultat i / ili kapital banke usled

pomeranja u zemlji ili regionu u kojem

Banka posluje.


Nije individualno

kvantifikovan.

kapitalne zahteve kroz druge rizike koji su

pokriveni sa 5% od


zahteva.

Bez stress

testova

Rizik

zemlje

porekla

Rizik zemlje porekla

potencijalnih negativnih efekata na


kapital banke usled

prema kome je Banka

ili socijalne prirode u


Nije individualno

kvantifikovan.


pokriveni sa 5% od

ukupnog iznosa

internih kapitalnih zahteva.

Bez stress testova

Rizik

domicilne

Rizik potencijalnih negativnih efekata na


kapital banke usled

dovodi do rasta


Nije individualno kvantifikovan.


druge rizike koji su pokriveni sa 5% od

ukupnog iznosa


Bez stress testova

Rizik

ti

rizik potencijalnih


finansijski rezultat i / ili kapital Banke usled

zakonima i pravnom regulativom, odnosno


kvantifikaciju

Nije individualno

kvantifikovan.


pokriveni sa 5% od


zahteva.

Bez stress

testova

Rizik

prirodnih

nepogoda

Rizik prirodnih

nepogoda je rizik

izazvan

poslovanim

aktivnostima na lokacijama koje su

nepogodama.


kvantifikaciju

Nije individualno

kvantifikovan.




internih kapitalnih

zahteva.

Bez stress

testova

Rizik

ulaganja

Rizik potencijalnih negativnih efekata na


kapital banke usled

promene vrednosti hartija od vrednosti

koje Ba

svom portfoliju.


Nije individualno

kvantifikovan.


druge rizike koji su pokriveni sa 5% od

ukupnog iznosa

internih kapitalnih

zahteva.

Bez stress

testova

Rizik

upravljanja

Rizik upravljanja je rizik potencijalnih



kapital banke usled

sposobnosti banke za

uspostavljanjem

sofisticiranih

kontrola, procesa i

poslove pojedinih


Nije individualno

kvantifikovan.



pokriveni sa 5% od


zahteva.

Bez stress

testova

20

organizacionih delova

nedefinisanim.

Rizik

poveravanj

a aktivnosti

licima

Rizik poveravanja

licima je rizik

potencijalnih negativnih efekata na


kapital banke usled

entiteta kojima je

Banka poverila


Nije individualno

kvantifikovan.




internih kapitalnih

zahteva.

Bez stress

testova

Rizik

novih

proizvoda /

usluga

koji proizilaze iz

proizvoda ili usluga

procese i sisteme

Banke.


kvantifikaciju

Nije individualno kvantifikovan.


pokriveni sa 5% od

ukupnog iznosa


Bez stress testova

4.2 Regulatorni kapitalni zahtevi

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, Banka izra unava kapitalne zahteve za

slede e rizike:

- Kreditni rizik - primenom standardizovanog pristupa

- - primenom standardizovanog pristupa

- Operativni rizik - primenom pristupa osnovnog indikatora

- Rizika izmirenja/isporuke

- Rizika druge ugovorne strane primenom metoda teku

iznad minimalno propisanih 12%.

U narednoj tabeli je dat pregled strukture kapitalnih zahteva Banke u skladu sa Odlukom o

adekvatnosti kapitala banke na dan 31.12.2013. godine:

OPIS Iznos u hiljadama RSD

KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK

Države i centralne banke 0

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 60.368

Međunarodne razvojne banke 0

Banke 302.124

Privredna društva 10.294.894

Fizička lica 4.362.939

Ostale izloženosti 716.732

Ukupan zahtev za kreditni rizik 15.737.057

Od čega

Obezbeđeno nekretninama 1.020.926

Dospela nenaplaćena potraživanja 277.238

Kapitalni zahtev za devizni rizik 224.440

Ukupni kapitalni zahtev za tržišni rizik 224.440

21

Kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane 1.888

Kapitalni zahtev za operativni rizik 1.445.683

UKUPAN IZNOS KAPITALNIH ZAHTEVA 17.409.068

5

I PROCENU RIZIKA

5.1 Kreditni rizik

5.1.1 Definicije pojmova dospelih nenapla

postoji

visoka verovatno e izmiriti svoje obaveze u potpunosti i/ili pravovremeno.

enja, individualna u

slu aju individualno zna ajnih plasmana, odnosno grupna za plasmane koji nisu individualno

zna ajni.

Pri obra

nenapla uje sva pojedina

i materijalni zna aj iznosa u docnji utvr uju na na in propisan odlukom kojom se ure uje

klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.

5.1.2 Opis pristupa i metoda koji se koriste za obra un ispravke vrednosti

Plasmane kod kojih

Plasmane kod kojih ne

Pod obezvre enim plasmanima Banka podrazumeva plasmane kod kojih je utvr en

objektivni dokaz obezvre enja.

Pod objektivnim dokazom obezvre enja podrazumevaju se doga aji koji uslovljavaju merljivo

umanjenje procenjenih budu ih tokova gotovine. Objektivni dokazi obuhvataju:

zna

neurednost u izmirenju preuzetih obaveza, ste

ni doga aji

budu ih tokova gotovine

procenu nivoa njihove obezvre enosti podelom:

protivvrednosti) i

100.000 EUR u dinarskoj

protivvrednosti)

Za individualno zna ajne plasmane ili grupe plasmana iznos gubitka utvr uje se kao razlika

izme ih tokova gotovine

. Pri

proceni budu ih nov anih tokova uzimaju se u obzir i tokovi koji e izvesno nastati

realizacijom sredstava obezbe .

Grupna procena obezvre

zna ajnih .

22

pogledu kreditnog rizika, prema tipu proizvoda odnosa stepenu senzitivnosti u skladu sa

internom metodologijom Banke, uskla ene sa metodologijom Societe Generale Grupe.

Budu i tokovi gotovine za homogene grupe plasmana se odre

istorijskih podataka o gubicima po osnovu plasmana sa sli nim karakteristikama u pogledu

kreditnog rizika. Pri proceni se uzimaju u obzir i trenutno dostupni podaci u cilju isklju ivanje

ivanja onih

efekata koji su bitni danas, a nisu imali zna aj u prethodnom periodu.

vrednosti se sprovodi na nivou portfolija. Osnov za to je analiza istorijskih podataka o

Obra unati iznos obezvre enja bilansne aktive banka knjigovodstveno evidentira na teret

rashoda, a u korist ispravke vrednosti te aktive, a obra unati iznos verovatnog gubitka po

osnovu vanbilansnih stavki evidentira na teret rashoda, a u korist rezervisanja za gubitke po

vanbilansnim stavkama.

5.1.3

5.1.3.1

U nastavku je dat pregled strukt

U hiljadama RSD

Klasa izloženosti Ukupna

izloženost Bilansne pozicije

Vanbilansne stavke

Finansijski derivati

Država i centralne banke 71.630.468 52.489.279 19.141.189 0

Teritorijalne autonomije i lokalna samouprava 1.083.539 1.083.374 165 0

Javna administrativna tela 0 0 0 0

Međunarodne razvojne banke 4.346.454 0 4.346.454 0

Međunarodne organizacije 0 0 0 0

Banke 18.596.116 9.645.812 8.916.651 33.653

Privredna društva 147.863.682 85.826.250 62.037.432 0

Fizička lica 41.681.787 37.555.126 4.126.661 0

Pokrivene obveznice 0 0 0 0

Otvoreni investicioni fondovi 0 0 0 0

Ostale izloženosti 33.594.573 10.409.699 23.175.867 9.007

Dospela nenaplaćena potraživanja 19.175.115 19.128.012 47.103 0

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

23.108.614 23.108.557 57 0

Ukupno 361.080.348 239.246.109 121.791.579 42.660

23

5.1.3.2 Rezidenti

rezidenata

Iznosi u hiljadama RSD

Bruto/neto

Srbija

Zapadna

Srbija Vojvodina

Centralna

Srbija Beograd

bruto 249.911 302.596 524.570 316.458 70.236.933

neto 249.911 302.596 524.570 316.458 70.236.933

Teritorijalne autonomije i

lokalna samouprava

bruto 649.134 56.630 315.968 61.807 0

neto 622.127 49.414 282.162 52.589 0

bruto 0 0 0 0 0

neto 0 0 0 0 0

Banke bruto 0 0 0 0 6.746.719

neto 0 0 0 0 6.746.390

bruto 6.365.945 8.656.097 49.480.118 4.665.398 78.523.379

neto 6.025.473 8.328.206 47.587.642 4.405.634 72.094.377

bruto 4.363.703 4.843.215 6.876.167 4.320.477 21.199.796

neto 3.898.303 4.327.803 6.543.084 3.996.179 20.204.636

hipotekama na nepokretnostima

bruto 1.162.136 1.760.333 3.797.318 2.068.975 14.252.108

neto 1.147.299 1.733.722 3.714.384 2.039.395 13.874.333

bruto 1.552.352 1.187.196 4.952.677 1.253.168 10.227.064

neto 68.419 326.665 653.013 64.285 1.134.134

bruto 201.690 341.121 339.655 240.356 27.218.856

neto 185.675 300.989 309.946 221.867 24.767.868

Ukupno bruto 14.544.871 17.147.188 66.286.473 12.926.640 228.404.856

neto 12.197.207 15.369.395 59.614.801 11.096.407 209.058.672

24

5.1.3.3 Nerezidenti

U nastavku je dat pregled bruto i neto

nerezidenata


Bruto/neto Zemlje EU Zemlje izvan EU Ostale zemlje

bruto 0 0 0

neto 0 0 0

Teritorijalne autonomije i

lokalna samouprava

bruto 0 0 0

neto 0 0 0

banke

bruto 4.346.454 0 0

neto 4.346.454 0 0

Banke bruto 10.223.496 1.625.900 0

neto 10.188.919 1.623.728 0

bruto 172.745 0

neto 146.833 0

bruto 17.058 61.373 0

neto 12.029 53.644 0

hipotekama na

nepokretnostima

bruto 19.543 48.199 0

neto 19.488 48.033 0

bruto 692 1.949 17

neto 0 63 0

bruto 5.252.895 0

neto 5.252.894 0

Ukupno bruto 20.032.884 1.737.421 17

neto 19.966.617 1.725.468 0

5.1.3.4 sektoru delatnosti

teritorijalne autonomije i lokalne samouprave

autonomijama i lokalnim

samoupravama


SEKTOR

Država i centralne banke Teritorijalne autonomije i lokalna

samouprava

bruto

izlozenost

neto

izlozenost isp.vrednosti

bruto

izlozenost

neto


CENTRALNA BANKA 42.160.124 42.160.124 0 0 0 0

REPUBLICKI ORG 29.470.344 29.470.344 0 0 0 0

AUTONOMNA POKRAJINA -

POKRAJINSKI ORGANI I JAVNE

SLUZBE

0 0 0 1.083.540 1.006.292 69.090

UKUPNO 71.630.468 71.630.468 0 1.083.540 1.006.292 69.090

25

5.1.3.5

poslovne banke


SEKTOR

Međunarodne razvojne banke Banke

bruto

izlozenost

neto


bruto

izlozenost

neto


BANKE 0 0 0 782 764 10

DRUSTVA ZA OSIGURANJE 0 0 0 948 806 9

PENZIJSKI FONDOVI 0 0 0 656 556 100

POVEZ FO KOJA ULAZE U

KRUG KONSOLIDACIJE 0 0 0 3.379 3.308 3

STRANE BANKE 0 0 0 10.675.986 10.639.237 8.460

EKSTERITORIJALNE

ORGANIZACIJE 4.346.454 4.346.454 0 0 0 0

POV.STR.LICA NEKONSOL 0 0 0 7.914.366 7.914.366 0

UKUPNO 4.346.454 4.346.454 0 18.596.116 18.559.038 8.582

5.1.3.6

licima


SEKTOR

Izlozenost prema privrednim drustvima Izlozenost prema fizickim licima

bruto izlozenost

neto izlozenost

isp.vrednosti

bruto izlozenost

neto izlozenost

isp.vrednosti

DRUGA FINANSIJSKA DELATNOST 4.586 4.586 0 2.509 2.467 39

HOLDING KOM.I OST.USL KRED 3.043.045 2.986.229 30.338 14 1 13

povez FO koje ulaze u k konsol 1.124.562 1.110.280 10.742 0 0 0

JP RUDARSTVO 57.520 50.552 6.968 26.210 21.719 4.352

JP EL. ENERGIJA 63.811 49.227 8.092 5.342 4.662 681

JP GRADJEVINARSTVO 0 0 0 1.359 1.155 173

JP TRGOVINA NA VEL I M 6 0 6 1.565 1.505 57

JP HOTELI,RES.,SAOB. I VEZE 6.276.308 6.176.193 59.951 604 594 7

JP NEKRETNINE 93.763 92.867 896 1 0 1

DR.PRED POLJOPRIVREDA 6.246.867 6.007.766 107.007 140.660 133.164 5.954

DR.PRED RUDARSTVO 49.936.622 45.758.952 2.178.697 1.069.745 1.001.132 37.192

DR.PRED EL.ENERGIJA 702.500 677.631 6.710 51 30 19

DR.PRED- GRADJEVINARSTVO 10.388.285 9.737.938 304.897 244.377 232.887 7.167

DR.PRED TRGOVINA NA VEL I M 50.605.162 47.508.019 2.266.341 2.092.904 1.957.863 85.129

DR.PRED HOTELI,RES.,SAOB. I VEZE 14.596.460 14.378.700 167.471 472.757 448.376 13.773

DR.PRED NEKRETNINE 3.726.398 3.568.859 132.412 321.023 305.944 10.741

PREDUZETNICI -PRIV SUBJ 205.183 89.816 115.365 773.299 729.465 27.990

DOMACA FIZICKA LICA 0 0 0 36.045.927 33.765.236 199.446

STRANA FIZICKA LICA - REZ 0 0 0 4.760 4.355 18

STRANA PRAVNA L (OSIM BANAKA) 172.745 146.833 1.650 23 23 0

STRANA FIZICKA LICA 76.008 63.499 253

Reg. poljoprivredni proizvodja 88.911 85.030 903 310.736 299.876 6.027

NE PROFITNA PR.L I KOM.NE FINANS.IZ BUDZET

0 0 0 12.170 11.718 356

PR.L I KOM.NE FINANS.IZ BUDZET 19.426 19.181 186 38.623 35.946 2.101

DRUGA PRAVNA LICA U STECAJU 511.522 139.507 317.378 41.118 14.057 27.061

Ukupno 147.863.681 138.588.165 5.716.007 41.681.787 39.035.676 428.551

26

5.1.3.7 ene

hipotekama na nepokretnostima


SEKTOR

Izlozenosti obezbedjene hipotekama na

nepokretnostima

bruto izlozenost neto


PREDUZETNICI -PRIV SUBJ 13.997 13.855 142

DOMAĆA FIZIČKA LICA 23.025.108 22.493.546 104.697

STRANA FIZIČKA LICA 63.423 63.244 179

REG. POLJOPRVIREDNI PROIZVOĐACI 6.085 6.011 62

Ukupno 23.108.613 22.576.656 105.080

27

5.1.3.8 i prema sektoru delatnosti dospela

sektoru delatnosti klijenata


Sektor

Dospela nenaplacena potrazivanja Ostale izlozenosti

bruto izlozenost

neto izlozenost

isp.vrednosti bruto

izlozenost neto


BANKE 11 0 11 17.703.040 15.738.774 1.962.815

PENZIJSKI FONDOVI 13 0 13 0 0 0

DRUGA FINANSIJSKA DELATNOST

0 0 0 20.063 909 99

POVERENICKI, INVESTICIONI I SL. FONDOVI

0 0 0 8 8 0

HOLDING KOM.I OST.USL KRED

821.304 0 120.246 2.548.682 2.548.675 7

POVEZANE FO KOJE ULAZE U KRUG KONSOLIDACIJE

0 0 0 28.423 27.855 0

JP RUDARSTVO 0 0 0 115 0 0

JP EL.ENERGIJA 7.705 5.394 982 0 0 0

JP HOTELI,RES.,SAOB. I VEZE 1.275 0 638 0 0 0

DR.PRED POLJOPRIVREDA 612.556 84.548 473.421 64 21 0

DR.PRED RUDARSTVO 6.103.474 781.256 3.035.178 0 0 0

DR.PRED EL.ENERGIJA 5.154 2.577 2.577 0 0 0

DR.PRED- GRADJEVINARSTVO 2.685.249 515.111 1.370.161 0 0 0

DR.PRED TRGOVINA NA VEL I MALO

4.265.314 174.394 3.260.746 64.933 49.168 557

DR.PRED HOTELI,RES.,SAOB. I VEZE

258.387 19.487 195.735 0 0 0

DR.PRED NEKRETNINE 243.659 16.284 222.585 6.446.887 6.167.966 0

PREDUZETNICI -PRIV SUBJ 377.058 54.024 316.278 99 0 0

JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE

0 0 0 2.058 989 0

DOMACA FIZICKA LICA 3.147.851 583.504 2.234.725 1.028.792 784.489 0

STRANA FIZICKA LICA - REZ 2.937 1.221 1.392 159 0 0

STRANE BANKE 63 63 0 5.235.128 5.235.126 0

STRANA PRAVNA L (OSIM BANAKA)

0 0 0 13.078 13.078 0

STRANA FIZICKA LICA 2.595 0 2.559 0 0 0

EKSTERITORIJALNE ORG, I TELA

0 0 0 7.889 7.889 0

POV.STR.LICA NEKONSOL 0 0 0 278.681 278.681 0

REG. POLJOPRIV. PROIZVODJACI

1.162 7 1.154 3.532 0 0

NE PROFITNA PR.L I KOM.NE FINANS.IZ BUDZET

108 0 108 5.519 5.170 188

PR.L I KOM.NE FINANS.IZ BUDZET

25.995 5.102 20.892 207.419 180.441 17.091

DRUGA PRAVNA LICA U STECAJU

613.245 3.609 555.476 0 0 0

Total 19.175.117 2.246.580 11.814.877 33.594.573 31.039.240 1.980.758

28

5.1.3.9


Klasa izloženosti Neto izloženost

Država i centralne banke 67,827,056

Teritorijalne autonomije i lokalne samouprave 890,004

Međunarodne razvojne banke 2,512,990

Banke 9,228,274

Privredna društva 137,713,211

Fizička lica 42,128,382

Izlozenosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

12,668,122

Dospela nenaplaćena potrazivanja 2,279,748

Ostale izloženosti 28,973,467

UKUPNO 304,221,253

5.1.3.10


Klasa izlozenosti Bruto 2013 Bruto 2012 Prosek

1. Izloženost prema državnim i

centralnim bankama 71,630,468 57,552,240 64,591,354

2. Izloženost prema

jedinicama teritorijalne

autonomije i lokalne

samouprave

1,083,539 821,420 952,480

3. Izloženost prema javnim

agencijama 0 0 0


međunarodnim razvojnim

bankama

4,346,454 4,981,523 4,663,989


međunarodnim

organizacijama

0 0 0

6. Izloženost prema bankama 18,596,116 2,773,373 10,684,745


privrednim drustvima 147,863,682 146,489,927 147,176,805

8. Izloženost prema fizičkim

licima 41,681,787 38,383,714 40,032,751

9. Izloženosti obezbeđene

hipotekama na

nepokretnostima

23,108,614 12,645,981 17,877,298

10. Izloženost prema u obliku

pokrivenih obveznica 0 0 0

11. Dospela nenaplacena potraživanja

19,175,115 20,193,707 19,684,411

12. Visoko rizične izloženosti 0 0 0

13. Izloženost prema u obliku

ulaganja u otvorene

investicione fondove

0 0 0

14. Ostale izloženosti 33,594,573 31,737,302 32,665,938

Ukupno 361,080,348 315,579,187 338,329,768

29

5.1.3.11 u

a


OPIS

ROČNOST

Neodređena

rocnost

Između 0 i

14 dana

Između

15 i 30

dana

Između 31

i 90 dana

Između

91 i 180

dana

Između

181 i 365

dana

Između

366 i 730

dana

Između

731 i 1825

dana

Preko

1825 dana Ukupno

Država i

centralne banke

Bruto 51.578.398 19.310 891.572 52.489.279

Neto 51.578.398 19.310 891.572 52.489.279

Teritorijalne

autonomije i

lokalna

samouprava

Bruto 57.961 2.323 71.159 701.045 250.887 1.083.374

Neto 54.847 2.027 49.414 661.702 238.137 1.006.127

Banke Bruto 9.643.196 2.615 9.645.811

Neto 9.642.984 2.497 9.645.481

Privredna

društva

Bruto 3.781.988 1.431.656 358.052 11.594.085 6.952.784 15.778.980 14.080.674 17.199.383 14.648.647 85.826.249

Neto 3.108.934 833.411 305.270 10.334.897 6.710.725 15.039.956 13.701.712 16.563.929 11.614.367 78.213.201

Fizička lica Bruto 2.597.702 264.146 37.598 340.521 896.732 2.079.307 3.185.463 11.093.677 17.059.979 37.555.127

Neto 2.420.511 213.340 34.527 312.287 802.473 1.695.065 2.368.278 10.505.471 16.627.518 34.979.470

Izloženosti

obezbeđene

hipotekama na

nepokretnostima

Bruto 19.779 151 790 8.971 44.067 402.451 22.632.347 23.108.556

Neto 18.287 150 788 8.543 42.707 390.939 22.115.185 22.576.598

Dospela

nenaplaćena

potraživanja

Bruto 2.848.465 9.024.571 784 1.169.806 2.229.529 61.463 356.636 2.222.753 1.214.007 19.128.014

Neto 59.990 320.882 324 396.174 90.492 5.157 83.139 681.291 562.029 2.199.477

Ostale

izloženosti

Bruto 8.284.247 656.972 1.009 5.077 10.682 11.377 4.377 1.387.744 48.215 10.409.699

Neto 5.760.389 656.012 800 3.813 9.491 9.714 4.302 1.368.413 42.730 7.855.664

30

5.1.3.12 u Vanbilansne stavke

a


Klasa izloženosti Bruto / Neto Neodredjena

ročnost Između 0 i 14 dana

Između 15 i 30 dana


Između 91 i 180

dana

Između 181 i 365

dana

Između 366 i 730

dana


Preko 1825 dana

Ukupno

Države i centralne banke Bruto 15.705.411 0 0 0 0 0 0 4.009 3.431.769 19.141.189

Neto 15.705.411 0 0 0 0 0 0 4.009 3.431.769 19.141.189

Teritorijalne autonomije i lokalna samouprava

Bruto 165 165

Neto 165 165

Izlozenost prema medjunarodnim razvojnim bankama

Bruto 4.346.454 0 0 0 0 0 0 0 0 4.346.454

Neto 4.346.454 0 0 0 0 0 0 0 0 4.346.454

Banke Bruto 7.554.852 60.939 0 93.101 101.894 197.914 428.628 512.978 0 8.950.305

Neto 7.554.164 60.939 0 92.846 100.465 197.819 396.764 510.558 0 8.913.556

Privredna društva Bruto 38.757.811 822.744 181.057 3.102.579 4.620.975 5.817.717 4.512.971 3.748.838 472.741 62.037.432

Neto 38.202.233 730.996 172.987 2.969.635 4.300.564 5.612.157 4.315.632 3.604.588 466.171 60.374.963

Fizička lica Bruto 3.640.321 29.945 15.090 82.441 88.303 168.476 78.412 22.342 1.330 4.126.660

Neto 3.582.628 29.362 14.734 81.025 86.318 163.379 76.302 22.125 333 4.056.205

Dospela nenaplaćena potraživanja

Bruto 47.103 47.103

Neto 47.103 47.103

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

Bruto 57 57

Neto 57 57

Ostale izloženosti Bruto 23.182.799 1.590 485 23.184.875

Neto 23.182.051 1.113 412 23.183.576

31

5.1.3.13 Promene u ispravkama vrednosti

U nastavku je dat pregled promena u ispravkama vrednosti


OPIS Krediti i

depoziti

Kamate i

naknade

Ostali

plasmani

Ostala

potraživanja Ukupno

bilans

Vanbilansna

potraživanja Ukupno

Stanje na

pocetku

godine

6.438.373

522.654

1.483.294

56.281

8.500.602

772.021

9.272.623

Nove ispravke

vrednosti

9.355.548

427.152

1.116.095

67.489

10.966.284

1.490.845

12.457.129 Ukidanje

ispravke

vrednosti

(4.931.261)

(291.868)

(306.365)

(13.300)

(5.542.794)

(1.319.552)

(6.862.346)

Otpisi

(311.861)

(24.914)

(240.829)

(2.082)

(579.686)

(88.299)

(667.985)

Kursne razlike

89.675

(57)

16.715

157

106.490

782

107.272

Ostale

promene

3.611.080

134.598

78.340

16

3.824.034 -

3.824.034

Stanje na dan

31. decembra

14.251.554

767.565

2.147.250

108.561

17.274.930

855.797

18.130.727

32

5.1.3.14

U nastavku je dat pregled klasifikacije portfolija prema principima koje je propisala Narodna

banka Srbije


Naziv sektora A B V G D Neklasifikovano UKUPNO

SEKTOR FINANSIJA I OSIGURANJA 3.565.292 3.021.218 117.743 25 842.043 61.173.672 68.719.993

SEKTOR JAVNIH PREDUZECA 5.885.466 47.725 551.698 49.003 1.394 299 6.535.585

SEKTOR DRUGIH PREDUZECA 45.520.512 67.783.382 16.781.052 11.473.748 12.782.280 7.459.777 161.800.751

SEKTOR PREDUZETNIKA 375.803 416.616 223.162 154.012 178.917 21.444 1.369.954

JAVNI SEKTOR 240.145 727.532 129.784 16.524 1.069 29.920.017 31.035.071

50.024.130 4.292.225 1.607.376 2.114.984 4.464.404 445.586 62.948.705

SEKTOR STRANIH LICA 11.518.483 148.247 598.405 32.294 15.913 19.815.164 32.128.506

ZAPOSLENIM LICIMA I REGISTROVANI POLJOPRIVREDNI

PROIZVODJACI

291.736 59.559 51.963 9 6.325 834 410.426

SEKTOR DRUGIH KOMITENATA 13.937 180.178 33.205 143.716 958.346 145.764 1.475.146

UKUPNO 117.435.504 76.676.682 20.094.388 13.984.315 19.250.691 118.982.557 366.424.137

61 0 716.722 4.124.923 14.286.308 47.101 19.175.115

procenjene gubitke 0 1.119.382 2.348.961 3.588.779 19.149.930 26.207.052

Potrebna rezerva iz dobiti za

procenjene gubitke po bilansnim i

vanbilasnim stavkama

0 499.105 1.756.572 1.289.702 8.383.456 11.928.835

Ispravka vrednosti bilasne aktive i

rezervisanja po vanbilasnim stavkama 779.164 903.639 1.276.738 4.434.089 10.766.505 18.160.135

Napomena : Bruto izlozenost vanbilasnih stavki je data pre primene faktora konverzije

33

5.1.4 Eksterni kreditni rejtinzi

rizi nosti zemlje u esnika sporazuma o zvani kreditiranju izvoza,

odre ene i objavljene od strane OECD1-a.

Banka trenutno koristi kreditne rejtinge Moody's Investor Service Ltd, One Canada Square, Canary Wharf - London E14 5FA

Srbije g. br. 1370 od 28.02.2012. godine i sprovodi mapiranje kreditnih rejtinga na

osnovu liste koju na svojoj web prezentaciji objavljuje NBS2.

Mapiranje klasifikacije

Klasifikacije prema rizi nosti zemlje

u esnika sporazuma o zvani

kreditiranju izvoza

Ponderi kreditnog rizika

0 0%

1 0%

2 20%

3 50%

4 100%

5 100%

6 100%

7 150%

1http://www.oecd.org/document/49/0,2340,en_2649_34171_1901105_1_1_1_1,00.html. 2http://www.nbs.rs/internet/cirilica/55/55_5/index.html

34

5.1.5

rizika s

enja ozna avaju instrumente materijalne i

enjem Banka smanjuje

kr

Banke ili nastanka drugog ugovorenog kreditnog doga

- unov ene imovine, ili

- sma

razlike izme

enjem Banka smanjuje

kreditni ri anje odre enog iznosa

Banci u slu

kreditnog doga

Upravljanje instrumentima kreditne

enja i

realizacije instrume

zasniva se na slede im principima:

1) Obezbediti sveobuhvatan portfolio likvidnih i pouzdanih sredstava obezbe enja kako bi

ispunjeni slede i uslovi:

- Sredstvo obezbe im zakonskim propisima i u

potpunosti dokumentovano, a ugovorni odnos obezbe uje unov avanje, prenos,

- Mogu a je realizacija sredstva obezbe anja u razumnom vremenu;

- Vrednost sredstva obezbe enja je stabilna tokom vremena;

- Stepen korelacije izme

uju:

-

- da je iznos kreditne za en i neosporiv;

-

skrati rok, uve aju pogo

obezbe

pla anje.

- da se sredstvo obezbe

2) Diversifikovati sredstava obezbe enja u cilju upravljanja rizikom

enja.

3) Vrednovati sredstava obezbe enja primenom diskontnih faktora koji zavise od tipa

sredstava obezbe enja.

Umanjenja vrednosti su potrebna zbog:

a) smanjenja vrednosti usled amortizacije odre enih vrsta imovine;

b) smanjenja vrednosti za slu aj prodaje u kratkom roku;

c) ograni

d) postojanja rizika od prevare za odre ene tipove instrumenata obezbe enja;

35

e)

Za razli ite tipove obezbe enja predvi ena su razli ita umanjenja vrednosti

(discount) jer svaki od tipova obezbe enja nosi razli it nivo rizika za Banku.

enja nema presudnu ulogu,

ve Banka prvenstveno polazi od finansijske sposobnosti klijenta.

Osnovni tipovi obezbe

- garancije;

- jemstva;

- gotovinski depozit;

- zaloga na hartijama od vrednosti.

Pri pribavljanju instrumenata kreditne

Osiguranje se zaklju uje sa osiguravaju om ku om prihvatljivom za Banku.

Kod stambenih kredita, neophodno je osiguranje nepokretnosti koja je predmet hipoteke kao

Procena fer vrednosti sredstava obezbe enja je zasnovana na vrednosti instrumenta

obezbe

odre uje se potrebna fer vrednost instrumenta obezbe enja.

Ponovna procena i pra enje svakog sredstva obezbe enja je obavezna i sprovodi se u

Procenu obavlja nezavisni procenjiva prihvatljiv za Banku. Procene analizira Direkcija za

upravljanje rizicima najmanje jednom

enja i ukoliko oceni potrebnim, zahteva

dodatna sredstva obezbe enja u skladu sa ugovorima.

Pri obra unu kapitalnog zahteva za kreditni rizik, Banka koristi isklju ivo instrumente kreditne

koji zadovoljavaju kriterijume propisane Odlukom o adekvatnosti kapitala vezano za

primenu standardizovanog pristupa.

unu kapitalnog zahteva za

kreditni rizik, Banka je koristila gotovinske depozite, pri emu je aktiva ponderisana kreditnim

rizikom prilogo avana primenom jednostavnog metoda na na in propisan Odlukom o

adekvatnosti kapitala.

eni kao instrumenti

kreditne z

31 miliona

dinara) 3.157 miliona dinara)

8.438 miliona dinara).

Ponder

odre en je u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala koju propisuje Narodna banka

Srbije i iznosio je 0%.

jivim garancijama banaka odre eni

su u skladu sa odredbama Odluke o adekvatnosti kapitala i u skladu sa nivoom kreditnog

kvaliteta odre enog na bazi klasifikacije prema rizi nosti zemlje u esnika sporazuma o

zvani se objavljuje od strane OECD-a.

8.041 miliona dinara),

2.401 140 miliona dinara).

iznos odnosi se na Societe Generale Paris.

36

5.1.5.1

Instrumenti nematerijalne kreditne

Garancije Kreditni derivati

Klasa

kreditne

e i centralne

banke 8.438.492 0

Privredna dru tva 3.156.620 0

Banke 30.863 0

Jednostavni

metod

Ostali instrumenti

materijalne kreditne

kreditne

Banke 8.041.386 0

tva 2.401.422 0

139.679 0

5.1.5.2

banke (8.438 miliona dinara) odnosi se na garancije primljene od Vlade Republike Srbije.

dinara) odnosi se na primljene bankarske garancije od strane jedne banke sa rejtingom od

ukupnoj bilansnoj aktivi Banka smatra da je rizik koncentracije kreditnog rizika u okviru

37

5.1.5.3 ena instrumentima materijalne i nematerijale

U hiljadama RSD

Klasa izloženosti

Bilans /

Vanbilans / Finansijski

derivati

Izloženost

pokrivena materijalnim

instrumentima

Izloženost

pokrivena nematerijalnim

instrumentima

1. DRZAVE I CENTRALNE BANKE B 0 0

1. DRZAVE I CENTRALNE BANKE V 0 0

2. TERITORIJALNA AUTONOMIJA I LOKALNA SAMOUPRAVA

B 0 0

2. TERITORIJALNA AUTONOMIJA I LOKALNA

SAMOUPRAVA V

0 0

3.MEĐUNARODNE RAZVOJNE BANKE B 0 0

3.MEĐUNARODNE RAZVOJNE BANKE V 0 0

6.BANKE B 0 0

6.BANKE V 0 0

7. PRIVREDNA DRUŠTVA B 6.655.198 9.261.713

7. PRIVREDNA DRUŠTVA V 3.664.374 2.364.261

8. FIZIČKA LICA B 186.970 0

8. FIZIČKA LICA V 73.111 0

9. IZLOŽENOSTI OBEZBEĐENE HIPOTEKAMA NA NEPOKRETNOSTIMA

B 0 0

9. IZLOŽENOSTI OBEZBEĐENE HIPOTEKAMA NA

NEPOKRETNOSTIMA V

0 0

10. DOSPELA NENAPLAŽENA POTRAŽIVANJA B 0 0

10. DOSPELA NENAPLAŽENA POTRAŽIVANJA V 0 0

14. OSTALE IZLOŽENOSTI B 0 0

14. OSTALE IZLOŽENOSTI FD 0 0

14. OSTALE IZLOŽENOSTI V 2.833 0

38

5.1.5.4

U hiljadama RSD

Klasa izloženosti

Pre i nakon primene kreditne zaštite

Neto izloženost Nivo kreditnog

kvaliteta

Država i centralne banke pre 71.630.468 min 3

nakon 80.068.960 min 3

Teritorijalne autonomije i lokalne samouprave

pre 1.006.292

bez kreditnog rejtinga

nakon 1.006.292


Međunarodne razvojne banke

pre 4.346.454

nije definisan Odlukom

nakon 4.346.454


Banke

pre 18.559.038


nakon 18.589.900


Privredna drustva

pre 138.588.165


nakon 119.799.238


Fizička lica

pre 39.035.677


nakon 38.775.596


Izlozenosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

pre 22.576.655


nakon 22.576.655


Dospela nenaplaćena potraživanja

pre 2.246.579


nakon 2.246.579 nije definisan Odlukom

Ostale izloženosti

pre 31,039,239


nakon 41,618,894


5.2 Rizik druge ugovorne strane

rizik od neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre kona nog poravnanja

nov anih tokova transakcije, odnosno izmirenja nov anih obaveza po toj transakciji.

Okvirom za upravljanje ovim rizicima obuhva ene su sve transakcije dilerskog poslovanja sa

finansijskim derivatima.

U skladu sa unava kapitalni zahtev

za rizik druge ugovorne strane po osnovu slede ih pozicija iz knjige trgovanja i bankarske

knjige:

39

- finansijskih derivata;

- kreditnih derivata (iz knjige trgovanja);

- transakcija po osnovu repo i obrnutih repo ugovora;

- transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe;

- transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti i

- transakcija sa dugim rokom izmirenja.

finansijskih derivata Banka izra unava primenom metoda

teku .

Prilikom izra

upotrebljava hipoteti ke iznose koji predstavljaju odgovaraju u meru rizika druge ugovorne

strane.

unava kao zbir:

- teku ija je vrednost pozitivna, koji predstavlja teku u

- derivata (za ugovore ija je vrednost negativna, teku a

i

- a ugovorne obaveze, koja

se dobija kada se hipoteti

konverzije 1% (za ugovore koji se odnose na valute i sa preostalim rokom dospe a do 1

godine).

5.3

koji pripadaju bankarskoj knjizi.

instrumentima koji se vode u toj knjizi i za koje ne postoje ograni enja da se njima trguje, niti

postoje ograni

ostvarivanja dobiti iz razlike izmedju nabavne i prodajne cene, odnosno na osnovu drugih

promena cena u kratkom vremenskom periodu. Pozicije u knjizi trgovanja evidentiraju se

dnevno po fer vrednosti.

zbiru:

Kapitalnog zahteva za cenovni rizik za poslovne aktivnosti iz knjige trgovanja

Kapitalnog zahteva za devizni rizik za sve poslovne aktivnosti

Kapitalnog zahteva za robni rizik za sve poslovne aktivnosti

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Banka preuzima i izra unava kapitalni zahtev

kih i vlasni kih hartija od vrednosti.

Pri izra unavanju kapitalnog zahteva za cenovni rizik, neto pozicija u svakoj pojedina noj

hartiji od vrednosti rasporedjenoj u knjizi trgovanja, izra unava se kao razlika izmedju duge i

kratke pozicije u toj hartiji, uz netiranje samo u slu aju identi ne hartije.

Za potrebe izra unavanja kapitalnog zahteva za cenovni rizik, pozicije u finansijskim

derivatima prikazuju se kao kombinacija dugih i kratkih pozicija u hartijama od vrednosti koje

su predmet ugovora i/ili hipoteti kih dugih i kratkih pozicija.

Za izra unavanje Banka primenjuje

metod dospe a.

Kapitalni zahtev se izra unava odvojeno za svaku pojedina nu valutu, a ukupni kapitalni

kih hartija od vrednosti jednak je zbiru

kapitalnih zahteva za svaku pojedina nu valutu.

kim hartijama od vrednosti rasporedjuje u klase i zone

dospe a prema preostalom periodu do dospe a i kuponskoj (kamatnoj) stopi.

40

dgovaraju im ponderom za tu klasu dospe a. Za svaku klasu

dospe a, posebno se sabiraju sve ponderisane duge pozicije i sve ponderisane kratke

pozicije.

ke

hartije od vrednosti kojima se trguje na Berzi.

Kapitalni zahtev za devizni rizik se izra

devizne pozicije. Ukupna neto otvorena devizna pozicija Banke predstavlja apsolutnu

vrednost ukupne duge odnosno ukupne kratke devizne pozicije Banke, zavisno od toga koja

je apsolutna vrednost ve a.

U obracun neto otvorene devizne pozicije uklju uju se sledeci elementi:

- neto spot pozicije, koja predstavlja razliku izmedju devizne imovine (umanjene za ispravku

vrednosti) i deviznih obaveza u toj valuti (uklju uju i i nedospele kamate);

- neto forvard pozicije, koja predstavlja razliku izmedju svih iznosa koji e biti primljeni i svih

iznosa koji e biti placeni po osnovu valutnih forvard ugovora, uklju uju i i valutne fju ers

ugovore i glavnicu valutnih svopova koja nije uklju ena u spot poziciju;

- neopozivih garancija, nepokrivenih akreditiva i sli nih vanbilansnih stavki na osnovu kojih

anje a postoji verovatno a da ta sredstva ne e mo i da

nadoknadi;

- neto delta ekvivalenta svih valutnih opcija i

- , a iji je predmet

ugovora iskazan u stranoj valuti.

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala po transakcijama sa finansijskim derivatima

Banka koristi slede

gotovinu

garancije

Za izra unavanja nivoa mogu Banka koristi pondere kreditnog rizika

in da se ponder kreditnog rizika odre uje na

Kapitalni zahtev za robni rizik - Banka u s

obavlja poslovne aktivnosti i nema pozicije u robi.

5.4 Operativni rizik

Banka za potrebe obra una kapitala za pokri

pristup osnovnog indikatora. Osnov obra una po d

una na osnovu podataka iz

Releventan indikator za merenje kapitala za pokri e operativnog rizika predstavljaju neto

prihodi od kamata i nekamatni neto prihod kao:

- prihodi i rashodi od kamata;

- prihodi od dividenti i u a;

- prihodi i rashodi od naknada i provizija,

- dobici i gubici po osnovu prodaje hartija od vrednosti;

- prihodi i rashodi od promene vrednosti hartija od vrednosti;

- prihodi i rashodi od kursnih razlika;

- ostali prihodi iz redovnog poslovanja.

U izra uju se:

-

- rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije;

- slova tre im

licima);

- realizovani dobici/gubici od prodaje finansijske imovine koja nije namenjena

trgovanju;

- ostali prihodi koji ne poti u iz redovnog poslovanja Banke.

41

negativan ili jednak

nuli, taj iznos se ne uklju uje u izra se prosek izra unava

ostvarene pozitivne vrednosti tog indikatora.

KAPITALNI ZAHTEV 2011 2010 2009

1 2 3 4

8.801.520 9.438.049 10.674.092 1.445.683

5.5 Kamatni rizik

Kamatni rizik je rizik od mogu eg nastanka negativnih efekata na kapital i na finansijski

kamatnih stopa. Osnovni izvori kamatnog rizika u

bankarskoj knjizi su:

a) Neuskla enost u ponovnom odre ivanju kamatne stope ili u dospe ima razli itih

pozicija plasmana i obaveza (reprising risk)

b) Promena oblika krive prinosa, odnosno promena relacija izmedju kamatnih stopa

razli itih ro nosti (yield curve risk)

c) Primena razli itih referentnih kamatnih stopa kod kamatno osetljivih pozicija

plasmana i izvora finansiranja (basis risk)

d) enja opcija ugra enih u razli

povla enje oro enih depozita ili prevremena otplata kredita (optionality risk).

Merenje uticaja kamatnog rizika na ekonomsku vrednost kapitala

Uticaj kamatnog rizika na kapital meri se izra unavanjem osetljivosti ekonomske vrednosti

kapitala Banke na p

ekivanih budu ih tokova

gotovine, izra unatih kao razlika izme ih tokova gotovine

svih bilansnih pozicija aktive i pasive, kao i odre enih vanbilansnih pozicija, usled promene

Izra

podrazumeva analizu tokova gotovine u skladu sa datumom ponovnog odre ivanja kamatne

stope za pozicije aktive i pasive sa varijabilnom kamatnom stopom ili u skladu sa

amortizacionim planom za sve pozicije aktive i pasive sa fiksnom kamatnom stopom i za

nekamatnosne pozicije plasmana i obaveza.

Pozicije sa fiksnom kamatnom stopom u bankarskoj knjizi su one pozicije kod kojih je stopa

poznata i nepromenljiva sve vreme trajanja proizvoda. Sve beskamatne pozicije se tretiraju

kao pozicije sa 0% fiksnom kamatnom stopom. Svi kamatonosni proizvodi kod kojih se

kamatna stopa mo

tretiraju se kao pozicije sa varijabilnom kamatnom stopom.

U procesu merenja kamatnog rizika, tokovi gotovine za plasmane i obaveze sa fiksnom

kamatnom stopom odredjuju se u skladu sa preostalom ro u i ugovornim planom

otplate.Tokovi gotovine za plasmane i obaveze sa va uju

se u skladu sa datumom ponovnog odre ivanja kamatne stope ili datumom dospe a. Pri

tome se koristi pretpostavka da celokupni kamatonosni depoziti bez ugovorenog roka

42

Standardna metodologija Societe Generale Grupe zahteva izra unavanje uticaja pove anja

2% na ekonomsku vrednost kapitala, uz pretpostavku paralelnog

kamatnih stopa na ekonomski kapital Banke neophodno je pored pretpostavke o paralelnom

uticaj promene relacija izmedju kamatnih stopa razli itih ro nosti, razli ito kretanje aktivnih i

pasivnih kamatnih stopa, kao i pove anje kam % (stress test).

nost

posebno, kao i kumulativno za sve valute i ro nosti u bankarskoj knjizi.

Merenje uticaja kamatnog rizika na finansijski rezultat

Uticaj kamatnog rizika na finansijski rezultat Banke meri se izra unavanjem osetljivosti neto

uticaja kamatnog ih

tokova gotovine za sve pozicije aktive i pasive u skladu sa datumom ponovnog odre ivanja

kamatne stope ili datumom dospe a. Na bazi projekcije tokova gotovine u skladu sa

datumom ponovnog odre ivanja kamatne stope ili datumom dospe a dobija se informacija o

veli

kamatne stope u odre enom vremenskom periodu, kao i o veli

promene kamatnih stopa. Uticaj promene kamatnih stopa na finansijski rezultat izra unava

se upotrebom razli itih scenarija za budu

primenom na neto otvorene kamatne pozicije u periodu do godinu dana.

5.6 Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi U okviru svoj redovnog poslovanja banka je izvršila ulaganje učestvujući u osnivanju tri

pravna lica na teritoriji Republike Srbije:

SoGeLease Srbija d.o.o. Beograd u kojem matično pravno lice (SGS) ima 100%

učešća u kapitalu;

Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Societe Generale Penzije

a.d. Beograd u kome SGS ima 49% učešća u kapitalu (u procesu likvidacije) i

Societe Generale Osiguranje a.d. Društvo za životno osiguranje Beograd, u kome

SGS ima 49% učešća u kapitalu.

Osnivanje gore pomenutih privrednih društava motivisano je strateškim ciljevima, kako bi se

klijentima ponudio pun spektar finansijskih usluga.

Sticanje vlasničkih hartija od vrednosti u SWIFT, Brisel, Belgija, nastalo je dodeljivanjem

akcija od strane pomenute institucija, ana osnovu učešća SGS u SWIFT sistemu

međunarodnih plaćanja.

Sticanje udela u Beogradskoj berzi, Beograd, Republika Srbija i Tržištu novca, Beograd,

Republika Srbija nastalo je na osnovu zakonskih rešenja koja regulišu oblast berzanskog

poslovanja i tržišta novca kao i učešće banaka u berzanskom poslovanju i na tržištu novca.

43

Pregled neto izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi (u hiljadama

dinara)

Lice prema kome je Banka

izložena

Opis tipa

ulaganja

Namera

ulaganja

Učešće u

kapitalu

drugog lica

Iznos neto

izloženosti

SoGeLease Srbija d.o.o.

Beograd

Učešće u

kapitalu

povezanog

lica

Strateško

ulaganje 100% 314,098

Društvo za upravljanje

dobrovoljnim penzijskim

fondom Societe Generale

Penzije a.d. Beograd - u

likvidaciji

Akcije

povezanog

lica

Strateško

ulaganje 49% 56,871

Societe Generale Osiguranje a.d. Društvo za životno

osiguranje Beograd

Akcije

povezanog

lica

Strateško

ulaganje 49% 149,650

Society for Worldwide

Interbank Financial

Telecommunication – SWIFT,

Brisel, Belgija

Akcije Ostalo - 1,953

Beogradska berza, Beograd,

Srbija Udeo Ostalo - 906

Tržište novca, Beograd,

Srbija Udeo Ostalo - 0

UKUPNO: 523,477

Beograd, Srbija ima nominalnu vrednost od 89 hiljada dinara.

svela vrednost svog udela u ovoj instituciji na 0 dinara.

Struktura vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi (u hiljadama dinara)

Struktura vlasničkih

ulaganja

Vrednost izloženosti

Knjigovodstvena

vrednost

Fer

vrednost

Tržišna

vrednost

Izloženosti koje se kotiraju

na berzi, a ne nalaze se u

dovoljno diverzifikovanim

portfolijima

- - -

Izloženosti koje se kotiraju

na berzi - - -

Ostale izloženosti 520,618 2,859 -

UKUPNO: 520,618 2,859 -

apomenama . godinu,

www.societegenerale.rs.

http://www.societegenerale.rs/

44

6 BANKARSKA GRUPA I ODNOS IZME U MATI NOG I

PODRE

nog pravnog lica Societe

pravnog lica SoGeLease Srbija d.o.o. Beograd u kojem mati no pravno lice ima 100%

u dobrovoljnim penzijskim

no pravno lice ima 49% u a u kapitalu.

Konsolidovani izvestaji sa injeni u skladu sa Me unarodnim ra unovodstvenim standardima,

odnosno Me ni onima koji su

sa injeni u skladu sa Odlukom o kontroli bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi.

eni su slede i metodi

konsolidacije:

en za konsolidaciju sa povezanim pravnim licem

Sogelease Srbija d.o.o

upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Societe Generale Penzije a.d. Beograd i

.

objavljivanje podataka i informacija banke · 3. aposlenima u banci, kako bi se obezbedili stalni...

Documents