Public relations - PR

KONFERENCIJA ZA KONFERENCIJA ZA NOVINARENOVINARE

ŠTA ZAPRAVO ŽELEŠTA ZAPRAVO ŽELE NOVINARI? NOVINARI? ((PPredstavnici sedme sile)redstavnici sedme sile)

Žele da budu upoznati sa svim što se dešava oko nas, u našoj kompaniji, agenciji, organizaciji, stranci, ustanovi...

MEDIJSKI DOGAĐAJI I SUSRETI SA MEDIJSKI DOGAĐAJI I SUSRETI SA NOVINARIMANOVINARIMA

Najvažniji događaji za kompaniju, organizaciju, PR-a i Menadžment

Vrste susreta: press konferencije, kokteli, dan otvorenih vrata, brifinzi, seminari, savetovanja, stručna i studijska putovanja, prijem novinara, radni doručak, svečana večera, izleti...

PPre nego što počnetere nego što počnete da dosađujete novinarimada dosađujete novinarima

Postavite sebi pitanje:

Da li imamo vest?

Da li imamo zanimljivu priču?

Da li je događaj i povod bitan za medije ili samo za našu kompaniju/organizaciju?

DA LI JE ZAISTA POTREBNO ORGANIZOVATI KONFERENCIJU ZA NOVINARE?

RAZLOZI ZA SAZIVANJE KONFERENCIJERAZLOZI ZA SAZIVANJE KONFERENCIJE

Događaj od posebnog značaja

Saopštavanje podataka o važnim događajima kao što su:

krizne situacije, prezentacije značajnih proizvoda, objavljivanje finansijskih rezultata,

uspešne privatizacije, ulaganja,

strane investicije, potpisivanje značajnog ugovora,

otvaranje nove fabrike, škole, nove cene, udruživanje više firmi...

AKTIVNOSTI PRE KONFERENCIJEAKTIVNOSTI PRE KONFERENCIJE

Lista novinara , Mesto događaja Poziv za novinare Briefing govornika, krizna pitanja Uređenje prostora (brandiranje, tehnička podrška) Press kit (materijali za novinare) Pisanje saopštenja

AKTIVNOSTI ZA VREME KONFERENCIJE AKTIVNOSTI ZA VREME KONFERENCIJE

Vođenje konferencije - medijator O čemu voditi računa Zadaci medijatora Lista prisutnosti Formalni i neformalni deo Pločice sa imenima i ID kartice

AKTIVNOSTI NAKON KONFERENCIJE AKTIVNOSTI NAKON KONFERENCIJE

Analiza konferencije: prisutni, osnovne poruke Analiza prostora (pločice, logotip, baneri , materijali, svetlo) Analiza govornika (dužina, teme, trening, dodatni saveti, razumljivost ) Analiza prisutnih medija (područja, novi kontakti) Analiza media monitoringa i poruka

(objavljeno, dobre poruke, previše poruka, kvalitet i kvantitet o b jav l jenih informacija )

Kako organizovati konferenciju za novinare

Pre sazivanja, potrebno je: Osmisliti plan u kom toku će teći novinarska konferencija.

Organizacija koja saziva PRESS konferenciju treba da napravi materijal( bilten, letak, kratku brošuru) koji će sadržati ukratko opisan rad organizacije,najvažnije aktivnosti, ciljeve i sl.

Upravo taj materijal će se podjeliti na PRESS konferenciji kako bi novinari imali i dodatne

informacije.

Povod sazivanja PRESS konferencije mora biti do najsitnijih detalja isplaniran.

Treba biti spreman odgovoriti na sva novinarska pitanja,koja se uvežbavaju pre konferencije.

Na PRESS konferenciji, određenu organizaciju treba da predstavlja tim ljudi koji će na najbolji način predstavljati tu organizaciju,i povod sazivanja PRESS konferencije.

Dve do tri osobe vode novinarsku konferenciju, s tim da je jedna osoba zadužena za vođenje konferencije,upoznavanje novinara sa temom i povodom sazivanja konferencije.

Upravo ta osoba otvara konferenciju pozdravnim rečima, i svakako određuje kada ko ima reč i pravo na pitanje.

Druge dve osobe obično su predstavnici te organizacije. To mogu biti npr. Direktor, vlasnik, ili osoba s najviše ovlaštenja, kao i osoba koja je konkretno vezana za određeni projekat ili akciju koja je ujedno i povod sazivanja koferencije za novinare.

Svakako pozitivan utisak na novinare i uopšte priču koju će oni ispričati, imaju i osobe koje su u direktnom kontaktu sa planiranom aktivnošću organizacije

(korisnici nekog proizvoda, ukoliko se on promoviše), volonteri na nekoj akciji, osobe kojima je ta organizacija kroz određeni projekat pomogla i sl.).

Sledeći korak ka organizovanju konferencije je pisanje dopisa svim medijskim kućama, ili onima za koje smatrate da treba da prisustvuju

Najbolje je pozvati većinu medijskih kuća, radi sigurnosti da će bar nekolicina od njih objaviti Vašu priču.

U dopisu koji šaljete novinarima, ukratko napišite: ko saziva konferenciju,

vreme i mesto održavanja konferencije, tema koja je povod sazivanja PRESS konferencije, i

zašto bi Vaša priča, projekat, aktivnost bili njima zanimljivi.

Nikada i nikako nemojte u dopisu novinarima dati sve potrebne informacije, jer u tom slučaju neće imati potrebe da dođu na PRESS konferenciju. Ostavite im mesta da se zainteresuju.

Organizator novinarske konferencije nikada ne sme da kasni!

Novinarima nemojte davati nikakve izjave pre početka PRESS konferencije.

Osoba koja vodi konferenciju ima pozdravnu reč.

Ukratko upoznate novinare sa gostima i dajete reč jednom od organizatora.

Kada se ispriča sve što je neophodno i sve što ste pripremili, vođa konferencije poziva novinare da postavljaju pitanja.

Primer okvirnog scenarija

Uvod (5 minuta)-kratak uvodni pozdrav-saopštenje povoda i okvirne teme-predstavljanje govornika-predstavljanje podeljenog

materijala

Predstavljanje centralne teme (30 min)

-optimalno dva govornika,maksimalno četiri

-pojedinačno izlaganje (najviše 10 min)

Diskusija (30-40min)-Odgovori na pitanja-Naknadni razgovori(intervjui,izjave,snimanja)

Zaključak konferencije-koktel ili posluženje

VRSTE NASTUPAVRSTE NASTUPA

Licem u lice: štampa

Intervju telefonom: za štampu i radio

Uživo iz radijskog studija:

U živo iz televizijskog studija:

Licem u lice: štampa

Obično se intervju najavi dovoljno unapred tako da ima vremena za pripremu.

Predložite odgovarajuće mesto za intervju. Izaberite mesto gdje se osećate ugodno ili mesto koje je bitno za vašu poruku. Čak i ako ne bude fotografa, novinar će iz okruženja moći da zaključi bitne stvari vezane za vaše namere ili program.

Novinari obično snimaju intervjue, ali ako nemate poverenja u njega ili ako je tema osetljiva, pitajte novinara da li možete i vi da snimite intervju.

Intervju za štampu je prilika da se dublje zalazi u teme, zato se pripremite najbolje što možete.

Ne zaboravite ipak da svoje glavne poruke uvek provučete kroz sve odgovore.

Provjerite da li u kancelariji postoji nešto što bi prenelo neželjenu poruku, kao na primer plakati ili bedževi. Budite svesni svog izraza lica i govora tela u slučaju da tako nešto neplanirano iskrsne.

Diktirajte nezvaničan ton - učinite tako da se i vi i novinar osećate ugodno. Ipak, zadržite koncentraciju.

Vaš zadatak je da prenesete poruku i da se pobrinete da autoru teksta saopštite dovoljno informacija da i on tu poruku prenese publici. Ne budite previše opušteni.

Pazite kada dajete nezvanične komentare pre, za vreme i posle intervjua. Isuviše često takve izjave postaju citati koje vredi preneti.

Intervju telefonom: za štampu i radio

Mikrofon slušalice držite na dva i po do tri centimetra od usta.

Neka vam se u glasu osete energija i samopouzdanje; naglašavajte bitne reči, govorite jasno i lagano. Smešite se; osmeh se može čuti preko telefona.

Sedite uspravno.

Nemojte dozvoliti da vas tišina opterećuje.

Zastanite da povežete misli pre nego što počnete sa odgovorom.

Govorite prijatnim, toplim glasom. Neka vam glas bude čio; tako ćete ton učiniti toplijim.

Ponavljajte poruke. Ako govorite za radio budite pažljivi pri upotrebi zamenica. Slušaoci koji su se kasnije uključili i nisu čuli uvodne stavove, neće znati na šta se odnosi “to pitanje” i “naša briga”.

Nikada ne gubite nerve. Ne dozvolite da vam se u glasu oseti zbunjenost.

Izbjegavajte zvuke kao što su “a” i “hm”. Budite svjesni svog okruženja i spremni na okolne zvuke i stvari koje vam mogu odvući pažnju.

Izolujte se kada dajete intervju za radio da biste mogli u potpunosti da se posvetite tom poslu.

Kada govorite za radio, zamolite sagovornika da ponovi ono što niste čuli ili razumeli.

Rezimirajte priču na kraju.

Uživo iz radijskog studija

Neka vam tokom celog razgovora ton i glas budu prijatni. Nemojte gubiti vizuelni kontakt sa domaćinom.

Izrazom lica pratite ono što govorite da bi vam ton bio topliji.

Jasno se izražavajte.

Usporavajte ritam i varirajte sa intonacijom.

Neka vam odgovori budu kratki. Potrudite se da ne budu duži od 30 sekundi.

Shvatite susret kao “dinamičan razgovor”. Probajte da pratite ton i ritam domaćina, osim ako on ili ona nisu suviše šturi. U tom slučaju se ponašajte potpuno suprotno.

Mislite na jednog slušaoca, specifičnog za publiku kojoj se obraćate, koji vas sluša kod kuće ili u kolima - njemu se obraćajte.

Uživo iz televizijskog studija

Dođite u studio ranije da biste ga dobro osmotrili i osećali se udobno.

Raspitajte se unapred da li u studiju postoji šminker ili vi sami za to treba da se pobrinete pre nego što stignete.

Ukoliko je moguće, zamolite kamermana i majstora za svetlo da vas kadriraju i puste na monitoru da bi videli da li sve izgleda kako treba (šminka, kosa i odeća).

Pre nego što emisija počne popijte vodu - ne kafu, i uradite nekoliko vežbi dubokog disanja da biste se opustili.

Kada sednete na svoje mesto, neka vam neko iz ekipe zakači mikrofon.

Ako imate bilo kakav zahtev, obratite se organizatoru u studiju, a on će preneti zahtev ili pitanje zaposlenima u režiserskoj sobi.

Pre samog početka pitajte koje će biti prvo pitanje, da vas ne bi zateklo nespremnog.

Pitajte organizatora u studiju koja je “vaša kamera”. Ovo je važno zbog momenata kada ćete želeti direktno da se obratite gledaocima ili da pokažete nešto od pripremljenog materijala.

Ne zaboravite da vas kamera u svakom trenutku može prikazati, zato budite na oprezu, ali nikako napeti.

Budite svesni svog izraza lica i govora tela - namera vam je da i jedno i drugo doprinesu vašoj poruci, a ne da odvrate od nje pažnju.

Neka vam izraz lica i ton odaju toplinu i motivisanost.

Pomislite na određenu ciljnu grupu kojoj želite da se obratite i zamislite jednu osobu iz te grupe. Nemojte sebe da opterećujete mislima o hiljadama ili milionima gledalaca.

Najviše pogleda upućujte domaćinu.

Pokušajte da se ne gledate na monitoru. To može da vam omete koncentraciju, a publika će takav gest shvatiti kao neprofesionalan.

Ako mislite da će vam monitor skretati pažnju, zamolite organizatora u studiju da ukoliko je to moguće okrene monitor tako da ga ne vidite.

PRIMER: PRESS konferencijaI grupa – organizacija koja saziva PRESS (2-4 osobe) konferencijuII grupa – novinari

Saopštavanje podataka o važnim događajima kao što su: - prezentacije značajnih proizvoda, - objavljivanje finansijskih rezultata, - uspešne privatizacije, - ulaganja, - strane investicije, - potpisivanje značajnog ugovora, - otvaranje nove fabrike, škole, nove cene, - udruživanje više firmi...

Public relations - PR

Intervju u PR-u Intervju u PR-u

Intervju je jedna od najzanimljivijih, najuzbudljivijih i najpopularnijih novinarskih formi. Osnovne

specifičnosti intervjua u odnosu na ostale novinarske forme su:

U klasifikaciji žanrova, on je ujedno i faktografska, ali i beletristička i analitička forma. Uprkos opšte prihvaćenom mišljenju, intervju nije po svaku cenu o nekome. Naprotiv, on može biti i o nečemu: mestu, događaju, itd. Intervju nije vezan za konkretan medij. Imajući u vidu očigledne prednosti televizije, intervju gotovo podjednako dobro "radi posao" i u novinama, i na radiju. Intervju ujedno predstavlja i novinarski žanr, ali i jednu od tehnika za prikupljanje informacija koja se ne koristi samo u novinarstvu, već i u naučnim istraživanjima, naročito u psihologiji.

Za razliku od drugih oblika smišljenog sticanja publiciteta, intervju je dosta rizičniji, od, na primer konferencije za štampu. Razlog je jednostavan, a to je priroda komunikacije. Naime, intervju se uvek odvija u situaciji oči u oči, koja za razliku od KZN, nema "protokol", plan, često može da se krene u "neočekivanom" pravcu koji može da bude i neprijatan. Takođe, kod intervjua, do izražaja mogu doći i lični animoziteti i netrpeljivosti. Upravo zbog činjenice da je nepredvidiv, intervju je, sa stanovištva novinara neprocenjiv, ali sa stanovištva PR-a rizičan!

Da bi ispunio svoju PR funkciju, intervju mora na određeni način da bude "kontrolisan".

Da bi se ovo postiglo, pitanja, teme i tok razgovora moraju, u najvećoj mogućoj meri, biti predviđene.Upravo ovde na scenu stupa PR služba organizacije.

Njena je uloga da osobu koja daje intervju pripremi za ono što je u razgovoru čeka, čak iako to podrazumeva spominjanje ne toliko prijatnih tema i pitanja.

Ipak, zarad uspešno obavljenog posla, ove neprijatnosti valja ostaviti po strani.

Osnovno pravilo davanja intervjua je da svi odgovori moraju biti:

jasni zanimljivi jednostavni koncizni argumentovani ljubazni

Da bi ovo pravilo bilo ispoštovano, evo nekoliko preporuka:

Perfektno poznavanje oblasti koja je tema intervjua, ovim se postiže argumentovanost, a time i ubedljivost prezentacije stavova.

Razumljivost, jer su samo neki intervjui namenjeni uskoj publici. Dakle, da bi nekoga intervju zainteresovao, on najpre mora da ga razume.

Odlučnost u zastupanju vlastitih stavova. Ovo nije teško postići, ako na raspolaganju stoje valjani argumenti. Osim toga, javnost ne voli prevrtljivce.

Ne izgovarati ono što ne želimo da se pročita (vidi, čuje). Biti staložen, na provokativna pitanja odgovarati staloženo, opušteno, i držati se svoje priče. Budite optimisti. Po svaku cenu izbegavajte odgovore tipa da/ne.Oni vam ne ostavljaju previše prostora za argumentaciju. Ukoliko vas novinar prekida, dozvolite mu to, ali se vratite na svoju priču. Ukoliko ne znate odgovor, tako i recite, ali naravno, na jedan diskretan, "diplomatski" način. Ono što je najvažnije istaknite na samom početku, jasno i jednostavno.

LOBIRANJELOBIRANJE

ŠTA JE LOBI A ŠTA LOBIRANJEŠTA JE LOBI A ŠTA LOBIRANJE?

LOBI (lobby)- grupa ljudi koja pokušava da utiče na članove organa i institucija koje donose važne odluke na nivou organizacije, lokalne zajednice ili društva.

LOBIRANJE (lobbying)-proces kojim grupa ljudi ili organizacija nastoje da utiču na odluke, koje za njih imaju važne implikacije tako da zaštite ili nametnu svoje interese, informišući o njima donosioca odluke.

U savremenom smislu može se definisati na različite načine od lobiranja kao komunikacije između ljudi, do tehnike odnosno umetnosti ubeđivanja, a predstavlja niz akcija kojima je cilj izvršiti uticaj na donosioce odluka

U principu se sve definicije odnose na postojanje interesnih grupa koje pokušavaju i uspevaju da utiču na donošenje javnih odluka, ili odluka uopšte.

U društvenom smislu lobiranje predstavlja sastavni deo svakog demokratskog zakonodavstva i političkog procesa.

Lobiranje- deo odnosa s javnošću

Lobiranje treba posmatrati kao deo proseca odnosa s javnostima. Lobiranje kao jedna od najsufisticiranijih disciplina PR-a pojavljuje se u trenucima kada je izuzetno važno uticati ili promeniti stav uticajnih javnosti.

Lobiranje predstavlja mehanizam aktivnosti čiji je cilj uticaj na javne organe u

procesima političkog odlučivanja (npr. promovisanje i usvajanje zakona).

Da bi se lakše razumele najrazličitije situacije sa kojima se stručnjak za OJ susreće, neophodno je objasniti spregu između vlade i mas medija.

Ova sprega također nam pomaže da sagledamo polja u kojima lobisti mogu da deluju.

Vlada i mas medijVlada i mas medij

Vlade svih zemalja suočene su sa istim izazovom. Taj izazov se ogleda u specifičnoj vrsti komunikacije sa javnošću. Vlade se prvenstveno obraćaju građanima, jer od njih zavisi dužina veka jedne vlade ili dolazak nove vlade na političku pozornicu. Svaki demokratski sistem počiva na slobodnim medijima. Njihova primarna funkcija je nadzornog karaktera i oni predstavljaju svojevrstan korektivni faktor radu i aktivnostima svake vlade.

Sa jedne strane građani očekuju dobijanje pravih informacija od vlade i time je primoravaju da stalno radi na potvrđivanju svog kredibiliteta, a sa druge strane građani se uvek okreću slobodnim medijima i njihovim informacijama.

Na taj način građani traže potvrdu istinitosti vladinih informacija i grade svoje stavove kojim kasnije utiču na poltički život.

Primarni zadatak svake vlade je da informiše građane o svojoj politici i programima. Pored toga ona koristi svaku priliku da promoviše sopstvenu politiku i programe.

Iz ovoga je jasno da je jedna od najvažnijih funkcija svake vlade da informiše.

Dešava se da ne postoji jasna granica između potreba i obaveza vlade (koja kao javni servis treba da informiše građane) i njene potrebe da stalno ostvaruje svoje političke ciljeve uz veliku podršku javnosti.

Svaka vlada definiše određene ciljeve i politiku. Za stvaranje ozbiljne platforme i dobijanja podrške javnosti potrebno je raditi sa velikim brojem stručnjaka.

Sve je češći slučaj da vlade unamljuju stručnjake za OJ kako bi najbolje opipali puls javnog mnjenja i prilagođavali svoju politiku tome.

Posao stručnjaka za odnose s javnostima je najvažniji u čitavnom procesu komuniciranja, a od presudnog značaja je i da su oni na adekvatan način uključeni u procese oblikovanja politike te vlade.

Od velikog značaja je da stručnjaci za OJ poznaju javno mnjenje, da konstantno vrše istraživanja i prate trendove kako bi upoznali javnost i odgovorili na njene potrebe na način koji će biti najrazumljiviji i najprihvatljiviji.

Niti jedna vlada nema zagarantovan medijski prostor, već konstantno mora da radi na pronalaženju najefikasnijih komunikacijskih kanala i načina na koji će skrenuti pažnju građana na svoj program i aktivnosti.

Pronalaženje najboljih komunikacijsikih kanala i plasiranje poruka vlade direktan je zadatak stručnjaka iz oblasti OJPoenta dobro osmišljenje komunikacijske strategije na relaciji

VLADA - STRUČNJAK ZA OJ - GRAĐANSTVO leži u dvosmernoj komunikaciji svih učesnika.

Samo tako vlada će uspeti da svoje programe i ideje implementira na pravi način sa jedne strane, a građani će moći na najbolji način da vrše pritisak i kontrolišu rad vlade.

Ulogu najvećeg i najznačajnijeg posrednika u komunikaciji između vlade i građana obavljaju masovni mediji, jer je nerealno očekivati da građanin sve potrebne informacije dobije direktno od vlade.

Vlada i mediji imaju različite ciljeve. Sa jedne strane vlada je ta koja odlučuje kad, koliko i kome će plasirati određenu informaciju, a cilj medija je da dođu do brzih i tačnih informacija. Često se dešava da mediji pišu i o propustima i o negativnim aspektima rada vlade, i tu leži žarište “sukoba”. “Sukob” vlade i medija postoji oduvijek. Vlada će učiniti sve da zaustavi curenje informacija i stvaranje negativnog imidža u javnosti

Npr. sukob Vlade Velike Britanije i BBC-a prilikom objavljivanja “Dosijea o Iraku” kada je došlo do curenja informacija vezanih za odluku o vojnom angažovanju VB u Iraku. Epilog priče se završio negativno po BBC pošto je ova medijska kuća morala javno da se izvini Vladi i njen generalni direktor podnese ostavku, ali ni Vlada Velike Britanije nije prošla neoštećeno pošto je cjeli slučaj urušio i njen ugled.

Šta nije lobiranje?

Poseta iz uljudnosti,Besciljni, pozivi na prijeme,Besciljno i širokogrudo davanje poklona,Podmićivanje,Zavođenje,Prevare

Sve u svemu vidimo da lobiranje nije ništa od onoga za što se većinom ovaj pojam

veže.

Lobiranje, šta je to? Generalno govoreći pod lobiranje se može podvesti svaka komunikacija između dva pojedinca.

Zašto?Razlog je jednostavan. Svaki čovek kroz razgovor traži istomišljenika te direktno ili indirektno nameće svoje stavove.

RazlikaRazlika

Razlika između regularnog razgovora i lobiranja jeste u tome što lobiranje mora biti ciljano i planirano traženje istomišljenika tj. nosioca stavova i određivanje na koji će način taj neko prenositi zajedničke stavove.U društvenom smislu lobiranje pretstavlja važan sastavni deo svakog demokratskog zakonodavnog i političkog procesa. Lobiranje je izvestan vid raširenog vidika demokratije, jer ljudi ne odločuju samo o tome ko će da bude njihov predstavnik u zakonodavnom telu, nego i kako će ih on zastupati.

SPONZORSTVOSPONZORSTVO

Cilj sponzorisanja je da se postignu rezultati korišćenjem strategije oglašavanja, Strategije odnosa s javnošću i Strategije marketinga.

Sponzorisanje s aspekta oglašavanjaSponzorisanje s aspekta oglašavanja

Ciljevi oglašavanja koji mogu da se Ciljevi oglašavanja koji mogu da se postignu sponzorisanjem su:postignu sponzorisanjem su:

kada su reklamni mediji zabranjeni,kada su reklamni mediji zabranjeni, udruženo oglašavanje - oglašavanje na udruženo oglašavanje - oglašavanje na licu mesta zajedno sa sponzorisanjem licu mesta zajedno sa sponzorisanjem moguće je na oglasnim tablama, moguće je na oglasnim tablama, sportskim stadionima i sl., dok se sportskim stadionima i sl., dok se snimaju događaji,TV kamere neminovno snimaju događaji,TV kamere neminovno otkrivaju, a vide ih i gledaoci na licu otkrivaju, a vide ih i gledaoci na licu mesta, mesta, promocija proizvoda.promocija proizvoda.

Sponzorisanje s aspekta OJSponzorisanje s aspekta OJ

Za razliku od ciljeva oglašavanja, ciljevi OJ ne idu za tim da oglašavaju da bi ubedili nekoga da proda, već teže za tim da šira javnost upozna i shvati rad organizacije ili karakteristike proizvoda.

Ciljevi:dobra volja-(donacije)korporativni imidžkorporativni identitetprihvatanje imena-(neprestano ponavljanje imena zbog medijskog publicitetaGostoljubivostPodsticanje interesovanja novinara-(dodela nagrada popularno novinarima, prilikom pisanja pokazuju svoju veštinu i znanje o predmetu sponzora).